Deklarativni ž ivot I semanti č ki Web

DEKLARATIVNI ŽIVOT I SEMANTIČKI WEB

Arhitekturni obrasci

Arhitekturni obrazac: Deklarativni život

DRUŠTVENE MREŽE

Iako mnogi smatraju da su drustvene mreže samo privremena moda Web 2.0, drustvene mreže su stare koliko i samo društvo. Ono sto je zaista novo jesu načini koje smo pronašli da deklarišemo naše socijalne mreže na nekoliko Web 2.0 platformi.

Najznačajnije od njih su MySpace, Faceook, Twitter, Linkedin i YouTube.

POSLOVNI PROBLEM

U razgovorima sirom sveta ljudi stalno izražavaju svoja mišljenja (izjavljujemo ko su naši prijatelji, govorimo o video snimcima, muzici, knjigama.... ).

Ista je situacija i na Webu, osim sto na Web-u ove izjave prevodimo u ekplicitne zajedničke forme i tehnologije ( kao naprimer oznake) koje snimamo na odredjenim digitalnim uredjajima i omogućimo drugim ljudima da donese sopstvene zaključke o njima.

POSLOVNI PROBLEM

Prikupljene tagove zatim prevodimo u digitalnu formu i dajemo akterima ( coveku ili masini) da izvuku zaključke iz ovih deklaracija.

Ovaj obrazac se upotrebljava u bilo kom kontekstu gde se donose neke deklaracije ili gde se koriste odgovarajući mehanizmi za prikupljanje tih deklaraicija za neke računarske frakcije.

KONTEKST Deklarativni život obuhvata aspekat obrasca koji

prikuplja koncept metapodataka (podaci o podacima), i aspekt taga bašte koji prikuplja zaključivanje o komponentama veštacke inteligencije.

Iz ovoga zaključujemo da je obrazac Deklarativni život zastupljen u bilo kom sistemu u kome korisnik može da saopšti javnosti svoje akcije, kako ekplicitno tako i ostavljanjem slucajnih tragova njegovih akcija.

IZVEDENI ZAHTEVI Da bi se olakšalo korisćenje ovog obrasca potreban

je mehanizam koji omogućava korisnicima da prave svesne deklaracije koji opciono mogu da vezu te deklaracije sa resursima.

Korisnicki interfejs koji podrzava obrasce Deklaritivni život i Tag bašte mora da bude intuitivan i jednostavan za koriscenje, kao i da olaksa unos podataka na korisnikovom maternjem jeziku.

GENERALIZOVANA REŠENJA Svaki uspešni deklarativni živi servis mora po

definiciji da bude ekstremno lak za korisćenje, kao samosadržajan u smislu pruzanja usluga krajnjem korisniku; u suprotnom neće biti prihvaćen (ljudi će teško prihvatiti obeležavanje sadržaja i neko njegovo povezivanje sa određenim čvorovima).

Uzimanjem automatizovanog posrednika pri tagovanju nam daje mogucnost da razmišljamo o pojmu taga bašte primenjenom na objektima ali ne i na ljudima koji žive deklarativno (profili na socijalnoj mreži).

GENERALIZOVANA REŠENJA

Kada svaka instanca klase bude počinjala da pravi probrane deklaracije doći će do ekponencijalnog porasta tagova bašte.

Da bi ovo omogućili, programeri će morati da povećaju i prošire razmere serverske strane zbog dolaska novih pristupa integritetu podataka i referencijalnosti.

STATIČKI POGLEDI Ovaj obrazac ima dva

statička pogleda: Na ovoj slici je prikazan

jednostavan pogled kojim korisnik interaguje sa resursima i čini deklacije o resursima.

Preko ovih deklaracija ljudi izražvaju sebe o tome kako doživljajaju njihovo postojanje.

STATIČKI POGLEDI Drugi statički pogled ovog

obasca odgovara aspektu taga bašte.

Ovde deklaracija može biti naknadno dobijena, zato što u tagu bašte akter moze biti čovek, mašina ili drugi tip aktera.

Jednom dobijena deklaracija može biti reprezentovana u više formi.

OBRAZAC TAGA BAŠTE

Dinamicki aspekti obrasca deklarativnog zivota I taga baste su grubo ekvivalentni.

Dva obrasca međutim imaju neke razlike u smislu analize.

Tag baste nudi neke specificne pristupe: tag meta podataka može npr. biti izražen preko obrazaca korisničkog interfejsa kao što je tag oblaka .

TAG OBLAKA

Tag oblaka dolazi sa FLICKR, I predstavlja prvi mandat izloznosti mnogih ljudi.

Sto je tag oblaka veci i smeliji termin taga postaje sve popularniji. U suštini ovo predstavlja tag bašte koji se koristi da deklariše digitalne slike refencirane od strane FLICKR-a.

SPECIJALIZACIJA

Deklarativni život (čin donošenje ekplicitne deklaracije o resursima) može biti specijalizovan na mnogo načina.

Jedan od primera njegove najšire primene je LastFM koji nam na osnovu taga bašte (kolektivne inteligencije njiegovih korisnika) nudi muziku kao online radio stanica.

SPECIJALIZACIJA

Takođe se u ovom obrazcu možemo primeniti i par dodatnih specijalizacija:

Book tagging (tag knjige) URL tagging (URL tag) Search (pretraživanje) Photo tagging (Foto tag) RFID mashups (Radio frekfentna identifikacija)

POZNATA KORIŠĆENJA I POSLEDICE Najpoznatija koriščenja tega deklarativnog života i

taga bašte su: Delicious ( http://delicius.com) Digg ( http://www.digg.com) Twitter (http:// www.twitter.com) Dopplr (http://www.dopplr.com) Ako se umanji složenost označavanja, deklarativni

život i pridruzene oznake u tagu bašte mogu brzo da privuku nove korisnike

Ukoliko tagovi poboljšaju korisnicka iskustva, oni podstiču zajednicu, što za uzvrat podstiče veću pažnju I povećavaju mogućnosti razvoja DŽ i TB.

Arhitekturni obrazac: Semantički Web

DEFINICIJASemanticki Web:

-nastavak, ekstenzija postojećeg web-a gde je informaciji dato prezicno definisano značenje i koji bolje omogucava saradnju izmedju računara I korisnika.

Tim Berners-Lee, James Hendler, Ora Lassila, The Semantic Web, Scientific American, May 2001

-web sačinjen od podataka koji mogu biti procesirani direktno ili indirektno uz pomoć mašina

Tim Berners-Lee у Weaving the Web

DEFINICIJA

Semantički web, predstavlja pokušaj da se primena weba još više proširi, da on od komunikacionog medija postane globalni informacioni sistem

Semantički web je tehnologija koja će imati ključnu ulogu u razvoju informatike.

IDEJA? Semantički web počiva na ideji da informacije na

webu postanu mašinski čitljive. Znači da se umesto dokumenata povezanih hiperlinkovima (u koje može biti ugrađen različiti multimedijski sadržaj), koriste međusobno povezani podaci koji imaju specificiranu strukturu i značenje

PRIMER

objašnjava princip semantičkog weba, odnos prema postojećem webu i njegova arhitektura

ilustruje ograničenja postojećeg weba i pokazuje da se ona ne mogu rešiti u okviru tehnologija koje se u njemu koriste

PRIMER

U nedelju po podne setili smo se da uveče treba da odemo na rođendan prijatelju. Odlučili smo se da mu poklonimo knjigu, znamo da voli špijunske romane i da nije pročitao nijedan od novijih romana Džona le Karea

PROBLEMI SA KOJIMA SE SUSREĆEMO Da li je kod nas objavljen neki le Kareov romana? Naći spisak knjižara koje rade nedeljom po

podne? Posetiti jednu po jednu web lokaciju knjižara,

proveraviti njihovo radno vreme i pretražiti katalog artikala.

Kada pronađemo knjižaru, koja radi nedeljom i poseduje neki od romana koje tražimo, prekidamo pretraživanje.

IDEALNO RESENJE

idealno bi bilo da nekom pretraživaču možemo postaviti pitanje „Koje knjižare rade nedeljom po podne, imaju neki od Le Kareovih romana koji su objavljeni u poslednjih nekoliko godina?

TEHNOLOSKA OGRANICENJATehnološka ograničenja koja onemogućavaju

postojanje ovakvih pretraživača: Pretraživač bi trebalo da razlikuje prezentacije knjižara

od drugih dokumenata u kojima se knjižare samo pominju.

Pretraživač bi iz prezentacije morao da izdvoji informaciju o adresi i radnom vremenu – problem je što su ovi podaci skriveni negde u tekstu i to često ne na istoj strani prezentacije.

Potrebno je da postoji jedinstven jezik za pretraživanje kataloga knjižarskih artikala. Takođe, rezultati upita moraju biti u obliku koji pretraživač može da protumači.

PRINCIPI SEMANTIČKOG WEB-A

Razvoj weba zasnovan je na sledećim tehnološkim i organizacionim principima: jednostavnost, modularni dizajn, decentralizacija (distribucija), tolerancija, distribucija.

OBJASNJENJE Prva dva principa odnose se na softverski inženjering Decentralizacija se ne odnosi samo na činjenicu da

se informacije nalaze na različitim lokacijama na internetu, već i na to da je svako odgovoran za informacije koje postavi na web – i to kako za njihov sadržaj, tako i za oblik u kome se one nalaze

Pod tolerancijom se podrazumeva da nove tehnologije ne smeju onemogućiti korišćenje starih tehnologija. Time se obezbeđuje postepen, evolutivan razvoj weba.

OBLICI SEMANTICKOG WEBA Predviđa se da će postojati dva oblika semantičkog

weba: Klasičan web u kome će dokumenti, pored oblika

prilagođenog čoveku, sadržati i mašinski čitljive informacije.

Semantički web kao poseban web podataka, pri čemu mogu postojati reference iz semantičkog na dokumente običnog weba i obrnuto.

Ova dva oblika semantičkog weba ne isključuju se međusobno, iako drugi oblik (zaseban web podataka) ima neosporne prednosti.

STRUKTURA Kao i većina informacionih tehnologija, semantički

web ima slojevitu arhitekturu. Glavni elementi ove arhitekture su prikazani na sledecoj slici

ZAKLJUCAK neizvesna buducnost semantičkog

weba veliki napori da se obezbedi softverska

infrastruktura potrebna za razvoj i funkcionisanje aplikacija i servisa zasnovanih na semantičkom webu

presudni uticaj neće dati softver, već broj korisnika koji ce se opredeliti za semantički web

Hvala na paznji!

Mentor: prof. dr. Milorad Tošić Studenti: Danijel Stojanović 13098

Milica Stojković 13111