CS06RA011 - inis.iaea.org

•IIIHIIHCS06RA011

PRILOG B

S.CUPAC, Z.VUKADIN

IZVESTAJ O RADUTEHNOLOSKE SLUZBE

B - l

S A D R 2 A J

B. 1 ORGANIZACIJA SLUZBE

B.2 RAD SLUZBE

B. 2. 1 Safeguard aktivnosti

B. 2. 2 Povecianje eksploatacionih mogucnosii reakt-ora'

B. 3 Dozimetrija i tehniiT:k^ zaStita od zračenja

B. 4 Pregled rada sluzbe za period 1994. - 1995.

B-2

B. 1 ORGANIZACIJA SLU7.BE

Nominalni Cpo pravilniku} i s l v a r n i sastav sluZbe prikazanje na sledećem pregledu:

Radno mesto Nominalni bro j Stvarni brojradnika radnika

Rukovodilac sluZbe 1 1InZenjer za tehnicku fiziku 1 1Tehnički saradnici 1 0Tehnicar za instrumentaciju izaSLitu od zracenja 7 0

Svega: 10 2

TehniCare za zaStitu sluZba netna, jer se t a zaStitaobavlja ili kroz rad ekipa Laborat-orije za zagtitu od zraCenja,i l i Ctehnieka dozimetrijaD od sluzb© pogona Cu popodnevnim inoćnim smenama D.

SluZba je angaZovana na poslovima sigurnosti reaktora ,reaktorske fizike, poslovima dozinie^Lrije, t.ehničke za§t-iLe. Semt^oga, sluZba vodi kompletnu evidenciju o eksploataciji reakLoraRA, a biće angazovana i na po^lovima okr» reaktonske pet-ljeVINČA-1 , kada ova bude' puSLena u rad.

B. 2 RAD SLI/2BE

B. 3. 1 "Sefeguard " akt-ivnosti

U 1994.godini u Institutu za nuklearne nauke -"Vinca" ina reaktoru "RA" bilo je dvanaest rutinskih ' inspekcijeMedjunarodne Agencije za At-omsku Energiju C M. A. A. E. D. Pirisvakoj inspekcije kontr-olisano je sveZe gorivo u skladi5tu sveZeggoriva reaktora "RA". Svaka t reća inspekcija uključila je ikontrolu bazena za odleZavanje ozr acenog goriva, a nakon fizickoginventara tokom jedne inspekcije kontrolisano je i jezgroreaktora "RA".

Pri konLroli goriva iz Jezgra reaktora, vaden je kanalO3O5. Ovo je iskorisćeno za vizuelnu kontrolu naslaga na gorivupri kojoj je utvrdjeno da naslage postoje ali su neznatne.Operacija vadjenja kanala iz jezgra reaktora i vadjenja gorivnihelemenata u prostori j i 099 bile su dobro priprernljne isto je uveliko smanjilo vreme inspekcije.

B-3

Tokom ove godine verifikacija goriva u ceholima ubazenima za odlezavanje vr§ena je spuStanjem malog detektora gamazračenja duz čehola. Povećana aktivnost ukazivala je na prisustvogoriva u ceholu. Od strane M. A. A. E. napravljena je CeliCna , sadonje strane zatvorena cev , na Cijem vrhu se postavljanatrijum-jodid detektor za verifikaciju goriva smeštenog uburicima. Probalo se verifikovati gorivo u ceholima spuStanjemdetektora sa olovnom zaSt.it.om i kolimatorom u navedenu cev. Iovaj metod dao je zadovoljavajuĆe rezultate.

B. 2. 2 Povećanje eksploatacionih mogućnosti rektora

U periodu do 1976. godine u reaktoru RA su kao gorivokoriSćeni elementi od metalnog urana niskog obogaćenja C25O.Krajem 1981 . godine pa na dalje se koriste iskljucivo gorivnielementi od uran dioksida visokog obogacenja C8O>i2). PrelasV.om navisoko obogaćeno gorivo poboljSane su eksperimentalne mogućnostiovog rektora. To poboljSanje se pre svega zasniva na povećanjuneutronskog fluksa.

Pored ovoga, u cilju povećanja . eksploatacionihmogućnosti, planirani su modernizacija eksperimentalnih uredjajai osvajanje proizvodnje novih radioaktivnih iiiotopa.

U cilju radikalonog povećanja primene reaktora za razvojnuklear-ne energetike započeta je izgradnja reaktorske petlje sasopstvenim hladjenjem. Ona će omogućiti ozracivanje nuklearnoggoriva i konstrukcionih materijala u uslovima bliskim radnim.

B.2.2.1 Reaktorsk« petlja VINČA-1

U mnogim nukleranim centrima u svetu sprovode se obimniistraZivafiki program testiranja nukleranog goriva ikonstrukcionih materijala, pre svega za potrebe razvojaenergetskih nuklearnih raeaktora. Ova ispitivanja imaju osnovnuulogu da poboljSaju pouzdanost komponenata, utvrde siurnosnegranice i uopSte povecaju bezbednosi nuklearno^energetskihpostrojenja. Deo istrazivanja ove vr-ste, medjutim sprovodi se iza potrebe isiLrazivaCkih nuklearnih reaktora, a odnose senajvećim delom na sprovodjenje programa konverzije nuklearnoggoriva u ovom reaktoru, sa visokog na nisko obogaćenje.

Reaktor RA je projektovan i izgradjen kao fluksniistrazivacki reaktor opSte namene, pa je prema tome namenjen, uodi-edjenim granicama, i za ispitivanje reaktorskih konstrukcionihmaterijala i nuklearnog goriva. Za ozracivanje materijala igorivnih elemenaia u cilju njihovog ispitivanja, u uslovimaizolovanosti od aktivne zone nuklearnog reaktora, postojinekoliko mogucnosti koje se kreću od jednostavnih kapsula dorektorskih petlji sa nezavisnim sistemom hladjenja. Koncepcija

B-4

petlje sa sopstvenim CnezavisninO sistemom hladjenja, pruzaoptimalne mogućnosti za sprovodjenje programa ozračivanjanuklearnog goriva i konstrukcionih materijala i to kako sastanoviSta eksperimentalnog proslor-a, tako i sa s-tanovi§ta uslovarada.

Da bi se omogućila odgovarajuća ozracivanja pre? sveganuklear-nog goriva, odlučeno je da se na reakioru RA izgradipetlja sa sopstvenim kolom hladjenja Ciji bi reaktorski deo mogaoda se menja u zavisnosti od postavljenih zahteva zaozracivanjima. Prva varijanta ove petlje, nazvana v VINČA-1 imadovoljno veliki prostor- 2a ozrafivanje, u koji moze da se smestikompletan aktivni deo postojećeg gorivnog kanala reaktora RA.

Reaktorski deo petlje VINČA-1 je postavljen na mesLocentralnog vertikalnocj eksperimentalnog kanala i nalazi se uposebjioj alumifiijumskoj cevi koja je zatvorena na donjem kraju.Ovaj deo je u suStini slozena konstrukcija Fildove cevi, t j .dveju koncentriCnih c<?vi, koja omogućava str-ujanje Tluksa kroisprstenasti popreCni presek u jednom smeru i povratno strujanjeki~oz kru2ni presek u drugom smemi. Kao rashladni fluid koristi sedemi neralizovana laka voda.

Vertikalni deo pet.lje se sastoji od glavnog i pomoćnogkola za hladjenje, sistema za preCi5ćavanje hladioca, sistema zaregulaciju pritiska za kcm .rolu i upravljanje . Osnovna funkcijacirkulacionog kola za hladjenje je odvodjenje toplote generisaneu reaktor-skom delu petlje pi~i nor-malnim i akcidentnim usloviniarada, a n jihove komponente sačin java.ju pumpe, izmenjivaCitoplote, cevovodi i odgovarajući ventili. Sistem za regulacijupritiska omogućava odrzavanje potrebnog pritiska u cirkulacionimkolima petlje, a sistem za preCi5ćavanje hladioca odr-Zavapotrebnu hemijsku cistoću hladioca glavnog i pomoćnog kolahladjenja.

B. 2. 2. 2 Mogrucnost kori§ćenja horizontalnih kanala

Cl D PoboljSanje eksploatacionih mogućnostihorizontslnih kanala

Od ukupno Sest horizonatalnih kanala, pet se koristi zaistrazivanja u oblasti f ir.ike i hemije kor1den2.ova.nih sistema. Zaove svrhe izgradjeiio je ili nabavljeno pet neutronskihspektrometra:

- neutronski difraktometar Ckupljen u SR NemackojD,- trokristalni neutronski spektrometar Cizgradjen u

Institutu "Boris Kidrie"},- trokristalni neutronski spektrometar Csvojina

Instituta u Krakovu; koristi ga meSoviti tim

B-5

-spektrometar za merenje vremena preleta neulronaCizgradjen u Institutu "Boris KidriC'D.

Ovi uredaji su snabdeveni odgovarajućom opremom, kao 2tosu razni detektorski sistemi, monohromatori, vakuumski sistemi,fi ltri, kriostati, peć itd. Kako je neutronsko rasejanje jedna odosnovnih meioda u oblasti fizike kondenzovanih sistema, neophodnoje na postojefiim uredjajima izvrgiti odredjene modifikacije, ucilju poboljSan ja njihovih eksperimentalnih mogućnosti.

Reaktor RA koji poseduje dobre osnovne karakterisktike:snaga 6, 5 MW, teSku vodu kao moderator i fluks neuLrona od10 cm" s~ , koji uz koriSćenje visokoobogaćenog gorivaostvaruje "maksi" fluks neutrona, Sto je pogodno za iRt.rav.ivanjau fizici kondenzovanih sistema, mo?.e uz odgovarajuće modifikacijehorizorvtalnih kanala i izgradn ju novih eksperimentalnih ured ja ja ,u potpunosti odgovoriti zahtevima ovih istrazivanja.Rekonst-rukcija bi obuhvatila:

- modifikaciju energetske raspodele neutrona na izlazu izhorizontalnih kanala, uz odvodjenje neutronskih snopova Sto daljeod centralnog tela reaktora,

- modifikaciju i modernizaciju goniometrijsikihdetektorskih sisLe;na na neutronskim spektrometrima.

Modifikaci ja energetske raspodele neutrona izvrSila bi seunoSenjem "hladnog izvor-a. neuLrona" Cna bazi teCnog vodonikD ujedan od horizontalnih kanala reaktora, Sto bi dovelo do povedanjaprinosa "hladnog neutrona" za red veliCine, odnosno do takvogpovecanja fluksa n&uLi-ona kao Vada bi se snaga reaktora povećala1O puta. Neutronovodima, koji rade na pr-incipu totalne refleksijeneutrona sa glatkih povrsina, neutronski snopovi bi bili odvedeninajmanje 20 metara od cenii alnog tela reaktora, gde prakticno nemagama zračenja i brzih neutrona. Iz jednog horizontalnog kanala,snabdevenog hladnim moderatoiom, i7-.1a7:ila bi dva neutronovoda nakojima bl mogla da se montira serija neutronakih spektromet.ara,kao §to su:

- trokristalni neutronski spektrometar,- spektrometar vremena preleta neutrona,- spektrometar za rasejanje neutrona pod malim uglovima,

itd.

Osim toga, u jedan od horizontalnih kanala reaktorapostavio bi se "vrući izvor neutrona" Cna bazi grafitaD, koji bise zagrevao usled zakoCnog zračenja iz reaktora. Ovaj "ubrzivač"neutrona doprineo bi pomeranju energetske raspodele neutrona premakraćim talasnim duzinama CO, 8 X 1O cm5 i povećao njihov prinosza red velieine. Posto jeći neutronski dif raktometar, snabdevennovim detektorskim sist.emom, bio bi montiran na izlazu ovoghorizontalnog kanala. Nema uslova za postavljanje neutronovoda,jer bi snop morao da izadje iz reaktorske hale.

B-6

Postojeći hibridni spektrometar bio bi saCuvan za merenjeefikasnih preseka, za obuku i ostala merenja i provere, neophodnetokom rekonstrukcije ostalih uredjaja i horiv.ontalnih kanala.

Modernizacija detektorskih sistema obuhvatila bi uvodjenjemultidetektora na bazi poluprovodnika osvojenih u Institutu "BorisKidric". Odgovarajuća in=:trumentacija za prikupljanje i obradupodataka iz ovog detektora, takodje bi bila realizovana uInstitutu.

C 2 D Neutronska radiografija

Na reaktoru RA postoje uslovi za razvoj i primenuneutronske radiografi je.

Neutronska radiografi ja je savremena metoda za ispitivanjematerijala bez razaraiija, koja proSiruje i dopunjava oblastprimene standardise radiografi je Cgama radiografi ja. i radigrafijasa X- zraCenjenO. Na primer-, jnnogi te5ki materijali su neprozirniza x- zrake, a prozirni su za neulrone, ili, materijali savelikim sadrzajem vodonika mogu se lako detektovati saneutronima, a ne mogu sa gama ili x- zračenjem. Osim Loga,neutronska radigrafija se moze koristiti 2a snimanje sa poviSenimtemper aturama, kao i za snimanje uzoraka koji su visokoradioaktivni, pa se primenjuju za ispitiva.nje gorivnih elemenataza reaktore.

Neutroiišcka ra.diografija se zasniva na sledećem principu:snop neutrona sa uniformnim intezitetom prolazi kroz neki uzorakkoji s=;e, na primer, satoji iz dve komponente? sa razlifitimef ikasnim procesima za reakciju sa neutronima, usled 'Cega Ce sena izlazu uiioraka pojaviti dva snopa različitih inteziteta.Izlazni snop pada na pogodan ekran Ckonvet-Lor D , koji se aktivirapreko B-6 nukleurne reakcije sa neutronima, dajući tako vemusliku ispitivanog predmeta. Radijacije konvertora se mogu prenetina film, Cijitti s»-e razvijanjem dobija vizuelna neutronografskaslika predmeta, odnosno radiograf. Primenom pogodnihscintilatora, slika dobijena neutronskom radiografijom moze seposmatrati na televizijskom ekranu.

U pogledu 2ire primene neutronske radiografije vazno jeimati u vidu sledeće Cinjenice:

aD Efikasni procesi za nuklearne reakcije sa neutronimaznatno variraju od jednog elementa do drugog, a takodje i zarazlicite izotope istog elementa, Sto se koristi u raziiimkombinacijama za dobijanje neutronskih radiografa kadagamagrafija i x- radiografija ne mogu da se primene Cna primer,mogu se dobiti neutronski radiografi lakog elemenla kada se ovajnalazi iza debelog zaklona nekog te5kog elementa}.

B-7

bZ> Efikasni procesi nuklida variraju u funkciji energijeneutrona. Na primer, kadmijum se moze odrediti kada je zasićenindijumom ako se ^a neutronsku radiografiju koriste termalnineutroni Cod 0,023 eVD. Medjutim, sa neutronima od 1,4 eV,indijum se moze odr&diti pored kadljuma i drugih elemenata. Zabr-kie neutrons efikasni procesi razlicitih elemenata ne razlikujuse znatno, ali se i oni koriste za neutronsku radiografiju.Razvijena je tehnika primena brzih neutrona za radiogr-a.fiju vrlodebelih predmeta, na primer neutroni od 14 MeV, proizvedeni uneutronskom generatoru, koriste se za radiografiju materijala savodonikom unutar debelog olovnog zaklona. Zbog naglog padaefikasnoy preseka za neutrone cije su energije bliske 0, 005 eV,ovi niskoenergetski ChladniD neutroni mogu se koristiti zaradiograf iju znatno debelth CgustihD predmeta, npr . gvoZda. ilicelika.

Izbor izmedu radiocjrvifije sa brzim, rezonantnim,termalnim ili hladnim neutronima, vr5i se prema materijalu kojise radiografiSe i cilju koji se Zeli postici. Za uspeSnuneutronsku radiograf iju potrebno je imati dobar- izvor neutrona,razvijenu tehniku moderacije i kolimaeije neutronskog snopa, kaoi dobru tehniku detekcije neutr-ona. u datoj geometriji.

Izvor neutrona mo tr biti nuklearni reaktor, akcelerator iizotopski izvor. Pri mnogobrojnim nuklearnim reaktorima izgradenisu uredaji za neutronsku radiograf iju. Sematski prikaz jednogtakvog uredjaja dat je na SI. B.2.2. Intezitet neutrona ureaktorima koji se koriste y.a. neutronsku radiografiju iznosi^ „ t o - 2 - 1 . ^.14 -2 -l „. r-» x

1O cm s - 10 cm sec , Sto reaktor RA u potpunostiz ado vol Java. ,

Za neutronsku radiogr-afiju neophodno je imati homogen,dobro kolimisan snop neutrona. Za kolimaciju se moze koristitineki od niza navedenih kolimatora:

1 . prah B4C koji se stavl ja u obliku sendvica izmedjudve Al— cevi Ckonusne u centru, cilindriCno spoljaD ,

2. kolimetri sa vi5e otvora formirani od Cd ploCa ilinekog drugog materijala koji apsorbuje neutrone,

3. jednostvani konusni kolime-tar u vodenom mode.ratoru,4. europijum oksid.U neutronskoj radiografiji Cesto se koristi fotografska

emulzija da bi se dobila slika snimanog predmeta. Ali, neutr-onine deluju znatno na fotografsku emulsiju, . pa je potrebno imatineki intenzifikator, odnosno konvertor, koji će preneti na filmsliku snimljenu neutronima. Konvertori mogu biti: granularni CilikristalniD, stakla i metalne folije.

Metali sa visokim efikasnim presekofn za neutrone najeesiiese koriste za konvertore. Za rad sa termalnim neutronima koritise gadolonijum, dispro^ijum ili indijum, a za brze neutronebakar, tantal, fosfor ili sumpor.

B-8

transfer

s e nalaze

proizvodnjiispitivanje

Za snimanje se koriste tehnike: direktna,tehnika, tehnika graviranja traga i druge.

Kod direktne tehnike, u snopu neutronakonvertor i film Czatvoreni u kasetiD.

Kod transfer tehnike snop neutrona pada samo nakonvertor-. Posl<=* odredjenog vremena ekspozicije, konvertor seuklanja i, van snopa, stavlja na film zbog naknadnog izazivanja.Primenom ove tehnike dobija se odlična diskriminacija u odnosu naprateće gama zraienje. Zato je transfer tehnika vrlo '"'pogodna zaradiografisanje radioaktivnih uzoraka, kada se zbog zraCenjasnimanog objekta ne mogu primeniti klasicna X radiografija iligama radiografija. Ova tehnika je takode vrlo pogodna za snimanjepredmeta na poviSenoj temperaturi.

NeutronsVa radiografija se moze primeniti:- za ispitivanje greSaka pri serijskoj

razlifttt.ih delova u industriji, na primer,nehomogenosti odlivaka,

- za kontrolu lemljenja za ispitivanjematerijala za lemljenje na razlicitim metalnim spojevima,

- za ispitivanje greSaka curenja fluida fluidahidraulicnim presama,

- za detekciju malih kolicina i7:ve.snih elemenata,su vodonik, Li, B, Be itd.

- za ispitivanje 2tampanth strujnih kola,- za ispitivanje plastičnih masa, poluvinila,

sintetiCkog kauCuka, boja, lepkova, cvrstih goriva iproizvoda organske h«?mije,

- u biologiji C vodonik u ćelijamaD,- za rutinska odredjivanja vlaznosti raznog gradjevinskog

materijala pri izgradnji puteva, brana itd.

LITERATURA

1. H. Berger, Neutron radiography, Elsevier PublishingCompany, Amsterdam, 1965.

2. J. Stevović, Lj. Jocimovie, Osnovi, razvoj i priraenaneutronske radiograf ije, IBK-115S, 1973.

u velikim

kao Sto

teflona,drugih

B. 2. 2. 3 Razvoj proizvodnje radioaktivnih izotopa

Mnogi problemi u biologiji, fiziologi ji , hemiji, fizici idrugim naukama, naročiio oni koji imaju veliki znaiaj za 2ivotneprocese, ne bi mogli da se reSe bez upoirehe izotopa. JoS 1913.godina poka.;;;j.lo se da se radijum-D CPb } raoze koristiti kaoradioaktivni obelezivac ili indikator- olova prilikom odredjivanjarastvorljivosti te5ko rastvorljivih soli olova. 1918. godine

B-9

Panet je upotrebio prirosne izotope olova i bizmuta zaispitivanje ponasanja nestabilnih hibrida ovih metala, a 1923.godine primenjeni su radioaktivni obelezivaci za regavanjebioloSkih problema. VeStaCki radioizotopi poieli su da seprimenjuju 1935. godine. Nesto kasnije R. Senhajmer otpočeo je . danizom izvaiiredno znaCajnih fizioloSkih ispitivanja koristeči sedeuterijumom i izotopom N kao obelezivaCima.

U pocetku je primena izotopa- obelezivaCa bila ograničenajer je broj stabilnih izotopa, koji su bili koncentrovani, biovrlo mali, i mada su radloaktivni izotopi bili poznati, ipak subile raspolozive ograniCene koliCine. Posle 1946. godine,situacija se potpuno izmenila •, stabilni izotopi od preko pedesetelemenaia mogu se lako dobiti. Mnogi radioaktivni i7.ot.opi, kojisu ranije dobijani u najneznat-nijim •ti agovima, sada se dobijaju uznatnim kolieinama pomoću razlici'tih r-eakcija sa neutronima,koi~ist-e<ii se int,ezivnim flukso/ii uuutrona u nuklearnim reaktorima.Pored t-oga ekstra.huju se i drugi radiizotopi i?. piroi-zvoda fisije.

Za mnoge godine reaktor-i i akceleratori bili su znaCajniza proizvodnju radioizotopa koji su koriSceni u najr-aznovrsnijesvrhe, a ovaj znafiaj se i dalje povećava. • Za isotope koji seproizvode neutronima, reaktori mogu pr-oizvesti velike kolieineizotopa za relativno malu cenu po milikiriju, i tako imajuznaCajnu prednoiit u odnosu na CestiCne akcelerator za 5irokspektar proizvodnje izotopa. Najnovija istrazivanja u medicinskojtehnologiji ponovo obnavljaju internes za reaktorsku proizvodnjubeta emitera za radioterapi ju. Konstrukcija visoko fluksnihreaktora takodje daje sve ve«fe> i veće mogućnosti za proizvodnju <radioizoLopii 1 za nove primene istih.

Proizvodnja radioaktinih izotopa u nasoj zemlji prakticnoje otpoCela sa pustanjem reaktora "RA" u rad. Brz tehinoloskirazvoj proizvodnje radionuklida rezultirao je u realizaciji nizaradioaktivnih izvora koji su isporučivani korisnicima -z.a.razlieite namene. Nesto kasnije razvijeni su i radiofarmaceutskiproizvodi, prvo za "in vivo", a potom i za "in vi tro"dijagnostiku. Dvadeset radionuklida već su u ruanjoj ill ve<fojmeri proizvedeni na reaktoru "RA", izmedju ostalih: Cođ°zaradijacione Jedinice, teleterapeutske gromobransko i radiografskelzvore: Eu i Euza gromobranske izvore; Ir za radiografske izvore; O Tm,Tl, 2 * Pof l o Au, 1 P f Y1P° i drugi na pojedinačne zahteve korisnika.Mnogi od ovih radionuklida odredjivani su odgovaraju«fim hemijskimpostupcima kako bi se formirali radioaktivni preparati vrlovisoke radihemijske Cist.oCe u skladu sa zahtevima koje postavljasavremena nuklearna medicina. Neki radionuklidi korisćeniuglavnom za izradu odgovarajućih izvora zracenja, nisu zahtevalihemijsku obradu.

B-10

Sa prelaskom na obogaćeno gorivo povećan je fluks ufreaktoru "RA" 2to sa odgovarajućom pripremom meta i pla.nir-a.njemaktiviranja omogućuje daleko veće specif iCne aktivnostiradionuklida posebno Co za radijacione jedinice i Ir zaneuironsku radiografiju. Mogućnosti reaktora "RA" za proizvodnjuizvora zračenja srednje i ni2e specifiCne aktivnosti su velike aiskustva stečena ozračivanjem ksenona za dobijanje J i J imolibdena za dobijanje Tc , u saradnji sa Madarima, ukazujei na mogućnosi uspe§nog ovladavanja proizvodnjom radionuklidakoji Cine jednu od osnova razvoja molekularne biologije i danassve aktualnijeg bioenergetskog inZenjerstva . •,->

Tokom prot,eklih pet godina r-eakt-or~ "RA" nije pu5t-en upogon t e neki eksperimentalni podaci nisu mogli bit,i ostvarftni,no, prema oCekivanom radu r e a k t o r a "RA", oCekivanoj r spodel ifluksa u vertikalnim eksperimentalnim kanalima vrSeni suproračuni koncentraci je vaznih radionuklida, koji se najCesćekoriiiLo, da bi se ispit-ala mogućnosi proizvodnje iaLih u r e a k l o r u"RA".

B. 3 DEKONTAMINACIJA I TEHNlCKA ZASTITA OD ZRAČENJA

B. 3. 1 Nivoi zračenja i kontandnacija radne sredine

B. 3 . 1 . 1 Merenje nivoa gama zračenja

Na reaktoru RA postoj i s t a c i o n i r a n i sisLem za merenjenivoa gam^ 7raCenja, i l i taCnije eksplozionih doza. Pomorfu ovogsislema se vr5i neprekidno merenje eksplozivnih doza zračenja usvim tehnoloskim prostorijania objekt-a r e a k t o r a RA.

Signalizaci ja o povi5enju graniCnih nivoa je izveden nac e n t r a l n o j dozimetrijskoj t a b l i CCDTD i u odgovarajućimtehnoloSkim prostori jama.

Očitavanje navedenih doza se vrSi na CDT-u.Podaci o dozama, dobijeni pomociu ovog sistema, unose se

svaka dva s a t a za vrerae r a d a reaktora u odgovarajućeeksploatacione k a r t e i s luze kao dokumenLacija o ja^iniekspozicionih doza u tehnoloskim p r o s Lori jama zgrade r e a k t o r a .

B . 3 . 1 . 2 Kontaminacija radne s r e d i n e

Na reaktoru RA se vrSi neprekidna kontrola ukupnog nivoagasne i aerosolne akt ivnost i vazduha koji se , preko diirmjaka,izbacuje iz zgrade reaktora u s.poljnju atmosferu. Podaci o nivoimazracenja dobijeni na gornji naf.in se neprekidno, pomoću pisaca,beleze i s luze kao t ra jna dokumentacija.

Osim gornjeg mer-enja, koje daje op§tu sliku o stanjuvazduha u zgradi r e a k t o r a , vr-5e se i periodifina merenja pomoćupokretnih mernih sistema, preko kojih se dobija slika o stanju

B-ll

radne sredine u pojedinim delovima zgra.de, o sLanJu opreme itd.Ova periodična merenja ?;<=? vrše prema potrebi, t j . za vremeoperaclja pri kojima moze do<fi do zagadjenja radne sredine.

B. 3. 2 Podaci o individualnom i kolektivnom izlaganjuzračenju osoblja

Svaka osoba, koja radi u zgradi reaktora RA, snabdevena jeliCnim dozimetrijskim sredstvom - terrnoluminescentnim dozimetromCTLDD.

Vrednosti primljenih doza sa termoluminescentnog dozimetraoCitavaju se jednom mesečno. Znači, pomoću njih se dobija ukupnadoza koju je osuhw pi-imila u toku jednog meseca.

U pojedinim slucajevima je neophodno znati koliku je dozupr-imila neka osoba u kraćem vremenskom intervals. Da bi se topostiglo, pri svim operacijama za vrerae kojih moze do£i do većihozračivanja, osoba se snabdeva ponkalo dozirnetrom. Pomoću penkalo —dozimelra, primljena doza se moze ocitati u svakom LrenuLku i naosnovu nje odlučiti o daljem ue«Sću osobe u remontu i l i nekomdrugom poslu pri kome posLoji mogudnos't većeg ozr-acivanja.

Podaci o primljenini dozama, evidentir-ani penkalodozimertom, beleze se u odgova.r-aju<fi dnevnik.

U tabeli B. 3. 1 dat je pregled doza kojima je bilo izlo?.enoljudst-vo, koje radi na reaktoru RA, u toku 1990. godine. Osoblje ulabeli B. 3. 1 razvrstano je po pr-oizvoljno izabranim inlervalimadoza. U ovoj tabeli se daju podaci po mesecima, i to : broj ljudiizlozenih zraCenju u odredjenim intervalima doza, ukupan brojljudi izlozenih zraCenju, kolektivna doza, maksimalna iindividualna doza.

17. Labele B. 3. 1 se vidi da su maksimalne individualne do2edaleko iznad grantenih nivoa.

B. 3. 3. Kontaminacija, dekontaminacija i radioalcbivni ot-paci

Kont,aminacija radnog uiioblja, odela, radnih površina,alat-a i si. predst-avlja norraalnu pojavu u t,oku redovnog radareaktora, a pogotovu za vreme remontnih radova ili radova okozamene goriva. Obično su to manje kontaminacije koje otklanja sarnoosoblje reaktora RA. U sluCaju većih kontaminaci ja,dekontaminaciju obavlja spec i ja l i zovana ekipa OOUR I n s t i t u t a zazaSLitu od zračenja i zaStitu zivotne sredine "ZaStita".

U toku mnogih rutinskih operacija na reaktoru RA stvara sepriliCan broj radioaktivnih otpadaka. Za manje aktivne otpatkepostoji ustaljena. procedura uklanjanja. Oni se skupljaju u metalnubufiid, a zatim transportuju na tzv. "radioaktivno groblje" uInstitutu.

Aktivnijih otpadaka, koji su zahtevaili neki posebantretman, ove godine nije bilo.

B-12

B.3.4 AkcidenLi

U toku protekle godine, na reaktoru RA nije biloakcidenata koji su mogli izazvati veće ozračivanje ljudi i l i pakveću kontaminaciju radne sredine.

B.4 PREGLED RAD A SLUZBE ZA PERIOD 1994.-1095. GODINA

U periodu 1994. - 1995. godina TehnoloSka sluzba radila jena sledećim poslovima tehnološke kontrole reaktor-a:

1. Rutin^ka kontr-ola fiziCkih parametara reaktora2. Re2iin riida te5kovodnog i gasnog sistema3. Kontrola teSke vode u bazenima za issluzeno gorivo.

U okviru rada na razvoju metodologije kontrule reaktora injegovog korišćenja, razvijene su sledeće metode i programi.

1. Proračun sadr-z«ja fisionog produkta, izgaranja gorivai sadrzaja izcrtopa urana i plutonijunta u zavisnosti od rezimaozraiivai ija. yoi iva u rekLor^u- program LANAC. Analit-iCki metodproračuna je pobolj5an Sto je objavljeno i u CasopisuKERNTECHNIK. CRad priloZen u dodatku izveStaja}

2. Metoda bli^.^g odr-edjivanja lokacije oStećenog gorivnogelemenia u reaktoru RA bez otvaranja reaktora, na bazi korelacijesadr?.aja fisionog produkta i nekih radnih parametara rektora igortva.

3. ; Pobol j§an je eksperiment-alne t.ehniker potrebne zaradiolo§ku kontrolu reaktora RA, merenje fluksa i spektra neutronau radnim uslovima reaktora i odredjivanje izgaranja goriva RA.

4. Metoda rane dijagnostike defekta goriva i blizeglociranja defektnog gorivnog elementa u reaktoru.

5. Poboljganje numeriekih ntutoda koje se koriste kodraznih modela za obradu radnih parametara reaktora RA:

aD primena nelinearnog posLupka. kod fitovanja na bazimetode najmanjeg kvadrata,

bD poboljSanje u procesu odredjivanja spektralnihparametara, kod analize gama spektara koji sadrze multiplete i l iznačajne monopikove veoma razlieit.og inteziteta.

6. UsavrSiiiv^anje metodologije optimalnog koriSćenjamogućnosti reaktora RA za proizvodnju CaktivacijuD pojedinihznacajnih radioizotopa .

7. Predlog programs, pirobnog rada.8. Program dvogrupnog proraSuna viSezonog reaktora u Cr,zD

geometriji u difui:noj aproksimaciji.

TABELA B-3. 1 PREGLED DOZA KOJTMA JE B1LO IZLOŽENO OSOBLJEREAKTORA "RA" U TOKU 1994. GODINE

MESEC Br-oj osoblja po k a r a k t e r i s - Broj Kolek- Maxim. Srednjatičnim intei~viilima dozaC mGy D

0-1 1-4 4-10

ljudi t ivna indiv. Individ,doza doza dozaCmGyD CmGyD CmGy3

1 0

Oktob-ar l993

Noverabarl993

Decembar-1993

O 42 9.61 0.43 0. 23O

Januar-

Febru-ar

Mar-t

4 2 42 11.74 0.34 0.280

April

Maj 42

Juni

0 0 42 9.22 0.340 0.22O

Juli 4 2 0 42 5.13 0.21 0.12

Avgust

Septemhar4 2 42 7.31 0.23 0.17