AKP Skripta

7/21/2019 AKP Skripta

http://slidepdf.com/reader/full/akp-skripta 1/87

AUTOMATIZACIJA KONTINUALNIH PROCESA

SKRIPTE SA PREDAVANJA 2009/10

Prof. dr Draa! "#$%&'a

1



1.0 UVOD

U mnogim oblastima industrije i javnog komunalnog sektora odvija se čitav niz kontinualnih procesa kojima treba upravljati na svrsishodan način. Rafinacija, mešanje, prečišćavanje,transportovanje, grejanje, hlaenje i mnogo drugih procesa vode ka profitabilnoj proizvodnji

odreenih proizvoda ili ka uspešnom funkcionisanju nekih komunalnih slu!bi kao što suvodovod, kanalizacija ili gradski sistemi grejanja. "ak i male promene u procesu mogu da vodedo značajnog pogoršanja performansi dotičnih procesa. #otrebno je veoma dobro upravljativarijacijama u razmeri pri mešanju fluida, protoku, pritisku ili temperaturi, kako bi kao rezultatdobili !eljeni proizvod sa minimalnim utroškom sirovina i energije.

Upravljački sistemi u ovim procesima predstavljaju alatku koja omogućava proizvodnimkompanijama i javnom komunalnom sektoru da odr!e proizvodnju unutar tolerantne zonefunkcije kriterijuma i da granice te zone sve više smanjuju kako bi povećali profitabilnost,obezbedili kvalitet i povećali zadovoljstvo korisnika, pri tome strogo vodeći računa o

bezbednosti ljudi i neugro!avanju okoline.

$ektori industrije u kojima se odvijaju kontinualni procesi su brojni i u njima postoji veliki broj upravljivih aktuatora %najčešće procesnih ventila& koji su umre!eni u jedinstveneupravljačke sisteme. 'noštvo senzora je integisano u mnogim fazama kontinualnih procesa kojiu interakciji sa centralnom upravljačkom jedinicom omogućavaju njihovu uspešnu realizaciju.#rocesni ventili manipulišu tokom fluida, kao što su različiti gasovi, para, voda, hemikalije, itd.kako bi u pravom trenutku doveli pravu količinu odgovarajućeg fluida na pravo mesto, kako jedefinisano odgovarajućim tehnološkim procesom.

#od pojmom procesnog ventila ili samo ventila, mnogi ljudi podrazumevaju sklop procesnogventila zajedno sa njegovim aktuatorom. (etaljnije će se u daljem tekstu razjasniti ovi pojmovi.

2.0 UPRAVLJANJE U KONTINUALNIM PROCESIMA

2.1 Ko!(&!)a%!& *ro+#,& & a)(o-a(&a+&'a

2.1.1. D#f&!&+&'a o!(&!)a%!& *ro+#,a

#od pojmom kontinualnih proizvodnih procesa ili procesnih tehnologija podrazumevaće sesvi fluidni procesi, ručni ili automatizovani, tj. proizvodnja, transport, prerada i odlaganje svihvrsta fluida.

)eki primeri različitih vrsta fluida su*• +oda ili otpadna voda• emikalije %npr. hlorovodonična kiselina, itd.&• 'ešavine hemikalija %npr. sredstva za pranje ili oblaganje površina&• Različite tečnosti i pastozni mediji %npr. sirup, jogurt, pašteta, čokoladni kremovi, itd.&• -asovi i mešavine gasova• td.

#ored tih fluida u ovoj oblasti se tretiraju i različiti rasuti materijali koji imaju fluidne

karakteristike kao što su*• /itarice,

0



• afa u zrnu ili mlevena,• 2rašno,• #esak,• 3ljunak,• 4ement,• Ugljena prašina,• td.

K%a,&f&a+&'a ) ,#(or#

ontinualni proizvodni procesi ili procesne tehnologije će se ovde svrstati u dva velikasektora*

• -radske komunalne instalacije i• ndustrijske instalcije.

U gradskom komunalnom sektoru tu spadaju u glavnom*• 5abrike za preradu otpadnih voda• 5abrike za proizvodnju vode uključujući sistem za distribuciju %vodovodna mre!a& i

skladištenje %rezervoari vodovoda&,• 6nergane i sisteme daljinskog grejanja

U industrijskom sektoru je veoma velika raznovrsnost i mo!e se podeliti prema industrijskimoblastima i7ili kriterijuma za procesne tehnologije.

• 8ipični industrijski segmenti u industrijskom sektoru su na primer*• #etrohemijska industrija,• 5armaceutska industrija,• #rehrambena i industrija pića,• ndustrija boja, lakova i premaza,• ndustrija koja radi asa rasutim materijalima,• ndustrijski sistemi za klimatizaciju i snabdevanje energijom,• 9utomobilska industija i još mnogi drugi segmenti.

8ipične prisutne tehnologije su*• 5ilterska postrojenja za preradu vode %peščani filteri, filteri sa aktivnim ugljem, sistemi

za jonsku izmenu, itd.&• 5ilterska postrojenja za preradu otpadne vode %ultrafiltracija, mikrofiltracija, biološka

filtracija, itd&,• $istemi za upravljanje kontinualnim tokovima otpadnih voda i drugih fluida,• $istemi za recikliranje procesnih medija %npr u elektrolitskim kupatilima, itd.&• $erijski procesi %cijanidna detoksikacija, proizvodni procesi u pojedinačnim šar!ama,

itd.&

2.1.2 U*ra%'a!'# (oo&-a f%)&da ) o!(&!)a%!&- *ro+#,&-a

8eško da bilo koji drugi segment industrije zahteva upravljanje tako velikog broja različitih

tipova protoka kao što je slučaj sa ili kako se često skraćeno zove : procesnom tehnologijom.

;



$astav, konzistencija, karakteristike protoka, vrste opasnih supstanci u njima i još mnogo togakarakteriše ove fluide.

3iroka lepeza različitih procesnih ventila koristi se za njihovo upravljanje. <vi ventili rade umodu on7off %uključeno7isključeno& ili analognom modu, na primer za upravljanje veličinom

protoka, za odmeravanje i mešanje tokova različitih materijala. =avisno od primene, koriste se

ventili u rasponu od najmanjih prečnika %na primer* 17>? kuglični ventil& do @prolaznih@ prečnika%primer* leptirasti ventili ili zasun ventili dimenzije 0.ABB mm C () 0.ABB, 1BB?&. $vi ovi ventiliimaju specifične zahteve u pogledu dimenzija aktuatora, konstrukcije aktuatora i potreba zaautomatizacijom.

)apredak na polju tehničke standardizacije i uvoenje standarda doveli su do standardizacijefabrika i fabričkih postrojenja sa značajnim ekonomskim efektom. +isoki standardi bezbednostikoji su rezultirali iz ovoga i povećanje pouzdanosti, pogotovu pneumatskih aktuatora, posebnosu va!ni u segmentima industrije kao što su hemijska, petrohemijska, farmaceutska i

prehrambena industrija.9utomatski pogoni procesnih ventila se, u principu, ostvaruju korišćenjem pneumatskih ili

električnih aktuatora, ali retko uz pomoć %elektro& hidrauličnih aktuatora. Različite karakteristike

tipične su za ova dva različita tipa aktuatora. =ahvaljujući neprestanom razvoju pneumatiketokom prethodnih godina, danas je pneumatika u većini primena u znatnoj prednosti u odnosu naelektrične pogone.

2.1. Kara(#r&,(&# *r&-#!# *!#)-a(&# ) o!(&!)a%!&- *ro+#,&-a

=načajne karakteristike primene pneumatike u automatizaciji kontinualnih procesa su, poredostalih, pouzdan rad izvršnih organa i fleksibilna aktivacija.

a3 Ir$!& ora!& ,a *o)da!&- rado-(va osnovna tipa pneumatskih aktuatora koja se koriste u procesnoj industriji su*• pneumatski linearni aktuatori za pogon propusnih ventila, ustava, zasuna, %slika 1&,• jednosmerni ili dvosmerni pneumatski aktuatori sa zakretanjem od jedne četvrtine kruga

se koriste prvenstveno za pogon loptastih i leptirastih ventila %slika 0&,.#osebna prednost pneumatike je visoka radna pouzdanost. (ok je uobičajeni radni pritisak u

pogonima procesne industrije i instalacijama izmeu A i D bara, aktuatori su često projektovaniza rad do 1B bara. #neumatski aktuatori projektovani na taj način su u velikoj meri otporni na

preopterećenje. <sim toga, sila ili obrtni moment pneumatskog aktuatora mo!e jednostavnodirektno da se poveća povećavanjem radnog pritiska, gde na primer povećani obrtni momenti

potreban za proboj procesnih ventila zbog akumulacije prljavštine ili sličnih razloga mo!e lakoda se realizuje. <vo nije moguće sa električnim aktuatorima.

E



$lika 1. #rimer linearnog aktuatora za pogon zasuna

$lika 0. #rimer pneumatskog aktuatora sa zakretanjem od jedne četvrtine kruga za pogonleptirastog ventila

U zavisnosti od konfiguracije, jednosmerni pneumatski aktuator sa zakretanjem od četvrtkruga se mo!e koristiti za otvaranje ili zatvaranje procesnih ventila korišćenjem integrisanog setaopruga čime se obezbeuje pouzdan rad procesnog ventila čak i u slučajevima nestankaelektrične energije ili vazduha pod pritiskom.

sta funkcija se mo!e ostvariti sa aktuatorima dvosmernog dejstva ako se primenemonostabilni elektropneumaski ventil i poseban rezervoar kako je prikazano na slici ;. 9ko se

primene električni aktuatori ova funkcija je moguća samo ako se doda neprekidno napajanje što je povezano sa značajnim povećanjem troškova.

A



$lika ;. #rimer pouzdane konstrukcije upravljačkog sistema za aktuator dvosmernog dejstva43 5%#,&4&%!a a()a+&'a#neumatika korisnicima u ovoj oblasti nudi različite mogućnosti aktivacije primerene širokom

spektru mogućih primena. #očevši od pojedinačnog direktnog aktiviranja preko upravljanjagrupom različitih aktuatora preko ventilskog ostrva koja mogu biti integrisana sa tzv. multipinkablovima ili umre!ena preko 6thernet ii neke druge industrijske komunikacione mre!e, pa svedo korišćenja #F4 ureaja integrisanih direktno u ventilsko ostrvo, pneumatski ureaji mogu dase veoma fleksibilno prilagode različitim potrebama koje se javljaju u automatizacijikontinualnih procesa.

2.2 Pr&-#!# *!#)-a(&# ) o!(&!)a%!&- *ro+#,&-a

9ko se bli!e razmotre brojne oblasti u kojima se vrši automatizacija kontinualnih procesa,

postaje očigledno da primena pneumatskih ureaja, u kombinaciji sa različitim načinimaaktiviranja, dominira u odnosu na primenu elektro i hidrauličnih ureaja. U nastavku je datonekoliko specifičnih primera primene pneumatskih ureaja u različitim sektorima procesneindustrije.

2.2.1 P!#)-a(&a ) (#!o%o&'& *ro&od!'# & *r#rad# od# & (r#(-a!) o(*ad!& oda

8ehnologija proizvodnje i prerade vode i tretmana otpadnih voda obuhvata dva velikasegmenta*

• tretman komunalnih otpadnih voda i vodovodna tehnologija %slika E& u kojima senajčešće koriste veliki procesni ventili sa preporučljivom primenom linearnih

pneumatskih aktuatora %ventili prečnika od 0BB mm do 0ABB mm odnosno nazivni otvori() 0BB do () 0.ABB& i

D



• oblast industrije sa mnoštvom tehnologija prerade otpadnih voda i sa naročito skupimtretmanima vode za potrebe različitih industrijskih procesa gde je upotreba procesnihventila prečnika preko EBB mm %() EBB& relativno retka a najčešće se koriste pneumatskiaktuatori sa zakretanjem od jedne četvrtine kruga.

$lika E. #rimer prečišćavanja vode pomoću peščanih slojeva sa ugraenim linearnim pneumatskim aktuatorima

U gradskom komunalnom sektoru se naročito preporučuje primena pneumatike u zonama

opasnosti, koje se pored standardnih slučajeva mogu pojaviti i u digestorskim komorama,digestorima i rezervoarima za prijem olujnih voda. U navedenim oblastima je naročito preporučljiv aprimena pneumatike kao inherentno eksplozivno bezbedne tehnologije.

U oblasti industrije, naročito u oblasti filterskih postrojenja, tretmana vode i otpadnih voda, primena pneumatskih aktuatora sa zakretanjem od jedne četvrtine kruga je već postala standard.=one opasnosti u industrijskom sektoru se najčešće pojavljuju u hemijskoj, petrohemijskoj,farmaceutskoj i industriji boja i lakova.

#ored osnovnog tipa on7off aktiviranja, takoe se koriste i analogno upravljani procesniventili i to naročito u industrijskom sektoru. U tom slučaju su pneumatski aktuatori sazakretanjem od jedne četvrtine kruga, po pravilu opremljeni sa elektropneumatskim pozicionimkontrolerima, kojima se upravlja na osnovu procesnih varijabli, kao što su* zapreminski protok,

nivo vode, sadr!aj čvrstih čestica, zahtevi za potrošnjom sve!e vode, pritisak ili temperatura.<blasti primene u okviru ovog segmenta su*• fabrike za preradu vode %voda za piće& i industrijska postrojenja za tretman vode

%procesna voda&,• postrojenja za preradu otpadnih voda, rezervoari za olujne vode, itd,• sistem vodovoda i kanalizacije,• prerada otpadnih voda u industrijskom segmentu,• proizvodnja čiste vode, servisne vode, desalinizacija, reverzna osmoza ili sistemi sa

jonskom izmenom, naročito u industriji.

2.2.2 P!#)-a(&a ) &!d),(r&'& *a*&ra

G



arakteristika proizvodnje papira je veoma kompleksan proces koji se odlikuje delimičnoagresivnim uslovima okoline i kontinualnim radnim procesima.

+oda, mulj, vlaknasti materijali, pulpa i zagaivači različite konzistencije teku kroz proizvodne stanice gde treba da se separišu, sortiraju ili filtriraju. #omoću pneumatskiaktiviranih ureaja, kao što su, zasuni i leptirasti ventili mogu se realizovati veoma dobra rešenja

u ovoj oblasti. <ni ispunjavaju sve zahteve u pogledu promenljive brzine, glatkosti površina,robusnog dizajna i odlikuju se malom ili skoro nikakvom potrebom za odr!avanjem. #ored toga,odlikuju se korozionom otpornošću, mogućnošću neprekidnog rada u dugom vremenskom

periodu, a naročito je značajna sposobnost da bez oštećenja podnesu opterećenja.<blasti primene u ovom segmentu su*• rukovanje sirovim materijalima,• rukovanje vodenom pulpom,• sortiranje,• sistemi za prečišćavanje,• procesi izbeljivanja,

• procesi pranja,• filterski sistemi.

2.2. P!#)-a(&a ) *r#rad& ra,)(& ro4a

#raškovi, granule, prašina od brašna, nečistoće i eksplozivno opasno okru!enjese pojavljuje u procesima prerade rasute robe. U tim uslovima, primena pneumatike je krajnje opravdana.#ouzdani upravljački leptirasti ventili, zasuni, distributivni ventili, se nalaze u velikom brojuaplikacija u industriji. +eliki broj ručno upravljanih zasunskih sistema mo!e se automatizovati

primenom pneumatike, uz relativno male troškove.<blasti primene*• odmeravanje pomoću kliznih ventila,• zasunski ventili za pra!njenje silosa,• transport rasute robe, itd.

2.2.6 P!#)-a(&a ) *r#ra-4#!o' &!d),(r&'&

#rehrambena industrija se grubo mo!e podeliti na dva sektora*1. sektor gde pneumatski ureaju dolaze u direktan kontakt sa hranom0. sektor gde pneumatski ureaji nisu u direktnom dodiru sa hranom.

U ovoj oblasti je potrebno primenjivati specijalno prilagoene komponente, najčešće

napravljene od nerajućeg čelika sa posebnim konstruktivnim izvoenjima, koji omogućavajulako čišćenje i sa specijalnim vrstama podmazivača koji ne utiču na prehrambene namirnice.U drugoj grupi, tamo gde se pneumatika ne dovodi u direktan kontakt sa hranom mo!e se

primenjivati čitav niz standardnih pneumatskih elemenata. 8o je slučaj npr. u preradi %filtraciji&vode u proizvodnji pića ili preradi otpadnih voda koja nastaju kao posledica prerade različitevrste hrane.

<blasti primene*• priprema vode,• odmeravanje i mešanje,• čišćenje i transport hemikalija za čišćenje,

• punjenje.

>



2.2.7 P!#)-a(&a ) #-&',o' & *#(ro#-&',o' &!d),(r&'&

U ovim sektorima industrije se koristi veliki broj leptirastih i loptastih ventila, koji su kao po pravilu ručno aktivirani ili opremljeni pneumatskim aktuatorima. +isoki standardi bezbednosti sukarakteristični za ovu oblast industrije jer je medijum koji se kreće kroz cevovode najčešće

agresivan, što mo!e voditi do eksplozije u slučajevima pojave varnica. =a ovu oblast postojenamenski prilagoena pneumatska upravljačka rešenja za svaku pojedinu aplikaciju*• elektropneumatski ventili sa namotajima koji su zaštićeni od mogućnosti izazivanja

varnice, koji su montirani direktno na aktuator %)amur interfejs& u zoni opasnosti %eHzona&,

• elektropneumatski ventili locirani u upravljačkom ormaru koji je zaštićen od eksplozijesa crevima koja izlaze iz njega i vode ka aktuatorima,

• elektropneumatski ventili u upravljačkom ormaru van zone opasnosti sa crevima kojaizlaze iz njega i vode ka aktuatorima,

• ventilska ostrva van zone opasnosti za upravljanje grupama aktuatora.

#rimenom jednosmernih aktuatora moguće je realizovati bezbednosne funkcije kojima se nalak način isključuje procesni ventil, npr. u slučajevima nestanka pogonske energije. $ve teosobine dovele su do toga da je primena pneumatskih ureaja u ovoj oblasti postala standard.

2.2.8 P!#)-a(&a ) &!d),(r&'& *r#rad# a,a

U današnjem vremenu, koje se odlikuje primenom alternativnih energetskih izvora, korišćenje prirodnog gasa kao pogonskog goriva, postaje sve više značajno. 'otorna vozila na pogon prirodnim gasom predstavljaju značajnu alternativu mineralnim gorivima. #rimena pneumatskihaktuatora za upravljanje procesnim ventilima na linijama visokog pritiska gasa u skladištima

prirodnog gasa je takoe postala standard. ompaktni, robusni i eksplozivno sigurni dizajn

pneumatskih komponenti, u kombinaciji sa radom, praktično bez odr!avanja, donosi značajnu prednost za primenu u ovoj oblasti industrije u odnosu na druge vrste upravljačkih tehnologija.arakteristično za ovu oblast industrije je primena analognih upravljačkih sistema što serealizuje uz pomoć elektropneumatskih ventila i eksploziono sigurnih pozicionera.

.0 TEHNIKE OSNOVE PROCESNIH VENTILA: AKTUATORSKE TEHNOLO;IJE IVAZDUHA POD PRITISKOM

.1 Vr,(# *ro+#,!& #!(&%aa3 5)!+&'a

#rocesni ventili predstavljaju va!ne komponente u tehnologiji sistema i cevovoda. #rocesniventili se zasnivaju na osnovnim funkcijama koje su potrebne za rad sistema procesne tehnologije imogu biti u formi ureaja za isključivanje, regulaciju i sigurnosnih ureaja. ao takvi, oni se mogunaći u gotovo svim segmentima industrije i gradskom komunalnom sektoru.

43 Kr&(#r&')- ,#%#+&'#<snova za dobro funkcionisanje bilo koje instalacije i prilagoavanje širokom opsegu različitih

radnih uslova i medija predstavlja pravi izbor procesnih ventila. #ri tome je potrebno odreditiveličinu, tačno dimenzionisati njihove aktuatore i definisati materijale za kućišta, ureaje zaisključivanje i zaptivke.

ako bi se odredio pogodan procesni ventil za pojedinačnu aplikaciju, potrebno je uzeti urazmatranje sledeće kriterijume*• medijum %tip, koncentracija, temperature, viskoznost, čvrsti komadići...&,

I



• ambijentna temperatura, hemikalije za čišćenje,• unutrašnje i7ili spoljašnje korišćenje,• osnovni procesni tehnološki uslovi kao što su diferencijalni pritisak, pritisak toka,• gubici pritiska,• zahtevi slobodnog protoka,

• dimenzije instalacije i uslovi,• cene.

#ored toga, tehnološka procesna ograničenja kao što su kavitacija %pojednostavljenim rečima,formiranje vazdušnih mehurića kao rezultat turbulencije& treba je uzeti u razmatranje prilikomizbora i konfigurisanja instalacije. U suprotnom, postoji rizik da mo!e doći do oštećenjacevovoda i procesnih ventila.

+3 O4%a,(& *r&-#!# )ajčešće korišćeni procesni ventili u procesnoj tehnologiji su uglavnom sledeći*• U komunalnom sektoru

• zasun ventili• ustave i• leptirasti ventili

• U industrijskom sektoru• leptirasti ventili• loptasti ventil• dijafragma ventili i• zasunski ventili, posebno u rukovanju rasutome robom,

)avedeni ventili su prikazani na slici A. #ored ovih, postoje brojni drugi tipovi procesnihventila a takoe i specijalne konstrukcije koje se koriste kod specijalnih aplikacija.

=atvoren <tvoren

Feptirasti ventil

Foptasti ventil

(ijafragma ventil

1B



=asun

Ustava

$lika A. +rste procesnih ventila

.1.1 L#*(&ra,(& #!(&%&

a3 Kara(#r&,(&#Feptirasti ventili, pored loptastih ventila, predstavljaju glavne procesne ventile koji se koriste

u industrijskom sektoru. Raznolikost materijala koji se koriste za kućišta, diskovi ventila izaptivači, različiti projektni principi i generalno dobra zaptivenost, često čak i vakumskizaptivena konstrukcija omogućuje njihovu univerzalnu upotrebu u mnogim aplikacijama.

43 Pr#d!o,(& )a osnovu njihove konstrukcije, leptirasti ventili nude jaspe prednosti kao što su

• 'inimalni prostorni zahtevi i du!ine instalacije,•

$koro bez mrtvih tačaka,• Jednostavan konstrukcijski dizajn,• nstaliranje moguće u bilo kom polo!aju,• Uporedljivo mala te!ina • 3iroki opseg različitih materijala.

+3 Pr&-#!a: radFeptirasti ventili se koriste najčešće u oblasti prerade industrijske i otpadne vode, u

elektranama i u rashladnim sistemima, hemijskoj industriji i sve više u u vodovodnim i gasniminstalacijama. Feptirasti ventili se takoe koriste sve više u velikim nominalnim dimenzijama svedo () 0,ABB u sektoru urbanog snabdevanja vodom %slika D& u sklopu cevovoda velike du!ine.

11



$lika D. #rimer leptirastog ventila velikog nazivnog prečnika

<graničenje u primeni leptirastih ventila se prvenstveno odnosi na oblasti gde se na primer zahteva pootpuno slobodan protok fluida kroz procesni ventil ili gde postoje abrazivne čestice ufluidu koje bi mogle da oštete disk leptirastog ventila. od nominalnih veličina od manjih od ABmm %() AB C 0″&, loptasti ventili su, u principu, ekonomičniji od leptirastih ventila a uslučajevima velikih nominalnih prečnika, većih od ABB mm %() ABB C 0B″& i niske razlike

pritisaka u cevovodu, zasuni su ekonomičniji od leptirastih ventila.=bog veoma nelinearnog oblika krive obrtnog momenta potrebnog za aktiviranje leptirastih

ventila i izvesne vrednosti elastičnosti sistema zbog takve konstrukcije, leptirasti ventili se ne preporučuju za potrebne preciznih upravljačkih ventila. $a druge strane, standardni upravljački

zadaci, kao što je ulaz na filtere je primer odgovarajuće primene ovih ventila. 9ko seupotrebljavaju leptirasti ventili, treba voditi računa da se izbegavaju jake turbulencije kao i pojava kavitacije u blizini diska leptirastog ventila.

d3 T#!&<# ar&'a!(#onstrukcija leptirastih ventila mo!e biti različita*• pločastog tipa %wafer &,• prstenasto kućište sa jednom prirubnicom, %ring housing with mono flange&• prstenasto kućište sa prirubnicom za montiranje %ring housing with mounting flanges&,

takoe pogodno kao završni ventil cevovoda,

10



• dvostruko kućište sa prirubnicama %double flange housing & za maksimalne zahteve ivelike nominalne prečnike.

)eki od materijala koji se često primenjuju za izradu kućišta leptirastih ventila su*• oblo!eni ugljenični čelici

• nerajući čelici• plastični materijali kao što su ##, #6, #+4, #+(5 itd.

'ogućnosti ugradnje diska leptirastog ventila su %zavisno od zahteva&*• centrično,• ekscentrično,• multicentrično.

)eki od materijala koji se često primenjuju za izradu diskova leptirastih ventila su*• nerajući čelici,

• gumirani ili oblo!eni ugljenični čelici,• bronza,• ##,• #+(5,• #+4,• itd.

2rojni zaptivni materijali kompletiraju izbor materijala i konstruktivne opcije.

#rimeri zaptivnih materijala su*• fleksibilne zaptivke od sledećih materijala 6#(', )2R %2U)9&, #856 %teflon&, 5#'

%viton& itd.,• fleksibilne zaptivke za metalnim jezgrom,• metalno zaptivanje, obično sa nerajućim čelikom %naročito za ekscentrične leptiraste

ventile&

)ačini aktiviranja su*• poluga za ručno aktiviranje,• pneumatski aktuator sa zakretanjem od jedne četvrtine kruga• električni rotacionni aktuator • hidraulični aktuator %retko&

.1.2 Lo*(a,(& #!(&%&

a3 Kara(#r&,&(&# & )*o(r#4aFoptasti ventili posebno se koriste zbog njihovog kompaktnog i sna!nog dizajna, minimalnih

prostornih zahteva, izuzetno niskog gubitka protoka i njihove karakteristike brzog uključivanja

1;



uglavnom za nominalne dimenzije do >B mm %() >B C ;?& i imaju glavnu prednost daomogućavaju slobodan prolaz fluida %slika G&. Foptasti ventili se takoe koriste za veće nominalnedimenzije, ako cevovod mora da se pere %mehaničko čišćenje bez otvaranja cevovovda&. odvelikih dimenzija, loptasti ventili su uglavnom veoma skupi.

$lika G. Foptasti ventil

2rojne konstrukcije omogućavaju fleksibilno prilagoavanje različitim radnim uslovima imedijima. 'ane su relativno velike zaptivne površine, koje dolaze u klizni kontakt jedne sa drugima koje su takoe pod dodatnim mehaničkim naponom zbog prečnika lopte. =avisno od habanja,

vek trajanja loptastih ventila je otuda znatno kraći od veka trajanja leptirastih ventila ili drugih procesnih ventila.

43 T#!&<# ar&'a!(#8ipične konstrukcije loptastih ventila su*

• telo od jednog:komada, dva:komada ili tri:komada• dvokraki standardni dizajn• trokraki dizajn sa F ili 8 prečnikom u lopti• četvorokraki i višekraki dizajn• zaptivanje sda <:prstenovima u konstrukciji sa šupljinama

• zaptivanje preko poluškoljke bez šupljina

8ipično materijali za kućište i lopte su*• 'esing %oblo!en niklom&• )erajući čelici• #lastika kao što je ##, #+(5, #+4, #9 itd.

=aptivanje*• uglavnom #856 material

8ipične varijante priključivanja*• 'uški navoj različitih standarda

1E



• /enski navoji različitih standarda• =avareni kraj• #rirubnice

9ktiviranje*• Ručna poluga• #neumatski aktuator četvrt obrtaja• 6lektrični rotacioni aktuator )a slici > su prikazane različite mogućnosti protoka trokrakog ventila a na slici I za

četvorokraki ventil.

$lika >. Različite mogućnosti protoka trokrakog ventila

1A



$lika I. Različite mogućnosti protoka četvorokrakog ventila

.1. D&'afra-a #!(&%&a3 Kara(#r&,(&# & f)!+&'a(ijafragma ventili %slika 1B& takoe se mogu naći u različitim dizajnima. =ajednička

karakteristika je da je elemenat za isključivanje koji je u kontaktu sa fluidom trajna, hemijskiotporna dijafragma koja je veoma otporna na abraziju. )akon zatvaranja, ona se pritiska premazaptivnom sedištu bilo direktno ili korišćenjem pomoćne dijafragme.

oristiti se veliki broj različitih materijala i plastike, dok su dijafragme generalno napravljene

od ojačanog, delimično sa više slojeva premazanog, spojnog materijala.

$lika 1B. -rupa dijafragma ventila u proizvodnom sistemu43 U*o(r#4a'anji dijafragma ventili do pribli!no () AB sa integrisanim pneumatskim aktuatorima ili

1D



ručnim aktiviranjem koriste se najčešće u hemijskoj industriji ili pogonima za filtraciju. +eliki pneumatski dijafragma ventili koji se stavljaju u pogon preko linearnih aktuatora %cilindara&takoe se koriste u sektoru snabdevanja vodom.

'aterijali, dizajn i vrste prirubnica su raznovrsni i slični su onima kod leptirastih ventila iloptastih ventila.

.1.6 Za,)!& = *ro*),!& #!(&%&a3 Kara(#r&,(&#=asuni : propusni ventili predstavljaju procesne ventile, koji pru!aju neograničeni protok

otvaranjem čitavog preseka cevi, a cevi se, takoe, mogu i potpuno zatvoriti %slika 11&. <vi ventilise otvaraju ili zatvaraju pomeranjem ploče, koja se linearno pomera direktno ili preko vretena.=asuni se mogu naći u zatvorenom dizajnu %na primer, zaobljeni zasuni& i u otvorenom obliku %na

primer zasuni tipa no!a&.

43 U*o(r#4a=asuni su, zbog svoje sna!ne nelinearne karakteristike, u principu jedino pogodni za funkcije

zatvaranja ali ne i za upravljačke aplikacije. )ormalno, telo ventila sastoji se od livenog ilikovanog metala ili delova napravljenih od metala.

(anas se propusni ventili koriste u konstrukciji sa gumom oblo!enim sedištima.=asuni su najčešće korišćeni procesni ventili u komunalnim pogonima kanalizacije.

$lika 11. #rimer konstrukcije zaobljenog zasuna

+3 T#!&<# ar&'a!(#

'ogućnosti povezivanja za zatvorene zasune su*• #rirubnice%uglavnom bilo koje nominalne dimenzije iznad 0BB mm&

1G



• rajevi sa naglavkom• $pajanje sa zavrtnjevima• )avareni spojni komadi=aobljeni zasuni generalno se pokreću putem ručnog točka ili električnog motora.=asuni tipa no!a su znatno kraće du!ine i mogu se koristiti za nominalne dimenzije do DBB mm

kao standard, na primer za kućnu kanalizaciju ili montirani pomoću prirubnica.

'aterijali kućišta*• Fiveni materijali• )erajući čelik %često u formi lima delova formiranih od lima&

=aptivači*• 6#(' ili )2R

#okretanje*

• Ručni točak sa vretenom• 6lektrični motor %sa menjačkom kutijom& sa osovinom• #neumatski cilindar preko klipnjače

.1.7 U,(a#: a,)!& 4# )>&$(aUstave su zasuni bez kućišta kako je prikazano na slici 10. U pogledu njihovih radnih

karakteristika, ustave se mogu porediti sa zasunima. 'eutim, u njihovom slučaju, ploče zazatvaranje labavo su navoene u profilima a zaptivanje se realizuje putem pritiska vode. (izajn

je jednostavan. Uglavnom, otvoreni ramovi su montirani u betonu ili izliveni u kanalskimzidovima. )ominalna dimenzija mo!e da bude veoma velika, znatno veća od ;BBB mm hoda i7ili

širine. +eoma teške ploče za zatvaranje pomeraju se uz pomoć elektro motora sa pogonskimureajima i vretenom ili pomoću pneumatskih cilindara.

1>



$lika 10. #rimer ustave

.1.8 O,(a%& *ro+#,!& #!(&%&#ostoji veliki broj drugih konstrukcija procesnih ventila, koji se takoe koriste u

industrijskom procesnom i komunalnom sektoru, od vrlo skupih cilindričnih klipnih ventila do

jednostavnih ventila sa klapnom.

.2. T#!o%o&'a *!#)-a(,& a()a(ora

.2.1 A()a(or ,a ar#(a!'#- od <#(r( r)a

a3 *r&!+&* rada9ktuator sa zakretanjem od četvrt kruga je tip aktuatora koji se najčešće koristi za pogon

leptirastih i loptastih ventila u oblasti kontinualnih sistema. 9ktuatori sa zakretanjem od četvrtkruga su dostupni na tr!ištu u velikom broju različitih konstrukcija. )ajznačajniji, osnovnikonstrukcioni tip su aktuatori sa zupčanikom i zupčastom letvom %Rack K #inion&, aktuatori sa

kočionim klinom %$cotch Loke, slika 1;& i lamelni aktuatori %+ane&. (va najznačajnija i širokokorišćena konstrukcijska principa su detaljnije objašnjena u nastavku.

$lika 1;. #neumatski aktuator sa kočionim klinom %$cotch Loke&

43 U*o(r#4a=ajednička karakteristika svih aktuatora je da se mogu prilagoditi postojećim standardima u

pogledu načina pričvršćivanja procesnog ventila i da mogu u potpunosti da uzmu u obzir standarde koji se primenjuju pri povezivanju )amur ventila i pribora. 9ktuatori za zakretanjemod četvrt kruga imaju opseg obrtnih momenata od pribli!no A )m pri D bara, pa sve do više od1BB.BBB )m. $tandardni radni opseg za kompaktne aktuatore sa zakretanjem od četvrt kruga je u

rasponu od A do A.BBB )m.

.2.1.1 A()a(or ,a )*<a!&o- & )*<a,(o- %#(o-$a aktuatorom sa zupčanikom i zupčastom letvom, prenos sile funkcioniše slično reduktoru u

kome se sila prenosi preko zupčanika kako je priokazano na slici 1E. =upčasta poluga kojanale!e u zupčanik na osovini aktuatora, mašinski je obraena u sklopu klipa pneumatskogcilindra. ada se primeni pritisak na površine klipa, klip se pomera i shodno tome okreće seosovina aktuatora. +ećina zubaca mašinski je obraena u formi evolvente kako bi se olakšalokretanje sa malim trenjem i da bi se sprečilo oštećenje ili prekomerno habanje zubaca čak i ako

postoji mali zazor izmeu klipa zupčaste šipke i osovine aktuatora.

1I



9ktuatori četvrt obrtaja mogu se koristiti u verzijama dvosmernog dejstva ili jednosmernog.U slučaju dvosmernih aktuatora, kako je prikazano na slici 1E, vazduh pod pritiskom se moradovoditi tokom funkcije otvaranja i zatvaranja.

9ktuatori sa jednosmernim delovanjem %slika 1A& se mogu koristiti za pomeranje procesnog

ventila, pomoću ugraenih opruga, u pravcu unapred definisanog sigurnog polo!aja. =avisno odkonstrukcije, dejstvo sile opruge mo!e biti u smeru otvorenog ili zatvorenog polo!aja procesnogventila. ada se klipovi aktuatora pomeraju nasuprot sile opruge, vazduh pod pritiskom je

potrebno da savlada obrtni moment procesnog ventila i silu opruge, koji se povećava tokom pomeranja zajedno sa povećanim naprezanjem opruge.

$lika 1E. #rincip rada dvosmernog aktuatora sa zupčanikom i zupčastom letvom

0B



$lika 1A. #rincip rada jednosmernog aktuatora sa zupčanikom i zupčastom letvom

#rednosti aktuatora sa zupčanikom i zupčastom letvom su*• relativno kompaktni dizajn,• kućište za aktuatore dvosmernog i jednosmernog dejstva su često identična što

omogućava manje opterećenje skaldišta rezervnim delovima,• linearna karakteristika obrtnog momenta, pogodna za upravljačke funkcije,• laka izmena smera rotacije od pravca kazaljke na satu do suprotnog pravca,• brojne, lake za realizaciju, opcije kao što su podešavanje kranje poziciji, ograničenje

hoda, aktuator sa više pozicija, hidraulično ili pneumatsko prigušivanje, itd.

'ane aktuatora sa zupčanikom i zupčastom letvom su*

• pri velikim obrtnim momentima je skupa izrada, tako da to ograničava primenu na obrtnemomente do pribli!no 1B,BBB )m,• karakteristika obrtnog momenta nije prilagoena karakteristikama jednostavnih loptastih

ventila ili leptirastih ventila %videti takoe polavlje E.0.1.;.1&.

.2.1.2 A()a(or ,a o<&o!&- %&!o-

U slučaju konstrukcije pneumatskog rotacionog aktuatora sa kočionim klinom, prenos sile na procesni ventil ostvaruje se uz pomoću dejstva poluge voenog klipa na osovinu akturatora. <viaktuatori su uglavnom neznatno du!i, ali sa druge strane često takoe tanji od verzija sazupčanikom i zupčastom letvom.

<va konstrukcija aktuatora mo!e takoe da se koristi u dvosmernoj %slika 1D& i jednosmernojverziji %slika 1G&. =bog principa konstukcije koji se koristi u slučaju aktuatora sa jednosmernimdejstvom, krajnji poklopac na svakoj strani mora da se zameni poklopcem znatno du!eg dizajnazbog ubacivanja opruga.

$lika 1D. #rincip rada dvosmernog aktuatora sa kočionim klinom

ao i u slučaju aktuatora sa zupčanikom i zupčastom letvom smer rotacije se i kod ovogaaktuatora mo!e lako menjati. 9ktuatori sa kočionim klinom se ne prave više za velike obrtne

momente u formi integrisane konstrukcije. U robusnim verzijama ovog konstruktivnog tipa

01



linearni aktuator se postavlja na zupčasti mehanizam sa kolenastom polugom sa kojim se moguostvariti obrtni momenti i više od 1BB.BBB )m.

#rednosti aktuatora sa kočionim klinom su*• profil obrtnog momenta odgovara profilu obrtnog momenta loptastog i leptirastog

procesnog ventila,• relativno jednostavna i otporna konstrukcija,• laka izmena smera rotacije od pravca kazaljke na satu do suprotnog pravca,• relativno jeftina konstrukcija čak i kod velikih obrtnih momenata.

'ane aktuatora sa kočionim klinom su*• različita konstrukcija za jednosmerne i dvosmerne verzije,• teška za upravljanje zbog nelinearne krive momenta.

$lika 1G. #rincip rada jednosmernog aktuatora sa kočionim klinom

.2.1. D&-#!&o!&,a!'# & -o!(&ra!'# a()a(ora <#(r(&!# o4r(a'a a *ro+#,!# #!(&%#

(imenzionisanje dvosmernih aktuatora četvrt obrtaja se daje na primeru aktuatora sazupčanikom i zupčastom letvom. #ostupak je sličan onome kod aktuatora sa kočionim klinom,iako ovde treba uzeti u obzir karakteristike krive obrtnog momenta aktuatora. ako montiranjeaktuatora četvrtine obrtaja na procesni ventil u vezi sa materijalom, vremenom i troškom izrademo!e znatno da varira u zavisnosti od aplikacije ili tipa ventila i proizvoača, ovaj aspektrazmatraće se u odvojenom poglavlju.

U sledećem poglavlju se daje kratko objašnjenje konstrukcije dvosmernog linearnog pneumatskog cilindra i pitanja vezana za definisanje interfejsa.

.2.1..1 Pr&-#r d&-#!&o!&,a!'a a()a(ora <#(r(&!# o4r(a'a do,(r)o d#%oa!'a

)ajva!niji kriterijumi konfiguracije za dimenzionisanje dvosmernog aktuatora četvrt obrtajasu*

a3 r&(&<!& o4r(!& -o-#!( *ro+#,!o #!(&%a#otreban obrtni moment %slika 1>& za garantovanje pouzdanog otvaranja elementa za

zatvaranje u procesnom ventilu %u slučaju leptirastog ventila : ploča a za loptasti ventil : kugla& pod tačno specificiranim radnim uslovima.

00



43 !a*a'a!'# ad)o- *od *r&(&,o-'inimalni pritisak vazduha pod pritiskom koji se mo!e dobiti na procesnom ventilu u bilo

kom trenutku je osnovni faktor za dimenzionisanje %analiza najgoreg slučaja M Norst caseanalLsis&

+3 (&* *ro+#,!o #!(&%aoji tip aktuatora treba koristiti %lepitarsti ventil, loptasti ventil, itd.&O

ako bi se saznao kritični obrtni moment od proizvoača ili tačno izveo iz raspolo!ivihtabela, bitno je znati najva!nije radne uslove*

• medijum,• temperatura, koncentracija, viskoznost medijuma,• gas ili fluid, podmazivanje ili nepodmazivanje,• postojanje komadića koji vode do talo!enja ili stvrdnjavanja,• diferencijalni pritisak na procesnom ventilu,• potrebni stepen sigurnosti.

U odsustvu specificiranog stepena sigurnosti, minimalni faktor od pribli!no 1,0 %0BP bezbednost& treba uzeti u razmatranje prilikom izračunavanje dimenzije aktuatora četvrt obrtaja.

#rimer*<dreeni kritični obtni moment za procesni ventil je 10B )m a stepen sigurnosti od 1,0 je

izabran. <vo rezultira u minimano potrebnom obrtnom momentu od 1EE )m za aktuator četvrtobrtaja.

Va?!o@ Ef#a( *r&(&,a a)a *od *r&(&,o- (r#4a )#(& ) o4&r#rimer*<brtni moment jednog aktuatora na pritisku snabdevanja od D bar:a je 1DB )m. )a A bara on

se smanjuje na 1;; )m, a na E bara pritiska snabdevanja pada na 1BG )m.9ktuatori7leptirasti ventil7odnos karakteristike obrtnog momenta*

0;



$lika 1>. riva obrtnog momenta procesnog ventila i potreban obrtni moment aktuatora

.2.1..2 Pr&-#r d&-#!&o!&,a!'a '#d!o,-#r!o a()a(ora <#(r( o4r(a'a )ajva!niji kriterijumi konfiguracije za dimenzionisanje jednosmernog rotacionog aktuatora

su*

• kritični obrtni moment procesnog ventila.o <brtni moment potreban da se garantuje pouzdano otvaranje elementa zatvaranja

procesnog ventila %disk na leptirastom ventilu ili lopta na loptastom ventilu& podnavedenim radnim uslovima.

• obrtni moment zatvaranja procesnog ventilao <brtni momenat koji je potreban za pouzdano pomeranje elementa zatvaranja

%disk, lopta& u zaptivni element.• snabdevanje vazduhom pod pritiskom

o 'inimalni pritisak vazduha pod pritiskom koji je raspolo!iv u bilo kom trenutkuna procesnom ventilu koji treba konfigurisati čini osnovu za dimenzionisanje

%analiza najgoreg slučaja&.• tip procesnog ventilao 8ip procesnog ventila %leptirasti ventil, loptasti ventil, itd.& koji će se koristitiO

ako bi se saznao kritični obrtni moment od proizvoača ili tačno izveo iz raspolo!ivihtabela, bitno je znati najva!nije radne uslove*

• medijum,• temperatura, koncentracija, viskoznost medijuma,• gas ili fluid, podmazivanje ili nepodmazivanje,• postojanje komadića koji vode do talo!enja ili stvrdnjavanja,• nivo diferencijalnog pritiska na procesnom ventilu,• potrebni stepen sigurnosti.

0E



Uslovi rada takoe utiču i na obrtni moment zatvaranja, iako je njega mnogo te!e utvrditizbog toga što je do velike mere nemoguće izračunati karakteristike podmazivanja medijuma.<vo je razlog zašto većina proizvoača procesnih ventila ne navode obrtni moment zatvaranja.

Rešenje*

Umesto obrtnog momenta zatvaranja, koristi se kritični obrtni moment, budući da je ovajuvek veći od obrtnog momenta zatvaranja procesnog ventila. $pecificirani kritični obrtnimoment koji je dao proizvoač mo!e se uzeti bez stepena sigurnosti.

U odsutvu specificiranog stepena sigurnosti za kritični obrtni moment, minimalni faktor od 1,0do 1,; %0B7P do ;BP sigurnosti& treba da bude uključen u proračun prilikom dimenzionisanjaaktuatora četvrt obrtaja jednosmernog dejstva.

Jednosmerni aktuatori četvrt obrtaja mogu vršiti sigurnosnu funkciju bilo sa opru!nom silomzatvaranja ili otvaranja.

#ogledajmo najčešću primenu a to je zatvaranje pomoću opruge*• U zatvorenom polo!aju, opruge su prednapregnute. <tuda aktuatori sa jednosmernim

delovanjem uvek imaju manji maksimalni obrtni moment nego dvosmerni aktuatoriidentične dimenzije %identični prečnik klipa, identična konstrukcija&.

• ada se procesni ventil otvara, aktuator radi nasuprot opru!ne sile. 9ko se opruge sabiju,opru!na sila raste a sila otvaranja se proporicionalno smanjuje. <vo znači da, porednormalne kritične sile za pokretanje procesnog ventila, aktuator treba da savlada i obrtnimoment koji stvara sila opruge. <brtni moment koji stvara vazduh pod pritiskom opadaistovremeno sa rastom sile opruge.

#rimer*Uspostavljeni kritični obrtni moment za procesne ventile je 10B )m a izabran je faktor

sigurnosti od 1,0. <vo rezultira u minimalnom obrtnom momentu od 1EE )m potrebnom da seotvori rotacioni aktuator.

#otrebni obrtni moment u otvorenom polo!aju leptirastog ventila procenjuje se kao EBPkritičnog obrtnog momenta. Uzimajući sigurnosni faktor od ;BP, ovo rezultira u potrebiobrtnog momenta od pribli!no >B )m.

<brtni moment zatvaranja procesnog ventila nije poznat, otuda se kritični obrtni moment bira bez dodatnog faktora sigurnosti* 10B )m.

+rednosti za tipični aktuator jednosmernog dejstva sa ovim specifikacijama je na primer*

a3 Ra,*o%o?&& o4r(!& -o-#!(& ad)a !a 8 4ara@1DI )m u otvorenom polo!aju procesnog ventila i;EA )m u zatvorenom polo!aju procesnog ventila43 O*r)?!& o4r(!& -o-#!(&@;;D )m u otvorenom polo!aju procesnog ventila i1DB )m u zatvorenom polo!aju procesnog ventila

U nastavku je dat primer vezan za efekat pritiska vazduha pod pritiskom* )a A bara, raspolo!ivi obrtni momenti na strani vazduha padaju na 1E1 odnosno 0>G )m.<pru!ni obrtni moment ostaje isti, budući da oni samo zavise od opru!ne sile i opru!ne

konstante.

0A



zabrana konfiguracija aktuatora za primer upotrebe koji je u pitanju bila bi otuda i daljeadekvatna da pouzdano aktivira procesni ventil čak i na A bara. U slučaju aktuatora

jednosmernog delovanja, treba uočiti da zbog smanjenih dostupnih obrtnih momenata navazdušnoj strani, potrebno je generalno primenti jednu do dve dimenzuje veći od aktuator negoda je u pitanju dvosmerni aktuator za isti procesni ventil.

U slučaju otvaranja aktuatora sa opru!nom silom %rotiranje klipa za 1>BQ kako bi se promeniosmer rotiranja&, opruge treba da generišu kritični obrtni moment procesnog ventila a obrtnimoment vazduha mora biti dovoljno visok da bi bio u mogućnosti da ponovo zatvori procesniventil.

.2.1.. S*o' &-#) *ro+#,!o #!(&%a & a()a(ora

#ovazivanje za aktuator definisano je u ()7$< A011 ili () ;;;G %detaljna definicijastandarda data je u poglavlju A&. 9ktuatori četvrt obrtaja mogu se samo retko montirati direktnona loptasti ventili ili na leptirasti ventil. Uglavnom, treba koristiti odgovarajući pribor kao

sredstvo za adaptaciju priključnih strana. )a slikama 1I M 01 su dati različiti standardni priključci na procesnim ventilima.

$poj za monta!u na procesnom ventilu definiše se na sledeći način*• (imenzija prirubnice %definiše se kao 5HH, na primer 5BA C #rirubnica sa krugom otvora

prečnika od AB mm&• (u!ina, prečnik i konstrukcija osovine procesnog ventila

'ogu se zamisliti četiri osnovna slučaja*• (imenzije prirubnice i osovine procesnog ventila i aktuatora su identične. <vo omogućava

direktno montiranje.• (imenzije7konstrukcija osovina su različite, prirubnica je po standardu. <vo zahteva spajanje

sa različitim spojkama gore i dole@ koje se adaptiraju na osovine kao u svim slučajevimastandardna monta!na konzola sa šablonima prirubnice oba i aktuatora i procesnogventila.

• 3abloni prirubnice procesnog ventila i aktuatora su različiti, ali odgovaraju dimenzijamanavedenim u standardima. #onovo, ovde su potrebne standardne monta!ne konzole ispojnice.

• )ema prirubnice %često u slučaju loptastih ventila& ili prirubnice nisu u saglasnosti sastandardima. <vo zahteva specijalne mašinski obraene konzole i u svim slučajevimaodgovarajuću spojnicu.

)a šta treba obratiti pa!njuO

)ajčešće konstrukcije osovine procesnog ventila su*• "etvrtaste, ivice paralelne pravcu protoka.• "etvrtaste, ivice pod uglom od EAQ u odnosu na pravac protoka.• Uklinjena osovina u svim mogućim prečnicima i dimenzijama klina.• #ljosnata osovina, dvostruko (.

0D



$lika 1I. $< A011 +eza

$lika 0B. +(7+(6 ;>EA veza za )amur ventil

$lika 01. +(7+(6 ;>EA veza za pribor za povratnu spregu %senzori&

Kor&$>#!'# r#d)(oraorišćenje mehanizama za ručno prebacivanje se naročito zahteva kod velikih procesnih

ventila i aktuatora. $uprotno od električnih aktuatora, oni se ne koriste za povećanje obrtnog

0G



momenta, već su namenjeni samo za korišćenje u slučaju nestanka energije u aktuatoru. <niomogućuju operatoru da dovede procesni ventil ručno u !eljeni polo!aj. <vi pogonski ureaji surazdvojive konstrukcije. ada aktuatori rade normalno preko vazduha pod pritiskom, menjačkakutija nije u funkciji.

.2.1..6 Pr&%')<&a!'# & o!f&)ra+&'a *r&4ora a a()a(or# <#(r( o4r(a'a

nterfejsi za pribor kao što su )amur ventili, granični prekidači, kutije sa graničnim prekidačima i pozicioneri za analogni rad definisani su u +(7 +(6;>EA %za detaljnodefinisanje, videti poglavlje A&.

2očni interfejs na aktuatoru četvrt obrtaja koristi se za priključivanje )amur ventila ili prekonavoja u priključku za vazduh za priključivanje cevovoda, prigušnika, itd. $pecifična pozicija

priključivanja definiše se za priključke )amur ventila uz pomoć takozvanog kodiranog pina%grub screN& u jedan od dva navtnja za kodiranje, budući da )amur ventil ima samo jedan

konični upust za kodiranje %videti ilustraciju u poglavlju A&.

-ornji interfejs aktuatora koristi se za montiranje pribora za indikaciju pozicije ili pozicione povratne sprege uz pomoć graničnih prekidača različite tehničke konstrukcije %električnimikroprekidači, induktivni senzori, dvostruki iniciatori, itd.&. <sim toga, korišćenje pneumatskihili elektropneumatskih pozicionera je takoe moguće i ovi omogućuju kretanje procesnog ventilau bilo kojuj poziciju definisanu analognim signalom %zadata vrednost&.

)a slici 00 je prikazan primer povezanog procesnog ventila %leptirica& pneumatskog aktuatoračetvrt kruga, komandnog razvodnika i graničnih prekidača.

0>



$lika 00. #rimer leptirastog ventila sa komandnim razvodnikom i kutijom sa graničnim prekidačima

.2.1..7 S*#+&'a%!# o!,(r)+&'#: o*+&'# a *!#)-a(,# a()a(or# <#(r( r)a

#ostoji veliki broj opcija, podešenih za tipične aplikacije u procesnoj industriji, stoji naraspolaganju za pneumatske aktuatore četvrt obrtaja.

#rimeri opcija su*• verzije za visoke temperature,• 1>BQ aktuatori, na primer za korišćenje sa višekrakim loptastimh ventilima sa F ili 8 urezom u

lopti,• multipozicioni aktuatori, na primer pogon u ; definisane pozicije %BQ:EAQ:IBQ, BQ:EAQ:

1;AQ, BQ:IBQ:1>BQ itd.&. <vo se realizuje preko dodatnih klipova.• pneumatsko ili hidraulično prigušivanje,• graničnici hoda, na primer za maksimalni ugao rotacije od EAQ,• itd.

.2.2. L&!#ar!& a()a(or&

a3 Pr&!+&*U slučaju linearnog aktuatora za ventile za isključivanje, ventile za inspekciju, sigurnosne i

upravljačke ventile, sila se prenosi direktno do klizne ploče bez bilo kakvog kašnjenja ili gubitkasile. (a bi se ovo postiglo, pneumatski cilindar je, na primer, spojen direktno za element zaisključivanje zasunskog ventila ili ustavu korišćenjem spojnice u vidu šipke, sa kretanjemlinearnog aktuatora koji deluje direktno na ventil za isključenje.

U većini slučajeva, proizvoači procesnih ventila koriste linearne aktuatore koje sami proizvedu ili manje više jednostavno konstruisane linearne aktuatore. 3to se tiče pneumatskihcilindara koji se direktno montiraju na interfejs procesnog ventila %standardizovani model

prirubnice&, samo ograničeni broj nude nezavisni proizvoači pneumatske opreme. $a izuzetkomaktuatora optimizovanih za korišćenje na zasun ventilima koji se mogu dobiti od jednog

proizvoača, )amur ventili se ne montiraju direktno, niti mogu krajnji priključci da bududirektno integrisani u profil aktuatora.

)a slici 0; je primer linearnog aktuatora za zasune.

0I



$lika 0;. )amenski linearni aktuator za zasune

.2.2.1. D&-#!&o!&,a!'# & ada*(&ra!'# *!#)-a(,& %&!#ar!& a()a(ora

a3 D&-#!&o!&,a!'#<čigledno je da je dimenzionisanje pneumatskih linearnih aktuatora mnogo lakše nego

aktuatora četvrt obrtaja. $ve što je potrebno je sila za linearno pomeranje i, zavisno od medija i primene, veličina stepena sigurnosni. #odaci u vezi sa silama mogu generalno da se dobiju od proizvoača procesnog ventila a u slučaju ustava, te!ina ploče isključenja često je dovoljna zadimenzionisanje aktuatora.

$ila pneumatskih linearnih aktuatora dobija se na osnovu jednostavne formule* $ila C pritisak puta površina %5 C pS9&. #ovršina se dobija iz prečnika pneumatskih aktuatora, uglavnom

standardizovanih u >B mm, 1BB mm, 10A mm, 1DB mm, 0BB mm, 0AB mm, ;0B mm i EAB mm.#ritisak je pritisak raspolo!ivog vazduha pod pritiskom.

;B



8akoe treba razmatrati dva faktora*• A:1BP treba dodati na potrebnu silu zbog malog unutrašnjeg trenje u pneumatskom cilindru.• )a primer, ukoliko je dati vazduh pod pritiskom na D bar, konfiguracija treba da bude za A bar.

43 Ada*(a+&'a3iroki opseg različitih konstrukcionih preduslova postoji u slučaju procesnih ventila zaisključivanje sa linearnim dejstvom. U principu, jedino je konstrukcija za monta!u naelektričnim rotacionim aktuatorima standardizovana, i time se nudi interfejs sličan ()7$<standardima.

U svim ostalim slučajevima, interfejs mora biti definisan sa maksimalnom preciznošću.

onstrukcija ovih linearnih procesnih ventila često takoe zahteva različite du!ine klipnjačeza pneumatski aktuator. #ored toga, treba uzeti u obzir i različite zahteve za priključenje saelementom za isključenje.

-eneralno, spajanje krajnjih prekidača za jedinicu aktuatora7procesnog ventila je veomaskupo.

#ostoji alternativna, ekonomična, jednostavna i brza opcija a to je integracija krajnjih prekidača u profil pneumatskog cilindra kako je pokazano na slici 0E.

#rilikom konfigurisanja hoda za aktuator, treba uzeti u obzir da zasunski ventil pojedinačnenominalne veličine mo!e zahtevati veći hod neko onaj koji odgovara nominalnoj dimenziji.#rimer* =a zasunski ventil () 1BB %1BB mm prečnik, E?& mo!e stvarno biti potreban hod od1BA do 11B mm.

U slučaju ustava, konfiguracija treba da bude uvek zasnovana na H : hodu, to jest zasnovanana du!inama hoda aplikacije.

;1





6.0 UPRAVLJAKI SISTEMI

$istem koji ravnomerno funkcioniše sastoji se ne samo od aktuatora, procesnog ventila imetoda aktivacije. $lo!ena mre!a sastavljena od ventila, komponenti za pripremu vazduha pod

pritiskom, konektora, itd. takoe je potrebno da bude uzeta u razmatranje kada se instališe

sistem. $amo veoma mali broj dobavljača nudi sve potrebne komponente iz jednog izvora.orisniku treba da bude cilj da postigne maksimalnu pouzdanost pomoću upravljačkog sistema,kako bi sve funkcije, od pripreme vazduha pod pritiskom preko aktuatora i priključnih ventilasinhrono radile i garantovale takav rad i u budućnosti.

#ri izboru komponenti i integraciji upravljačkog sistema treba te!iti primeni komponenti kojeimaju optimizovane interfejse %priključke, priključne ploče, itd& kako bi se olakšalo

projektovanje sistema i realizacija istog.

$ledeći osnovni ureaji mogu biti prisutni u instalaciji*• direktna aktivacija aktuatora preko elektromagnetnih ventila,• integracija grupe aktuatora pomoću bloka razvodnih ventila na zajedničkom kućištu,• integracija grupe aktuatora pomoću ventilskog ostrva,• integrisanje različitih sabirničkih sistema,• upravljanje individualno instalisanim komponentama,• realizacija sigurnosnih sistema, koji takoe rade u slučaju nestanka energije.

#rimeri različitih načina povezivanja prikazani su na slici 0A.

$lika 0A. Upravljački nivoi i povezivanje različitih ureaja

(irektno montirani elektromagnetni ventili sa funkcijom monostabilnog ventila ili sa dvanamotaja za dvosmerne aktuatore četvrtine obrtaja predstavljaju najbolji izbor za individualneaktuatore ili aktuatore koji se nalaze na većem rastojanje jedan od drugog. Različiti naponi,standardni kalemovi i kalemovi zaštićeni od eksplozije, niska cena ili velike krajnje serije nudemaksimalnu fleksibilnost za adaptaciju sistema na specifične radne uslove.

ako bi se moglo dobro upravljati brzinom kretanja aktuatora, treba koristiti prigušnice ili prigušno:nepovratne ventile u uzvodnim cevnim linijama %upravljanje dovodom vazduha& ili unizvodnim cevnim linijama %upravljanje ispustom vazduha& ventila.

;;



9ko su grupe ventila postavljene blizu jedni drugima, kao što je uobičajeno u pogonu zafiltriranje, tada je razumno koristiti priključne letve ili priključne ploče za monta!u ventila. Uslučaju da treba da budu procesirani dodatni sisgnali, na primer digitalni ili analogni, a i zbogkorišćenja dodatnih prednosti u instalaciji i radu, racionalna je primena ventilskih ostrva.

ako tehnički gledano sklop priključne ploče7letve i grupe ventila ispunjava istu funkciju kaodirektno montirani )amur ventili, ventilska ostrva nude širok opseg dodatnih tehničkih osobina,koje omogućavaju laku integraciju u upravljački sistem instalacije.

)a ventilskim ostrvima je moguće obraditi signale %digitalnih& krajnjih prekidača a dodatnimoduli omogućavaju obradu7prenos analognih signala kao što su oni koji se generišunivometrima ili merilima protoka, koji dolaze od kontrolera, itd. =avisno od tipa ventilskogostrva, #F4 moduli ili brojni mre!ni moduli mogu se integrisati, time omogućujući jednostavnuintegraciju u glavni upravljači nivo. 3iroko varirajuće zapremine ventila i različiti protoci, kao ikonstrukcije koje se kreću od onih prilgoenih teškim uslovima rada pa sve do inteligentnih@konstrukcija, omogućavaju adaptiranje na sve standardne instalcije do kojih dolazi u procesnoj

industriji.

U zavisnosti od aplikacije, ventilska ostrva se montiraju u kontrolnim ormanima, zajedno sa pripremnim grupama i svim potrebnim priključcima za spoljnu stranu@

'eutim, pneumatski aktuatori ne moraju biti upravljani samo digitalno. orišćenjemstandardnih elektropneumatskih pozicionera, oni su takoe pogodni i za analogni pristupsredišnjim pozicijama %pozicijama izmeu potpuno otvorene i potpuno zatvorene&. U ovomslučaju vrednost zadate tačke prethodno se izabere putem kontrolera. <va se poredi sa stvarnomvrednošću, na primer dobijenom od protokomera, a pozicija procesnog ventila prilagoava seshodno tome preko pneumatskog aktuatora, gde kontroler pozicije bele!i poziciju aktuatora

preko potenciometra. Jednosmerni i dvosmerni aktuatori se mogu upravljati na taj način.

#ored toga, na odgovarajući način povezana pneumatika obezbeuje sigurnost u slučajunestanka energije. 4entralni ili lokalni rezervoari i ventilska kola prilagoena specifičnimaplikacijama, obezbeuju da procesni ventil mo!e da se pomeri u siguran polo!aj

#re bli!eg upoznavanja sa detaljima upravljačke tehnike u pojedinim granama procesnihtehnologija treba se upoznati sa standardima koji se primenjuju u ovim oblastima.

6.1 S(a!dard& ) o!(&!)a%!&- *ro+#,&-a

zuzetno je teško načiniti dobru procenu velikog broja proizvoača aktuatora, procesnihventila i pribora koji postoje u procesnoj industriji. U gotovo ni jednoj drugoj industriji ne moguse naći takve razlike vezano za isporučioce kao u procesnoj industriji. )eki proizvoačiograničavaju se na jedan proizvod, koji nude različitim tr!išnim segmentima u procesnojindustriji, dok drugi nastoje da pokriju samo jedan poseban tr!išni segment sa najvećimmogućim opsegom proizvoda. 'eutim, kako postoji sinergija meu brojnim različitim tr!išnimsegmentima u procesnoj industriji u pogledu zahteva i radnih uslova, teško je jasno rangirati

proizvoače i njihove ciljne klijente. #osledica ovoga je ogroman broj proizvoda, koji veomavariraju u konstrukciji, materijalu, veličini, radnom veku i na kraju u kvalitetu i ceni.

U cilju obezbeivanja meu:zamenljivosti većine procesnih ventila i aktuatora koji su naraspolaganju krajnjem korisniku i da bi se sprečilo da klijent bude zavisan samo od jednog

;E



dobavljača, tokom vremena su sačinjeni va!ni standardi i uputstva. )i!e navedeni standardiodnose se na mehaničke veze i namenjeni su da olakšaju monta!u kompletnog regulacionogureaja %procesni ventil7aktuator7ureaj za očitavanje krajnje pozicije&. <vi interfejsi su sledeći*

• #rocesni ventil : aktuator %$< A0117A01B, () ;;;G&• 9ktuator : krajnji polo!aj ureaja sa očitavanje %+(7+(6 ;>EA, )amur&

• 9ktuator : solenoid ventil %+(7+(6 ;>EA, )amur&

#rednosti koje nastaju za korisnika iz standardizacije gore navedenih interfejsa su očigledne*• =amenljivost• )ezavisnost od dobavljača• )ema potrebe za komponentama za adaptiranje• 'inimalni troškovi skladištenja

'eutim, standardi za veze izmeu aktuatora i procesnih ventila ostavljaju neke nejasnoće ilidefinišu nekoliko mogućnosti za vezu. "est je slučaj da je prirubnica izmeu aktuatora i

procesnog ventila uniformna %standardna&, dok veličina i oblik osovine procesnog ventila moguda variraju znatno od proizvoača do proizvoača.

6.2 S(a!dard ISO 7211

Pr&%')<&a!'# a()a(ora <#(r(&!# o4r(a'a a *ro+#,!# #!(&%#'eunarodni standard $< A0117A01B definiše dimenzije priključnih prirubnica izmeu

aktuatora i procesnog ventila na nivou aktuatora. <ve dimenzije takoe olakšavaju priključivanjeaktuatora na prenosne mehanizme ili sa reduktora na procesne ventile. )ezavisno od dimenzija

prirubnice, standard takoe definiše povezivanje osovine akturatora sa vretenom procesnogventila i specificira dopuštene sile i torzione momente koji mogu da se prenose putem

priključnih komponenti.

6.2.1 T#r-&!&

$ledeći termini primenjuju se u okviru konteksta ovog standarda*

Aktuator : ureaj %na primer pneumatski aktuator četvrt obrtaja&, pogodan za priključivanjena procesni ventil, pomoću koga se procesni ventil mo!e da aktivira. <vaj ureaj mo!e da radikorišćenjem energije električnog, pneumatskog, hidrauličnog aktuatora, itd. ili kombinacijom

istih. retanje je ograničeno pozicijom ili torzijom. Aktuator četvrt obrtaja M aktuator koji prenosi torzioni moment na procesni ventil sa manje od

jednog punog obrta. <n nije pogodan da se optereti potiskom.

6.2.2 D&-#!&'# a()a(ora <#(r(&!# o4r(a'a ,a ,*o'#- a ISO 7211

)a slici 0D su prikazane karakteristične dimenzije za priključenje prema standardu $< A011.

;A



$lika 0D. zgled aktuatora četvrtine obrtaja sa donje strane

U tabeli 1 su prikazane dimenzije standardnih prečnika podeonog kruga sa odgovarajućimskraćenim oznakama, brojem i oznakom vijaka i dozvoljenim momentima koji mogu da se

prenose preko takvog spoja.

S 'aksimalno dopušteni obrtni moment koji mo!e da se prenese putem monta!nih prirubnica i spojnica. )avedene vrednostiodreene su na osnovu datih faktora kao što su otpor zavrtnja,dopušteno uvijanje, vrsta naprezanja i trenja meu prirubnicama

8abela 1. $tandadne vrednosti nominalnih prečnika

;D

d

Tmm

<znaka prirubnice

<brtnimomentS

BN-

'onta!nizavrtnjevi

;D 5B; ;0 EH'A

E0 5BE D; EH'D

AB 5BA 10A EH'D

GB 5BG 0AB EV'>

1B0 51B ABB EH'1B

10A 510 1.BBB EH'10

1EB 51E 0.BBB EH'1D

1DA 51D E.BBB EH'0B

0AE 50A >.BBB >H'1D

0I> 5;B 1D.BBB >H'0B



6.2. O4%& & d&-#!&'# *oo!,& o-*o!#!(&

#rema $< A011, konstruktivne spojeve prikazane na slici 0G dozvoljeno je primenjivati zakomponente koje prenose silu ili obrtni moment od aktuatora do vretena procesnog ventila.

strelica simbolizuje pravac protoka u cevovodu

$lika 0G. (ozvoljeni načini povezivanja komponenti

)ajčešće korišćeni konstruktivni spoj je kvadrat a nešto rei dupli:(, zaravnjena osovina.U tabeli 0 date su specificirane dimenzije za širinu kvadratne7zaravnjene osovine za

povezivanje. (imenzije se primenjuju kako za konstrukcije kvadratne tako i zaravnjeneosovine.

ada se radi o velikim procesnim ventilima %leptirasti ventili& sa potrebnim velikimobrtnim momentima, često mogu da se nau zaklinjene osovine različitih dimenzija.

;G



#rirubnica sSTmm

5B; I

1B

5BE 11

10

5<A 1E

1D

5BG 1G

1I

51B 00

0E

0G

510 ;0

51E ;D

51D ED

50A AA

DB

5;B GA

S <dstupanje dimenzije ll7hll %prema l$<7R0>D&

8abela 0. 3irina kvadrata7zaravnjene osovine za standardne nominalne prečnike

6.2.6 Id#!(&f&a+&'a#rirubnice seidentifikuju sa slovom i brojkama i to*

• $lovo 5

• (ve brojke

)a primer, #rirubnica 5BE, znači da je nominalni prečnik na kome se nalaze zavrtnji E0mm%prema tabeli 1& a da se na njemu postavljaju E 'D zavrtnja za povezivanje.

9ktuatore sa četvrt obrta treba identifikovati na sledeći način*

• dentifikacija prirubnice %kao gore&• dentifikacija tipa priključka uz pomoć sledećih velikih slova*

o za ključo $ za četvrtkuo 5 za zaravnjenu osovinu

;>



U slučaju aktuatora četvrtine obrtaja sa četvrtkom ili zaravnjenom osovinom, vrednosti za s iz prethodne tabele moraju se pridodati velikom slovu $.

)a primer, ako je dat aktuator sa prirubnicom 5BA $1E, to znači da je nominalni prečnik krugarupe AB mm, kvadrat je sa du!inom ivice od 1E mm i montira se sa E 'D vijka.

6. S(a!dard DIN

DIN ,(a!dard o*&,)'# *r&%')<#!'# a()a(ora <#(r(&!# r)a a *ro+#,!# #!(&%#ao & *r&%')<!# d&-#!&'# & d&-#!&'# *r&r)4!&+#

<vaj standard definiše prirubnice 5BA do 50A iz () $< A011 standarda i meunarodnihstandarda $< A0117; : 1I>0. (opunski definiše h0, h; i 1; kao i prirubnice 5B; i 5BE idimenzije u vezi sa spojnicama sa četvrtastom rupom što predstavlja dopunu meunarodnomstandardu $< 7211 (eo ;.

6..1 O4&-

<vaj standard primenjuje se na dimenzije onih komponenti na priključku aktuatora sačetvrtinom kruga koje se koriste za prenos sile ili obrtnog momenta na komponente koje treba

pokrenuti %vretena procesnog ventila&.

6..2 D&-#!&'#: o!aa

U ovom standardu specificirani priključak izmeu aktuatora četvrtine kruga i procesnogventila je kvadrat koji je, iako identičan sa dimenzijama navedenim u () $< A011, zakrenut zaEAQ %videti sliku 0>&. U slučaju priključka putem ključa takoe, polo!aj slova definiše se u ovomstandardu %videti ilustraciju&.

"etvrtasta priključnica %+& do () GI $a ključem %$&

$lika 0>. #riključci izmeu aktuatora četvrtine kruga i procesnog ventila prema standardu();;;G

)a primer,oznaka 50 V1 znači da je nominalni %podeoni& prečnik kruga na kome se nalazerupe GB mm, da se u njih postravljaju E '> vijka i da je četvrtka postavljena pod uglom od EAQ uodnosu na pravac toka fluida sa ivičnom du!inom od 1G mm.

;I



6.6 S(a!dard VDI/VDE 67 Na-)r

Ta<# ,*a'a!'a@ Kra'!'& )*ra%'a<& #%#-#!(=a()a(or=doda(!a o*r#-a

U ovoj preporuci se opisuju tačke spajanja izmeu procesnog ventila, aktuatora i njegovog

pribora. )apravljena su uputstva za postojeće standarde kao i preporuke za dodavanje pozicionera, upravljačkih ventila i senzorskih ureaja do pneumatskih aktuatora.

6.6.1 Sra & !a-#!a

<vaj vodič sadr!i definicije i uputstva uzimajući u obzir standardizovane tačke spajanja kodosnovnih funkcionalnih grupa aktuatora. <ve definicije namenjene su da olakšaju monta!uspojivih funkcionalnih grupa od različitih proizvoača.

5unkcionalne grupe u kontekstu ovih preporuka su*• rajnji upravljački element koji treba da zatvara %procesni ventil& ili zatvara protok

medijuma korišćenjem podesivog poprečnog preseka• 9ktuator koji postavlja ili upravlja smanjivanjem poprečnog preseka korišćenjem

upravljačke sile i hoda

Regulacioni, upravljački i senzorski ureaji za upravljanje aktuatorima i ureajima zaupravljanje aktuatora i ureaja za snabdevanje pomoćne energije %)9'UR ventili, pričvršćenjegraničnih prekidača&

6.6.2 S(a!dard& & *r#*or)# a (a<# ,*a'a!'a@

a& 8ačke spajanja procesnog ventila i aktuatora četvrt kruga(etalji koji se odnose na tačke spajanja definisani su u sledećim preporukama i standardima*

• () ;;;G M +eze izmeu aktuatora četvrt kruga i procesnog ventila %dimenzijespoja&

• )9'UR preporuke iz Jula 1I>A. godine M +eze izmeu aktuatora četvrt kruga i procesnih ventila

• #r 6) 10 11D

b& 8ačke spajanja procesnog ventila i linearnog aktuatora

(etalji koji se odnose na tačke spajanja definisani su u sledećim preporukama i standardima*• () ;;A> M #ovezanost linernih aktuatora sa procesnim ventilima %dimenzije

spoja za prirubnice&• () $< A01B M #ovezanost aktuatora četvrt kruga i procesnih ventila %aktuator

sa više obrtaja koji je ustvari elektromotor koji pokreće vratilo, a ne pneumatskiaktuator četvrt kruga&

c& 8ačke spajanja aktuatora četvrt kruga i pribora krajnjeg upravljačkog elementa

Pr& !&o ,*a'a!'a

=a priključivanje pozicionih kontrolera i senzorskih ureaja koristiti*

EB



• "etiri rupe WA,Amm za priključivanje pozicionog kontrolera• "etiri urezana navoja 'E za spajanje signalizirajućih ureaja

kao i centralna rupa za moguću projekciju osovine za povezivanje, kako je prikazano na slici 0I.

$lika 0I. #ovezivanje senzora i pozicionih kontrolera

Dr)& !&o ,*a'a!'a

=a spajanje upravljačkog panela koristiti četiri rupe WA,Amm kako je prikazano na slici br. ;B.

$lika ;B. #ozicije rupa za priključivanje upravljačkog panela

"etiri navoja moraju biti označena na gornjoj ivici površine aktuatora četvrt kruga nameneza ovaj spoj. $tandard dozvoljava sledeće dimenzije sklopova nosača prema tabeli ;.

F 2 >B ;B 0B>B ;B ;B1;B ;B ;B1;B ;B AB

8abela ;. (imenzije sklopova nosača za pričvršćenje upravljačkog panela

=a male aktuatore ustanovljeni su prateći standardi u formi Xpasivnog standarda prema tabeli

E1



E.F 2 AB 0A 0BAB 0A ;B

8abela E. (imenzije sklopova nosača za pričvršćenje upravljačkog panela

d& mesto pričvršćenja elektromagnetnog ventila %direktno spajanje&

"etiri rupe sa navojem 'A i > mm dubine, se nalaze na površini prirubnice preko koje se vrši pričvršćenje ventila kako je prikazano na slici ;1. (ve od ove četiri navojne rupe su namenjeneza navojni kodirani pin %svaki pin odnosi se na jednu od dve moguće pozicije elektromagnetnogventila&. 8ime je osigurano da upravljački ventil mo!e biti montiran samo u jednom, unapreddefinisanom, polo!aju %obezbeujući time unapred definisan pravac kretanja aktuatora&. #inovisa navojem moraju biti istureni 0 mm u odnosu na površinu prirubnice aktuatora preko koje sevrši pričvršćivanje i zbog toga se mo!e desiti da se na suprotnoj strani elektromagnetnog ventila

napravi udubljenje %minimalna dubina ; mm a prečnik A,A mm&.

$lika ;1. Raspored rupa na površini prirubnice aktuatora za monta!u ventila

+od upravljačkog vazduha izmeu elektromagnetnog ventila i aktuatora je zaptiven pomoću<:prstena %1DH0 mm&, koji su umetnuti u kućište elektromagnetnog ventila. <:prsteni, navoji zamonta!u i kodirani pinovi sa navojem predstavljaju standardni deo obima isporukeelektromagnetnog ventila.

9dapter za površinu preko koje se vrši pričvršćenje elektromagnetnog ventila treba obezbeditiu slučajevima kada nije moguće izvršiti direktno pričvršćivanje. U retkim slučajevima je adapter standardni deo obima isporuke, obično se on posebno poručuje i dodatno naplaćuje.

Pr&<r$>#!'# #%#(ro-a!#(!& #!(&%a 4# NAMUR &!(#rf#',a Fd&r#(!o ,*a'a!'#*r&r)4!&+o- !&'# -o)>#3

Ukoliko direktno pričvršćenje elektromagnetnog ventila prirubnicom nije moguće, trebaobezbediti rupe -17E, prema () $< 00> (eo 1 standardu, za priključenje upravljačkogvazduha na aktuatorima sa zakretanjem pola kruga i elektromagnetnim ventilima.

Ukoliko je za aktiviranje aktuatora potreban veliki protok vazduha, brzo punjenje ili pra!njenje aktuatora vazduhom, poprečni preseci priključaka ili linije z apovezivanje moraju biti

veći, kako bi odgovarali tim zahtevima.

E0



6.7 Za$(&(a od #,*%o&'#

6.7.1 O*$(& *ro4%#-&

(o eksplozije mo!e doći u bilo kom trenutku kada se za to stvore odreeni uslovi.6ksplozivna smeša mo!e nastati kada se na primer zapaljiv gasovi, tečnosti ili prašina stvaraju,transportuju ili skladište. 'esta na kojima mo!e doći do eksplozije nazivaju se i hazardna iliopasna mesta %explosion-proof areas&. )ajmanja varnica, koja se mo!e javiti prilikom prenosaelektričnih signala, je dovoljna da zapali eksplozivnu smešu. $meše koje mogu lako eksplodiratise najčešće javljaju u hemijskim postrojenjima, skladištima goriva, rafinerijama, postrojenjimaza preradu otpadnih voda, na aerodromima, trafostanicama, pristaništima, u automobilima,fabrikama boja i lakova, benzinskim pumpama, mlinovima, cementarama, itd. =aštita odeksplozije podrazumeva sve mere predostro!nosti za zaštitu !ivota i zdravlja ljudi. )arednestranice nude par objašnjenja za zaštitu od eksplozije.

Pr#d),%o& a #,*%o&')#od eksplozijom se podrazumeva brzo odvijanje prcesa sagorevanja pri čemu se (r& a?!a

*r#d),%oa -ora') ,&-)%(a!o &,*)!&(&@

a3 Saor%'&& a,o& &%& *ra$&!a )a primer %videti takoe () +(6 B1DA (odatak 9, 8abela 91&*• 'ešavine kiseonika kao što su aceton, metanol, uglen monoksid, itd.• Ugljovodonici i mešavine ugljovodonika kao što su metan, petrol, propan, goriva,

kerozin, heksan, benzen, itd.• $umporne mešavine kao što je propilmerkaptan, itd.

• alogenske mešavine kao što su vinilhlorid, metilhlorid, propilhlorid, itd.• 9zotne mešavine kao što su amini ili amonijak.

43 K&,#o!& Fad)3+azduh je osnovni preduslov za eksploziju %kao i u slučaju bilo kog procesa sagorevanja&.

iseonik postoji u prirodi u velikim količinama. 9mbijentalni vazduh sadr!i pribli!no 01 Pkiseonika. 'eutim, eksplozivna smeša mo!e postojati samo ako su prisutne supstance%sagorljivi gasovi i kiseonik& u jednakom odnosu.

+3 Ior ar!&+#'ogući izvori varnice koja je okidač eksplozije su*• <tvoreni plamen ili vatra %na primer zavarivanje ili pušenje&• +rele površine %na primer pregrejane kočnice ili le!ajevi&• $amozapaljujuće reakcije %egzotermne smeše&• $amozapaljujuće supstance• 'ehanički ili električno generisane varnice• Ultrazvuk • 'unje• $tatički elektricitet.

)apomena*

'ale zone eksplozivne atmosfere %na primer butanski upaljač& mogu se smatrati bezopasnim jer one u principu ne dovode do povreda osoba kao rezultat direktne ili indirektne reakcije. $a

E;



druge strane, prisutna zapremina od 1B l u ztvorenom prostoru se uvek mora smatrati kaoopasnom.

6.7.2 O,!o!& *o'-o& #,*%o&!# a$(&(#

O4%a,(& o'# ,) #,*%o&!o o*a,!#<blasti u kojima se, zbog lokalnih ili radnih uslova, mo!e pojaviti, do odreenog nivoa,eksplozivna atmosfera.

E,*%o&!a a(-o,f#ra'ešavina zapaljivih gasova, para, magle ili prašine sa vazduhom uključujući uobičajene

dodatke kao što je vla!nost, gde se, nakon paljenja, reakcija nezavisno odvija pod atmosferskimuslovima.

Ta<a 4%'#,a )ajni!a temperatura na kojoj se iz fluida koji se testira, pod odreenim uslovima, razvijaju

pare u takvim količinama, koje dovode do zapaljive smeše sa vazduhom iznad nivoa fluida.%videti () A1GAA, A1GA>, A;01; (eo 1&.

T#-*#ra()ra a*a%'#!'a8emperatura zapaljenja zapaljivog gasa je najni!a odreena temperatura zagrejanog zida u

ureaju za testiranje, pri kojoj se gas u smeši vazduha još uvek pali. 8emperatura zapaljenjafluida i gasova je odreena u skladu sa specificiranom procedurom. %videti () A1GIE&

6.7. D#f&!&+&'a *o'#d&!& o!a o*a,!o,(&

ao osnovu za procenu, opasnosne oblasti se dele na sledeće zone %slika ;0& u skladu sanjihovom verovatnoćom pojave opasne, eksplozivne atmosfere*

1. =a sagorljive gasove, pare i maglu0. =a sagorljive prašine

Zo!a 0=ona B pokriva oblasti u kojima opasna, eksplozivna atmosfera postoji kontinualno ili

dugotrajno. #o pravilu, ovim se obuhvata sadr!aj kontejnera kao što su rezervoari na benzinskimstanicama. <prema za zonu B mora biti specijalno testirana i sertifikovana.

Zo!a 1=ona 1 pokriva oblasti u kojima se rizik pojave opasne, eksplozivne atmosfere povremeno

dogaa. =ona 1 je oblast gde se naročito koristi eksploziono sigurna oprema.

Zo!a 2=ona 0 pokriva oblasti u kojima je rizik opasne, eksplozivne atmosfere pojavljuje samo retko

i kratkotrajno. Ureaji koji se koriste u ovoj zoni nisu predmet odobravanja ali moraju da podle!u propisima koji tretiraju vazduh i curenja u skladu sa 6UR< standardima.

EE



$lika ;0. =one opasnosti

6.7.6 Id#!(&f&a+&o!& od #%#(r&<!# o*r#-#

$va električna oprema, namenjena za upotrebu u zonama ekplozivne zaštite, se na osnovunjene funkcije i konstrukcije klasifikuje u identifikacione kodove, koji sadr!e informacije o*

• tip zaštite,

• klasifikaciona grupa i• temperaturna klasa.

<vim se jasno definišu radni uslovi za svaki komad opreme. U tabeli A su prikazani tipovizaštite, simboli, principi rada i primene. #ojedini delovi indentifikacionog koda su*

a3 T&*o& a$(&(#@8ipovi zaštite stavljaju do znanja koje se konstruktivne mere na opremi primenjuju, kako bi se

sprečio kontakt izmeu izvora varnice i smeše eksplozivnog gasa. 8ri najznačajnija principa kojise primenjuju u procesnoj industriji su osenčena sivom bojom.

EA



8ip zaštiteXoznaka

$imbol %tamno sivo C <blasteksplozivne zaštite&

#rincip, aplikacija

suštinska sigurnostXi

() 6) ABB0B7+(6 B1GB7B1G1(eo G

<graničenje snage električnogureaja kako bi se sprečilo stvaranjenedozvoljeno visokih temperaturai7ili pojave varnice ili luka.oristi se u procesnim, mernim iupravljačkim tehnologijama,uključujući npr. upravljanjenamotajem elektromagneta.

6ksploziono:sigurnioklopXd

() 6) ABB1>7+(6 B1GB7B1G1(eo A

$pecijalna kućišta kako bi se sprečiloXsprovoenje eksplozije kaspoljašnim zonama.oristi se u visokonaponskojtehnologiji, ureajima za prekidanje

%npr. pilot ventili, namotaji zaelektromagnetne ventile, pozicionikontroleri, kutije sa graničnim

prekidačim, itd.&, komponentama zagenerisanje varnica.

6nkapsulacijaXm

() 6) ABB0>7+(6 B1GI7B1G1(eo I

6nkapsulacija izvora varničenja ulivenu komponentu.oristi se za merne ureaje,aktuatore sa frekventnomregulacijom i namotajeelektromagnetnih ventila.

#ovećana sigurnostXe

() 6) ABB1I7+(6 B1GB7B1G1(eo D

'ere koje sprečavaju generisanjevarnice i povećanu temperaturu. )ijedozvoljen ni jedan izvor varnice zavreme normalnog rada.oristi se u tehnologijama

povezivanja %npr. kod motora&.

#unjenje peskomXY

spunjavanje izvora varnice sa sitnogranulisanim materijalom za ispunu.oristi se kod kondenzatora, mernihureaja, itd.

<klop pod pritiskomXp

() 6) ABB1D7+(6 B1GB7B1G1(eo ;

zvor varnice je opkoljen zaštitnimgasom pod povećanim pritiskom.oristi se kod mašina, kolektorskihmotora, upravljačkih ormara,upravljačkih soba, monitora,tastatura, analizatora, itd.

#otopljeno u uljeXo

zvor varnice je permanentno potopljen u ulju.oristi se za prekidačke ureaje itransformatore, itd.

8abela A. 8ipovi zaštite, simboli, principi rada i primene

ED



43 K%a,&f&a+&'a ) r)*#-rupa * električna oprema za rudnike koji su podlo!ni rudničkom gasu

-rupa * električna oprema za sve zone u kojima postoji eksplozioni rizik sa izuzetkomrudnika koji su podlo!ni rudničkom gasu

6ksplozione grupe su kategorisane prema karakteristikama eksplozivne atmosfere za koju jeoprema namenjena.

(alja klasifikacija eksplozivne grupe je potrebna za tipove zaštite kojima se ne obezbeuje bilo kakva separacija potencijalnog izvora varnice od eksplozivno opasne atmosfere.

6ksplozivno siguran oklop, što predstavlja tip zaštite Xd, je predmet dalje podele naslučajeve sagorljivih materija i para, prema mogućnosti provoenja varnice kroz definisani

procep i za suštinsku sigurnost Xi prema minimalnom odnosu struje varnice.

3to je veća gorljivost zapaljivih gasova i para, to mora biti manji maksimalno dozvoljeni procep ili minimalna struja varnice.

(odatak 9 standarda 6) ABB1E sadr!i primere alokacije zapaljivih gasova i para ueksplozivne grupe 9, 2, 4 gde se sa povećanjem slovnog indeksa povećava i zapaljivost.

#rimeri klasifikacije zapaljivih gasova i njihove alokacije su*

6ksploziona grupa 9*aceton, etan, etilacetat, atilhlorid, amonijak, benzol, acetonska kiselina, metan, metanol,metilhlorid, propan, toluol, etilalkohol, i:amilacetat, n:butan, benzin, dizel gorivo, avionskogorivo, gorivo za grejanje, h:heksan, hidrogensulfid, mineralna ulja, acetaldehid, etiletar, etar.

6ksploziona grupa 2* prirodni gas %gas za osvetljavanje&, etilenoksid, butadien:1:;, izopren.

6ksploziona grupa 4*hidrogen, acetilen, etilnitrat, ugljenikdisulfid.

+3 Pod#%a ) (#-*#ra()r!# %a,#9ko je maksimalna temperatura površine nekog dela opreme dostigla temperaturu paljenja

okolne zapaljive atmosfere, to mo!e dovesti do zapaljenja. =bog toga se električna oprema moraklasifikovati i u temperaturne klase.

)ajni!a temperatura paljenja eksplozivne atmosfere koja će se razmatrati mora biti viša negomaksimalna temperatura površine %specijalne definicije se primenjuju za ukupne površine kojenisu veće od 1B cm0&.

8emperaturne klase se primenjuju u opsegu od :0BQ4 do ZEBQ4. $tandard 6) ABB1E zahtevadodatno označavanje za primene u različitim temperaturnim opsezima, npr. korišćenjem simbolaX8a ili X8amb.

6lektrična oprema koja je odobrena za upotrebu u eksplozivnim zonama mora imati plaketu%pločicu& sa identifikacionim kodom direktno pričvršćenu za kućište. )a njoj se moraju nalaziti

EG



sve spomenute informacije, npr. 6eH 4 8A ili 6eH ia 4 8D. lasifikacija u temperaturne grupedata je u tabeli D.

;r)*a I1ABQ4 %za moguće taloge ugljene prašine&

EABQ4 %bez rizika taloga ugljene prašine&

;r)*a II9lokacija maksimalnih temperatura površine u temperaturne klase

8emperaturne klase 'aksimalna temperatura površine %Q4&81 EAB80 ;BB8; 0BB8E 1;A8A 1BB

8D >A8abela D. lasifikacija u temperaturne grupe

6.7.7 EC d&r#(&a 96/9/E; = ATEG 100a

986V 1BBa predstavlja dalji razvoj prethodno primenjivane direktive za korišćenje električneopreme u zonama koje predstavljaju eksplozivnu opasnost. -rupe i kategorije su preciznijeklasifikovane i suština je sveobuhvatnija jer se kontekst proširio kao što sledi*

• -rupe i su kombinovane u jednu direktivu,

• 6lektrični i neelektrični ureaji,• <pasnost od zapaljenja od gasova i7ili prašine,• =aštitni sistemi,• Ureaji za merenje gasova,• <prema za bezbednost, nadzor i upravljanje,• )adzor proizvoača.

#od pojmom ureaji 986V 1BBa direktiva podrazumeva sve mašine, opremu, stacionarne ili prenosne ureaje, upravljačke komponente, kao i alarmne i preventivne sisteme namenjene posebno ili u kombinaciji za generisanje, skladištenje, merenje, upravljanje i konverziju energije,

kao i za obradu materijala, kao i za one koji imaju ugraene potencijalne izvore zapaljenja i zbogtoga mogu prouzrokovati eksploziju.

#rethodna grupa ureaja je podeljena u dve kategorije '1 i '0.

Ka(#or&'a M1Ureaji koji imaju veoma visok nivo sigurnosti. Ureaji u ovoj kategoriji moraju nastaviti da

rade čak i u slučajevima retkog pogrešnog rada opreme u postojećoj eksplozivnoj atmosferi. Uslučaju otkaza neke instrumentalne zaštitne mere, druga nezavisna zaštitna mera ostaje ostajenedirnuta čime se obezbeuje neophodna sigurnost %logika dvostruke greške&. <vi ureaji sekoriste u zonama gde eksplozivna atmosfera konstantno postoji, dugotrajno ili frekventno.

E>



Ka(#or&'a M2nstrumentalne mere zaštite od eksplozije obezbeuju zahtevani stepen sigurnosti za vreme

normalnog rada i takoe pod zahtevnim radnim uslovima, agresivnom tretmanu i promenljivimuticajima okoline. Ureaji ovog tipa imaju logiku jedne greške i koriste se u zonama gde se

eksplozivna atmosfera dogaa povremeno.

#rethodno definisane zone B, 1 i 0 kod opreme grupe se po direktivi 986V 1BBa alocirajuna*

o!a 0 = a(#or&'a 1Ureaji pokazuju veoma visok stepen sigurnosti u slučaju otkaza instrumentalne zaštitne

mere.oriste se u zonama gde eksplozivna atmosfera koja se sastoji od smeše vazduha i gasova,

para ili magle, ili od smeše prašine i vazduha, postoji bilo stalno, bilo dugotrajno.

o!a 1 = a(#or&'a 2Ureaji u ovoj kategoriji obezbeuju neophodni stepen sigurnosti, čak i u slučajevima čestog

lošeg rada opreme. oriste se u zonama gde eksplozivna atmosfera koja se sastoji od mešavinevazduha i gasova, para ili magle, ili mešavine vazduha i prašine, se povremeno dešava.

o!a 2 = a(#or&'a <vi ureaji pokazuju zahtevani stepen sigurnosti za vreme normalnog rada. <ni se koriste u

zonama gde, pod svim verovatnoćama, nema rizika ili samo kratkotrajno postoji rizik pojaveeksplozivne atmosfere kao rezultat prisustva gasova, para ili vrtlo!ne prašine.

Doda(!a &d#!(&f&a+&'a

ategorije grupe se dalje proširuju dodavanjem slova %- za gasove i ( za prašinu&. U tabeliG su prikazane ove podele.

ategorija 1veoma visok stepen sigurnosti

ategorija 0visok stepen sigurnosti

ategorija ;normalni stepen sigurnosti

adekvatnasigurnost

kroz dve zaštitne mere7za dvasimultano dogaaja nezavisna

jedan od drugog

za čest loš rad ureaja7za jednugrešku

za rad bez grešaka

koristi se u zona B zona 0B zona 1 zona 01 zona 0 zona 00

atmosfera-:gasovi(:prašina

- ( - ( - (

8abela G. (ijagram kategorija za opremu grupe

)a osnovu date tabele mo!e se rastumačiti oznaka 1 - označava opremu grupe ,kategorije 1 za eksplozivnu atmosferu od gasa.

EI



6.7.8 D&r#(&# a a-#r&<o (r?&$(#

U $evernoj 9merici u skladu sa standardom )64 ABB, zone koje su podlo!ne eksploziji sedele u dve kategorije. <snova za diferencijaciju je, kao i u 6vropi %64 standard&, verovatnoća

pojave eksplozivno opasne atmosfere. )ezavnisna organizacija za testiranje i sertifikaciju pod

nazivom UF nc. %UnderNriters Faboratories ncorporated& ima primarni cilj sigurnost proizvoda. $edište ove organizacije je u $9(:u i do danas su kreirali više od GBB standarda, kojise kod mnogih korisnika, primenjuju širom sveta.

UF standardi koji se tiču eksploziono opasnih zona i električnih ureaja dele sve zapaljivesupstance u tri klase*

K%a,a 1=apaljivi gasovi, pare i fluidi.

K%a,a 2

=apaljiva prašina.

K%a,a Fako zapaljive čestice i materije.

$vaka od ovih tri klasa se dalje deli u dva odeljka.

Od#%'a 1* ako postoji verovatnoća da se eksplozivna atmosfera pojavljuje stalno, dugotrajnoili povremeno.

Od#%'a 2* ako postoji verovatnoća da se eksploziona atmosfera pojavljuje samo retko ilikratkotrajno.

U tabeli > predstavljene su podele zona opasnosti za gasove, pare, magle i prašine u odeljke uskladu sa evropskim i američkim standardima.

6ksplozivnaatmosfera se

pojavljuje* 6U %6) DBBGI:1B& U$9 %)64 ABA& U$9 %)64 ABB&

gasovi, pare,magla

prašinegasovi, pare,magla

prašine

stalno ili

dugotrajno

=ona B =ona 0B =ona B =ona 0B

<deljak 1 povremeno =ona 1 =ona 01 =ona 1 =ona 01retko ikratkotrajno

=ona 0 =ona 00 =ona 0 =ona 00 <deljak 0

8abela >. #oreenje evropskih i američkih normi eksplozivne zaštite

6.7. Pr&-#r& &d#!(&f&a+&'# #,*%o&!# a$(&(#

U tabeli I su dati primeri identifikacije eksplozivne zaštite prema različitim standardima.

AB



I!(#r!a+&o!a%!& FIEC3 E &a IIC T86H 6ksploziono zaštićenia 8ip zaštite -rupa

4 -rupa gasa8D 8emperaturna klasa

Ero*,& EC FCENELEC3 EE &a IIC T86 6vropski standard6H 6ksploziono zaštićenia 8ip zaštite -rupa4 -rupa gasa8D 8emperaturna klasa

D&r#(&a 96/9/E; FATEG100a3obavezna od B1.BG.0BB;

II 2 ;

-rupa opreme0 ategorija- =apaljiva supstanca -as

US FNEC7003 I.S.: K%a,a 1: Od#%'a 1:;r)*# A: : C: D: T8.$. 8ip zaštitelasa 1 <dobeno za klasu<deljak 1 <dobeno za odeljak

-rupe 9 : ( <dobeno za grupu gasa8D 8emperaturna klasa

US FNEC7073 K%a,a 1: Zo!a 0: AE &aIIC T8lasa 1 <dobeno za klasu=ona B <dobeno za zonu9 9merički standard6H 6ksploziono zaštićenia 8ip zaštite

-rupa4 -rupa gasa8D 8emperaturna klasa

8abela I. #rimeri identifikacije eksplozivne zaštite prema različitim standardima

6. 8 Pr&-#r& )*ra%'a<# ,(r)()r# ) o!(&!)a%!&- *ro+#,&-a

U nastaku će se dati nekoliko primera upravljačke strukture koja se primenjuje u različitim

oblastima kontinualnih procesa.

A1



6.8.1 U*ra%'a<a ,(r)()ra ) #-&',o' &!d),(r&'& )a slici ;;. prikazane su različite moguće varijante upravljačke strukture primenljive uhemijskoj industriji.

$lika ;;. 'oguće varijante upravljačke strukture primenljive u hemijskoj industriji

A0



6.8.2 U*ra%'a<a ,(r)()ra ) far-a+#)(,o' &!d),(r&'& )a slici ;E. prikazane su različite moguće varijante upravljačke strukture primenljive ufarmaceutskoj industriji.

$lika ;E. 'oguće varijante upravljačke strukture primenljive u farmaceutskoj industriji

A;



7.0 AUTOMATIZACIJA U PREHRAMEN I INDUSTRII PAKVANJA

7.1Ud

U industri[i, p\red \stalih vid\va energi[e, ve\ma [e zastupljena energi[a vazduha p\d pritisk\m, k\[a [e u mn\gim pr\cesima i nezamenljiva. #\sebn\ treba istaći primenu u prehramben\[, hemi[sk\[ i farmaceutsk\[ industri[i, i generaln\ u pr\cesima pak\vanja gde treba\bezbediti vazduh p\d pritisk\m p\trebn\g kvaliteta.

7.2 S(a!dard& ) *r#ra-4#! & &!d),(r&& *aa!'a

7.2.1 Ud ) ,(a!dard#

]dg\vara[ući diza[n igijenskih k\mp\nenti i aparata [e predmet mn\gih standarda, i tešk\ [ezadr!ati gl\balnu sliku u pamćenju* šta [e u stvari va!n\ i k\[e \dredbe su uključene u k\[e

pr\piseO

$ledeće p\glavlje [e namenjen\ da \bezbedi pregled na[va!ni[ih standarda i smernica k\[eregulišu k\mpletne sisteme, ka\ i pneumatske k\mp\nente k\[e se k\riste u pak\vanju i

prehramben\[ industri[i. ]vi standardi se k\riste ka\ temelj za izb\r k\mp\nenti.

7.2.2 Uaa-! d#,(@ Pr&d!& *r+#,/D&a! ,&,(#-a

D# %')<!# ,(ar& a ,&)r!,( )e sam\ da je higijenski p\uzdan pr\ces pr\izv\dnje ne\ph\dan da se \bezbedi sigurna i

m\derna pr\izv\dnja hrane, već va!nu ul\gu igra i t\ da su mašine i sistemi pr\[ekt\vani da

budu p\g\dni za lak\ čišćenje %slika ;A&.

]v\ su dve različite stvari, i svaka \d njih [e zasn\vna na sv\m s\pstven\m skupu standarda ismernica.

'eutim, zb\g činjenica da pr\cesi k\[i učestvu[u u pr\izv\dnji hrane ka\ i diza[n p\trebnihmašina utiču [edani na druge, standardi se ne m\gu uvek p\smatrati \dv\[en\.

U nastavku [e dat kratak pregled na[va!ni[ih standarda k\[i pru!a[u m\gućn\st za sticanjeuvida u ve\ma razn\vrsne standarde k\[i regulišu pak\vanje i prehrambenu industri[u.

S&)r!,( ra!#

$lika ;A. Uticaji bezbednu proizvodnju hrane

AE

igijenski proizvodni proces bez greške

(izajn mašine podesan za lakočišćenje



7.2. S(a!dard& a *r#(a!'# ,&,(#-a

$tandardi se razliku[u ne sam\ u p\gledu predmeta k\[im se bave, već i u p\gledu naglaskana p\[edinim sadr!a[ima. )a primer, prep\ruke za mašine >I7;I07664 daju samo početne\rijentire, p\št\ d\punski standardi nude p\dr\bne inf\rmaci[e u p\gledu pr\[ekt\vanja mašina

uzevši u \bzir higi[enu i sigurn\st pr\izv\dne \preme.

Pr#*r)# a -a$&!#

9//EES4entralne tačke uključu[u bezbedn\st i sve zdravstvene zahteve za bezbedn\st ruk\va\ca

mašina svih vrsta* p\tenci[alne \pasn\sti treba eliminisati. ]va[ standard [e \sn\vna p\dl\ga zasaglasn\st sa 46 n\rmama.

2ezbedn\st i zahtevi higi[ene za sisteme za pr\izv\dnju prehrambenih pr\izv\da se d\tičesam\ perifern\.

DIN ISO 16179 Zahtevi higiјene za prојektоvanje mašina

'ašine m\gu biti rizične u p\gledu higi[ene pr\izv\da i d\vesti u \pasn\st p\tr\šača. =ahteviza prevenci[u m\ra[u biti ispunjeni \d strane pr\izv\ača mašina, k\[i [e du!an da \bezbedi

pr\izv\aču hrane instrukci[e za rad mašina i sistema.

DIN EN 182=1 ašine za namirni!e - оsnоvna uputstva za dizaјn" deо #

=ahtevi bezbedn\sti za ruk\va\ce u pr\izv\dnji hrane su zadati unutar \bimnih uputstava.

DIN EN 182=2 ašine za namirni!e - оsnоvna uputstva za prојektоvanje

n!enjerske smernice za \dg\vara[uće pr\[ekt\vanje mašina uzevši u \bzir higi[enu za pr\izv\dnju namirnica. #\sle \v\ga date su generalne inf\rmaci[e u p\gledu p\sebnih zahtevaza izb\r materi[ala.

7.2.6 S(a!dard& a *r+#,# & *r&d!')

EU d&r#(&# a &&#!) ra!#

9/6/EECUnif\rmni standardi za higi[enu i mere bezbedn\sti se uv\de p\m\ću \vih direktiva u cel\[6vr\pi.

]d svih pr\izv\ača namirnica k\[i su unutar 6U i k\[i pr\izv\de ili pr\da[u prehrambene pr\izv\de se zahteva da spr\vedu n\vi k\ncept sam\ispitivanja.

LMVH Za!da,( &&#!# !a-&r!&+a N#-a<#]v\ zak\n\davstv\ \dra!ava na[va!ne aspekte sadr!ane u direktivama 6U k\[e se \dn\se na

higi[enu hrane.

Pr&-#d4a@ Ur#d4# EU ,) 4a#))># a ,# #-%'# <%a!&+# & -ra) 4&(& ),#!# )!a+&!a%!- a!).

AA



HACCP FHaard A!a%,&, Cr&(&+a% Co!(ro% Po&!(,3 A!a%&a aarda r&(&<!& )*ra%'a<&(a<aa

)9$9 [e razvila 1IDB : ih pr\gram p\znat ka\ =(# %pr\gram nulti ned\statak&, za\bezbeenje \ptimalne sigurn\sti za astr\naute. 9naliza rizika i strategije prevencije grešakaup\trebljene \d strane aut\m\bilske industrije k\rišćene su d\ sada ka\ referenca.

Tra!,f#r *#r#!'a$ve\buhvatni \pis HACCP k\ncepta [e izdat u 9merici 1IG1. #\stal\ [e \čigledn\ da bi, ak\

se \va[ k\ncept primeni na prehrambenu industri[u p\verenje k\d k\risnika p\rasl\. (\kument \ primeni HACCP k\cepta za pr\cese pr\izv\dnje hrane [e pripremljen. (irektive u 6U zahigi[enu hrane su izdate 1II;, čime [e uveden HACCP k\ncept u 6vr\pu.

U*ra%'a!'# *r+#,&-a944# [e sistemski pr\ces za prep\znavanje, pr\cenu i prevenci[u rizika i \pasn\sti. 4ilj

\v\g k\ncepta [e redukci[a prek\mernih higijenskih rizika u pr\izv\dnji hrane p\m\ćuk\ntinualn\g, integrisan\g upravljanja pr\ces\m. ]bavezn\ uv\enje 944# sistema\bavezu[e k\mpanije da preuzmu \dg\v\rn\st na sebe za \bezbeenje sigurn\sti namirnica.

I!d&&d)a%!a dr!,($vaki pr\izv\ač k\[i [e aktivan u prehramben\[ industri[i unutar 6U m\ra \sigurati kvalitet

hrane i prevenci[u \d bil\ k\[ih zdravstvenih rizika k\d kupca. =a mn\ge k\mpanije u \kviru prehrambene industrije i pak\vanja uv\enje 944# k\ncepta reprezentu[e l\gičnu ekspanzi[u p\st\[ećeg kvaliteta pr\grama ruk\v\enja.

I!(#ra+&a HACCP=a mn\ge k\mpanije u \kviru prehrambene industrije, 944# se m\!e integrisati u p\st\[eći

pr\izv\dni pr\gram, kak\ [e prikazan\ na slici ;D.

$lika ;D. #rimena 944# k\ncepta u industri[i hrane

AD

^_` \_[̀ _ ` \[` \_ _`_ \ \` _ \q `_ \\ `` `_.

q_`[` ``` \ \`_` \[` \ \ \[`.

w`_\xy _ `x`

w`_\x``y ``y _\`x`y` _`q\` \` ` _`x` `.

`y `_` ` ` `_,_ `x` ``` `y _`q\ \` `_ _``.q``y \q\``[ q\_`[ ` \_ \q.



7.2.7 ,(a%& ,(a!dard& ) &!d),(r&& a *r#rad) & *aa!'# ra!#

DIN 10718 )acrt standarda za čišćenje i dezinfekci[u

]va[ nacrt \bezbeu[e p\m\ć u izb\ru i spr\v\enju prikladnih mera za čišćenje idezinfekci[u sistema i \preme k\[a se k\risti u prehramben\[ industri[i.

DIN 116"išćenje i dezinfekci[a \preme za mlekarsku industri[u.

#rep\ruke u p\gledu pr\cesa čišćenja, ka\ i inf\rmaci[e \ p\g\dnim sredstvima zadezinfekci[u i čišćenje za up\trebu k\d \preme \d nera[ućeg čelika k\[a se k\risti u

prehramben\[ industri[i.

90=12=EES(irektive 6U za plastiku

#r\pisi i spisak \d\brenih plastika k\[e su p\g\dne za k\ntinualan k\ntakt sa namirnicama.=b\g njih\vih niskih migraci\nih vredn\sti \ve plastike su p\g\dne ka\ materi[al za pak\vanje,

b\ce i zapušače.

DIN 10702=1\nte[neri za transp\rt tečnih, zrnastih i praškastih namirnica.=ahtevi za tehničke karakteristike materi[ala i p\vršina, ka\ i tehničke karakteristike

k\nte[nera za transp\rt namirnica.

7.2.8 ra!&a+&# d &!(#r#,a & !(a( adr#,#

(\datne inf\rmaci[e u vezi navedenih standarda m\guće [e d\biti k\ntaktira[ući sledeće\rganizaci[e*

AG



5DA = ra!&a+&a a ra!) & %##]v\ [e ustan\va $edinjenih 9meričkih (r!ava k\[a izda[e

\d\brenja za pr\izv\dnju i marketing namirnica, k\zmetike ifarmaceutskih pr\izv\da u 9merici. valitet finaln\g prizv\da [e

uvek \d velike va!n\sti. #r\izv\dni pr\ces i diza[n sistema [etak\e uzet u \bzir. 45R %regulaci[a federalnih pr\pisa& k\[i [e izdat\d strane 5(9, [e va!na prep\ruka k\[a uključu[e i listu\dg\vara[ućih tehničkih materi[ala.

\ntakt adresa*5ood a!d Dr) Ad-&!&,(ra(&o!7800 5&,#r, La!#Ro+&%%#:Mar%a!d 207FUSA3I!(#r!#(@ ((*@//.fda.o

=A;:9 [e \sn\van \d strane pr\izv\ača \preme za mlečne

pr\izv\de i slad\led, ka\ i distribut\ra mlečnih pr\izv\da.]rganizaci[a razvi[a standarde za pr\[ekt\vanje mašina za

pr\izv\dnju hrane uzevši u \bzir lak\ čišćenje u 9merici, nar\čit\za \premu za mlečne pr\izv\de. #ridr!avanje ;:9 standarda [eva!n\ za k\mpanije k\[e !ele da pr\da[u njih\ve pr\izv\de u9merici ili {apanu. \risnici zahteva[u saglasn\st sa ;:9 zb\gkvaliteta, higi[ene i reduk\van\g vremena čišćenja k\[i d\v\de d\minimalnih vremena u \tkazu.

\ntakt adresa*

=A S#+r#(arI!(#r!a(&o!a% A,,o+&a(&o! of 5ood I!d),(r S)**%&#r,1671 Do%%# Mad&,o! o)%#ardM+L#a!: V&r&!&aUSA 22101 = 70.=a.or

E HED;6vr\pska grupa za pr\[ekt\vanje higenske \preme 66(- [e

udru!enje pr\izv\ača \preme, k\mpani[a iz \blasti prehrambeneindustrije, istra!ivačkih instituta i zdravstvenih instituci[a.]sn\vana [e 1I>I g\dine sa ciljem razv\[a igijenskih mera za

pr\izv\dnju namirnica i njih\v\g usva[anja \d velik\g br\[a \db\raza standarde. 66(- [e p\svećen g\lbaln\[ harm\nizaci[i

prep\ruka i standarda i funkci\niše u tesn\[ saradnji sa U$ ;:9\rganizaci[\m u p\stizanju \vih ciljeva. \mpletni pr\izv\dnisistemi m\gu biti zasn\vani i testirani u saglasn\sti sa 66(-zahtevima za higi[enu.

\ntakt adresa*EHED; S#+r#(ar&a(A# ;ra!d Ca-*: 16

1170 r),,#%,: #%&)-T#%.@ 22 81 60

.##d.or

A>



7. Pra(&<!# a*%&a+&# !& a!,& a(#a

#raktična primena standarda i prep\ruka [e teška za mn\ge k\mpanije zat\ št\ se u njimaretk\ sp\minju k\nkretne aplikace.

z \vih razl\ga \vde će se razm\triti praktične aplikace i p\red t\ga \bratiće se pa!nja nadiza[n, materi[al, kvalitet vazduha p\d pritisk\m i električnu zaštitu.

7..1 Z!#

Er*,& ,(a!dard EN 182=2igijenski zahtevi za mašine za pr\izv\dnju namirnica definišu tri različite z\ne \preme*z\na hrane, z\na prskanja i z\na bez hrane, kak\ [e dat\ na slici ;G.

Z!a ra!#=\na hrane uključu[e sve delove sistema i k\mp\nente k\[e d\laze u d\dir sa namirnicama,

k\mp\nente k\[e su unutar t\ka hrane, ili k\mp\nente k\[e su van t\ka, ali k\[e d\laze u d\dir sa hran\m i p\sle se vraća[u u t\k hrane. (el\vi k\[i su u k\ntaktu sa namirnicama m\ra[u bitilaki za čišćenje i dezinfekci[u. #\red \v\ga \ni m\ra[u biti \tp\rni na k\r\zi[u, net\ksični, da neupi[a[u, glatki, i da su k\nstruisani iz [edn\g dela ili su hermetički uraeni tak\ da sprečenag\milavanje del\va hrane u male pr\cepe. \mp\nente k\d k\[ih [e t\ tešk\ ukl\niti

predstavlja[u \pasn\st \d k\ntaminace. ]sim t\ga, m\ra[u se k\ristiti speci[alna mazivak\mpatibilna sa hran\m. ]vi zahtevi se primenju[u tak\e na del\ve k\[i se rastavlja[u začišćenje.

Z!a *r,a!'a(el\vi mašina i k\mp\nenti u z\ni prskanja d\laze u k\ntakt sa namirnicama, ali se \ve

namirnice ne m\gu više vraćati iz \ve z\ne u t\k pr\izv\dnje. =\nu prskanja hrane treba planirati i diza[nirati u skladu sa kriteri[umima k\[i se k\riste za z\ne u d\diru sa hran\m, iak\se te namirnice ne vraća[u u sam pr\ces prizv\dnje hrane. "este su aplikacije p\d manje str\gimkriteri[umima, sa predp\stavk\m da t\ nema negativne efekte na kvalitet pr\izv\dn\g pr\cesa.

Z!a 4# ra!#\mp\nente u \v\[ z\ni ne d\laze u k\ntakt sa namirnicama. pak svi del\vi i k\mp\nente

sistema k\[e se k\riste u z\ni k\[a nema k\ntakta sa hran\m, treba da budu pr\izvedeni \dnera[ućih materi[ala, i treba da budu laki za čišćenje i dezinfekci[u. nače bi, u du!em peri\du,m\gl\ da d\e d\ infekcije.

AI



$lika ;G. =\ne u prehramben\[ industri[i prema 6) 1DG0:0

7..2 D&a!

D&a! #%#-#!a(a ) ,a%a,!,(& ,a ,(a!dard&-a]dluču[ući fakt\r za igijenski diza[n mašina i k\mp\nenti \buhvata praktične aplikacije

te\retskih principa uključenih u () 6) 1DG0:0 i () $< 1E1AI. ]vim se uzima[u urazmatranje suštinski tehnički elementi k\[i se k\riste u sistemsk\m pr\[ekt\vanju.

A@ Pr$&!#+is\k kvalitet p\vršine kao karakteristika za k\mp\nente k\[e d\laze u k\ntakt sa

pr\izv\d\m [e aps\lutn\ ne\ph\dan radi sprečavanja bakteri[skih k\ntaminaci[a. ]v\ [e\siguran\ kada [e k\rištena srednja vredn\st visine pr\fila \d na[ni!e d\ na[više tačke %slika ;>&≤ B,> mikr\metara u saglasn\sti sa $< ED>, a u \kviru z\ne k\[a [e u k\ntaktu sa hran\m. ]v\\bezbeu[e t\ da se mikr\\rganizmi i sp\re veličine 1:1B mikr\metara m\gu ukl\niti sa

p\vršine sredstv\m za čišćenje sa brzin\m pr\t\ka \d 0 m7s. \mp\nente sa vredn\šću visine pr\fila \d na[ni!e d\ na[više tačke ≤ ;,0 se ist\ čest\ k\riste u z\ni prskanja hrane. #\red t\ga,glatke p\vršine \bezbeu[u k\mp\nentama p\b\ljšanu \tp\rn\st na k\r\zi[u. -latke p\vršine

m\gu biti d\bi[ene brušenjem, peskarenjem, elektr\p\liranjem i drugim pr\cesima. #rema {U$standardu '.91.B0B7B01 t\ \dg\vara klasi hrapav\sti )D ili manj\[ kak\ [e dat\ u tabeli 1B.

DB



$lika ;>. $rednja visina pr\fila Ra m\ra biti ≤ B,>

{U$ '.91.B0B7B01lasa

hrapav\sti )1 )0 ); N6 N7 )D )G )> )I )1B )11 )10

Ra |m B,B0A B,BA B,1B 0:20 0:60 B,>B 1,DB ;,0B D,; 10,A 0A ABRmaH } D,E RaRz } E Ra

8abela 1B. lasa hrapav\sti prema {U$ '.91.B0B7B01

@ V&<a!# ##

+eze tipa zavrtnja, čive,zak\vice i njima sličn\ su razl\zida se razm\tri pitanje higi[ene.9k\ su neizbe!ne usljed tehničkihrazl\ga, m\ra[u biti lake začišćenje i dezinfekci[u.

]tv\ren nav\[ [e ve\ma te!ak za čišćenje i p\tp\ma!e infekci[u.(\lazi d\ t\ga da se malimeupr\st\ri u sp\[u ne m\gu\čistiti k\d sp\ljašnih i unutrašnjihmetalnih nav\[a. 9k\ se nav\[i nem\gu izbeći \ni m\ra[u biti

zaptiveni sa prikladnim navrtkamai zaptivnim prsten\vima, kak\ [e prikazan\ na slici ;I.

$lika ;I. (\br\ i l\še rešenjevi[čanih veza

C@ Dr#!a?a$ud\vi za pr\izv\dnju, p\d\vi pr\izv\dnih hala, cev\v\di za pren\s pr\izv\da m\ra[u biti

sp\s\bni za sam\drena!u tečn\sti, \dn\sn\ sva za\stala tečn\st m\ra biti ukl\njena na nekidrugi način. 4evi cev\v\da za transp\rt pr\izv\da m\ra[u imati nagib ugla \d na[manje 0stepena u \dn\su na kra[nju tačku drena!e. Ugnute cevi ili creva, slepi završeci i f\rmiranje

barica v\de se uvek m\ra izbeći. 9k\ neki \d \vih zahteva ne m\!e da se ispuni, sistem m\ra biti diza[niran tak\ da se lak\ dem\ntira.

D1



D@ U!)(ra$!'& )%&: >$& & rad&),&+e\ma mali radi[usi i ć\šk\vi predstavlja[u \sn\vni rizik za narušavanje higi[ene. Usled

činjenice da [e brzina pr\ticanja primenjen\g agensa za čišćenje i dezinfekci[u znatn\reduk\vana, ne m\!e se \dr!avati !eljena čist\ća u \vim \blastima. /eljeni minimalni radi[us [e

; mm, kak\ [e prikazan\ na slici EB.

E@ N#*r&,()*a<a! *raa! *r,(r & ,%#*# *r$&!#$ve mašine i del\vi sistema m\ra[u biti diza[nirani bez nepristupačnih praznih pr\st\ra.

]staci pr\izv\da k\[i se m\gu nakupiti u \vim pr\st\rima ne m\gu se \čistiti i t\ v\di kaneizbe!n\[ k\ntaminaci[i. =b\g t\ga kritični del\vi sistema m\ra[u biti uvek p\tpun\ d\stupni iliu p\tpun\sti \kl\pljeni, kak\ [e prikazan\ na slici E1.

$lika EB. #rihvatljiv\ i neprihvatljiv\ izv\enje uga\nih sp\[eva

$lika E1. #rihvatljiv\ i neprihvatljiv\ izv\enje praznih pr\st\rai slepih p\vršina

5@ L#?a#& & (r& a ,&!#$vi le!a[evi m\ra[u biti ugraeni izvan z\ne sa hran\m. 9k\ [e \v\ nepraktičn\ iz tehničkih

razl\ga, \ni m\ra[u biti namazani sa mazivima k\[i su k\mpatibilni sa hran\m.

Pr#%#d

Kara(#r&,(&# &&'#!, d&a!a d#%a & -*!#!(& ,&,(#-a ) &!d),(r&& *r#rad# &*aa!'a ra!#

D0



U cilju p\stizanja igijenskih i lak\ čistivih mašina diza[niranih u skladu sa 6) 1DG0:0, m\rase pridr!avati dva glavna principa za k\rišćenje \tp\trnih, sa hran\m k\mpatibilnih tehničkihmateri[ala*

: ]tv\reni i lak\ pristupačni del\vi i k\mp\nente sistema k\[e su diza[nirane za lak\ispiranje ili: \rišćenje p\tpun\ hermetički zatv\renih del\va i k\mp\nenti sistema, k\[e nema[u

nikakvih nepristupačnih praznih pr\st\ra na mikr\bi\l\šk\m niv\u, i k\[i na ta[ način ned\pušta[u k\ntaminaci[u.

'\ra se izbeći sledeće*: radi[usi manji \d ; mm: \tv\reni nav\[i: ć\šk\vi u k\[ima d\lazi d\ nag\milavanja i k\ntaminacije ka\ i slepi završeci: hrapave p\vršine %~ B,> mikr\metara&

: frakture i naprsnuća

7.. Ma(#r&a%&

Ka%&(#( *r#ra-4#!& *r&da # a&,a! od ,& -a(#r&a%a & ,# r&,(# ) &r)*r&d! *r+#,a

#\st\[eći zak\ni u mn\gim zemljama regulišu sastav materi[ala k\[i se k\riste zak\nstrukcu[u sistema i \preme za prehrambenu industri[u. ]ni treba da budu mehanički

p\st\[ani, precizn\ izraeni i \tp\rni na \štećenja, l\m\ve, razbi[anje i abrazi[u. #\vršine i

zaštitni sl\[ prevlake m\ra[u biti takvi da se čišćenje i dezinfekci[a \dvi[a p\d n\rmalnimusl\vima.

Za$(&(a *r#ra-4#!& *r&da )esme se d\zv\liti nep\v\ljan igijenski utica[ na prehrambene pr\izv\de u t\ku

pr\izv\dn\g pr\cesa. ]v\ znači da nikakva supstanca ne sme biti d\data k\[a bi izazvalanegativni efekat na zdravlje k\risnika, miris ili ukus pr\izv\da, bil\ direktnim ili indirektnimk\ntakt\m.

P)da! <&$>#!'#8ehnički materi[ali ne smi[u imati nikakvu reakci[u sa sredstvima za čišćenje i dezinfekci[u u

t\ku up\trebe. ]ni dakle m\ra[u biti \tp\rni na k\r\zi[u, mehanički stabilni i m\ra[udem\nstrirati karakteristike k\[e sprečava[u bil\ kakvu pr\menu na p\vršinama del\va.

P)da!a *r&d!'a4ink, \l\v\, kadmi[um, antim\n, plastike %k\[e sadr!e fen\l, f\rmaldehid ili plastifikat\re&,

drv\, bakar, mesing i br\nza ne m\gu se k\ristiti u prehramben\[ industri[i. -eneraln\ rečen\,različiti tip\vi nera[ućih čelika ka\ št\ su 9$:;BE, 9$:;1D i 9$:;1DF se čest\ k\riste izrazl\ga št\ su \tp\rni na k\r\zi[u.

9lternativn\ se m\!e k\ristiti plastika k\[a da[e znača[nu predn\st u \dn\su na nera[ućečelike zb\g niskih tr\šk\va i te!ine, a tak\e [e d\v\ljn\ \tp\rna na hemi[ske utica[e.

D;



A@ N#ra)>& <#%& 9ustenitski nera[ući čelik \bičn\ predstavlja l\gični izb\r materi[ala za k\nstrukci[u

pr\izv\dnih sistema u prehramben\[ industri[i. ]sn\vni tip\vi uključu[u 9$:;BE %{U$materi[al ".EA>B&, 9$:;1D %{U$ materi[al ".EAG;& i 9$:;1DF. $elekci[a meu različitim

nera[ućim čelicima zavisi u velik\[ meri \d k\r\zivne karakteristike pr\izv\da i sredstava začišćenje.9$:;BE %".EA>B& hr\m:nikl čelik %() materi[al br\[ 1.E;B1& se generaln\ up\trebljava sa

tečn\stima bez hl\rida. 8ečn\sti k\[e sadr!e velike k\ncentrace hl\rida m\gu izazvati k\r\zi[uili nagrizanje. 9k\ su hl\ridi prisutni treba k\ristiti 9$:;1D %".EAG;& m\libdeni hr\m:niklčelik k\[i [e naknadn\ legiran titani[um\m. 5\rmiranje pasivn\g sl\[a p\većava \tp\rn\st nak\r\zi[u [er se sadr!a[ hr\ma p\većava. U \v\m sluča[u va!i da št\ p\vršina p\sta[e više glatkat\ [e čelik \tp\rni[i na k\r\zi[u.

9$:;1D %() materi[al br\[ 1.EEB1& i 9$:;1DF %() materi[al br\[ 1.EEBE& se čest\ prep\ruču[e za k\nstrukci[u \preme i cevnih sistema za sredstva k\[a sadr!e hl\rid sa pr\sečn\m

temperatur\m pr\izv\dnje manj\m \d DB °4.

8emperature \d DB d\ 1AB •4 rezultu[u f\rmiranjem fraktura u 9$:;1D čeliku usljed k\r\ze\d nap\na d\ k\[e m\!e d\ći zb\g hl\rida. 9$:;1D se up\trebljava za k\mp\nente ka\ št\ suventili, kućišta pumpi, r\t\ri i vratila. U drugu ruku, 9$:;1DF se k\risti za cevne sisteme i

p\sude zb\g izuzetne zavarljiv\sti.

9$:E1B %() materi[al br\[ 1.EBBD&, 9$:EBI %1.EA10&, 9$:;1I dupleks čelik %1.EEDB& i%)4<F<€ >0A& su \tp\rni na f\rmiranje fraktura usljed nap\na \d k\r\ze, čineći ih p\desnimza speci[alne primene.

@ A%)-&!&)-9lumini[umski materi[ali se tak\e čest\ k\riste. ]ni su [eftini i lagani za \bradu. 8ipičnialumini[umski materi[ali su 9l II.A, 9l'n, 9l'g0'nB.>, 9l'g$i1, 9l'g$iB.A i 9l$i10%4u&.\mp\nente \d alumini[uma m\ra[u biti \tp\rne na sredstva za čišćenje št\ se \stvaru[eup\treb\m d\datnih zaštitnih sl\[eva ili stavljanjem sl\[a sredstva pr\tiv k\r\ze nanet\g

p\stupk\m an\dizace.'n\ga sredstva za čišćenje danas sadr!e aditive k\[i su p\v\ljni za alumini[umske p\vršine.

C@ P%a,(&a#lastika k\d k\[e [e m\guć k\ntakt sa namirnicama m\ra biti u saglasn\sti sa nemačk\m

list\m sast\[aka %2-++&, direktivama k\[e [e pr\pisala 5(9 %45R 01, sekci[a 1GB:1II, na[n\ve

izdanje& ili evr\pske direktive \ plastici IB:10>:6-.

#\red karakteristika \tp\rn\sti, lak\ čišćenje [e tak\e va!an fakt\r u selekci[i p\g\dnih plastičnih materi[ala. )aravn\, plastika ne sme da \da[e nikakve supstance \pasne p\ zdravljeka\ na primer plastifikat\re ili f\rmaldehide.

$ledeće plastike se \bičn\ k\riste u prehramben\[ industri[i*: p\lipr\pilen %RR&: p\livinil hl\rid bez plastifikat\ra %#+4&: acetal k\p\limer %R]'&: p\likarb\nat %R$&

: p\lietilen vis\ke gustine %#6:(&

DE



D@ Ma&a )ema dr!ave u svetu k\[a ima str\!i[u zak\nsku regulativu u p\gledu k\rišćenja maziva i

aditiva u prehramben\[ industri[i \d $edinjenih 9meričkih (r!ava.

'aziva za p\dmazivanje i ulja m\ra[u biti u saglasn\sti sa 5(9 regulativama, a nar\čit\sekci[i 1G>.;AGB. ]va sekci[a \dreu[e k\[e supstance sadr!e maziva i ulja da bi m\gla biti uk\ntaktu sa namirnicama ili sast\[cima, bez \bzira da li se k\riste ka\ zaštita %npr. ka\ prevenci[a\d re&, debl\kiranje zaptivača ili zaptivnih prsten\va na p\kl\pcima k\nte[nera ili ka\ mazivaza del\ve mašina i prib\ra.

#rema t\me, \d\brenja izdata \d strane američk\g ministarstva p\lj\privrede %U$(9& su priznati ka\ standardi šir\m sveta u p\gledu sastava \sn\vnih materi[ala i aditiva za maziva.

USDA=H1 d4r#!'#@\ntakt izmeu namirnica i maziva [e neizbe!an u \kviru pr\izv\dn\g pr\cesa. U \vakvim

sluča[evima maziva m\ra[u imati U$(9:1 \d\brenje da bi se m\gla k\ristiti.

USA=H2 d4r#!'#@]va maziva su p\g\dna za \pštu up\trebu u \kviru prehrambene industrije mada se k\ntakt

sa hran\m m\ra izbeći. U praksi, primena 944# sistema u p\str\[enjima za pr\izv\dnju hranezahteva veću pa!nju u \dn\su prema svim mazivima u pr\izv\dn\m pr\cesu kak\ bi se izbegla\pasn\st \d p\tenci[aln\g zagaenja hrane.

7..6 Ka%&(#( ad)a *d *r&(&,- ) *r#ra-4#! &!d),(r&&

+azduh p\d pritisk\m ka\ radni medi[um dem\nstrira šir\k \pseg znača[nih predn\sti. )a primer, cev\v\d vazduha p\d pritisk\m se m\!e pr\du!iti prema p\trebi zahvalju[ućim\dularnim k\mp\nentama što predstavlja sigurnu investici[u u budućn\sti. 'eutim, potrebna

je posebna kada se radi sa vazduh\m p\d pritisk\m a nar\čit\ ak\ vazduh d\lazi u k\ntakt sanamirnicama, zat\ št\ vazduh p\d pritisk\m nije prir\dn\ čist. )apr\tiv, primese su prisutnesk\r\ svuda u f\rmi prašine u različitim k\ncentraci[ama. "estice prašine se klasifiku[u ka\krupne %veće \d 1B mikr\na&, ka\ fine %1 d\ 1B mikr\na& ili mikr\ delići %manji \d 1 mikr\na&.+\da [e uvek prisutna u vazduhu ka\ prir\dna vla!n\st k\[a se \sl\baa u velikim k\ličinamakada se vazduh p\d pritisk\m \hladi.

Ukupna ek\n\mi[a dat\g sistema zavisi u velik\[ meri \d \dg\vara[uće pripreme k\rišćen\gmedi[uma. #rep\ruču[e se k\nsult\vanje \dg\vara[ućeg speci[aliste u ranim fazama planiranja u

p\stupku \bezbeivanja precizne k\nfiguracije sistema vazduha p\d pritisk\m.

K%a,&f&a+&a a%&(#(a ad)a *d *r&(&,-lasifikaci[a kvaliteta vazduha p\d pritisk\m u skladu sa () $< >AG;:1 %\vde nema

specifičnih standarda za prehrambenu industri[u& uključu[e sledeće prikazane inf\rmaci[e, kak\ [e dat\ u tabeli 11*

1. lasifikaci[a kvaliteta za čvrste čestice0. lacifikaci[a kvaliteta za sadr!a[ v\de;. lasifikaci[a kvaliteta za ukupnu k\ličinu ulja

DA



K%a,aZa,(a%a *ra$&!a Za,(a%a da Za,(a% )%'#

‚m mg7m (8# g7m mg7m

1 B,1 B,1 :GB B,BB; B,B10 1 1 :EB B,10 B,1

; A A :0B B,>> 1E 1A > ; D AA EB 1B G G,> 0AD = = 1B I,E =

G = = )ije

specificiran )ije

specificiran=

]va prep\ruka se \dn\si na sve vazdušne k\mpres\re, bez \bzira na met\d k\mpresije ili diza[n.

8abela 11. lasifikaci[a kvaliteta vazduha p\d pritisk\m p\ () $< >AG;:1

+eliki zahtevi se p\stavlja[u u \dn\su na kvalitet vazduha p\d pritisk\m za sledeće aplikacije

u industri[i pr\izv\dnje i pak\vanja hrane*a3 U -a$&!a-a a *aa!'#+azduh p\d pritisk\m se ispušta direktn\ na materi[ale za pak\vanje ili kute k\[e će kasne

d\ći u k\ntakt sa prehrambenim pr\izv\dima. )a ta[ način, materi[ali za pak\vanje p\sta[udel\vi z\na sa hran\m.

43 Vad) *d *r&(&,- d%a& ) d&r#(a! !(a( ,a !a-&r!&+a-a@+azduh p\d pritisk\m se k\risti za guranje namirnica du! njih\v\g puta, mešanje i za \pšte

sluča[eve \brade, pa prema t\me, d\lazi u direktan k\ntakt sa prehrambenim prizv\dima.

Pr#*r)<)) ,# ,%#d#>& ,&,(#-& ,a +&%'#- *,(&a!'a &, a%&(#(a ad)a *d*r&(&,- r&$>#!'#- ad)a f&%(r&ra! r -&r f&%(#r#@

4entralni k\mpres\r pr\izv\di vazduh p\d pritisk\m i d\v\di ga d\ nizv\dn\ p\vezan\gsušača. #\ pravilu, sistem vazduha p\d pritisk\m se razgranava nak\n sušača.

z \vih razl\ga se čest\ zahteva decentraliz\vana priprema vazduha p\d pritisk\m u prehramben\[ industri[i, kak\ [e prikazan\ na slici E0.

DD

$ledeće klasifikacijekvalitetavazduha pod pritiskom uskladu sa () $< >AG;:1,

primenjive su u oba slučaja*ulje C klasa 1voda C klasa Ečvrste čestice C klasa 1



D#+#!(ra%&a!a *r&*r#-a ad)a*d *r&(&,-

#rimetite t\ da [e lamelni filter %1& p\!eljan u sledećim sluča[evimaƒ

$tari[i k\mpres\ri, ka\ lamelnik\mpres\ri p\dmazani uljem ili klipnik\mpres\ri p\dmazani uljem,dramatičn\ p\većava[u niv\k\ntaminaci[e unutar sistema vazduha

p\d pritisk\m. U \vim sluča[evima se predla!e k\rišćenje standardn\g filtera%A ili EB µm& pre filtera za \sn\vn\čišćenje u decentraliz\van\m sekt\runar\čit\ u sledećim sluča[evima*

1. 9k\ sušač ni[e \premljen saintegrisanim standardnim filter\m. Ut\m sluča[u pre\vladava vazduh nisk\gkvaliteta na decentraliz\van\m niv\u.

0. 9k\ [e k\ntaminirani sistemvazduha p\d pritisk\m p\stavljenizmeu sušača i pripremljen\g vazduha

p\d pritisk\m. =a decentraliz\vanisistem naizmeničn\ kratk\tra[n\zatvaranje sistema vazduha p\d

pritisk\m m\!e izazvati k\ntaminaci[u.

Sa#(@ r&,(&(& f&!& f&%(#r d 1

- F23#\stavljanje fin\g filtera pre mikr\

filtera [e ve\ma k\risn\*: p\d izvesnim \k\ln\stima t\ štiti

\d prevremen\g zapušavanja mikr\filtera.

: m\gućn\st prelivanja %pr\t\kaneprečišćen\g vazduha& [e izbegnuta namikr\ filteru.

$lika E0. (ecentraliz\vana priprema vazduha p\d pritisk\m

DG



Sa#(@ Kr&,(&(& 0:01 - -&rf&%(#r F3 a *,%# !'#a f&%(#r ,a a(&!&- )%'#- F63

'ikr\filter %B,B1 µm& uklanja II,III pr\cenata ulja u vazduhu i reduku[e k\ntaminaci[u sačvrstim česticama veličine %B,B1 µm&. )jeg\va primena se zahteva kak\ bi se \stvari\ kvalitetklase 1. 5ilter sa aktivnim ugljem p\stavljen nak\n mikr\ filtera reduku[e sadr!a[e ulja na manje\d B,BB; mg7m

i \bezbeu[e p\tpun\ neutralan miris.

Za&,! d r,(# & ,#(%'&,(& ra!#: r&,!& ),(a!%'aa da %& ,# a(#a dda(!&,(#r&%!& f&%(#r. S(#r&%!& f&%(#r& 4#4#)) adr?aa!'# 4a(#r&a & #%&-&!&$) $(#>#!'# ra!# &dd# d ,-a!'#!'a ar%'&,(& ra!#.

7..7 Za$(&(a d #%#(r&<!# #!#r&#

IP a$(&(!& d&]pšte k\rišćena termin\l\gi[a za \značavanje niv\a zaštite \d električne energi[e k\[u

\bezbeu[e \kl\p # %internaci\nalna zaštita& definisana [e sa () +(6 BEGB „„stepen\m zaštitek\[u \bezbeu[e \kl\p„„ %# k\d, n\vembar 1II0& i () EB BAB „„# klase zaštite„„ %standard zaelektričnu \premu u drumskim v\zilima&.

]vi standardi \pisu[u stepen zaštite k\[u pru!a \kl\p za električnu \premu sa n\mimaln\mv\lta!\m d\ ili [ednak\m G0,A k+ i njih\va struktura [e prikazana na slici E;. ]ni p\stavlja[usledeće usl\ve*

1. =aštita lica \d prilaska d\ \pasnih del\va unutar \kl\pa.0. =aštita električne \preme sprečavanjem pr\diranja nečist\ća uključu[ući i prašinu kr\z

\kl\p.

;. =aštita električne \preme \d \štećenja k\[a m\!e da pr\uzr\ku[e v\da pr\diranjem u\kl\pljeni pr\st\r.

IP 87 & IP 8# DA %ne pr\puštanje prašine i zaštita \d mlaza v\de& i # DG k\mp\nente %zaštita \d

pr\puštanja prašine i p\vremen\g p\tapanja& se \bičn\ k\riste u prehramben\[ industri[i. 2il\ da [e t\ # DA ili # DG, k\mp\nente se up\trebljava[u u zavisn\sti \d specifičnih aplikaci[a, i # DGne nemin\vn\ b\lji \d # DA.

IP 8 7

$lika E;. $truktura # zaštitnih k\d\va

D>

<znaka koda

=aštita odnefiltriranihnečistoća

=aštita od penetracije vode



Va?!* -eneraln\ rečen\, # k\d se primenju[e za čistu, hladnu v\du %bez aditiva i sredstva začišćenje&, sa pritisk\m v\de B,; bar na \dst\[anju 0,A d\ ; m. #r\menjivi usl\vi \k\line sem\ra[u izbeći [er se \nda stvara k\ndenzat. =a većinu del\va, \v\ zavisi \d veličine kavitacije,razlike izmeu unutrašnje i sp\ljašnje temperature i kvaliteta infiltriran\g vazduha, ka\ irelativne atm\sferske vla!n\sti, kak\ [e prikazan\ u tabelama 10 i 1;.

Kra(a *&, D#f&!&+&aB )ema zaštite :1 =aštita \d čestica, AB mm i veće $\nda %sfera sa prečnik\m \d AB mm& ne sme p\tpun\

da pr\dre kr\z \kl\p %zaštitu&0 =aštita \d čestica, 10,A mm i veće $\nda %sfera sa prečnik\m \d 10,A mm& ne sme

p\tpun\ da pr\dre kr\z \kl\p %zaštitu&; =aštita \d čestica, 0,A mm i veće $\nda %sfera sa prečnik\m \d 0,A mm& ne sme p\tpun\

da pr\dre kr\z \kl\p %zaštitu&E =aštita \d čestica, 1 mm i veće $\nda %sfera sa prečnik\m \d 1 mm& ne sme u\pšte da

pr\dre kr\z \kl\p

A =aštita \d prašine nfiltraci[a ne sasvim eliminisana. #rašina ne sme da pr\dre \kl\p u takv\m stepenu k\[i ne bi zad\v\lji\funkci\nisanje urea[a ili p\g\rša\ sigurn\st.

D )epr\pustljiv\ za prašinu )ema infiltrace prašine

8abela 10. $tepeni zaštite \d infiltracije nečist\će

Kra(a *&, D#f&!&+&aB )ema zaštite1 =aštita \d kapanja v\de +ertikaln\ kapanje v\de ne sme da ima ikakav

negativan efekat.

0 =aštita \d v\de u kapljicama +ertikaln\ kapanje v\de ne sme da ima bil\ kakavnegativan efekat na \kl\p nagnut za uga\ veći \d 1Astepeni u \dn\su na vertikalu u \ba smera.

; =aštita \d prskanja v\de #rskanje v\de p\d ugl\m d\ DB stepeni u \dn\su navertikalu sa \be strane \kl\pa ne sme imati nikakavnegativan efekat.

E =aštita \d pljuskanja v\de #ljuskanje v\de na \kl\p iz bil\ k\[eg pravca ne smeimati negativan efekat.

A =aštita \d stru[e v\den\g mlaza $tru[a v\den\g mlaza k\[a [e u k\ntaktu sa \kl\p\m iz bil\ k\g p\l\!a[a ne sme imati negativne efekte.

D =aštita \d stru[e v\den\g mlazavelike snage

$tru[a v\den\g mlaza velike snage k\[a [e upravljena na\kl\p iz bil\ k\g p\l\!a[a ne sme imati negativne efekte.

G =aštita \d p\vremen\g ur\njavanjau v\du

+\da ne m\!e ući u \kl\p u \bimu u k\[em \štećenja p\sta[u u\čljiva, kada [e \kl\p naizmeničn\ p\t\pljen uv\du p\d standardiz\vanim pritiscima i vremenskimusl\vima.

> =aštita \d k\ntinualn\g ur\njavanjau v\du

+\da ne m\!e ući u \kl\p u \bimu u k\[em \štećenja p\sta[u u\čljiva, kada [e \kl\p staln\ p\t\pljen u v\du.Usl\vi p\t\pljavanja m\ra[u biti saglasni u \dn\su na

pr\izv\ače i k\risnike. ak\ bil\, usl\vi m\ra[u bitistr\!i[i neg\ št\ su p\d G.

I =aštita \d vis\k\g pritiska v\de imlaza čišćenja

+\da p\d vis\kim pritisk\m k\[a se usmerava na \kl\piz bil\ k\[eg pravca ne sme imati nikakav negativan efekat.

8abela 1;. $tepeni zaštite \d l\šeg utica[a v\de

DI



7.6 &$>#!'# & d#&!f#+&a

7.6.1 Ra%& a <&$>#!'#

S&)r!,( *(r$a<a

$igurn\st pr\izv\da [e pr\blem k\[i [e nerazdv\[iv\ p\vezan sa industri[\m prerade i pak\vanja hrane, nar\čit\ sa tačke gledišta mikr\bi\l\ge, zat\ št\ [e pr\izv\ač \dg\v\ran zasigurn\st pr\izv\da. z \vih razl\ga se m\ra \bezbediti pr\izv\dni sistem, k\[i radi bez greške ine \stavlja nikakav pr\st\r riziku u \dn\su na pr\izv\d ili p\tr\šača.

U$(#da r#-#!a ) *r+#,) <&$>#!'a{edan va!an aspekt uključu[e diza[niranje igijenskih i lak\ čistivih k\mp\nenti u smislu,

primern\g čišćenja, št\ kraćeg vremena čišćenja i minimalnih tr\šk\va. a\ rezultat \v\ga p\stavlja[u se sve veći zahtevi, u p\gledu prilag\dljiv\sti i sp\s\bn\sti \p\ravka pr\izv\da ik\mp\nenti.

7.6.2 Pr+#, <&$>#!'a

Pr+#, <&$>#!'a # dr##! ,a *#ra(&!&- ,(r)()ra-a & ,*#+&a%!&- a*%&a+&a-a: a &4)a>#!&- *r&d&-a & *r+#,&-a.

2ez \bzira da li [e t\ suv\, vla!n\ ili nek\ drug\ čišćenje, efikasn\st čišćenja se zasniva na primarnim utica[nim fakt\rima, temperaturi, vremenu, mehaničkim karakteristikama, tipu ik\ncentraci[i, kak\ [e dat\ u tabeli 1E.

temperatura vreme

tip ik\ncentraci[a

mehaničkekarakteristike

8abela 1E. #arametri čišćenja

A@ S) <&$>#!'#

2ez \bzira na vrstu k\ntaminace ili pr\izv\dn\g pr\cesa, suv\ čišćenje [e \bičn\ praćen\ savla!nim čišćenjem. $uv\ čišćenje [e \graničen\ na \perace ka\ št\ su ručn\ čišćenje nečist\ća,usisavanje, četkanje i brisanje.

@ V%a?! <&$>#!'#+la!n\ čišćenje [e k\mpleksan pr\ces k\[i uključu[e, predpranje, ciklus \sn\vn\g čišćenja sa

mehaničk\m p\m\ći i7ili p\višen\m temperatur\m, i naknadn\ ispiranje radi uklanjanjasredstava za čišćenje. ]sn\vni ciklus čišćenja m\!e uključivati ispiranje, prskanje, penušanje,ubacivanje i ciklus usisavanja. '\gu se k\ristiti v\da ili v\deni rastv\ri za[edn\ sa sredstv\m začišćenje.

GB



Pro+#, %a?!o <&$>#!'a

1. #riprema začišćenje

0. -rubo čišćenje

;. #redčišćenje vodomE. <snovno čišćenjeA. +reme delovanjaD. spiranjeG. #rovera>. (ezinfekcijaI. +reme delovanja

C@ &$>#!'# *d &,&- *r&(&,-

)asupr\t čišćenju p\d niskim pritisk\m d\ 0A bar, čišćenje p\d vis\kim pritisk\m [ezasn\van\ na primeni pritiska \d 0A:10B bar. )ečist\će [e lakše ukl\niti sa p\većanjem pritiska%mehaničke karakteristike pr\cesa čišćenja su intenzivirane&. 'eutim, kad se \va[ pr\ces k\ristim\ra[u se izbeći \štećenja materi[ala, p\n\vn\ zagaenje i f\rmiranje suspenze disperz\vanetečn\sti aer\s\la. igi[enski rizici m\gu biti umanjeni sa izb\r\m p\g\dne udaljen\sti i uglamlaza p\d vis\k\m pritisk\m, ka\ i p\dešavanjem karakteristika prskalice i k\ličine v\de.

D@ S*#+&a%!& *r+#, <&$>#!'a"išćenje sa pen\m, spre[\m i gel tip\m čistača su speci[alni pr\cesi k\[i se k\riste u

pr\izv\dnji mesa i gurmanskih pr\izv\da. ]vi pr\cesi se čest\ k\riste za čišćenje zid\va,sistema i \kru!enja. 4# %clean in place : čišćenje na mestu& se k\risti k\d \bekata sa

meus\bn\ p\vezanim tank\vima i pr\izv\dnim sistemima, uglavn\m u mljekarama i industri[ialk\h\lnih pića. ]va[ met\d se \dliku[e predn\šću da [e u m\gućn\sti da čisti zatv\rene sisteme

bez ikakv\g rasklapanja. ]stali speci[alni sistemi m\gu da k\riste paru %temperature d\ 1EBstepeni&, gas\ve %nitr\gen& ili mehaničke sisteme %cevne strugače&.

7.6. A#!,& a <&$>#!'# & d#&!f#+&)

I !#-a< ,(a!darda DIN 10718

,!!# ara(#r&,(&# a#!a,a a <&$>#!'##\st\[e različiti i razn\vrsni agensi za čišćenje p\desni za up\trebu u sistemima za

pr\izv\dnju hrane. 'eutim, nek\lik\ \sn\vnih karakteristika predstavlja[u imperativ kak\ bi se\bezbedil\ da efektivn\st agensa za čišćenje \stane predvidiva u svak\dnevn\[ up\trebi.

: #\tpuna rastv\rljiv\st v\de u ve\ma kratk\m vremensk\m peri\du: Ravn\mern\, adekvatn\ vla!enje svih p\vršina k\[e treba da budu \čišćene: 2rz\ pravljenje emulzi[e i uklanjanje \stataka hrane i njenih glavnih sast\[aka ka\ št\ su

masti, pr\teini, ugljeni hidrati, kvasac, v\ćna pulpa, itd.: arakteristika ne penjenja ili sa usp\renim penjenjem: \mpatibiln\st sa p\vršinama k\[e treba \čistiti bez izazivanja k\r\zi[e: Fak\ ispiranje: \mpatibiln\st sa \k\lin\m

: 2ez \pasn\sti za \s\blje

G1



)i [edna hemikali[a ne p\kazu[e sve \ve karakteristike, št\ znači da [e p\trebn\ k\mbin\vatihemikale u \kviru čega svaka supstanca \bavlja sv\[ zadatak ka\ de\ k\mpleksn\g sistemačišćenja.

I4or a#!a,a a <&$>#!'#

$elekci[a p\desn\g sredstva vrši se na \sn\vu tipa k\ntaminace, i \tp\rn\sti na k\r\zi[udel\va i k\mp\nenti k\[e treba da se čiste, ka\ i na \sn\vu vrsta pr\cesa čišćenja i dezinfekcije.

: iseli agensi za čišćenje: )eutralni agensi za čišćenje: 9lkalni agensi za čišćenje: 9gensi za dezinfekci[u

U tabeli 1A. su dati primeri tipičnih supstanci za čišćenje i dezinfekci[u, a na slici EE. su prikazane # vredn\sti.

iselinski agensi začišćenje

)eutralni agensi začišćenje

9lkalni agensi začišćenje

9gensi zadezinfekci[u

5\sf\rna kiselina 5\sfati 8enzidi #er\ksid$irćetna kiselina $urfati )atri[um hidr\ksid vaternern\

[edinjenje am\ni[umaRastv\ri #er\ksidi Rastv\r7ali[um9z\tna k\iselina vaternern\

[edinjenje am\ni[uma#er\ksid

8enzidi ip\hl\ridvaternern\

[edinjenje am\ni[uma

8abela 1A. #rimeri tipičnih supstanci za čišćenje i dezinfekci[u

$lika EE. # vredn\sti

U tabeli 1D [e data \blast primene supstanci za čišćenje i dezinfekci[u, a u tabeli 1G [e data\cena ranga primene supstanci za čišćenje i dezinfekci[u.

G0



9lkali Rastv\r natri[um hidr\ksid za uklanjanje ra!,&,)*,(a!+&

iseline 9z\tna i f\sf\rna kiselina za uklanjanje ne\rganskihsupstanci i s\li

9ktivne supstance za čišćenje p\vršina

8enzidi

8enzidi se k\riste za smanjenje p\vršinsk\g nap\na

v\de. #\red t\ga, \ni pr\diru i emulzifiku[uzagaivače %masti, pr\teine, itd.&#er: [edinjenja {edinjenja za izdva[anje kise\nika %\ksidaci\ni

agensi&, ka\ št\ su hidr\gen per\ksid i sirćetnakiselina. (a[u brz rezultat i ve\ma su agresivna.

#reparati ]ksidaci\n\ sredstv\ k\[e se k\risti sam\ natemperaturama većim \d GB stepeni

% () 11 E>; &9lk\h\lni preparati #\sedu[e p\v\ljne karakteristike brze dezinfekcije i

dezinfiku[e p\vršinevaternern\ [edinjenje am\ni[uma 7 8enzidi $peci[aln\ efikasan na p\vršinama, za brz\ vla!enje i

dem\nstrira d\bru k\mpatibiln\st

8abela 1D. ]blast primene supstanci za čišćenje i dezinfekci[u

+#!a ra!a *r&-#!# ,)*,(a!+& a <&$>#!'# & d#&!f#+&)

9lkali iseline ]ksidansi 8enzidi#r\teini ZZZ Z S Z'asti Z : S ZZZUgljeni hidrati sa mal\mm\lekularn\m mas\m

ZZZ ZZZ B B

Ugljeni hidrati sa velik\m

m\lekularn\m mas\m

Z Z ZZ S

$\li : ZZZ B BZZZ*vrl\ d\br\ ZZ*p\g\dn\ S*k\risti se u speci[alnim sluča[evima :*neprikladn\ B*ne zahteva se

8abela 1G. ]cena ranga primene supstanci za čišćenje i dezinfekci[u

7.6.6 Pr#*r)# d#>& *r&a<a a#!,a a <&$>#!'# & d#&!f#+&)

#rep\ručeni agensi za čišćenje \d tri pr\izv\ača s\rtirani p\ industri[skim segmentima prikazani su u tabelama u pril\gu >.1.

7.6.7 Pr#*r)<#!& a#!,& a <&$>#!'# *r&da7.6.7.1 C&%&!dr&

#\sle pr\vere \tp\rn\sti na k\r\zi[u cilindra, p\trebn\ [e tak\e pr\veriti i p\desn\stmateri[ala za brisače klipnjače.

(etalji \ materi[alima za zaptivanje cilindra m\gu se pr\naći listi p\dataka. #UR zaptivači suisk\rišćeni u standardnim, R; i 4R pr\izv\dima %sem za 4R(&. '6(9 zaptivači suisk\rišćeni u 4() i 4R( cilindrima...5' zaptivači se k\riste u D verzi[a. #rep\ruke su dateu tabelama u pril\gu >.0.1.

7.6.7.2 Cr#a

#rep\ruke su date u tabelama u pril\gu >.0.0.

G;



7.7 Pr&%

7.7.1 Pr#*r)# d#>& *r&a<a a#!,a a <&$>#!'# & d#&!f#+&)

Pr#rada -#,a

enkel 6colab -mb K 4<.<- (iverseLFever -mb 9lfred archer -mb K 4o.

#;:topaH 10neutralan, vis\k\ penušav

<HLschaumalkalan, sam\:penušav, sadr!i

hl\r, na listi (+-

R' ;1alkalan, aktivan agens za

čišćenje#;:topaH 1Ivis\k\ alkalan, penušav

#roklinkiselinski, sam\:penušav

R' ADalkalan, gel tip agensa za

čišćenje#;:topaH ;0vis\k\ alkalan, penušav

- Evis\k\ alkalan, bez f\sfata,sam\:penušav

R' AGneutralan, penušav tip agensa

za čišćenje#;:topaH A0f\sf\rna kiselina, penušav

(ivo 4#vis\k\ alkalan, za čišćenje i

dezinfekci[u, ne penušav

R' A>alkalan, penušav tip agensa za

čišćenje#;:topaH ADf\sf\rna kiselina, vis\k\

penušava, sa inhibit\rimak\r\ze

4ontrolneutralan, baziran na

kvaternern\m [edinjenjuam\ni[uma, na listi (+-

R' AIkiselinski, penušav tip agensa

za čišćenje

#;:topaH DDalkalan, sa hl\r\m za

p\[ačavanje čišćenja,vis\k\ penušav, na listi (+-

R' 0B;Balkalan, štapić

#;:topaH I1

neutralan, baziran nakvartarn\m [edinjenjuam\ni[uma, mal\ peni, na listi(+-

R' G;0

dezinfiku[ući čistač, na listi(+-

#;:topaH IIsrednje alkalan, baziran na

s\li sirćetne kiseline, vis\k\ penušav, na listi (+-

R' G;Adezinfiku[ući agens, na listi

(+-

#;:topactive 0BBtečan, alkalan, penušav

R' A1 9$5 penušavi dezinfiku[ući čistač,

kiselinski#;:topactive ABB

tečan, kiselinski, penušav

R' A; 9$5

penušavi dezinfiku[ućičistač,alkalni

#;:topactive (6$tečan, kiselinski, penušav, na

bazi sirćetne kis.#;:topactive F9tečan, srednje alkalan,

penušav#;:alcodessrednje kiselinski, baziran na

alk\h\lu, na listi (+-

GE



M%# & ,&renkel 6colab -mb K 4<.

<-(iverseLFever -mb 9lfred archer -mb K

4o.#;:topaH 10neutralan, vis\k\ penušav

$pectal 6Fvis\k\ alkalan, nepenušav


čišćenje#;:topaH 1Ivis\k\ alkalan, penušav

(ivomil 6$7$U EGEvis\k\ kiselinski, nepenušav, na

bazi az\tne kiseline



(ivosan 9ktiv7$U ;>>kiselinski, nepenušav, na listi

(+-

R' AGneutralan, penušav tip

agensa za čišćenje#;:topaH A0f\sf\rna kiselina, penušav

$uredisvis\k\ alkalan, nepenušav

R' A>alkalan, penušav tip

agensa za čišćenje#;:topaH ADf\sf\rna kiselina, vis\k\


(icolube 48germicidan, k\ntr\lisan stepen

penušav\sti, ek\l\ški čist

R' AIkiselinski, penušav tip

agensa za čišćenje




#;:topaH I1neutralan, baziran na

kvartarn\m [edinjenju am\ni[uma,mal\ peni, na listi (+-

R' G;0dezinfiku[ući čistač, na

listi (+-

#;:topaH IIsrednje alkalan, baziran na s\li

sirćetne kiseline, vis\k\ penušav,na listi (+-

R' G;Adezinfiku[ući agens, na

listi (+-


R' A1 9$5 penušavi dezinfiku[ući

čistač, kiselinski#;:topactive ABBtečan, kiselinski, penušav

R' A; 9$5 penušavi dezinfiku[ući

čistač, alkalni#;:topactive (6$tečan, kiselinski, penušav, na

bazi sirćetne kis.

#;:topactive F9tečan, srednje alkalan, penušav#;:alcodessrednje kiselinski, baziran na


)avedene tabele predstavlja[u prep\ruke za agense za čišćenje za različite aplikace. #\daci dati u tabelireprezentu[u ne\bavezu[uće prep\ruke. #\g\dn\st prep\ručenih agensa m\ra biti testirana u svak\m sluča[u.'\lim\ da k\ntaktirate pr\izv\ače ak\ !elite d\datne inf\rmaci[e.

GA



K!d&(r,a &!d),(r&a

enkel 6colab -mb K 4<.<-

(iverseLFever -mb 9lfred archer -mb K4o.

#;:topaH 10

neutralan, vis\k\ penušav

liYuid disinfecting cleaner

tečn\ dezinfiku[uće sredstv\,alkaln\, sam\penušav, na listi(+-

R' ;1

alkalan, aktivan agens začišćenje

#;:topaH 1Ivis\k\ alkalan, penušav

$U 1IDalkalan



(ivomil (4dezinfekci[a, nepenušav


agensa za čišćenje#;:topaH A0f\sf\rna kiselina, penušav

oesch R I0;;vis\k\ alkalan, bez f\sfata


agensa za čišćenje#;:topaH ADf\sf\rna kiselina, vis\k\



listi (+-




listi (+-




čistač, alkalni

#;:topaH IIsrednje alkalan, baziran na s\lisirćetne kiseline, vis\k\

penušav, na listi (+-#;:topactive 0BBtečan, alkalan, penušav#;:topactive ABBtečan, kiselinski, penušav#;:topactive (6$tečan, kiselinski, penušav, na

bazi sirćetne kis.#;:topactive F9tečan, srednje alkalan, penušav#;:alcodessrednje kiselinski, baziran na


GD



I!d),(r&a *&>a/*r#-a a *)!'#!'# 4+a



#;:topaH 10


(icolube R$ 1E>

germicidan, k\ntr\lisan stepen penjenja

R' 0A

kiselinski, aktivni agensza čišćenje

#;:topaH 1Ivis\k\ alkalan, penušav

$U 1ADvis\k\ alkalan



(ivosan 5orte7$U ;>Ikiselinski, nepenušav, na listi

(+-


čišćenje#;:topaH A0f\sf\rna kiselina, penušav

(ilac $#5kiselinski, nepenušav



#;:topaH ADf\sf\rna kiselina, vis\k\


(iverfoam $'$ 4hlor alkalan, sam\penušav, sa

hl\r\m









R' D>kiselinski, higensk\

sredstv\ za čišćenje


penušav, na listi (+-

R' >1alkaln\, za čišćenje

vis\kim pritisk\m


R' 0B1Bkiselinski, štapić

#;:topactive ABBtečan, kiselinski, penušav

R' 0B0Bneutralan, štapić


bazi sirćetne kis.


#;:topactive F9tečan, srednje alkalan, penušav


listi (+-#;:alcodessrednje kiselinski, baziran na



listi (+-R' A1 9$5

penušavi dezinfiku[ućičistač, kiselinski


čistač,alkalni

GG



Pr#rada >a & *r>a



#;:topaH 10


(ivo #eroHL

p\[ačivač čišćenja, na baziaktivn\g kise\nika

R' 0A

kiselinski, aktivni agensza čišćenje#;:topaH 1Ivis\k\ alkalan, penušav

(ivofloN 1BBvis\k\ alkalan



(ilac (7$U EDGkiselinski, dezinfiku[ući,

nepenušavi


čišćenje#;:topaH A0f\sf\rna kiselina, penušav

(ivo <# bez f\sfata, pr\tiv bui


agensa za čišćenje#;:topaH AD

f\sf\rna kiselina, vis\k\ penušava, sa inhibit\rima

k\r\ze

(iverfoam $'$ 9cid 2

kiselinski, aktivna pena, bezf\sfata

R' A>

alkalan, penušav tipagensa za čišćenje







R' D>kiselinski, higensk\

sredstv\ za čišćenje


penušav, na listi (+-

R' >1alkaln\, za čišćenje

vis\kim pritisk\m


R' 0B1Bkiselinski, štapić

#;:topactive ABBtečan, kiselinski, penušav

R' 0B0Bneutralan, štapić


bazi sirćetne kis.


#;:topactive F9

tečan, srednje alkalan, penušav

R' G;0

dezinfiku[ući čistač, nalisti (+-#;:alcodessrednje kiselinski, baziran na



listi (+-R' A1 9$5

penušavi dezinfiku[ućičistač, kiselinski


čistač,alkalni

G>



*r#-a a *#ar#


(iverseLFever -mb 9lfred archer -mb K 4o.

#;:topaH 10


'ach A7$U AAG

vis\k\ alkalni, bez hl\ra

R' ;1

alkalan, aktivan agens začišćenje#;:topaH 1Ivis\k\ alkalan, penušav

$U 10Bsrednje alkalni, velika

penušav\st



86-< 0BBBdezinfiku[ući, bez hl\ra

R' AGneutralan, penušav tip agensa

za čišćenje#;:topaH A0f\sf\rna kiselina, penušav

$U D0>vais\k\ alkalan, gel tip agensa

za čišćenje

R' A>alkalan, penušav tip agensa za

čišćenje#;:topaH AD

f\sf\rna kiselina, vis\k\ penušava, sa inhibit\rima

k\r\ze

R' 0B;B

alkalan, štapić



R' G;0dezinfiku[ući čistač, na listi

(+-


kvartarn\m [edinjenjuam\ni[uma, mal\ peni, na listi(+-

R' G;Adezinfiku[ući agens, na listi

(+-

#;:topaH IIsrednje alkalan, baziran na

s\li sirćetne kiseline, vis\k\ penušav, na listi (+-


čistač,alkalni

#;:topactive 0BBtečan, alkalan, penušav#;:topactive ABBtečan, kiselinski, penušav#;:topactive (6$tečan, kiselinski, penušav, na

bazi sirćetne kis.

#;:topactive F9tečan, srednje alkalan, penušav

#;:alcodessrednje kiselinski, baziran na


)avedene tabele predstavlja[u prep\ruke za agense za čišćenje za različite aplikace. #\daci dati u tabelireprezentu[u ne\bavezu[uće prep\ruke. #\g\dn\st prep\ručenih agensa m\ra biti testirana u svak\m sluča[u.'\lim\ da k\ntaktirate pr\izv\ače ak\ !elite d\datne inf\rmaci[e.

GI



7.7.2 Pr#*r)<#!& a#!,& a <&$>#!'# *r&da

7.7.2.1 C&%&!dr&

H#!#% #+o%a4 ;-4 Q Co. OH;

Pr&d C&%&!dar Za*(&a<$tandar

dni pr\izv\

di

4()7R ;

pr\izv\di

$R pr\izv

\di#UR

'6(9

5'

R;:topaH 10 Z Z Z Z Z ZR;:topaH 1I : : Z Z Z Z

R;:topaH ;0 : : Z Z Z ZR;:topaH A0 : Z Z Z Z ZR;:topaH AD : : Z Z Z ZR;:topaH DD Z7: Z7: Z Z7: Z Z7:R;:topaH I1 Z Z Z Z Z ZR;:topaH II Z Z Z Z Z ZR;:topactive 0BB : : Z Z Z ZR;:topactive ABB : : Z Z Z ZR;:topactive F9 Z Z Z Z Z Z

R;:topactive (6$ Z Z Z Z7: Z7: Z7:R;:alcodes Z Z Z Z7: Z7: Z

D&#r,#L##r ;-4H


dni

pr\izv\di

4()7R ;

pr\izv\di

$R pr\izv

\di #UR

'6(

9 5'

2ruspraL 1G0 Z Z Z Z Z Z2ruspraL 2V7$U

;A1: Z Z n.a Z Z

2ruspraL 6Htra Z Z Z Z Z4ontrol n.a Z Z n.a Z ZFiYuid (isinfection

4leaner : Z n.a Z Z

D&#r,#L##r ;-4H>B




dni pr\izv\

di

4()7R ;

pr\izv\di

$R pr\izv

\di#UR

'6(9

5'

(icolube 48 Z Z Z Z Z Z(icolube R$ 1E> Z Z Z Z Z Z(ilac (7$U EDG : : Z n.a Z Z(ilac $#5 : Z Z n.a Z Z(iverfoam active : : Z : Z Z(iverfoam $'$

9cid 2n.a Z Z n.a Z Z

(iverfoam $'$4hlor

Z Z Z : Z Z

(iverfoam $'$'ild

Z Z Z Z Z Z

(iverside #( : : Z : Z Z(ivo 4# : : Z n.a Z n.a(ivo <# n.a Z Z n.a Z Z(ivo #eroHL n.a Z Z n.a Z n.a(ivofloN 1BB : : Z : Z Z(ivomil (4 : : Z : Z Z

(ivomil 6$7$UEGE

n.a Z Z : Z Z

(ivomil forte Z Z Z : Z Z(ivomil R( Z Z Z : Z Z(ivosan 9ktiv7$U

;>>Z Z Z Z Z Z

(ivosan 9F Z Z Z Z Z7: Z(ivosan forte7$U

;>I: Z Z : Z Z

(ivoschaum 49 Z Z Z : Z Z

(ivoschaum mild : Z Z n.a Z Z- E : : Z n.a Z Zoesch 9($ 1BB : : Z n.a Z Zoesch R 0; GB>7E Z Z Z Z Z Z

D&#r,#L##r ;-4H

>1




dni pr\izv\

di

4()7R ;

pr\izv\di

$R pr\izv

\di#UR

'6(9

5'

oesch R I0;; : : Z : Z ZLpogel +- > : : Z : Z Z'ach A7$U AAG : : Z : Z Z<HLschaum Z7: Z7: Z : Z Z#roklin : : Z n.a Z Z$pectal 6F : : Z : Z Z

$U 10B Z Z Z Z7

: Z Z$U 1AD : Z Z Z Z Z

$U 1A> Z Z Z Z Z Z

$U 1I0 Z Z Z Z Z Z

$U 1ID : : Z : Z Z

$U ;1> Z Z Z n.a Z Z

$U ;;; Z Z Z Z Z Z

$U ;;D Z Z Z Z Z Z

$U ADB Z Z Z Z7

:

Z Z

$U D1D : : Z n.a Z Z

$U D0D Z Z Z : Z n.a

$U D0> : : Z : Z Z7:

$U D;1 Z Z Z n.a Z Z

$U GGG Z Z Z Z Z Z

$U IBE Z Z Z Z Z Z

$U I0> : : Z n.a Z Z

$U I;A Z Z Z Z Z Z$uredis Z Z Z Z Z Z

86-< 0BBB Z Z Z Z Z Z

>0



A%fr#d Kar+#r ;-4H Q Co.


dni pr\izv\

di

4()7R ;

pr\izv\di

$R pr\izv

\di#UR

'6(9

5'

R' EB 9$5 Z Z Z Z Z ZR' A1 9$5 : : Z : Z ZR' A; 9$5 : : Z : Z Z7:R' AD 9$5 : : Z : Z Z

R' AG 9$5 Z Z Z Z Z ZR' A> 9$5 : : Z Z Z ZR' AI 9$5 : : Z : Z ZR' D> 9$5 Z Z Z Z Z ZR' >1 9$5 : : Z Z Z ZR' 0A : : Z : Z ZR' ;1 : : Z : Z ZR' G;0 Z Z Z Z Z ZR' G;A

Z : Z Z Z7

:Z

R' 0B1B : : Z Z Z ZR' 0B0B Z Z Z Z Z ZR' 0B;B : : Z Z Z Z

1. ]va tabela ne predstavlja rezultate eksplicitnih studi[a k\mpatibiln\sti, već [e razvena u k\\peraci[i sa pr\iz\ačima sredstava za čišćenje. 9k\ !elite detaljni[a \bašnjenja k\ntaktira[te pr\izv\ače agensa za čišćenje.

0. ]tp\rn\st prema agensu za čišćenje zavisi u velik\[ meri \d k\ncentrace i temperature.

Z* otp\rn\ na \sn\vu p\dataka pr\izv\ača:* ne \tp\rn\ prema p\dacima pr\izv\ačaZ7:* \tp\rn\ pri izvesnim \k\ln\stiman.a* nisu d\stupni p\daci pr\izv\ača

7.7.2.2 Cr#a

>;



H#!#% #+o%a4 ;-4 Q Co. OH;

Pr&d Cr#a#U) #U #9)

#9):F

#U):

#F)#59

)R;:topaH 10 Z Z Z Z Z Z ZR;:topaH 1I : : Z Z Z Z ZR;:topaH ;0 : : Z Z Z Z ZR;:topaH A0 : : Z7: Z7: Z7: Z ZR;:topaH AD : : Z7: Z7: Z7: Z ZR;:topaH DD : : Z Z Z Z ZR;:topaH I1 Z Z Z Z Z Z Z

R;:topaH II : : Z Z Z Z ZR;:topactive 0BB : : Z Z Z Z ZR;:topactive ABB : : Z7: Z7: Z7: Z ZR;:topactive F9 : : Z Z Z Z ZR;:topactive (6$ : : Z Z Z Z ZR;:alcodes : : Z7: Z7: Z7: Z Z

D&#r,#L##r ;-4H

Pr&d Cr#a

#U) #U #9)#9):F

#U):

#F)#59

)2ruspraL 1G0 : : Z Z Z Z Z2ruspraL 2V7$U

;A1: : Z Z Z Z Z

2ruspraL 6Htra : : Z Z Z Z Z4ontrol Z Z Z Z Z Z Z

FiYuid (isinfection4leaner : : Z Z Z Z Z

(icolube 48 Z Z Z Z Z Z Z(icolube R$ 1E> Z Z Z Z Z Z Z(ilac (7$U EDG : : Z7: Z7: Z7: Z Z

D&#r,#L##r ;-4H

>E



Pr&d Cr#a

#U) #U #9) #9):F #U): #F) #59 )(ilac $#5 : : Z7: Z7: Z7: Z Z(iverfoam active : : Z7: Z7: Z7: Z Z(iverfoam $'$

9cid 2: : Z7: Z7: Z7: Z Z

(iverfoam $'$4hlor

: : Z Z Z Z Z

(iverfoam $'$'ild

: : Z Z Z Z Z

(iverside #( : : Z Z Z Z Z

(ivo 4# : : Z Z Z Z Z(ivo <# : : Z Z Z Z Z(ivo #eroHL : : Z7: Z7: Z7: Z Z(ivofloN 1BB : : Z Z Z Z Z(ivomil (4 : : Z Z Z Z Z(ivomil 6$7$U EGE : : Z7: Z7: Z7: Z Z(ivomil forte : : Z Z Z Z Z(ivomil R( : : Z Z Z Z Z(ivosan 9ktiv7$U

;>>

: : Z7: Z7: Z7: Z Z

(ivosan 9F Z Z Z Z Z Z Z(ivosan forte7$U

;>I: : Z7: Z7: Z7: Z Z

(ivoschaum 49 : : Z Z Z Z Z(ivoschaum mild : : Z Z Z Z Z- E : : Z Z Z Z Zoesch 9($ 1BB : : Z Z Z Z Zoesch R 0; GB>7E : : Z Z Z Z Zoesch R I0;; : : Z Z Z Z Z

Lpogel +- > : : Z Z Z Z Z'ach A7$U AAG : : Z Z Z Z Z

D&#r,#L##r ;-4H

>A



Pr&d Cr#a

#U) #U #9) #9):F #U): #F) #59 )<HLfoam : : Z Z Z Z Z#roklin : : Z7: Z7: Z7: Z Z$pectal 6F : : Z Z Z Z Z

$U 10B Z Z Z Z Z Z Z

$U 1AD : : Z Z Z Z Z

$U 1A> : : Z Z Z Z Z

$U 1I0 : : Z Z Z Z Z

$U 1ID : : Z Z Z Z Z

$U ;1> Z Z Z Z Z Z Z$U ;;; : : Z Z Z Z Z

$U ;;D Z Z Z Z Z Z Z

$U ADB : : Z Z Z Z Z

$U D1D : : Z Z Z Z Z

$U D0D : : Z Z Z Z Z

$U D0> : : Z Z Z Z Z

$U D;1 : : Z7: Z7: Z7: Z Z

$U GGG : : Z Z Z Z Z

$U IBE Z Z Z Z Z Z Z$U I0> : : Z Z Z Z Z

$U I;A : : Z7: Z7: Z7: Z Z$uredis : : Z Z Z Z Z86-< 0BBB Z Z Z Z Z Z Z

A%fr#d Kar+#r ;-4H Q Co.

>D



Pr&d Cr#a

#U) #U #9)#9):F

#U):

#F)#59

)R' EB 9$5 Z7: Z7: Z Z Z Z ZR' A1 9$5 : : Z Z Z Z ZR' A; 9$5 : : Z Z Z Z ZR' AD 9$5 : : Z Z Z Z ZR' AG 9$5 Z Z Z Z Z Z ZR' A> 9$5 : : Z Z Z Z ZR' AI 9$5 : : Z7: Z7: Z7: Z ZR' D> 9$5 : : Z7: Z7: Z7: Z ZR' >1 9$5 : : Z Z Z Z ZR' 0A : : : : : Z ZR' ;1 : : Z Z Z Z ZR' G;0 Z Z Z Z Z Z ZR' G;A Z Z Z Z Z Z ZR' 0B1B : : Z7: Z7: Z7: Z ZR' 0B0B Z Z Z Z Z Z ZR' 0B;B : : Z Z Z Z Z

1. ]va tabela ne predstavlja rezultate eksplicitnih studi[a k\mpatibiln\sti, već [e razvena u k\\peraci[i sa pr\iz\ačima sredstava za čišćenje. 9k\ !elite detaljni[a \bašnjenja k\ntaktira[te pr\izv\ače agensa za čišćenje.

0. ]tp\rn\st prema agensu za čišćenje zavisi u velik\[ meri \d k\ncentrace i temperature.

Z* otp\rn\ na \sn\vu p\dataka pr\izv\ača:* ne \tp\rn\ prema p\dacima pr\izv\ačaZ7:* \tp\rn\ pri izvesnim \k\ln\stiman.a* nisu d\stupni p\daci pr\izv\ača

AKP Skripta

Documents