72959093 Seminarski Carine

SADRŢAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 1

1. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA ............................................................................. 2

1.1. Misija i uloga carinske službe.................................................................................................. 3

1.2. Vrste carina .............................................................................................................................. 4

1.3. Elementi carina ........................................................................................................................ 6

2. PRODAJA CARINSKE ROBE I RASPORED PRIHODA.................................................. 8

3. CARINSKI DUG I OBRAĈUN UVOZNIH DAŢBINA I TAKSI ....................................... 9

3.1. Obezbeđenje za naplatu carinskog duga ................................................................................. 9

3.2. Nastanak carinskog duga ......................................................................................................... 9

3.3. Obračun i naplata carinskog duga ........................................................................................ 10

3.4. Gašenje carinskog duga ......................................................................................................... 10

3.5. Povraćaj naplaćenog carinskog duga ................................................................................... 11

4. CARINSKI SISTEM SRBIJE ............................................................................................... 12

ZAKLJUĈAK ............................................................................................................................. 16

LITERATURA ............................................................................................................................ 17

1

UVOD

U ovom radu autori se bave istraživanjem carina i carinskog sistema u Republici Srbiji.

Carina predstavlja obavezu uvoznika-izvoznika da u momentu kada roba prelazi nacionalnu

granicu plati propisanu sumu novca u korist države. Cilj carine nije da poveća državni prihod,

već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija.

Carine predstavljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite

domaćeg tržišta. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne može

da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti

spoljnotrgovinske politike.

Rad je podeljen u četiri poglavlja, pojam i karakteristike carine ( definicija, elementi, vrste,

uloga i sl.), prodaja carinske robe i raspodela prihoda, carinski dug (kako nastaje, i kako se

otpisuje) i carinski sistem Srbije. Dati su i primeri o prihodima nastalim carinenjem robe

prilikom uvoza u našu zemlju. Statistika je korišćena sa internet sajta Uprave carina Republike

Srbije.

2

POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA

Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dadžbinu koju država

naplaćuje prilikom prelaska robe preko države, odnosno carinske granice. Spadaju u posredne

poreze i predstavljaju jedan od najznačajnijih instrumenata spoljnotrgovinske razmene.

Carine su prihod budžeta najvišeg nivoa vlasti (centralnog, odnosno federalnog). Njihov

bilansni značaj je, istorijski posmatrano, različit. Značaj carina s fiskalnog stanovišta bio je

naročito izražen u starom i srednjem veku. Danas, meĎutim, carine više služe ekonomsko-

političkim nego čisto fiskalni ciljevima, zbog čega se često izučavaju i van nauke o javnim

finansijama, u političkoj ekonomiji, spoljnotrgovinskoj i deviznoj politici.

MeĎunarodne ekonomske odnose na početku XXI veka obeležava sukob dve tendencije –

liberalističke i protekcionističke, u kojem postepeno, u carinskim rundama (pregovorima o

snižavanju carina), prevagu odnosi gledište da je sloboda kretanja roba uslov bržeg ekonomskog

ravoja celokupne meĎunarodne zajednice. Stoga, bilansni značaj carina kao fiskalnih prihoda

opada i nije velik. U ukupnim javnim prihodima razvijenih država udeo carine je 1%, u

nerazvijenim i tranzicionim zemljama je osetno veći, a u Srbiji nešto ispod 6%.

Kao instrument spoljnotrgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i

menjanje odnosa troškova i cena na domaćem tržištu, a preko cena i na uvoz i izvoz, ravnotežu

trgovinskog i platnog bilansa, ubrzanje ili usporavanje razvoja odreĎene grane ili privrede u

celini, zaposlenost, tražnju i potrošnju i sl.

Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:

1. fiskalni- da se prikupe odgovarajuća finansijska sredstva za državu;

2. ekonomski – mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se može štiti domaća

privreda, ili samo odreĎena grana od spoljne konkurencije. Carinom se može povećati

cena uvoznoj robi, potencirati razvoj odreĎene grane, delovati na strukturi troškova i

raspodelu društvenog proizvoda investicije i sl. Ukoliko je osnovni cilj uvoĎenja carina

osiguranje potrebnih novčanih sredstava za pokriće državnih rashoda, primarni je fiskalni

cilj, a ukoliko se carina uvodi zbog zaštite domaće privrede, primarni je ekonomski

karakter carine;

3. socijalni – ogleda se u tome da se sniženjem carina na odreĎene proizvode, bitne za

životni standard odreĎenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje, odnosno stimulisanje

potrošnje.

Mišljenja finansijskih stručnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom

sistemu zemlje u značajnoj meri se razlikuju. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i

osporavaju carine, dok drugi u carinama vide značajan instrument za realizaciju brojnih

ekonomskih i finansijskih ciljeva.

3

Oni koji osporavaju carine smatraju da:

- carine ograničavaju razvoj meĎunarodne trgovine;

- carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije itd.;

- carine vode održavanju visokih troškova proizvodnje;

- carine su nepravedne jer one realno teže pogaĎaju siromašnije slojeve stanovništva.

Zastupnici drugog mišljenja koje opravdava carine, navode sledeće:

- carine su jedno od efikasnih sredstava za zaštitu i potpomaganje nacionalne ekonomije;

- carinama se efikasno može uticati na odnose sa drugim državama;

- carinama se može relativno uspešno braniti ekonomska samostalnost zemlje;

- carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje državnih

potreba;

- carinama se može vršiti relativno efikasan uticaj na domaće proizvoĎače, na rast ili pad

cena itd.

1.1. Misija i uloga carinske sluţbe

Misija carinske službe, kao jedne od osnovnih stubova naše države, je:

- efikasno sprečavanje kršenja carinskih, spoljnotrgovinskih, poreskih i deviznih propisa;

- efikasna naplata uvoznih dažbina;

- brz i lagan protok robe i putnika;

- zaštita bezbednosti i zdravlja graĎana Srbije.

- Da bi ispunila svoju misiju, carinska služba Srbije se neprestano razvija i oblikuje po

ugledu na najsavremenije carinske sisteme u svetu. Već danas se može reći da je carinska

služba profesionalna, efikasna i nepristrasna, što dokazuje sve veće poverenje graĎana.

Ispunjavanjem svoje misije carinska služba omogućava da se:

- obezbede sredstva za nesmetano funkcionisanje države, odbranu zemlje, zaštitu života i

zdravlja ljudi i životne okoline,

4

- spreči nelegalan uvoz opojnih droga, oružja, municije, radioaktivnih i zaraženih roba,

- spreči iznošenje kulturno-istorijskog blaga naše zemlje

- unapredi razvoj trgovine i turizma.

Carinska služba Srbije ima dve podjednako vaţne uloge, a to su fiskalna i bezbednosna

uloga.Fiskalna uloga se ogleda kroz obračun, naplatu i prinudnu naplatu carine, PDV-a, akciza i

drugih uvoznih dažbina. Bezbednosna uloga se manifestuje kroz carinski nadzor i kontrolu

uvoza, izvoza i tranzita robe za koju je:

- zabranjen uvoz ili provoz;

- propisane posebne mere radi sigurnosti;

- potrebne mere zaštite ljudi i životne sredine;

- potrebna zaštita prava intelektualne ili industrijske svojine.

Mere carinskog nadzora i kontrola unošenja, iznošenja i tranzita sprovode se nad robom koja

predstavlja:

- zaštićene biljne i životinjske vrste (CITES konvencija);

- otpad (Bazelska konvencija);

- nacionalno blago, odnosno dela istorijske, umetničke ili arheološke vrednosti.

Bezbednosna uloga se ogleda i kroz carinski nadzor i kontrolu robe koju putnici nose sa

sobom, kao i kroz kontrolu unošenja i iznošenja dinarskih i deviznih sredstava u meĎunarodnom

putničkom i pograničnom prometu sa inostranstvom.

1.2. Vrste carina

U finansijskoj literaturi i praksi postoji više kriterijuma za podelu carina. Danas se najčešće

koristi podela carina na:

1) carine prema pravcu kretanja robe;

2) carine prema načinu obračunavanja;

3) carine prema načinu uvoĎenja;

4) carine prema visini opterećenja iz odreĎene destinacije;

5) carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji.

5

1. Carine prema pravcu kretanja robe

Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti:

- uvozne – naplaćuju se prilikom uvoza robe u carinsko područje. Uvozne carine danas

primenjuju sve zemlje, i razvijene i zemlje u razvoju, a služe za ograničavanje uvoza,

zaštitu domaće privrede i ostvarivanje fiskalnih prihoda. Naš carinski sistem poznaje

samo uvozne carine.

- izvozne – naplaćuju se prilikom izvoza robe na inostrano carinsko područje. Vrlo se retko

primenjuju.

- prevozne ili tranzitne – naplaćuju se na robu koja se prevozi ili provozi iz jedne u drugu

zemlju – preko nacionalnog carinskog područja.

2. Carine prema načinu obračunavanja

Prema načinu obračunavanja, carine mogu biti:

- specifične – obračunavaju se prema vrsti i količini robe, a carinska stopa je odreĎena

prema mernim jedinicama (metar, kilogram, litar i sl.). Danas se, zbog nepraktičnosti,

retko primenjuju.

- vrednosne – obračunavaju se na osnovu carinskih stopa koje su izražene u procentu od

vrednosti robe. Ovo je danas osnovni oblik obračunavanja carine. Teškoće koje se

pojavljuju kod ovih carina izražavaju se u smislu realne procene vrednosti uvezene robe.

U našem carinskom sistemi carinse se odreĎuju u procentu od vrednosti robe. Vrednost

koja služi kao osnovica za plaćanje carine je fakturisana vrednost robe koja se uvozi.

- mešovite – predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifične carine. Npr., odredi se carina

na uvezenu robu vrednosno, ali se istovremeno utvrdi i najviši i najniži iznos carine.

Danas se u svim carinskim sistemima susrećemo s mešovitim tipom carina, naročito kod

proizvoda čije cene značajnije osciliraju u toku godine.

3. Carine prema načinu uvođenja

Prema načinu uvoĎenja, razlikuju se:

- autonomne carine - carine koje samostalno donosi država, bez obzira na stav drugih

država. U najvećem broju slučajeva, tarifu autonomne carine donosi država samostalno

svojim pravnim aktom. Ona ih ukida, donosi i menja već prema svojim interesima, ne

uvažavajući potrebe drugih zemalja.

6

- ugovorne ili konvencionalne carine – carine koje su rezultat konvencije dve ili više

zemalja. Carine se danas uglavnom donose na osnovu meĎunarodnih ugovora više

zemalja

. 4. Carine prema visini opterećenja iz određene destinacije

Prema visini carinskog opterećenja, carine mogu biti:

- diferencijalne carine – predstavljaju specifičan tip carine koji se retko primenjuje,

obično u okolnostima voĎenja trgovačkog i carinskog rata izmeĎu pojedinih država.

Diferencijalnom carinom se značajnije opterećuje uvoz iz odreĎene zemlje s kojom je

došlo do zaoštravanja trgovinskih, političkih i drugih odnosa, ili se javlja kao rezultat

reakcije na takve mere preduzete od druge zemlje.

- preferencijalne carine – tip carina koje primenjuje odreĎena država u odnosima sa

jednom ili više drugih zemalja, priznajući njenim proizvodima privilegovan položaj na

svom tržištu. U tom slučaju se primenjuje niža carinska stopa od uobičajene, čime se

preferira uvoz iz tih zemalja. Poseban je slučaj kada se ovaj oblik carine kombinuje sa

klauzulom najvećeg povlašćenja, a to znači da će se za zemlju koja uživa status

najpovlašćenije nacije sistematski primenjivati najniža carinska tarifa.

5. Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji

Prema cilju uvoĎenja, odnosno ekonomskoj funkciji, carine se mogu podeliti na:

- fiskalne carine – uvode se sa svrhom da se osiguraju sredstva za pokriće državnih

potreba. Najčešće se uvode na luksuzne proizvode, odnosno na proizvode čiji su domaći

troškovi proizvodnje nesrazmerno visoki u odnosu na svetsko tržište.

- zaštitne carine – predstavljaju oblik carine koji država uvodi radi zaštite domaće

proizvodnje. Svrha ovih carina je da se poveća cena uvoznih proizvoda i time smanji

njihova konkurentnost na domaćem tržištu.

1.3. Elementi carina

Pošto je carina u suštini vrsta poreza, i u vezi sa njom se primenjuju brojni termini koje

smo već upoznali kod poreza, samo što reč „porez“ treba zameniti rečju „carina“ (poreski

obveznik – carinski obveznik, poreska osnovica – carisnka osnovica).

MeĎutim, u vezi sa carinama se ipak javljaju neki termini koji nisu karakteristični za poreze.

Kao najznačajniji se navode:

- Carinska deklaracija – pismena prijava carinskog obveznika u koje se unose svi podaci

neophodni za carinjenje (naziv robe, vrednost robe i sl.). Sastavlja se na propisanom

obrascu, a istinitost podataka potvrĎuje se potpisom.

7

- Carinski organi – posebni finansijski organi državne uprave čija je nadležnost da vrše

nadzor nad uvozom, izvozom i tranzitom robe preko carinskog područja, te obavljaju

carinjenja i deviznu kontrolu na granici carinskog područja.

- Carinska ležarina – naknada koja se plaća za smeštaj robe u carisnka skladišta.

- Skladišni depozit – deponovani novac putnika kod carinskih organa pri ulasku ili izlasku

iz zemlje.

- Carisnka skladišta – služe ze smeštaj neocarinjene robe i pod kontrolom su carinskih

organa. Roba se skladišti bez plaćanja carine, a carini se kada napušta skladište.

- Carinska slobodna zona – deo državne teritorije izdvojen iz njenog carinskog područja.

Roba uneta u slobodnu zonu ne polaže plaćanju carine, nego tek onda kada je napušta.

- Carinska dažbina – predstavlja zbir svih davanja kojima je roba opterećena pri carinjenju

(carina, ležarina, taksa i sl.).

- Carisnska granica – područje ograničeno carinskom crtom koje se, u principu, poklapa

sa državnom granicom.

8

2. PRODAJA CARINSKE ROBE I RASPORED PRIHODA

Nakon ispunjenja uslova za prodaju carinske robe, ta prodaja se vrši, po pravilu, javnom

prodajom, s tim što Vlada Republike Srbije propisuje uslove i način prodaje carinske robe.

Vlada Republike Srbije ima ovlašćenje da bez naknade ustupi robu od istorijske,

arheološke, etnografske, kulturne, umetničke i naučne vrednosti, kao i robu namenjenu za

humanitarne svrhe, i to državnim organima, ustanovama kulture koje su odgovorne za zaštitu

kulturnih dobara, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i

u druge opravdane svrhe.

Roba koja se ne može prodati, odnosno upotrebiti zbog zdravstvenih, veterinarskih,

fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih zakonom uništava se pod carinskim

nadzorom. Ovakvom vrstom robe smatraju se i duvanske preraĎevine koje nisu obeležene na

propisan način.

Troškove uništenja robe snosi vlasnik ili uvoznik robe, ako nisu dostupni, troškove

uništenja snosi carinski organ.

Prihodi ostvareni po osnovu naplaćenih kazni i prodaje carinske robe predstavljaju prihod

budžeta Republike Srbije, a u odreĎenom procentu stavljaju se na raspolaganje Upravi carina.

9

3. CARINSKI DUG I OBRAĈUN UVOZNIH DAŢBINA I TAKSI

Ova materija je podeljena u 5 poglavlja i to:

1) obezbeĎenje za naplatu carinskog duga;

2) nastanak carinskog duga;

3) obračun i naplata carinskog duga;

4) gašenje carinskog duga;

5) povraćaj naplaćenog carinskog duga.

3.1. ObezbeĊenje za naplatu carinskog duga

Ako carinski organ u skladu sa carinskim propisima, zahteva polaganje obezbeĎenja za

naplatu carinskog duga, obezbeĎenje polaže carinski dužnik ili lice koje može postati carinski

dužnik. Za jedan carinski dug, carinski organ može tražiti polaganje jednog obezbeĎenja, s tim

što može odobriti da i drugo lice položi obezbeĎenje umesto lica čija je to obaveza.

Na zahtev lica koje je carinski dužnik ili lica koje bi moglo postati carinski dužnik, carinski

organ može odobriti da se za dva ili više postupaka u vezi sa kojima je carinski dug nastao ili bi

mogao nastati, položi jedno obezbeĎenje.

ObezbeĎenje se utvrĎuje u iznosu koji odgovara: tačnom iznosu carinskog duga ili

dugova, ako se taj iznos u trenutku davanja obezbeĎenja može odrediti na nesporan način,

odnosno u najvišem iznosu carinskog duga ili dugova koji su nastali ili bi mogli nastati.

ObezbeĎenje za naplatu carinskog duga sadrži i obezbeĎenje za naplatu drugih obaveza koje

carinski organ naplaćuje prilikom uvoza ili izvoza robe.

ObezbeĎenje se polaže deponovanjem gotovine ili jemstvom.

Jemac se u pisanoj formi obavezuje da će u roku dospelosti, solidarno sa carinskim dužnikom,

platiti iznos carinskog duga obuhvaćenog jemstvom, uključujući kamate i troškove nastale u

postupku naplate neplaćenog carinskog duga.

Ako carinski organ utvrdi da položeno obezbeĎenje ne osigurava naplatu carinskog duga

blagovremeno i u potpunosti, može zahtevati da carinski dužnik položi dodatno obezbeĎenje ili

da ranije obezbeĎenje zameni novim. ObezbeĎenje za naplatu carinskog duga važi dok carinski

dug ne bude naplaćen ili dok ne nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug više ne može nastati.

U ovom slučaju vraća se obezbeĎenje za naplatu tog carinskog duga.

3.2. Nastanak carinskog duga

Carinski dug prilikom uvoza nastaje stavljanjem robe koja podleže plaćanju uvoznih

dažbina u slobodan promet ili stavljanjem te robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim

osloboĎenjem od plaćanja uvoznih dažbina.

Carinski dug nastaje u trenutku prihvatanja deklaracije, s tim što je carinski dužnik

deklarant ili posredni zastupnik.

10

Carinski dug može da nastane i nezakonitim unošenjem robe u carinsko područje ili

nezakonitim iznošenjem robe iz slobodne zone u drugi deo carinskog područja, s tim što carinski

dug nastaje u trenutku nezakonitog unošenja, odnosno iznošenja.

Pored iznetog, carinski dug nastaje i nezakonitim uzimanjem robe ispod carinskog nadzora i to u

trenutku uzimanja robe.

Carinski dug može nastati i neispunjavanjem obaveza koje proizilaze iz privremenog

smeštaja ili drugog carinskog postupka u koji je roba stavljena, odnosno neispunjenjem nekih od

uslova za stavljanje robe u odgovarajući carinski postupak ili za odobravanje povoljnijeg

tretmana pod uslovom upotrebe robe u svrhe radi kojih je odobren povoljniji tretman.

Ako je više lica u obavezi da plate isti carinski dug, ona su obavezna da taj dug plate

pojedinačno, odnosno solidarno.

Iznos uvoznih dažbina koje se za odreĎenu trebaju obračunati utvrĎuje se prema

propisima koji su za tu robu važili na dan nastanka carinskog duga, ako zakonom nije drukčije

odreĎeno. Ako se ne može tačno odrediti kada je carinski dug nastao, smatraće se da je dug

nastao u vreme kada je ovlašćeni carinski organ utvrdio da se roba nalazi u statusu koji ima za

posledicu nastanak carinskog duga.

3.3. Obraĉun i naplata carinskog duga

Obračun i naplata carinskog duga regulisani su odredbama čl. 225. do 231. Carinskog

zakona.Carinski dug se obračunava na osnovu podataka dostupnih carinskom organu, a posle

obračuna iznosa carinskog duga dužnik se na odgovarajući način obaveštava o tom iznosu.

Carinski dug mora biti plaćen u roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja, s tim da

roba neće biti puštena ispod carinskog nadzora pre nego što se carinski dug plati, odnosno pre

nego što bude položeno obezbeĎenje.

Jedna od novina u Carinskom zakonu je i mogućnost periodičnog plaćanja dospelog

carinskog duga. Periodično plaćanje carinskog duga može biti odobreno za više uvoznih poslova

jednog uvoznika, pod uslovom da za takvo plaćanje bude položeno obezbeĎenje. Ovo plaćanje

mora biti izvršeno u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana dospelosti carinskog duga.

Carinski organ može, na zahtev carinskog dužnika, u celini ili delimično, odložiti

plaćanje carinskog duga, ako plaćanje tog duga predstavlja neprimereno veliko opterećenje

dužniku ili mu nanosi bitnu ekonomsku štetu. Vlada Republike Srbije propisuje uslove u vezi

odlaganja plaćanja carinskog duga.Iznos carinskog duga može umesto dužnika platiti treće lice.

Za neblagovremeno plaćanje carinskog duga plaćaju se zatezne kamate.

3.4. Gašenje carinskog duga

Carinski dug se gasi:

1) plaćanjem iznosa carinskog duga;

2) poništenjem iznosa carinskog duga;

3) nastupanjem zastarelosti potraživanja;

11

4) za robu deklarisanu za carinski postupak u kome nastaje obaveza plaćanja carine, ako

je: deklaracija poništena; roba zadržana i istovremeno ili naknadno oduzeta, uništena po nalogu

carinskog organa, uništena ili ustupljena u korist države odnosno uništena ili nepovratno

izgubljena zbog njene vrste ili delovanja više sile;

5) ako je roba za koju je carinski dug nastao u skladu sa članom 213. Carinskog zakona

zadržana zbog nezakonitog unošenja i istovremeno ili naknadno oduzeta.

Carinski dug koji nije naplaćen u roku od 5 godina od dana njegovog nastanka ne može se

naplatiti, s tim što postupanje nadležnog organa u cilju naplate carinskog duga prekida protok

vremena u kome je moguće naplatiti carinski dug, a po isteku roka od 10 godina od dana

nastanka carinskog duga nastupa apsolutna zastara carinskog duga.

3.5. Povraćaj naplaćenog carinskog duga

Osnovni razlozi za povraćaj naplaćenog carinskog duga su ako se utvrdi da:

- Nije trebalo da bude naplaćen u vreme kad je plaćen;

- prema podacima unetim u deklaraciju ili dodatnu ispravu upotrebljenu za obračun carinskog

duga, carinski dug ne odgovara stvarnom stanju robe, odnosno da je carinski dug plaćen u višem

iznosu nego što je trebalo;

- je carinski dug plaćen više puta.

Zahtev za povraćaj naplaćenog carinskog duga može se podneti carinskom organu u roku

od 3 godine od dana kada je carinski dužnik obavešten o visini carinskog duga.

Naplaćeni carinski dug vraća se po službenoj dužnosti i ako je u roku od 3 godine utvrĎeno da

postoje uslovi za njegov povraćaj kao i u slučajevima kada se podnosi zahtev za povraćaj duga.

Iznos carinskog duga vraća se i ako je deklaracija poništena, a uvozne dažbine plaćene.

Carinski dug vraća se uvozniku i za robu koja je stavljena u odgovarajući carinski postupak, ako

uvoznik dokaže da je vratio robu zbog njenog nedostatka u trenutku prihvatanja carinske

deklaracije ili zato što roba nije odgovarala uslovima iz zaključenog spoljnotrgovinskog ugovora.

Povraćaj carinskog duga moguć je i u slučaju da roba nije bila upotrebljavana i ako je

izvezena iz carinskog područja.

Carinski dug se ne vraća za robu koja je pre nego što je stavljena u slobodan promet bila

privremeno uvezena radi ispitivanja, osim u slučaju kada se utvrdi da se takvim ispitivanjem nije

moglo ustanoviti da roba ima nedostatke ili da ne odgovara uslovima iz spoljnotrgovinskog

ugovora.

Zahtev za povraćaj naplaćenog carinskog duga može se podneti u roku od 12 meseci od

dana kada je dužnik obavešten o iznosu tog duga.

Ako je carinski dug nezakonito ili greškom vraćen, dužnik je obavezan da plati prvobitno

utvrĎeni dug.

12

4. CARINSKI SISTEM SRBIJE

Carisnki zakon i zakon o carinskoj tarifi su osnovni normativni akti carinskog sistema

Republike Srbije. Njima se ureĎeuju brojna pitanja od interesa za nesmetano funkcionisanje

carinskog sistema kao vrlo značajnog segmenta privrednog sistema. Ta pitanja su, na primer:

carinsko područje, carinski obveznik, carinska osloboĎenja, kaznene mere i sl.

Carinsko područje obuhvata teritoriju na kojoj se primenjuje odreĎeni carinski sistem.

Ono se, po pravilu, poklapa sa državnom granicom, kao što je to slučaj u Srbiji.

Carinski obveznik je lice koje unosi robu u carinsko područje ili iznosi iz carinskog

područja Srbije, lice na koje glasi prevozna isprava i lice na koje se prenosi pravo iz prevozne

isprave.

Carinskim zakonom su propisana brojna subjektna oslobodjenja od plaćanja carine, npr.:

1) šefovi stranih država i izaslanici šefova stranih država – na premdete namenjene

službenim i ličim potrebama;

2) meĎunarodne organizacije – na predmete službene potrebe;

3) meĎunarodne i druge humanitarne organizacije – na robu namenjenu pružanju

humanitarne pomoci;

4) diplomatska i konzularna lica u reciprocitetu – na predmete namenjene ličnoj upotrebi;

5) putnici koji dolaze iz inostranstva – na predmete za ličnu upotrebu i sl.

Izbegavanje mera carinskog nadzora, nepravilno deklarisanje, kao i prenošenje robe

preko granice van odreĎenih carinskih prelaza, a sa ciljem izbegavanja plaćanja carine

predstavljaju, prema težini dela, carisnki prekršaj, privredni prestup, ili krivično delo. Za carinski

prekršaj kazneni postupak vodi carinski organ, a za privredne prestupe i krivična dela rekovni

sudovi. Za carisnski prekršaj plaćaju se novčane kazne, a za privredne prestupne i krivična dela:

novčane kazne, zabrane obavljanja poslova uvoza ili izvoza, mera oduzimanja robe i prevoznog

sredstva i lišavanje slobode.

Carinska tarifa predstavlja sistematski pregled roba po usvojenoj carinskoj nomenklaturi

sa odreĎenim carinskim stopama.

Carisnsku osnovicu predstavlja vrednost robe. Prilikom uvoza robe, carinsku osnovicu

predstavlja ugovorena vrednost robe uvećana za sve troškove do naše granice, a za robu koja se

izvozi, osnovicu predstavlja fakturisana vrednost robe franco granica Srbije.

Carinska tarifa Srbije zasnovana je na meĎunarodnom harmonizovanom sistemu naziva i

šifarskih oznaka robe, kao i na nazivima Carinske tarife Evropske unije.

Prihodi od carina, prema važećim propisima, pripadaju isključivo budžetu Republike.

Njihov bilansni značaj nije zanemarljiv, u poslenjih nekoliko godina se kretao oko 6% ukupnih

prihoda budžeta Republike. Inače, relativno značajno učešće carina u javnim prihodima

karakteristično je za zemlje u razvoju.

13

Neki primeri iz statističkog biltena Uprave carina Republike Srbije:

Tabela 1: Spoljnotrgovinska razmena robe sa susednim zemljama od 1.1.2009. do

30.6.2009. godine:

ZEMLJA UVOZ IZVOZ

Neto masa u kg Vrednost u EUR Neto masa u kg Vrednost u EUR

Albanija 5.368.794,31 1.824.127,73 60.188.757,31 16.187.102,65

Bosna i

Hercegovina 376.688.235,31 137.973.892,82 496.918.763,40 293.033.337,37

Bugarska 147.197.508,21 98.628.063,04 150.089.571,58 44.729.007,15

Hrvatska 282.396.004,50 249.546.822,53 148.376.813,89 74.870.625,73

MaĊarska 251.671.416,80 293.315.605,21 130.991.767,07 63.644.567,37

Crna Gora 85.178.394,66 81.005.091,49 390.137.311,60 236.470.660,79

Makedonija 123.552.828,66 81.750.390,12 269.668.589,87 124.871.181,46

Rumunija 381.744.554,73 191.150.520,30

852.174.478,08 135.137.563,50

Izvor: Statistički bilten robnog prometa za 2009. godinu, http://www.fcs.yu/ - Republika Srbija,

Ministarstvo finansija, Uprava Carina.

Grafikon 1: Spoljnotrgovinska razmena robe sa susednim zemljama od 1.1.2009. do

30.6.2009. godine:

Izvor: Statistički bilten robnog prometa za 2009. godinu, http://www.fcs.yu/ - Republika Srbija,

Ministarstvo finansija, Uprava Carina.

0

50000000

100000000

150000000

200000000

250000000

300000000

350000000

Uvoz (u EUR)

Izvoz (u EUR)

14

Tabela 2: Najveći uvoz robe po vrednosti od 1.1.2009. do 30.6.2009. godine:

Pedni broj Trgovaĉki naziv robe Vrednost u EUR

1 Naftni gasovi i ostali gasoviti ugljovodonici

358.653.525,81

2 Nafta sirova

305.400.666,38

3 Putnički automobili

282.913.139,37

4 Lekovi koji se sastoje od pomešanih ili nepomešanih proizvoda

164.443.539,00

5 Ulja dobijena od nafte i bitumenoznih minerala

153.374.650,91

6 Poluproizvodi od gvožĎa ili nelegiranog čelika

77.964.177,10

7 Telefonski aparati, videofoni

71.988.754,43

8 Električna energija

69.198.850,26

9

Insekticidi, rodenticidi, fungicidi i hebricidi, pakovanja za prodaju

na malo

55.791.292,41

10 Mašine za automatsku obradu podataka

52.172.679,26

11 Koks i polukoks od kamenog uglja

50.327.172,38

12 Azotna Ďubriva, mineralna ili hemijska

44.804.932,69

13 Mašine i mehanički ureĎaji sa posebnim funkcijama

44.290.337,23

14 Motorna vozila za prevoz robe

42.936.626,07

15 Mašine za štampanje

38.463.958,35

16 Delovi i pribor za motorna vozila

35.403.022,16

17 Organska površinski aktivna sredstva za pranje

35.290.607,19

18

Obuća sa Ďonovima od kaučuka, gume, plastične mase, kože ili

veštačke kože i licem od kože

33.620.688,71

19 Instrumenti i aparati za medicinu, hirurgiju, zubarstvo i veterinu

33.258.861,26

20 Televizijski prijemnici, video monitori i video projektori

32.029.087,06

Izvor: Statistički bilten robnog prometa za 2009. godinu, http://www.fcs.yu/ - Republika Srbija,

Ministarstvo finansija, Uprava Carina.

15

Tabela 3: Najveći izvoz robe po zemlji odredišta rangiran po vrednosti od 1.1.2009. do

30.6.2009. godine:

Zemlja odredišta Vrednost robe u EUR

Bosna i Hercegovina 293.033.337,37

Crna Gora 236.470.660,79

Nemaĉka 147.595.598,09

Rumunija 135.137.563,50

Italija 127.093.632,90

Izvor: Statistički bilten robnog prometa za 2009. godinu, http://www.fcs.yu/ - Republika Srbija,

Ministarstvo finansija, Uprava Carina.

Grafikon 2: Najveći izvoz robe po zemlji odredišta rangiran po vrednosti od 1.1.2009. do

30.6.2009. godine:

Izvor: Statistički bilten robnog prometa za 2009. godinu, http://www.fcs.yu/ - Republika Srbija,

Ministarstvo finansija, Uprava Carina.

0

50000000

100000000

150000000

200000000

250000000

300000000

Vrednost u EUR

16

ZAKLJUĈAK

Uprava carina je organ Republicke vlade, u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije, na

cijem celu je direktor. Uprava carina obavlja poslove preko svojih podrucnih jedinica –

carinarnica.

Uprava carina sprovodi poslove obezbedjivanja pravilne i jednobrazne primene propisa iz

svog delokruga rada, kontrole rada carinarnica, drugostepenog carinsko upravnog postupka,

koordinacije poslova suzbijanja krijumèarenja i carinskih istraga, informatièkih poslova,

organizaciono kadrovskih poslova, finansijsko materijalnih, opštih i poslova nabavke. Radi

obavljanja ovih aktivnosti, poslovi Savezne uprave carina se obavljaju u okviru pet sektora –

carinsko pravni poslovi, informatièki, kadrovsko organizacioni, Fanansijsko materijalni i

brezbedonosni. Deo kadrovskih, finansijskih i opštih poslova obavljaju i carinarnice.

U poslednjih deset godina zbog delovanja sankcija ikriminalizacije društva, u službi je

došlo do nizanegativnih pojava, koje se što hitnije moraju eleminisati. Od pre godinu dana,

nakonotvaranja zemlje postavljaju se zahtevi pred carinsku službu da racionalizuje svoje

poslovanje, smanji troškove postupka, efikasno sprovede kontrolu propisa iz svog delokruga rada

i iskoreni korupciju u svojim redovima.

17

LITERATURA

1. Č. Kindlberger, Međunarodna ekonomija, Vuk Karadžić, Beograd, 1974;

2. V. Grivčev, Finansije i finansijsko pravo SFRJ, Informator, Zagreb, 1982;

3. M. Radičić, B. Raičević, Javne finansije – teorija i praksa, Data Status, Beograd, 2008;

4. http://www.fcs.yu/ - Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Uprava Carina.

SPISAK KORIŠĆENIH PROPISA

1. Carinski zakon, Službeni glasnik RS, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06;

2. Zakon o carinskoj tarifi, Službeni glasnik RS, br. 62/05.