Сеобе Срба Јована Вулићевић VII2
Сеобе Срба
Јована Вулићевић VII2
ПОСЛЕДИЦЕ ТУРСКЕ ВЛАСТИПОЈАВА
ОТПОРА
(хајдуци и
ускоци)
СЕОБЕ
БУНЕ ИУСТАНЦИ
Сеобе су једна од најважнијих последица турских освајања српских земаља.
Прва пресељења Срба преко Саве и Дунава започела су после Косовске битке (1389.)
Срби се селе са простора: БРДА, КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, СТАРЕ
РАШКЕ И ИСТОЧНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ
Срби насељавају области у: БАНАТУ, БАЧКОЈ, СРЕМУ, СЛАВОНИЈИ,
ХРВАТСКОЈ И ДАЛМАЦИЈИ.
Пресељења СрбаБежећи од Османлија, српски народ се повлачио према северу и западу и
насељавао јужне крајеве Угарске.Насељивани су на територијама
Баната, Срема и Бачке, у крајевима који су били највише изложени
турским нападима.
Гроф Ђорђе Бранковић
Био је дипломата, пустолов и претендент на српски престо.Рођен је у Ердељу у породици која је наводно водила порекло од деспотске лозе Бранковића. Живео је од 1645. до 1711. године.
током ВЕЛИКОГ РАТА
1690. ВЕЛИКА СЕОБА СРБА
предводник: АРСЕНИЈЕ III ЦРНОЈЕВИЋ
Срба се селе са простора Косова и Метохије, Рашке
и скопске области на просторе ЈУЖНЕ
УГАРСКЕ- до Арада и Сент-Андреје(60000 Срба)
Сеобе Срба
Положај Срба досељених у Хабзбуршку монархију заснивао се на царским ПРИВИЛЕГИЈАМА. Прве привилегије Србима у Хабзбуршкој монархији издао је цар Леополд I 1690. и 1695. године. Срби су могли слободно да исповедају своју веру.
Српска митрополија на простору Хабзбуршке монархије основана је 1708. са седиштем у
Крушедолу. Њено седиште је 1718. пренето у Сремске Карловце-Карловачка митрополија
Грб Карловачке митрополије
Територија Карловачке патријаршије
током аустријско-турског рата1739. ДРУГА СЕОБА СРБА
предводник: АРСЕНИЈЕ IV ЈОВАНОВИЋ- ШАКАБЕНТА
До Сеобе је дошло због учешћа патријарха и народа у рату на
страни Аустрије
Због неповољних реформи у
Аустријском царству Срби се, средином XVIII века, селе из Јужне Угарске у Руско царство
(простори данашње Украјине).
Српске насеобине у Руском царству
“НОВА СРБИЈА”
“СЛАВЕНОСЕРБИЈА”
Одговорити на питања
страна 66
Домаћи