Антрополошка анализа налаза из ктиторског гроба из цркве Светог Јована у Студеници / Anthropological analysis

Антрополошка анализа налаза из ктиторског гроба из цркве Светог Јована у Студеници

Апстракт: Приликом ревизионих ископавања црквe Светог Јована у Студеници 2012. године поново је истражен и доку-ментован ктиторки гроб. У раду је дата антрополошка анали-за откривених скелетних остатака. Анализа је обухватила: испитивање степена очуваности костију, утврђивање полне припадности, индивидуалне старости и телесне висине скеле-та, анализу морфолошких и метричких елемената, израчуна-вање кранијалних и посткранијалних индекса, посматрање епигенетских карактеристика и макроскопског прегледа енте-за, анализу присутних зуба, као и детаљан опис и тумачење откривених патолошких стања. Утврђено је да је у гробу био сахрањен мушкарац, који је у тренутку смрти имао 35–45 година, као и да је током живота боловао од анкилозирајућег спондилитиса. У горњим вилицама је регистрован недостатак (хиподонција) сталних латералних секутића, док је у доњој вилици утврђено постојање torus mandibularis-а.

Кључне речи: Студеница, црква Светог Јована, анкилозирајући спондилитис, хиподонција, torus mandibularis.

Остаци цркве Светог Јована откривени су 1954. године и презентовани у равни тла.1 Приликом радова на денивела-цији јужног дела порте 1968/69. године ниво тла у цркви и око ње спуштен је знатно испод оригиналних нивелета (0,30–0,70 m), тако да су остали огољени делови темеља. У догово-ру са игуманом манастира одлучено је да се на простору ове цркве 2012. године наспе терен до некадашњих нивелета и на тај начин покрију темељи цркве. Том приликом извршена су и ревизиона ископавања ктиторског гроба, укопаног уз јужни зид западног травеја.2 Гроб је отваран 1954. године, али је скелет остављен in situ. Покојник је био положен на леђа са рукама прекрштеним на грудима (1).3 Приликом ревизионих ископавања гроб је поново истражен и документован, како сам скелет, тако и конструкција гроба. У питању је зидана гробна конструкција, која са три стране користи темељне делове зидова цркве, док је само са северне стране озидан зид од тесаника сиге (1). Дно гроба је здравица на коти 406.29, што је за 1,15 ниже у односу на некадашњу раван пода. Дужина гробне конструкције је око 2 m (ширина на западној страни је 0,65 m, а на источној 0,55 m). Настанак цркве Светог Јована у јужном делу манастирске порте датује се у прву половину XIV века.

Антрополошка анализа скелета започела је узимањем узо-

рака за дДНК анализу. Добијени резултат, тачније, дДНК профил, биће похрањен у базу података и сачуван за будуће компаративне анализе. Након тога, уследило је подизање ске-

1 С. Ненадовић, Студенички проблеми, Саопштења III (1957), 85–89.

2 Археолошким истраживањима руково-дио је др Марко Поповић.

3 Текст је резултат рада на пројектима: Процеси урбанизације и развоја средњовеко-вног друштва (бр. 177021) и Функционални, функционализовани и усавршени нано мате-ријали (бр. 45005), које финансира Министарство просвете, науке и технолош-ког развоја Републике Србије.

Nata{a Miladinovi}-

Radmilovi},Aleksa Janovi},

Zoran Rako~evi}

летних остатака, који су потом механички очишћени, опрани на адекватан начин и осушени. Скелетни остаци су подвргну-ти даљем антрополошком испитивању, у оквиру кога су ана-лизирани следећи параметри: степен очуваности костију, полна припадност индивидуе, индивидуална старост, телесна висина индивидуе, морфолошке и метричке карактеристике појединих костију, кранијални и посткранијални индекси, епигенетске карактеристике и макроскопски преглед ентеза.5 Палеопатолошка анализа костију и зуба обављена је макро-скопским и радиолошким методама.

ИСПИТИВАЊЕ СТЕПЕНА ОЧУВАНОСТИ КОСТИЈУ

Од костију кранијалног скелета утврђено је присуство: фрон-талне и окципиталне кости (обе: 75–100%), десне и леве паријеталне кости (обе: 75–100%), десне темпоралне кости (75–100%), леве темпоралне кости (25–50%), десне и леве максиле (обе: 50–75%), десне палатиналне кости (75–100%), леве палатиналне кости (100%), мандибуле (75–100%), три фрагмента костију лобање, дужине 3,1–5,1 cm, и једног фраг-мента костију базе лобање, дужине 7,6 cm.

Од костију посткранијалног скелета присутни су: десни хумерус (E.P., P1/3, M1/3, D1/3, E.D.), леви хумерус (2/3E.P., P1/3, M1/3, D1/3, 3/4E.D.), десни и леви радијус (оба: E.P., P1/3, M1/3, D1/3, E.D.), десна улна (E.P., P1/3, M1/3, D1/3), лева улна (E.P., P1/3, M1/3, D1/3, E.D.), десни и леви фемур (оба: E.P., P1/3, M1/3, D1/3, E.D.), десна тибија (E.P., P1/3, M1/3, 3/4D1/3, E.D.), лева тибија (E.P., P1/3, M1/3, D1/3, E.D.), десна и лева фибула (обе: P1/3, M1/3, D1/3, E.D.),6 више од 200 фрагмената костију посткранијалног скелета (дужине 0,1–2,4 cm), десна и лева клавикула (обе: 75–100%), десна и лева скапула (обе: 75–100%), десет фрагмената десних реба-ра, шест фрагмената левих ребара, 14 нелатерализованих фрагмената ребара (дужине 2,6–12,4 cm), сви пршљенови, сакрум (25–50%), илијачни и ишијадични део десне карличне

4 Користимо прилику да се захвалимо др Марку Поповићу на уступљеном хуманом остеолошком материјалу, увиду у археолош-ку документацију, на овом цртежу и стручној помоћи коју нам је пружио приликом израде овог чланка. Такође се захваљујемо и Миру Радмиловићу за техничку обраду фотогра-фија (табле I–V).

5 У гробу је поред остеолошког мате-ријала хуманог порекла нађено и пет фрагме-ната животињских костију (дужине 4,8–11,3 cm). Животињске кости се често проналазе у гробовима и њихово присуство се обично везује за даће.

6 Важно је напоменути да су готово сви очувани окрајци дугих костију декомпонова-ни.

АНТРОПОЛОШКА АНАЛИЗА НАЛАЗА ИЗ КТИТОРСКОГ ГРОБА ИЗ ЦРКВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА У СТУДЕНИЦИ

Nata{a Miladinovi}-Radmilovi},

Aleksa Janovi},Zoran Rako~evi}

68

1. Студеница, црква Светог Јована – ктиторска гробница у југозападном углу наоса4

1. Studenica, Church of St John – the founder’s tomb in the southwest corner of the nave

кости (оба: 75–100%), илијачни и ишијадични део леве карли-чне кости (оба: 75–100%), десна os scaphoideum (75–100%), десна os triquetrum (100%), десна os trapezium (75–100%), десна os capitatum и десна os hamatum (обе: 100%), лева os hamatum (75–100%), ossa metacarpalia: I десна (E.P., P1/3, M1/3, D1/3, E.D.), I лева (E.P., P1/3, 1/3M1/3), II лева (E.P., P1/3, M1/3, D1/3, E.D.), IV десна и лева (обе: E.P., P1/3, M1/3, D1/3, E.D.), V десна (1/3M1/3, D1/3, E.D.), V лева (E.P., P1/3, M1/3, D1/3, E.D.), десет фаланги шака, десни и леви talus (оба: 75–100%), десни и леви calcaneus (оба: 75–100%), десна os naviculare (75–100%), десна os cuneiforme mediale и десна os cuneiforme intermedium (обе: 75–100%), десна и лева os cuboideum (обе: 75–100%), ossa metatarsalia: II лева (1/3E.P., P1/3, M1/3, D1/3, E.D.), IV десна (1/2M1/3, D1/3, 2/3E.D.), IV лева (M1/3, D1/3, E.D.), V десна (3/4M1/3, 3/4D1/3, E.D.) и три фаланге стопала.7

УТВРЂИВАЊЕ ПОЛНЕ ПРИПАДНОСТИ СКЕЛЕТА

Приликом утврђивања пола определили смо се за комбино-вање морфолошких и метричких метода. Посебну пажњу смо обратили на морфолошке елементе лобање и карлице, а сам начин рада преузели смо од Ферембаха и сарадника8 и Бjикстра и Јубелакера.9

На мандибули смо анализирали и морфолошке елементе базиране на критеријумима које су установили Ферембах и др.10 и метричке параметре релевантне за полно детермини-сање скелета (које су предложили Ферембах и др.11 и Бас12). Метричке елементе и на основу њих израчунате индексе при-казали смо у табели 1.

Анализирајући остале кости посткранијалног скелета, посматрали смо такође и морфолошке (степени развијености: tuberositas deltoideae, tuberositas radii и margo interosseus (радијуса), tuberositas ulnae и margo interosseus (улне), linea aspera и tuberositas tibiae) и метричке параметре. Метрички елементи играју много већу улогу у полном детерминисању скелетних остатака на посткранијалном скелету, тако да смо избор мера које смо користили приказали у табелама 2 и 3, с тим што смо код неких мера дали вредности и за леву и за десну страну тела.

На зубима су мерени мезиодистални и вестибулоорални дијаметри на начин који је препоручио Хилсон.13 Разлике у величини зуба кроз ове дијаметре пратили смо превасходно на очњацима, уз препоруку аутора да када они недостају у остеолошком материјалу, идентична мерења треба обавити на осталим присутним зубима (моларима, премоларима и инци-зивима) (табела 4).14

УТВРЂИВАЊЕ ИНДИВИДУАЛНЕ СТАРОСТИ СКЕЛЕТА

Индивидуалну старост утврђивали смо на основу: старосних промена аурикуларне површине карличних костију, степена облитерације лобањских шавова и степена истрошености

7 Након спроведених анализа скелетни остаци индивидуе су на адекватан начин спа-ковани и враћени братству манастира Студенице. Кости ће бити поново сахрањене у горепоменутој гробној конструкцији.

8 D. Ferembach, I. Schwidetzky, M. Stloukal, Recommendations for age and sex diagnosis of skeletons, Journal of Human Evolution 9/7 (1980), 519–527.

9 J. E. Buikstra, D. H. Ubelaker, Standards for data collection from human skeletal remains, Arkansas Archeological Survey Research Series 44 (1994), 15–21.

10 Ibid., 523–525.11 Ibid.12 W. M. Bass, Human Osteology, A

Laboratory and Field Manual, Columbia 1987, 80.

13 S. Hillson, Teeth, Cambridge 1990, 240–242; Dental Anthropology, Cambridge 1996, 80–82.

14 S. Garn, A. Lewis, R. Kerewsky, X-linked inheritance of teeth size, Journal of Dental Research 44 (1965), 439–441.




69

оклузалних површина зуба. Степен изражености старосних промена на аурикуларним површинама карличних костију је процењен на основу модела који су детерминисали Лавџој и др.15 Степен облитерације лобањских шавова је анализиран по Валоасовој шеми.16 На присутним зубима су анализиране промене на оклузалним површинама круница у складу са нумеричком класификацијом истрошености оклузалне повр-шине молара мандибуле према животном добу које је форму-лисао Бротвел,17 али и степен абразије на свим зубима макси-ле и мандибуле.18

УТВРЂИВАЊЕ ТЕЛЕСНЕ ВИСИНЕ ИНДИВИДУА

Телесну висину израчунали смо на основу дужина дугих ко-стију посткранијалног скелета и формула које су предложили Тротер и Глесер (табела 5).19

Tабела 1. Мере и индекси на кранијалном скелету

КРАНИЈАЛНИ СКЕЛЕТ (CM)

ГРОБ КТИТОРА

КРАНИЈАЛНИ СКЕЛЕТ (CM)


ПРИМАРНЕ ЛОБАЊСКЕ МЕРЕ ОРБИТЕ*

максимална дуж. лобање (g-op) -

висина орбите

--

максимална шир. лобање (eu-eu) 15,6

ширина орбите(mf-ec)

--

висина лобање (b-ba) -

орбитални индекс

--

кранијални индекс - МАКСИЛАдужинско-висински индекс -

максилоалв. дужина (пал. дуж.) (pr-alv) 5,7

ширинско-висински индекс -

максилоалв. ширина (пал. шир.) (ecm-ecm) 6,4

средње висински индекс-

максилоалвеоларни индекс 111,4

приближна кранијална величина - НЕПЦЕпорион-брегма висина лобање 11,1

ширина непца 3,3

базион-порион висина лобање -

дужина непца 5,3

средњи порион-висински индекс -

непчани индекс 62,9

индекс заравњења базе лобање - МАНДИБУЛАминимална ширина чела (ft-ft) -

мандибуларна дужина 10,5

фронтопаријетални индекс -

бикондиларна ширина (cdl-cdl) -

дужина базион-простион -

бигониална ширина (go-go) -

дужина од базиона до назиона -

висина гране мандибуле

6,5 (декомп.)

прогнатични индекс -

минимална ширина гране мандибуле 3,4




70

15 C. O. Lovejoy et al., Chronological matamorphosis of the auricular surface of the ilium: A new method for the determination of skeletal age at death, American Journal of Physical Anthropology 68 (1985), 15–28.

16 H. W. Vallois, La Durre de la vie chez l’Homme fossile, L’Anthropologie 47 (1937), 499–532.

17 D. R. Brothwell, Digging up bones, London and Oxford 1981, 72.

18 C. O. Lovejoy, Dental Wear in the Libben Population: Its Functional Patterns and Role in the Deternination of Adult Skeletal Age at Death, American Journal of Physical Anthropology 68 (1985), 47–56.

19 M. Trotter, G. C. Gleser, Estimation of stature from long bones of American whites and Negroes, American Journal of Physical Anthropology 10 (1952), 463–514.

*вредности су дате прво за десну, а потом и за леву страну тела

СКЕЛЕТ ЛИЦА

висина мандибуларне симфизе (gn-idi) 2,9

укупна висина лица (n-gn) -

дебљина тела мандибуле1,4

висина горњег дела лица (n-alv) -

висина тела мандибуле 2,9

бизигоматична ширина (zy-zy) -

мандибуларни индекс -

фацијални индекс -

индекс робусности тела мандибуле 47,4

горњи фацијални индекс-

индекс гране мандибуле 52,3

НОСфронтомандибуларни индекс -

назална висина(n-ns) -назална ширина(al-al) -назалнииндекс -

Tабела 2. Мере и индекси на посткранијалном скелету

ПОСТКРАНИЈАЛНИ СКЕЛЕТ (CM)




АТЛАС СКАПУЛА*максимални пречник атласа -

дужина спине

13,6-

САКРУМдужина супраспинозне линије

--

максимална антериорна висина -

дужина гленоидног удубљења

4,74,4

максимална антериорна ширина 11,6

максимална дужина

--

сакралнииндекс -

максимална ширина

10,8-

СТЕРНУМскапуларни индекс

--

висина манубриума - КЛАВИКУЛА*ширина манубриума -

максималнадужина

--

дужина тела -

обим тела (мерен на средини )

4,33,8

ширинатела -

клавикулохумерални индекс

--

ширина првог стернебра -

индексробустицитета

--

ширина другог стернебра -ширина трећег стернебра -ширина четвртог стернебра -





71

Tабела 3. Мере и индекси на посткранијалном скелету





ХУМЕРУС* ФЕМУР*максималнадужина

32,7-


45,945,9

максим. дијаметар сред. тела (a/m pr.)

2,22,3

бикондиларна (физиолошка) дужина

45,345,4

мин. дијаметар сред. тела

1,71,7

а-п дијаметар испод малог трохантера

2,83,0

максимални дијаметар главе

4,7-

м-л дијаметар испод малог трохантера

3,13,3

минимални обим тела

5,96,1

а-п дијаметар средине тела

3,02,8

биепикондиларна ширина

6,1-

м-л дијаметар средине тела

2,72,7

артикуларна ширина

4,54,4

максимални дијаметар главе

5,04,9


18,1-

обим мерен на средини тела

8,88,6

индекс попречног пресека

75,075,6

бикондиларна ширина

око 8,4-

радиохумералнииндекс

73,4-

колодијафизни угао

135°135°

РАДИЈУС*кондилодијафизни угао

80°80°


24,023,8


12,612,1

физиолошка дужина

22,922,8

пиластрични индекс

111,1103,7

а-п дијаметар средине тела

1,21,3

платимерички индекс

90,290,9

м-л дијаметар средине тела

1,61,4 ТИБИЈА*


4,24,3


36,4-

максимална ширина доњег окрајка

3,53,6

физиолошка дужина

34,234,4

дужинско-дебљински индекс

18,418,9

а-п дијаметар (у нивоу нут. отвора)

3,53,3

индекс попречног пресека

5,35,5

м-л дијаметар (у нивоу нут. отвора)

2,62,5

дужинско-ширински индекс

15,315,8

обим тела (мерен код нут. отвора)

9,28,9

УЛНА*проксимална ширина

7,67,4


-26,0

дистална ширина

5,6-

физиолошкадужина

-23,2


7,57,6


3,63,6

дужинско-дебљински индекс

20,6-

калибер индекс

-15,6

платикнемички индекс

74,375,8

ФИБУЛА*максимална дужина

--


3,63,4

дужинско-ширински индекс

--





72

Tабела 4. Одонтометријски подаци круница зуба горње и доње вилице

ГРОБ КТИТОРА ОДОНТОМЕТРИЈСКИ ПОДАЦИ (CM)

ЗУБИ МАКСИЛЕ ЗУБИ МАНДИБУЛЕ

ОЗНАКАЗУБА M/D** V/O*** ОЗНАКА

ЗУБА M/D V/O

11 - - 31 0,50 0,6512 - - 32 - -13 - - 33 0,70 0,8514 0,70 0,9 34 0,70 0,8015 0,70 0,95 35 - -16 1,10 1,10 36 - 1,0517 - - 37 1,10 1,1018 - - 38 1,10 1,1021 - - 41 0,55 0,6522 - - 42 0,60 0,7023 0,80 0,85 43 0,70 0,9024 0,70 0,90 44 0,70 0,8025 0,70 0,95 45 - -26 - - 46 - -27 - - 47 1,10 1,1028 - - 48 1,10 1,05

** мезиодистални дијаметар зуба *** вестибулоорални дијаметар зуба

Tабела 5. Телесна висина израчуната на основу максималних дужина очуваних дугих костију

ГРОБ КТИТОРА КОСТ ТЕЛЕСНА ВИСИНА (CM)

Хумерус 173 ± 5Радијус 170 ± 5Улна 173 ± 5Фемур 172 ± 4Тибија 170 ± 4Средња телесна висина 172 ± 5

ЕПИГЕНЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Од епигенетских карактеристика на кранијалном делу скеле-та уочавају се ossa suturae lambdoideae (једна на самој ламбди величине 1,5 x 2 cm), torus maxillaris и вертикални шав на десном мастоидном наставку.

На посткранијалном делу скелета запажају се foramen processus transversi bipartitum на два вратна пршљена (C4 и C5) (табла II/1) и trochanter tertius на левом фемуру.




73

АНАЛИЗА МАКРОСКОПСКОГ ПРЕГЛЕДА ЕНТЕЗА

Изузетно изражене ентезе видљиве су на местима мишићних припоја на десној и левој скапули (m. triceps brachii – Caput longum), десном хумерусу (m. brachioradialis, m. subscapularis, m. latissimus dorsi, m. pectoralis major, m. teres major, m. deltoideus, m. coracobrachialis, m. triceps brachii – Caput laterale – табла III/4 и 5), левом хумерусу (m. latissimus dorsi, m. pectoralis major, m. teres major, m. deltoideus, m. coracobrachialis,), десном и левом радијусу (m. biceps brachii), десној и левој улни (m. brachialis; олекранони су благо раз-двојени), десном фемуру (m. illiopsoas, m. quadratus femoris, m. gluteus maximus, m. pectineus, m. adductor brevis, m. vastus lateralis, m. adductor magnus, m. gluteus medius, m. vastus medialis, m. adductor longus, m. gastrocnemius – Caput mediale, m. adductor magnus – табла IV/3) и левом фемуру (m. gastrocnemius – Caput mediale, m. adductor magnus). Ентезе су видљиве и на местима припоја лигамената на десној клавику-ли (lig. costoclaviculare), левој клавикули (lig. conoideum, lig. costoclaviculare), десном (lig. capitis femoris – табла IV/4) и левом фемуру (lig. capitis femoris, lig. crutiatum anterius, lig. cruciatum posterius), као и на tendo calcaneus (Achillis) на оба калканеуса. Од маркера окупационог стреса запажа се једна додатна фасета на акромиону леве скапуле и латерална закри-вљеност десне тибије.

КТИТОРСКИ ГРОБ Антрополошком анализом утврђено је да је у ктиторском гробу био сахрањен мушкарац, који је у тренутку смрти имао 35–45 година. На основу дужина хумеруса, радијуса, улне, фемура и тибије, а уз помоћ формула, израчуната му је средња телесна висина од 172 ± 5 cm (табела 5).20

ПАЛЕОПАТОЛОШКИ НАЛАЗ

На лингвалној површини кортекса мандибуле са десне стране уочавају се два коштана испупчења (табла I/2 и 3). Промена мањих димензија (дијаметра око 0,5 cm) локализована је иза очњака и латералног секутића, док је друга промена дистално од ње, већих димензија (дијаметра око 1 cm), локализована иза премолара (табла I/ 2 и 3). У циљу постављања поуздане дијагнозе уочених промена, мандибула је снимљена на дијаг-ностичком апарату за комјутеризовану томографију (CT) Siemens Somatom Sensation 16 у Центру за радиолошку дијаг-ностику Стоматолошког факултета Универзитета у Београду. Снимање је обављено у трансверзалним равнима у слојевима дебљине 2 mm, тачније, у позицији која одговара положају главе човека код кога се обавља CT снимање доње вилице. Из добијених слика су реконструисани пресеци у одговарајућој сагиталној равни из слојева дебљине 0,75 mm. На снимцима

20 Сви метрички елементи приказани су у табелама 1–5.




74

је уочено да промене на мандибули према грађи и густини одговарају компактној кости (табла I/4 и 5). Овакав макро-скопски и радиолошки налаз најпре одговара torus mandi-bularis-у, с напоменом да се у диференцијалној дијагнози може узети у обзир и остеом. Иако се torus mandibularis чешће јавља обострано,21 присуство ове промене на супро-тној страни мандибуле није било могуће утврдити због оштећења лингвалне површине кортекса доње вилице са леве стране.

Знаци постојања изражених патолошких промена реги-стровани су на зглобним површинама следећих костију: кон-дила окципиталне кости (табла I/6), акромиони и гленоидна удубљења обе скапуле (на левом гленоидном удубљењу постоје и трагови ебурнације – табла III/2 и 3), грудни пршље-нови (табла II/2–5), ребра (табла II/6 и 7), горњи окрајци хумеруса (табла III/4 и 5) и фемура (табла IV/3 и 4) и кратке кости стопала. Присутне патолошке промене по својој лока-лизацији и изгледу најпре одговарају анкилозирајућем спон-дилитису. Ова болест најчешће захвата кичмени стуб, сакро-илијачне зглобове и велике зглобове екстремитета (зглоб кука, рамена и колена), што је примећено и на анализираном скелету (табле I–IV). У прилог овој дијагнози иде и чињеница да се болест најчешће јавља код младих мушкараца и запо-чиње између 15. и 35. године живота.22 Етиологија ове боле-сти није потпуно разјашњена. Сматра се да генетски фактори играју главну улогу у њеном настанку, с обзиром на то да је код више од 95% оболелих регистровано присуство антигена HLA-B27 у серуму.23 Болест у почетку доводи до запаљења зглобова и настанка ерозија на зглобним површинама, што иницира стварање гранулационог ткива. Зацељење насталих промена фиброзним ткивом, које потом калцификује, доводи до настанка анкилозе захваћених зглобова. Болест има хро-нични ток, који може да изазове анкилозу свих интерверте-бралних зглобова, што, уз чињеницу да предњи рубови пршљенова губе нормални конкавни облик и постају четврта-сти, кичменом стубу даје карактеристичан изглед „бамбусове трске“.

На левом талусу и левом калканеусу запажа се пигменти-сани вилонодуларни синовитис (табла IV/5).

Од аномалија у развоју скелета присутна је сакрализација пршљена L5 (са десне стране је слабински пршљен потпуно срастао са сакрумом), која је самим тим што је асиметрична вероватно узроковала и благи поремећај у зглобљавању између сакрума и десног карличног крила (не може се искљу-чити могућност да је покојник имао и благу сколиозу у лум-босакралном делу кичме) (табла IV/1 и 2).

АНАЛИЗА ЗУБА Анализом статуса зуба утврђено је да су у вилицама присутни следећи зуби сталне дентиције: 14–16, 23–25, 27 (само корен), 31, 33, 34, 36–38, 41–44, 47 и 48 (табла I/1–3). Заживотно су

21 B. Hassett, Torus Mandibularis: Etiology and Bioarcheological Utility, Dental Anthro-pology 19/1 (2006), 1–14.

22 Ch. Roberts, K. Manchester, The Archaeology of Disease, 2nd edition, Ithaca, New York 1995, 119. Ретко се јавља пре пубертета (R. O. Murray, H. G. Jacobson, D. J. Stocker, The Radiology of Skeletal Disorders, Volume 1. Fundamentals of Skeletal Radiology, 3rd edition, London 1990).

23 R. S. Cotran, V. Kumar, S. L. Robbins, Robbins pathologic basis of disease, 4th edition, 1989, 1354.




75

изгубљени следећи зуби сталне дентиције: 17, 26, 27, 45 и 46. Зуби сталне дентиције који су изгубљени postmortem су: 11, 13, 18, 21, 32, 34 и 35 (табла I/1–3). Анализирајући морфоло-гију алвеоларног гребена у регији зуба 26 и 27, закључили смо да су ови зуби изгубљени непосредно пред смрт. Због оштећења алвеоларних гребена у регијама тубера није било могуће са сигурношћу утврдити статус умњака у горњим вилицама.

Карактеристичан је био налаз хиподонције сталног лате-ралног секутића у горњој вилици са леве стране. На његовом месту се налазио очњак, док су остали зуби присутни у овом сегменту вилице такође били померени мезијално за по једно место у зубном низу.

Хиподонција је појава урођеног недостатка неког зуба.24 Хиподонција сталног латералног секутића у горњим вилица-ма је по учесталости на другом месту, одмах после трећих молара.25 У популацији често постоји удружен недостатак ова два зуба,26 али присуство хиподонције трећих молара код ове особе није било могуће утврдити са сигурношћу због оштећености дисталних делова алвеоларних гребена горњих вилица у тој регији. Зависно од испитиване популације, уче-сталост хиподонције креће се од 2,3 до 9,6% (не рачунајући хиподонцију трећег молара).24 Једнострана хиподонција лате-ралног секутића горње вилице је често праћена променом облика и/или величине истоименог зуба са супротне стране.24 У случају који смо анализирали, у алвеоларном гребену горње вилице са супротне (десне) стране на месту латералног секутића постојало је удубљење слично алвеоли зуба чија је величина мања од уобичајене (табла I/1). Овакав налаз би могао да укаже на то да је латерални секутић горње вилице са десне стране био смањене величине. Међутим, ова тврдња остаје на нивоу претпоставке, јер је латерални секутић горње вилице са десне стране изгубљен postmortem.

Спуштен ниво интералвеоларних септи за 3–5 mm испод вратова присутних зуба у вилицама указује на средње израже-ну пародонтопатију.

Абразија I степена, коју карактерише то да је локализова-на само у глеђи, утврђена је на зубима: 14, 15, 23, 24, 25, 33, 34 и 44. Абразија II степена, која захвата и дентин, присутна је на зубима: 16 (на граници је према III степену, тј. до дна фисуре), 38, 43, 47 и 48. Абразија III степена, која досеже до дна фисура, уочена је на зубима 31 (на граници је према IV степену, тј. отварању зубне дупље), 37, 41 и 42, док је абра-зија IV степена била присутна на зубу 36. На свим зубима је регистровано присуство линеарне хипоплазије у глеђи. На присутним зубима у горњим вилицама регистровано је при-суство мањих наслага каменца, док је на присутним зубима у доњој вилици каменац слабо до средње изражен.

Кариозне лезије, које досежу до дентина, уочене су на неколико зуба, и то: на дисталној површини крунице зуба 16 (пречника 3 mm), на дисталној површини крунице зуба 25 (пречника 5 mm), на мезијалној површини крунице зуба 36

24 М. Марковић, Ортодонција, Љубља-на 1982, 208.

25 H. Vastardis, The genetics of human tooth agenesis: new discoveries for understanding dental anomalies, Amеrican Journal of Orthodontics and Dentofacial Orthopedics 117 (2000), 650–656.

26 Ј. Wright, Agenesis of Maxillary Lateral Incisors in Orthodontic Patients and the Relation to Overall Tooth Size, Master’s Theses (2009-), 2011, Paper 77, доступно на веб стра-ници http://epublications.marquette.edu/theses_open/77.




76

(пречника 5 mm), на мезијалној површини крунице зуба 47 (пречника 5 mm).

Имајући у виду чињеницу да је значајан број зуба antemortem или postmortem изгубљен, као и чињеницу да постоји хиподонција зуба у горњим вилицама, не може се са сигурношћу утврдити која врста поремећаја оклузије је постојала код ове особе. На успостављање нефизиолошке оклузије утицали су изостанак ницања латералног секутића у горњој вилици са леве стране и мезијално померање у зубном низу зуба дисталних од латералног секутића. Поремећени међувилични односи су највероватније имали за последицу и појаву израженијег степена абразије на круницама доњих фронталних зуба у односу на бочне зубе.

Антрополозима најчешће није познат идентитет особе коју анализирају. И у случају овог нашег истраживања је такав случај. Међутим, пажљивом анализом промена на костима можемо да реконструишемо са великом вероватноћом низ детаља везаних за живот особе чији се скелетни остаци испи-тују.

Ктитор цркве Светог Јована имао је анкилозирајући спон-дилитис, хиподонцију сталног латералног секутића у горњој вилици са леве стране и torus mandibularis. Међутим, на основу спроведених палеопатолошких анализа није могуће са сигурношћу утврдити узрок његове смрти. Анкилозирајући спондилитис, од којег је боловао ктитор цркве Светог Јована, дуготрајна је и прогресивна болест, која и као таква није могла директно узроковати смртни исход. Могућа објашњења која су доступна у литератури сугеришу да анкилоза косто-вертебралних зглобова може значајно утицати на функције виталних органа, пре свега на појаву респираторне инсуфи-цијенције услед отежаног покретања грудног коша током дисања.27 Међутим, овај след догађаја остаје само на нивоу хипотезе, јер на скелету нису уочени знаци патолошких про-мена који би могли ближе одредити узрок смрти ктитора цркве Светог Јована.

27 M. Šlaus, Bioarheologija, Demografija, zdravlje, traume i prehrana starohrvatskih populacija, Zagreb 2006, 170.




77

ТАБЛА I

Табла I – 1: горње вилице (очњак смештен уз алвеолу централног секутића са леве стране, недостају латерални секу-тићи); 2: torus mandibularis доње вилице са десне стране (макроскопски приказ); 3: torus mandibularis доње вилице са десне стране (детаљ); 4: радиолошки изглед torus mandibularis-а доње вилице (СТ приказ у трансвер-залној равни) и 5: радиолошки изглед torus mandibularis-а доње вилице (СТ приказ у сагиталној равни); 6: знаци анкилозирајућег спондилитиса на кондилима окципиталне кости

Plate I – 1: upper jaws (canine positioned next to the alveola of the central incisor on the left side; the lateral incisors are mising); 2: torus mandibularis of the lower jaw from the right side (macroscoppic view); 3: torus mandibularis of the lower jaw from the right side (detail); 4: radiological view of the torus mandibularis of the lower jaw (CT scan in a transverse plane); 5: radiological view of the torus mandibularis of the lower jaw (CT scan in a sagital plane); 6: signs of ankylosing spondilytis on the condyles of the occipital bone




78

2

ТАБЛА II

Табла II – 1: foramen processus transversi bipartitum на вратним пршљеновима; 2: грудни део кичме са знацима анки-лозирајућег спондилитиса; 3, 4 и 5: анкилоза VII левог ребра са 6. и 7. грудним пршљеном у блоку (фрон-тални, латерални и постеролатерални приказ); 6 и 7: знаци анкилозирајућег спондилитиса на callum-у ребара са десне и леве стране

Plate II – 1: foramen processus transversi bipartitum on cervical vertebrae; 2: thoracal part of the spine with signs of anky-losing spondilytis; 3, 4 and 5: ankylosis of the VII left rib with the sixth and seventh thoracic vertebrae in a block (frontal, lateral and posterolateral views); 6 and 7: signs of ankylosing spondilytis on the callum of the ribs on the right and left sides




79

ТАБЛА III

Табла III – знаци анкилозирајућег спондилитиса на левој клавикули (1), на левој скапули (2 – латерални приказ, 3 – постеролатерални приказ) и на десном хумерусу (4 – антериорни приказ, 5 – постериорни приказ)

Plate III – Signs of ankylosing spondilytis on the left clavicle (1), on the left scapula (2 – lateral view, 3 – posterolateral view), and on the right humerus (4 – anterior view, 5 – posterior view)




80

ТАБЛА IV

Табла IV – 1: сакрализација пршљена L5; 2: знаци анкилозирајућег спондилитиса на сакруму и карличним костима; 3: знаци анкилозирајућег спондилитиса на десном фемуру (постериорни приказ); 4: десни фемур – lig. capitis femoris; 5: пигментисани вилонодуларни синовитис на левом калканеусу

Plate IV – 1: sacralization of vetebra L5; 2: signs of ankylosing spondilytis on the sacrum and pelvic bones; 3: signs of ankylosing spondilytis on the right femur (posterior view); 4: right femur – lig. capitis femoris; 5: pigmented villonodular synovitis on the left calcaneus




81

During the 2012 revision excavation of the Church of St John at Studenica (first half of the 14th century) the founder’s grave (1) was explored and documented again. The archaeological explora-tions were directed by Dr. Marko Popović. This paper presents an analysis of the discovered skeletal remains. It included: examina-tion of the degree of preservation of the bones, identification of the sex, age and height of the skeleton, analysis of morphological and metrical elements, calculation of cranial and postcranial indi-ces, observation of epigenetic features and macroscopic examina-tion of entheses, analysis of the existing teeth, and a detailed description and interpretation of the discovered pathological con-ditions. The palaeopathological analysis of the bones and teeth was based on macroscopic and radiological methods.

The anthropological analysis showed that the founder’s grave contained the body of a male who was 35–45 years old at the time of death (1, Tables 1–5, Plates I–IV). The founder of the Church of St John had ankylosing spondilytis, hypodontia of the lateral incisor on the left side of the upper jaw, and torus mandibularis. It was, however, not possible to establish with certainty the cause of his death on the basis of the performed palaeopathological analyses. The ankylosing spondilytis is a long-lasting progressive disease and as such it could not have been the direct cause of the death of the founder of the Church of St John. Possible explana-tions found in medical literature suggest that the ankilosys of costovertrebal joints may seriously affect the functioning of some vital organs, primarily the movements of the thorax, which may lead to respiratory insufficiency. The assumption of such a devel-opment must remain, however, in the sphere of hypotheses, for no signs of pathological changes which could indicate more pre-cisely the cause of death of the founder of the Church of St John were found on the skeleton.

ANTHROPOLOGICAL ANALYSIS OF THE SKELETAL REMAINS FROM THE FOUNDER’S GRAVE IN THE CHURCH OF ST JOHN AT STUDENICA



Антрополошка анализа налаза из ктиторског гроба из цркве Светог Јована у Студеници / Anthropological analysis

Documents