46621925-logika-skripta

8/4/2019 46621925-logika-skripta

1/28

Organon

Kategorije

Homonimi se zovu stvari koje imaju samo zajedniko ime dok im je razliit pojam sutine oznaen

imenom.

Sinonimi se zovu stvari koje imaju zajedniko ime i identian pojam sutine oznaen imenom.

Paronimi se zovu stvari koje se razlikuju od neke druge stvari u padeu,i po njenom imenu se

nazivaju.

10

Kategorija:supstancija,kvantitet,kvalitet,relacija(odnos),mjesto(gdje),vrijeme(kad),poloaj,posjedovanje,delanje,trpljenje.

1)Supstancija:

To je ono to nije afirmirano ni o jednom subjektu niti je u jednom subjektu (npr. Jedan odreeni

ajnik).Druge supstancije su vrste u kojima su sadrane supstancije uzete u prvom smislu.Vrstama se

dodaju i rodovi ovih vrsta (nadreeni pojam).Odlika drugih supstancija je ta to su pridavanje u

sinonimnom smislu.Supstancija moe da prima kontrerne suprotnosti.

2)Kvantitet:

On je dijelom diskretan [ne dodiruju se ni na kakvoj zajednikoj granici (jer je nemaju),svaki

broj,pojam,slog,partikula je diskretan (odvojen) u samom sebi i sam sobom] i dijelom kontinuiran

[dodiruju se na jednoj zajednikoj granici (imaju je) i isto tako za tijelo se moe nai jedna zajednika

linija ili taka gdje se dijelovi tijela dodiruju]. Sastoji se (kvantitet) od dijelova koji imaju meusobno

(jedni) poloaj (uzajaman) jedan prema drugom (meusobno) i onih koji to nemaju (npr. dijelovi linije

imaju meu sobom uzajaman poloaj,a brojevi ne).Kvantitet nema nikakvu kontrernu

sposobnost.Nemogue je da neto bude kontrerno suprotno samom sebi.Kvantitetu se moe pridati

i jednako i nejednako.

3)Odnos (relacija):

To su stvari ije se cijelo bie sastoji u tome to se za njih kae da zavise od drugih stvari ili da se na

neki drugi nain odnose na drugu stvar (npr. stanje,dranje,poloaj,opaanje,nauka).

a)relativni pojmovi mogu imati kontrerne suprotnosti (ne svi) .. npr. dvostruko,trostruko

b)relativni pojmovi su (nekad) sposobni i za vie i za manje (ali ne svi:npr. dvostruko ili trostruko)


2/28

c)svi relativni pojmovi imaju svoje korelativne (suparniko nadreene) pojmove (nrp. rob

gospodara).

Relativni pojmovi su (izgleda) po prirodi istovremeni i to je istinito u veini sluajeva.Ovi relativni

pojmovi se unitavaju meusobno.

4)Kvalitet:

To je ono na osnovu ega se kae da je neto stvoreno onakvim kakvo jeste (sa izvjesnim

osobinama).

a)Jedna vrsta kvaliteta moe biti nazvana stanje (osobina) i sposobnost (dispozicija). Razlika stanja je

ta to je mnogo trajnije/stalnije (nauka npr.).Dispozicije su lahko izgubljivi i brzo promjenjivi kvaliteti

(npr. toplota i rashlaivanje).Stanja su u isto vrijeme dispozicije ali dispozicije nisu nunim nainom

stanja.

b)U drugu vrstu kvaliteta spada sve o emu se govori u smislu prirodne sposobnosti ilinesposobnosti.(npr. zdravi i bolesni ljudi,tvrdo i meko).

c)Trea vrsta su afektivni (pasivni) kvaliteti i afekcije(npr. toplota i slatkoa,bjelina i crnoa => to su

kvaliteti jer za stvari koje ih primaju se kae da imaju te kvalitete,med=sladakslatkoa).Afekivnim

kvalitetima se nazivaju sva stanja ove vrste koja imaju izvor u teko pokretljivim i trajnim

afekcijama.Kad afekcije vode porijeklo iz fizike konstitucije subjekta (npr. blijedilo ili crnoa) nazivaju

se kvalitetima [jer nam odreuju kvalitete (a nekad imaju permanentan uinak)].Brzo ostvarive i lako

unitive odredbe koje postaju iz uzroka se nazivaju afekcijama (jer se iz njih ne dobijaju kvaliteti).Isto

tako i za stanja due (gnjev,ludilo...)osim ako nije temporalnog karaktera,to je onda

afekcija(npr.trenutni bijes)

d)etvrta vrsta kvaliteta je figura ili forma koja pripada svakom biu, i pravost i krivina,i svaka druga

slina osobina.

Kvaliteti su odredbe koje su navedene,a stvari kojima se pridaju kvaliteti nazvane su prema tim

kvalitetima ili od njih zavise na neki nain.(npr.bijelo po bjelini,gramatiar po gramatici..)Kvalitativnim

se zovu i stvari ije je ime proizalo iz navedenih kvaliteta ili koje na neki drugi nain zavise od

njih.Kod kvaliteta postoji i kontrerna suprotnost,npr. kod pravinosti i nepravinosti.Ako je jedna od

ove dvije kontrerne suprotnosti kvalitet onda je i druga.Kvaliteti pretpostavljaju vie i

manje.(npr.jedna bijela stvar moe biti vie ili manje bijela nego druga..)Kvalitetu se takoer moe

pridavati slino i neslino.

5)Delanje ,trpljenje i druge kategorije:

Doputaju kontrernu suprotnost,i vie i manje

Suprotnosti:Suprotnost jedne stvari prema drugoj etvorostruka je;postoji li suprotnost:


3/28

1)U smislu relativnih pojmova

2)U smislu kontrernih suprotnosti

3)Izmeu lienosti i posjedovanja

4)Izmeu afirmacije i negacije.

U svakom od ovih sluajeva suprotnost moe da se opisuje u skici kao suprotnost izmeu relativnih

pojmova.Lienost i posjedovanje se pripisuju istom subjektu (npr. oko) tj. o njemu se afirmiraju obje

suprotnosti.Od lienosti posjedovanju promjena je nemogua.

O kontrernim suprotnostima

Oigledno je da i kontrerne suprotnosti moraju po prirodi postojati u jednom subjektu koji je isti po

rodu ili po vrsti.Isto tako,nuno je da sve konrerne suprotnosti budu ili u istoj vrsti ili u konrerno

suprotnim vrstama ili da one same budu vrste.

Ranije

Jedna stvar naziva se ranijom od druge u 4 smisla:

1)Prema vremenu.Da ima vie godina i da je starija od neke druge stvari

2)Ranije je ono to ne doputa konvertibilinost u odnosu na konsekuciju (slijed) onoga to postoji

(npr. broj jedan je ranije od broja dva).

3)Ranijim se naziva neto shodno jednom izvjesnom redu [npr. od prostog ka sloenom (od uvoda ka

izlaganju)]

4)Ono to je bolje i dostojnije potovanja izgleda da je ranije (shodno prirodi).Npr.voljeni ljudi su

uvijek ispred (svega).

5)Dvije stvari koje doputaju konvertibilnost u odnosu na slijed postojanja,izgleda kao da treba da

bude ranija po prirodi ona stvar koja je uzrok postojanja druge stvari.Izgleda da je stvar uzrok to je

reenica istinita.Od postojanja ili nepostojanja stvari zavisie hoe li reenica biti istinita ili lana.

Istovremeno (simultano)

To su stvari ije se postojanje zbiva u isto vrijeme.Nijedna od dvije stvari nije ranije ili docnija od

druge.Za ove stvari kae se da su simultane u vremenu.Po prirodi se stvari konvertiraju u odnosu naslijed postojanja ali nijedna nije uzok to postoji druga (stvar).Npr. letea,hodajua i plivajua

ivotinja.

Kretanje

Kretanje ima est rodova:postajanje,nestajanje,uveavanje,umanjivanje,kvalitativna promjena i

mijenjanje mjesta.Sva se oigledno razlikuju meusobno,osim kvalitativne promjene.


4/28

Imati

Upotrebljava se u smislu stanja i dispozicije ili nekog drugog kvaliteta (jer kaemo da imamo izvjesnu

nauku ili vrlinu).

O tumaenju

1)Govor i pisanje-istinit i laan govor

Zvuci izraeni glasom su simboli (znaci) duevnih stanja,a napisane rijei su simboli rijei izraenih

glasom.Duevna stanja (iji su znaci ovi izrazi) su identina (kod svega).Istinito i lano se sastoje u

sastavljanju i podjeli.

2)Imenice,proste i sloene imenice,padei (imenica)

Imenica je glas koji konvencionalno neto znai,bez obzira na vrijeme.Ono to vai za proste imenice

ne vai nuno i za sloene.Konvencionalno znaenje (odredba na osnovu saglasnosti) nijednaimenica nije takva po prirodi ve kad postane simbol. (npr. fiziki glasovi ivotinja ne oznaavaju

nita).

Glagol je rije koja dodaje svom znaenju znaenje vremena.Dijelovi vremena,odvojeno uzeti, ne

znae nita za sebe.Glagol uvijek oznaava neto,afirmirano o neemu drugom.To je uvijek znak

onoga to se kae o drugoj stvari (zato to tom subjektu pripada).Glagol sadri odredbu sadanjeg

vremena a pade oznaava vrijeme koje okruuje sadanje vrijeme (prolost i budunost).Ono to se

naziva glagolom je ustvari u sutini imenica.Ono ne oznaava postojanost odreene stvari.

3)Govor i reenicaGovor je trajanje glasova,koje ima opte primljeno i iji govor ima znaenje kao prosti govor

(iskazivanje),a ne kao afirmiranje ili negiranje.Slog nije znaajan sam po sebi ve u sloenim

rijeima.Svaki govor ima znaenje po konvenciji (nekom sporazumu).Samo govor u kojem postoji

istina i zabluda neto iskazuje.

4)Afirmacija i negacija,prosta i sloena reenicaPrva vrsta iskazanog (deklarativnog) iskaza je afirmacija,a druga negacija.Svaka reenica nuno

sadrava jedan glagol ili pade jednog glagola.Iskazan (deklarativan) govor je onaj koji izraava ili

jednu stvar ili jedinstvo to nastaje iz veze dijelova.Sloene reenice su one koje izraavaju mnogo a

ne jedno ili iji su dijelovi nepovezani.Imenica ili glagol treba biti samo jedan govor (ili

iskazivanje).Razlikujemo proste (tvrdnje neega o neemu) i sloene reenice [sastavljene iz (vie)

prostih iskaza (ve sastavljeni govor)].

Kontradikcija (adirmacija i negacija)


5/28

Tvrenje je iskaz koji neto nekom pripisuje,a odricanje je iskaz koji neto nekom odrie.Postoje i

lano tvrenje i odricanje,kao i istinito tvrenje i prava negacija.Kontradikcija je suprotnost izmeu

jedne afirmacije i jedne negacije.

5)Opte (univerzalno) i pojedinano (partikularno) suprotnost

reenica:Kontradikcija i kontrarijetet

Stvari su dijelom univerzalne (potvreno od vie subjekata),dijelom pojedinane (nepotvreno od

vie subjekata).Ako su univerzalno pripadajue ili nepripadajue u jednoj linij onda su to kontrerno

suprotni iskazi.Ali ako su izreenosti o optem ili o neoptem u jednoj liniji oni nisu kontrerno

suprotni.Ako se mijeaju meusobno (univerzalnom predikatu pridaje opte) onda iskaz nije

istinit.Kontrerno suprotna je afirmacija jednog opteg subjekta i negacija jednog opteg subjekta

(npr. svaki ovjek je bijel,nijedan ovjek nije bijel).Sve reenice ne mogu biti istinite istovremeno jer

njima suprotne reenice mogu nekad biti istovremeno istinite o istom subjektu.

6)O jedinstvu i mnoini reenica

Stvarno i prividno jedinstvo reenica

(Homonimi=>) Ako dvije stvari,koje u stvarnosti ne ine jednu stvar,imaju jedno ime-tada negacija nije

jedna i afirmacija nije jedna.Nijedna od dvije protivrjenosti nije nunim nainom istinita a druga

nunim nainom lana.

7)Kontradiktorne reenice o buduem

Afirmacija ili negacija koja se odnosi na sadanje ili prole stvari je nuno istinita ili lana.Budue koje

se odnosi na pojedinane stvari nije isto,tj. ako je svaka afirmacija ili negacija istinita ili lana ondasvaka stvar postoji ili ne postoji.Nita ne postoji i ne postaje sreom ili sluajno nego sve proistie iz

nunosti.Ako se uvijek za neto moe rei da e postojati ili da postoji onda se ne moe rei da to ne

postoji ili da nee postojati.Gdje ima sluaja (sluajnosti) nema nunosti.Ali opet pojedine stvari jesu

ili bivaju sluajno,zato to je jedna (moda) istinitija i veinom se deava, a da opet postoji mogunost

da se i druga deava,a ona prva ne.Nuno je da neto sutra bude ili ne (npr.pomorska bitka).

8)Proste propozicije sa dodatkom

Potvrivanje (i odricanje) izraava da se jedna stvar odnosi na drugu neku stvar koja je ili jedno ime ili

koja je anonimna, i nuno je da je u potvrivanju pridata stvar jedna,kao i subjekt kojem se pridaje(ona).Svako potvrivanje ili odricanje mora da se sastoji ili iz imena i glagola ili iz neodreenog imena

i glagola.Bez glagola je nemogue potvrivanje i odricanje,on pridaje som sopstvenom znaenju

znaenje vremena.Ako je dodata rijeca/kopula je onda se udvaja broj suprotnih propozicija.Kao i

za svaki glagol:pridaju mu se svojstva glagola je.Svaki i nijedan su kontrarne suprotnosti uzete

kao univerzalni.Premjetanje/transpozicija subjekta i glagola ne mijenja znaenje reenice.


6/28

9)Sloene reenice

Stvari nisu jedno (niti se takvim nazivaju) ako nemaju (u njihovom sastavu) stvarno jedinstvo.Sama

reenica je lan jedne protivrjenosti.Stvari koje akcidentalno pripadaju subjektu ne mogu sainiti

njegovo jedinstvo.Prisustvo jedne protivrjenosti u predikatu uvijek ini pripadanje neistinitim,a

odsustvo istinitim.

10)Suprotnost modalnih reenica

Kako se meusobno odnose afirmacije i negacije koje izraavaju mogue i nemogue,kontingentno i

nekontingentno, i nemogue i nuno? Postojanje i Nepostojanje moraju se staviti kao subjekt :

meutim,modalitete treba staviti u isti red kao i ove prve dvije.

11)Logiko sledovanje modalnih reenicaOdnos modusa nunog,kontrerno suprotne reenice sljeduju kontradiktornim reenicama o

moguem i sluajnom,a kontradiktorne reenice su odvojene jedna od druge. Nemogue je jeekvipolentno (jednako po znaenju) a nuno je (npr. ako je nemogue da jedna stvar postoji,onda

je nuno da ona ne postoji,a ako je nemogue da ona ne postoji nuno je da ona postoji).Iz

pojedinanog slijedi opte,iz nunog mogue,mada ne sve to je mogue (nije mogue sve to je

nuno).Nuno i nenuno su principi bia i nebia svih stvari,sve ostalo se mora smatrati kao da iz njih

proizlazi.Ono to postoji nunim nainom jeste aktuelno.Ako su vjena bia ranija,tada je i aktuelnost

ranija od potencijalnosti,i ako neka bia imaju aktuelnost bez potencijalnosti (prve supstancije),druga

bia imaju aktuelnost sa potencijalnou (ranija su po prirodi ali su docnija po vremenu).A druga neka

bia nisu nikad aktuelnosti,nego su samo potencijalnosti.

12)O kontrarijetetu reenicaSudovi nisu kontrerno suprotni zato to se odnose na kontrerno suprotne subjekte,nego zato to se

odnose (na isti subjekt) na kontrerno suprotni nain.Kontrarijetet se ne sastoji u potvrivanju

kontrerno suprotnog atributa ve u negaciji istog atributa.Kontrarijetet se sastoji u afirmaciji i

negaciji istog atributa (svodi se na negaciju).Kontrerno suprotne reenice ne mogu u isto vrijeme

pripadati istom subjektu.

Prva analitika

(teorija o silogizmu)

Zadatak analitike (premisa,termin,silogizam i njegove vrste)

Rije analitika znai metodu ralanjivanja misli i pojmova u njihove sastavne dijelove (kao i

elementarna logika),a kod Aristotelesa je to svoenje konkluzija na njihove premise (uenje o

izvoenju zakljuaka).Prvo je bitno ustvrditi predmet naeg istraivanja i disciplinu od koje zavisi.Na

glavni predmet je dokaz.


7/28

Premisa je govor koji potvruje ili koji odrie neto o neemu.Moe biti univerzalan,partikularan ili

neodreen.

Demonstrativna premisa se razlikuje od dijalektike premise (da ili ne) po tome to se u njoj

uzima jedan od dva dijela protivrjenosti.

Termin je ono na ta se rastavlja premisa (sastavni dijelovi premise).A ona se rastavlja na predikat i

subjekt o kojem je predikat afirmiran.

Silogizam je govor u kojem je malo drugaije (razliito) iskazano neto od ureenosti (postavljenosti)

nunim nainom proizlazi samim tim to postoji.

Savreni silogizam (samo onaj prve figure) je onaj kojem nije nijedan drugi termin (ili propozicija)

potreban od onog koji se nalazi u premisama pa da nunost zakljuka bude oevidna.

Nesavrenim silogizmom, nazivamo onaj kojem su potrebne jedna ili vie stvari koje nuno proizlaze

iz stavljenih termina,ali nisu izreene u premisama.

Konversija ili preokretanje istih reenica

Svaka reenica (premisa) pretpostavlja ili isto pridavanje ili nuno pridavanje ili sluajno

pridavanje.Termin negativne premise su nuno konvertibilne (preokretljive,da se subjekt i predikat

zamijene za mjesta), a afirmativne isto to samo u partikularnom proizilaenju premisa.Negativna

moe biti (ako biva) samo univerzalna.Konverzija je ista ako je premisa partikularna.

Konverzija reenica prema njihovom modalitetu

Ako su u pitanju nune premise onda e se konverzija na isti nain vriti.Kod kontingentnih premisa(onih koje izraavaju mogunost) sve afirmativne premise se odnose na isti nain po pitanju

konvertibilnosti.

Kategoriki silogizam prve figure-pravila za izvoenje zakljuaka u prvoj figuri

Silogizam je optiji pa se o njemu mora raspravljati,i dokaz je vrsta silogizma a svaki silogizam nije

dokaz.Savreni silogizam 3 termina: gornji(A), srednji(B) i donji() , donji sadran u srednjem kao

cjelini a srednji ili jest ili nije u gornjem kao cjelini.Modusi prve silogistike figure:

A je afirmirano o svakom B,B je afirmirano o svakom = A je afirmirano o svakom Barbara.1

A nije afirmirano ni o jednom B,B je afirmirano o svakom = A nee pripadati nijednom Celarent.2

A pripada svakom B,B pripada ponekom = A pripada ponekom Darii. 3

A ne pripada nijednom B,B pripada ponekom = A nee pripadati ponekom Ferio.4


8/28

Pravila za izvoenje zakljuaka u drugoj figuri

Druga silogistika figura je kad isti termin pripada jednom univerzalnom subjektu a drugom ne,ili ako

on pripada i jednom i drugom od njih.Srednji termin je predikat u dvije premise.Gornji (termin) mu je

onaj blii a donji (termin) dalji.M-srednji termin,N-gornji termin,-donji termin.Modusi druge

silogistike figure:

Ako je M afirmirano o svakom a ni o jednom N,(negativna premisa se preokree) N nee pripadati

nijednom M niti (dokazano za celarent) Cesare.1

Ako M pripada svakom N a nijednom , N isto tako nee pripadati nijednom Camestres.2

Ako M ne pripada nijednom N , ali pripada ponekom , tada nunim nainom N ne pripada ponekom

- Festino.3

Ako M pripada svakom N a ne pripada ponekom ,tada nunim nainom N ne pripada ponekom

Baroco.4

Silogizam je potpuno nemogu ukoliko su obje premise istog kvaliteta (obje afirmativne ili negativne)

Pravila za izvoenje zakljuaka u treoj figuri kategoriki silogizam tree

figure

Trea figura se dobija kad jedan termin pripada a drugi ne pripada istom terminu (koji je univerzalno

uzet) ili kad oba pripadaju ili ne pripadaju tom istom terminu.Srednji termin su onaj iji su predikati

dva krajnja termina [subjekt u obje premise (i zato ima posljednje mjesto)].-srednji termin,-gornji

termin,P-donji termin.Modusi tree silogistike figure:

(Univerzalno=>)Kad i P pripadaju svakom - e nunim nainom pripadati ponekom P Darapti.1

(dokazan je i u Darii-u).Ektheza (ita se bez h) je produivanje srednjeg dijela svih dijelova to idu uz

njega.

Ako P pripada svakom , a ne pripada nijednom - nunim nainom ne pripada ponekom P-

Felapton.2

Ako P pripada svakom , a ponekom - nunim nainom pripada ponekom P-Disamis.3

Ako P pripada ponekom ,a svakom - nunim nainom pripada ponekom P-Datisi.4

Ako P pripada svakom ,a ako ne pripada ponekom - nunim nainom ne pripada ponekom P-

Bocardo.5

Ako ne pripada nijednom ,a P pripada ponekom - nee pripadati ponekom P-Ferison.6


9/28

Zakljuci pomou preokretanja (konverzije) u svim figurama ,odnos izmeu 3

silogistike figure,redukcija silogizama

Ako su oba termina afirmativna ili negativna ne moe se dobiti neki nuan zakljuak.Svi silogizmi se

mogu svesti na univerzalne silogizme prve figure.Partikularni silogizmi prve figure se daju svesti na

silogizme druge figure.

Modalni silogizmi,silogizmi sa dvije nune premise

Prosto nuno i mogue (sluajno,kontingentno) pripadanje su razliiti.Za nuno pripadanje vai skoro

sve to i za silogizme prostog pripadanja.

Modalni silogizmi,silogizmi prve figure:jedna premisa je nuna, a druga

asertorina

Kad je nuna ona od dvije premise koja se odnosi na gornji krajnji termin,i silogizam je nuan.ta osvemu vai, i o svemu nunim nainom vai-vai nunim nainom i o svemu to se pod tim (njim)

podrazumijeva.U partikularnim silogizmima ako je univerzalna premisa nuna i zakljuak e biti nuan

(to ne vrijedi za partikularnu)

Modalni silogizmi silogizmi druge figure : jedna premisa je nuna a druga

asertorina

U drugoj figuri ako je negativna premisa nuna i zakljuak e biti takav,meutim to ne vrijedi i za

afirmativnu premisu.Isto ako su silogizmi partikularni.Kad je nuna i univerzalna (u isto vrijeme)

premisa onda je zakljuak nuan.

Modalni silogizmi silogizmi tree figure : jedna premisa je nuna a druga

asertorina

U treoj figuri kad su termini univerzalni u odnosu na srednji termin i kad su obje afirmativne jedna

ili druga nuna i zakljuak e biti nuan.Ako je jedna negativna , a druga afirmativna , ako je

negativna nuna takav e biti i zakljuak a ako je afirmativna nuna zakljuak nee biti takav.Ako je

nuna partikularna premisa, zakljuak nee biti nuan.Ako je jedan termin afirmativan, a drugi

negativan,i ako je univerzalna premisa negativna i nuna i zakljuak e isto tako biti nuan.

Izvedeni stavovi - poreenje izmeu kategorikih i modalnih silogizama koji se

odnose na nuno

Ako je pripadanje prosto,silogizam postoji samo u sluaju ako su dvije premise asertorine.Ako je

pripadanje nuno silogizam e postojati i u sluaju nunosti samo jedne od premisa.U oba sluaja (bili


10/28

silogizmi afirmativni ili negativni) nuno je da (bar) jedna od premisa bude slina zakljuku.Zakljuak

e moi da iskae nuno ili prosto pripadanje samo ako se uzme jedna nuna ili asertorina premisa.

Modalni silogizmi Zakljuci iz moguih ili kontingentnih premisa posebna

pravila za konverziju moguih ili kontingentnih premisa

Pod [izrazima] biti kontingentan" i kontingentan" se podrazumeva ono to nije nuno, i to se

moe pretpostaviti kao da postoji, i da zbog toga nema nieg nemogueg.Kontingentno e biti ne-

nuno, a ne-nuno kontingentno.Sve kontingentne premise daju se preokrenuti [konvertirati]. Ne

misli se da se afirmativne premise konvertiraju u negativne, nego da se sve propozicije koje imaju

afirmativnu formu konvertiraju shodno suprotnosti. Tako se propozicija: kontingentno je pripadati"

konvertira u propoziciju: kontingentno je ne pripadati".

U prvome smislu upotrebljava se da oznai ono to se najee dogaa, a nije nuno, kao, na

primer, kad ovek postaje sijed, ili raste ili opada, ili, uopte, kad se dogaa ono to mu po prirodi

pripada (a to ne sadri u sebi neprekidnu nunost, poto ovek ne postoji uvek, ali ako postoji tada to

biva ili nunim nainom, ili najee). U drugom smislu kontingentan" znai ono to je neodreeno,ono to istovremeno moe i ne moe tako da bude.Konverzija kontingentnog [mogueg] u svakom

od ova dva smisla vri se izmeu suprotnih propozicija., ono to je prirodno konvertira se zato to ne

pripada subjektu nunim nainom (jer u tome smislu kontingentno je da ovek ne postaje sijed).

Meutim, ono to je neodreeno [konvertira se] zato to nema razloga da se neto dogodi pre u

jednom smislu nego u drugom.Ali nauka i demonstrativni silogizam ne postoje za neodreene stvari,

zato to je srednji termin nestalan [kad su one u pitanju], nego one postoje samo za prirodne stvari.

Raspravljanja i ispitivanja odnose se samo na kontingentno u tom drugom smislu. U prvom sluaju

moe biti silogizma, ali obino se u njemu ne vre istraivanja.

Modalni silogizmi silogizmi prve figure s dvije kontingentne premise

Kad A moe pripadati svakom B, a svakom , dobie se savreni silogizam iji e zakljuak biti da A

moe pripadati svakom .Oevidno je, dakle, ako je negacija vezana sa donjim krajnjim terminom,

ili sa obe premise, da tada ili ne postaje silogizam, ili da postaje, ali ne savren. Jer nunost

[zakljuka] proizlazi [tada tek] iz konverzije.Ali ako se jedna od premisa uzme univerzalno, a druga

partikularno, dobie se savreni silogizam uvek kad je gornji krajnji termin univerzalan. Jer ako A

moe da pripada svakom B, a ponekom , tada A moe da pripada ponekom .U svakom

silogizmu pripadanje je ili prosto, ili nuno, ili mogue [kontingentno].Jasno je, dakle, da ako su u

kontingentnim premisama termini univerzalni uvek postaje silogizam u prvoj figuri bilo da su

termini afirmativni ili negativni. Samo, kad su termini afirmativni dobija se savreni silogizam, a kad sutermini negativni dobija se nesavreni silogizam.

Modalni silogizmi silogizmi prve figure: jedna premisa je kontingentna ilimogua,a druga asertorina ili prosta,stvarna

Uzmimo da je jedna premisa asertorina [prosta, stvarna], a druga kontingentna [mogua]. Kadoznaava kontingentnost premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin, svi e silogizmi bitisavreni i kontingentni, u smislu definicije koju smo dali.Oevidno je da savreni silogizmi postaju kadse prosto pripadanje odnosi na donji krajnji termin.Poto je ovo utvreno, uzmimo da A pripada


11/28

svakom B, i da moe da pripada svakom . Tada, nunim nainom, A moe da pripada svakom .Jer, ako pretpostavimo da to ne moe biti, ali da pripada [asertorino] svakom , to je lano, alinije nemogue.Ali, kad je premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin [gornja premisa]univerzalna, asertorina i nekon-tingentna, a kad je druga [donja] premisa partikulama ikontingentna bile obe [premise] negativne ili afirma-tivne, ili bila jedna negativna, a drugaafirmativna, uvek e se dobiti nesavreni silogizam.

Modalni silogizmi silogizmi prve figure : jedna premisa je kontingentna adruga nuna

Silogizam e biti savren kad je donji krajnji termin nuan [a gornji kontingentan].Ako su terminiafirmativni, zakljuak e biti kon-tingentan, a ne asertorian, bili termini univerzalni ili ne-univerzalni.Uzmimo opet da A moe da pripada svakom B, a da nunim nainom pripada svakom .Ovde e se dobiti silogizam sa zakljukom da A moe pripadati svakom ,a ne da mu stvarno[asertorino] pripada. I ovaj silogizam je savren.Uzmimo sad da je nuna afirmativna premisa, i da Amoe ne pripadati nijednom B, a da nunim nainom pripada svakom . Silogizam e biti savren,80ali e zakljuak biti ne asertorino ne-pripadanje, nego kontingentno ne-pripadanje.

Modalni silogizmi silogizmi druge figure : obje premise su kontingentne

Kad su obe premise kontingentne, u drugoj figuri nee se dobiti nikakav silogizam, bile premiseafirma-tivne ili negativne, univerzalne ili partikularne.

Modalni silogizmi silogizmi druge figure : jedna premise je kontingentna adruga asertorina

Ako jedna premisa iskazuje asertorino pripadanje, a druga kontingentnost [mogunost], i ako seafirmativna premisa stavi kao asertorina, a negativna kao kontingent-na, ne moe se dobitinikakav silogizam, ni kad su termini univerzalni, ni kad su partikularni.Meutim, ako su obepremise afirmativne, nee se dobiti nikakav silogizam

Modalni silogizmi silogizmi druge figure : jedna premise je nuna a drugakontingentna

Kad jedna premisa iskazuje [neto] nuno, a druga [neto] kontingentno, tada u sluaju kad jenuna ne-gativna premisa, dobie se silogizam sa zakljukom ne samo kontingentno-negativnim,nego isto tako i aserto-rino-negativnim. Meutim, kad je nuna afirmativna premisa, nee bitisilogizma.

Modalni silogizmi silogizmi tree figure sa dvije kontingentne premise

U poslednjoj figuri dobija se silogizam ako su obe premise kontingentne, ili samo jedna.Kad premiseiskazuju kontingentnost, zakljuak e takoe biti kontingentan; on e isti takav biti i kad je jednapremisa kontingentna, a druga asertorina.

Modalni silogizmi silogizmi tree figure : jedna premisa je kontingenta adruga asertorina

Ako jedna premisa oznaava prosto pripadanje, a druga kontingentno pripadanje, zakljuak e bitikontin-gentan, a ne asertorian, i dobice se silogizam, kad se termini nalaze u istom odnosu kaoranije.

Modalni silogizmi silogizmi tree figure : jedna premisa je kontingentna adruga nuna

Ako je jedna premisa nuna, a druga kontingentna, tada se, kad su termini afirmativni, uvek dobijasilogizam sa kontingentnim zakljukom. Meutim, ako je jedna premisa afirmativna, a druganegativna, tada se, ako je afirmativna [premisa] nuna, dobija kontingentno-nega-tivni zakljuak.


12/28

Opta upotreba tri silogistike figure svoenje na prvu figuru

Jasno je iz reenoga da silogizmi ovih figura postaju savreni univerzalnim silogizmima prve figure ida se na njih svode.I da ovo vai svakom silogizmu uopte.

O kvalitetu i kvantitetu premisa

Dalje, u svakom silogizmu jedan od termina treba da bude afirmativan, kao i da postoji jednouniverzalno pripadanje.Jer, bez jedne univerzalne premise ili nee biti silogizma, ili se ovaj neeodnositi na postavljeno pitanje, ili e postulirati ono to treba dokazati [dobie se petitioprincipii].Uzmimo da treba dokazati da je etiki dobro zadovoljstvo koje pribavlja muzika. Ako seprizna da je zadovoljstvo etiki dobro, a ne doda se svako", nee se dobiti silogizam.Oevidno je,dakle, da u svakom silogizmu treba da postoji opte pripadanje, i da je opte dokazano kad su svitermini opti.Isto tako, vidi se da je partikularno dokazano kako na ovaj drugi nain, tako i na prvi.Prema tome, ako je zakljuak univerzalan, i termini su nunim nainom univerzalni.

Odreivanje broja termina,premisa i konkluzija svaki silogizam ima tritermina i dvije premise

Isto tako, jasno je da se svaki dokaz mora izvesti na osnovu tri termina, a ne vie, iako se isti zakljuakmoe izvesti iz raznih premisa. Tako se zakljuak moe izvesti iz premisa A i i iz premisa i , ili izpremisa A i B, ili A i , ili i . Jer, nita ne stoji na putu da za iste zakljuke postoji vie srednjih

termina. Ali, u tom sluaju ne postoji jedan silogizam, nego nekoliko njih.Koji se zakljuci izvode teko a koji lako

Lake je dokazati ono to je zakljueno u vie figura i pomou vie modusa, a tee je dokazati ono toje zakljueno u manjem broju figura i pomou manje modusa, Univerzalno-afirmativan zakljuakdokazuje se [izvodi se] samo pomou prve figure, i pomou nje samo na jedan nain.Univerzalno-negativan [zakljuak] dokazuje se [izvodi se] pomou prve i pomou srednje [druge] figure; pomouprve samo na jedan nain, a pomou srednje [druge] na dva naina.Partikularno-afirmativanzakljuak dokazuje se [izvodi se] pomou prve i poslednje [tree] figure; pomou prve samo na jedannain, a pomou poslednje [tree] na tri naina.Partikularno-negativan zakljuak dokazuje se [izvodise] u svim figurama, ali u prvoj samo na jedan nain,u srednjoj [drugo] na dva naina,a u poslednjoj[treoj] na tri naina.Jasno je, dakle, da je univerzalno-afirmativan zakljuak najtee utvrditi, anajlake pobiti.U isto vreme jasno je i to, da je lake pobijati nego dokazivati.

Opta pravila za kategorike silogizmeOd svega to postoji, jedne stvari su takve da ne mogu istinito biti univerzalno afirmirane ni od kakvedruge stvari, kao, na primer, Kleon i Kalija, to jest individualno i ulno.Jasno je da postoje izvesnestvari koje, prema samoj svojoj prirodi, ne mogu ni emu biti afirmirane. Sve to je ulno jeste takvoda nije afirmirano ni kojoj drugoj stvari sem akcidentalno.Pojedinane [individualne] stvari nemogu se afirmirati drugim stvarima, ali ove [druge stvari] mogu se afirmirati pojedinanima. tose tie posrednih termina, oevidno je da oni mogu biti afirmirani na dva naina: i oni sami mogu bitiafirmirani drugim terminima, i drugi termini mogu biti afirmirani njima, i gotovo svi dokazi iistraivanja odnose se veinom na njih.Treba, dakle, skupiti premise koje se odnose na svaki predmetna ovaj nain. Treba, najpre, postaviti sam subjekt, definicije i sve to je svojstveno [toj] stvari.Jer,silogizam postaje iz univerzalnih premisa.

Istraivanje srednjeg termina u silogizmima koji se dokazuju pomou logiki

nemogueg,kao i u hipotetinim i u modalnim silogizmima.Silogizmi koji vode logiki nemoguem [apsurdu] upravljaju se po istim pravilima kao silogizmi kojidirektno dokazuju.Jer, i silogizmi koji vode nemoguem postaju pomou onoga to sleduje svakomod dva termina, kao i pomou onoga emu oni sleduju [i onoga to njima prethodi]. A istraivanje[srednjeg termina] isto je u oba sluaja. Jer, ono to je dokazano neposredno moe isto tako bitipredmet silogizma pomou nemogueg, na osnovu istih termina. A ono to je dokazano pomounemogueg, moe biti [dokazano] i neposredno.Iz reenoga je jasno da se ne samo svi silogizmidobijaju ovim putem [istraivanjem srednjeg termina] nego da je nemogue dobiti ih nekim drugimputem.


13/28

Podjela

U dokazima, kad pomou silogizma valja dokazati afirmativno pripadanje, srednji termin pomoukoga postaje silogizam treba uvek da bude ui, a ne optiji od gornjeg krajnjeg termina. Ali podelaima u vidu ono to je suprotno tome. Jer ona stavlja univerzalno kao srednji pojam.

Pravila za biranje premisa,termina,srednjeg termina i silogistike figure

Treba, prvo, nastojati da se dobiju dve premise silogizma (jer lake je dijeliti na vee dijelove nego namanje, a sloeno je vee nego njegovi sastavni dijelovi).Zatim treba razmotriti koja je premisauniverzalna, a koja partikularna, i, ako nisu date dve premise, valja da sami stavimo drugu [onu kojanedostaje.Dakle, i ako neto proizlazi iz stavljenih propozicija, ne treba nastojati da se one odmahsvedu [na figure i na moduse silogizma], nego prvo treba staviti dve premise, a zatim ih valjaralaniti na termine. Kao srednji treba staviti onaj termin koji je [tako] nazvan u obe premise. Jer, usvim figurama nuno je da se srednji termin nalazi u obe premise

Kvantitet premisa

esto se dogaa da se varamo u silogizmima zbog nunosti [zakljuka], kao to smo ranije objasnili, akatkad [se varamo] zbog slinosti u poloaju termina, to ne smijemo da previdimo.Uzmimo sadda je Mikalos", muziar Mikalos", a A sutra umreti". Istina je tvrditi , jer jeMikalos muziar Mikalos. Isto tako A moe da se tvrdi , jer muziar Mikalos moe sutra da umre

[moe sutra prestati da bude muziar]. Ali pogreno je tvrditi A . Ovaj sluaj je isti kao prethodni,jer nije univerzalno istinito da e muziar Mikalos sutra umreti. Ali bez te pretpostavke nije bilosilogizma.Ova zabluda postaje otuda to ne pravimo jednu malu razliku. Naime, mi prihvatamozakljuak, kao da nema nikakve razlike izmeu: ovo pripada onome", i: ovo pripada onomeuniverzalno".

Apstraktni i konkretni termini

esto se deava da se varamo zato to ne izlaemo dobro termine premise. Uzmimo da A oznaavazdravlje", bolest", a da je ovek". Istina je rei da A ne moe pripadati nijednom (jerzdravlje ne pripada nijednoj bolesti) i da opet pripada svakom (jer svaki ovek moe dobitibolest). Izgleda da bi se iz toga moglo zakljuiti da zdravlje ne moe pripadati nijednom ovjeku.Jasno je, dakle, da u svim sluajevima zabluda proistie iz postavljanja termina. Jer, ako se stavinosilac stanja na mesto stanja, tada ne proizlazi nita pogreno.

Sloeni terminiNeka A oznaava dva prava ugla", trougao", a ravnokraki trougao". A pripada pomouB, a, naprotiv, ono ne pripada vie preko nekog drugog termina. Naime, trougao kao takav ima zbiruglova jednak sa dva prava ugla; tako nee biti srednjeg termina za propoziciju AB, iako se ona moedokazati.Jer, jasno je da srednji termin ne treba uvek da se uzme kao neto individualno negoponekad kao govor [kao sloeni izraz], to se ba deava u pomenutom sluaju.

Rastavljanje sloenih silogizama

Ne treba zaboraviti da se u istom silogizmu svi zakljuci ne izvode pomou jedne figure, nego aspomou jedne, as pomou druge.Jasno je, dakle, da se i rastavljanja sloenih silogizama morajuvriti prema ovome.A poto se svaki problem [svaki zakljuak] ne nalazi u svakoj figuri, nego svakiproblem ima svoje odreeno mesto, zakljuak oevidno pokazuje u kojoj ga figuri treba traiti.

Svoenje definicijato se tie ovih razmatranja koja se, zbog postavljanja definicije, upotrebljavaju radi toga da sedokae neki sastavni deo definicije, valja postaviti kao termin deo definicije koji je predmetraspravljanja, a ne celu definiciju.


14/28

Rastavljanje dokaza pomou logiki nemogueg i drugih silogizama

to se, dalje, tie hipotetikih silogizama, oni se ne mogu svoditi, jer [kod njih] svoenje nije mogue[izvesti] polazei od datih premisa. Oni nisu dokazani silogizmom,nego su svi priznati optomsaglasnou.Isto je sa dokazima pomou nemogueg, ni oni ne mogu biti predmet analize. Alisvoenje na nemogue moe biti [predmet analize] (poto je ono dokazano pomou silogizma);meutim, drugi deo dokaza to ne moe biti, jer zakljuak proizlazi iz hipoteze.Razlika ovoga od ranijih

hipotetikih silogizama sastoji se u tome to je, kod ranijih, nuno ono to je prethodno primljeno da bi se prihvatio zakljuak.

Svoenje silogizama jedne figure na neku drugu figuru

Kod svih problema koji bivaju dokazani u vie figura mogue je ako su oni bili dokazani silogizmomu jednoj figuri svesti silogizam na drugu neku figuru.Tako, na primer, negativan silogizam prvefigure moe se svesti na drugu, a silogizam srednje [druge] figure na prvu, i to ne vai u svimsluajevima, nego samo za izvesne silogizme.

Odreeni termini i neodreeni termini u silogizmima

Potvrivanje ili pobijanje jednog zakljuka razlikuje se prema tome da li se smatra kao istovetno ilikao razliito znaenje iskaza: ne biti ovo" i biti ne-ovo", na primer:ne biti beo" i biti ne-beo".Jer, to ne znai isto, a negacija od biti beo" nije biti ne-beo", nego ne biti beo".

Knjiga druga

Osobine silogizama lani zakljuci

O mnogostrukim zakljucima u silogizmima

To je, dakle, zajedniki razlog za sve silogizme [koji daju vie od jednog zakljuka], za univerzalnekao i za partikulame. Ali za univerzalne silogizme stvar se moe i drukije obrazloiti.Jer sve stvarikoje potpadaju bilo pod srednji termin, bilo pod zakljuak [upravo pod donji termin zakljuka], mogubiti dokazane pomou istog silogizma, ako su jedne stavljene u srednji termin, a druge u zakljuak.Upartikularnim premisama nee biti nuna dedukcija za stvari koje potpadaju pod zakljuak (jer kad jeovaj partikularan, nema silogizma).Meutim, za sve stvari koje potpadaju pod srednji termin

[postojae nuna dedukcija], samo, razume se, ne na osnovi silogizma.

Laan zakljuak,izveden iz istinitih premisa i istinit zakljuak izveden iz lanihpremisa u prvoj figuri

Premise koje obrazuju silogizam mogu biti istinite, i mogu biti lane, i moe jedna [od njih] bitiistinita, a druga lana. Meutim, zakljuak je, nunim nainom, ili istinit ili laan.Pre svega, iz istinitihpremisa ne moe biti izveden lani zakljuak. Ovo je jasno iz sledeeg. Ako je nuno da, kad A postoji, postoji, nuno je da, kad ne postoji, A ne postoji. Prema tome, ako je A istinito, je nunimnainom istinito. U protivnom bi se desilo nemogue: da ista stvar, u isto vrijeme, postoji i ne postoji.Dakle, oevidno je sljedee. Ako je prva premisa potpuno lana bila ona afirmativna ili negativna, a ako je druga premisa istinita, nee proizai istiniti zakljuak.Meutim, ako premisa nijepotpuno lana, dobie se istiniti zakljuak.Meutim, u sluaju da se premisa AB uzme kao potpunoistinita, a premisa kao potpuno lana, dobie se istiniti silogizam [to jest silogizam sa istinitimzakljukom].

Istinit zakljuak izveden iz lanih premisa u drugoj figuri

U srednjoj [drugoj] figuri mogue je u svima formama i sluajevima iz lanih premisa izvesti istinitizakljuak, bilo da se obe premise stave kao potpuno lane, ili svaka od njih samo kao deliminolana; ili da se jedna od njih uzme kao istinita, a druga kao potpuno lana pa ma koja se od njihstavila kao lana;Jer, ako A ne pripada nijednom B, a pripada svakom , ako ivotinja" ne pripadanijednom kamenu", a pripada svakom konju", kad se premise stave na kontrerno suprotninain, i kad se uzme da A pripada svakom B, a da ne pripada nijednom , tada e se iz potpunolanih premisa dobiti istiniti zakljuak. Isto je tako ako A pripada svakom B, a ne pripada nijednom ,


15/28

jer e silogizam biti isti.Zakljuak je istinit i kad se univerzalna premisa stavi kao istinita, apartikulama kao lana. Jer, nita ne stoji na putu da A ne sleduje ni B, ni , a da, meutim, nepripada ponekom .

Istinit zakljuak izveden iz lanih premisa u treoj silogistikoj figuri

I u poslednjoj [treoj] figuri moe se iz lanih premisa izvesti istiniti zakljuak. To biva kad su obe

premise potpuno lane; ili kad je svaka od njih samo delimino lana; i kad je jedna potpuno istinita, adruga [potpuno] lana; zatim to biva i kad je jedna samo delimino lana, a druga potpuno istinita, iobrnuto, najzad, to biva i u svim drugim sluajevima u kojima je mogue premjestiti premise.I akoje svaka premisa delimino lana, zakljuak e biti istinit. Jer, nita ne stoji na putu da i A i pripadajuponekom , a da A pripada ponekom B, tako, na primer, da bijelo" i lijep" pripadaju ponekojivotinji", a bijelo" ponekom lijepom".Isto je i ako je jedna premisa stavljena kao potpuno lana, adruga kao potpuno istinita. Mogue je da A i sleduju svakom , ali da A ne pripada ponekomB.Tako, na primer, [mogue je] da ivotinja" i belo" sljeduju svakom labudu", iako ivotinja" nepripada svakom bijelom".Isti je zakljuak i ako je jedna od premisa potpuno istinita, a drugadjelimino lana. Jer, mogue je da pripada svakom , a A ponekom , a da A pripada ponekom B.Tako, na primjer, [mogue je] da dvononi" pripada svakom oveku", da lijep" ne pripada svakomoveku", a da lijep" pripada ponekom dvonocu".

Kruni dokaz u prvoj figuri

Kruan i reciproan dokaz sastoji se u tome da se, iz zakljuka i iz jedne od premisa iji je predikatkonvertiran, izvede druga premisa koju smo postavili u prvom silogizmu.Uzmimo, na primer, da trebadokazati da A pripada svakom , i da je to dokazano pomou B; i da zatim treba dokazati da Apripada B, kad se uzme da A pripada , a da pripada B, i tako da i A pripada B. Meutim, u prvomsilogizmu uzeta je konvertirana propozicija, naime, da pripada .Jasno je, dakle, da je samo tadakad su termini konvertibilni, mogu kruni i reciproni dokaz, (dok u drugim sluajevima stoji onakokako je ranije reeno).U negativnim silogizmima reciproan dokaz izvodi se na sledei nain. Uzmimoda pripada svakom , a da A ne pripada nijednom B; zakljuak je da A ne pripada nijednom . Akotreba zakljuiti da A ne pripada nijednom B, to je ranije bilo pretpostavljeno, A nee pripadatinijednom , a e pripadati svakom B, jer je tako premisa konvertirana.

Dokaz u drugoj figuri

Negativna premisa dokazuje se na sledei nain. Uzmimo da A pripada svakom B, a da ne pripadanijednom . Zakljuak e biti da ne pripada nijednom .

Kruni dokaz u treoj figuri

U treoj figuri, kad su obe premise univerzalno uzete, one se ne mogu uzajamno dokazati. Jer,univerzalno se dokazuje pomou univerzalnih premisa, dok je, u ovoj figuri, zakljuak uvijekpartikularan.

Konverzija silogizama prve figure

Konvertirati silogizam znai promeniti zakljuak u njegovu suprotnost, i postaviti silogizam, da bi seutvrdilo da gornji krajnji termin nee pripadati srednjem terminu, ili da srednji termin nee pripadatidonjem krajnjem terminu.Jer, kad je zakljuak bio konvertiran, i kad jedna premisa ostaje, nuno je da

se druga [premisa] pobije, jer ako ona vai, vaie i zakljuak.Nazivamo kontradiktorno suprotnim":svakom" i ne svakom", kao i: ponekom" i nijednom" [ne pripadati]; meutim, nazivam

kontrerno suprotnim": svakom" i nijednom", kao i ponekom" i ponekom... ne" [pripadati].Upartikularnim silogizmima, kad je zakljuak kontradiktorno konvertiran, obe premise su pobijene, akad je kontrerno [konvertiran], nijedna [nije pobijena]. Jer, ovde ne proizlazi vie, kao u univerzalnimsilogizmima, pobijanje u kome zakljuak, dobijen konverzijom, nije univerzalan, nego ovde uoptenema pobijanja.Uzmimo da je dokazano da A pripada ponekom .Ako se stavi da A ne pripadanijednom , i da pripada ponekom , A nee pripadati ponekom B.I ako A ne pripada nijednom , apripada svakom B, tada nee pripadati nijednom .


16/28

Konverzija silogizama druge figure

U drugoj figuri ne moe se pobiti njenom kontrernom suprotnou premisa koja se odnosi na gornjikrajnji termin, ma kakva se konverzija uzela. Jer, uvek se dobija konkluzija u treoj figuri, a [kao tosmo vidjeli] u toj figuri ne postoji univerzalan silogizam.

Konverzija silogizama tree figure

U treoj figuri, kad je zakljuak kontrerno konvertiran, nijedna od obe premise nije pobijena ni ujednom silogizmu. Meutim, pri kontradiktornoj konverziji, obe premise mogu biti pobijene, u svimsilogizmima. kad su zakljuci kontradiktorno konvertirani, obe premise su pobijene.Jer, ako A ne pripadanijednom B, a ako pripada svakom A, tada A nee pripadati nijednom . Ali ako A ne pripada nijednomB, a pripada svakom , nee pripadati nijednom .

Svoenje na nemogue u prvoj figuri

Ovim smo objasnili ta je konverzija i kako se ona vri u svakoj figuri, kao i silogizam koji iz togaproizlazi.to se tie dokaza silogizma pomou logiki nemogueg,on postaje kad se stavikontradiktorna suprotnost zakljuka i kad se jo doda druga premisa, to moe da se vri u svimfigurama.Uzmimo, na primer, da A pripada svakom B, a da je srednji termin. Ako se pretpostavi daA ili ne pripada ponekom B, ili da ne pripada nijednom B, ali da pripada svakom to je bilo istinito[a ovo je propozicija koja je uzeta kao istinita], tada mora, nunim nainom, ili da ne pripada

nijednom B, ili da ne pripada ponekom B. Ali to je nemogue; i, prema tome, pretpostavka je lana;znai njena suprotnost je istinita.

Svoenje na logiki nemogue u drugoj figuri

Jasno je, dakle, da su u prvoj figuri svi zakljuci koje treba utvrditi [svi problemi] dokazani pomounemogueg, izuzimajui univerzalno-afirmativan, koji ne moe biti dokazan.Neka se pretpostavi da Ane pripada ponekom B, a da A pripada svakom . Ako A ne pripada ponekom B,a pripada svakom ,tada nee pripadati ponekom B. Ali to je nemogue, pod pretpostavkom da je oevidno da pripada svakom B. Iz toga izlazi da je pretpostavka lana. Dakle, istina je da A pripada svakom B. Ali,ako se pretpostavi kontrerna suprotnost,dobie se silogizam i nemogu zakljuak, ali nee bitidokazano ono to je stavljeno u zadatak.Jasno je, dakle, da svi silogizmi mogu biti dokazani pomousrednje [druge] figure.

Svoenje na logiki nemogue u treoj figuri

Isto tako [oni se mogu dokazati] i pomou poslednje [tree] figure. Pretpostavimo da A ne pripadaponekom B, i da pripada svakom B. Dakle, A nee pripadati ponekom .Ako je to nemogue, lanoje da A ne pripada ponekom B, tako da je istinito da A pripada svakom B. Ali ako se pretpostavi da Ane pripada nijednom B,m dobija se silogizam i nemogui zakljuak, ali nije dokazano ono to jepostavljeno kao cilj.Jasno je, dakle, da u svim silogizmima koji proizlaze pomou nemogueg trebapretpostaviti kontradiktornu suprotnost.Isto tako, oevidno je da se u srednjoj [drugoj] figuri moe,na izvestan nain, dokazati afirmativan zakljuak, a u poslednjoj [treoj] figuri univerzalan.

Poreenje svoenja na nemogue i neposrednog dokaza

Dokaz pomou logiki nemogueg razlikuje se od neposrednog dokaza time to prvi pretpostavljaono to hoe da pobije svoenjem na neku drugu propoziciju koja je priznata kao lana, dokneposredni dokaz polazi od propozicija koje su primljene kao istinite.

Zakljuci iz suprotnih premisaPrema govornom izrazu, premise suprotne [jedna drugoj] na etiri naina. Naime, postoji suprotnostizmeu univerzalno-afirmativne i univerzalno--negativne premise; i univerzalno-afirmativne i partiku-larno-negativne; i partikularno-afirmativne i univerzalno--negativne; i izmeu partikularno-afirmativne i partiku-larno-negativne. Ali, u istini, postoje samo tri suprotnosti. Jer partikularno-afirmativna premisa suprotna je partikularno-negativnoj samo u rijeima.U prvoj figuri iz suprotnihpremisa ne moe se dobiti silogizam, ni afirmativan, ni negativan. Afirmativan se ne moe dobili zatoto obje premise moraju biti afirmativne, dok su suprotne premise jedna afirmativna, a druganegativna.Meutim, u srednjoj [drugoj] figuri moe se dobiti silogizam kako iz kontradiktornih tako i


17/28

iz kontrernih premisa.Neka sa A bude oznaeno dobar", a sa i nauka". Ako se uzme da je svakanauka dobra, a, potom, da nijedna nauka nije dobra, tada A pripada svakom B, i ne pripadanijednom , tako da ne pripada nijednom . Dakle izlazi da nijedna nauka nije nauka.U treoj figurinee se nikad dobiti afirmativan silogizam iz suprotnih premisa, iz razloga koji smo ve dali kad smogovorili prvoj figuri, ali se moe dobiti negativan silogizam, bili termini univerzalni ili ne biliuniverzalni.Uzmimo da i znae nauku", a A medicinu". Ako se stavilo da je nauka svakamedicina, i da nijedna medicina nije nauka, uzelo se da pripada svakom A, a da ne pripada

nijednom A. Iz toga e izai da poneka nauka nije nauka.Principa Petitio principu

Poto je priroda izvesnih stvari takva da se one saznaju same sobom, a poto se druge po prirodisaznaju samo pomou drugih injenica (jer principi se saznaju sami sobom, a ono to potpada podprincipe pomou drugih injenica), tada kad se nastoji da se dokae sama sobom istina koja se nemoe saznati sama sobom vri se petitio principii.

Lano prozilazi uvijek samo iz lanog lanost zakljuka proizlazi iz lanostipremisa silogizma ili prosilogizma

Svaki silogizam se sastoji ili iz dvije premise ili iz vie njih.Ako [laan zakljuak] proizlazi iz dvijepremise, jedna od ovih premisa, ili ak obje jesu nunim nainom lane.

Katasilogizam praktini savjeti kako se dijalektiki moe preduhitriti poraz isopstvena stvar dovesti do pobjede

Da ne bismo bili pobijeni katasilogizmom, treba da obratimo panju, kad nam protivnik traidokaz, a ne dodaje zakljuke, da ne upotrebimo dvaput isti termin u premisama [da nepretpostavimo dve propozicije koje imaju isti termin], poto znamo da silogizam ne postaje bezsrednjeg termina, a da je srednji onaj termin koji je upotrebljen vie od jedanput.

Kad je pobijanje nemogue

Ako su sve propozicije priznate, ili ako su odgovori dati jedan u jednome smislu, a drugi u drugom na primjer, ako je jedan negativan, a drugi afirmativan moe biti pobijanja.Prema tome, ako je onoto je tvreno kontrerno suprotno zakljuku, pobijanje postaje nunim nainom. Jer, pobijanje jesilogizam koji postavlja kontradiktornu suprotnost.

Teorija indukcijeIndukcija ili induktivni silogizam sastoji se u zakljuivanju koje se oslanja na jedan od krajnjihtermina da je drugi [krajnji termin] pridat srednjem [terminu].

Primjer kao sredstvo za obrazovanje teorijskog i praktikog suda

Dobija se primer [], kad se dokae da gornji krajnji termin pripada srednjem terminupomou termina slinoga treem. Ali treba znati da srednji termin pripada treem terminu, a prviterminu slinom treem. Neka A bude zlo", objaviti rat susedima", Atinjani Tebancima",a Tebanci Fokejcima". Ako hoemo da dokaemo da je ratovati sa Tebancima zlo, treba stavitida je zlo ratovati sa susjedima. Verovanje u ovo proizlazi iz slinih sluajeva, tako, na primer, da jebilo zlo za Tebance da ratuju sa Fokejcima.

Teorija abdukcije

Postoji abdukcija,kad je oevidno da prvi termin pripada srednjem, a kad je nesigurno da srednjitermin pripada poslednjem, poto je taj odnos isto toliko vero-vatan, ili ak verovatniji negozakljuak.Dalje, [postoji abdukcija] kad su malobrojni termini koji se nalaze izmeu posljednjeg isrednjeg termina. Jer u svim ovim sluajevima pribliujemo se znanju.Neka A bude koji se moenauiti", znanje", a pravinost". Jasno je da se znanje moe nauiti, ali je nesigurno da jevrlina znanje.


18/28

Objekcija

Objekcija je premisa kontrerno suprotna jednoj premisi. Objekcija se razlikuje od premise [kojoj je su-protna] time to objekcija moe biti partikularna, a premisa ili uopte ne moe biti takva, ili bar nijetakva u univerzalnim silogizmima.Objekcija se javlja na dva naina i u dve figure. Ona se javlja na dvanaina, zato to je svaka objekcija ili univerzalna, ili partikularna.

EntimemVerovatno i znak nisu isto, nego je verovatno propozicija koja je verovatna. Jer verovatno je ono emu se zna da se veinom tako dogaa ili ne dogaa, da tako jeste ili da tako nije, kao, na primer,mrziti zavidIjivce" ili oseati naklonost prema ljudima koje volimo".Meutim, znak tei tome dabude demonstrativna propozicija, nuna ili mogua. Jer. stvar ije postojanje ili postajanje povlai zasobom postojanje ili postajanje druge stvari, bilo ranije ili docnije jeste znak postajanja ilipostojanja druge stvari.Entimem je silogizam iz verovatnih premisa ili znakova.Znak moe da se uzmeu tri smisla, koji odgovaraju poloaju srednjeg termina u figurama. Jer znak moe biti uzet ili kao uprvoj figuri, ili kao u srednjoj [drugoj],203 ili kao u treoj. Na primer, dokaz da je jedna ena trudnazato to ima mleka, proizlazi iz prve figure, jer imati mleka" jeste srednji termin. A je bititrudna", imati mleka", a ena". Meutim, dokaz da su mudraci poteni, zato to je Pitakpoten, proizlazi iz poslednje [tree figure]. A je poten", mudraci", a Pitak". Ovde jeistina tvrditi i A i , ali se poslednja propozicija ne iskazuje, zato to je poznata, i stavlja sesamo prva [propozicija]. Najzad, dokaz da je jedna ena trudna zato to je bleda odnosi se na srednju

[drugu] figuru.

Druga analitika

Nunost saznanja koja su ranije postojala

Isto je tako i sa dijalektikim obrazloavanjima [raspravljanjima, djsputacijama], pa bilo da se ona vrepomou silogizama ili pomou indukcije.Naime, na oba naina proizvode ona nastavu pomou veranije saznatog [pomou znanja koja ve ranije postoje], i to u prvom sluaju uzimaju se premise kaoda ih protivnik podrazumjeva, a u drugom sluaju opte [univerzalno] se potvruje iz oevidnostipojedinanog [partikularnog]. Na isti nain retorski argumenti ubeuju ili primjerima, dakleindukcijom, ili entimemima, to je silogizam [dakle silogistikim putem].

Nauka i dokaz

Mislimo da tada neto znamo na apsolutan nain, a ne na sofistiki, akcidentalan [sporedan, sluajan]nain kad mislimo da poznajemo uzrok kao takav, kojim stvar [predmet] postoji, i kad znamo da jeovaj uzrok uzrok stvari i da ne moe biti drukije.Jasno je da je [nauno] znanje takve vrste. Da jetako pokazuje dranje kako onih koji ne znaju tako i onih koji znaju. Naime, prvi veruju da se ponaajukao to smo naznaili, a drugi se stvarno tako ponaaju. Iz toga proizlazi da objekt nauke u pravomsmislu jeste neto to ne moe biti drukije nego to jeste.Da li postoji jo drugi takav nain znanja objasniemo docnije. Za sada kaemo da mi pomou dokaza znamo. Pod dokazom podrazumevamnauni silogizam. A naunim nazivam silogizam, ako mi pomou njega ukoliko ga imamo znamo.A ako je [nauno] znanje onakvo kao to sam ovde pretpostavio, tada, nunim nainom, iapodiktiko [na dokazu osnovano] znanje mora da proizlazi iz premisa koje su istinite, i prve, i

neposredne, i poznatije, i ranije nego zakljuak, i iji su one uzrok. Jer, tako e principi onoga to jedokazano biti svojstveni konkluziji. Jedan silogizam moe postojati i bez takvih svojstvenih premisa,ali on nee biti dokaz, jer nee proizvoditi nauku.Premise moraju biti prve, to jest one moraju bitisvojstveni principi stvari. Jer, prvu premisu i princip smatram za isto.Princip dokaza jeste jednaneposredna premisa [stav, propozicija], a neposredna je ona premisa koja nema nikakvu druguispred sebe.Premisa je ili potvrdni ili odreni deo jednog iskaza, koji neto o nekom iskazuje [kojim sejedan predikat pridaje ili odrie jednom subjektu]; ona je dijalektika kad na isti nain jedan ili drugidio pretpostavlja, a ona je apodiktika [demonstrativna] kad jedan od njih odreeno pretpostavljakao istinit.Od neposrednih principa jednog silogizma nazivam tezama one koji se ne mogu dokazati,ali koji nisu neophodni svakome ko hoe neto da naui; meutim, nazivamo aksiomama principe kojisu neophodni svakome ko hoe neto da naui. Jer, postoje neki takvi stavovi, i mi ih obino


19/28

nazivamo aksiomama.Od teza su hipoteze one koje uzimaju jedan od dva dijela iskaza mislim,naime, da neto postoji ili da ne postoji; a one koje ih ne uzimaju jesu definicije.. Dakle, ako naeznanje [konkluzije] i nae verovanje proizlaze iz prvih premisa, tada mi ove bolje znamo i vie unjih vjerujemo, zato to pomou njih znamo posljedice.

Definicije o svakom , po sebi i opte (univerzalno)

Poto je nemogue da se moe drukije odnositi ono to je predmet nauke, uzet u apsolutnomsmislu, bie nuno ono to se zna apodiktikim znanjem. Apodiktiko je znanje onda kad ga imamotime to imamo dokaz. A dokaz je zakljuak iz nunog [dokaz je silogizam izveden iz nunih premisa].Pod izrazom ,,o svakom" podrazumijevamo: u odnosu na ono to se ne nalazi samo kod jednog, akod drugog ne, ili [u odnosu] na ono to ne postoji samo jednom, a drugi put ne postoji; kao, naprimjer, ako za svakog oveka vai predikat ivotinja [stvorenje obdareno ulima], i ako je istinito reida je ovo ovjek, tada je takoe istinito rei da je to ivotinja;i ako je prva reenica sad istinita, i drugaje u isto vrijeme istinita. A isto je tako i ako je svakoj liniji pridata taka.Po sebi" postoje atributi kojipripadaju sutini subjekta; tako, na primjer, trouglu pripada linija, a liniji taka.Drugo, sami atributi[akcidencije] sadrani su u subjektima, koji se sami podrazumevaju u definiciji to izraava priroduovih atributa. Tako liniji pripadaju pravo i okruglo, a neparno i parno pripadaju broju.Prema tome,nazivamo atributima po sebi" atribute koji nisu iskazani o jednom subjektu, a akcidencijama" onekoji su iskazani o jednom subjektu. Isto tako, jo je na drugi nain [u drugom smislu] ono to jednojstvari pripada zbog nje same po sebi"; meutim, ono to joj ne pripada zbog nje same jesteakcidentalno.Jer, nemogue je da subjektu ne pripadaju atributi po sebi" ili u apsolutnom smislu,

ili kao jedna od dvije suprotnosti, kao [to, na primer,] liniji [pripada] pravost ili krivost, a brojuneparnost ili parnost. Jer kontrerno suprotno je ili lienost [privacija] ili protivrenost [kontradikcija]u istoj vrsti.

O zabludama u optosti dokazivanja

Ne treba prevideti da se ovek esto vara, i da dokazana konkluzija nije prva ni opta u smislu u komemislimo da smo je dokazali kao prvu i optu.Ta pogreka se ini, pre svega, kad se ne moe nainijedan pojam vii od jednoga ili mnogih pojedinanih subjekata.Postavlja se pitanje:] kad naeznanje nije opte [univerzalno], a kad je ono apsolutno?

O nunom i bitnom karakteru premisa dokazivanja

Ako apodiktika [na dokazu osnovana, demonstrativna] nauka proizlazi iz nunih principa (jerpredmet prave nauke ne moe biti drukiji nego to jeste) i ako bitni atributi nunim nainompripadaju stvarima, jedna ili druga od suprotnosti pripadaju subjektu nunim nainom) jasno je dae, polazei od izvesnih premisa ove vrste, biti izveden demonstrativni silogizam.Prema tome,silogizam mora biti izveden iz nunih premisa. Jer, iz istinitih premisa moe se, razumije se,zakljuivati bez dokazivanja, ali iz nunih premisa ne moe se drukije zakljuivati nego time to sedokazuje, poto ovo ve pripada dokazu.Iz sljedeega proizlazi da silogizam mora da se osniva nanunim premisama. Ako se onde gde je mogu dokaz ne poznaje razlog zato stvar postoji, tada tunema naunog znanja.Poto, dakle, apodiktiko [demonstrativno] znanje mora doi do nunogzakljuka, potrebno je, oevidno, da se dokazivanje vri pomou srednjeg termina. Inae se neeznati ni zato je zakljuak nuan niti ak da je on nuan.

O nekomunikabilnosti o jest nespojljivosti vrsta

Prema tome, ne moe se dokazivati na taj nain to se iz jedne vrste prelazi u drugu; tako se ono tospada u geometriju ne moe dokazivati aritmetikim stavovima.Jer, za dokazivanje se trae tri

elementa. Prvi je ono to treba dokazati, zakljuak, a to je neto [izvestan atribut] to po sebi pripadaizvesnoj vrsti. Drugi elemenat jesu aksiome, ono iz ega biva dokazano [upravo: aksiome su principina osnovu kojih zakljuak proizlazi iz premisa]. Trei elemenat jeste vrsta, subjekt ije osobine ibitne atribute dokazivanje ini oevidnim.Aksiome, pomou kojih dokaz biva izvoen, mogu biti iste[za dvije ili za vie nauka].. Iz toga izlazi da vrsta mora nunim nainom biti ista, ili na apsolutni nain,ili na jedan izvestan nain, naime, ako dokaz treba da pree u drugu vrstu [ako dokaz treba da seprenese iz jedne nauke u drugu].


20/28

Iz univerzalnih premisa proizlazi vjean zakljuak

Ali isto tako, jasno je da ako su opte [univerzalne] premise iz kojih je silogizam izveden, nunimnainom je vjean i zakljuak takvog jednog dokaza, upravo dokaza u apsolutnom smislu. Naime, prolaznim stvarima nema nikakvog dokaza i nikakvog apsolutnog znanja, nego samo akcidentalnog

Svojstveni principi dokazivanja koji se ne mogu dokazati

Iz ovoga je jasno da se neto moe potpuno dokazati samo iz svojstvenih principa. Ali principisvojstvenih principa [metafiziki principi] obuhvataju oblast zajedniku objema vrstama nauka vioj i nioj.Ako je ovo sad jasno, jasno je i to da nije stvar svake [pojedinane] nauke da dokazujesvojstvene principe. Jer, za to su potrebni principi koji za sve vae [principi svih stvari], a nauka kojatakve principe postavlja mora biti najvia od svih nauka [metafizika]. Naime onaj ko zna neto iz viihuzroka, zna to u viem stepenu.Mi verujemo da znamo, kad imamo silogizam iz istinitih i prvihpremisa. Ali to nije dovoljno, nego zakljuak mora da pripada istoj vrsti kao i premise.

Razliiti principi

Ali, ja nazivam principima u svakoj vrsti one istine za koje se [sredstvima odgovarajue nauke] nemoe dokazati da postoje.Od principa koji se primjenjuju u naukama koje dokazuju [udemonstrativnim naukama] jedni su svojstveni svakoj nauci, a drugi su opti.U svojstvene principespadaju definicije linije i prave, a u opte principe stav da kad se jednako oduzme od jednakog ostaje

jednako.Ali principi svojstveni jednoj nauci, ije postojanje biva pretpostavljeno, jesu objekti nakojima nauka posmatra ono to im po sebi pripada [njihove bitne atribute]. Takvi principi su zaaritmetiku jedinice, a za geometriju znaci [ili take] i linije.Jer, svaka nauka koja dokazuje ima da radisa tri elementa: sa onim ije postojanje pretpostavlja (to jest sa vrstom ije bitne osobine razmatra);sa optim principima, nazvanim aksiomama, iz kojih, kao iz prvih istina, ona izvodi dokaze; i, tree, saosobinama.Isto tako, nije potrebno pretpostaviti znaenje optih aksioma, kao, na primer, da kad sejednako oduzme od jednakog ostaje jednako, jer je to poznato. Ali, po prirodi stvari, postoje trielementa dokazivanja: predmet dokazivanja, stavovi koji se dokazuju i principi od kojih se polazi.Onoto se mada moe biti dokazano postavi a ne dokae [od strane uitelja], jeste hipoteza, akonju prihvati uenik, ali to nije hipoteza u apsolutnom smislu, nego samo u odnosu na uenika. Akouenik nema nikakvo miljenje, ili, ako ima suprotno miljenje, tada je ta pretpostavka postulat. I utome je razlika izmeu pretpostavke i postulata. Jer postulat je suprotan uenikovom miljenju, imada se moe dokazati, on se bez dokaza pretpostavlja i upotrebljava.Definicije, dakle, nisupretpostavke (jer one nita ne kazuju postojanju i nepostojanju), nego pretpostavke lee upremisama.Sem toga, svaki postulat i svaka hipoteza zamiljeni su ili kao celina [univerzalno] ili kaodio [partikularno], dok definicije nisu ni jedno ni drugo.

Nauno ispitivanje

Ako je jedno silogistiko ispitivanje isto kao jedna premisa, koja iskazuje jedan ili drugi lanprotivrjenosti, i ako su svojstvene premise jedne nauke one iz kojih je sastavljen njoj svojstvenisilogizam, onda e, zaelo, postojati jedna vrsta naunog ispitivanja, vrsta [sastavljena] iz premisaiz kojih e svaka nauka izvoditi [njoj] svojstveni zakljuak.

Znanje injenica i uzroka

Znanje injenice [] razlikuje se od znanja uzroka []. Ova razlika postoji, prvo, u jednoj istojnauci, i to na dva naina. Prvi [nain] je kad se silogizam ne izvodi iz neposrednih premisa (jer tadanije stavljen uzrok koji neposredno prethodi posljedici, dok je znanje uzroka ono koje neposredno

prethodi posljedici); a drugi je [nain] kad se silogizam izvodi iz neposrednih premisa, ali umesto dase izvodi iz uzroka.U sluajevima u kojima srednji termini nisu reciproni [konvertibilni], i gde jepoznatiji termin onaj koji nije uzrok, dokazana je injenica, a ne uzrok.Ali ima jo i drugi nainkojim se razlikuju injenica i uzrok, naime kad svaki od njih ispituje druga nauka.

U ovu vrstu idu nauke koje meusobno stoje u odnosu podreenosti, kao to optika stoji premageometriji, mehanika prema stereometriji, harmonika prema aritmetici, a uenje nebeskimpojavama na sublunarnom nebu prema astronomiji. Neke od tih nauka imaju gotovo isto ime kaodiscipline kojima su podreene. Tako se astronomijom naziva kako matematika tako i nautikaastronomija, a harmonikom kako matematika tako i akustika harmonika. Ovde je, naime, stvar


21/28

onoga ko opaa [empirijskoga posmatraa] da zna injenicu, a matematiara da znaju uzrok. Jer, ovidrugi imaju dokaze iz uzroka, i esto ne znaju injenicu.

Preimustvo prve figure

Od svih [silogistikih] figura prva je najvie nauna. Jer, u toj figuri izvode svoje dokaze matematikediscipline kao to su aritmetika, i geometrija, i optika, i, moe se rei, gotovo sve nauke koje

istrauju uzroke. Jer, silogizam uzroka izvodi se ili iskljuivo ili obino i u najvie sluajeva u toj figuri.Jasno je da prva figura ima vodee mesto u nauci.

Negativne neposredne propozicije

Ali, kao to A moe da bude neposredno afirmirano od B, isto tako moe i da bude neposrednonegirano. Pod neposrednim afirmiranjem [pripadanjem] ili negiranjem [ne-pripadanjem]podrazumijevamo da izmeu ta dva termina nema nikakvog srednjeg termina, jer se samo u tomsluaju nee pomou neeg drugog [nego pomou samih termina] vriti afirmiranje [pripadanje] ilinegiranje [ne-pripadanje].

Zabluda i neznanje koji proizlaze iz neposrednih premisa

to se tie neznanja, shvaenog, ne u smislu negacije znanja, nego u smislu stanja duha, ono jezabluda proizvedena silogizmom.Zabluda to potie iz potpunog verovanja jeste prosta, dok

zabluda steena silogizmom uzima razne forme. Pretpostavimo da A ne pripada nijednom neposredno. Ako se, pomou srednjeg termina , zakljui da A pripada B, to e biti zabludaproizvedena silogizmom.Zabluda u pridavanju postaje samo iz tih razloga i na taj nain (jer vidjelismo da silogizam u kome je pridavanje univerzalno ni u jednoj figuri nije mogu sem u prvoj.Zabludanastaje i kad su obje premise lane; to je sluaj ako se pretpostavi da A neposredno pripada i B. Jer,ako se uzme da A ne pripada nijednom , a da pripada svakom B, tada su obe premise pogrene.Ali u drugoj figuri obe premise ne mogu biti potpuno pogrene. Kad A pripada svakom B, tada se nemoe uzeti nijedan srednji termin koji je univerzalno afirmiran od jednog krajnjeg termina, auniverzalno negiran od drugoga.

Neznanje i zabluda koji proizlaze iz posrednih premisa

U sluajevima u kojima se ne bez posredovanja pridaje ili se ne pridaje predikat subjektu, kadpomou svojstvenog srednjeg termina silogizam daje lani zakljuak

Neznanje posmatrano kao negacija naukeDakle, jasno je, isto tako, da, ako jedno ulo ne-dostaje, tada, nunim nainom, nedostaje ijedna nauka, koju je nemogue stei.Naime, mi uimo ili pomou indukcije ili pomou dokazivanja[demonstracije]. Ali dokazivanje se izvodi iz opteg [iz univerzalnih principa], a indukcija izpojedinanih sluajeva.

Da li su principi dokazivanja konani ili beskonani po broju

Za onoga ko se zadovoljava da zakljuuje prema miljenju i na dijalektiki nain, oevidno je da trebagledati samo na to, da li silogizam proizlazi iz najverovatnijih moguih premisa. Ako, dakle, izmeuA i ne postoji uistinu srednji termin, nego ako samo izgleda da postoji, tada e onaj ko na osnovunjega izvodi zakljuak dijalektiki zakljuivati. A da bi se dostigla istina, mora se imati u vidu ono topostoji.Dalje, mogu li srednji termini da budu beskrajni po broju, dok su krajnji termini vrstodeterminirani? Hou da kaem: pretpostavimo da A pripada , a da je srednji termin meu njima, ada izmeu i A postoje drugi srednji termini, a izmeu ovih opet drugi, moe li tada red tihsrednjih termina da bude beskrajan, ili je to nemogue?

Broj srednjih termina nije beskrajan

Jasno je da je nemogue da izmeu dva termina postoji beskrajan broj srednjih termina, ako redatributanadole i red atributa nagore imaju granicu.Pod redom nagore podrazumevam pravac kaoptijem, a pod redom nadole pravac ka pojedinanom.


22/28

U negativnim dokazivanjima srednji termini nisu beskrajni po broju

Ali, isto tako, jasno je da e i u negativnom dokazivanju red termina biti po broju ogranien, ako je, uafirmativnom dokazivanju, on ogranien u dva pravca [to jest ako postoji prvi atribut i posljednjisubjekt].Oevidno je, dakle, da e dokaz biti ogranien i kad se ne izvodi jednim putem, nego svimputevima, to jest [ne samo u jednoj, nego u tri silogistike figure], as u prvoj, as u drugoj, as utreoj [silogistikoj] figuri.

U afirmativnim dokazivanjima broj termina je konaan

predikatima uopte imamo da kaemo sledee. Moe se rei shodno istini: bijelo ide" i: ovavelika stvar je od drveta", ili opet: drvo je veliko" i: ovjek ide". Ali postoji razlika izmeu prvih idrugih [od ovih] iskaza. Kad kaem: bijelo je od drveta", ja pod tim podrazumevam da se sluajnodogaa onome to je bijelo da bude od drveta, a ne da je bijelo supstrat drveta. Jer, stvar nije postalaod drveta time to je ona sutina bijelog ili jedne vrste bijelog, prema tome bijelo je drvo samoakcidentalno. Naprotiv, kad kaem: drvo je bijelo", to ne znai da je bijelo neto drugo, emu sesluajno desilo da bude drvo.[Prema tome, kad kaem: drvo je bijelo", to znai] da je drvo supstratkoji je, u svojoj bitnosti, postao bijel, poto nije nita drugo nego sama bitnost drveta ili jedne vrstedrveta.Pretpostavimo, dakle, da se predikat pridaje subjektu uvek apsolutno, a ne akcidentalno, jerdokazivanja dokazuju pridavanjem ove vrste [a ne akcidentalnim pridavanjem]. Kad je samo jedanpredikat pridan samo jednom subjektu, pridavanje se odnosi ili na bitnost, ili na kvalitet, ili nakvantitet, ili na odnos, ili na akciju, ili na trpljenje, ili na mesto, ili na vreme.Dalje supstancijelni

predikati oznaavaju ili bie ili dio bia onoga emu bivaju pridavani. A akcidencije su atributi koji neoznaavaju supstanciju, nego koji su afirmirani subjektu razliitom od njih samih, koji nije ni samodreeni atribut, ni vrsta toga atributa. Na primer, bijelo je akcidencija ovjeka, jer ovjek nije nibitnost bijelog, ni bitnost dijela bijelog.Kao vrsta, predikati se ne mogu uzajamno afirmirati jedandrugim, jer bi to bilo identifikovati vrstu sa jednim od njenih rodova. Ali ni kvalitet ne moe, isto tako,drukije nego akcidentalno da bude uzajamno potvren od jednog kvaliteta. Isto vai i za drugekategorije. Naime, svi ovi predikati [upravo kategorije] su akcidentalne prirode i pridaju sesupstancijama.Dakle, nee moi bez kraja ni navie ni nanie jedno [samo jedan predikat] drugome[samo jednom subjektu] da bude tvreno [afirmirano]. Jer subjekata ije su akcidencije afirmirane,ima onoliko koliko ima sastavnih dijelova svake individualne supstancije, a ti dijelovi nisu po brojubeskrajni.Dokaz se odnosi na ono to po sebi pripada stvarima. A atributi po sebi pripadaju stvarimana dva naina: ili zato to su sadrani u sutini njihovih subjekata, ili zato to su njihovi subjektisadrani u njihovoj svojstvenoj sutini.Takvo je, na primer, u drugom pomenutom sluaju neparno,koje je atribut broja. Jer, i ako neparno pripada broju, sam broj je sadran u definiciji neparnog, aopet mnoina ili djeljivost [sadrani su] u definiciji broja.

Korolarije

Ali nuno je da srednji termini pripadaju istoj vrsti, i da su izvedeni iz istih nedjeljivih premisa, akozajedniki atribut treba da pripada bitnim atributima. Jer, pri dokazivanju ne smije se prei iz jednevrste u drugu.Ako treba dokazati jedan zakljuni stav [konkluziju], tada treba uzeti [u pomo]njegov prvi predikat. Neka to bude , kome je A slino pridano [kao to je pridano i ], ako se uvektako dalje ide, nikad se ne uzimaju [u obzir] za dokaz jedna propozicija ili jedan atribut koji lee van A,nego se srednji termin [interval izmeu A i B] neprekidno stee [zgunjava], sve dok propozicije nepostanu nedjeljive i ne svedu se na jedno [na jednu neposrednu.

Preimustvo univerzalnog dokaza

Ali poto je dokaz univerzalan ili partikularan, afirmativan ili negativan, javlja se pitanje koji je od njih

bolji.Bolji dokaz je onaj koji vodi viem znanju (jer u tome se sastoji vrednost dokaza). A mi jednustvar bolje znamo, kad je znamo po sebi [o odnosu na nju samu], a ne kad je znamo na osnovu neegdrugog [u odnosu na neku drugu stvar]. Tako mi bolje poznajemo muziara Koriska, kad znamo da jeKorisk muziar, nego kad znamo da je ovjek muziar.A univerzalan dokaz samo dokazuje da stvardruga nego subjekt, a ne sam subjekt ima jedan [odreeni] atribut. Tako, na primer, taj dokaz, uodnosu na ravnokraki trougao, samo dokazuje da trougao, a ne ravnokraki trougao, ima takvuosobinu.Ako je osobina jednakosti sa dva prava ugla osobina subjekta, ne ukoliko je on ravnostran,nego ukoliko je trougao, onaj ko zna da ravnostrani trougao ima taj atribut poznaje manje samsubjekt nego onaj ko zna da trougao ima taj atribut. Uopte, ako subjekt nema u stvari jedan atributukoliko je trougao, a dokae se da ga ima ukoliko je trougao, to nee biti dokaz. Meutim, akosubjekt ima taj atribut ukoliko je trougao, onda vie zna onaj ko poznaje subjekt kome pripada taj


23/28

atribut ukoliko je ovaj ono to je. Prema tome, ako trougao ima iri obim [nego ravnostrani trougao],i ako [za sve vrste trouglova] postoji samo jedan isti pojam trougla, to jest, ako se re trougao nekazuje samo homonimno, i ako stav jednakosti zbira uglova sa dva prava ugla pripada svakomtrouglu, tada taj stav zbiru uglova ne vai za trougao ukoliko je on ravnostran nego vai zaravnostrani trougao ukoliko je on trougao. Prema tome, onaj ko jednu stvar univerzalno zna, znabolje zato joj jedan atribut pripada, nego onaj ko je partikularno poznaje. Dakle, univerzalni dokazbolji je od partikularnog dokaza.Dalje, to je dokaz partikularniji, on sve vie dospijeva u beskrajnost,

dok opti dokaz vodi prostom i ogranienom. Ali, ukoliko su beskrajne, pojedinane stvari ne moguse saznati; samo ukoliko su konane, one se mogu saznati. Prema tome, mi stvari vie saznajemoukoliko su one opte, nego ukoliko su pojedinane.

Via vrijednost afirmativnog dokaza

Da je afirmativan dokaz bolji od negativnog dokaza, postaje jasno iz sljedeega.Dalje, bilo jedokazano da dve negativne premise ne mogu dati nikakav silogizam; mogue je da postane silogizamsamo ako je jedna premisa negativna, a druga afirmativna.Ako je, dakle, ono ime se dokazujepoznatije i verodostojnije nego ono to se dokazuje, i ako je negativna propozicija dokazanaafirmativnom, a ne afirmativna negativnom, tada e afirmativan dokaz kao raniji, bolje poznati ivjerodostojniji biti bolji.Na kraju, priroda afirmativnog dokaza vie se pribliuje prirodi principa, jerbez afirmativnog dokaza ne moe biti negativnog dokaza.

Preimustvo direktnog dokaza nad svoenjem na nemogue

Uzmimo, na primjer, da A ne pripada nijednom B, a da pripada svakom . Iz toga, nunim nainomizlazi da A ne pripada nijednom . Sa premisama ove prirode, bie direktan negativan dokaz da A nepripada . A svoenje na nemogue sastoji se u sledeem. Ako treba dokazati da A ne pripada B, tadatreba pretpostaviti da mu ono pripada, a, sem toga, da pripada , tako da bi iz toga izlazilo da Apripada . Ali pretpostavimo kao poznato i priznato da je to nemogue. Prema tome, nije mogue daA pripada B. Ako se, dakle, prizna da pripada , nemogue je da A pripada B.Red termina je isti uoba dokaza. Razlika izmeu ta dva dokaza lei u njihovoj primjeni, koja se svodi na pitanje koja je odte dvije negativne propozicije poznatija, da li ona koja odrie da A pripada B, ili ona koja odrie da Apripada . Ako je poznatiji zakljuak da A ne pripada , tada se ima dokaz pomou nemogueg;meutim ako je poznatija premisa silogizma, ima se direktan dokaz.

Jedinstvo i raznovrsnost nauka

Jedna nauka samo je jedna ako ima za predmet samo jednu vrstu, naime, takvu jednu vrstu koja jesastavljena iz prvih principa i od koje postoje dijelovi ili afekcije [stanja] po sebi.

O mnogostrukosti dokaza

Svaki ko se raduje miruje, i svaki ko miruje trpi promjenu. Dakle, silogizam moe da se postavipomou srednjih termina koji su razliiti, upravo koji ne pripadaju istome redu, samo, razume se,ne tako kao da nijedan od ovih srednjih termina ne bi mogao da se prida drugom. Naime, treba,nunim nainom, da oba srednja termina pripadaju samo jednom i istom subjektu.

Sluajne injenice nisu predmet dokaza

Ali sluajnom ne moe postojati nauka osnovana na dokazu. Jer, sluajno se ne dogaa ni iznunosti, ni veinom, nego se dogaa izvan ova dva reda injenica.Dakle, poto sluajna injenicanije ni stalna, ni nuna, na nju se dokaz nee primjeniti.

Nemogunost dokaza osnovanog na ulnom opaanju

Ali nije mogue stei znanje ni na osnovu ulnog opaanja.Ali nemogue je imati ulno opaanjeopteg [univerzalnog], koje se primjenjuje na sve sluajeve, jer opte nije ni jedna odreena stvar, nitije jedan odreeni trenutak, jer inae ono ne bi bilo opte.

Nauka i miljenje

Nauka i njen predmet razlikuje se od miljenja i njegovog predmeta time to je nauka opta i nuna. Anuno je ono to ne moe da bude drukije nego to jeste.Ali isto tako ni nus [intuicija] ne bavi se


24/28

njima. A pod nusom [intuicijom] podrazumjevamo princip nauke. Ali te stvari nisu ni predmet naukekoja se ne moe dokazati, i koja se sastoji u shvatanju neposredne premise.Meutim, predmetmiljenja i predmet nauke nisu potpuno identini, nego kao predmet lanog miljenja i predmetistinitog miljenja mogu biti isti samo u izvesnom smislu; na taj isti nain predmet nauke i predmetmiljenja mogu takoe biti isti.

Otroumnost

Otroumnost je sposobnost da se u trenutku tano otkrije srednji termin. Primjer za otroumnost jekad neko vidi da mjesec svoju svijetlu stranu uvijek okree suncu, pa odmah shvati uzrok te pojave, naime, da to biva zato to mesec svoju svetlost dobija od sunca.Oznaimo sa A okrenutisvijetlu stranu suncu, sa primiti svjetlost od sunca, a sa mesec. Tada mesecu, , pripada primiti svjetlost od sunca, dok A okrenuti svijetlu stranu suncu pripada B. Tako je A preko pridano .

Druga knjiga

Teorija definicije i uzroka

Razne vrste istraivanja

Ono o emu se pita jednako je po broju onome to se zna. A postavljamo etiri vrste pitanja. Ona se

odnose na injenicu, na zato" [uzrok], na: da li stvar postoji, i na: ta je ona.Svako istraivanje svodi se na istraivanje srednjeg termina

Kad traimo injenicu, ili kad traimo da li jedna stvar postoji u apsolutnom smislu, mi u stvari traimoda li za to postoji ili ne postoji srednji termin.Kad se istraivanje odnosi na injenicu, tada govorimo djeliminom postojanju stvari, a ako se odnosi na samo postojanje, tada govorimo apsolutnompostojanju. deliminom postojanju misli se kad se pita: Da li se mjesec pomrauje?" ili: Da li semjesec uveava," Jer, mi time pitamo, da li jedna stvar ima ili nema izvjestan atribut.U svim ovimistraivanjima mi se pitamo bilo da li postoji srednji termin [kao uzrok], bilo koji je srednji termin. Ustvari, srednji termin je uzrok, a on se trai u svim ovim pitanjima. Na primjer pitanje: Da li se mjesecpomrauje?" znai: Postoji li za to uzrok ili ne postoji?Da se istraivanje uvijek odnosi na srednjitermin, to se jasno pokazuje u sluajevima kad se srednji termin moe opaziti ulima. Mi srednjitermin traimo samo zato to ga ne opaamo ulima. Mi, na primjer, istraujemo postoji li ili nepostoji srednji termin koji prouzrokuje pomraenje mjeseca. Ali kad bismo bili na mjesecu, mi nebismo istraivali ni da li postoji pomraenje mjeseca, ni zato ono postoji, nego bi nam i jedno i drugo[i injenica i uzrok] bili u isto vrijeme jasni.Naime, iz opaanja bismo ovde dobili saznanje opteg.

Razlika izmeu definicije i dokaza

Jer, definicija izgleda da se odnosi na ono to stvar jeste, i sve ono to objanjava ta je jedna stvarjeste univerzalno i afirmativno, dok silogizama ima dijelom negativnih, a delom neuniverzalnih.Takosu svi silogizmi druge figure negativni, a silogizmi tree figure su neuniverzalni.Dovoljnu potvrdu [zaovo] moe nam pruiti indukcija, jer pomou definicije mi nikad nismo saznali ono to jednomsubjektu ili po sebi pripada ili mu je akcidentalno.Ako je, najzad, definicija saznanje supstancije, tadatakve odredbe oevidno nisu supstancije.Ali, ako znati ono to se moe dokazati znai isto kao imatidokaza tome, tada e proizai nemogunost, onaj ko ima definiciju znae bez dokaza[upravo: znae se stvar koja se moe dokazati bez dokaza, to je nemogue].Dokaz se ne odnosina ono na ta se odnosi definicija. Jer, definicija se odnosi na sutinu i na supstanciju, dok je oevidno

da svi dokazi pretpostavljaju i uzimaju u obzir sutinu.T

ako matematiki dokazi pretpostavljajusutinu jedinice i sutinu neparnog, a isto je i u drugim naukama.Jasno je, prema tome, da ne postojidokaz za sve emu postoji definicija, niti da postoji definicija svega za ta postoji dokaz. I tako senikad istoj stvari ne moe [u isto vrijeme] imati definicija i dokaz. I tako je jasno da definicija i dokazniti mogu biti identini, niti sadrani jedno u drugom.


25/28

Ne postoji dokaz sutine

U stvari, silogizam dokazuje da jedan atribut pripada jednom subjektu pomou srednjeg termina,a, s druge strane, bitnost je u isto vrijeme svojstvena subjektu, i pridaje mu se kao da pripadanjegovoj sutini. Jer, ako je A svojstveno , jasno je da je A svojstveno B, a da je svojstveno , takoda su svi ovi termini svojstveni jedan drugom. I, dalje, ako je A sadrano u sutini svakog B, i ako je afirmirano univerzalno svakom , kao da pripada sutini , A mora, isto tako, nunim nainom, da

bude afirmirano od , kao da pripada njegovoj sutini.Sutina ne moe biti dokazana hipotetikim silogizmom

Ali, da li je mogue hipotetikim silogizmom dokazati definiciju koja izraava sutinu jedne stvari,pretpostavljajui, s jedne strane, da se bitnost stvari [ovde: njena definicija] sastoji iz elemenatasvojstvenih njenoj sutini, a, s druge strane, da se samo ti elementi sadre u sutini, i da je njihov skupsvojstven stvari? Jer, u tome se sastoji sutina stvari.

Definicija ne moe da dokae sutinu

Ali ako definicija moe da dokae ta je jedna stvar, da li ona moe da dokae i da stvar postoji? [I kakobi definicija u isto vreme dokazala sutinu i postojanje jednim obrazloenjem, poto] definicija, kao idokaz, objanjava samo jednu stvar? A razliiti su sutina oveka i postojanje oveka.Zatim kaemo dase, nunim nainom, pomou dokaza za sve moe dokazati da postoji, sem za supstanciju. Ali bie nije

nikad supstancija neega, poto ono nije vrsta. Dakle, dokaz e se odnositi na postojanje stvari. Premasvemu ovom, izgleda da definicija i silogizam nisu isto, i da predmet definicije i predmet silogizma nisuidentini; a iz toga izlazi da definicija nita ne dokazuje i nita ne objanjava, i da sutina ne moe bitipoznata ni pomou definicije, ni pomou dokaza.

Odnos definicije i dokaza

Ponimo, dakle, ponovno od poetka, i objasnimo na koji se nain moe dokazati sutina. Kad saznamoinjenicu, mi traimo uzrok, i mada su nam ponekad istovremeno poznati injenica i uzrok, ipak nijemogue znati uzrok pre nego to se zna injenica. Tako, oevidno, bitnost jedne stvari ne moe da sesazna, ako se ne sazna njeno postojanje. Jer, nemogue je znati ta je jedna stvar kad se ne zna da li onapostoji.Ali, da li jedna stvar postoji ili ne, mi znamo katkad samo akcidentalno, a katkad shvatajui ineto od te stvari. Tako, na primer, zna se da je grom tutnjava oblaka, da je pomraenje mjeseca lienostsvjetlosti, da je ovjek jedna vrsta ivotinje, a da je dua ono to samo sebe pokree. Iz toga izlazi da tobolje znamo da jedna stvar postoji, mi smo sve sposobniji da saznamo njenu sutinu. [Uzmimo sljedeiprimer.] Neka bude mjesec, A pomraenje, a nesposobnost mjeseca, kad je pun, da baca sjenku, iako se nikakvo tijelo ne moe vidjeti izmeu nas i mjeseca. Ako, dakle, nesposobnost [mjeseca kadje pun] da baca senku, i ako se nikakvo tijelo ne nalazi izmeu nas i mjeseca pripada , a ako A bitipomraen pripada B, jasno je da je mjesec pomraen, ali jo nije jasno zato je pomraen, i mi znamoda postoji pomraenje, ali ne znamo ta je ono. Ali, ako je jasno da A pripada , tada pitati zato mu onopripada, znai pitati ta je B, da li je to interpozicija zemlje, ili okretanje mjeseca, ili gaenje njegovesvjetlosti? Ali ovaj novi srednji termin jeste definicija drugoga krajnjega termina dakle, ovde A. Jer,pomraenje je interpozicija koju proizvodi zemlja. Tako smo, dakle, utvrdili kako se iznalazi i saznajesutina, kao i to da nema ni silogizma, ni dokaza sutine.

Ne mogu se dokazati ni postojanje ni sutina principa

Izvjesne stvari imaju uzrok drugi nego one same [to su], dok uzrok nekih drugih stvari nije razliit odnjih samih. Otuda je oevidno da i meu sutinama ima onih koje su neposredne i koje su principi; za te

sutine treba pretpostavljati ne samo da postoje, nego i ono to su, ili ih treba uiniti jasnim na nekidrugi nain.

Razne vrste definicija

Mi samo akcidentalno znamo da li stvar postoji ili ne. Jer, postoji razlika izmeu rei: Zato grmi?" i:ta je grom?" Jer, u prvom sluaju rei e se da grmi zato to se vatra gasi u oblacima. Ali ta je grom?Tutnjava koja postaje kad se vatra gasi u oblacima. Najzad, definicija neposrednih termina jeste tvrenje sutini koje se ne moe dokazati.I tako, definicija je, u prvom smislu, govor sutini koji se ne moedokazati. U drugom smislu, ona je silogizam sutini koji se razlikuje od dokaza samo poloajem termina[spoljnom formom].


26/28

Uzroci uzeti kao srednji termin

Mi mislimo da znamo kad poznajemo uzrok. A ima etiri vrste uzroka: prva je bitnost; druga vrsta sesastoji u tome da, kad su izvjesne stvari date, druga jedna stvar proizlazi nunim nainom; trea jeprincip kretanja stvari; etvrta je cilj zbog koga se neto deava. Kad je jedna stvar data da ondaproizlazi, nunim nainom, druga stvar to se ne moe dokazati samo pomou jedne premise, ve su zato potrebne najmanje dvije premise, a to znai da one moraju imati samo jedan srednji termin. Tako,

kad se stavi taj srednji termin, zakljuak proizlazi nunim nainom.To se jo moe objasniti i na sljedeinain [sljedeim primerom]. Zato je prav ugao upisan u polukrugu? Ili: ta mora biti pa da on bude pravugao? Neka sad A oznaava prav ugao, polovinu dva prava ugla, a ugao upisan u polukrugu. Da A,pravi ugao, pripada , uglu u polukrugu, tome je uzrok B, jer je jednako A, a ugao jednak je B, jer je polovina dva prava ugla. Poto je polovina dva prava ugla, zbog toga A pripada , a to znai, kao tosmo rekli, da je prav ugao upisan u polukrugu. Sem toga, je identino bitnosti A, poto je ono tooznaava definicija A. Ve je pokazano da je srednji termin bitnost kao uzrok.

O istovremenosti uzroka i posljedice

Dalje: ta je led? Pretpostavimo da je led smrznuta voda. Neka voda bude , zaleena A, a srednjitermin, koji je uzrok, naime potpuna oskudica toplote neka bude B. Dakle, pripada , a Azaleenost, [pripada] B. Led se stvara kad se stvara B led se stvorio kad se stvorio, i on e sestvoriti kad se' bude stvorilo.Ova vrsta uzroka [formalni uzrok] i njegova posljedica postajuistovremeno kad postaju, i postoje istovremeno kad postoje.

Definicija supstance metodom kompozicije upotreba podjele

Meu atributima koji uvijek pripadaju jednoj stvari neki se ire dalje nego ona, ali se ne ire preko vrste.Pod atributima koji se dalje ire podrazumijevamo one koji, iako pripadaju univerzalno jednom subjektu, pripadaju i drugom. Jer, skup tih atributa je nunim nainom sama supstancija stvari. Jer, mi jomoemo pretpostaviti da je supstancija svakog subjekta ona vrsta posljednjeg pripadanja koje seprimjenjuje na individue. Princip svih ovih pojmova [vrsta i razlika] jeste definicija, to jest ono to jeprosto, a atributi pripadaju bitno i jedino ovim prostim rodovima, ali oni pripadaju vrsti samo prekonjenog posrednika [to jest preko njenih rodova]. Zbog toga se smije postupati samo na ovaj nain[pomou deljenja], da se ne bi nita izostavilo [previdjelo] pri odreivanju sutine. Na primer, svakaivotinj

46621925-logika-skripta

Documents