4 - Telekomunikacije · Web view- Vodena para - Izduvni gasovi iz vozila . sa dizel motorom, prilikom hladnog starta - Procesi obrade . plastičnih masa - Hemikalije koje lako . isparavaju

C R P

Uputstvo za projektovanjeprotivpožarnih sistema

Uputstvo za projektovanje protivpožarnih sistema

2 © ELPAS 1999


1. Izbor detektora.............................................................................51.1. Generalno........................................................................................................51.1.1. Kategorije nadziranih pojava / ciljevi nadziranja................................................51.1.2. Uticaj visine prostorije......................................................................................61.1.3. Tabela pogodnosti detektora............................................................................71.1.4. Kombinacija različitih detektora........................................................................81.1.5. Uzimanje u obzir ambijentalnih uslova..............................................................91.1.6 Pouzdanost detekcije požara...........................................................................91.2. Detektori dima.................................................................................................91.2.1. Detektori dima F-tipa......................................................................................101.2.2. Detektori dima R-tipa.....................................................................................111.2.3. Linearni detektori dima A2400........................................................................121.3. Detektori dima D/T tipa..................................................................................131.4. Infracrveni detektori plamena S-tipa...............................................................141.5. Ručni detektori...............................................................................................15

2. Raspored i broj javljača.............................................................162.1. Generalno......................................................................................................162.1.1. Tipovi detektora.............................................................................................162.1.2. Dvozonska zavisnost.....................................................................................172.2. Detektori dima...............................................................................................182.2.1. Uticaj visine prostorije....................................................................................182.2.2. Površina po jednom dimnom detektoru...........................................................212.2.3. Uticaj cirkulacije vazduha...............................................................................222.2.4. Maksimalmo rastojanje između detektora.......................................................232.2.5. Minimalno rastojanje između detektora...........................................................252.2.6. Ormari, uskladištena roba..............................................................................252.2.7. Ventilacioni otvori na tavanici.........................................................................262.2.8. Galerije..........................................................................................................272.2.9. Postavljanje detektora u spuštenom plafonu...................................................282.2.10. Prostorije sa provetravanjem / AIR CONDITIONING-om................................292.2.11. Ventilacioni kanali..........................................................................................312.2.12. Stepeništa.....................................................................................................322.2.13. Raspored javljača u zavisnosti od konstrukcije krova......................................332.3. Dimni detektori na ravnim tavanicama............................................................352.3.1. Odstojanje od tavanice...................................................................................352.3.2. Površina nadziranja po detektoru...................................................................352.3.3. Maksimalno rastojanje između detektora........................................................362.3.4. Nadzirani prostor A > Am...............................................................................362.3.5. Uske prostorije...............................................................................................372.3.6. Grede na tavanici...........................................................................................382.4 Detektori dima na tavanicama sa nagibom.....................................................402.4.1. Kanalisanje dima............................................................................................402.4.2. Nadzirana površina po javljaču na kosim tavanicama.....................................402.4.3. Rastojanje detektora u blizini vrha kose tavanice............................................412.4.4. Referentna tabela za određivanje neophodnog broja redova javljača..............422.4.5. Redovi detektora paralelnih sa temenom tavanice..........................................422.5. Termički javljači.............................................................................................452.5.1 Bez rastojanja od tavanice.............................................................................452.5.2. Struktura tavanice / tavanica sa nagibom.......................................................452.5.3. Kanalisanje toplote.........................................................................................462.5.4. Nadzirana površina i maksimalno rastojanje između detektora........................462.5.5. Minimalno rastojanje između detektora...........................................................462.5.6. Ormari, uskladištena roba..............................................................................472.5.7. Ventilacioni otvori na tavanici.........................................................................472.5.8. Galerije..........................................................................................................48

© ELPAS 1999 3


2.5.9. Prostorije sa provetravanjem / AIR CONDITIONING-om................................492.5.10. Uske prostorije / Hodnici................................................................................492.5.11. Spušten plafon...............................................................................................502.5.12. Grede............................................................................................................502.5.13. Zakošena tavanica.........................................................................................512.6. Ručni javljači..................................................................................................522.6.1. Broj i lokacija.................................................................................................522.6.2. Visina montiranja Ručnih javljača...................................................................53

3. Detektorske zone i detektorske linije.......................................543.1. Terminologija.................................................................................................543.2. Formiranje detektorskih zona.........................................................................543.2.1. Automatski detektori požara...........................................................................543.2.2. Ručni javljači..................................................................................................573.2.3. Instalacije upravljačkih signala.......................................................................57

4. Centralna jedinica za detekciju požara....................................584.1. Lokacija centralne jedinice.............................................................................584.2. Paralelna operativna konzola.........................................................................58

5. Instalacije upravljačkih signala................................................595.1. Generalno......................................................................................................59

4 © ELPAS 1999


1. Izbor detektora

1.1. Generalno

Izbor u kojoj prilici koristiti koji AlgoREX® detektor zavisi od :- kategorije nadzirane pojave i opšteg cilja nadziranja od strane sistema za

automatsku dojavu požara- visine prostorije koja se nadzire- uticaja ambijenta uključujući i ometajuće pojave

1.1.1. Kategorije nadziranih pojavaCiljevi nadziranja od strane sistema za automatsku dojavu požara

Kategorije nadziranja pokrivaju tri različita cilja nadziranja od strane sistema za automatsku dojavu požara. One su prilagođene riziku od požara i drugim kriterijumima.

Kategorija nadzora

Opšti cilj nadzora sistema za automatsku dojavu požara

Rizik od požara /posledice Kriterijumi primene Primeri primene

I otvoreni plamen u začetku dojava neophodna

nizakdo

umeren

- nema opasnosti po život- prostor manji od 150 m2

i- slabo širenje vatre i- malo vredne imovine

- Kuhinje- Grejne podstanice- Perionice- Manje garaže- Manje radionice- Manje kancelarije

tinjajuća vatra u začetkudojava nije neophodna

II otvoreni plamen uzačetkudojava poželjna

srednjido

veliki

- opasnost po život ili- prostor ne veći od 150 m2

ili- umereno širenje vatre ili- umerena koncentracija vredne imovine

- Hotelske sobe- Kancelarije sa važnim dokumentima- Istraživačke laboratorije- Stepeništa

tinjajuća vatra u začetkudojava poželjna

III otvoreni plamen u začetku dojava neophodna

velikido

veoma veliki

- velika opasnost po život i- veliki rizik od širenja vatre ili- velika vrednost imovine- umetnička dela neprocenjive vrednosti

- Spavaonice- Trafo stanice- Muzeji- Istorijske građevine

tinjajuća vatra u začetkudojava neophodna

Tabela Kategorije nadgledanja, ciljevi nadzora, rizik od požara, kriterijum primene i primeri primene

© ELPAS 1999 5


1.1.2. Uticaj visine prostorije

Što je prostorija viša, slabija je osetljivost na požar koji treba da bude detektovan. Uticaj pojave vatre se redukuje sa povećanjem zapremine prostorije što i ilustruje slika.

Slika Smanjenje uticaja požara sa povećanjem visine prostorije h

Detektori dimaTermodinamički procesi otvorene vatre raznose čestice dima, tako da se one šire po celoj zapremini prostorije.

Dozvoljena granica razređenosti dima može se povećavati korišćenjem osetljivijih detektora dima.

Tinjajuće vatre proizvode manje dima. One se mogu detektovati od strane javljača na visokim plafonima samo kada se već razviju u otvoren plamen.

Detektori toploteStruje toplog vazduha, koje se dižu sa otvorenog plamena, hlade se veoma brzo sa povećanjem udaljenosti od istog i zapremine prostora. Iz ovog razloga ograničenja ovih detektora u vezi sa visinom plafona se veoma brzo dostižu.

Detektori plamenaUprkos tome što zračenje toplote opada sa kvadratom rastojanja od lokacije plamena do detektora, ovi detektori se mogu koristiti u prostorima sa visokom tavanicom, zahvaljujući veoma velikom opsegu osetljivosti.

6 © ELPAS 1999


1.1.3. Tabela pogodnosti detektora

Tabela pokazuje vrednovanje i odabir detektora u zavisnosti od vrste potencijalnog požara (U) i visine prostorije (H). Konačni odabir detektora se vrši na osnovu vrednosti proizvoda faktora U x H .

Kate-gorijadete-kcije

Cilj detekcijesistema

Detekcija:

Faktor pogodnostiU = Faktor pogodnosti na osnovu cilja i kategorije detekcijeH = Faktor pogodnosti na osnovu visine prostorije hU x H = Faktor pogodnosti

Faktor:U x H = 4 idealan izbor 2 vrlo pogodan 1 pogodan 0 proveriti ili nepogodan

Vrednosti faktora pogodnosti tipa detektora

Dimni detektori Termički detektoriDetektoriplamena

PogodnostF-detektora

PogodnostR-detektora

Pogodnostlinearnihdimnih

detektora

PogodnostTermo-

diferencijalnihdetektora

Termomax

detek-tori

Stan-dard

poizboru

Stan-dard

poizboru

poizboru cl.1 cl.2 po

izboru

I otvorenplamen

U Pogodnost na osnovu cilja detekcije

1 1 1 1 1 2 2 1 2

II otvorenplamen


2 2 1 1 2 0 0 0 0

(1 u ko- mbinaciji

sa dimnimdetektor.)

tinjajućiplamen

III otvorenplamen


1 2 1 2 2 - - - -

(1 u (2 u komb.

sa dimnimdetektor.)

tinjajućiplamen

Vrednosti H – faktora

Faktor pogodnosti H za visinu

prostorije h ili visinu

postavljanja detektora plamena

Visina< 4.5m 2 2 2 2 2 2 2 1 24.5-6m 2 2 2 2 2 2 1 0 26-7.5m 2 2 1 2 2 1 0 - 27.5-9m 1 2 1 1 2 0 - - 29-12m 1 2 0 1 2 - - - 212-16m 0 2 - 0 1 - - - 216-20m - 1 - - 1 - - - 2>20m - 0 - - 0 - - - 1

Tabela Pogodnost automatskih detektora požara

© ELPAS 1999 7


1.1.4. Kombinacija različitih detektora

Pojava požara po svojim fizičkim karakteristikama zavisi od eventualno zapaljivog materijala i brzine širenja vatre tako da se često koriste detektori sa različitim principom rada.

Kategorija nadzora Dodatni zahtevi Varijanta

Preporučljiva kombinacija detektoraF R D/T S A2400

I U slučaju detektora dima:Detekcija vatre bez dima

1

2

3

4

5

6

II Detekcija požara sa i bez dima

1

2

3

4

5

6

Visina prostorije > 10m 1

2

III Detekcija požara sa i bez dima

1

2

3

4

5

6

Dominira rizik od elektr.požara

1

2

3

Visina 6-10m 1

Visina > 10m 1

2

Legenda: F Jonizacioni javljači

R Optički javljači D/T Termički javljači S Infracrveni detektori plamena A2400 Linearni detektor Idealna kombinacija Moguća kombinacija

Tabela Pregled pogodnih kombinacija raznih tipova detektora

8 © ELPAS 1999


1.1.5. Uzimanje u obzir ambijentalnih uslova

Detektor ne sme biti izložen nedozvoljenim uticajima ambijenta u kome se nalazi ukoliko želimo da radi bez lažnih alarma, i to:

- Temperatura ambijenta ispod ili iznad specificirane vrednosti za određeni detektor- Ometajuće vibracije izazvane montiranjem detektora na mašinsku opremu- Prevelika vlažnost- Korozivno okruženje- Dim, prašina, para ili drugi aerosoli izazvani proizvodnim procesom (Dimni detektori)- Izvori toplote ili vrele pare (Termički detektori)- Toplotna radijacija, ponekad refleksija svetlosti (Detektori plamena)

Ukoliko se, zbog raznih posledica požara, termički detektori i detektori plamena moraju instalirati u prostorijama sa kategorijom nadzora II, obično se koriste druge mere bezbednosti preventivne i/ili odbrambene prirode.

1.1.6 Pouzdanost detekcije požara

Uopšteno govoreći, treba koristiti samo one detektore koji zahvaljujući svojim karakteristikama garantuju rad bez lažnih alarma. Privremeno isključenje automatskih detektora iz opravdanih razloga treba izbegavati. Bolje rešenje je koristiti manje osetljive detektore koji će biti sve vreme uključeni.

1.2. Detektori dima

Primena:- Gde se očekuje dim kao prateća pojava požara.- Gde detektori dima nisu eliminisani zbog radnih uslova u prostoru koji se štiti.

Karakteristike detektora :F-tip : Dektuju sve vrste dimaR-tip : Detektuju vidljive, pretežno svetle dimoveLinearni : Detektuju vidljive dimove

© ELPAS 1999 9


1.2.1. Detektori dima F-tipa

Primena:Detektor dima za univerzalnu primenu

Princip rada

Primena Ometajući faktori Tip/modeldetektora

Dozvoljenatemperaturaambijenta

(°C) Vlažnost

Maksimalnanadmorska

visina(m)

IECStandard

zaštite

F-Detektordima

Detekcija svih požara u začetku sa dimom.

Generalno pogodan zanadgledanje prostorija

Velika pogodnost za npr:- Kancelarije - Ostave- Hodnici- Stepeništa- Rezidencijalne prostorije- Bolničke sobe- Hotelske sobe- Muzeji- Izložbeni prostori- Skladišta - Ventilacioni kanali- Proizvodne hale- nadzor vazdušnih strujanja do brzine 20m/s korišćenjem uzoračnih komora

Sve slobodne materije u koncentrisanom obliku (dim se takođe sastoji od slobodnih materija) npr:- Vodena para- Izduvni gasovi iz vozila- Procesi obrade plastičnih masa- Parafinska isparenja- Hemikalije koje lako isparavaju

F716iF716ViF732

-10°...+60° ≤75°C 1,500 IP 43

F905F906

-25°...+80° ≤75°C 1,500 IP 43

F900F911F915F930

-25°...+80° ≤75°C 3,000(osetljivostpodešena

na 3)

IP 43

Podešavanje osetljivosti u zavisnosti od kategorije nadzora, vrste i visine prostorije

Primena Podešavanje osetljivosti (1-3) / Ulaz dima

Kategorija nadzora Vrsta prostorije Visina prostorije u metrima

<3 3...6 6...12 12...20

I normalne, čiste ili malo prljave prostorije 1 1 1 2

II normalne, čiste ili malo prljave prostorije 1 1 1 2

III normalne, čiste prostorije 2 2 3 3 malo prljave prostorije 1 2 3 3

Tabela Primena mogućnosti podešavanja osetljivosti Ulaz dima mali Ulaz dima veliki

Za primenu u prostorijama gde je temperatura <0°C, osetljivost mora biti podešena na 1.

10 © ELPAS 1999


1.2.2. Detektori dima R-tipa

Primena:Tamo gde se očekuju pirolitički požari sa dimom

Princip rada


Dozvoljenatemperatura

ambijenta(°C) Vlažnost

Maksimalnanadmorska

visina(m)

IECStandard

zaštite

R-Detektordima

Detekcija požara sa vidljivim dimom.

Generalno pogodan zanadgledanje prostorija gde se očekuju pirolitički požari.npr:- Električne instalacije svih vrsta- Hotelske sobe - Spavaće sobe- Garaže- Restorani

Sve vidljive slobodne materije npr:- Vodena para- Izduvni gasovi iz vozila sa dizel motorom, prilikom hladnog starta- Procesi obrade plastičnih masa- Hemikalije koje lako isparavaju- Dim cigarete- Tekstilna vlakna

R716i -10°...+60° ≤75°C bezograničenja

IP 43

R910R925R930R936

-25°...+80° ≤75°C bezograničenja

IP 43

Podešavanje osetljivosti u zavisnosti od kategorije nadzora, vrste i visine prostorije

Primena Podešavanje osetljivosti (1-3) / Ulaz dima

Kategorija nadzora Vrsta prostorije Visina prostorije u metrima

<3 3...6 6...12 12...20

I normalne, čiste ili malo prljave prostorije 1 1 1 2

II normalne, čiste ili malo prljave prostorije 1 1 1 2

III normalne, čiste prostorije 2 2 3 3 malo prljave prostorije 1 2 3 3

Tabela Primena mogućnosti podešavanja osetljivosti Ulaz dima mali Ulaz dima veliki

Za primenu u prostorijama gde je temperatura <0°C, osetljivost mora biti podešena na 1.

© ELPAS 1999 11


1.2.3. Linearni detektori dima A2400

Primena:- Naročito se koristi u velikim prostorijama u kojima se očekuje dim kao posledica požara i gde se ne isklučuje pojava dima usled uslova ambijenta.- Linearni detektor dima je često superiorniji od ostalih point-type detektora, npr. za požare se dimom u prostorijama sa ventilacijom

Zahtevi:- Neprekidna linija vida između predajnika i prijemnika od 10 do 100m (bilo šta između prouzrokuje grešku u signalu)- Dve jedinice moraju biti čvrsto montirane tako da se infracrveni zrak ne pomeri zbog pomeranja zgrade (toplota/hladnoća) što može prouzrokovati alarm ili grešku.

Važno: Neophodno je pružiti dobar pristup predajniku i prijemniku da bi moglada se podesi optika sistema !

Princip rada



(°C) Vlažnost

Maksimalnanadmorska

visina(m)

IECStandard

zaštite

Linearnidetektordima

Detekcija požara sa vidljivim dimom.

Pogodan za npr:- Visoke prostorije- Prostorije sa jakim vazdušnim strujama- Muzeji ili drugi objekti gde klasični detektori narušavaju enterijer- Prostorije u kojima se klasični javljači ne mogu montirati- Veliki zatvoreni prostori kao npr.: - Hotelski atrijumi - Kongresne dvorane - Hangari - Fabričke hale - Dugački hodnici

Sve vidljive slobodne materije npr:- Vodena para- Izduvni gasovi iz vozila sa dizel motorom, prilikom hladnog starta- Procesi obrade plastičnih masa- Hemikalije koje lako isparavaju- Kondenzacija vlage na javljačima (preventiva : ugradnja grejača )

A2400

PredajnikA2400S

PrijemnikA2400E

-10°...+60° ≤75°C bezograničenja

IP 52

12 © ELPAS 1999


1.3. Detektori dima D/T tipa

Primena:- U slučaju požara u začetku sa brzim porastom temperature- Gde usled prisustva dima i pare itd. ne mogu da se koriste detektori dima

Princip rada



ambijenta(°C) Vlažnost

IEC Standard zaštite(detektor / baza)

Termičkidetektor

Detekcija požara sa brzimporastom temperature i gde se dimni detektori ne mogukoristiti usled ometajućihfaktora ili požara bez dimanpr:- Radionice- Toplotne podstanice- Kuhinje- Prašnjave prostorije- Manje kancelarije

Izvori toplote npr:- Radijatori- Šporeti i slično.

Direktna izloženost suncu

Vodena para

Nagla promena temperature npr. velikavrata koja vode do susedne tople prostorije

D716 -10°...+50° ≤75°C sa stand. bazom IP 43sa ZS90 IP 53(detektor IP 65)

D900D901D915D920D921

-25°...+50° ≤75°C sa stand. bazom IP 43sa ZS90 IP 53(detektor IP 65)

D2417 -40°...+50° ≤75°C IP 43

Dualnitermičkidetektor

Detekcija požara sa brzimporastom temperature i u prostorijama gde se normalni termički detektori ne mogu koristiti usled postojanja hemikalija, velike prašine, vlažnosti itd- Tuneli na putevima- Silosi sa drvetom- itd.U slučajevima kada se zahteva veća osetljivost nego po EN54-5 stand.

Izvori toplote npr:- Radijatori- Šporeti i slično.

Direktna izloženost suncu

Vodena para

Nagla promena temperature npr. velikavrata koja vode do susedne tople prostorije

D2401D2401 Ex

-25°...+50° ≤95°C IP 65

Max.termički detektor

Detekcija požara po prelasku određene maksimalne temperature.Primena u teškim uslovimaokoline npr. nadgledanje:- Prostorija sa uljem- Prostorija sa motorima u brodu- Velike kuninje

Procesi u radu koji omogućavaju da ambijentalna temperaturapremaši određenu max.temperaturu.

D2409 -25°...+60° 95% IP 65

D2410 -25°...+70° 100% za senzore + kapilarna

cev

IP 65

T2418T2416

-40°...+50° ≤75°C IP 43

© ELPAS 1999 13


1.4. Infracrveni detektori plamena S-tipa

Primena:- Pogodni su za primenu tamo gde se očekuje požar koji uključuje materijale od

ugljenika i koji trenutno stvara plamen i tamo gde su dimni detektori i termički detektori nepogodni.

Detektabilni plameni požariTo su svi plameni požari koji se sastoje od ugljeničnih materijala, kao što su drvo, plastika, alkohol, mineralna ulja, prirodni gas, butan, propan itd.

Nedetektabilni plameni požariTo su svi plameni požari koji se sastoje samo od neorganskih elemenata kao što su fosfor, soda, magnezijum i hidrogen.

Ipak, pošto su ostali materijali obično prisutni u skoro svakoj vatri, npr. materijal za pakovanje, čak se i ovi nedetektabilni požari mogu detektovati.

Princip rada



(°C) VlažnostIEC Standard zaštite

(detektor / baza)

IC plamenidetektor

Brza detekcija plamenih požara npr:- Visoke prostorije- Crkve- Hangari- Skladišta- itd.

Detektor ne može da detektuje kroz staklo!

Direktna ili reflektovana sunčeva svetlostTakođe ometaju i npr:- Pokretni delovi motora- Motori itd.- Topljenje itd.

S610(1-kanalnidetektor)

-20°...+70° ≤75°C IP 43

IC plamenidetektor

Brza detekcija plamenih požara u prostorijama i na otvorenom prostoru npr:- Hangari- Pumpe na reaktorima- Rafinerije- Cisterne- Motorne prostorije u brodovoma- Otvorena skladišta- itd.

Detektor ne može da detektuje kroz staklo!

Veoma imun na lažne fenomene zbog korelacije 2 senzora ugrađena u detektor. Neosetljivi su na npr:- neprirodno svetlo- sunčeva svetlost i sve vrste toplote, ultra-ljubičaste, x i gama zrake

S2406(2-kanalni detektor)

S2406ExS2406SEx

S2406RS2406REx

-40°...+70° ≤95°C IP 65

14 © ELPAS 1999


1.5. Ručni detektori

Primena:- Za trenutno ručno aktiviranje alarma- Za trenutno ručno uzbunjivanje protivpožarne jedinice

Radi sigurnosti, taster za aktiviranje alarma je zaštićen staklom koje se mora razbiti radi davanja alarma.

Princip rada



ambijenta(°C) Vlažnost IEC Standard zaštite

Razbijanjestakla

- duž evakuacionih puteva npr. izlazi, koridori, stepeništa- u specijalno rizičnim oblastima npr. hemijske laboratorije, skladišta- na ulazima sektora gašenja- gde se automatski javljači iz opravdanih razloga često isključuju

- Pri montiranju blizu prekidača- Pri montiranju na izloženim delovima objekta- Ulaz vode- Gde namena javljača nije jasno definisana

AT50AT51

AT50MiAT51Mi

-25°...+80° ≤75°C IP 30

ATAN50 -25°...+80° ≤100°C IP 66

© ELPAS 1999 15


2. Raspored i broj javljača

2.1. Generalno

2.1.1. Tipovi detektora

Pojave koje prate požar (dim, toplota, zračenje), a na osnovu kojih se detektuje isti šire se u svim pravcima. Broj detektora koji je neophodan kako bi se određeni prostor

zaštitio determinisan je parametrima širenja upravo ovih pojava.Slika Različite karakteristike širenja raznih požarnih fenomena

Uopšteno gledajući, sistem za detekciju od požara sa smanjenom površinom koju pokriva jedan javljač postaje osetljiviji zato što rastojanja između javljača i lokacije potencijalnog požara postaju manje. Međutim preko određene granice, povećanje broja javljača donosi mali dobitak u osetljivosti sistema. Zbog toga pri projektovanju moramo težiti optimalnom odnosu između cene i performansi sistema.

Broj i raspored automatskih javljača zavisi od:- Tipa detektora koji se koristi i njegove osetljivosti- Geometrije prostorije koja se štiti- Ambijentalnih uslova

Javljači moraju biti tako izabrani po tipu i raspoređeni u prostoru kako bi svaki eventualni požarni incident bio detektovan u najranijoj fazi. Takođe i sledeće činjenice moraju biti uzete u obzir prilikom projektovanja:

- Detektor mora biti postavljen tako da uvek bude dostupan eventualnoj pojavi požara - Moraju se unapred predvideti ometajuće pojave.- Moraju se predvideti mogući mehanički uticaji (npr. vibracije)- Mora biti omogućeno korektno testiranje i zamena uložaka.

16 © ELPAS 1999


© ELPAS 1999 17


2.1.2. Dvozonska zavisnost

Kada su detektori u dvozonskoj zavisnosti, površina koju pokriva jedan javljač može biti umanjena za 50%. Na taj način se alarm aktivira samo ukoliko je izazvan od obe zone istovremeno. Isključena od ovog izuzetka je dvozonska zavisnost javljača u specijalnim slučajevima. Npr. dimni detektori u garažama. Detektori u ovim slučajevima moraju biti uniformno i simetrično raspoređeni u obe zone što ilustruju slike (Primeri kolektivnog i adresabilnog sistema).

Slika Dvozonsko nadgledanje prostorije sa 2 detektorske linije

Slika Dvozonsko nadgledanje prostorije sa adresabilnim detektorskim sistemom MS9i

18 © ELPAS 1999


2.2. Detektori dima

2.2.1. Uticaj visine prostorije

Kako se visina prostorije povećava, gustina dima se smanjuje zbog toga što se isti širi u većoj zapremini.

Slika Povećanje gustine dima i distribucije dima sa povećanjem visine prostorije

Što je prostorija viša javljači se moraju montirati dalje od plafona zbog toga što se dim podizanjem postepeno hladi i ne može se probiti kroz topao vazduh pri vrhu prostorije. Montiranje klasičnih javljača (point type) na samu tavanicu je efektivno samo ukoliko se ne radi o vrlo visokim prostorijama.

© ELPAS 1999 19


Slika Distribucija dima u pri požaru sa dimom

Posledice:Sa povećanjem visine tavanice:- osetljivost sistema za detekcju požara opada- požar u začetku mora biti veći kako bi se aktivirao alarm- dim se širi na većoj površini tavanice

Ovi fizički uslovi se moraju uzeti u obzir pri instaliranju sistema detekcije požara.

20 © ELPAS 1999


Slika Uzimanje u obzir povećanje visine prostorije pri planiranju sistema detekcije požara

© ELPAS 1999 21


2.2.2. Površina po jednom dimnom detektoru

Površina po jednom javljaču (Am) je definisana kao funkcija visine prostorije i opasnosti od požara.

Slika Oblast nadgledanja po dimnom detektoru u funkciji od visine prostorije i stepena opasnosti

Stepen rizika 2 može biti izabran u najvećem broju situacijaStepen rizika 1 treba razmatrati samo ukoliko:- u eventualnom požaru nema nikakve opasnosti po živote ljudi- u datim prostorijama nema vrednijih materijalnih dobara- ukoliko je rizik od izbijanja požara vrlo nizak- ukoliko su preduzete i druge zaštitne mere protiv požara

Stepen rizika 3 se preporučuje ukoliko:- ukoliko je eventualni požar veoma opasan po živote ljudi- ukoliko su u datim prostorijama uskladištena dobra izuzetne materijalne vrednosti. - ukoliko je rizik od izbijanja požara veoma visok

22 © ELPAS 1999


2.2.3. Uticaj cirkulacije vazduha

U veštački provetravanim prostorijama povećano je širenje dima. Što je provetravanje intenzivnije teže je formiranje uniformne koncentracije dima u požarom zahvaćenoj prostoriji. Upravo ova pojava značajno umanjuje osetljivost sistema za dojavu požara. Ista se može delimično kompenzovati umanjenjem nadzirane površine po javljaču i povećanjem osetljivosti javljača.

U situaciji povećanog provetravanja prostora, površina nadzirana od strane jednog javljača mora biti umanjena u odnosu na istu računatu prema visini prostorije množenjem faktorima datim u tablici.

Izmena vazduha u satu vremena Multiplikativni faktor

> 10< 20

0.9

> 20< 30

0.8

> 30< 40

0.7

> 40< 50

0.6

> 50< 75

0.5

> 75< 100

0.4

> 100 0.3

Tabela Smanjenje površine nadzora detektora u prostorijama sa obilnom promenom

vazduha

© ELPAS 1999 23


2.2.4. Maksimalmo rastojanje između detektora

Maksimalno dozvoljeno rastojanje između detektora ili između detektora i zida zavisi od površine koju nadzire jedan detektor (Am).

U principu detektor nadzire kružnu površinu. Maksimalno rastojanje između detektora po "Cerberusu" je jednako poluprečniku tog kruga. Površina kvadrata koji odgovara ovom krugu je nešto veća, stoga da bi se očuvala površina Am, parametar maksimalnog rastojanja između javljača se može primenjivaati samo u jednom pravcu dok se u drugom (normalnom na prethodni) mora redukovati.

Odnos između površine koju nadzire jedan javljač i maksimalnog rastojanja između javljača

Maksimalno rastojanje javljač - zid.

Iz praktičnih razloga maksimalno rastojanje javljač - zid mora biti mereno pod pravim uglom horizontalno na zid.

24 © ELPAS 1999


Sledeće slike prikazuju simetrično raspoređivanje detektora kako bi se pritom očuvala maksimalna dozvoljena površina koju nadzire detektor Am.

Slika Distribucija detektora

Slika Primer AM 100m2

Čak i u slučajevima kada nepravilna geometrija prostorije ili određene prepreke sprečavaju ravnomerno postavljanje javljača, moramo ih tako rasporediti kako bi očuvali vrednost nadzirane površine Am.

© ELPAS 1999 25


2.2.5. Minimalno rastojanje između detektora

Rastojanje između detektora zidova, nameštaja ili uskladištene robe ne sme biti manje od 0.5m osim ukoliko se ne radi o hodnicima, kanalima ili sličnim delovima objekta čija je širina manja od jednog metra. Ukoliko na tavanici postoje grede ili ventilacioni kanali koji su od tavanioce udaljeni ne više od 0.15m i sl. onda bočna udaljenost do javljača mora biti najmanje 0.5m.

Slika Rastojanja između detektora i zidova, greda i tavanice

2.2.6. Ormari, uskladištena roba

Ormari, uskladištena roba i sl. čiji je vrh na udaljenosti manjoj od 0.3m od tavanice sprečavaju širenje dima prilikom eventualnog požara pa se pri projektovanju moraju tretirati kao pregradni zidovi.

Slika Podela prostorije = h’ <0.3m

26 © ELPAS 1999


2.2.7. Ventilacioni otvori na tavanici

Zbog provetravanja vazduha ventilacioni otvori ometaju normalan rad javljača jer razređuju dim u njegovoj okolini stoga se pri projektovanju i montaži moramo pridržavati preporuka proizvođača.

Slika Raspored detektora sa unilateralnom ventilacijom na plafonu

Slika Raspored detektora sa bilateralnom ventilacijom na plafonu

© ELPAS 1999 27


2.2.8. Galerije

U osnovi galerije i slične arhitektonske strukture koje ne dozvoljavaju prolaz dima moraju se tretirati na isti način. Detektori moraju biti postavljeni ispod galerija tako da je:

b>¼sgde se " s " računa na osnovu veličine nadzirane površine u korelaciji sa visinom prostorije ispod galerije (slika)

Slika Postavljanje detektora u galerijama bez greda

U slučaju da postoji ivica sa gredom problemu se pristupa na sledeći način:

Ukoliko je hh

'

.01 gredu možemo zanemariti pri projektovanju.

U suprotnom hh

'

> 0.1 i b > 1m detektor se postavlja kao na sledećoj slici

Slika Postavljanje detektora u galerijama sa gredama

28 © ELPAS 1999


2.2.9. Postavljanje detektora u spuštenom plafonu

Spušteni plafoni različitih vrsta, oblika i namene umanjuju manje ili više efekte širenja dima i toplote. Stepen uticaja spuštenog plafona na ove pojave varira u zavisnosti od veličine otvora na spuštenom plafonu i tipa požara.

Slika Postavljanje detektora u spuštenom plafonu

Kategorijanadzora

Procenat otvorenostiduplog plafona

Moraju li se otvori naduplom plafonu nadzirati

Postavljanje detektoraPozicija A PozicijaB

I

II

ili

< 50% Da x x

Ne x

>50% Da ili Ne x

III< 50% Da x x

Ne x x

50-70% Da ili Ne x x

>70% Da ili Ne x (h>4m)

x

Tabela Postavljanje detektora u spuštenom plafonu

© ELPAS 1999 29


2.2.10. Prostorije sa provetravanjem / AIR CONDITIONING-om

Kada se projektuje sistem za zaštitu od požara mora se voditi računa da isti bude efikasan čak i kada je uključen sistem za provetravanje ili klimatizaciju. To se postiže ukoliko se detektori ne postavljaju ispred struja svežeg vazduha koji dolazi iz otvora, naprimer klimatizera.

Svež vazduh:U slučaju dotoka svežeg vazduha bočno kroz rešetke na zidu pozicija detektora mora biti udaljena najmanje 1.5m od ventilacionog otvora. (kao na sl.)

Slika Pozicija detektora pri bočnom provetravanju

U slučaju ventilacionih otvora postavljenih kao na sledećoj slici, detektori se montiraju simetrično između.

Slika Pozicija detektora sa vazdušnim otvorima na plafonu

30 © ELPAS 1999


U slučaju izvlačenja vazduha iz prostorije kroz ventilacione otvore pri vrhu ili pri dnu zida pozicija detektora mora biti kao na slikama

Slika Postavljanje detektora sa bočnim izvlačenjem vazduha

Slika Otvori za izvlačenje vazduha blizu poda: Zajedno sa detektorima na plafonu, nadgledanje izvlačenja vazduha se preporučuje sa ASD detektorskom jedinicom

© ELPAS 1999 31


2.2.11. Ventilacioni kanali

Nadzor svežeg vazduha: U cilju sprečavanja prodora dima u klima ili ventilacione kanale kada dođe do požara (Npr. vatra na motoru ili filterima za vazduh) postavlljaju se uzoračne komore (ASD-sa F-jonizacionim javljačem) i to kao na slici.

Slika Pozicija uzoračnih komora za nadgledanje svežeg vazduha

Nadzor vraćenog vazduha iz prostorijaNadzor vraćenog vazduha iz prostorija nikako ne sme odmeniti nadzor od strane detektora požara u samim prostorijama kako bi prostorije bile sigurne čak i u vreme kada je sistem za klimatizaciju i ventilaciju isključen. Štaviše, dim koji stiže iz požarom zahvaćenih prostorija najčešće je razblažen vazduhom iz drugih prostorija, tako da javljači odrađuju samo u slučaju velikih požara. Upravo zbog toga se preporučuje postavljanje ASD-uzoračnih komora na povratnim ventilacionim kanalima, gde je god moguće na samim izlazima sektora izmene vazduha kako je ilustrovano na slici.

Slika Nadgledanje vraćenog vazduha sa ACD uzoračnom komorom

32 © ELPAS 1999


2.2.12. Stepeništa

Na stepeništima najmanje jedan javljač požara mora biti postavljen na tavanici poslednjeg sprata. Ukoliko su drugi spratovi odvojeni od poslednjeg sprata vratima, sledeći detektor mora biti postavljen na tavanici ispred tih vrata. U slučajevima kada su stepenice visoke više od 12m i kada između spratova ne postoje prepreke (vrata), mora dodatno biti postavljen najmanje po jedan detektor na svaka tri sprata.

Slika Postavljanje detektora u stepeništu

© ELPAS 1999 33


2.2.13. Raspored javljača u zavisnosti od konstrukcije krova

Parametri projektovanja sistema za detekciju požara zavise i od nagiba tavanice.

Iz praktičnih razloga nagib tavanice se ne daje u stepenima već u odnosu visine i dužine tavanice. Taj faktor se zove nagib (N).

Bez nagiba:

Slika Prostorija sa nagibom krova N = 0 (Pogledati poglavlje 2.3 “Detektori na ravnom krovu”)

Blagi nagib:

Slika Nagib plafona N1 = N2 ≤0.2

Tavanice sa nagibom N<0.2 se u prvoj aproksimaciji smatraju ravnim.

Ilustrovaćemo i nekoliko tipičnih vrsta tavanica sa nagibom :

Srednji nagib:

Slika Nagib krova N1 = N2 >0.2 ≤0.5 (Pogledati poglavlje 2.4. “Detektori na tavanicama sa nagibom”)

34 © ELPAS 1999


Veliki nagib:

Slika Nagib krova >0.5 (Pogledati poglavlje 2.4. “Detektori na tavanicama sa nagibom”)

Slika Asimetričan krov sa N2>0.2

Krov sa N>0.2 se smatra krovom sa velikim nagibom (pogledati poglavlje 2.4. “Detektori na tavanicama sa nagibom”)

© ELPAS 1999 35


2.3. Dimni detektori na ravnim tavanicama

2.3.1. Odstojanje od tavanice

Da bi dim mogao neometano da dosegne javljač, isti mora biti postavljen ispod nivoa na kom se akumulira toplota. To rastojanje se određuje na osnovu prikazane tabele.

Visina prostorije (m ) Ugao tavanice( u stepenima)

do 58cm/m (do 30°) do 58cm/m (od 30°)

do 6m 3 do 30 cm 20 do 50 cm

6 do 7.5m 7 do 40 cm 25 do 60cm

7.5 do 9m 10 do 50 cm 30 do 70cm

9 do 12m 20 do 80 cm 50 do 100cm

Tabela Odstojanje od tavanice

Slika Odstojanje od tavanice detektora osetljivog na dim

2.3.2. Površina nadziranja po detektoru

Slika Površina nadziranja po detektoru na ravnoj tavanici

36 © ELPAS 1999


2.3.3. Maksimalno rastojanje između detektora

Slika Maksimalno rastojanje detektora s

2.3.4. Nadzirani prostor A > Am

Povećanje AM u prostorijama površine max. 1.33 AmU prostorijama čije su površine ne više od 1 / 3 veće od maksimalne površine nadziranja, možemo slobodno povećati i AM do te vrednosti. Pod tim uslovima zahvaljujući akumulaciji dima jedan detektor je dovoljan za nadzor te prostorije .

Slika Smanjenje broja detektora po prostoriji zbog akumulacije dima u toj prostoriji

© ELPAS 1999 37


2.3.5. Uske prostorije

U uskim prostorijama širenje dima je kanalisano pa se zbog toga detektori mogu razmaknuti više nego što je uobičajeno. Međutim veličina nadzirane površine Am ne sme biti prekoračena.

U prostorijama kojima je širina < 1/2 s, razmak između detektora može biti povećan prema sledećoj tabeli :

Slika Povećano rastojanje detektora

Jedan detektor mora uvek biti instaliran na spojevima hodnika

Slika Postavljanje detektora na spojevima hodnika

38 © ELPAS 1999


2.3.6. Grede na tavanici

Minimalno rastojanje detektor greda:Grede sprečavaju širenje dima. Minimalno rastojanje detektor - greda je 50cm

Slika Minimalno rastojanje između detektora i grede

Što je veći odnos između visine grede i visine prostorije i što je manji razmak između greda, veće je ometanje širenja dima u slučaju eventualnog požara. Ovakvo ometanje širenja dima mora biti uzeto u obzir prilikom projektovanja sistema za detekciju požara, pre svega uzimajući u obzir sledeće parametre :- odnos visina grede i prostorije - odnos razmaka između dve susedne grede i veličine prostorije

Odnos između visine grede i visine prostorije:

Slika Visina prostorije i visina grede

Taj odnos se obeležava kao : = h'/hUkoliko je ovaj odnos veći od 0.3 grede se posmatraju kao pregrade datog prostora.

Odnos između površine među gredama (AU) i nadzirane površine (AM)Taj odnos se računa kao = AU / AM

Raspored detektora ukoliko je AU / AM < 0.9Ukoliko se odnos h' / h nalazi između 0.1 i 0.3 i AU /AM < 0.9 nadzirana površ mora biti redukovana prema uputstvima koja slede

Korekcioni faktor K redukcije nadzirane površi AmRedukcija nadzirane površi AM neophodna je zbog sprečavanja širenja dima usled postojanja greda. Faktor redukcije K je upravo funkcija prethodno pomenuta dva faktora. Nova redukovana vrednost površine nadziranja obeležava se kao AMk.

© ELPAS 1999 39


OdnosOdnos

-0.05 * 0.06-0.1 0.11-0.15 0.16-0.2 0.21-0.25 0.26-0.3 >0.3

K P K P K P K P K P K P Smatratiprostoriju

podeljenom(npr. zid)

- 0.1 0.9 P1 0.9 P2 0.9 P2 0.8 P2 0.8 P2 0.8 P2

0.11 - 0.2 0.9 P1 0.9 P3 0.8 P3 0.7 P4 0.6 P4 0.6 P5

0.21 - 0.3 0.9 P1 0.8 P4 0.7 P4 0.6 P4 0.5 P4 0.5 P7

0.31 - 0.4 0.9 P4 0.8 P4 0.8 P4 0.7 P4 0.6 P5 0.5 P7

0.41 - 0.5 1.0 P4 0.9 P4 0.8 P5 0.8 P5 0.7 P5 0.6 P7

0.51 - 0.6 1.0 P1 0.9 P5 0.9 P5 0.8 P5 0.8 P5 0.7 P7

0.61 - 0.7 1.0 P1 0.9 P5 0.9 P5 0.9 P5 0.8 P7 0.8 P7

0.71 - 0.8 1.0 P1 1.0 P6 1.0 P7 0.9 P7 0.9 P7 0.9 P7

0.81 - 0.9 1.0 P6 1.0 P6 1.0 P7 1.0 P7 1.0 P7 0.9 P7

≥ 0.9 Nema smanjenja površine nadzora

AU = Rastojanje među gredama h’ = Visina gredaAM = Površina nadzora h = Visina prostorije

* Ignorisati grede manje od 10cm!K Faktor korekcijeP Faktor rasporeda javljača

Tabela Raspored detektora na tavanicama sa gredama (AU ≤0.9AM)

Na osnovu ove tabele izračunavamo vrednost redukovane nadzirane površi.

AM x K = AMk

Faktor raspodele detektora je dat u dodatnim poljima tabele:

Detektore postaviti :P1 Između greda ili na njimaP2 Između greda ili na njima ali na visini donje ivice gredeP3 Na gredamaP4 Ukoliko je razmak između greda <1/2 s -na gredama, u suprotnom na sredini svakog drugog para gredaP5 - ukoliko je razmak između greda <1/2 s -na gredama, u suprotnom između svake dve gredeP6 - između svake dve grede ili na svakoj grediP7 - između svake dve grede vodeći pri tom računa da maksimalno rastojanje između detektora (1.6 Amk ) nije premašeno, u suprotnom povećati broj detektora

40 © ELPAS 1999


2.4 Detektori dima na tavanicama sa nagibom

2.4.1. Kanalisanje dima

Kose tavanice kanališu dim tako da se njegova koncentracija bitno povećava na samom vrhu. Iz ovog razloga se u vim slučajevima nadzirana površina Am i rastojanje između detektora - s, povećavaju.

Slika Kanalisanje dima na tavanicama sa nagibom

2.4.2. Nadzirana površina po javljaču na kosim tavanicama

Slika Nadzirana površina javljača na kosim tavanicama

Na grafikonu je ilustrovan primer gde je : h = 9m i AM = 145m2

© ELPAS 1999 41


2.4.3. Rastojanje detektora u blizini vrha kose tavanice

Da bi dim dosegao javljač neometano, isti mora biti postavljen u blizini vrha kose tavanice, ali i ispod nivoa na kome se akumulira topao vazduh. Sledeća tabela prikazuje rastojanje između detektora u blizini vrha kose tavanice, a u funkciji visine prostorije i ugla zakošenja tavanice.

Visina prostorije u m(RH)

Ugao zakošenja tavanice

do 50 cm/mN<0.5

rastojanje a

više od 50 cm/mN>0.5

rastojanje a

do 6 3 do 30 cm 20 do 50cm

od 6 do7.5 7 do 40 cm 25 do 60cm

od 7.5 do 9 10 do 50 cm 30 do 70cm

od 9 do 12 20 do 80cm 50 do 100cm

Tabela Rastojanje detektora u blizini vrha kose tavanice

Slika Rastojanje detektora u blizini vrha kose tavanice

Tamo gde kosina tavanice varira, detektor se mora pomeriti na stranu sa manjom kosinom.

Slika Raspored detektora na asimetričnoj tavanici

42 © ELPAS 1999


2.4.4. Referentna tabela za određivanje neophodnog broja redova javljača

Umesto parametra koji označava maksimalno rastojanje između detektora (s), referentni parametar kod kosih tavanica je "z". On uzima u obzir efekat kanalisanja dima i na osnovu njega se iz tabele može odrediti razmak između redova javljača kao i broj neophodnih redova.

Slika Referentni parametar z za određivanje broja redova detektora

2.4.5. Redovi detektora paralelnih sa temenom tavanice

Na dole prikazanoj slici vidimo i simetrične i asimetrične preseke tavanice sa nagibima različite strmoće. Kod asimetričnih tavanica kraće rastojanje od bočnog zida do vertikale na kojoj se nalazi teme tavanice, uvek se obeležava sa b1 a duže rastojanje sa b2. U zavisnosti od nagiba tavanice, javljači su u većem ili manjem stepenu pomereni prema temenu tavanice.

Slika Opis mera objekta

© ELPAS 1999 43


Broj i raspored redova javljača paralelnih temenu tavanice određuje se pomoću parametara nagiba tavanice N1, N2, b1, b2 i referentnog parametra "z".

U slučaju vrlo uskih prostorija u obzir se uzima i dodatni parametar: odnos visine greda i visine prostorije (ukoliko na tavanici greda uopšte ima).

Pomoću sledećih tabela, a na osnovu poznatih parametara se određuje broj neophodnih redova javljača i njihov raspored na kosoj tavanici .

Tabela Tabela za očitavanje frakcija b1 ili b2

44 © ELPAS 1999


Slika Utvrđivanje potrebe za redovima detektora paralelnih sa ivicom i njihovu distribuciju preko dva dela objekta širine b1 ili b2

© ELPAS 1999 45


2.5. Termički javljači

2.5.1 Bez rastojanja od tavanice

Za razliku od dimnih javljača, termički se montiraju na najvišu tačku na tavanici.

Slika Postavljanje termičkog javljača na najvišu tačku tavanice

2.5.2. Struktura tavanice / tavanica sa nagibom

Nadzirana površina i raspored javljača je određen strminom tavanice.

Iz praktičnih razloga nagib se ne izražava u stepenima već kroz faktor " N " koji predstavlja odnos između visine i dužine nagnute tavanice (kako je i predstavljeno na slici).

Slika Računanje nagiba tavanice

N ≤0.2 = ravna tavanicaN >0.2... ≤0.5 = tavanica sa malim nagibomN >0.5 = tavanica sa velikim nagibom

46 © ELPAS 1999


2.5.3. Kanalisanje toplote

Upravo zbog zakošenosti tavanice toplota se kanališe prema najvišoj tački tavanice, gde je samim tim i njena najveća koncentracija. Iz ovog razloga bazična nadzirana površina (AM) i razmak između javljača (s) su uvećani.

Slika Kretanje toplote do najviše tačke tavanice

2.5.4. Nadzirana površina i maksimalno rastojanje između detektora

Porast temperature na tavanici direktno iznad mesta izbijanja požara opada sa kvadratom visine prostorije. Upravo iz ovog razloga nadzirana površina po jednom termičkom detektoru je manja nego po jednom dimnom detektoru.

Maksimalno dozvoljeno rastojanje između dva susedna detektora (s) i između detektora i zida (1/2 s), zavisi od nadzirane površine i nagiba tavanice.

Površinaprostorije

koja se nadzire

Maksimalna nadzirana površina (Am) i maksimalni razmak između detektora (s)Nagib tavanice N

<0.2 >0.2 ...<0.5 >0.5

AM s AM s AM s

<30 m2 30m2 7.80m 30m2 9.20m 30m2 10.60m

>30 m2 20m2 6.60m 30m2 9.20m 40m2 12.00m

Tabela Površine nadgledanja i rastojanje detektora za termičke detektore

2.5.5. Minimalno rastojanje između detektora

Rastojanje između detektora, zidova, nameštaja ili uskladištene robe ne sme biti manje od 0.5m osim ukoliko se ne radi o hodnicima, kanalima ili sličnim delovima objekta čija je širina manja od jednog metra. Ukoliko na tavanici postoje grede ili ventilacioni kanali koji su od tavanioce udaljeni ne više od 0.15m i sl. onda bočna udaljenost do javljača mora biti najmanje 0.5m.

Slika Rastojanje detektora od nameštaja

© ELPAS 1999 47


2.5.6. Ormari, uskladištena roba

Ormari, uskladištena roba i sl. čiji je vrh na udaljenosti manjoj od 0.3m od tavanice sprečavaju širenje dima prilikom eventualnog požara pa se pri projektovanju moraju tretirati kao pregradni zidovi.

Slika Prostorija podeljena uskladištenom robom

2.5.7. Ventilacioni otvori na tavanici

Zbog provetravanja ventilacioni otvori ometaju normalan rad javljača jer hlade vazduh u njegovoj okolini stoga se pri projektovanju i montaži moramo pridržavati preporuka proizvođača.

Slika Postavljanje detektora sa unilateralnom ventilacijom

Slika Postavljanje detektora sa bilateralnom ventilacijom

48 © ELPAS 1999


2.5.8. Galerije

U osnovi galerije i slične arhitektonske strukture koje ne dozvoljavaju širenje toplote moraju se tretirati na isti način. Detektori moraju biti postavljeni ispod galerija tako da je:

b > ¼s

gde se s računa na osnovu veličine nadzirane površine u korelaciji sa visinom prostorije ispod galerije (slika)

Slika Postavljanje detektora ispod galerije

U slučaju da postoji ivica sa gredom problemu se pristupa nasledeći način:

Ukoliko je gredu možemo zanemariti pri projektovanju.

U suprotnom > 0.1 i b > 1m detektor se postavlja kao na sledećoj slici

Slika Postavljanje detektora na galerije sa gredom

© ELPAS 1999 49


2.5.9. Prostorije sa provetravanjem / AIR CONDITIONING-om

Termički detektori za nadzor prostorija ne smeju biti postavljeni na udaru struja svežeg vazduha koje potiču od sistema za ventilaciju ili erkondišn-sistema. Spušteni plafoni sa perforacijom za ventilaciju moraju biti zapušeni u okolini termičkih javljača požara (kao na slici).

Slika Zatvaranje tavanice sa perforacijom

2.5.10. Uske prostorije / Hodnici

U uskim prostorijama ili hodnicima ne širim od 3m, rastojanje između susedna dva javljača može biti povećano do 10m. Međutim maksimalna nadzirana površina ne može biti premašena.

Važno je reći da se detektor uvek mora postaviti na spojevima hodnika (kao na slici).

Slika Postavljanje detektora u uskim prostorijama / hodnicima

50 © ELPAS 1999


2.5.11. Spušten plafon

Spušteni plafoni različitih vrsta, oblika i namene utiču manje ili više na efekte širenja toplote. Stepen uticaja spuštenog plafona varira u zavisnosti od veličine i tipa otvora na spuštenom plafonu.

Slika Postavljanje detektora na spušten plafon

% Otvorenostispuštenog

plafona

Veličina otvora Moramo li nadzirati

otvore

Postavljanje detektoramali (do 1cm) veći (> 2cm) Pozicija A Pozicija B

>50% da ili ne da ili ne da ili ne X

>25% ... 50%

da ne ne X

da ne da X X

ne da da ili ne X

<25% da ili ne

da ili ne ne X

da X X

2.5.12. Grede

Grede se takođe moraju uzeti u obzir i to u zavisnosti od visine prostorije i visine same grede.

Slika Određivanje da li se grede moraju uzeti o obzir

© ELPAS 1999 51


2.5.13. Zakošena tavanica

Ukoliko je nagib tavanice veći N >0.5, onda jedan red termičkih detektora mora biti postavljen u temenu tavanice.

Dodatni redovi javljača su neophodni kako bi se očuvala maksimalna dozvoljena nadzirana površina. Nekoliko primera ilustruju slike.

Slika Postavljanje redova detektora na tavanicu nagiba N >0.5

Ako nagib tavanice leži između 0.2 i 0.5m, red detektora u brazdi se može izostaviti. Redovi detektora su drastično pomereni prema brazdi.

Slika Postavljanje redova detektora na tavanicu nagiba N od 0.2 do 0.5

52 © ELPAS 1999


2.6. Ručni javljači

2.6.1. Broj i lokacija

Ručni javljači moraju biti postavljeni tako da se nalaze duž puteva za evakuaciju i da su jasno vidljivi, npr.

- Izlazi- Hodnici- Stepeništa- Holovi- posebno rizične prostorije

i to na razmaku ne većem od 40 m

Slika Lokacija ručnih javljača duž puteva za evakuaciju

© ELPAS 1999 53


2.6.2. Visina montiranja ručnih javljača

U opštem slučaju ručni javljači se montiraju na visini od 1.50 do 1.70m od poda. To sprečava neočekivane greške (npr. mešanje sa prekidačem za svetlo u mraku).

Slika Visina montiranja ručnog javljača požara

54 © ELPAS 1999


3. Detektorske zone i detektorske linije

3.1. Terminologija

Detektorska zona je grupa detektora na jednoj liniji za koju postoji posebna indikacija na centralnom uređaju za nadzor.Detektorska linija je fizički vod koji povezuje javljače sa centralnim uređajem.

3.2. Formiranje detektorskih zona

3.2.1. Automatski detektori požara

Celokupan objekat koji se štiti od požara mora biti podeljen u detektorske zone. Iste moraju biti planirane tako da se eventualni incident locira sa lakoćom.

Slika Lociranje požara formiranjem detektorskih zona

Detektorske zone ne smeju se prostirati na više spratova ili kroz više požarnih sektora. Izuzetak iz ovog pravila su stepeništa, liftovi, kanali za instalacije...

© ELPAS 1999 55


Slika Podela cele oblasti nadgledanja na detektorske zone

Izvestan broj prostorija je grupisan u jednu detektorsku zonu:- ukoliko su prostorije susedne i ukoliko ih nema više od pet- ukoliko su prostorije susedne i ukoliko su njihovi ulazi laki za nadzor i ako su paralelni indikatori postavljeni ispred istih ulaza lako uočljivi.

Slika Jedna detektorska zona za max. 5 susednih prostorija, eksterni indikator nije neophodan

Slika Jedna detektorska zona za više od 5 susednih soba, eksterni indikator je neophodan

56 © ELPAS 1999


Detektori postavljeni u duplim podovima, duplim plafonima, instalacionim kanalima, kanalima za klimatizaciju i ventilaciju moraju formirati posebne zone ili mora biti moguće lako lokalizovati javljač koji je odradio npr. pomoću paralelnih iindikatora.

Slika Raspored detektorskih zona u oblastima koje nisu odmah vidljive

© ELPAS 1999 57


3.2.2. Ručni javljači

Zbog specifičnosti koje proizilaze iz " CERBERUS "- ove alarmne organizacije, ručni javljači moraju biti grupisani u posebne zone.

U slučaju da objekat ima više spratova preporučuje se da se definiše i više zona ručnih javljača.

Slika Formiranje zona ručnih javljača na stepeništu objekta koji ima više od dva podrumska nivoa.

3.2.3. Instalacije upravljačkih signala

Najčešće, u slučaju požara, protivpožarne instalacije kao što su klapne, sistemi za ventilaciju, liftovi itd moraju biti automatski aktivirane. Ovo moramo imati u vidu prilikom projektovanja protivpožarnog sistema i podele objekta na odgovarajuće zone.

58 © ELPAS 1999


4. Centralna jedinica za detekciju požara

4.1. Lokacija centralne jedinice

Centralna jedinica se na objektu mora postaviti vodeći računa o sledećim kriterijumima:- Centralnu jedinicu postaviti u neposrednoj blizini glavnog ulaza objekta koji se nadzire

ili na ulazu koji koristi vatrogasna služba u slučaju potrebe. Ukoliko to nije moguće iz praktičnih razloga, centralu postaviti na pogodnom mestu a operativnu konzolu izvesti i postaviti na gore pomenute pozicije.

- Obezbediti optimalne uslove za funkcionisanje centrale vodeći računa o: temperaturi, vlažnosti, prašini, izloženosti vibracijama i eventualnim mehaničkim oštećenjima.

- Obezbediti lak pristup centrali radi ožičenja i servisiranja

4.2. Paralelna operativna konzola

Na sistemima koji pokrivaju velike objekte praktično je postaviti paralelne operativne konzole na različitm lokacijama kako bi se uštedelo vreme za istragu alarma. Prema Cerberus-ovom alarmnom konceptu, pretraga alarma uklučujući i reset, ne sme trajati duže od deset minuta. Takođe ni jedan deo nadziranog objekta ne sme biti udaljeniji više od dvesta metara od konzole.

Slika Primer sistema detekcije požara s daljinskim displejom i kontrolnim terminalom

© ELPAS 1999 59


5. Instalacije upravljačkih signala

5.1. Generalno

To su instalacije koje sačinjavaju deo protivpožarnog sistema a bivaju aktivirane od strane centralne jedinice.

Iste uključuju:- isključenje erkondišn ili ventilacionog sistema- spuštanje klapni - zatvaranje protivpožarnih vrata- uključenje ventilacionih sistema za udaljenje dima i toplote- uključenje rezervnog osvetljenja- spuštanje i blokiranje liftova - isključenje mašina i opreme različite vrste

Aktiviranje bilo koje od ovih komandi ne sme imati uticaja na normalan rad sistema za detekciju požara.

60 © ELPAS 1999

4 - Telekomunikacije · Web view- Vodena para - Izduvni gasovi iz vozila . sa dizel motorom, prilikom hladnog starta - Procesi obrade . plastičnih masa - Hemikalije koje lako . isparavaju

Documents