-Uzroci-Saobracajnih-Nezgoda

7/17/2019 -Uzroci-Saobracajnih-Nezgoda

http://slidepdf.com/reader/full/-uzroci-saobracajnih-nezgoda 1/20

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZAMENADŽMENT U SAOBRAĆAJU - NIŠ

Predmet: Bezbednost u saobraćaju

Tema em!"ar#$% rada:

Uzroci saobraćajnih nezgoda

&r$'e$r: t(de"t: dr Miroljub Jevtić Marko Lukić

)r*!"de#a:

MC224П/2!2



Sadr+a,

1.

Uvod........................................................................................................................3

2."eorije saobraćajnih nezgoda.......................................................................................3

2.1. "eorija slu#aja..................................................................................................3

2.2. "eorija zaraze................................................................................................... 4

2.3. "eorija sklonosti................................................................................................ 4

2.4. $%ell teorija......................................................................................................4

3. Uzroci saobraćajnih nezgoda......................................................................................5

3.1. Uzrast............................................................................................................. 6

3.2. &skustvo..........................................................................................................6

3.3.'ol..................................................................................................................7

3.4. (id................................................................................................................8

3.5. 'siho)otorne s%osobnosti....................................................................................8

3.6. &nteligencija i %osebne s%osobnosti.........................................................................8

3.7. Li#nost........................................................................................................... 7

3.8. $ocijalni #inioci i stavovi.....................................................................................9

3.9. U)or i dnevni biorita).....................................................................................10

3.10. *lkohol.......................................................................................................10

3.11. Lekovi i droge.............................................................................................. 11

4. Pojam veštačenja u

saobraćaju .........................................................................................................13

4.1. Saobraćajna nezgoa !ao s"učaj #z

$roš"ost# ..............................................................................14

5. Po"ja $o!r#vanja # tač!e

raz#"a%enja ...................................................................................................15

5.1.

&eštačenje ...............................................................................................................

..................16

2



6.

'a!"juča! .................................................................................................................

..........................18

7

(#teratura .................................................................................................................

..........................19

3



* UVOD

+ovek u ulozi voza#a o%a,a slo,enu stvarnost u saobarćajni) okolnosti)a kojeuslovljavaju najvi-e nivoe svih %siho.izi#kih i e)ocinalnih anga,ovanja U%ravljanje vozilo)u uslovi)a intezivnog saobraćaja u koje) do)inira brzina i snaga vozila naro#ito uslovljavasna,no e)ocionalno do,ivljavanje i reagovanje koje i)a %ovratne re.leksije 0uticaj1 nae.ikasnost reagovanja na so%stvenu bezbednost u vo,nji i bezbednost drugih u#esnika usaobraćaju

're)a %odaci)a ljudski .aktor je jedini uzrok nezgode u 35 slu#ajeva saobraćajnihnezgoda a zajedno sa drugi) .aktori)a je %risutan u %reko 65 nezgoda Mo,e se tvrditi dagotovo ne)a saobraćajne nezgode gde ljudski .aktor nije na-ao svoje )esto $a druge strane

%re)a isto) izvoru )ehani#ki .aktor 0vozilo1 bio je jedini uzrok saobraćajnog trau)atiz)a u245 a .aktor okoline 0%ut1 bio je izolovan uzro#nik u 45 saobraćajnih nezgoda

'ostavlja se %itanje za-to #ovek %ravi toliko gre-aka u vo,nji U toku vo,nje #ovek )ora da se osloni na tri ne%ostojane )entalne .unkcije7 %erce%ciju %a,nju i %a)ćenje Utoku vo,nje voza#i dobijaju %ravu 8oluju8 in.or)acija 9ajveći deo njih %redstavljajuvizuelni in%uti7 sa) %ut druga vozila %e-aci saobraćajni znakovi %ejza, i sl :ta vi-e voza#)o,e da %rocesuira i in.or)acije iz drugih izvora kao -to je auditivni in%ut 0slu-anje radijarazgovor )obilni) tele.ono) razgovor sa %utniko) u vozilu1 ili interni in%ut 0%risećanje,eljenog %ravca kretanja ili %laniranje doga;aja koji nisu u vezi sa vo,njo)1

.* TEORIJE SAOBRAĆAJNIH NEZ/ODA

"eorijska obja-njenja osnovnih uzroka nezgoda %oti#u iz )ate)ati#kih )odela koji sukasnije %roveravani u %siholo-ki) istra,ivanji)a U )ate)ati#ko<statisti#ki)

%rora#unavanji)a saobraćajne nezgode su %os)atrane u odre;eno) vre)ensko) %eriodu kaoretki doga;aji koji se %onavljaju i na osnovu na#ina kako se oni doga;aju u %os)atranoj

%o%ulaciji obja-njavaju se uzroci nezgoda "o su teorije da se nezgode javljaju slu#ajno da se javljaju kao zaraze i da %ostoji kod izvesnih ljudi =sklonost za nezgode>

.** Te$r!,a 0(1a,a

?va teorija o %ojavi nezgoda isti#e da se one javljaju %rosto) slu#ajno-ću @od ljudiizlo,enih isti) uslovi)a u neko) %eriodu ista je verovatnoća da i)aju nezgode koje se

%onavljaju u odre;eno) %eriodu Mate)ati#ki .or)ulisano verovatnoća da će neko do,ivetinezgodu u %os)atrano) vre)ensko) %eriodu '0r1 biće jednaka7

0 1 A

B

r

r P e

r

λ λ −

=

gde je 2 %rose#an broj nezgoda a e eks%onent

4



're)a ovo) )odelu svi #lanovi %o%ulacije uvek i)aju istu verovatnoću da do,ivenezgodu Moguće je da neki do,ive vi-e nezgoda ali je to rezultat slu#aja i njihov broj jerelativno )ali

.*.* Te$r!,a 3ara3e

ruga teorija %olazi od %ret%ostavke da na %o#etku svi i)aju jednaku )ogućnost da

do,ive saobraćajnu nezgodu ali se to )enja nakon %rve nezgode 'ret%ostavlja se dado,ivljavanje %rve nezgode zarazno deluje ali ne u s)islu %reno-enja nezgode sa jedne nadrugu osobu nego u sa)oj %ro)eni stava osobe koja je do,ivela nezgodu "akva vrsta

%ona-anja je sli#na %sihi#koj trau)i're)a jednoj varijanti %osle do,ivljene nezgode verovatnoća nezgoda se s)anjuje jer

voza#i %ostaju o%rezniji %a je varijansa nezgoda )anja nego kod 'uasonove ras%odele 're)adrugoj varijanti %od uticaje) %rve nezgode ljudi %ostaju skloni da i)aju vi-e nezgoda

.*4* Te$r!,a #0$"$t!

9aj%oznatija teorija saobraćajnih nezgoda je teorija o Dsklonosti za nezgode='ret%ostavlja se da %ri isti) uslovi)a ne %ostoji jednaka verovatnoća )e;u osoba)a dadozive nezgode i da se ta verovatnoća konstantno is%oljava toko) vre)ena 'ri to)e vre)e

%ojave nezgode je slu#ajno ?sobine i s%osobnosti su tretirane kao osnova za obja-njenje oveteorije

're)a e)%irijski) nalazi)a Dsklonost= o%eri-e kada je velika izlo,enost rizikuD$klonost za nezgode= je individualna stalna i %ovre)ena osobina koja )oze biti uro;ena iliste#ena i zavisi od raznih %siho.izioloskih #inilaca

.*5* S&e00 te$r!,a

$li#no teoriji sklonosti ljudi skloni jedni) incidenti)a tako;e su skloni i drugi)vrsta)a incidenata %a i saobraćajni) nezgoda)a 'ored %siho.izi#kih osobina ova teorijauzi)a u obzir i objektivne okolnosti &sta osoba )o,e biti veo)a sklona incidenti)a u jedni)uslovi)a 0noćna vo,nja ki-a1 a %ot%uno bezbedna u neki) drugi) uslovi)a 0dnevna vo,njasuv kolovoz1 $%ell teorija uva,ava subjektivne karakteristike li#nosti i objektivnekarakteristike saobraćajne situacije

5



4* UZRO6I SAOBRAĆAJNIH NEZ/ODA

9ezgode izazivaju brojni #inioci koji su u uzaja)noj s%rezi +inioci dru)skih nezgodasu obi#no kategorisani u tri -iroke kategorije koje #ine siste) voza# vozilo i okolina

Slika 1: Uzroci saobraájnih nezgoda

&stra,ivanja %okazuju da se najveći broj nezgoda odnosi bez su)nje na voza#e 0slika !1ili su oni u krajnje) slu#aju %oslednja instanca u lancu dogadjaja koji su u s%rezi sa ostali).aktori)a

9a osnovu %o)enutog istra,ivanja većeg broja nezgoda na;eno je da je u 6!5nezgoda relativna uloga ljudskog .aktora %ri #e)u u oko 35 nezgoda ljudski .aktor je bio %risutan bez u#estvovanja vozila i ostalih okolnlh #inilaca

O"$7"e (3r$#e a$)ra8a,"!9 "e3%$da #ada ,e ( &!ta",( 0,(d#! 'a#t$r 1!"e:! Uzrast2 &skustvoE 'ol4 (id3 'siho)otorne s%osobnostiF &nteligencija i %osebne s%osobnosti Li#nost

G $ocijalni #inioci i stavovi6 U)or i dnevni biorita)! *lkohol!! Lekovi i droge

6



4** U3rat

Uzrast je jedan od #esto %o)injanih #inilaca nezgoda 9ezavisno od %o%ulacije voza#akoja se %os)atra isti#u se dve %osebne gru%e koje su najvi-e zastu%ljene u u#estanostinezgoda "o su )la;e dobne gru%e do 24 god starosti i starije dobne gru%e od F god

U )la;e) %eriodu %ored karakteristika )ladala#kog %erioda < nedovoljna obu#enost iiskustvo a u %ozniji) godina)a .iziolo-ke i %siholo-ke %ro)ene do%rinose veće) brojunezgoda

9ai)e kod %ro.esionalnih voza#a uzrast do 3<33 godina i)a )anje nezgoda ali %osle se %ojavljuje %orast broja nezgoda "aj %orast nezgoda je naro#ito istaknut %osle F < F3godina Me;uti) %ri vo,nji u gradski) uslovi)a kod %ro.esionalnih voza#a )o,e sedogoditi da u%ravo stariji voza#i #ine naj)anje nezgoda

'oseban %roble) u bezbednosti saobraćaja u svi) ze)lja)a #ine )la;i voza#i "o jevi-e izra,eno u oni) ze)lja)a gde )ogu da voze od !F godina kao u $* ?ni #ine %rekotrećine svih nezgoda i nezgoda te,e %rirode iako su zastu%ljeni sa)o sa jedno) %etino) uuku%noj %o%ulaciji voza#a

Mla;i voza#i #ine veći broj nezgoda zbog toga -to je to %eriod )ladala#kog ne)ira injihovo %ona-anje na %utu je deo njihovog o%-teg %ona-anja 'o-to se danas s)atra da voza#i8voze onako kao -to ,ive8 to ono i)a najbolju %otvrdu u ovoj dobnoj gru%i )la;ih voza#a$vakako da je i sa)o iskustvo ovde vrlo zna#ajno jer je to %eriod kada se u#i

Lo-e navike kao -to su %ijanstvo %u-enje lo-e ocene su )e;u najbolji) %okazatelji)a onih voza#a koji #ine nezgode i %rekr-aje @ada se zavr-ava )ladala#ki %eriodoko 24 godine dolazi %ostu%no do %ro)ene %ona-anja i s)anjivanja nezgoda

@od voza#a starijih dobnih gru%a %siho.iziolo-ke .unkcije o%adaju i dolazi do %ovećanja individualnih razlika &zra,ene %ro)ene organskih .unkcija i %erce%tivno<)otornihs%osobnosti javljaju se %osle 4 godina starosti *li zbog većeg iskustva koji) se te

%ro)ene nadokna;uju one se ne odra,avaju toliko u vo,nji 'ote-koće u vo,nji su kodstarijih osoba veće ako su se kasnije obu#ili da vozeH %re)da se oni us%e-no obu#avajunjihova obuka du,e traje

4*.* I#(t7$

U tesnoj vezi sa uzrasto) iskustvo u#estvuje u veliko) %rocentu u saobraćajni)nezgoda)a Uticaj iskustva se najvidnije is%oljava na )la;e) uzrastu kada se is%oljava i)ladala#ka nezrelost &skustvo nije %ot%uno de.inisano ali se u statisti#ki) raz)atranji)auzi)a kao du,ina voza#kog sta,a Broj saobraćajnih i industrijskih nezgoda o%ada sagodina)a vo,nje i rada

Uticaj iskustva je najizra,eniji na %o#etku u %rvoj godini vo,nje a kasnije njihovi e.ektio%adaju @od %ro.esionalnih voza#a u gradsko) saobraćaju %rva godina je najkriti#nija i ona

je skoro tri %uta rizi#nija od %ete godine vo,nje @ako se koli#ina vo,nje %ovećava sagodina)a to jednostavno sledi da broj nezgoda o%ada %o kilo)etri)a toko) godina vo,nje"ako je dvostruko vi-e nezgoda koje #ine )u-karci u odnosu na ,ene %oti#e od toga -to onidvostruko vi-e voze %a i)aju zato broj nezgoda %o kilo)etri)a isti

'ovezanost nezgoda sa godina)a iskustva zavisi i od uzrasta kada se voza#iobu#avaju 9a )la;i) uzrasti)a se br,e sti#e iskustvo

Ustanovljeno je da voza#i koji voze trka#ka vozila #ine vi-e nezgoda nego nor)alni

voza#i jer oni iako i)aju u nesraz)erno bolju tehniku voznje #ine rizi#nije )anevre

7



'ri u%ravljanju tra)vaje) gde se ne zahteva %osebna tehnika vo,nje dolazi do %rogresivnog s)anjivanja nezgoda sa godina)a vo,nje $toga je verovatnija %ret%ostavka dase sa godina)a vo,nje stice %osebna saobraćajna zrelost koja je nezavisna od .izi#ke ilisocijalne zrelosti

4*4* P$0@od )la;ih voza#a ne %ostoje bitne razlike iz)e;u )u-karaca i ,ena u broju nezgoda

ako se uz)e u obzir njihova koli#ina vo,nje Me;uti) u odnosu na na#in %o-tovanjasaobraćajnih %ravila tu su razlike o#evidne jer se ,ene vi-e %ridr,avaju saobraćajnih %ravilaod )u-karaca

'ostoje eks%eri)entalni dokazi da iz)e;u )u-karaca i ,ena i)a razlike u neki)s%osobnosti)a i osobina)a 9ajvidnija razlika je u .izi#koj snazi koja je dvostruko slabijakod ,ena nego kod )u-karaca ili ako se %rikazuje u odnosu na telesnu te,inu taj odnos jeF5 u korist )u-karaca "e razlike se ne )enjaju sa uzrasto)

'ored razlike u .izi#koj snazi i izdr,ljivosti %ostoje izvesne razlike u brzini odgovora i

na#inu obrade in.or)acija iz)e;u )u-karaca i ,ena Mu-karci su bolji u brzini odgovora i u %erce%tivno<)otorni) zadaci)a gde su in.or)acije date %reko instru)entalnih %okaziva#a

$ druge strane ,ene su bolje u ru#noj s%retnosti gde se zahtevaju .ini %okreti %rstiju iu zadaci)a gde se zahteva obrada in.or)acije %reko si)boli#nog i se)anti#kog )aterijala?%-te je %oznato da se ,ene svih uzrasta s%orije obu#avaju i te,e sti#u %rva iskustva u vo,nji@od ,ena su karakteristi#ne %re svega veća o%reznost i kriti#nost u saobraćajni) situacija)asa )nogo s%orijo) vo,njo) $toga je verovatno )anja zastu%ljenost ,ena u te,i)saobraćajni) nezgoda)a Iene )nogo vi-e %o-tuju saobraćajne nor)e zbog %otrebe

bezbednosti i %ravilnog odvijanja saobraćaja

4*5* V!d

'o-to se %reko vida %ri)a velika koli#ina in.or)acije u toku vo,nje to su brojne vidne.uiikcije od %osebnog zna#aja za sigurnost u vo,nji

Me;uti) e)%irijski %odaci nisu to uvek %otvr;ivali kada su vidne .unkcije %os)atrane kao nezavisne izolovane .unkcije a vo,nju je najzna#ajnije nekoliko .unkcijaH7!d"$ &$0,e $&a+a",e d()!"e ! )$,e ada%tacija na ta)u

V!d"$ &$0,e je u izvesnoj )eri ograni#eno iz vozila @onstatovano je #ak da naraskrsnica)a sudari nisu uvek na onoj strani na kojoj je vid ograni#en P$reme8a, ($&a+a",( )$,a &ada u jednu od najvi-e %rou#avanih .unkcija vida sa nezgoda)a ali i%ak

nije %oznat njen odnos sa nezgoda)a osta istra,ivanja ukazuje da voza#i sa %ore)ećaje) uo%a,anju boja ne)aju vi-e nezgoda nego ostala %o%ulacija voza#a U%rkos to)e ona je jednaod s%osobnosti koja se testira kod voza#a jer je njena uloga nesu)ljiva za brzo i ta#noo%a,anje saobraćajne signalizacije!

Jasnoća sa kojo) će se videti %red)eti zavisi od o-trine centralnog i %eri.erijskogvida -to je najzna#ajnija vidna .unkcija &sto tako %ostoje %odaci da voza#i sa slabijo)o-trino) i)aju vi-e nezgoda nego voza#i sa dobro) o-trino) vida

?si) dina)i#ne o-trine vida za vo,nju je zna#ajna i s%osobnost brzog i ta#nogskretanja %ogleda na in.or)ativnija %olja 'otrebna je izvesna ve-tina u to) vidno)

%retra,ivanju koja se sti#e ve,banje) "a s%osobnost brzog i ta#nog skretanja o#iju naodredjena )esta vidnog %olja se )o,e )eriti 9a;eno je da oni koji su na testu s%oriji u

skretanju o#iju na ciljeve koji se javljaju neo#ekivano na %eri.eriji %olja i)aju vi-e nezgoda1Li%ovac @ K BB9?$" $*?B*N*J* Ud,benik slu,beni list $J Beograd

8



4*;* P!9$m$t$r"e &$$)"$t!

'o-to je u%ravljanje vozilo) %erce%tivno<)otorna ve-tina %siho)otornih s%osobnosti

je veo)a velika Brojna istra,ivanja su %otvrdila da su slo,ene %siho)otorne s%osobnostitesno %ovezane sa nezgoda)a

$ druge strane %ovezanost iz)e;u vre)ena reakcije i nezgoda je slaba @ada seuklju#e novi )o)enti u vre)enu reakcije kao %ravovre)enost odgovora na u#estale signaledakle as%ekt budnog %ona-anja ili reakcije na vise signala onda je %ovezanost sa nezgoda)aveća

@onstatovano je da osobe koje brzo reaguju a s%orije su na %erce%tivni) testovi)ai)aju vi-e nezgoda $li#no je utvr;eno u jednoj studiji sa %osebni) vrsta)a nezgoda kojenastaju sudaro) ot%ozadi (oza#i koji su #e-će %ogo;eni ot%ozadi s%orije reaguju nasvetlosne signale ali izvode brzo )otorni odgovor i)aju tzv nesinhronizovani )odelreakcije

4*<* I"te0!%e"=!,a ! &$e)"e &$$)"$t!

@orelacioni odnosi inteligencije sa nezgoda)a su niski -to je u su%<rotnosti sa o#ekivanji)a iako se ne )o,e o#ekivati da taj odnos bude isklju#ivo linearnogkaraktera

$ druge strane %ret%ostavlja se da voza#i sa visoko) intelektualno) s%osobno-ću nisunajbolje %rilago;eni jer zahtevi vo,nje su takvog karaktera da ne odgovaraju njihovi)

%otencijalni) )ogućnosti)a

"o ih dovodi do veće razdra,ljivosti i )o,e ih #initi skloniji) nezgoda)a ?va logi#ka %ret%ostavka ne)a e)%irijsku %otvrdu 're)a to)e za u%ravljanje je %otrebna %rose#naintelektualna s%osobnost ali to ne obezbe;uje da će biti siguran voza#

a%a,eno je da voza#i koji nisu integrisani u industrijsku odnosno savre)enu urbanu isaobraćajnu civilizaciju rizikuju da i)aju vi-e nezgoda ako i) je konkretna inteligencijaslabija 'okazalo se da je )ehani#ko shvatanje %otrebnije kod voza#a te,ih vozila sa

%rikolica)a autobusa nego kod voza#a lakih vozila $%osobnost %rostornog %redo#avanjanaro#ito %red)eta u %okretu je jedna od va,nih s%osobnosti za snala,enje i %rilago;avanjesaobraćajnoj situaciji $korije je istaknuta uloga %erce%tivnog stila kao #inioca nezgoda i

%ona-anja voza#a u razni) saobraćajni) situacija)a

'o-to se voza#i u toku vo,nje stalno nalaze u situaciji da brzo otkrivaju %red)ete uvrlo dina)i#no) vidno) %olju uz kori-ćenje i drugih #ulnih in.or)acija to lakoća sa kojo)to oni #ine u velikoj )eri odre;uju njihovu s%osobnost i sigurnost u%ravljanja

4*>* L!1"$t

'ri raz)atranju li#nosti voza#a naj#e-će se %olazi od %rihvaćenih ti%ologija li#nosti'ostoji vi-e shvatanja o strukturi li#nosti dobijenih %ute) .aktorske analize azli#iti)tehnika)a za is%itivanje li#nosti )ere se razli#ite osobine li#nosti i njihovo) interkorelacijo)dobijaju se vi-i redovi organizacije li#nosti koji %redstavljaju njegovu strukturu "e dobijenedi)enzije %redstavljaju osnove na-eg %ona-anja i #ine osnovnu strukturu li#nosti dobijene

%ute) .aktorske analize

9



(oza#i skloniji nezgoda)a su %rete,no neuroti#ne li#nosti sa osobina)a koje su u to)delu %redstavljene obri i sigurni voza#i su oni koji su e)ocionalno stabilne li#nosti

?vakav teorijski )odel ti%ologije li#nosti sigurnih i rizi#nih voza#a je %roveravan na)anjoj gru%i voza#a koji su is%itivani %o)oću %rojektivnih testova 'ostoje %oku-aji da seti%ologija li#nosti voza#a odredi na osnovu njihovog %ona-anja u saobraćajnoj situaciji "o je

%ot%uno novi i %ravi %ristu% %rou#avanja osobina li#nosti voza#a jer %ostoje i%ak odstu%anja

iz)e;u o%-teg %ona-anja i %ona-anja u saobraćajnoj situaciji ?ve ti%ologije koje %olaze oduobi#ajene klasi.ikacije dobrih i lo-ih voza#a ne odudaraju )nogo od klasi#nih ti%ologijaU ngleskoj je razvijena jedna ti%ologija li#nosti voza#a na osnovu objektivnog o%isa i

klasi.ikacije voza#kog %ona-anja u %osebno) dru)sko) testu 'ostoje #etiri gru%e voza#a naosnovu o%a,enih razlika u voza#ko) %ona-anju

U gru%u ?)e3)ed"!9? s%adaju voza#i koji ne #ine nikakve ne%otrebne )anevre irizike a u ?"e&r$m!@0,e"(? gru%u s%adaju oni koji #e-će kontroli-u ogledalo voza#a nego -to#ine )anevre ?dnosno ako je odnos broja kori-ćenja ogledala sa broje) )anevre )anji odkriti#ne vrednosti koja varira i kreće se oko 3 onda voza# s%ada u gru%u ?a#t!7"$!3d7$,e"!9? a kao kriti#na o%eracija za razdvajanje zadnjih gru%a slu,i broj koliko se %uta

%reti#e vozilo sa broje) koliko je %reteknut od drugih vozila (oza#i ?aktivno izdvojeni?

svakako se karakteri-u većo) te,njo) za %reticanje) nego ?&a!7"a? gru%a voza#a

4** S$=!,a0"! 1!"!$=! ! ta7$7!

$a osobina)a li#nosti su u vezi razni socijalni #inioci koji uti#u na nezgode 'ri raz)atranju njihove uloge %olazi se od toga da je vo,nja neki oblik socijalne

interakcije i da sigurnost vo,nje zavisi u velikoj )eri od %rihvaćenosti %ravila %ona-anja usaobraćaju

@ada se zna da su razli#ite karakteristike li#nosti u razli#itoj vezi sa broje) nezgodaonda se %ret%ostavlja da će razli#iti ljudi koji #ine u nacionalno) i etni#ko) %ogledu celinu

tako;e izazvati osetne razlike u broju nezgoda * ta razlika u u#estalosti nezgoda bi se )ogla %ri%isati ne sa)o tehni#ki) socioekono)ski) )era)a ili )era)a %revencije nego sa)o) %ona-anju voza#a odre;ene %o%ulacije 'ojedine nacionalne gru%e su i)%ulsivnije ili )anjedisci%linovanije -to stvara veću verovatnoću da i)aju nezgode $ obziro) da jedan deo

%o%ulacije voza#a koja #ini #esto nezgode %redstavlja one koji su se već ogre-ili o razne drugedru-tvene nor)e to stavovi naginju ka to)e da se isti tretiraju )nogo o-trije

'ostoje stavovi kod voza#a koji su %ot%uno na%rihvatljivi kao -to je da do nezgodadolazi slu#ajno 9eki %ro.esionalni voza#i nezgode %ri%isuju razni) briga)a lo-oj srećinedostatku ve-tine i drugi) )anje va,ni) #inioci)a "akvi stavovi su donekle rezultat niskogobrazovnog nivoa %ro.esionalnih voza#a i ne%ot%une obuke

U %ro)eni stavova koji se )enjaju sa uzrasto) )o,e do%rineti bolja obukain.or)isanost i re%resivne )ere U svi) sredina)a isti#e se va,na uloga kaznenih )era "o

je uslovljeno #injenico) da se u %o%ulaciji voza#a koji #esto #ine nezgode nalaze oni koji susocijalno ne%rilago;eni

Me;uti) u%ravo za ovu %o%ulaciju voza#a koji #ine nezgode ne %ostoje odgovarajućekaznene i druge )ere koje su e.ikasne @aznene )ere i)aju najveći uticaj na voza#e koji

%okazuju takve osobine li#nosti kao -to su agresivnost nedovoljna zrelost i e)ocionalnanestabilnost a to #ini dosta veliki deo %o%ulacije voza#a @azna u %siholo-ko) zna#enju jenegativni %oja#iva# koji izaziva %ona-anje izbegavanja i )o,e i)ati vidni uticaj na %ona-anje

dravstveno stanje uti#e na %ojavu nezgoda iako ne %ostoji dovoljno e)%irijskih %odataka o %ovezanosti nezgoda sa razni) akutni) i hroni#ni) bolesti)a voza#a $vaka

bolest koja je lak-eg karaktera s)anjuje budnost s%osobnost o%a,anja koordinaciju a ti)e %ovećava verovatnoću da se do,ivi nezgoda ali se te-ko )o,e oceniti kada je lo-e

10



zdravstveno stanje uslovilo nezgodu $a nezgoda)a se %ovezuje nekoliko hroni#nih bolestikao -to su dijabetes krvni %ritisak e%ile%sija razne neuroze lak-i loko)otorni %orernećaji idr 'osebno se isti#e uloga %rivre)enog gubitka svesti u toku vo,nje kod voza#a koji suoboleli naj#e-će od e%ile%sije dravstveni i %sihijatrijski as%ekti nezgoda treba da budu)nogo vi-e i te)eljnije %rou#avani

4** Um$r ! d"e7"! )!$r!tam

$tatisti#ke nezgode %o #asovi)a vo,nje nisu i-le u %rilog većoj %ovezanosti %rodu,enog rada odnosno u)ora sa nezgoda)a

a%a,eno je da se nezgode voza#a %ojavljuju #e-će u %rvi) #asovi)a vo,nje "o jeverovatno uslovljeno %o#etno) ne%rilago;eno-ću voza#a zahtevi)a na%orne gradske vo,nje'ostoji velika verovatnoća da se nezgode ras%odeljuju u skladu sa cirkadijalni) rit)o) boguticaja u)ora i drugih #inilaca na nezgode cirkadijalni uticaji na u#estalost saobraćajnihnezgoda se re;e vidno is%oljavaju

9ajveći broj nezgoda dugolinijskih voza#a dogodio se u %eriodu od #etiri do -est

#asova kada je rita) srca najni,i & u ovo) slu#aju dvostruko vi-e nezgoda se doga;a u %eriodu iz)e;u %onoći i G #asova nego u ostalo) -esnaesto#asovno) %eriodu "aj uticajdnevnog rit)a je jo- vi-e istaknut kada se uz)e u obzir gustina saobraćaja %o %eriodi)a dana

Model cirkadijalnog ras%oreda nezgoda zavisi od vrste nezgoda U slu#aju raz)atranihnezgoda teretnih vozila gde se skoro 65 nezgoda odnosi na sudare sa .iksirani) objekti)a iskretanja sa %uta ras%odela nezgoda toko) dana je u skladu sa dnevni) rit)o) "o zna#i dase uticaj dnevnog rit)a na nezgode is%oljava najvi-e kada se raz)atraju nezgode u koji)au#estvuje jedno vozilo2 @ada se raz)atraju nezgode gde je uklju#eno drugo vozilo ras%odelanezgoda toko) dana ne %okazuje uticaje cirkadijalnog rit)a nego gustine saobraćaja

@ada se raz)atraju sudari vozila onda je u#estanost nezgoda toko) dana u skladu sagustino) saobraćaja toko) dana 'olazeći od ovakvih uticaja u)ora i dnevnog biorit)a na

%ojavu nezgoda na)eće se %itanje re,i)a rada %ro.esionalnih voza#a naro#ito dugolinijskihvoza#a "rajanje i %laniranje treba da se uskladi tako da se izbegnu njihovi negativni uticaji

'osebno treba %rilagoditi re,i) rada da ne do;e do istovre)enog uticaja u)ora irit)a -to se )o,e dogoditi %osle %rodu,ene vo,nje u rani) jutarnji) #asovi)a

4*C* A0#$9$0

*lkohol dovodi do te,ih nezgoda naj#e-će kod )la;ih neiskusnih voza#a $ obziro)na visok %rocenat zastu%ljenosti uticaja alkohola na saobraćajne nezgode i %o-to je u vezi sadrugi) as%ekti)a socijalnog %ona-anja alkohol %redstavlja %roble) od dru-tvenog zna#aja

a bi se shvatilo kako alkohol uti#e na %ojavu nezgoda treba da se u%ozna )ehaniza)delovanja alkohola na #oveka #iji uticaji zavise od njegove koncentracije u telu *lkohol seza razliku od hrane vrlo brzo a%sorbuje i rastvara u te#nosti i tkivi)a tako da se u krvi javljaveć %osle nekoliko )inuta od uno-enja @oncentracija alkohola brzo raste do dva #asa oduno-enja kada %o#inje %oste%eno da o%ada u toku !G #asova

9a brzinu a%sor%cije uti#e vrsta %ića vrsta i koli#ina hrane %u-enje i razneindividualne osobine %osebno te,ina

'u-enje odr,ava visoku koncentraciju alkohola u krvi a razni sedativi i sti)ulatori %os%e-uju dejstvo alkohola *%sorbovana koli#ina alkohola koja se nalazi u krvi biva brzo %reneta u ostale delove tela %osebno u one koji su bogati krvni) sudovi)a U )ozak alkohols%orije do%ire ali du,e ostaje @oncentracija alkohola u )ozgu je u linearno) odnosu sa

njeno) koncentracijo) u krvi %a je zato %ouzdana direktna %rocena iz krvi2 )ru$a autora* S#stem# bezbenost# u motorn#m voz#"#ma* +eogra* 2000.* str.* 110.

11



?si) toga )oguće je %roceniti koli#inu alkohola %reko )okraće ili izdahnutogvazduha 'ostoje brojni he)ijski testovi za odredjivanje alkohola u krvi @oli#ina alkohola ukrvi se naj%reciznije izra,ava odnoso) te,ine alkohola u datoj koli#ini krvi 0)g/! )l1

9aj#e-će %oznate )ere koncentracije alkohola su 3 ! i !35 'ri koncentraciji od 35u#estalost %ojave nezgoda je sli#na kao kod voza#a koji nisu %ili )e;uti) sa %ovećanje)koncentracije na F5 verovatnoća nezgoda se %ovećavaE

'ovezanost nezgoda sa alkoholo) )o,e se u%oznati %reko dejstva alkohola na %ona-anje (lada uverenje da alkohol %oja#ava razne .unkcije iako i)a vi-e de%resivnuulogu 9e)a odre;enih )odela %ona-anja %ri razli#iti) stadiju)i)a intoksikacije ali seuo#avaju karakteristi#ne %ro)ene u .unkcija)a koje su zna#ajne za vo,nju @ao -to se )o,eo#ekivati alkohol %rvo uti#e na saznajne .unkcije $labije o%a,anje #esto je %raćenokratkotrajni) nesvesni) %eriodi)a kada se ne o%a,a i voza# nije svestan da se ti %eriodi

javljaju 'od uticaje) alkohola %ojavljuje se jako su,avanje %erce%tivnog vidnog %olja a %okreti o#iju %ostaju )anje u#estali %a i us)eravanje %a,nje nije %ravovre)eno "e %ro)enesu veo)a bitne za %ona-anje voza#a kod kojih je budnost osnovna

Mentalne .unkcije kao %a)ćenje za skorije doga;aje a naro#ito kriti#no su;enje je %ore)ećeno ?ve %ro)ene su %raćene %ovećani) sa)o%ouzdanje) %a dolazi do velikog

nesklada s%osobnosti i )ogućnosti 'od uticaje) alkohola dolazi do %ro)ene ue)ocionalno) %ona-anju i osecaju )anje odgovornosti *lkohol u stvari %otencira sve li#nenedostatke u s%osobnosti)a i osobina)a li#nosti -to se odra,ava na sigurnost vo,nje

Prema "a7!=! &!,e",a ! &$"a@a",a 7$3a1! e m$%( ra37rtat! ( tr! #ate%$r!,e*U &r7( kategoriju s%adaju voza#i koji su osetljivi na alkohol koji ga ne %iju ili ga %iju

u )ali) koli#ina)a "u s%adaju i oni koji re;e i obazrivo %iju u dru-tvu ali koji su vrloodgovornl i ne %relaze dozvoljene granice za sigurnu vo,nju

U dr(%( gru%u s%adaju oni koji #esto %iju u dru-tvu i %relaze dozvoljene granice ?nisu naj%risutniji u saobraćaju i %redstavljaju veliki %roble)

& tre8a gru%a su hroni#ni alkoholi#ari koji %iju u svako doba i koji su zavisni od

alkohola "o je najo%asnija gru%a voza#a u%rkos to)e -to ti voza#i %oku-avaju da ne %iju dok voze

4** Le#$7! ! dr$%e

U svi) ze)lja)a se %ovećava u%otreba raznih lekova i droga "a %ovećana %otro-nja %redstavlja sve veću o%asnost %o bezbednost saobraćaja zbog %ro%ratnih %ojava #iji uticaji navo,nju nisu dovoljno %oznati

"i %ro%ratni negativni uticaji lekova i droga koji slabe voza#ku s%osobnost zavise odvrste koli#ine i brzine kojo) se ti lekovi i te droge )etabolizuju u telu ?bi#no se njihoviuticaji javljaju tek %o-to je %ro-lo njihovo osnovno dejstvo %a se zato ne )ogu %ri)etiti ate-ko se %rocenjuje koncentracija lekova i droga u krvi i urinu

'ostoje nekoliko većih kategorija .ar)akolo-kih sredstava razli#itog he)ijskogsastava #iji su )ehaniz)i dejstva na %ona-anje razli#iti ?d lekova i droga koji najvi-e uti#una voza#ko %ona-anje s%adaju sredstva za s)irenje 0%sihi#ki sedativi )e;u koji)a sunajzna#ajniji barbiturati i trankilizatori1 sti)ulativna sredstva i razne droge Jedna odnaj%oznatijih klasa %sihi#kih sedativa koji se naj-ire %ri)enjuju su barbiturati koji seuzi)aju naj#e-će kao sedativi i %ilule za s%avanje

Barbiturati izazivaju nes%eci.i#nu o%-tu de%resiju nervnog siste)a u razli#ito)ste%enu -to zavisi od koli#ine vrste i na#ina uzi)anja a klasi.ikuje se obi#no %re)a trajanju

njihovog dejstva $%oro se izlu#uju iz tela naro#ito ako su uzeti sa alkoholo) 'od njegovi)EJovanović $ (asiljević J ebić ( K UL"*"& 'U"&O M* & *@"&(9?$"& * BB9?$" $*?B*N*J* U $B&J&U '&?U ? 22 ? 2F

12



uticaje) slabi %a,nja dolazi do %os%anosti us%oreno je vre)e reakcije i s%osobnost )i-ljenjai dolazi do slabljenja )otorne koordinacije4 Javlja se nedostatak e)ocionalne kontrole iagresivnije %ona-anje a u si)uliranoj vo,nji ve-tine su slabije ruga klasa %sihi#kihsedativa su sredstva za s)irenje 0trankilizatori 1 koja se u%otrebljavaju %ri le#enju neuroti#nih

bolesnika ?na dovode do s)irenja u stresni) situacija)a kada %ostoji velika na%etost'ro%ratni uticaji ovih lekova su nagle %ro)ene u radu srca s)anjenju vi;enja a %osebno

s%osobnost obrade in.or)acije &zvestan uticaj )ada se re;e koriste i)aju razna narkoti#kasredstva koja se u%otrebljavaju kao sredstva za ubla,avanje bolova 9jihovo %ro%ratno dejstvo je sli#no dejstvu %sihi#kih sedativa ali ne)a %odataka u kojoj )eri je %risutno )e;uvoza#i)a koji su i)ali nezgode u odnosu na ostale voza#e iz %o%ulacije

9aj)oćnije sti)ulativno sredstvo koje deluje na nervni siste) je a).eta)in*).eta)in sli#no #aju i ka.i %odsti#e brojne .unkcije u vezi sa aktivno-ću si)%ati#kognervnog siste)a izazivajući o%-tu aktivaciju @oristan je za )onotona i u)orna stanja alinjegovo u#estalo kori-ćenje )o,e -tetno uticati na sigurnost vo,nje U slo,eni) saobraćajni)uslovi)a a).eta)in dovodi do %ogre-nog su;enja i većeg rizika jer )o,e stvarati kon.uzna i

%aranoidna stanja koja uti#u na sigurnost vo,njeMarihuana i ha-i- su naj%oznatije %sihoaktivne su%stancije koje dovode do %ro)ena u

saznajni) .unkcija)a i e)ocionalne stabilnostiLaboratorijska %rou#avanja dejstva )arihuane koja se #e-će koristi )e;u )la;i)a

ukazuju na vidne uticaje na razne .unkcije u vezi sa vo,njo) 'od uticaje) )arihuane javljase odsustvo odgovora na signale i us%oren %roces obrade in.or)acije i dono-enja odluke

$lika 2

5* POJAM VEŠTAENJA U SAOBRAĆAJU

@rivi#no %ravo kao deo %rava ka,njavanja bavi se %rou#avanje) krivi#nih dela %o#inioćevog subjektivnog odnosa %re)a ti) deli)a i %rou#avanje) krivi#nih sankcija a li je %ojedina#no u krivi#no) zakoniku odre;eno delo stvarno %o#injeno dali je njegov

4Milanić B Li%ovac @ Milinković B K ?$9?(9& '?@**"Lj& BB9?$"& $*?B*N*J* U $B&J& $* '?$B9&M?$("?M 9* $"*9j U 9*$Lj&M* $aobraćajni .akultet Beograd 2

13



%o#inioc kriv i dali se ga )o,e kazniti ili )u izreći drugu krivi#nu sankciju %red)et jekrivi#nog %ostu%ka u ko)e se te #injenice utvr;uju %o)oću dokaza U u,e) s)islu re#i radise o dokazivanju kao delatnosti koja u seg)entu dobijanja i izvo;enja dokaza nije slobodnaveć je kao u svako) drugo) %ravno) %ostu%ku %rethodno odre;ena i %ro%isana "o zna#i dase dokazivanje )o,e vr-iti sa)o u okviri)a %rocesno regulisanih radnji $vrha regulisanosti

je u dobijanju najkvalitetnijih saznanja koji)a se sa sigurno-ću odgovara na gornja %itanja

dok se istovre)eno sa druge strane obezbe;uje e.ikasno o#uvanje %rava %ojedinaca! koja su %rokla)ovana u najvi-i) %ravni) akti)a %ojedine ze)lje 0n%r vro%ska ! Us% @ra%ac 'rocesno%ravni as%ekti %roble)a utvr;ivanja #injen#nog stanja u krivi#no) %ostu%kuJugslovenska revija za kri)inologiju & krivi#no %ravo br E<4/!6G! str 32F Bezbednostsaobraćaja 22G u %laniranju i %rojektovanju %uteva konvencija o o#uvanju #ovekovih %rava ite)eljnih sloboda Ustav itd1 u kojoj se takav krivi#ni %ostu%ak %rovodi rugi) re#i)a i une-to jednostavnijo) obliku7 u krivi#no) %ostu%ku dokazivanje i utvr;ivanje #injenica %ovsaku cenu dakle bez obzira na kvalitet %riku%ljenog )ateriala i ne vodeći ra#una o#ovekovi) %ravi)a ne )o,e da se %rihvati jer su dobiveni rezultati u gnoseolo-ko) s)islunesigurni dok su sa as%ekta navedenih %ravnih akata neodr,ivi ?si) toga kod dokazivanjaradi se o vre)enski ograni#enoj delatnosti koja )ora zajedno sa krivi#no) %ostu%ko)

jedno) da se %rivede kraju U su%rotno) a%likacija %ravne nor)e iz krivi#nog zakonika %otiskuje se u neodre;enu budu#nost #i)e se gube njezini u#inci i na kraju sa) s)isao bog %redhodne odre;enosti i %ro%isanosti te vre)enske ograni#enosti izbor %odataka u krivi#no) %ostu%ku u %ravilu je )anji od istog izbora kod utvr;ivanja #injenica u neki) drugi)ne%ravni) oblasti)a 0n%r u historiji novinarstvu1

$lika E

5** Sa$)ra8a,"a "e3%$da #a$ 0(1a, !3 &r$@0$t!

&z gornjeg ujedno %roizlazi zaklju#ak %re)a koje) se u %ravu kod ve#ine slu#ajeva bavi)o utvr;ivanje) #injenica iz %ro-losti 9jihova svota sku%ljena u tekstu %ravne nor)e usvakida-nje) ,ivotu sastavlja doga;aj iz %ro-losti ili istori#ki doga;aj ?n je u konkretno)slu#aju jednokratan i ne%onovljiv 9a%ri)er neki %o#inioci u isti) vre)enski) i )esni)

%rilika)a ne )o,e dva %uta da ukrade istu stvar drugog dva %uta li-iti ,ivota ili ga dva %utana isti na#in da %ovredi $ve -to se de-ava izvan tih okvira drugi je istoriski doga;aj iako

14



)o,e %rvo) %re)a neki) ele)enti)a 0na %ri)er na#inu izvr-enja1 jako da li#i 'o-to su takvidoga;aji ne%onovljivi oni se razli#ito od nekih doga;aja u %rirodoslovlju e)%iriski ne )ogu

%reis%itati *ko bi to bilo neki) na#ino) i ura;eno doga;aji iz %ro-losti vre)eno) i)jesto) bili bih %onovljeni a to je ne)oguće +injenice koje se utvr;uju u krivi#no)

%ostu%ku tako ne )ogu biti objektivno sigurne i %ouzdane već su to sa)o na 0)oralno)1nivou koji nu,no %odrazu)eva %ostojanje nekog koji će te #injenice da utvr;uje U

krivi#no) %ostu%ku evro%sko kontinentalnog ti%a utvr;ivanje #injenica u %ravilu %overeno jestranka)a 0dr,avno) tu,iocu i okrivljeno)1 i sudu koji i)a Pzadnju re#Q i o %ogledunjihovog %ostojanja &sto je i u neki) drugi) %ravni) %ostu%ci)a ti)e da su odnosi iz)e;ustranaka i suda ne-to druga#ije %ostavljeni ali to vi-e nije %red)et na-eg %riloga

Bez obzira na razlike u na#inu ras%ravljanja istorijskih doga;aja u %ravu i ne%ravni)oblasti)a saobraćajna nesre#a kao zabranjena %osledica kod krivi#nih dela %rotiv

bezbednosti dru)skog saobraćaja kolokvialno se )o,e de.inisati kao ne,eljeni rezultatinterakcije iz)e;u #oveka saobraćajno tehni#kih sredstava i okoline u kojoj se nesre#adesila U us%oredbi sa neki) drugi) istorijski) doga;aji)a saobraćajna je nesreća zbog

broja .aktora njihovih varianti s%eci.i#nosti svakoga od njih te )e;usobnog uticaja u#injeni#no) s)islu ko)%leksan doga;aj koji zahteva siste)ati#ku )etodolo-ki sre;enu i %re

svega sa)ostalnu ras%ravu koja se bez %osebnih znanja te-ko obezbe;uje 9a%ri)ersaobraćajna nezgoda ne )o,e da se ras%ravlja na isti na#in kao kra;a ili drugi istorijskidoga;aj sa )anji) broje) .aktora sa adekvatno ni,i) broje) varianti te sa s%eci.i#nosti)a i)e;usobni) utecaji)a koji se )ogu katkad %rakti#no i zane)ariti U gnoseolo-ko) i)etodolo-ko) s)islu takvi su doga;aji )anje zahtevni a njihove granice )ogu se %revazićiveć sa uobi#ajni) logi#ki) %re)isa)a i %o)oću %rose#nog ,ivotnog iskustva

$aobraćajna nezgoda u %ravno) s)islu je nezgoda na javno) dru)u koji se koristi za javni dru)ski saobraćaj u kojoj je u#estvovalo bare) jedno kretajuće vozilo te je kod toganaj)anje jedno lice izgubilo ,ivot ili je telesno %ovre;eno ili je %rouzrokovana )aterijalna-te-ta akonska de.inicija saobraćajne nezgode treba na) zbog toga jer neki drugi zakoni

njo)e ve,u odre;ene %ravne %osledice 0n%r krivi#ne sankcije1 -to kod uo%-te de.inicije kojasigurno ne bi bila Pjedina uo%-taQ i koja bih se %re ili kasnije )enjala ne bi bilo )oguće"akvo stanje %o sebi vodi u nesigurnost koja je u %ravnoj dr,avi ne%rihvatljiva ?datle njenauskost zbog koje su zakonski %ro%isane %osledice u neki) slu#ajevi)a izklju#ene iakodoga;aj kao takav )o,e da odgovara %oku-anoj de.iniciji saobraćajne nezgode

&sto va,i za uzroke saobraćajnog nezgode u %ravno) s)islu "ek kada je %ojedina#niuzrok de.inisan u odgovarajući) zakoni)a kao kr-enje dru)sko saobraćajnih %ro%isa on

%ostaje %ravno zna#ajan @od toga je sasvi) )oguće da u neki) slu#ajevi)a kr-enjenavedenih %ro%isa neće da se %odudara sa uzroci)a u tehni#ko) s)islu -to #iniokrivljenkovo osloba;anje neizbe,ni) "ehni#ki uzrok nai)e ne)a svoj odraz u kr-enjudru)sko saobraćajnih %ro%isa dok ti ostaju bez odgovarajućeg tehni#kog te)elja te suutvr;enja o u#esniku kao %rouzro#itelju saobraćajno nesreće bare) nesigurna ako ne i

%ogre-naUtvr;enja o saobraćajnoj nezgodi i njeni) uzroci)a )oraju da i)aju odre;eni te)elj

?n nu,no ne obuhvata sa)o tragove kao -to je to kod ras%ravljanja o saobraćajnoj nezgodi utehni#ko) s)islu već su njegov sastavni deo i neki drugi izvori saznanja 0n%r &s%ovestisvedoka ve-ta#ka )i-ljenja drugih struka itd1 koji se u krivi#no) %ostu%ku obi#no aktivi-uali tek ako je to bilo ura;eno na %rocesno valjani na#in :ta na) to govoriR $vaki izvor saznanja )ora kao takav da bude odre;en u zakonu o krivi#ni) %ostu%ku i dobijen na na#in0sa %rocesno regulisano) radnjo)1 koji je u isto) zakonu i %ro%isan *ko je zakonskaodredba kr-ena onda se sadr,ina izvora kod utvr;enja uzroka saobraćajne nezgode ne s)e da

u%otrebi (eći broj zakonsko ras%olo,ivih izvora tako ne )ora da zna#i da će biti svi ukrivi#no) %ostu%ku i u%otrebljeni zbog #ega broj izvora saznanja sa) %o sebi jo- uvek ne

15



osigurava bogastva saznanja "o je va,no jer %red)et %reis%itivanja u krivi#no) %ostu%kunije sa)o %rocesna valjanost dobijenih izvora već i kvalitet #injenica koja iz tih izvora

%roizlazeU krivi#no) %ostu%ku %o)enuta %reis%itivanja u %ravilu se vr-e unutar njegovih .aza7

istrage i glavnog %retresa @ot toga treba da se zna da je u obe .aze uz aktivnost suda %redvi;ena i ativnost stranaka kao i nekih drugih %rocesnih u#esnika te da su utvr;enja o

saobraćajnoj nezgodi sa)o ste%enica kod utvr;ivanja %o#inioćevog odnosa %re)a delu0krivice1 kao centralnog %itanja toga %ostu%ka

;* POLJA POKRIVANJA I TAKE RAZILAŽENJA

U%ore;ivanje iz)e;u obe -e)e %okazuje kako je %roces saznanja kod utvr;ivanja#injenica u vezi sa saobraćajno) nezgodo) u tehni#ko) i %ravno) s)islu sastavljen iz #etirisli#nih koraka @ada se oni %ostavljaju %aralelno )o,e)o utvrditi da se nalaze u odnosuo%-teg i %osebnog na -to s)o već u%ozorili kod de.inisanja saobraćajne nezgode kako s)o je

sa)i %oku-ali da .or)uli-e)o i njenoj zakonskoj de.iniciji ?siguranje tragova i %rocesneradnje gde je navedeni odnos u%ravo su%rotan @od toga %otrebno je u%ozoriti da nakonnjihovog ulaska u krivi#ni %ostu%ak i za tragove kao tzv )aterialne tragove %o#inju da va,e

%ravila o %rocesnoj valjanosti zbog #ega nije neo%hodno da će biti kod utvr;ivanja uzrokasaobraćajne nezgode u to) %ostu%ku i u%otrebljeni @ona#no dobijene #injenice osaobraćajnoj nezgodi i njeni) uzroci)a u krivi#no) %ostu%ku sa)o su deo #injenica dokojih )ora sud doći kako bih doneo odluku 0%resudu1 za koju je jedino on nadle,an "ehni#kividici saobraćajne nesreće ti)e dobijaju izgled instru)entalnosti koji nas zavodi 9ai)e onisu te)elj bez kojeg je utvr;ivanje %ravnih vidika saobraćajne nesreće %rakti#no ne)oguće*ko se na %ri)er u#esniku u saobraćaju stavlja na teret da je obziro) na %rilike vozione%ri)ereno) brzino) a u isto vre)e nije na) %oznat %odatak koliko je njegova brzinane%osredno %red sudar iznosila onda je jasno da o ne%ri)erenosti kao %ravno) uzroku zasaobraćajnu nezgodi ne )o,e)o da %resu;uje)o

;** Ve@ta1e",e

@rivi#na dela već neko vre)e nisu doga;aji iz %ro-losti koji se )ogu utvr;ivati tek %o)oću svedoka is%rava i ostalih )anje zahtevnih dokaznih sredstava "o va,i naro#ito zaona krivi#na dela koja su na jedan ili drugi na#in %ovezana sa )oderni) na#ino) ,ivota koji

je zbog razli#itih %o)agala %ostao lak-i ali u isti #as slo,eniji -ta nas u velikoj )eri #ini

zavisni)a od ljudi sa %osebni) znanji)a i s%osobnosti)a

16



a #$ ,e 7e@ta#

@ada u krivi#no) ili bilo ko) drugo) %ravno) %ostu%ku dolazi)o do %olo,aja daodre;enu #injenicu zbog otsustva %osebnih znanja ili s%osobnosti ne )o,e)o sa)i dautvrdi)o %ostaje jasno da na) treba lice koje te dve stvari %oseduje i koje na) )o,e kodna-e zadaće da na) %o)ogne "o lice je ve-tak &z)e;u %otrebe i sa)i) anga,ovanje)

ve-taka treba da bude odnos uzro#nosti 0test %otrebnosti1 &na#e je %risutna o%asnost dave-tak sa svoji) konstatacija)a za)enjuje ono -ta bi trebao da utvrdi sud Uzur%acijasudskog odlu#ivanja bila bih takoreći evidentna te se su%rostavlja ustavno) zahtevu ko) o

%ravi)a i du,nosti)a %ojedinca odlu#uje nezavisan ne%ristrasan i zakono) %ostavljeni sud 9a koji na#in su navedena znanja i s%osobnosti ste#eni nije u %rvo) %lanu ali je zbog jakogo%-teg razvoja skoro neza)isivo da bi ve-ak )ogao da bude neko koji ne bi bio .or)alnoobrazovan 9o sa druge strane %ostoje znanja koja ne)aju svoju P%ostojbinuQ ili se njihova

%olazi-ta nalaze i razli#iti) struka)a 0kao je to slu#aj u%ravo kod ve-taka saobraćajne struke1i #injenica je da neka obrazovanja 0na%ri)er )edicina1 o)ogućuju sticanje većeg brojas%eci.i#nih znanja od drugih bog toga treba u oba slu#aja da se o#ekuje kako će se ukrivi#no) %ostu%ku konstatacije ve-taka #e-će %uta da %reis%ituju od slu#aja kada će se

njihova s%eci.i#ka znanja koja su %otrebna sudu skoro u celini da %okrivaju@ona#no u #isto) %rocesno) s)islu ve-takove konstatacije svrstavaju se u tzv Li#na

dokazna sredstva jer isto kao i okrivljenikova obrana ili svedo#ki iskaz dolaze od strane.izi#kog lica

b1 Uloga i zadataak ve-taka(e-tak )ora da da stru#no i ne%ristrasno )i-ljenje U dr,ava)a tzv kontinentalnog

%ravnog kruga ve-tak je sudijin nezavisan %o)oćnik 0a)icus curiae1 da bih ovaj )ogaodoneti %ravilnu i %ravednu odluku 9a takav stav a naro#ito na sa)o )i-ljenje ne )o,e i nes)e da ute#e ni okolnost da je bio ve-tak anga,ovan sa strane jedne od stranaka

c1 (e-takovi )aterijali$voj zadatak ve-tak )o,e da obavi sa)o ako i)a dovoljno )aterijala %o)oću kojeg će

sudu da %osreduje tzv %ri)arne #injenice koje sud u svezi sa istorijsni) doga;aje) ne )o,eda utvrdi @ada govori)o o )aterialu )isli)o u %rvo) redu na dokaze kod kojih će ve-tak )orati voditi ra#una o dokazi)a koji su dobijeni na ne.or)alni na#in i dokazi)a koji sudobiveni na zakonsko %ro%isani na#in te isti)a i dokazi)a koji su bili dobijeni na zakono)zabranjeni na#in egistrovanje razlika nije uvek lak %osao %a se ele)entarno %oznavanje

%o)enutih %itanja od strane ve-taka %okazuje neko) vrste nu,de dok se to sa %ozicije sudavidi kao du,nost %ravilnog us)eravanja ve-taka kod njihovog rada U su%rotno) nastu%aju

%osledice sa znatni) u#inci)a na %rocese saznavanja *ko se nai)e ve-takovo )i-ljenjezasniva na tzv zabranjeni) dokazi)a onda niti )i-ljenje ne )o,e da bude %ravno valjanidokaz te ga sud ne s)e u%otrebiti "o u naj)anju ruku zna#i da su ve-takova nastojanjauzalud te da njegov zadatak za%ravo nije is%unjen3

ruga vrsta )ateriala su knjige #lanci ras%rave i sve ostalo -to se svrstava u %ojedina#nu stru#nu okolinu iz koje ve-tak cr%i ti stru#ne #injenice koje zajedno sa %ri)arni) #injenica)a sastavljaju zaklju#enu celinu

d1 'rihvatljivost ve-takovog )i-ljenja&ako je sud anga,ovao ve-taka zbog odsustva so%stvenog znanja i s%osobnosti njegovo

)i-ljenje nije du,an da %rihvati $udovi su nai)e kod %resu;ivanja dokaza "o su skoro svedr,ave evro%skog kontinenta osi) (elike Britanije i e%ublike &rske

'ored gornjih u taj krug se kao naj%oznatije svrstavaju $jedinjene a)eri#ke dr,ave@anada i *ustralija

$a druge strane slobodna ocena dokaza sudu o)ogućava %rihvatanje i takvog )i-ljenja

koje je osnovano na stavovi)a koja su u odre;enoj struci u )anjini no o%et ne s)eju da5 Sru%a autora $iste)i bezbednosti u )otorni) vozili)a Beograd 2 str 2!

17



%rebijaju stru#ne okvire jer bi na taj na#in do-lo do ve-takovog izjedna#avanja sa a)atero)$toga ve-takovo )i-ljenje u na#elu će biti %rihvatljivo onda kada će se zasnivati nakonstatacija)a koja su u %ojedinoj struci o%će %rihvaćene odn ve#ina ih s)atra kao takvi)ate su iz eks%eri)entalne .aze %re-le u de)onstrativnu .azu 'ostavljeni) standardo) sudskedvorane se zatvaraju %red konstatacija)a koje su osnovane na ne%reis%itanih )etoda)a te sekao takve %e,orativno svrstavaju u nau#nu kra)u 0junk science1 u svakida-nje) ,ivotu u

%ravilu izbegava)o

<* ZAKLJUAK

?no -to je najva,nije i )oj zaklju#ak ovog rada je da treba s)anjvati rizik nastankasaobraćajnih nezgoda "o se )o,e %ostići boljo) obuko) voza#a edukacijo) decedugotrajni) i dobro os)i-ljeni) ka)%anja)a bolji) zakoni)a boljo) %ri)eno) zakona

18



otklanjanje) nedostataka na %utu i na vozili)a strategijo) ste%enovanih voza#kih dozvola %raćenje) novih voza#a siste)o) kazni %rogra)i)a una%re;ivanja %ona-anja voza#akursevi)a de.anzivne vo,nje itd "ako;e treba s)anjivati %osledice nezgoda koje su se većdogodile a to se )oće %ostići u sa)o) sudaru 0u%otrebo) sigurnonih %ojaseva za-titnihkaciga de#ijih sedi-ta i druge za-titne o%re)e boljo) konstrukcijo) vozila ugradnjo)vazdu-nih jastuka i dr o%re)e uklanjanje) barijera %ored %uteva niski) rastinje) %ored

%uta itd1 ali i %ri zbrinjavanju i le#enju %ovre;enih %osle nezgode 0dobra obuka zaukazivanje %rve %o)oći e.ikasno trans%ortovanje %ovre;enih e.ikasno obezbe;enje )estanezgode obezbeoeenje kretanja s%asila#kih eki%a e.ikasna i stru#na )edicinska nega

%ovre;enih itd1 Me;uti) da bi ovakav %ristu% dao ,eljene rezultate trebalo bi re-iti veliki %roble) koji se ti#e kvaliteta evidentiranja i izve-tavanja 9ai)e obi#no se evidentirajunezgode i njihove %osledice ali su oskudni %odaci o izlo,enosti ok se %odaci o nezgoda)a injihovi) %osledica)a registruju u kontinuitetu i luvaju %odaci o izlo,enosti se %rocenjuju ilinasu)i#no odr;euju za neki dan u godini ili za neku deonicu %uta i sl

>* LITERATURA

! Li%ovac @ K BB9?$" $*?B*N*J* Ud,benik slu,beni list $J Beograd

19



2 Milanić B Li%ovac @ Milinković B K ?$9?(9& '?@**"Lj& BB9?$"&

$*?B*N*J* U $B&J& $* '?$B9&M ?$("?M 9* $"*9j U 9*$Lj&M* $aobraćajni

.akultet Beograd 2

E Jovanović $ (asiljević J ebić ( K UL"*"& 'U"&O M* & *@"&(9?$"& *

BB9?$" $*?B*N*J* U $B&J& U '&?U ? 22 ? 2F

4 Sodi-nji izve-taj *M$$ Beograd 2G

3 'antović ( Motori i )otorna vozila @ragujevac 2!

F Sru%a autora $iste)i bezbednosti u )otorni) vozili)a Beograd 2

-Uzroci-Saobracajnih-Nezgoda

Documents