Не над Га јић - Slovenska · PDF file10 11 СЛОВО НА ПОЧЕТКУ мно го при јем чи ви јој фор ми од сло вен-ске. За ни ма

2 3

Не над Га јић

За Вука, који прво само што није,а затим већ одавно јесте.

Copyright © 2011 Не над Га јићCopyright © 2011 овог из да ња, ЛА ГУ НА

Илу стро ва ли: Немања Малиш, Милош Ницић, Александар Лазаревић, Душан Марковић, Урош Обрадовић, Горан Јосић, Игор Лазаревић, Лазар Качаревић, Славко Симоновић, Зоран Миленковић, Ален Радошевић, Немања Станковић, Владимир Матић КуриљовБорис Радујко, Ненад Крстић, Милан Чоловић, Александар Бунчић, Душан Божић, Жика Трифуновић, Ана Поланшћак, Харис Вајагић, Милош Миладиновић, Бојана Милосављевић, Душко Бјељац и Драган Ћирић

7

III) МИТ СКА МЕ СТА Нео бич на ве ро ва ња Гра ди шта и ба ва ни Гро бља Во де ни це Вилинско колоМо сто ви и рас кр шћа Ја ме и пе ћи не Рај и нав Мит ски то по ни ми

Витор планина Жутибор Тројанов град

IV) МА ГИ ЈА О ма ги ји и ча роб ња штву Чи ња ри це Ало ви тост Ви до ви тост Ка мен Храст

Бадњаку божићним обичајима

Ве нац би ља Зма је ва гла ва Ко шу ља од уро ка Во да

Не на че та во даВо да аџи ја змаВо да са на ков њаВо да за бо ра ва

Рас ков ник Про ри ца ње суд би не и

пред ви ђа ње бу дућ но стиНе му шти је зик Име на од уро ка и та бу и са ње

777879818283858688888890

9395979899

101101

104106107108109109110110111113

117119

Сло во на по чет ку I) О ДРЕВ НИМ СЛО ВЕ НИ МА

По ре кло Ка ри ке ко је не до ста ју

Сло вен ски је зи ци Пи смо

Ре ли ги ја Сло вен ски пан те он Хри шћан ство и ста ра ве ра

Оби ча ји Го сто прим ство Кум ство и бра тим ство

II) БО ГО ВИ Бо го ви и њи хо ви двој ни ци Сва рог Пе рун Стри бог Цр но бог Цр но бог и Белобог Три глав Ве лес Дај бог Ја ро вид Све то вид Ве сна Мо ра на Мо ко ша Ко њи бо го ва Идо ли бо го ва Хра мо ви и све ти ли шта

11

15172021242426292930

3537404345474851535760636566687072

СА ДР ЖАЈ

8 9

ВукВуч ји да ниВуч је по ре кло Сло ве на

Ву ко длакДивДре кав циЗмај

По ре кло зма јаЗма јев ог ње ни дахЗма је ви тостЗве зде па да ли це

Зми јаЗмиј ске но ге,

гла ва и ср цеКо њи у све ту мр твихКућ ни ду хо ви Ле сник Мо раНа виПа ту љак (ке пец)ПсоглавРу сал кеСу ђа је или су ђе ницеТа ла сонТо дор циУтва ра Чу ма

156157160162164167169171172172175176177

179180182184185187189190193195196198200

V) МИ ТСКА БИ ЋА Ка рак тер мит ских би ћаАжда ја АлаАнђео Ба ук Бес Бе со мар Вам пир

От кри ва ње вам пи ра иза шти та од њих

По ре кло вам пи ра Ве шти ца

Ве штац За шти та

од ве шти ца и ве шта ца Ви ле

Ви лин ска ле по таБи ља ри це

и Шум ска мај ка Са мо ви ле

и Пла нин ска мај ка Ви ле ња циВо де ни духВо де ња ци

125126128130132133134135137

138140142142

144147147

149

150152154

10 11

СЛО ВО НА ПО ЧЕТ КУ

мно го при јем чи ви јој фор ми од сло вен-ске. За ни ма ла ме је са мо су шти на, без су ви шног ула же ња у не ва жне де та ље о то ме ко је шта ре као, ка да је то ре као или где се не што де си ло. Ка ко ни сам био оп те ре ћен по тре бом да бу дем исто ри чар, мо гао сам да до зво лим се би да бу дем при по ве дач. Тра жио сам на чин да у са же тој фор ми пред ста вим све оно што се да нас зна и прет по ста-вља о чуд ном, че сто су ро вом, али увек пре ле пом и ми сте ри о зном све ту Ста-рих Сло ве на.

Мит ску ви зи ју овог чу де сног све та допунили су ликовним представама умет ни ци, ко ји у сво јим ге ни ма не у-мит но но се тра го ве древ них стра хо ва и ве ро ва ња. Сто га би и текст и илу стра-ци је у овој књи зи, удру же ним сна га ма и ме ђу соб ним пре пли та њем, тре ба ло да стал но др же чи та о ца на оној ма гло ви-тој гра ни ци из ме ђу чи ње ни ца и ма ште, сна и ја ве, јер се том гра ни цом кре ћу и сло вен ска ду ша, и сло вен ска исто ри ја, и сло вен ска ми то ло ги ја.

Ова књи га је сте по ку шај да се на сви ма ра зу мљив на чин ис пра те и рас ту-ма че тра го ви ко је су иза се бе оста ви ли древ ни сло вен ски оби ча ји и ве ро ва ња, у овом или оном об ли ку при сут ни све до на ших да на.

Књи га ко ја је пред читаоцима ни је бај-ка, иако у се би има мно го бај ко ви-тог. Ни је ни ен ци кло пе ди ја пој мо ва, ни реч ник све га што кри је жи во пи сна ми то ло ги ја на ших сло вен ских пре да ка. Она не по ку ша ва да бу де ни на уч на, ни исто риј ска, ни ком плет на сту ди ја, већ са мо јед но став но и сви ма при јем чи во де ло, на ста ло из љу ба ви.

Го ди на ма сам ис тра жи вао ду би-не сло вен ске ми то ло ги је и чи тао де ла мно гих па мет них љу ди, ко ји су читав жи во т по све ти ли про у ча ва њу ове те ме. Од сва ког сам за бе ле жио по не што што сам сма трао за ни мљи вим, а не ке ства-ри сам и лич но чуо или ви део. Иако је у ме ни ти ња ла страст да са знам што ви ше, че сто сам оста јао раз о ча ран јер су, бар на из глед, све дру ге ми то-ло ги је про на шле свој пут до све та у

12 13

II

О ДРЕВ НИМО ДРЕВ НИМСЛО ВЕ НИ МАСЛО ВЕ НИ МА

14 15

пе сма ма и епо ви ма, љу ди ко ји су ве ко-ве пре жи ве ли уз пе сму, али ко је пра те и стра шне при че њи хо вих су се да о то ме да се по не кад пре тва ра ју у ву ко ве?

У исто ри о граф ским из во ри ма Сло-ве ни се по ми њу ре ла тив но ка сно, по чет ком VI ве ка, док се ет но ним Скла-ве ни по ми ње не што ра ни је, у IV ве ку. Би ло је и ра ни јих спо ра дич них спо ме-на, али ни је увек си гур но да је реч о Сло ве ни ма јер их исто ри о гра фи на зи-ва ју Ра ша ни ма, Тра ча ни ма, Три ба ли ма, Ски ти ма, Сар ма ти ма, Нер ви ма, Ве не ти-ма, Вен ди ма, Спо ри ма, Ан ти ма... Иако прет ход ни ве ко ви њи хо ве исто ри је још увек оста ју ми сте ри ја, од VI ве ка Сло ве-ни за у зи ма ју ва жно ме сто на европ ској исто риј ској сце ни, су де ћи по зна ча-ју ко ји им број ним за пи си ма при да ју са вре ме ни ци, опи су ју ћи њи хо ве су ко-бе са Ви зан ти јом, Гер ма ни ма и дру гим на ро ди ма ис точ не, ју го и сточ не и цен-трал не Евро пе.

Ко су ти древ ни Сло ве ни, о чи јим ве ро ва њи ма го во ри ова књи га? Ко су ти љу ди, пре-

пу ни про тив реч но сти, по зна ти по сво-јој за тво ре но сти и не по ве ре њу пре ма остат ку све та, али исто вре ме но чу ве-ни по го сто прим ству и спрем но сти да не по зна тим го сти ма, без окле ва ња и пи та ња, усту пе сме штај, хра ну, пи ће, на вод но чак и соп стве ну же ну? Ко су ти „вар ва ри“, ка ко их на зи ва ју исто ри ча ри у пр вим са чу ва ним спи си ма, на во де ћи ипак да они од дав ни на жи ве у де мо кра-ти ји и јед на ко сти, и да се на за јед нич-ком са бо ру до го ва ра ју о свим сво јим јав ним по сло ви ма? Ко су ти, у очи ма су се да, сна жни и хра бри рат ни ци, ко ји су из ван ред но ру ко ва ли оруж јем, али го то во ни ка да ни су на па да ли, већ су га ко ри сти ли за од бра ну, би ра ју ћу сво је вој ско во ђе са мо у ра ту, а пот пу но за бо-ра вља ју ћи на њих у ми ру? Ко су те сет не ду ше, по зна те по је дин стве ним

ПО РЕ КЛО

Д а нас се сма тра да су Сло ве ни гру па на ро да ко ја по чет ком XXI ве ка на се-ља ва три де сет пет по сто те ри то ри је Евро пе и ве ли ки део Ази је. Де ли

се на три гру пе: Ис точ не Сло ве не (Ру си, Бе ло ру си и Укра јин ци), За пад не Сло ве не (По ља ци, Че си, Сло ва ци и Лу жич ки Ср би – по след ње не ки ауто ри сма тра ју на след ни ци ма Бал тич ких Сло ве на) и Ју жне Сло ве не (Ср би, Хр ва ти, Сло вен ци, Ма ке дон ци и Бу га ри, уз Цр но гор це и Бо шња ке као при пад ни ке ове гру пе на ро да, у но ви је вре ме оса мо ста ље не). Че твр та гру па, не ка да шњи По ме ра ниј ски, По лап ски или Бал тич ки Сло ве ни, да нас ви ше не по сто ји, већ је у пот пу но сти гер ма ни зо ва на, из у зев Лу жич ких Ср ба.

16 17О ДРЕВНИМ СЛОВЕНИМА О ДРЕВНИМ СЛОВЕНИМА

ни та ко ји пи ше о до се ља ва њу Ср ба на Бал кан и ка же да су они и сво је име до не ли са со бом. Име Срб на ла зи мо и мно го ра ни је, код Пли ни ја и Пто ло ме-ја (I и II век), као име јед не сар мат ске на род но сти на да на шњој ре ци Сер ба, а зна чај но је ука за ти и на иден тич ност име на Лу жич ких Ср ба, ко ји су ма њи-на у да на шњој Не мач кој, и бал кан ских Ср ба, ина че ве о ма раз ли чи тих Сло ве на ко је спа ја исто име упр кос са да ве ли-кој про стор ној и је зич кој дис тан ци. Про ко пи је Ке са риј ски, ви зан тиј ски исто ри чар из VI ве ка, ка да на во ди да је „Сло ве ни ма и Ан ти ма чак и име би ло у дав ни ни за јед нич ко“, пр ви (и је ди ни)

то пље но у хри шћан ске об ре де, ко јих се и да нас при др жа ва мо – за хва љу ју-ћи то ме на сле ди ли смо и по не што од искон ског пре да ња на ших пре да ка. Ста ра ве ра оста ла је умно го ме са чу ва-на и у усме ној на род ној књи жев но сти, чи јом се ле по том и вред но шћу мо гу по ди чи ти сви сло вен ски на ро ди.

Сло вен ска прет хри шћан ска кул ту-ра ни је нам у пот пу но сти по зна та, пре све га за то што је би ла кул ту ра усме ног ти па, из ко је ни су оста ли пи са ни до ку-мен ти, иако је мо гу ће да их је би ло; прак тич но све што је о њи ма са чу ва но ни су пи са ли Сло ве ни, већ на ро ди ко ји су до ла зи ли у до дир са њи ма, Ста ри Гр ци, Ри мља ни и Ви зан тин ци.

Ка ри ке ко јене до ста ју

Зва нич но, са Про то сло ве ни ма, ко ји су жи ве ли још у брон за но до ба, у II ми ле-ни ју му пре но ве ере по чи ње епо ха ве ли ких се о ба сло вен ских на ро да, ко ји су та да го во ри ли за јед нич ким, пра сло-вен ским је зи ком.

По сто је те о ри је да је на зив Срб ста-ри ји од на зи ва Сло вен и да су сви Сло-ве ни пр во бит но се бе на зи ва ли Ср би ма. Ре ци мо, у до ку мен ту, ко ји ве ро ват но по ти че из 850. го ди не и ко ји са др жи спи сак пле ме на, ве ћи ном сло вен-ских, се вер но од Ду на ва, не и ме но ва ни пи сац, по знат као Ба вар ски Ге о граф, ка же: „Сер ви а ни (Зе ри у а ни) има ју то ли ко кра љев ство да су из ње га на ста-ла сва сло вен ска пле ме на и да, као што твр де, отуд во де по ре кло.“ Овај за пис је на стао чи тав век пре Пор фи ро ге-

Не ко ли ко ве ко ва тра ја ло је зва нич но дво вер је, ко је је ка рак те ри са ло овај пре ла зни пе ри од, док на кра ју ста ри об ре ди ни су оде ну ти у „хри шћан ско ру хо“, до не кле из ме нив ши сво ју фор-му; ме ста ста рих бо го ва за у зе ли су хри шћан ски све ци, али су шти на је оста ла не про ме ње на. Иако је мно го сло вен ских ри ту а ла на тај на чин пре-

Не ко ли ко ве ко ва на кон „зва нич ног ула ска у исто ри ју“, Сло ве ни по сте пе-но при ма ју хри шћан ство и на пу шта ју сво ју ста ру ве ру. Овај про цес, углав ном за вр шен кра јем XII ве ка, био је дуг и бо лан и на кра ју не пот пу но успе шан јер су мно ги ста ри сло вен ски оби ча-ји и ве ро ва ња оста ли го то во у пот пу-но сти очу ва ни и до да на шњих да на.

Је ди ни за пис на осно ву ко јег се ве ру је да су се Ср би и Хр ва ти до се ли ли на југ Бал кан ског

по лу о стр ва 626. го ди не по ти че од Кон стан ти на VII Пор фи ро ге ни та, ви зан тиј ског ца ра из X

ве ка. Крат ка Пор фи ро ге ни то ва на по ме на из ње го вог Спи са о на ро ди ма на во ди на за кљу-

чак да се нај ма ње сто хи ља да љу ди до се ли ло из пре де ла „иза Кар па та“ за не пу них го ди ну

да на. Тре ба по ме ну ти и да сви оста ли исто риј ски из во ри, хро ни ке, ле то пи си, књи ге и пи сма

из сред њег ве ка озна ча ва ју ста нов ни ке Бал ка на као сло вен ска пле ме на, али под раз ли чи-

тим на зи ви ма. И сам Пор фи ро ге нит у јед ном одељку, чи је је ту ма че ње спор но, по ми ње да

су у III ве ку Ри мља ни пре шли на ле ву оба лу Ду на ва, где „на ђо ше сло вен ска пле ме на не на-

о ру жа на“; на кнад но је овај до га ђај ис трг нут из кон тек ста и вре мен ски „пре ба чен“ у VI век;

у дру гој при ли ци су ге ри ше да су Сло ве ни и Ава ри за у зе ли Са ло ну у Дал ма ци ји 449. го ди-

не, што се ту ма чи као гре шка ка сни јег пре пи си ва ча; у тре ћој при ли ци, на во ди да су Хр ва ти

по бе ди ли Ава ре и осво ји ли Са ло ну 602. го ди не, да кле пре до ла ска на пре сто ви зан тиј ског

ца ра Ира кли ја ко ји им је на вод но дао до зво лу да се до се ле у Дал ма ци ју. Украт ко, Пор фи ро-

ге ни тов Спис о на ро ди ма пр ви је спис ко ји по ми ње до се ља ва ње Ср ба и Хр ва та на Бал кан,

али је пун не до след но сти.

Све у све му, Сло ве ни су, ка ко у X ве ку

пи ше је вреј ски пу то пи сац Ибра хим ибн

Ја куб, „не у стра ши ви и ра то бор ни и, кад

ме ђу соб но не би би ли не сло жни због

мно го стру ког раз гра њи ва ња њи хо вог

пле ме на и рас цеп ка но сти њи хо вог брат-

ства, не би се ни је дан на род на зе мљи

мо гао са њи ма ме ри ти по сна зи“. При-

руч ник за ра то ва ње Стра те ги кон

ви зан тиј ског пи сца и вој ног ко ман дан-

та Ке кав ме на, из XI ве ка, опи су је ка ко

се по је ди на пле ме на по на ша ју и ра ту ју

и, из ме ђу оста лог, ста вља знак јед на ко-

сти из ме ђу на ро да Скла ве на и Ан та ко ји

„жи ве на исти на чин и има ју исте оби-

ча је“, хва ли сло вен ску из др жљи вост и

ка же да они, не сви кли на не ко на ро чи-

то бла го ста ње, „ла ко под но се и вру ћи-

ну и сту ден и мо кри ну те ла и оску ди цу

на мир ни ца“.

18 19О ДРЕВНИМ СЛОВЕНИМА О ДРЕВНИМ СЛОВЕНИМА

из сре ди не V ве ка про на ђе на код Ба ји-не Ба ште у Ср би ји, ско ро два ве ка пре не го што Кон стан тин VII Пор фи ро ге-нит „до се ља ва“ Сло ве не на Бал кан. Сре-ди ном 2008. го ди не, во де ћи ар хе о ло зи из Ве ли ке Бри та ни је, Не мач ке и Ср би је, на нај ве ћем свет ском кон гре су ар хе о ло-га у Ван ку ве ру, пре зен то ва ли су до ка зе да је у ис точ ној Ср би ји, у до ба нео ли-та, по сто ја ла ра ди о ни ца за то пље ње и пре ра ду ба кра, што је нај ра ни ји до ку-мен то ва ни на лаз об ра де ба кра у це лом све ту.

па је и њих по треб но „вра ти ти у пр во-бит ни об лик“ и ана ли зи ра ти древ не мо ти ве, што је ри зи чан по ду хват. Ипак, број ни но ви ји кул ту ро ло зи, од ко јих је је дан и Сре тен Пе тро вић, без дво у-мље ња при хва та ју став „да се у на род-ним при по вет ка ма, пе сма ма, игра ма и оби ча ји ма на ла зе зна чај ни пре о ста ци па ган ства ко ји су ва жан спо ме ник ко ји вре ме још ни је са свим по там ни ло“.

Ра но сло вен ско при су ство на Бал-ка ну по твр ђу ју и не ке ар хе о ло шке чи ње ни це, нпр. сло вен ска грн ча ри ја

ве ли ке гру пе срод них на ро да, и сви га ко ри сте без не га тив них ко но та ци ја.

Из во ри за сло вен ску ми то ло ги ју вр ло су оскуд ни и об у хва та ју пре све га хро ни ке ауто ра дру ге ве ре, ко ји су по при ро ди ства ри мање за ин те ре со ва ни или кри тич ки на стро је ни пре ма ста-рој сло вен ској ве ри, док са дру ге стра-не грађу за проучавање садрже на род не пе сме, је зик и пре да ња, ко ји су опет вре ме ном ме ња ни у скла ду са пре ла-ском сло вен ских на ро да у хри шћан ство,

ко ри сти на зив Спо ри, за ко ји се да нас мно ги лин гви сти сла жу да озна ча-ва Ср бе, јер је Гр ци ма те шко да из го-во ре три спо је на су гла сни ка у име ну Ср би. Ка ко би ло, да нас је Ср би ја са мо јед на од број них др жа ва у ко ји ма жи ве сло вен ски на ро ди, ма ла на ци ја у ко јој осим Ср ба жи ви још пре ко два де сет на ро да у скла ду са ве ков ном тра ди ци-јом за јед нич ког жи во та у то ле ран ци-ји. На зив Сло ве ни се, на су прот то ме, у пот пу но сти афир ми сао као озна ка

У Ве ле со вој књи зи, ко ја се овде че сто узи ма у раз ма тра ње уз кри тич ку дис тан цу, за пи са но

је да су се Сло ве ни бо го ви ма мо ли ли пет пу та днев но и да су би ли оба ве зни да опе ру ру ке

и да се уми ју пре мо ли тве. То су, мо жда у сла ву Во де на, ра ди ли на из во ри ма и оба ла ма

ре ка. Иден ти чан об ред уне сен је и у Ку ран, па по је ди ни ауто ри чак прет по ста вља ју да га

је Му ха мед пре у зео из ста ре сло вен ске ре ли ги је: у са у диј ској пу сти њи ни је би ло до вољ но

во де чак ни за пи ће, па је тај ри ту ал из во ђен пе ском или пра зним ру ка ма. А Сло ве ни су,

пре ма грч ким на во ди ма, би ли уме шни бро до гра ди те љи и ве шти по мор ци, ва зда у до ди ру

са во дом – као до каз за ово мо же да по слу жи и чи ње ни ца да је реч мре жа, за ору ђе ко јим

су се слу жи ли при ли ком ри бо ло ва, до да нас за јед нич ка свим Сло ве ни ма.

Кад је реч о ра чу на њу вре ме на, го ди на 2010. је за пра во 7518. го ди на од на стан ка све та

пре ма ка лен да ру ко ји се од XVI ве ка зва нич но на зи ва „ви зан тиј ским“, јер је ко ри шћен

и у Ви зан ти ји од X до XV ве ка. По сто је ин ди ци је да је овај ка лен дар сло вен ски – ова кво

да ти ра ње при ме њи ва ли су то ком сред њег ве ка пра во слав на цр ква и хри шћан ски про све-

ти те љи. Ка лен дар је у Ру си ји остао у упо тре би све до XVI II ве ка, а и у Ср би ји је ду го ко ри-

шћен; ре ци мо, на Сме де рев ској твр ђа ви сто ји да је са зи да на 6983. го ди не, а чак и Цр но ри-

зац Хра бар, пи сац с кра ја IX и по чет ка X ве ка, у свом де лу

Сло во о пи сме ни ма, на во ди да је Ћи ри ло „сло вен-

ска пи сме на“ на чи нио „го ди не од ство ре ња

све та 6363“. Ко нач но, ни је ли нео бич-

на по ду дар ност да се да тум на вод ног

би блиј ског ства ра ња све та вре мен-

ски по ду да ра са на стан ком вин-

чан ског пи сма и вин чан ске

кул ту ре, ко ји су от при ли ке

исте ста ро сти?

32 33

IIII

БОГОВИБОГОВИ

34 35

БО ГО ВИИ ЊИ ХО ВИ ДВОЈ НИ ЦИ

вр хов ног бо га, јед но оп ште сло вен ско бо жан ство, али се ра зи ла зе у ми шље-њу ко је то био: Сва рог, Пе рун, Све-то вид, Сва ро жић или Три глав. Као и о вр хов ном сло вен ском бо гу, та ко се и о оста лим бо го ви ма сло вен ског пан-те о на ма ло то га по у зда но зна. Рет ки за пи си и број на на род на пре да ња са чу-ва ли су име на го то во свих бо жан ста ва, али се о мно ги ма од њих не зна ни шта ви ше од то га. По је ди на бо жан ства мо гу се, за рад соп стве них ци ље ва, пре тво-ри ти у од ре ђе не жи во ти ње, а то су нај-че шће ме двед, во, пе тао, зми ја и вук, па се прет по ста вља да су због ова квих ве ро ва ња од ре ђе ни бо го ви „де мо-ни зо ва ни“, тј. да су вре ме ном и под ути ца јем хри шћан ске цр кве по ла ко гу би ли мно го од сво је

Пан те он сло вен ских бо го-ва раз ли ку је се од оста лих мно го бо жач ких пан те о на

и по то ме што сло вен ска бо жан ства ни су по ве за на род бин ским или брач-ним од но си ма у људ ском сми слу, из у-зев што су сви бо го ви „де ца Сва ро гова“, која потичу од ње га. Раз ли чи та сло вен-ска пле ме на по што ва ла су раз ли чи та бо жан ства, сво је пле мен ске за штит ни ке, ви ше од оста лих бо го ва. Због ово га се ра ни је до во ди ло у сум њу и са мо по сто-ја ње сло вен ског пан те о на као та квог. Ипак, да нас је при лич но из ве сно да су сви Сло ве ни сла ви ли исте сло вен ске бо го ве, иако је њи хо ва па жња увек би ла

нај ви ше усме ре на пре ма „свом бо гу“, за штит ни ку пле ме на.

Исто ри ча ри ре ли ги је сла жу се да су Сло ве ни има ли

37

36 БОГОВИ

сам ле то пи сац. Овај бог се јед но став-но на зи ва „Бо гом“, иако је из кон тек-ста ја сно да се не ра ди о хри шћан ском Бо гу: „Да они Ру си хри шћа ни ко ји по вре де овај уго вор бу ду ка жње ни од све моћ но га Бо га, а они ко ји ни су кр ште ни, да су ли ше ни сва ке по мо ћи Бо га и Пе ру на.“ Иде ју о јед ном сло вен-ском вр хов ном бо гу, и то у тре нут ку ка да хри шћан ског ути ца ја на Сло ве-

Иако је сло вен ска ми то ло-ги ја мно го бо жач ка, у њој по сто ји јед но вр хов но бо жан-

ство, је дин стве ни „отац бо го ва“, ко ме су пот чи ње ни сви оста ли бо го ви. Још је Хел молд у XII ве ку за пи сао да Сло ве-ни ве ру ју у по сто ја ње јед ног нај ста ри-јег бо га, од ко га сви дру ги про из и ла зе:

„Из ме ђу ра зних бо го ва, они [Словени] не по ри чу да је дан бог за по ве да од о зго с не бе са сви ма оста ли ма. Тај све моћ ни бог за ни ма се са мо не бе ским ства ри-ма. Сви дру ги има ју за себ но за ни ма ње и свој по сао, па се ње му и по ко ра ва-ју. Они про из и ла зе из ње го ве кр ви и уто ли ко су ва жни ји, уко ли ко су бли жи то ме бо гу бо го ва.“

Ово га бо га не ко ли ко пу та спо ми-ње и По вест ми ну лих ле та, нај ста ри ји ру ски ле то пис с кра ја XI ве ка, по знат и под на зи вом Не сто ро ва хро ни ка. Он се увек спо ми ње пре свих оста лих сло-вен ских бо го ва, као да то не и ме но ва-но бо жан ство нај ва жни јим сма тра и

слич но сти ме ђу не ки ма од њих. Пра-ће њем ових слич но сти мо же се са при лич ном по у зда но шћу ко ли ко-то ли-ко си сте ма ти зо ва ти оно што је до сад из ми ца ло си сте ма ти за ци ји: из свих рас-по ло жи вих из во ра, нај ви ше по да та ка мо же се на ћи о ДЕ ВЕТ БО ГО ВА и ТРИ БО ГИ ЊЕ из сло вен ског пан те о на, а ових два на ест бо жан ста ва кри ју се иза оста лих број них бо жан ских име на ко ја се по ми њу у ли те ра ту ри.

ста ре ве ли чи не, ме ша ју ћи се не при мет-но са ни жим ми то ло шким би ћи ма.

При лич но је ја сно и да сва ки од бо го ва има сво ју осо бе ну функ ци ју уну тар си сте ма ста ре сло вен ске ве ре. Сло вен ски пан те он су, пре ма раз ли-чи тим ту ма че њи ма, чи ни ли Сва рог, Пе рун, Стри бог, Дај бог, Сва ро жић, Во лос, Цр но бог, Бе ло бог, Три глав, Све-то вид, Ја ро вид, Рад гост, Ру ђе вид, По ре-вид, При пе га ло, Си маргл, Хорш..., али и бо ги ње Ве сна, Де ва на, Жи ва, Мо ко-ша, Мо ра на, Ла да... Ипак, ет но ло зи и на уч ни ци ко ји су про у ча ва ли ста ру ре ли ги ју ни су се до вољ но по за ба ви-ли иден ти фи ко ва њем сва ко га од ових бо жан ста ва или ни су има ли сме ло сти да сво је прет по став ке из не су у ја сној фор ми.

По дроб ни је ис тра жи ва ње лич них осо би на при пи си ва них на вод но мно-го број ним бо жан стви ма сло вен ског пан те о на ука зу је на мно ге не по бит не

СВА РОГ

Сва рог је вр хов ни бес те ле сни бог, пра ство ри тељ све тло га не ба под чи јим се сво дом „све ра ђа и до га ђа“. Он је пра о тац зе мље и сва ко га „ро да и пло-

да“, да кле све га на зе мљи, али и творац целе ва се ље не. Овог бо га су сви Сло ве-ни сма тра ли „пре пу ним сла ве и бо жан ства“ јер упра вља не бом ко је је из над и из ван све га, а ипак све об у хва та. Сва рог спа ва и у сну је ство рио овај свет ко ји је по ве рио Пе ру ну и оста лим бо го ви ма на чу ва ње и упра вља ње. Он не мо же не по сред но де ло ва ти на фи зич ко, ма те ри јал но окру же ње ко је са ња, али за то мо же да ути че на во љу оста лих бо го ва, и ту је ње гов ути цај огро ман. Ње го во бу ђе ње озна чи ће крај све та. Ал тер на тив на име на: Род и Усуд.

Да да ру јеш три ду ка та,Три ду ка та да ро дав на:

Пр ви ду кат Ви шем Бо гу,Дру ги ду кат Ко лед Бо гу,Тре ћи ду кат Бе лом Бо гу.

Бу гар ска на род на пе сма,у ко јој се по ми њу

Сва рог, Дај бог и Пе рун.

39БОГОВИ38 БОГОВИ

њих он, бес те ле сан ка кав је сте, ути че на ма те ри јал ни свет, па је та ко исто-вре ме но и од су тан из ње га, али и при-су тан у ње му кроз де ла оста лих бо го ва.

О Сва ро го-вом „веч ном сну“, у ко јем је и на стао

овај свет, ко ји ће се ње го вим

бу ђе њем за вр-ши ти, ве ро ват-

но го во ри и уче ње бо гу ми ла. Ова ишчезла

хри шћан ска вер ска за јед-ни ца по сто ја ла је у сред њем

ве ку на Бал ка ну, по себ но у Бо сни, где су бо гу ми-

ли бе жа ли од про-нат пи си ма укле са ним ста рим ћи ри лич-ним пи смом. На јед ном од по зна ти јих сте ћа ка на ла зи се нат пис ко ји је основ њи хо ве ве ре: „Овај сви јет је са мо сан де мо на.“ Као при пад ни ци сло вен ских пле ме на, и бо гу ми ли су са чу ва ли сво ја пра ста ра сло вен ска ве ро ва ња оде ве на у не ка кву „ли бе рал ну“ ва ри јан ту хри-шћан ства. Њи хо ви об ре ди за пра во су син те за па ган ских и хри шћан ских, па оту да и овај ја сан траг ве ро ва ња о Сва-ро го вом сну, иако је ста ри вр хов ни бог де мо ни зо ван.

го на јер ни су при зна ва ли ни рим ског па пу ни ви зан тиј ског па три јар ха, од ба-ци ва ли су Ста ри за вет као ђа во ље де ло, као и др жа ву ко јој су од би ја ли пла ћа ње би ло ка квих по ре за и да жби на. Бо гу-ми ли су чу ва ли на род ни је зик и пи смо, од би ја ју ћи ла тин ски и грч ки, а по име-ни ма њи хо вих дје до ва (вер ска ти ту-ла) и пр ва ка мо же се за кљу чи ти да су чу ва ли и из вор на на род на име на. Иза њих су оста ле на хи ља де сте ћа ка, ка ме-них спо ме ни ка у Бо сни и Хер це го ви-ни, Хр ват ској, Ср би ји и Цр ној Го ри, са

не још ни је би ло, по твр ђу је у сво јим за пи си ма и Про ко пи је Ке са риј ски, ви зан тиј ски исто ри чар из VI ве ка, иако га он по гре шно иден ти фи ку је са Пе ру ном.

Ипа ти јев ски ле то пис као да по твр-ђу је ве зу бо га Сва ро га и не ба ка да ка же: „И та ко Сва ро гом на зи ва ху ста ри Сло ве ни не бо.“ У срп ским на род ним при по вет ка ма исто бо жан ство ве ро-ват но се кри је под на зи вом Усуд; ово је ста рац ко ји жи ви сам, да ле ко од љу ди, у не ка квој не при сту пач ној пла ни ни или пу сти њи, а у не ким при ча ма озна ча-ва се као вла да лац и ра ја и па кла, али и бо жан ство ко је од ре ђу је суд-би ну.

Ве ро ва ње о ве ли ком ути ца ју Сва ро га на во љу оста лих бо го ва ве ро ват но је са чу ва но и у срп ској на род ној по сло ви ци: „У Бо га су ву не не но ге, а гво зде не ру ке“, чи ји је сми сао да је прав да спо ра али до сти жна, а ко ја, ка ко то до ка зу је Чај ка но вић, го во ри о бо гу ко ји ни је хри шћан ски, јер ње го-ве гво зде не ру ке ука зу ју на су ро-вост ње го вог деловања која је у не скла ду са хри шћан ским ми ло-ср ђем. Он не мо же да се кре ће, на шта ука зу је опис но гу „ве за них ву не ним ве за ма“, али ње гов ути цај ипак је огро ман. Ње го ве „ру ке“, ко је спро во де гво зде ну во љу, нај-ве ро ват ни је су за пра во оста ли бо го ви ко ји су му под ре ђе-ни. Пре ко

Ипа ти јев ски ле то пис с по чет ка XII ве ка по себ но ис ти че бо га ко га на зи ва Сва ро гом. По лап-

ски Сло ве ни за Сва ро га екс пли цит но ка жу да се „ча сти и по шту је ми мо дру гих“. Он је ве ро-

ват но исто што и ста ро ру ски бог Род ко ји сим бо ли зу је ства ра ње, а чи је име је и основ за

на зи ве „ро до вер је“ и „род на ве ра“, ка ко се не кад на зи ва ју ста ра сло вен ска ве ра и ми то ло-

ги ја. И скит ски на ро ди, ко ји су би ли под не дво сми сле ним сло вен ским кул тур ним ути ца јем,

ако ме ђу њи ма ни је би ло сло вен ских пле ме на, по што ва ли су бо га не ба, ко га су зва ли Свар-

гус. Ка ко по сто је мно га ми шље ња да је реч свар га код Сло ве на озна ча ва ла не бо (спор-

на Ве ле со ва књи га, на при мер, ка же: „Дим спа ље них сте па из ви се до Свар ге“, а ова реч

има слич но зна че ње и на сан скри ту), мо жда и сам на зив ово га бо жан ства оли ча ва ње го ву

функ ци ју бо га не ба, Свар га-бо га, иако су не ки скло ни ји да име по ве жу са реч ју свар ко ја

на сан скри ту озна ча ва Сун це, на ста ро ин диј ском не бе ски свод, а на ста ро сло вен ском све-

тлост или ја сно ћу. на ма те ри јал ни свет, па је та ко исто-вре ме но и од су тан из ње га, али и при-су тан у ње му кроз де ла оста лих бо го ва.

О Сва ро го-вом „веч ном сну“, у ко јемје и на стао

овај свет, ко ји ће се ње го вим

бу ђе њем за вр-ши ти, ве ро ват-

но го во ри и уче ње бо гу ми ла. Ова ишчезла

хри шћан ска вер ска за јед-ни ца по сто ја ла је у сред њем

ве ку на Бал ка ну, по себ но у Бо сни, где су бо гу ми-

ли бе жа ли од про-

не ка квој не при сту пач ној пла ни ни или пу сти њи, а у не ким при ча ма озна ча-ва се као вла да лац и ра ја и па кла, али и бо жан ство ко је од ре ђу је суд-би ну.

Ве ро ва ње о ве ли ком ути ца ју Сва ро га на во љу оста лих бо го ва ве ро ват но је са чу ва но и у срп ској на род ној по сло ви ци: „У Бо га су ву не не но ге,а гво зде не ру ке“, чи ји је сми сао да је прав да спо ра али до сти жна, а ко ја, ка ко то до ка зу је Чај ка но вић, го во ри о бо гу ко ји ни је хри шћан ски, јер ње го-ве гво зде не ру ке ука зу ју на су ро-вост ње го вог деловања која је у не скла ду са хри шћан ским ми ло-ср ђем. Он не мо же да се кре ће, на шта ука зу је опис но гу „ве за нихву не ним ве за ма“, али ње гов ути цајипак је огро ман. Ње го ве „ру ке“, ко је спро во де гво зде ну во љу, нај-ве ро ват ни је су за пра во оста ли бо го ви ко ји су му под ре ђе-ни. Пре ко

У по чет ку не би ја ше ни шта осим Бо га. Бог је спа вао и са њао, те му сан тра ја ше

не пре ста но. Но су ђе но је да се Бог, ипак, про бу ди...

Сло вач ки мит