ЕКОНОМСКА КРЕТАЊА НА ПОЧЕТКУ 2010 · Web viewVIII 0 0 0 0 0 0 0 UKUPNO 2.444 2.080 1.236 15.487 4.977 1.055 27.279 T 2 NEZAPOSLENA LICA PREMA STAROSTI I OPŠTINAMA

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA KRUŠEVAC Vaš pouzdan partner!

PRIVREDNA KRETANJA NA PODRUČJU RPK KRUŠEVAC

za period I-XII 2014.godine

Kruševac, februar 2015.god

PRIVREDNA KRETANJA NA NIVOU RASINSKOG OKRUGA (januar – decembar2014.)

1. PROCENA NASTALIH ŠTETA U RASINSKOM OKRUGU USLED POSLEDICA POPLAVA U MAJU 2014.god

Velike prirodne nepogode koje su zadesile Republiku Srbiju i Rasinski okrug u maju 2014. godine, će obeležiti duži period koji sledi i dodatno uvećati dimenzije problema sa kojima se zemlja već suočava.

I mada će preciznije procene štete tek biti utvrđene u narednom periodu, Evropska banka za obnovu i razvoj objavila je 29. maja 2014. godine preliminarne procene, prema kojima se štete od poplava u Srbiji kreću od 1,5 - 2,0 milijarde evra. EBRD, takođe, ističe da je među najviše pogođenim sektorima poljoprivreda (koja čini oko 10% BDP) i gde se posledice poplava procenjuju na više stotina miliona evra.

Negativne posledice od poplava odraziće se na sve segmente i pokazatelje privrede: kretanje industrijske proizvodnje, inflaciju, dinamiku spoljnotrgovinske razmene, dinamiku ukupnog ekonomskog rasta.

Prema prikupljenjnim podacima Regionalne privredne komore ukupna procenjena šteta nastala usled posledica poplava u maju ove godine u Rasinskom okrugu iznosi 1.089.461.780 dinara. Najviše štete poplava je nanela opštini Trstenik, čija je procena štete veće od polovine štete u celom Rasinskom okrugu i iznosi 544.915.000 dinara i to na poljoprivrednim kulturama, dok je u opštini Varvarin najviše štete na stambenim i poslovnim objektima i opremi.

U sledećem pregledu data je rekapitulacija nastale štete po opštinama na poljoprivrednim kulturama, infrastrukturi i objektima.

Grad Kruševac i opštine Rasinskog okruga su formirale komisije za procene štete, kao i potkomisije po pojedinim oblastima i dostavljeni su podaci o proceni štete kako Rasinskom upravnom okrugu, tako i nadležnim ministarstvima.*

1. Grad Kruševac:

Redni broj Vrsta infrastrukture Procenjena vrednost štete1. Poljoprivredno zemljište i poljoprivredne

kulture99.205.350,oo

2. Infrastrukturni objekti (putevi, mostovi, propusti, potporni zidovi i dr.)

60.157.00,oo

3. Stambeni objekti (stambeni, poslovni, pomoćni i dr.)

3.826.250,oo

UKUPNA PROCENJENA VREDNOST 163.188.600,oo

Opštinske komisije nisu radile procene po jedinstvenom šablonu, pa su u ovoj rekapitulaciji procene štete prikazani podaci kako su dobijani od opština.

2. Opština Trstenik

Redni broj Vrsta dobara Procenjena vrednost štete1. Stambeni objekti 26.730.000,oo2. Privredna dobra 1.615.000,oo3. Putna infrastruktura 39.105.000,oo4. Objekti za vodosnabdevanje 85.000.000,oo5. Poljoprivredna dobra 392.465.000,oo


3. Opština Aleksandrovac

Ukupan iznos procenjene nastale u opštini Aleksandrovac usled posledica poplava štete je 26.253.000,oo dinara. **

4. Opština Brus

Redni broj Vrsta dobara Procenjena vrednost štete1. Poplavljeno poljoprivredno zemljište 7.362.080,oo2. Infrastrukturni objekti i putevi 10. 752.000,oo3. Šteta na kanalizaciji 1.428.100,oo


5. Opština Varvarin

Redni broj Vrsta infrastrukture Procenjena vrednost štete1. Šteta na stambenim objektima 25.000.000,oo2. Šteta na privrednim dobrima (objekti i

oprema)20.000.000,oo

3. Šteta na infrastrukturi 8.000.000,oo4. Šteta na poljoprivrednim dobrima 195.000.000,oo


6. Opština Ćićevac

Redni broj Mesna zajednica Iznos1. Ćićevac 13.021.000,oo2. Pojate 64.178.500,oo3. Mrzenica 10.363.500,oo


Opština Aleksandrovac je predala samo narativni izveštaj i procenu štete po poplavljenim mestima, a ne po vrstama oštećenih dobara

Rasinski okrug

Redni broj Opština/Grad Iznos1. Kruševac 163.188.600,oo2. Trstenik 544.915.000,oo3. Aleksandrovac 26.253.000,oo4. Brus 19.542.180,oo5. Varvarin 248.000.000,oo6. Ćićevac 87.563.000,ooUKUPNA PROCENJENA VREDNOST Rasinski okrug 1.089.461.780

2. POLJOPRIVREDA

Rasinski okrug se nalazi u centralnoj Srbiji, nadmorska visina se kreće od 250 do 2017 metara. Prosečna godišnja temperatura iznosi 110S.Relativna vlažnost vazduha se kreće u intervalu od 66 do 83%. Snežni pokrivač se zadržava od 55 do 100 dana. Rasinski okrug je smešten između planina Kopaonik, Jastrebac, Gledićke planine, Goč i Željin. Kroz okrug protiču Zapadna i Južna Morava, Rasina i još mnogo manjih reka i potoka.

Sve ovo ukazuje da postoje dobri uslovi za sve poljoprivredne kulture i za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Ukupna poljoprivredna površina iznosi 164.340 hektara. Po popisu poljoprivrede 2012. godine ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište iznosi 93.228. hektara. Razliku između ukupnog i korišćenog poljoprivrednog zemljišta čine utrine, zemljište pored reka, i sl.

OpštinaUkupno

koriš. zemljište

Oranice i bašte

Voćnjaci Vinogradi Livade i pašnjaci

Rasinski okrug 93228 56137 9308 6406 19322Aleksandrovac 14218 6821 2866 1531 2826

Brus 16488 5067 2964 242 8008Varvarin 10384 8852 476 354 477Kruševac 31986 22317 1689 1956 5185Trstenik 16586 10175 1212 2199 2441Ćićevac 3567 2905 82 125 385

Tabela1. Korišćeno poljoprivredno zemljište, izvor Republički zavod za statistiku

Grafički prikaz

Pored osnovnih ratarskih kultura, razvijeno je i povrtarsvo, naročito u opštinama Trstenik i Varvarin. Povrće se proizvodi na otvorenom polju i , sve više u zaštićenim prostorima- plastenicima, ređe staklenicima. Od povrtarskih kultura najtzastupljeniji su: paprika, krompir, paradajz, kupus, krastavac, u manjim količinama karfiol, brokoli, keleraba i drugo povrće.

Opština Goveda Svinje Ovce Živina

Rasinski okrug 33953 132315 66490 1974158Aleksandrovac 4308 16971 15776 404577

Brus 4180 7267 17809 69840Varvarin 2621 29678 4474 345509Kruševac 16903 49146 16067 406374Trstenik 4908 20499 10912 201647Ćićevac 1033 8754 1452 546211

Tabela 2. Stočni fond Rasinskog okruga, izvor Republički zavod za statistiku

Grafički prikaz - Stočni fond Rasinskog okruga, izvor Republički zavod za statistiku

Rasinski okrug je uvek bio jak stočarski centar, Kruševac a posebno sela u slivu Ribarske reke, je poznat po uzgoju krava gde prednjači simentalska rasa, Varvarin po uzgoju svinja a poslednjih godina opština Ćićevac ima najrazvijenije živinarstvo u okrugu. Broj stoke je značajno manji u odnosu na peroiod od pre 30 godina kada je bila ekspanzija stočarstva u ovom kraju, i što se kapaciteta tiče proizvodnja bi uz manja ulaganja u rekonstrukciju objekata i u zanavljanje stada, mogla da se uveća nekoliko puta.

U ovom sektoru postoje i odlični preradni kapaciteti, uglavnom u privatnom sektoru, koji za sada ne rade punim kapacitetom. Stočarsku proizvodnju prate pravilno raspoređene mlekare (Eko Mlek, Mlekara Nina, Maksimlek, Pogled...), klanice (Glidžić, Braća Đokić, Farmeks, Mesar...), fabrike za proizvodnju stočne hrane (Agro Mil), i drugi objekti koji bi uz povećanje stočnog fonda značajno povećali svoju proizvodnju.

Opština Jabuka Šljiva Čokoti (000)

Rasinski okrug 436410 2491960 38946Aleksandrovac 125400 876050 13323

Brus 130980 361490 590Varvarin 21910 62250 3410Kruševac 90040 79741 10366Trstenik 62925 371550 9859Ćićevac 5155 23210 1366

Tabela3. Broj stabala i čokota, izvor Republički zavod za statistiku

Grafički prikaz –Učešće broj stabala i čokota po vrstama u Rasinskom okrugu

Pored ovih voćnih vrsta, značajni prihodi se ostvaruju od uzgoja jagodastog i sitnog voća. Najviše se gaje: jagoda, kupina, malina, višnja i u poslednje vreme trešnja postaje jako traženo voće. Ua Rasinskom okrugu se samo za jagodasto voće može reći da se gaji intenѕivno, svi drugi zasadi su manje više ekstenzivni.

Na području Rasinskog okruga postoji više hladnjača za prihvat voća i povrća, raznih kapaciteta, od nekoliko tona do 3000 tona kapaciteta. Hladnjače imaju, po zakonu, implementiran HACCP standard za bezbednost hrane. Pored hladnjača, koje služe za prihvat i adekvatno čuvanje voća i povrća, postoje i kapaciteti za preradu (Fudlend, Vino Župa, Fudeks, Nova Sloga...), mada postoji objektivna potreba za još ovakvih fabrika za preradu i proizvodnju finalnog proizvoda.

Opština Broj košnicaAleksandrovac 5229

Brus 6284Varvarin 4583Kruševac 12677Trstenik 7000Ćićevac 2877

Tabela 4. Broj košnica po opštinama , izvor Republički zavod za statistiku

Pčelarstvo u Rasinskom okrugu se razvija više od 100 godina, koliko postoje udruženje pčelra, i med postaje sve značajniji izvozni proizvod. Prošle godine je izvezeno meda za skoro 15 miliona eura, što je skoro duplo više od izvezenog junećeg mesa.

Kretanja u poljoprivredi u 2014.godini

Po mišljenju stručenjaka i poljoprivrednih proizvođača ova godina je jedna od najtežih za poljoprivredne proizvođače u poslednjih sto godina. Kao u Srbiji, tako i Rasinskom okrugu, sve poljoprivredne kulture su imale prinose ispod višegodišnjeg proseka, a pored lošeg prinosa loš je i kvalitet plodova.

Podaci sa terena za žetvu strnih žita, berbu kukuruza, početak setve pšenice i za berbu voća i grožđa u 2014.godini

Pšenica je za ovu godinu u Rasinskom okrugu zasejana na 15.000 hektara. Uslovi joj , kao i drugim kulturama nisu bili naklonjeni. Žetva je obavljena u optimalnom roku. Prosečan prinos po hektaru iznosio je 3.500. kilograma, što je za 20% manje od prosečnih prnos. Takođe je loš kvalitet zrna i oko 20% ovogodišnjeg roda je otišlo za hranu za šivotinje. Ovodišnji prinos karakteriše i velika vlažnost zrna, pa i posle sušenja ima više vlage u skladištima od optimalne.

Kukuruz: Planirane površine za ovu godinu su bile 40.000 hektara, od toga je zasejano ukupno 38.624 hektara, od čega merkatilnog 37.500 hektara i za silažu 1124 hektara. Do kraja oktobra berba je završena na 60% površina. Prosek prinosa je 6.500 kilograma po helktaru, što nije zadovoljavajuće. Kukuruz za silažu je skinut 100% i prinosi su zadovoljavajući.

Setva ozimih strnih žita je na početku. Planirano je da bude zasejano 15.000 hektara pšenice , ali već na početku setve su procene da će biti manje površine jer se zbog velike vlage zemljišta kasni i sa berbom kukuruza i otežana je priprema zemljišta za setvu. Optimalni rokovi za setvu pšenice su već pri kraju, a setva je tek počela tako da se procenjuje da će zasejane površine ovom žitaricom da budu znatno manje od planiranih. Jedan deo površina biće nadoknađen setvom jarih žitarica na proleće, ukoliko uslovi budu dozvolili.

Jagoda je vrlo važna voćna vrsta za privredu Rasinskog okruga i i zauzima najviše površina od svih jagodastih vrsta. Zauzima više od 5% površina pod voćarskim kulturama. Kao i za ostale kulture, i za jagodu je ova godina bila jako nepovoljna. Prosečna cena za stonu jagodu se kretala oko 110 dinara, a za industriujsku oko 60 diinara. Prinos i kvalitet, zbog obilnih padavina i grada u fazi zrenja, su ne zadovoljavajući, i velike količine su ostale ne ubrane, a jedan deo plodova su pojedini proizvođači iskoristili za proizvodnju rakije.

Malina je takođe imala loš prinos i kvalitet, a za razliku od jagode, proizvođači u okrugu nisu bili zadovoljni cenom. Berba je bila produžena zbog vremenskih uslova, ali je kvalitet kasnije ubranih plodova bio jako loš. Prosečna cena u otkupu je bila od 150 do 170 dinara.

Višnja je nešto manje zastupljena u okrugu, između 10i 15 procenata nije ni ubrano zbog lođeg kvaliteta i obilnih kiša. Početna otkupna cena je bila 40 dinara, ali kako je berba odmicala, tako je zbog lošijeg kvaliteta cena padala pa je na kraju prodavana za 25 dinara po kilogramu.

Berba kupine je obavljena u optimalnom roku, kao i kod svih drugih vrsta voća, kvalitet je bio loš, prinos od 18 do 20 tona po hektaru. Cena za malinu za zamrzavanje se kretala od 50 do 70 dinara po kilogramu, a za konzumiranje u svežem stanju koja se prodavbala na pijacama i jedan deo je izvezen mahom u Rusiju se kretala od 150 do 170 dinara po kilogramu. Procenat plodova koji je prodat za korišćenje u svežem stanju, zbog lošeg kvaliteta plodova, je bio daleko manji nego ranijih godina.

Proizvodnja loznih kalemova i voćnih sadnica, kao i sadnica ruža i ukrasnog šiblja zauzimaju važno mesto u poljoprivredi i u izvozu Rasinskog okruga. Oko 30% ove proizvodnje uništeno u majskim poplavama, u pojačanu agrotehniku ostatak sadnica je dobrog zdravstvenog stanja. Proizvođači se žale da je došlo do nenadanih poremećaja na tržištu i da su neki kupci iz inostranstva otkazali ugovorenu kupovinu sadnica, tako da se sada na domaćem tržištu javlja višak i pored smanjene proizvodnje i cena je daleko niža od očekivane.

Izvoz meda je prošle godine bio rekordan i u finansijskom pogledu je bio duplo veči od izvoza mesa. Ova godina će biti godina u kojoj verovatno nećemo statistički obrađivati izvoz meda.

U majskim poplavama fizički je uništeno 400 društava. Bagremove paše skoro i da nije bilo i već od kraja jula meseca je počelo prihranjivanje pčela šećerom. Trenutno je priprema društava za zimsko mirovanje, i samo se može očekivati da naredna godina bude bolja.

O stočnom fondu se može govoriti tek na kraju godine kada se svedu svi bilansi. Činjenica je da je u majskim poplavama stradalo je ukupno oko 100.000 živine. Zbog smanjene proizvodnje stočne hrane otežano je očuvanje stočnog fonda, ali su procene da se situacija stabilizovala i da neće doći do većeg smanjenja stočnog fonda kako se polovinom godine strahovalo.

Ulažu se napori da dođe do povećanja stočnog fonda, naročito svinja, zbog otvorene mogućnosti izvoza u Rusiju.

Prehrambena industrija u 2014.godni , u odnosu na prošlu godinu, beleži pad proizvodnje za 19,5%. Za isti period, u odnosu na predhodnu godinu, proizvodnja pića beleži rast za 9,2%.

Indeksi industrijske proizvodnje PROSEK 2013 = 100

XII 2014 I - XII 2014

XII 2014XII 2013

I - X II 2014I - XII 2013

Proizvodnja prehrambenih proizvoda 86,9 80,5 91,0 80,5

Proizvodnja pića 166,4 109,2 99,4 109,2

U Srbiji postoji mogućnost povećanog izvoza mesa i mesnih prerađevina u Rusku Federaciju, međutim do danas ni jedna klanica iz Rasinskog okruga nema izvozni broj za ovo tržište, pa se jedino može očekivati povećanje stočnog fonda i kooperantski odnos sa velikim mesnim industrijama koje ispunjavaju uslove za ovo vrlo zahtevno tržište.

3. KRETANJE INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE NA PODRUČJU RPK KRUŠEVAC I -XII 2014.G.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA U RASINSKOM OKRUGUJANUAR - DECEMBAR 2014. GODINE

Prema raspoloživim podacima RZS, industrijska proizvodnja na području Rasinskog okruga, odnosno RPK Kruševac u 2014. godini beleži pad od 20,1% u odnosu na prethodnu godinu. Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u 2014. manja je za 6,5% u odnosu na 2013. godinu.

Podaci za mesec decembar pokazuju da je ostvarena industrijska proizvodnja u Rasinskom okrugu manja za 38,8% u odnosu na isti mesec 2013. godine, dok je industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u decembru 2014. godine manja za 5,3% u odnosu na decembar 2013. godine.

Na području Rasinskog okruga, u decembru 2014. godine, trend kretanja industrijske proizvodnje imao je sledeće karakteristike:

1. Posmatrano po namenskim grupama, u odnosu na prosek 2013. godine zabeležen je rast proizvodnje u grupama

- energija (104,3%) i - netrajni proizvodi za široku potrošnju (100,4%)

dok pad proizvodnje beleže grupe - kapitalni proizvodi (33,2%),- trajni proizvodi za široku potrošnju (92,3%)- intermedijarni proizvodi, osim energije (97,7%)

Prosek 2013 = 100XII 2014 I - XII 2014 XII 2014

XII 2013I - XII 2014I - XII 2013

Energija 104,3 99,8 125,4 99,8Intermedijarni proizv., osim energije 97,7 110,9 120,5 110,9Kapitalni prozvodi 33,2 26,0 13,9 26,0Trajni prozvodi za široku porošnju 92,3 79,5 75,0 79,5Netrajni prozvodi za široku porošnju 100,4 93,0 93,5 93,0

Podaci o industrijskoj proizvodnji u Srbiji – po namenskim grupama, u decembru 2014. godine, u odnosu na prosek prethodne godine, pokazuju da je došlo do pada u proizvodnji intermedijarnih proizvoda (osim energije) za 2,3%, kapitalnih proizvoda za 66,8% i u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju za 7,7%, dok je rast proizvodnje zabeležen u proizvodnji energije za 4,3% i netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 0,4%.

2. Posmatrano po sektorima, prerađivačka industrija, koja predstavlja skoro 100% ukupne industrijske proizvodnje Rasinskog okruga (u obzir uzeti obrađeni podaci RZS), bila je u 2014. na nivou za 20,2% manjem nego u 2013. godini. Od ukupno 16 obrađenih oblasti, ostvaren je rast kod 7 i to u:

proizvodnji pića (9,2%) proizvodnji tekstila (7,7%) proizvodnji drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja (23,6%) proizvodnji papira i proizvoda od papira (8,7%) proizvodnji proizvoda pd gume i plastike (13,9%) proizvodnji motornih vozila i prikolica (3,3%) proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava (5,0%)

U ostalim industrijskim granama ostvareni su negativni rezultati u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Indeksi industrijske proizvodnje PROSEK 2013 = 100

XII 2014 I - XII 2014

XII 2014XII 2013

I - X II 2014I - XII 2013

Proizvodnja prehrambenih proizvoda 86,9 80,5 91,0 80,5

Proizvodnja pića 166,4 109,2 99,4 109,2

Proizvodnja tekstila 124,3 107,7 100,0 107,7

Proizvodnja odevnih predmeta - 17,4 - 17,4Proizvodnja drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja 90,1 123,6 65,3 123,6

Proizvodnja papira i proizvoda od papira 126,2 108,7 115,8 108,7

Proizvodnja koksa i derivata nafte 104,3 99,8 125,4 99,8Proizvodnja hemikalija i hemijskih 87,3 97,2 96,9 97,2

proizvoda Proizvodnja osnovnih farmac. proizvoda i preparata - 23,3 - 23,3

Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 84,5 113,9 109,7 113,9

Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala 37,0 97,7 221,6 97,7

Proizvodnja osnovnih metala 52,5 57,7 118,5 57,7Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 8,3 7,4 3,0 7,4

Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda 34,0 57,3 39,5 57,3

Proizvodnja električne opreme 92,3 79,4 75,0 79,4Proizvodnja mašina i opreme na drugom mestu nepomunute 119,2 87,4 107,6 87,4

Proizvodnja motornih vozila i prikolica 118,5 103,3 103,3 103,3Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava 257,7 105,0 292,5 105,0

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 82,2 79,8 61,0 79,8Izvor: Republički zavod za statistiku, oktobar 2014.

Što se Srbije tiče, posmatrano po sektorima, u decembru 2014. godine, u odnosu na isti mesec 2013. godine zabeležena su sledeća kretanja:

- sektor Snabdevanje el. energijom, gasom, parom i klimatizacija – pad od 30,4%, - sektor Prerađivačka industrija – rast od 6,4%, - sektor Rudarstvo – pad od 30,2%.

Obim industrijske proizvodnje u decembru 2014. godine, u odnosu na decembar 2013. godine, beleži: - pad kod 13 oblasti - rast kod 11 oblasti

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u decembru 2014. godine, u odnosu na decembar 2013. godine, imale su: proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja derivata nafte, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.

Indeksi industrijske proizvodnje –decembar 2014 (prosek 2013. godine = 100)

Indeksi industrijske proizvodnje –I - XII 2014 (prosek 2013. godine = 100)

4. TURIZAM

Analiza turističkih kretanja u 2014.god. u Rasinskom okrugu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije u 2014. godini Republiku Srbiju posetilo je ukupno 2.192.268 turista. Evidentiran ukupan broj noćenja u 2014. godini iznosi 6.086.275.

U odnosu na 2013. godinu ukupan broj noćenja turista u Srbiji opao je za 7,32%, pri čemu je zabeležen porast ukupnog broja stranih turista i pad ukupnog broja domaćih turista.

Prema evidenciji Turističkih organizacija u Rasinskom okrugu ostvareni prihodi od boravišnih taksi u Rasinskom okrugu u 2014. godini iznose 9.209.130 dinara. U odnosu na 2013. godinu, u 2014. godini ukupno je ostvareno 97,74% prihoda od BTO u Rasinskom okrugu.

Najveći broj noćenja prema evidenciji BTO ostvaren je u Opštini Kruševac, čiji su ukupni prihodi od BTO u 2014. godini iznosili 5.003.425 dinara (54.33% ukupnih prihoda ostvarenih od BTO u Rasinskom okrugu). Uzimajući u obzir da je iznos BTO različit u zavisnosti od lokacije smeštajnih

kapaciteta: smeštajni kapaciteti na planini Jastrebac – BTO 60 dinara, ostali smeštajni kapaciteti (obuhvatno sa smeštajnim kapacitetima u Ribarskoj banji) – 70 dinara i prema Odluci o plaćanju boravišne takse broj 434-48/2013-I od 16.12.2013. godine, iznos BTO u Opštini Brus 100.00; najveći mogući broj ostvarenih noćenja u Opštini Kruševac prema nezvaničnim podacima bio je 71.477 u 2014. godini.

Turistički promet ostvaren u drugim opštinama u Rasinskom okrugu beleži znatno manje prihode ostvarene od BTO. Na drugom mestu, po visini ostvarenih prihoda nalazi se Opština Brus koja beleži 3.795.900 (41,22%) dinara BTO, što je za 1.207.525 dinara manje nego u Opštini Kruševac. Najmanji broj noćenja, prema iznosu BTO, beleži Opština Trstenik sa ostvarenih 117.575 rihoda od BTO.

Iznos boravišnih taksi BTO u Opštinama Rasinskog okruga za 2013. god.

Kruševac Aleksandrovac Trstenik Brus5.608.660 269.295 97.425 3.446.900

Ukupno 9.422.280

Приходи од БТО у 2013.години

Трстеник

Александровац

Брус

Крушевац

Izvor: Turističke organizacije opština Rasinskog okruga- prihodi od BTO u 2013. godini

Razlika celogodišnjeg prihoda ostvarenog od BTO za 2013. godinu u turistički u odnosu na prihod ostvaren od BTO u 2014. godini je 213.150 dinara što ukazuje na negativan treend turističkih kretanja u Rasinskom okrugu sa padom od 2,26%.

Iznos boravišnih taksi BTO u Opštinama Rasinskog okruga za 2014. god.

Kruševac Aleksandrovac Trstenik Brus5.003.425 293.130 117.575 3.795.000

Ukupno: 9.209.130

Приходи од БТО у 2014.години

ТрстеникАлександровац

Брус

Крушевац


Ukupan broj dolaska turista u Ribarskoj Banji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije u 2014. godini iznosi 7.419. Od ukupnog broja turista u Ribarskoj Banji je u 2014. godini boravilo 6.578 (88,66%) domaćih turista, dok je ukupan broj boravka stranih turista 841 (11,34%).

Odnos ostvarenih prihoda od BTO 2013. / 2014. godinaПриходи од БТО

9100000

9150000

9200000

9250000

9300000

9350000

9400000

9450000

Прих

оди

од Б

ТО

Приходи од БТО 9422280 9209130

2013 2014


Ukupan broj noćenja turista u Ribarskoj Banji u 2014. godini iznosi 53.042 noćenja. Ukupan broj noćenja stranih turista u istom periodu je 3.845 (7,25%), dok ukupan broj noćenja domaćih turista iznosi 49.197 (92,75 %).

Ukupan broj dolaska turista u 2014. godini prema podacima Republičkog statističkog zavoda iznosi 7419. Od ukupnog broja dolaska turista u 2014. godini 6578 čine domaći turisti, 841 stranih turista.

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

Укупан број туриста у Рибарској бањи у 2014. години

Укупно 6.578 841

Домаћи туристи Страни туристи

Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, Turistički promet u Republici SrbijiPraćenjem turističkih kretanja u Ribarskoj banji tokom 2014. godine najposećeniji mesec, sa

evidencijom najvećeg broja noćenja, jeste mesec maj sa ukupno 8206 noćenja. Nešto manji broj noćenja tokom 2014. godine zabeležen je u mesecu septembru. Ovim se definiše sezona turističkih kretanja u Ribarskoj banji - proleće i kasno leto.

Сезоналност туристичких кретања у Рибарској бањи у 2014. години

1390

2992

4245

8206

6451

7459

4941

3159

16241218

63466044

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

ноће

ња

тури

ста

Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, Turistički promet u Republici Srbiji

Kretanje kupovne moći u Rasinskom okrugu

Kupovna moć stanovništva definiše se kao odnos prosečne zarade u Rasinskom okrugu i Prosečne potrošačke korpe Republike Srbije, čime se utvrđuje ukupan broj prosečnih zarada za pokriće Prosečne potrošačke korpe Republike Srbije. Minimalna kupovna moć definiše se pokrićem Minimalne potrošačke korpe Republike Srbije prosečnom zaradom.

Grad/Okrug

Prosečna zaradaukupno

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa

ukupno

RSDNominalni

indeks RSDNominalni

indeksXII

2014I-XII 2014

XII 2014/XI

2014

I-XII 2014/I-XII 2013

XII2014

I-XII 2014

XII 2014/

XI 2014

I-XII 2014/I-XII 2013

Aleksandrovac 47.944

43.360 128,8 94,9 34.520 31.317 127,0 95,0

Brus 44.874

43.356 108,3 96,8 32.654 31.455 108,5 97,1

Varvarin 46.367

47.550 100,8 102,0 33.823 34.442 101,3 101,9

Kruševac 56.073

49.876 114,7 101,7 41.515 36.644 115,1 101,4

Trstenik 47.754

43.987 100,9 100,0 36.978 33.837 99,5 99,7

Ćićevac 37.937

37.866 103,2 99,3 29.953 29.086 108,4 98,9

Rasinski okrug 51.978

47.224 111,9 100,4 38.718 34.942 111,8 100,0

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje filijale u Kruševcu

Prosečna zarada u Rasinskom okrugu, isplaćena u 2014. godini prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje filijale u Kruševcu iznosi 47.224 dinara. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Rasinskom okrugu u 2014. godini, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje filijale u Kruševcu iznosi 34.942 dinara.

Kretanje kupovne moći u Republici Srbiji

Godina - Mesec Potrošačka korpa u Republici SrbijiProsečna Minimalna

1 2 3Januar 2014. 65.717,94 34.177,96Mart 2014. 65.463,27 33.974,95April 2014. 65.766,40 34.181,31 Maj 2014. 65.922,53 34.330,96Jun 2014. 65.948,43 34.280,37Jul 2014. 66.000,24 34.267,46Avgust 2014. 66.068,71 34.291,44Septembar 2014. 67.125,58 34.973,70Oktobar 2014. 66.307,66 34.432,22Novembar 2014. 66.119,86 34.348,40Decembar 2014. 66.000,15 34.275,32

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku nova Prosečna potrošačka korpa u decembru 2014. godine iznosila je 66.000,15 dinara. Nova Minimalna potrošačka korpa za mesec decembar 2014. godine iznosila je 34.275,32 dinara.

Kupovna moć stanovništva prema raspoloživim podacima, kao odnos Prosečne zarade u Rasinskom okrugu isplaćene u decembru 2014. g. (51.978 dinara) i Prosečne potrošačke korpe Republike Srbije za decembar 2014. g. je 1,27 prosečnih zarada (za pokriće Nove Prosečne potrošačke korpe u decembru 2014. godine bilo je potrebno 1,27 prosečnih zarada). Kupovna moć stanovništva Rasinskog okruga Minimalne potrošačke korpe je 0,66 prosečnih zarada (za pokriće Nove Minimalne potrošačke korpe u avgustu 2014. godine bilo je potrebno 0,66 prosečnih zarada).

Kupovna moć stanovništva prema raspoloživim podacima, kao odnos prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Rasinskom okrugu isplaćene u decembru 2014. g. i Prosečne potrošačke korpe Republike Srbije za decembar 2014.g. je 1,7 prosečnih zarada bez poreza i doprinosa. Kupovna moć stanovništva Rasinskog okruga Minimalne potrošačke korpe je 0,88 prosečnih zarada.

Kretanje potrošačkih cena

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije godišnji, a ujedno i tekući, rast potrošačkih cena bio je 1,7% (decembar 2014. u odnosu na decembar 2013. godine).

Potrošačke cene proizvoda i usluga u decembru 2014. godine, u odnosu na novembar 2014. godine, (mesečni rast), u proseku su niže za 0,4%. Prosečan godišnji rast bio je 2,9%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga odeljenim prema nameni potrošnje u decembru 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, pad cena zabeležen je u grupama: Alkoholna pića i duvan (-2,7%), Transport (-2,1%), Hrana i bezalkoholna pića (-0,4%) i Restorani i

hoteli (-0,3%). Rast cena zabeležen je u grupama: Komunikacije (2,5%), Stan, voda, el. energija, gas i druga goriva i Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,3%), Rekreacija i kultura (0,2%) i Zdravstvo (0,1%).

Posmatrano po delatnostima, a u odnosu na prosek neto zarade u Republici (49.970 dinara) u decembru 2014. godine, najveću neto zaradu statistika je registrovala u Računarskom programiranju i konsultanskim delatnostima (160.100 dinara), Uslužnim delatnostima u rudarstvu (140.681 dinara) i Proizvodnji duvanskih proizvoda 134.011 dinara). Najniža neto zarada registrovana je u Delatnosti putničkih agencija, tur-operatora i rezervacija (21.334 dinara), Iznajmljivanju i lizingu (22.072 dinara) i Pomoćnim delatnostima u finansijskim uslugama i osiguranju (23.846 dinara).

5. SPOLJNOTRGOVINSKA ROBNA RAZMENA RASINSKOG OKRUGA ZA PERIOD JANUAR – DECEMBAR 201 4 . GOD INE

Prema raspoloživim podacima Regionalne privredne komore Kruševac, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u 2014. godine iznosi 368,92 miliona dolara. Vrednost izvezene robe u 2014. godine iznosi 204.67 miliona dolara, i u odnosu na isti period prošle godine povećana je za 1,3%. Ukupan uvoz iznosi 164,245 miliona dolara, i u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 17,4%.U Rasinskom okrugu, u 2014.godini, ostvaren je suficit od 40,430 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi 124.6%, dok je na nivou cele Srbije iznosila oko 72%.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri u 2014.god u izvozu Rasinskog okruga su: IZVOZ u milionima USD

R.BR. ZEMLJA 2014. god % povećanja / smanjenje u odnosu na 2013.god

1. Velika Britanija 32.992 Povećanje od 22.5%2. Ruska Federacija 25.436 Smanjenje od 15.73. Nemačka 23.162 Povećanje od 1.6%4. Bosna i Hercegovina 17.389 Povećanje od 8.4%5. Crna Gora 15.800 Povećanje od 15.8%

Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu Rasinskog okruga su: UVOZ u milionima USD

R.BR. ZEMLJA Januar - oktobar 2014. god

% povećanja / smanjenje u odnosu na 2013.god

1. Nemačka 15.110 Smanjenje od 2.8%2. Italija 13.586 Smanjenje od 10.5 %3. Kina 11.582 Smanjenje 25.6%4. Turska 10.546 Smanjenje od 16,4%5. Hrvatska 10.381 Povećanje 19.8%

Prema vrstama roba, u izvozu Rasinskog regiona u 2014. godini, najveće učešće imaju sledeće robe: gume spoljne pneumatske; pića bezalkoholna; maline; hidraulični sistemi sa lineranim kretanjem; gume spoljne pneumatske nove, sa šarom traktorske, vina, ostala crna alkohol do 13%,

kupine, delovi volana i upravljačkih subova i kutija, proizvodi za zaptivanje, ostale mašine za obradu gume i lisičarke i sadnice jestivog voća; dr.

Prema vrstama roba, u uvozu Rasinskog regiona za isti period, najveće učešće imaju sledeće robe: kaučuk prirodni; ulja teška;hartija fluting; test lajner; gume spoljne pneumatske nove za kamione; gume spoljne pneumatske nove za putničke automobile; Za oblikovanje ili protekitranje pneumatskih guma , sirovi destilat u sudovima; , stiren – butadien kaučuk; kaučuk butadien; ugalj mrki i lignit, užad, kablovi preseka ne preko 3 mm.;kord tkanine; upredena žica

Ako se posmatra razmena sa zemljama u okruženju Rasinski okrug za 2014 godine je najviše izvezao u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, a najviše je uvozio iz Hrvatske, Makedonije i Rumunije .

Kompanije koje su uzele najveće učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni su: Cooper Tire & Rubber Company Serbia d.o.o Kruševac, AD Vino Župa Aleksandrovac, Župa frigo Aleksandrovac, Trajal Hem AD Kruševac, Servoupravljači u restrukturiranju Trstenik, Voće produkt Brus, Meneks d.o.o Kruševac, Den Juro Organganik, Kolarević Pojate, PPT Hidraulika Trstenik u restrukturiranju, PPT Cilindri Trstenik u restrukturiranju, Fruti – komerc d.o.o Kamenare Kruševac, PPT Hidraulika u restrukturiranju Trstenik, Fabrika maziva FAM u restrukturiranju Kruševac, Nova Sloga Trstenik i dr.

Top petnaest izvoznika Rasinskog okruga 2014.godine :Cooper Tire & Rubber Company Serbia d.o.o Kruševac, AD Vino Župa Aleksandrovac, Župa frigo Aleksandrovac, Trajal Hem AD Kruševac, Servoupravljači Trstenik, Voće produkt Brus, Meneks d.o.o Kruševac, DEN Juro Organik Vlajkovci, Kolarević Pojate, PPT Hidraulika Trstenik , PPT Cilindri Trstenik, FAM Kruševac, Svit Hom Brus, Minar Frukt Šljivovo, Forest Fod Veliko Golovode.Kada je u pitanju izvozna orijentisanost Rasinskog okruga po ekonomskim zonama, uočava se da je najveće učešće izvoza Rasinskog regiona u zemlje Evropske unije i CEFTA regiona, kao i na tržište Ruske Federacije.

Učešće opština u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni okruga u 2014.god može se videti u sledećim tabelama

Učešće opština u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni okruga za devet meseci ove godine može se videti u sledećoj tabeli:

Prikaz izvoza po opštinama

RASINSKI OKRUG (19)====================================================================================== USD u 1.000 Učešće Index USD u 1.000 UčešćeRb Opština 2014 2014 2014/2013 2013 2013---- ------------------------------ ------------ ------ ---------- ------------ ------1) Aleksandrovac (70017) 39.168 19,1 79,5 49.296 24,42) Brus (70343) 14.889 7,3 134,8 11.043 5,53) Kruševac (70670) 106.331 52,0 107,5 98.877 48,94) Trstenik (71170) 31.699 15,5 99,5 31.867 15,85) Varvarin (70378) 5.050 2,5 86,6 5.832 2,96) Ćićevac (71196) 7.538 3,7 146,7 5.137 2,5---- ------------------------------ ------------ ------ ---------- ------------ ------6) Total Opština: 204.675 100,0 101,3 202.051 100,0

Uvoz:

RASINSKI OKRUG (19)====================================================================================== USD u 1.000 Učešće Index USD u 1.000 UčešćeRb Opština 2014 2014 2014/2013 2013 2013---- ------------------------------ ------------ ------ ---------- ------------ ------1) Aleksandrovac (70017) 13.699 8,3 106,0 12.925 6,52) Brus (70343) 1.968 1,2 54,0 3.644 1,83) Kruševac (70670) 126.344 76,9 77,9 162.226 81,64) Trstenik (71170) 18.429 11,2 113,7 16.213 8,25) Varvarin (70378) 1.275 0,8 72,9 1.749 0,96) Ćićevac (71196) 2.530 1,5 121,8 2.077 1,0---- ------------------------------ ------------ ------ ---------- ------------ ------6) Total Opština: 164.245 100,0 82,6 198.835 100,0

6. ISPLAĆENE ZARADE U RASINSKOM OKRUGU ZA DECEMBAR 2014. GODINE

Isplaćene zarade u Rasinskom okrugu za decembar 2014. godina

Grad/Okrug

Prosečna zaradaukupno

Prosečna zarada bez poreza i doprinosaukupno

RSDNominalni

indeks RSDNominalni

indeksXII

2014I-XII 2014 XII 2014/

XI 2014I-XII 2014/I-XII 2013

XII2014

I-XII 2014 XII 2014/XI 2014

I-XII 2014/I-XII 2013

Aleksandrovac 47.944 43.360 128,8 94,9 34.520 31.317 127,0 95,0Brus 44.874 43.356 108,3 96,8 32.654 31.455 108,5 97,1

Varvarin 46.367 47.550 100,8 102,0 33.823 34.442 101,3 101,9Kruševac 56.073 49.876 114,7 101,7 41.515 36.644 115,1 101,4Trstenik 47.754 43.987 100,9 100,0 36.978 33.837 99,5 99,7Ćićevac 37.937 37.866 103,2 99,3 29.953 29.086 108,4 98,9

Rasinski okrug 51.978 47.224 111,9 100,4 38.718 34.942 111,8 100,0SRBIJA 68.739 61.426 112,7 101,2 49.970 44.530 113,0 101,4

Prosečna zarada isplaćena u decembru 2014. godine iznosi 68.739 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u novembru 2014. godini, nominalno je veća za 12,7% i realno je veća za 13,2%.Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru 2014. godine iznosi 49.970 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u novembru 2014. godine, nominalno je veća za 13,0% i realno je veća za 13,5%.

Decembar 2014. Prosečna zarada isplaćena u decembru 2014. godine nominalno je manja za 1,9% i realno je manja za 3,5% od prosečne zarade isplaćene u decembru 2013. godine.Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena decembru 2014. godine nominalno je manja za 1,7% i realno je manja za 3,3% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u decembru 2013. godine.

Januar–decembar 2014.Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–decembar 2014. godine, u poređenju sa prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–decembar 2013. godine, nominalno je veća za 1,2%, a realno je manja za 1,7%.Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–decembar 2014. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–decembar 2013. godine, nominalno je veća za 1,4%, a realno je manja za 1,5%.

Rasinski okrugProsečna zarada u Rasinskom okrugu, isplaćena u decembru 2014.godine iznosi 51.978 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u novembru 2014. g. nominalno je veća za 11,9 %.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Rasinskom okrugu, isplaćena u decembru 2014. godine, iznosi 38.718 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u novembru 2014. godine, nominalno je veća za 11,8 %.

7. PODACI O NEZAPOSLENOSTI I ZAPOŠLJAVANJU ZA RASINSKI OKRUG

Na kraju decembra 2014.godine, na evidenciji Filijale Kruševac nalazi se 30.261 lica koja traže zaposlenje, od čega je 16. 235 žena, ili 53,64 %.

Struktura tražioca zaposlenja je sledeća:

- 27.279 nezaposlena lica, (Aleksandrovac – 2.444; Brus – 2.080; Varvarin – 1.236; Kruševac – 15.487; Trstenik – 4.977; Ćićevac – 1.055)

- 2.320 lica privremeno nesposobnih ili nespremnih za rad, drugih lica koje traži zaposlenje,- 180 druga lica koja trađe zaposlenje

- 15 zaposlenih lica koja traže promenu zaposlenja.

U decembru, u odnosu na novembar mesec, povećan je broja nezaposlenih lica za 37 lica (u novembru mesecu bilo je 27.242 lica).

Karakteristike nezaposlenih licaOd ukupnog broja tražioca zaposlenja, 27.279 čine nezaposlena lica, od toga je 14.102 žena, odnosno 51,69 %.Od ukupnog broja nezaposlenih, 9.221 lica prvi put traži zaposlenje, odnosno 33,8 %. Od tog broja 5.158 ili 55,93 % čine žene.

T1 NEZAPOSLENA LICA PREMA STEPENU STRUČNE SPREME I OPŠTINAMA NA KRAJU DECEMBRA 2014G

Opština/okrug

Aleksandrovac Brus Varvarin Kruševac Trstenik Ćićevac Rasinski okrug

I 517 585 461 3.502 1.131 417 6.613

II 197 153 34 786 96 31 1.297

III 598 665 215 4.050 1.524 262 7.314

IV 762 462 373 4.751 1.446 274 8.068

V 20 9 7 128 85 5 254

VI 175 100 85 975 377 42 1.754

VII-1 174 105 61 1.287 314 24 1.965

VII-2 1 1 0 8 4 0 14

VIII 0 0 0 0 0 0 0

UKUPNO2.444 2.080 1.236 15.487 4.977 1.055 27.279

T2 NEZAPOSLENA LICA PREMA STAROSTI I OPŠTINAMA NA KRAJU DECEMBRA 2014G

Opština/okrug Aleksandrovac Brus Varvarin Kruševac Trstenik Ćićevac Rasinski okrug

15-19 40 52 42 328 91 27 58020-24 214 205 124 1.496 510 114 2.66325-29 333 248 141 2.041 747 110 3.62030-34 289 188 170 2.131 655 114 3.54735-39 297 234 160 2.221 661 128 3.70140-44 299 206 137 1.851 658 124 3.27545-49 273 285 137 1.667 568 126 3.05650-54 288 287 140 1.501 433 124 2.77355-59 268 263 132 1.549 451 124 2.78760-65 143 112 53 702 203 64 1.277

UKUPNO 2.444 2.080 1.236 15.487 4.977 1.055 27.279

T3 NEZAPOSLENOST, PRIJAVLJENE POTREBE ZA ZAPOŠLJAVANJEM I ZAPOŠLJAVANJE PO GRUPAMA ZANIMANJA TOKOM DECEMBRA 2014G

Grupa zanimanja Nezaposlena lica

Novoprijavljeni na evidencij

u

Prijavljene potrebe

za zapošljava

njem

zapošljavanje

zaposleni sa

evidencije

I Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane(proizvođači bilja, stočari i živinari, ribari i odg ostalih životinja, veterinari, prerađivač hrane i pića, prerađivač duvana)

2.073 67 23 414 95

II Šumarstvo i obrada drveta 421 17 5 86 24

(šumari, prerađivači obraćivači drveta)III Geologija, rudarstvo i metalurgija(geolozi, zanimanja ekspl nafte i zemnog gasa, rudari i oplemenjivači rude, metalurzi)

62 2 0 418 105

IV Mašinstvo i obrada metala(obrađivači metala, monteri i instalateri u mašinstvu, mašinski konstruktori i projektanti, mašinski tehnolozi, mehaničari i mašinisti)

4.737 159 4 187 29

V Elektrotehnika(elektrotehničari, elektromehaničari, elektroničari, zanimanja telekomunikacija, zanimanja računske tehnike)

1.004 34 0 32 7

VI Hemija, nemetali i grafičarstvo(hemičari, gumari i plastčari, proizvođači keramike i građevinskog materijala, staklari, papirničari, grafičari)

1.469 32 0 85 18

VII Tekstilstvo i kožarstvo(tekstilci, proizvođači odeće, krznari i kožari, obućari i kožni galanteri)

1.117 22 2 42 14

VIII Komunalne, tapetarske i farbarske usluge(komunalci, tapetari, farbari i lakireri)

176 8 0 0 0

IX Geodezija i građevinarstvo(geodeti, arhitekte i urbanisti, građevinari, zanimanje završnih građevinskih radova)

584 29 0 21 7

X Saobraćaj(zanimanje drumskog saobraćaja, železničari, brodari, vazduhoplovci, zanimanje ptt saobraćaja, zanimanje pretovarnih usl. unutrašnjeg tran i prevoz žičarama)

566 30 2 0 0

XI Trgovina, ugostiteljstvo i turizam(trgovci, zanimanja ugostiteljstva i turizma)

2.378 93 14 4 1

XII Ekonomija, pravo i administracija(menadžeri i organizatori, ekonomisti, pravnici, infor. i statističari, kadrovska zan., administratori, zan, odbranebezbednosti i zaštite, zanimanja osiguranja)

2.773 130 7 9 0

XIII Vaspitanje i obrazovanje(vaspit. i nastav. druš.-humanitarne struke, nastavnici prir.-mat. struke, nast. teh.-tehnol.struke, nastavnici biroteh. struke, nast. zdrav. struke)

670 46 0 105 26

XIV Društveno - humanističko područije(društveno-humanistička zanimanja)

326 16 0 150 30

XV Prirodno - matematičko područije(prirodno-matematička zanimanja)

595 26 0 54 16

XVI Kultura, umetnost i javno informisanje 179 4 0 39 17

(likovni umetnici i dizajneri, scenski umet. muzičari i kritičari, zanimanje javnog informisanja, ostala zanim. kulture, umetnosti i informisanjaXVII Zdravstvo, farmacija i socijalna zaštita(medicinari, stomatolozi, farmaceuti, zanimanja soc.zašite)

884 43 5 17 2

XVIII Fizička kultura i sport(zanimanja fizičke kulture, sportisti)

9 0 0 6 0

XIX Ostalo(zanimanja ličnih usluga, verska zanimanja, neraspoređeni)

7.256 198 3 0 0

UKUPNO 27.279 956 65 1.669 387

(izvor: NSZ filijala Kruševac)

8. BROJ PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TERITORIJI RASINSKOG OKRUGA

Broj privrednih subjekata Rasinski okrug 2014 godine (septembar)

Opština Aktivna privredna društva Aktivni preduzetniciAleksandrovac 208 761

Brus 113 430Varvarin 128 424Kruševac 1.201 3.844Trstenik 367 1.120Ćićevac 74 221

UKUPNO RASINSKI OKRUG 2.091 6.800

(izvor: APR)Broj neaktivnih privrednih subjekata Rasinski okrug 2014 godine (oktobar)

Opština Neaktivna privredna društva Neaktivni preduzetnici

Aleksandrovac 10 73Brus 3 42

Varvarin 8 52Kruševac 74 470Trstenik 6 110Ćićevac 6 22

UKUPNO RASINSKI OKRUG 107 769

Broj ugašenih privrednih subjekata Rasinski okrug 2014 godine (oktobar)

Opština Neaktivna privredna društva Neaktivni preduzetnici

Aleksandrovac 1 53Brus 0 34

Varvarin 3 38Kruševac 25 341Trstenik 5 109Ćićevac 0 23

UKUPNO RASINSKI OKRUG 34 598

8. PRIVATIZACIJA U RASINSKOM OKRUGU

Novi Zakon o privatizaciji koji je Skupština Republike Srbije usvojila dana 02.08.2014. godine, a koji je stupio na snagu 13.08.2014. godine, je usvojen jer se pokazalo da bez konceptualnih izmena , nije moguće okončati postupak privatizacije u Republici Srbiji.

Novi Zakon o privatizaciji obezbeđuje fleksibilnije metode i modele privatizacije zasnovane na realnim tržišnim uslovima koji će sam postupak učiniti efikasnijim. Zakon o privatizaciji predviđa privatizaciju putem modela: prodaja kapitala, prodaja imovine, prenos kapitala bez naknade i strateško partnerstvo, metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem odnosno javnim prikupljanjem ponuda. Pored modela i metoda privatizacije, propisana je mogućnost primene mera za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije i to: uslovni otpis duga, odnosno pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija).

Saglasno Zakonu o privatizaciji, obavezan rok za sprovođenje privatizacije društvenog kapitala je do 31.12.2015. godine.

Sa ciljem da se ispita interesovanje zainteresovanih investitora Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti. Agencija za privatizaciju je imala obavezu da do 30. oktobra 2014. Godine Ministarstvu privrede predloži metod i model privatizacije nakon čega će do kraja novembra tekuće godine donneti konačnu odluku o procesu privatizacije preduzeća, početnoj ceni i drugim podacima od značaja za sprovođenje postupka privatizacije. Vlada Republike Srbije će takođe do 29. novembra 2014. godine doneti odluku o strateškom partnerstvu i merama koje mogu biti uslovni otpis duga i konverzija duga. Vlada Republike Srbije će na predlog ministarstava privrede doneti Odluku o rasterećenju finansijskih obaveza.

Novine u Zakonu o stečaju koje su u skladu sa celokupnim izmenama imaju za cilj da se omogući da proces stečaja bude efikasan i sprovodljiv.

Pregled preduzeća u Rasinskom okrugu u procesu privatizacije

Ukupan broj preduzeća koja su u procesu privatizacije u Rasinskom okrugu iznosi 27, od toga je (Ako se posmatra ukupan broj sa svim zavisnim preduzećima kao nezavisna preduzeća, tada) broj preduzeća u postupku privatizacije iznosi 37Kruševac 12 Trstenik 11Aleksandrovac 1Ćićevac 2Brus 1

PPT Armature ad, AleksandrovacIMK 14. oktobar ad, KruševacTrayal korporacija ad, KruševacFAM ad, KruševacHI Župa ad, KruševacFabrika ulja ad, KruševacBranko Perišić ad, KruševacSavremeni dom ad, KruševacZvezda dp, KruševacPPT- Hidraulika ad, TrstenikPPT Industrijska pneumatika ad, TrstenikPPT Cilindri ad, TrstenikPPT Zaptivke ad, TrstenikPPT Servoupravljači ad, TrstenikPPT Kočna tehnika ad, TrstenikPPT-TMO ad, TrstenikZkdp tehnika doo, Velika DrenovaEKO VI-K dp, KruševacRadio televizija Brus jp, BrusJP Radio televizija Kruševac, KruševacPobeda doo, KruševacRadio-televizija Trstenik jp, TrstenikRadio Ćićevac jp, ĆićevacHolding preduzeće IHP Prva petoletka ad, TrstenikVeterinarska stanica ĆIĆEVAC, ĆićevacSpecijalna bolnica Ribarska Banja ju, KruševacPlantaža doo, Velika Drenova

Pregled preduzeća u procesu privatizacije Rasinskom okrugu po opštinama:Kruševac 12 Trstenik 11Aleksandrovac 1Ćićevac 2Brus 1

Pregled preduzeća u procesu privatizacije Rasinskom okrugu koja su bila u postupku restrukturiranja:Ukupan broj preduzeća koja su bila u procesu restrukturiranja iznosio je 16 od toga:

Kruševac 8Aleksandrovac 1Trstenik 7

PPT Armature ad, AleksandrovacIMK 14. oktobar ad, KruševacTrayal korporacija ad, KruševacFAM ad, KruševacHI Župa ad, KruševacFabrika ulja ad, KruševacBranko Perišić ad, KruševacSavremeni dom ad, KruševacZvezda dp, KruševacPPT- Hidraulika ad, TrstenikPPT Industrijska pneumatika ad, TrstenikPPT Cilindri ad, TrstenikPPT Zaptivke ad, TrstenikPPT Servoupravljači ad, TrstenikPPT Kočna tehnika ad, TrstenikPPT-TMO ad, Trstenik

PRIVATIZOVANA PREDUZEĆA U RASINSKOM OKRUGU

NAZIV PREDUZEĆA METOD DELATNOSTDATUM

PRODAJEKUPAC CENA

MERIMA Kruševac TENDER

Proizvodnja sapuna i sl.

preparat

30.09.2002.

Henkel Central Eastern Europe,

Austria

14.400.000 EUR

VINO ŽUPA Aleksandrovac AUKCIJA Proizvodnja vina

iz svežeg grožđa29.10.2002

. Radimir Šljivić 28.208.000 din

DISKOS Aleksandrovac AUKCIJA Izdavanje zvučnih

zapisa12.12.2002

.

Milomir Knežević,

konzorcijum

1.862.000 din

METALAC Novaci AUKCIJA

Proizvodnja buradi i sl.

ambalaže od čelika

21.01.2003. Đorđe Ivanović 12.200.000

din

GOČ Trstenik AUKCIJA Restorani 06.02.2003

. Momčilo Rajić,

konzorcijum4.100.000

din

VELIKA MORAVA Ćićevac AUKCIJA Grubi građevinski

radovi10.06.2003

. Dušan Dunjić

8.500.000 din.

GRAFIKA GITP / MEDIA-PRINT

KruševacAUKCIJA Štampanje,

ostalo10.06.2003

. Branko Miletić,

konzorcijum5.856.000

din

CIGLANAKruševac AUKCIJA

Proizvodnja opeke i crepa od

gline

26.06.2003.

Dejan Ranđelović

43.000.000 din

DP FRIZER

KruševacAUKCIJA

Frizerski i drugi tretmani za ulepšavanje

30.06.2003.

VDS d.o.o Kruševac

1.146.000

din

KOPAONIKTRANSBrus AUKCIJA

Prevoz robe u drumskom saobraćaju

31.07.2003.

Vojkan Đorđevićkonzorcijum 214.000 din

PROGRESKruševac AUKCIJA Čišćenje objekata 31.07.2003

. Siniša Nikolić 3.900.000 din

TRGOVINA / GODKruševac AUKCIJA

Trgovina na veliko

građevinskim materijalom

06.11.2003.

Dragan Tripković 754.000 din

MLADOSTAleksandrovac AUKCIJA Grubi građevinski

radovi13.11.2003

. Miljko Miljković 2.826.000 din

ĆIĆEVAC / IMPREGNACIJA

ĆićevacAUKCIJA Impregnacija

drveta27.11.2003

. Mirko Rašić 16.706.000 din

TEHNOENERGETIKAKruševac AUKCIJA Ošti mašinski

radovi24.06.2004

.Žarko Nešić konzorcijum

5.100.000 din

DUŠAN PETRONIJEVIĆ /

DUROPACK Kruševac

TENDERProizvodnja

talasastog papira i ambalaže

14.

09.2004.

Konzorcijum

«Duropack AG»,

Beč

«Zobex Company

International», Beograd

200.000

USD

RAZVITAKAleksandrovac AUKCIJA

Trgovina na malo metalnom

robom, bojama

23.09.2004. Radovan

Bozoljac13.000.000

din.

AD DEVAKruševac AUKCIJA

Ostala trgovina na malo –

mešovita roba

21.12.2004.

GLOBAL INVESTMENT

D.O.O.

64.000.000 din.

RUBINKruševac

TENDERproizv.

destilovanih alkoholnih pića

07.03.2005. «Invej»

Zemun20.130.000

EUR

„VOJVODA PRIJEZDA“

ĆićevacAUKCIJA

Proizvodnja i prodaja

građevinkog materijala

06.10.2005.

Zoran Milašinović

37.378.000 din.

DP „METALPROMET“

KruševacAUKCIJA

Promet metalom i

elektrotehničkom robom na veliko i

malo

06.10.2005.

Azme Kaplani (konzorciju)

260.000.000 din.

„KRUŠEVAC“/ JUKOMERC TRGOVINA KRUŠEVAC Kruševac

AUKCIJATrgovinsko

preduzeće iz Kruševca

27.10.2005.

Gradimir Damjanović

141.000.000 din

JUGOPREVOZ KRUŠEVACKruševac

AUKCIJAPrevoz putnika u

drumskom saobraćaju

24.11.2005.

ŽIVOTA CVETKOVIĆ

(KONZORCIJUM)

210.000.000 din.

ZVEZDA UTP Brus AUKCIJA Hoteli i moteli sa

restoranom26.01.2006

. Dragiša Ilić 61.000.000 din.

FAMPHARM d.o.o. - Kruševac AUKCIJA

Proizvodnja farmaceutskih

preparata

27.07.2006.

Dejan Minić (konzorcijum)

136.000.000 din.

ŽUPLJANKA Aleksandrovac AUKCIJA

Ostali nepomenuti

tekstilni predm.

31.08.2006.

Radoljub Mijušković

(konzorcijum)

48.670.000 din.

GRAFOSAleksandrovac AUKCIJA Štampanje,

ostalo31.08.2006

.SAMO RAD

D.O.O.20.200.000

din.

TRAJALKruševac TENDER Proizvodnja

guma za vozila17.11.2006

.

BRIKEL EAD, Galabovo, Bugarska

12.120.000 EURO

TOPLANAKruševac AUKCIJA

Proizvodnja i snabdevanje

parom, toplom vodom

08.03.2007.

Toplofikacija Vračar, a.d.

11.123.000 dinara

AD za turizam, ugostiteljstvo i

trgovinu „ŽUPA“Kruševac

AUKCIJA Hoteli i moteli, s restoranom

18.04.2007.

BBC INVEST DOO

250.000.000

din.

Crveni signalKruševac AUKCIJA Delatnost škole

za vozače11.04.2008

.Dragiša

Đorđević3.500.000

din.

JVU VETERINARSKA STANICA VARVARIN

Varvarin AUKCIJA Veterinarske delatnosti

25.07.2008.

Nebojša Živadinović

(konzorcijum)

6.276.000 din.

JVU VETERINARSKA STANICA TRSTENIK

GrabovacAUKCIJA Veterinarske

delatnosti29.08.2008

.Predrag Popović

(konzorcijum)6.786.000

din.

NOVA SLOGATrstenik TENDER

Prerada i konzervisanje drugog voća i

povrća

18.09.2008

INDUSTRIJA SMRZNUTE

HRANE FRIKOM A.D. Beograd

4.000.000EUR

JVU VETERINARSKA STANICA BRUS

BrusAUKCIJA Veterinarske

delatnosti26.09.2008

.

Goran Miljojković

(konzorcijum)

3.266.000 din.

VINO KALEMVelika Drenova AUKCIJA Gajenje loznih

sadnica06.02.2009

.Zoran

Miladinović17.200.000

din.

JVU VETERINARSKA STANICA

ALEKSANDROVACAleksandrovac

AUKCIJA Veterinarske delatnosti

19.06.2009. Milan Marković 6.000.0000

din.

(Izvor: Agencija za privatizaciju RS,04.11.2014)

9. STEČAJ

Pregled preduzeća u postupku stečaja u Rasinskom okrugu:6 preduzeca u stecaju sa većinskim državnim kapitalom u Rasinskom okrugu (podatak Agencije za privatizaciju):

Zvezda Savremeni dom Savremni dom trgovina Fabrika ulja Krusevac Eko Vik Krusevac Veterinarska stanica Cicevac

Pregled preduzeća koja se nalaze u postupku stečaja u Rasinskom okrugu na dan 09.03.2015. (izvor Agencija za licenciranje stečjnih upravnika)Aleksandrovac7 preduzeća , od toga

• 3 stečaj u toku• 4 zaključen postupak stečajaKruševac 54 preduzeća , od toga• 28 stečaj u toku• 3 proces stečaja obustavljen• 23 zaključen postupak stečajaĆićevac 0Brus 0Trstenik 0

10. USVOJENI PROPISI

Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnim nabavkama (Sl.glasnik RS, br. 14/2015)

Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnim nabavkama (Sl.glasnik RS, br. 14/2015) Izmenom Zakona se menja član 86. Zakona o javnim nabavkama (Sl.glasnik RS, br. 124/12) koji se odnosi na prednost za domaće ponuđače i dobra domaćeg porekla, tako što se ta prednost smanjuje. Ovim članom su uređene četiri različite situacije, koje zavise od kriterijuma za ocenjivanje ponuda (najniža ponuđena cena i ekonomski najpovoljnija ponuda) i od predmeta javne nabavke (s jedne strane usluge i radovi a sa druge dobra). U slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, prednost za domaćeg ponuđača i ponude ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla, smanjena je na pet pondera.U slučaju primene kriterijuma najniže ponuđene cene, a u situaciji kada postoje ponude domaćeg i stranog ponuđača koji pružaju usluge ili izvode radove, prednost data ponudi domaćeg ponuđača smanjena je na 5 % u odnosu na najnižu ponuđenu cenu stranog ponuđača. U slučaju primene istog kriterijuma, a u situaciji kada postoje ponude ponuđača koji nude dobra domaćeg porekla i ponude ponuđača koji nude dobra stranog porekla, prednost data ponudi ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla smanjena je takođe na 5 % u odnosu na najnižu ponuđenu cenu ponuđača koji nudi dobra stranog porekla. Predviđeno je da Vlada Srbije bliže uredi način na koji će se primeniti prednost izražena u ceni u postupcima javnih nabavki u kojima je kriterijum ekonomski najpovoljnija ponuda

Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnim nabavkama (Sl.glasnik RS, br. 14/2015) Izmenom Zakona se menja član 86. Zakona o javnim nabavkama (Sl.glasnik RS, br. 124/12) koji se odnosi na prednost za domaće ponuđače i dobra domaćeg porekla, tako što se ta prednost smanjuje. Ovim članom su uređene četiri različite situacije, koje zavise od kriterijuma za ocenjivanje ponuda (najniža ponuđena cena i ekonomski najpovoljnija ponuda) i od predmeta javne nabavke (s jedne strane usluge i radovi a sa druge dobra).

U slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, prednost za domaćeg ponuđača i ponude ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla, smanjena je na pet pondera.U slučaju primene kriterijuma najniže ponuđene cene, a u situaciji kada postoje ponude domaćeg i stranog ponuđača koji pružaju usluge ili izvode radove, prednost data ponudi domaćeg ponuđača smanjena je na 5 % u odnosu na najnižu ponuđenu cenu stranog ponuđača. U slučaju primene istog kriterijuma, a u situaciji kada postoje ponude ponuđača koji nude dobra domaćeg porekla i ponude ponuđača koji nude dobra stranog porekla, prednost data ponudi ponuđača koji nudi dobra

domaćeg porekla smanjena je takođe na 5 % u odnosu na najnižu ponuđenu cenu ponuđača koji nudi dobra stranog porekla. Predviđeno je da Vlada Srbije bliže uredi način na koji će se primeniti prednost izražena u ceni u postupcima javnih nabavki u kojima je kriterijum ekonomski najpovoljnija ponuda.

Izmene Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (Sl.glasnik RS, br. 145/2014) Poslednje izmene Uredbe su vezane za usaglašavanje sa Carinskim zakonom EU, pristupanje Konvenciji o zajedničkom tranzitu - razvoj i primena Novokompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS), usaglašavanje sa preporukama STO i usklađivanje sa novim Zakonom o prekršajima (Sl. glasnik RS, br. 65/13) i primenjuju se od 25. januara ove godine.

Većina izmena i dopuna se odnosi na elektronsku razmenu podataka, sažetu deklaraciju, tranzitni postupak i garancije. Detaljnije je regulisana mogućnost upotrebe elektronske komunikacije odnosno sistem elektronske razmene podataka između carinskih organa, i između carinskih organa i privrednih subjekata. Carinski organ redovno vrši nadzor sigurnosti sistema, i Uredbom su definisane radnje koje preduzimaju carinski organi u cilju sigurnog, pouzdanog i efikasnog funkcionisanja elektronskog sistema. U cilju osiguranja nivoa sigurnosti sistema svaki unos, izmena i brisanje podataka se upisuje, pri čemu se navode razlozi za to postupanje, tačno vreme i lice koje je izvršilo postupak. Izvorni podaci i svi obrađeni podaci čuvaju se najmanje tri kalendarske godine posle završetka godine na koju se ti podaci odnose, osim ako nije drugačije određeno. Carinski organi međusobno razmenjuju informacije, a prema potrebi obaveštavaju privredne subjekte, o svakoj sumnji na povredu sigurnosti sistema.

Odredbe koje se odnose na sažetu deklaraciju su preciznije, postupak podnošenja je jasniji i precizirani su uslovi elektronskog podnošenja ulazne sažete deklaracije. Samo u slučajevima ako računarski sistem (carine ili lica koje podnosi sažetu deklaraciju) nije u funkciji ulazna sažeta deklaracija se podnosi u pismenom obliku. U tom slučaju podnosi se na propisanom obrascu sigurnosnog i bezbednosnog dokumenta. Kada se pošiljka za koju se podnosi ulazna sažeta deklaracija sastoji od više od jednog naimenovanja robe, sigurnosni i bezbednosti dokument popunjava se spiskom naimenovanja na propisanom obrascu. Propisano je šta je osetljiva roba tj. roba za koju postoji visok rizik od prevare a koja je navedena u Prilogu 43 Uredbe (meso, šećer, alkoholna pića, cigarete, duvan). Kada odredbe ove Uredbe upućuju na taj Prilog, sve mere koje se odnose na navedenu robu primenjuju se samo ako količina te robe pređe propisanu minimalnu količinu.

Novina kod tranzitnog postupka je ta da se on sprovodi elektronskim putem. Uredbom je definisano podnošenje tranzitne deklaracije elektronskom razmenom podataka kao pravilo. Kada nije moguće sprovesti redovan postupak elektronskim putem koristi se rezervni postupak koji je zasnovan na upotrebi pisanih dokumenata koji omogućavaju podnošenje i kontrolu deklaracije za tranzitni postupak i praćenje tranzita.Definisani su bliži uslovi za postupak tranzita kao i proces u polaznoj i odredišnoj carinarnici u ovom postupku. Preciziran je postupak razmene podataka između polazne i odredišne carinarnice, obaveze prevoznika, postupak u slučaju nerazduženja tranzitne deklaracije, bliži uslovi u pogledu polaganja garancije od strane garanta kao i odredbe koje se odnose na carinski dug i njegovu naplatu.Regulisano je postupanje, kao i povlastice, za lica koji imaju status ovlašćenog pošilјaoca ili status ovlašćenog primaoca u tranzitnom postupku.

Definisano je zajedničko obezbeđenje, propisan je obrazac garancije, geografska važnost principalovog obezbeđenja, kriterijumi za umanjenje zajedničkog obezbeđenja (na pr. dovoljno iskustvo, veoma bliska saradnja sa Upravom carina Srbije, dovoljno finansijskih sredstava za ispunjenje obaveza i drugo).

Odluka o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu (Sl.glasnik RS, br. 9/2015) Vlada Republike Srbije donela je Odluku o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu, koja je stupila na snagu 28.januara 2015. godine.

Subjekti privatizacije koji ne mogu da obezbede sredstva za rešavanje viška zaposlenih iz sopstvenih izvora, mogu ostvariti pravo na obezbeđivanje sredstava iz budžeta Republike Srbije, u skladu sa ovom Odlukom.Odlukom je utvrđen Program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu.Programom su određeni nosioci aktivnosti utvrđivanja viška zaposlenih, način rešavanja viška zaposlenih, izvori i način odobravanja sredstava.Program se primenjuje na subjekte privatizacije u postupku privatizacije za koje je Agencija za privatizaciju objavila Javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, u skladu sa članom 18. Zakona o privatizaciji (Sl. glasnik RS, br. 83/14). Subjekti privatizacije su iz portfelja Agencije za privatizaciju, uključujući i subjekte privatizacije nad kojim treba biti pokrenut stečaj u skladu sa Akcionim planom za okončanje postupka privatizacije za 188 subjekata kroz pokretanje stečaja.

Obaveštenje u vezi potpisivanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu Agenciji za privredne registre na svom sajtu obavestila je sve obveznike da, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, Pravilnikom o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju Registra finansijskih izveštaja i mišljenjem Ministarstva finansija broj 011-00-1336/2014-16 od 17. decembra 2014.

Godine izveštaje za statističke potrebe i finansijske izveštaje potpisuju isključivo zakonski zastupnici, odnosno preduzetnik,koji su kao takvi upisani u nadležnom statusnom registru. Izveštaje za statističke potrebe i finansijske izveštaje koje potpišu ostalzastupnici ili prokuristi и neće se prihvatiti kao ispravni (potpuni)u smislu člana 36. Zakona o računovodstvu, a u vezi sa članom 9. tačka 4. i članom 23. stav 1. tačka 7. navedenog Pravilnika.Više informacija možete naći na sajtu APR-a, link Objavljeni zbirni godišnji podaci iz Registra privrednih subjekata Prema zbirnim godišnjim podacima iz Registra privrednih subjekata, koje je na svom sajtu objavila Agencija za privredne registre, u Srbiji je na kraju 2014. godine poslovalo 331.059 privrednih subjekata (115.692 privrednih društava i 215.367 preduzetnika) u statusu „aktivan“, što je za 7.391 više u odnosu na 2013. godinu.

Izvršeno je usklađivanje dinarskih iznosa prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Prema članu 12.a stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001... i 68/2014 – dr. zakon), dinarski iznosi iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12) i 13); iz člana 15a st. 2, 4. i 5; iz člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 4), 5), 6) i 7) i člana 21a Zakona, usklađuju se godišnje sa stopom rasta potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se vrši usklađivanje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Takođe, na osnovu člana 65a stav 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004. i 68/2014 – dr. zakon), Vlada objavljuje usklađene neoporezive iznose koji

predstavljaju zbir premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koju poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Republici u skladu sa propisima koji uređuju dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda u skladu sa propisima koji uređuju dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.

Usklađeni iznosi objavljeni su u „Sl. glasniku RS“, br. 5/2015, a u primeni su od 1. februara 2015. godine. U nastavku teksta dajemo pregled usklađenih dinarskih iznosa:

Izuzimanje iz dohotka za oporezivanje prema članu 9. Zakona o porezu na dohodak građanaOsmo usklađivanje dinarskih iznosa iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12) i 13), saglasno članu 12a, izvršenoje u januaru 2015. godine ( “Sl. glasnik RS”, br. 5/15), sa primenom od 1. februara 2015. godine, na sledeći način: •pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika - do 63.214 dinara; •stipendija i kredita učenika i studenata - u mesečnom iznosu do 10.837 dinara; •naknade za ishranu - hranarine koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport - u mesečnom iznosu do 9.031 dinara;

•Usklađen je neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog Od 1. februara 2015. godine u primeni je usklađeni dinarski neoporezivi iznos iz člana 15ast. 2, 4. i 5. Zakona o porezu na dohodak građana, koji je saglasno članu 12a, usklađen sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2014. godini ( “Sl. glasnik RS”, br. 5/15), koji iznosi 11.433dinara. Usklađeni su neoporezovani iznosi naknada troškova i drugih primanja zaposlenih iz člana 18. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, koji nemaju karakter zarade a koji se primenjuju od 1. februara 2015. do 31. januara 2016. godine

U januaru 2015.godine izvršeno je osmo usklađivanje dinarskih iznosa iz člana 18.stav 1. tač. 1), 2), 4), 5), 6) i 7), saglasno članu 12a( “Sl. glasnik RS”, br. 5/15), sa primenom od 1. februara 2015. godine, na sledeći način: •naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju (za dolazak na posao i povratak sa posla) - do visine cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta, a najviše do 3.612 dinara; •dnevnice za službeno putovanje u zemlji do iznosa od 2.168 dinara, odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa; •naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe - do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najviše do 6.322 dinara mesečno; •solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - do 36.123 dinara, •poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - do 9.031 dinara godišnje po jednom detetu; •jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - do 18.060 dinara godišnje. Usklađen je neoporezivi iznos iz člana 21astav 2 Zakona o porezu na dohodak građanaOd 1. februara 2015. godine u primeni je usklađeni dinarski neoporezivi iznos iz člana 21a

stav 2, koji je saglasno članu 12a, usklađen sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2014. godini ( “Sl. glasnik RS”, br. 5/15), koji sada iznosi 5.420 dinara. •Izuzimanje iz dohotka za oporezivanje prema članu 21a Zakona o porezu na dohodak građana i članu 13. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranjePrema članu 21a Zakona i članu 13. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ne plaća se porez na zarade na: •premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koju poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog – osiguranika uključenog u dobrovoljno zdravstveno osiguranje u zemlji, u skladu sa zakonima koji uređuju dobrovoljno zdravstveno osiguranje i aktima donetim za sprovođenje zakona; •penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog – člana dobrovoljnog penzijskog fonda, po zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.

Ukupan iznos koji može biti predmet oslobođenja po navedenim osnovama zbirno ne može biti veći od 5.420 dinara mesečno, od 1. februara 2015. godine. Usklađeni su dinarski iznosi za refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebeUsklađeni su dinarski iznosi iz člana 56b stav 2. tačka 1) i stav 3.Zakona o PDV, koji se primenjuju od 1. februara 2015.godine (Službeni glasnik RS, broj5/2015). Refundacija PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe može se realizovati od 1. do 15. februara 2015. godine za nabavke izvršene od 1.7. do 31.12.2014. godine.

Zakon o izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost

U Zakonu o PDV-u usvojena je izmena, koja se odnosi na član 24. stav 1. tačka 16a), kojom je propisano poresko oslobođenje za promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa međunarodnim ugovorima o donaciji. Izmenjena odredba Zakona u primeni je od 01. januara 2015. godine.

Takođe Vlada RS je uskladila dinarske iznose iz člana 56b stav 2. tačka 1) i stav 3. Zakona koji se primenjuju od 1. februara 2015. godine, a objavljeni su u Službenom glasniku RS, broj 5/2015.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ackizama primenjuje se od 1. Januara 2015.godine.Međutim, članom 8. ovog zakona, propisano je da će se sastavljanje i podnošenje obračuna akcize za 2014. i 2015. godinu vršiti u skladu sa odredbama.Zakona o akcizama („Službeni glasnik RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05 3101/05-dr.zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13 i 68/14-dr.zakon). Prema tome, prethodno navedene izmene u pogledu načina obračuna akcize i podnošenja prijava primenjivaće se tek od 2016. godine

Zakon o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 142/14 od 25.12.2014.godin i

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 5/2015 od 20.01.2015. godine ( na snazi od 21.01.2015))

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti („Sl.glasnik RS“, broj 135/14 )

O dluka o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2015. godini („Službeni glasnik RS”, br.140/14)

Odluka o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine u 2015. godini („Službeni glasnik RS”, br.143/14 )

O dluka o izmenama i dopunama odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS”, br. 138/2014 )

Zakon o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 3. oktobra 2014. godine, najnovije izmene Zakona o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje su stupile su na snagu 4. oktobra 2014.godine („Sl. glasnik RS“, br. 105/2014).Ovom izmenom promenjen je stav 7. člana38. koji se odnosi na podnošenje poreskih prijava.

Najnovijim izmenama Zakona promenjena je dinamika podnošenja poreskih prijava isključivo u elektronskom obliku za poreze koji se plaćaju po odbitku u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana i zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: porez po odbitku), za porez na dodatu vrednost. Kako poreska uprava nije bila u mogućnosti da prilagodi svoj informacioni sistem do datuma koji su bili navedeni u prethodnoj odredbi člana 38. stav 7, bilo je neophodno usvojiti izmenu te odredbe i pomeriti rokove za podnošenje poreskih prijava isključivo u elektronskom obliku za određene poreske oblike. Novoutvrđeni rokovi za podnošenje poreskih prijava isključivo u elektronskom obliku su sledeći, za poreze koji se plaćaju po odbitku u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana i zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, za porez na dodatu vrednost, kao i za:•porez na dobit pravnih lica, osim poreza na dobit pravnih lica po odbitku - od 1. aprila 2015. godine;•godišnji porez na dohodak građana - od 1. aprila 2015. godine;•porez na dobit pravnih lica po odbitku - od 1. januara 2016. godine;•akcize - od 1. januara 2016. godine;•porez na prihod od samostalnih delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige - od 1. januara 2016. godine;•porez na premije neživotnog osiguranja - od 1. januara 2016. godine;•sve ostale poreske oblike - od 1. januara 2017. godine.

Odluka o smanjenju stope carine

Vlada je donela Odluku o uslovima za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu (Sl. glasnik RS br. 95/14) kojom se smanjuje stopa carine na uvoz živihsvinja do 50 kg težine (tarifna oznaka 0103 91 10 00) poreklom iz Evropske unije, sa 19,5%na 5%, u periodu do 15.03.2015. godine.

Uredba o postupku javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednostiJavne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti su posebno uređene u petom poglavlju Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/2012 ).

Članom 127. Zakona o javnim nabavkama definisane su javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, a članom 128. određeni su izuzeci odprimene Zakona. U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti su nabavke:

•naoružanja i vojne opreme, uključujući i njen sastavni deo, komponentu i sklop;•bezbednosno osetljive opreme, uključujući i njen sastavni deo, komponentu i sklop;•dobara, usluga i radova direktno povezanih sa naoružanjem i vojnom ili bezbednosno osetljivom opremom ili postrojenjima;•usluga i radova isključivo u odbrambene svrhe;•bezbednosno osetljivih radova i bezbednosno osetljivih usluga.

U skladu sa posebnim pravilima postupka kod javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti, ugovor o javnoj nabavci dodeljuje se, po pravilu, u restriktivnom ili pregovaračkom postupku sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda. Uredbom o postupku javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti („Službeni glasnik RS“, br. 82/2014) uređuje se postupak javne nabavke u ovoj oblasti, utvrđuje se spisak dobara, usluga i radova i bliže se uređuje forma i sadržaj godišnjeg izveštaja o sprovedenim nabavkama. Ovom Uredbom je, pored ostalog, precizirano u kojim slučajevima naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.

Naručioci imaju obavezu da donesu plan javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti do 31. januara za tekuću godinu i da ga u roku od deset dana dostave vladi. O sprovedenim nabavkama u ovoj oblasti naručioci su dužni da dostave godišnji izveštaj vladi i nadležnom odboru Narodne skupštine do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Godišnji izveštaj o sprovedenim javnim nabavkama sadrži podatke o predmetu nabavke, načinu na koji je postupak sproveden, podnetim ponudama, kriterijumu za izbor najpovoljnije ponude, zaključenom ugovoru, ponuđaču kome je dodeljen ugovor i preporuke za unapređenje sistema. Početak primene Uredbe o postupku javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti predviđen je za 1. januar 2015. godine.

Primena Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu (PEM konvencija) između Srbije, Albanije, Crne Gore i Makedonije

Glavni cilj PEM Konvencije je definisanje jedinstvenih pravila o poreklu robe u svrhu kumulacije porekla za robu koja je predmet sporazuma o slobodnoj trgovini između strana ugovornica Konvencije. Ovakva jedinstvena pravila o poreklu robe zameniće trenutno važeći sistem pan-evro-med pravila o poreklu robe koji je baziran na pojedinačnim protokolima o poreklu koji se primenjuju između dve zemlje (bilateralni sporazumi) ili grupe zemalja kao štoje CEFTA sporazum. Albanija, Srbija, Crna Gora i Makedonija u međusobnoj trgovini primenjuju Protokol o poreklu Konvencije od 12. septembra ove godine. Konvencija ćese u skladu sa Članom 3.

Priloga i Konvencije primenjivati za:•gotove proizvode koji su potpuno dobijeni u navedenim zemljama•gotove proizvode sa preferencijalnim poreklom navedenih zemalja, koji su nastali ispunjavanjem uslova iz Liste obrade ili prerade, bez primene kumulacije sa EU, Turskom, BiH, UNMIK/Kosovom, Moldavijom i državama EFTA.•gotove proizvode sa preferencijalnim poreklom navedenih zemalja, za koje se potvrđuje njihovo poreklo u međusobnoj trgovini.Koristi se uverenje o kretanju robe EUR.1 čiji obrazac je propisan Aneksom 3 a i koji ne sadrži napomenu u rubrici 7 „cumulation applied with“ odnosno „no cumulation applied“. Ukoliko se ne primenjuje Konvencija PEM, u međusobnoj trgovini između Srbije, Albanije, Crne Gore i Makedonije, primenjivaće se Sporazum CEFTA 2006 i koristiti dokazi o poreklu koji su propisani tim sporazumom.

Detaljnije informacije o zakonima koji se nalaze u skupštinskoj proceduri http://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.46.html

Obaveštenje za porodilje preduzetniceNa zvaničnom sajtu Poreske uprave objavljeno je obaveštenje za porodilje preduzetnice (http://www.poreskauprava.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/1468/obavestenje-za-porodilje-preduzetnice.html) Tekst obaveštenja prenosimo u celosti.

Preduzetnice koje su započele porodiljsko odsustvo u 2014. godini, a obavljanje delatnosti nisu privremeno prekinule, već su nastavile da obavljaju delatnost preko ovlašćenog poslovođe, potrebno je da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, podnesu poresku prijavu za konačno utvrđivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (PPDG-1S), za period od početka godine, do nastupanja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Ukoliko preduzetnica u 2014. godini, prekine korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta, na osnovu nove podnete prijave PPDG-1S, u kojoj iskazuje i akontacije poreza i akontacije doprinosa, potrebno je zadužiti je iznosom po osnovu novih akontacija, za period od prekida korišćenja odsustva, do kraja tekuće godine.

ЕКОНОМСКА КРЕТАЊА НА ПОЧЕТКУ 2010 · Web viewVIII 0 0 0 0 0 0 0 UKUPNO 2.444 2.080 1.236 15.487 4.977 1.055 27.279 T 2 NEZAPOSLENA LICA PREMA STAROSTI I OPŠTINAMA

Documents