ФУДБАЛЕРИ „ШУМАДИЈЕ” ПРЕМЛАЋЕНИ У НОВОМ ПАЗАРУ … · КЊИГЕ НА ПОКЛОН Недељне новине Крагујевачкеу

КЊИГЕ НАПОКЛОН

Недељне новине Крагујевачке усарадњи са Издавачком кућом

Алнари награђују

стр. 21.

2

Година IV, Број 173 Излазе четвртком 6. септембар 2012. годинеwww.kragujevacke.rsЦена 70 дин.

ISSN 1821-1550

STRANA 16

САБОР ЋУКОВИЋА У ВЕЛИКИМПЧЕЛИЦАМА

Има нас од Русије до Америке

STRANA 7STRANA 4 STRANA 10

ИНСПЕКТОРИ КОНТРОЛИШУ РАСПРОДАЈЕ

На акцији, а скупље

НЕПОРЕСКА ОПТЕРЕЋЕЊАПРИВРЕДЕ

Плаћају и на мосту ина ћуприји

ПРОТЕСТ БИВШИХ РАДНИКА„ЗАСТАВА АУТОМОБИЛИ”

Повратак отписаних

Са терена као са ратиштаФУДБАЛЕРИ „ШУМАДИЈЕ” ПРЕМЛАЋЕНИ У НОВОМ ПАЗАРУ

2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 6. септембар 2012. www.kragujevacke.rs

ДРУГА СТРАНА

Отварање

Mirjana\or|evi},doma}ica:- Ko po{tenoradi po{tenotreba i da mu seplati.

GordanaNikolovi},penzioner:- -Prosvetaripreteruju uzahtevima!

JelenaSre}kovi},turisti~kitehni~ar:- Ne, oni stalno{trajkuju, i za{ta treba i za{ta ne treba.

DraganVukomanovi},ma{inskitehni~ar:- Kakvo je stawe,svi bi trebalo dada idemo u{trajk.

LazarObradovi},u~enik:- Ne, odmah napo~etku godinenema potrebe.

RadmilaPopadi},student hemije:- Uvekpodràvamradni~ke zahteve,i kad {trajkuju ikad ne {trajkuju.

Boìdar\or|evi},higijeni~ar:- Sve je previ{eskupo, svi bi mimogli da{trajkujemo.

Nata{a [tuli},nastavnikengleskog:- Da, zbog lo{egop{teg stawa usistemu.

Zoran Simi},hemijskitehni~ar:- Ne, a {ta daradenezaposleni?!

Karikatura: Goran Milenkovi}

„Asimetri~no predstavqawe”! Na{i dràvotvorni geniji izsvojih malih mozgova iskopali su jo{ jedan spektakularni termini isti odmah ukwiìli na konto svojih prvih vladarskih uspeha.A u mojoj blentavoj glavi, u kontekstu cele pri~e, dana{wa Srbijame neodoqivo podsetila na onaj, tako|e spektakularni TV lik(igra ga \uza Stojiqkovi}) koji se predstavqa otprilike ovako:Mario Marko Konte Deltintoreto... Mo`da se ne pi{e ovako, alito ne mewa sliku koja mi se ukazuje.

Dakle, evo hipoteti~ke situacije iz bliske nam budu}nosti.Doma}in nekog regionalnog skupa zamoli dva najspornijau~esnika da se predstave. - Ja sam celovita Republika Srbija sapreambulom Ustava u kojoj ~uvam Kosovo kao o~i u glavi, ovo goremi je fusnota, a ovo dole opaska da sve mora da bude u skladu saRezolucijom 1244. - Drago mi je, a ja sam Nezavisno Kosovo! - kaèsuprotna strana ledenim glasom i to pored ìve srpske fusnote izvezdice.

Deltintoreto, tj. Srbija, ruku na srce, i ne moè mnogo vi{e dauradi na planu o~uvawa svog Kosova. Novo je da je vru} krompirsada dospeo u prave ruke, kod na{ih slavnih patriota koji sunekada bili spremni da za odbranu Kosova izistinski daju svena{e ìvote, a virtuelno ~ak i svoje. Ovo naravno ne vaì zabesmrtnoga Dinki}a koji svoj ceweni ìvot nije nikada hteo dazaloì za ne{to drugo sem za kakvu zgodnu vladarsku fotequ izkoje se mogu dohvatiti narodne pare.

Na{i slavni patrioti, Vu~i} i Nikoli} pogotovu, u onoj tako|eslavnoj epopeji kada nismo izbivali iz podruma, hrabrili suSlobu da ne potpi{e Kumanovski sporazum jer }e NATO kad nasostavi bez struje, vode i vazduha da se raspadne, a mi tek tada trebada proglasimo trijumf. Sloba, me|utim, nije mogao toliko da ~ekana pobedni~ko slavqe, te je pomenuti sporazum potpisao ve} kad jestruja po~ela da nam mawka.

I te patriotske gromade, o àlosti, danas, evo, vire iza fusnotai zvezdica koje im je prethodna vlada uvalila. Neko neupu}en bi~ak sada mogao pomisliti da su oni mawi ne samo od si}u{nogaTadi}a, nego i od makovog zrna. Taj bi, se, dabome, gadno prevario.Od Tadi}a mo`da, ali od makovog zrna su, brat-bratu, bar duplove}i.

Neuni{tivi i za glavu i rep neuhvatqivi Da~i} tvrdi da je sveovo {to ih je sna{lo maslo prethodne vlade sa kojom on nije imaoni{ta osim {to je bio wen potpredsednik, a sednicu ove vladesazvao je usred ove nedeqe, zato {to je oma{io kalendar. Jo{ muzuji u u{ima od gu~evskih truba, a evo ve} se treba baktati sa timfusnotama i zvezdicama.

Pitawe je samo za{to je uop{te sazivao sednicu kad ve} imadogovor sa svojim novim koalicionim partnerima da }e sprovestisve obaveze prethodne vlade. Iz wegovih konfuznih obja{wewa iopservacija ipak je belodano jasno da se „asimetri~nopredstaqawe” koje se pojavilo na protekli blagdan, ne moènatovariti na izdajni~ka i ve} pretovarena le|a BorkaStefanovi}a nego upravo na wihova juna~ka i, be{e, patriotska.Pri tim, vaqa biti po{ten pa re}i da oni siroti, ovakvi kakvi sudanas, nisu krivi {to nam je od pomenute preambule kojom uustavu ~uvamo Kosovo ostala samo fusnota kojom mogu da ma{u kaosmokvinim listom. Ali, onom svojom starom i u svakom smislusmrtonosnom politikom, oni su Kosovo na terenu tako dobroizgubili da ga sad ni uz pomo} sto ustava ne moèmo staviti podsvoju kontrolu. Zato je vreme da aktelni koalicionari pod hitnokonsultuju nekog dobrog gastroenterologa jer im sada onaj vru}ikrompir vaqa progutati i to sa sve qu{tikom!

АНКЕТА ДА ЛИ ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ ТРЕБА ДА ШТРАЈКУЈУ? M. Igwatovi}

Vru} krompir

Пише Драган Рајичић

Четвртак, 6. септембар 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3www.kragujevacke.rs

У жижи

Пише Гордана Божић

Пo ~e tak {kol ske go di neve} tra di ci o nal no o -be le ̀ en je na ja va ma i{traj kom jed nog de lapro svet nih rad ni ka.Pre go vo ri iz me |u sin -di ka ta pro sve ta ra i na-

d le ̀ nih u re sor nom mi ni star stvu,po pra vi lu, kre }u u av gu stu, a o bi~ -no se ne za vr {e do pr vog sep tem bra,pa su ob u sta ve ra da, is po sta vi lo se,je di ni na ~in da se iz bok su je ma kari mi ni mal no po ve }a we pla ta.

Ne za do voq ni su i zdrav stve nirad ni ci, o ~e mu sve do ~e i re zul ta -ti is tra ̀ i va wa u ko me je u ~e stvo -va lo 634 le ka ra iz Sr bi je, ko jipred sta vqa ju vi {e od 60 ra zli ~i tihme di cin skih spe ci jal no sti za po -sle nih u dr ̀ av nom sek to ru. Od svihis pi ta nih le ka ra oko 70 od sto su iz- ja vi li da su ne za do voq ni svo jim me -se~ nim pri ho dom. Ni ske me se~ neza ra de su, tvr de, vo de }i pro blem le -ka ra u od no su na o bim i od go vor nostko ju i ma ju u po slu sa pa ci jen ti -ma.

Pla te u o bra zo va wu

is pod pro se ka

Ko li ko za pra vo za ra |u ju pro sve -ta ri u kra gu je va~ kim o snov nim isred wim {ko la ma?

U U ni ji sin di ka ta pro svet nihrad ni ka ka ̀ u da su naj ni ̀ e za ra deda le ko is pod za ga ran to va nih i dapo je di ni na stav ni ci pri ma ju sve gadve i po hi qa de di na ra. Re~ je, na -rav no, o za po sle ni ma ko ji ne ma jupun fond ~a so va, a po da ci po ka zu -ju da ~ak 20 od sto na stav ni ka imama wak ~a so va, me |u ko ji ma je ve li -ki broj o nih ko ji i ma ju sve ga de setod sto od pu nog rad nog vre me na i za -ra |u ju ne {to vi {e od ~e ti ri hi qa -de di na ra. Pred sed nik kra gu je va~ -kog o gran ka U ni je sin di ka ta Mi lanJev ti} ka ̀ e da se je di no {te di napla ta ma za po sle nih, ali da se da -`bi ne pla }a ju u ce lo sti, ~ak i kodo nih ko ji i ma ju sve ga de set od sto ~a -so va.

Da ni oni sa pu nim rad nim vreme nom ne mo gu da se po hva le svo jimme se~ nim pri na dle ̀ no sti ma sve do -~i i po da tak da, re ci mo, pro fe soru sred woj ili o snov noj {ko li, ko jiima de set go di na rad nog sta ̀ a i raz -red no sta re {in stvo pri ma iz me |u40 i 45 hi qa da di na ra me se~ no. I -sto to li ko za ra |u ju i u ~i te qi sa za -vr {e nom Pe da go {kom a ka de mi jom,dok na stav ni ci sa {e stim ste pe nomstru~ ne spre me i ma ju ne {to ma we od40 hi qa da.

Po ve }a we vi si ne mi ni mal ne za- ra de do ve lo je do do dat nog sma we wara spo na pla ta u pro sve ti. Prak- ti~ no, svi za po sle ni do pe tog ste pe- na i ma ju jed na ku pla tu, na {ta su u -po zo ri li i sin di ka ti, na ja vqu ju }i

da }e jed na od te ma pre go vo ra sapred stav ni ci ma mi ni star sta va bi -ti po lo ̀ aj ko le ga ko ji i ma ju ~e tvr -ti ste pen stru~ ne spre me, a na mi -ni mal cu su.

Sa da je od nos pla ta na stav ni ka i„tet ki ca“ 2:1, a ne ka da je bio 3:1, ka -è sta ti sti ka, a u Sr bi ji, kao ret -ko gde u sve tu, pro se~ na pla ta upro sve ti je is pod re pu bli~ ke pro -se~ ne pla te. U o bra zo va wu je pro sekpri ma wa 36, dok je u Re pu bli cioko 42 hi qa de di na ra.

î we ni ca je, me |u tim, da se nena stav no o so bqe, me |u ko ji ma, su se -kre ta ri, ra ~u no po la ga ~i, rad ni cina o dr ̀ a va wu, u pre go vo ri ma okopla ta ret ko spo mi we, i a ko mno gime |u wi ma pri ma ju mi ni ma lac. Oto me sve do ~i pri mer bla gaj ni ce ujed noj o snov noj {ko li u Kra gu jev cu,ko ja ka ̀ e da je pla ta“ tet ki ce“ sa pr -vim ste pe nom stru~ ne spre me, od no -sno o snov nom {ko lom, oko 20 hi qa- da, dok je we na pla ta, sa za vr {e nom

e ko nom skom {ko lom i 20 go di narad nog sta ̀ a ve }a sa mo za dve hi qa -de di na ra.

- Za {to se on da na stav ni ci ̀ a leda su im pri ma wa sa mo du plo ve }aod pla te ko ju pri ma tet ki ca? [ta bitek mi tre ba lo da ka ̀ e mo? Na stav -ni ci ma je pre ne ko li ko go di na tripu ta po ve }a van ko e fi ci jent, dok jena ma o stao i sti, pa sam sa da u si tu -a ci ji da pri mam i stu pla tu kao„tet ki ca“ sa 30 go di na rad nog sta ̀ a,uz u va ̀ a va we ra da o vih ̀ e na. Uz to,

27 hi qa da di na ra.Ta ko, na pri mer, u kra gu je va~ kom

Do mu zdra vqa le kar spe ci ja li sta za -ra |u je ne {to vi {e od 65, a dok torme di ci ne 56 hi qa da di na ra. Za po -sle ni sa vi {om me di cin skom {ko -lom i ma ju 36, a me di cin ske se stresa sred wom spre mom 31 hi qa du dina ra. O vim su ma ma tre ba do da ti ipar hi qa da na ime mi nu log ra da, kaoi do da tak za de ̀ ur stvo.

I u o voj bran {i ne me di cin sko o -so bqe ima i sti ni vo za ra da kao van-

na stav no o so bqe u {ko la ma. Za po -sle ni u ad mi ni stra ci ji sa vi {omspre mom pri ma ju 33, a sa sred wom 25hi qa da di na ra. Vo za ~i za ra |u ju 22,a spre ma ~i ce 20 hi qa da di na ra.

U Kli ni~ kom cen tru ne me di cin -sko o so bqe je u i den ti~ nom po lo ̀ a -ju kao u wi ho ve ko le ge u Do mu zdra -vqa. Ra zli ke u za ra da ma me di cin skogo so bqa pro is ti ~u iz spe ci fi~ no stiwi ho vih de lat no sti i ste pe na stru~ -no sti. Re ci mo, sub spe ci ja li sti, prima ri ju si ili spe ci ja li sti ma gi -stri i ma ju o snov nu za ra du ko ja iz no -si ne {to vi {e od 73 hi qa de di na ra.Ka da se to me do da mi nu li rad, tri do~e ti ri de ̀ ur stva (za o sam sa ti pla -}a se 4.907 di na ra), no} ni ili pre -ko vre me ni rad ova ci fra se mo ̀ e u -ve }a ti za jo{ naj ma we dva de se tak hi -qa da, a ne tre ba za bo va ti ni da ne kiod wih za ra |u ju i kao pre da va ~i name di cin skim fa kul te ti ma. Dok to -ri me di ci ne i ma ju o sno vi cu od 56hi qa da, ali ka da se sa be ru i do da cii za |u na oko 70. O sno vi ca za me di -cin ske se stre sa sred wom {ko lom nao de qe wi ma iz no si oko 34 hi qa de dina ra, dok sa vi {om {ko lom za ra |u -ju oko pet hi qa da di na ra vi {e. O vo -me, ta ko |e, tre ba do da ti sta`, no} nii rad ne de qom i pra zni ci ma, {to u -ve }a va ci fru za par hi qa da di na ra.

Ako se pro se~ na za ra da zdrav -stve nih rad ni ka po re di s tek sa op -{te nim po da ci ma o pro se~ noj pla -ti u Sr bi ji pro {log me se ca, ko ja iz -no si ne {to vi {e od 42 hi qa de dina ra, ja sno je da me di cin ske se streme se~ no ne za ra de ni re pu bli~ kipro sek, dok le ka ri spe ci ja li stido bi ja ju ma we od dve pro se~ ne za ra -de. Vi {e je ne go o ~i gled no da se utim ci fra ma kri je ob ja {we we wi- ho vog ne za do voq stva, kao i raz log svebroj ni jeg od la ska u i no stran stvo,ali i sto ta ko o va kve za ra de mo gu bi -ti raz log, {to su po tvr di la broj nais tra ̀ i va wa, za {to le ka ri za u zi -ma ju sam vrh ta be le me |u naj ko rum -pi ra ni jim pro fe si ja ma u dr ̀ a vi.

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Директор Анкица Весић ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редак-ција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Па-вловић (уредник спорта, [email protected]), Милош Игњатовић (фоторепортер) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, ГоранМиленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић ([email protected]) ► Се-кретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац ► e-mail: [email protected]

ZA RA DE ZA PO SLE NIH U PRO SVE TI I ZDRAV STVU

Ni ko sre }an, ni ko me do voq noDok pla te pro fe so ra usred wim i o snov nim{ko la ma je dva pre la zere pu bli~ ki pro sek od 42hi qa de di na ra, „tet ki ce“su na mi ni mal cu. Wi ho vusud bi nu de le i za po sle niu zdrav stvu, ma da su pla tele ka ra ne {to ve }e, nioni ni su za do voq ni, ajo{ ma we po mo} no o so -bqe, ko je ne ma {an su, kaome di cin sko, za do dat nuza ra du

PRA ZNA U ̂ I O NI CA ZBOG [TRAJ KA PRO SVE TA RA - Ê STA SLI KA U SRP SKIM [KO LA MA

~u no po la ga~ i do mar, dokbroj „tet ki ca“ za vi si od kva -dra tu re {ko le. Mi lan Jev ti}po tvr |u je da ad mi ni stra tiv -no-teh ni~ ko o so bqe ima na-j ni ̀ e za ra de i da su to tal node gra di ra ni. Na ro ~i to su u -gro ̀ e ni oni ko ji zbog zdrav -stve nih raz lo ga ko ri ste bo lova we, pri ~e mu pri ma ju svega 65 od sto od pu ne za ra de.

Bo qe ma la ne go

ni ka kva po vi {i ca

I a ko ma we ak tu el ni u o -vom tre nut ku, me |u ne za do -voq ni ma ko ji za ra de pri ma -ju iz bu xe ta su i zdrav stve nirad ni ci. I sin di ka ti zdrav -stva ne dav no su se do go vo ri -li da za po sle ni ma ok to bar -ske pla te bu du po ve }a ne dvaod sto, a da to li ku po vi {i cudo bi ju i u a pri lu i du }e go di -ne, uz o pa sku da je po vi {i caod dva od sto „mo ̀ da ma la,ali bo qa ne go ni ka kva”. Onisma tra ju da u si tu a ci ji ka dale ka ri od la ze iz ze mqe pla -te u zdrav stvu ne sme ju da sesma wu ju ni za di nar.

Pro se~ na pla ta le ka ra,ko jih u Sr bi ji ima oko25.000, iz no si od 50 do 60 hi -qa da di na ra, a spe ci ja li sta70 hi qa da. O sta lih 80 hi qa- da za po sle nih u zdrav stvu, upro se ku, me se~ no pri mi po

na stav ni ci i ma ju eks kur zi je ire kre a tiv ne na sta ve, a dnev ni -ce su do bre, ka ̀ e na {a sa go -vor ni ca.

Ona do da je i da ra ~u no po la -ga~, ko ji ima {e sti ste penstru~ ne spre me, pri ma pla tu od27 hi qa da di na ra, ali i da seglas ne na stav nog o so bqa te {ko~u je, jer ih je u {ko la ma ma lo,o bi~ no po je dan bla gaj nik, ra -

Oko 900 biv{ih radnika nekada{weFabrike automobila,koji su kao tehnolo{ki vi{ak od5. januara pro{le go-dine na evidencijiNacionalne slu`beza zapo{qavawe, tvrdi da je prevareno,jer su im sviobe}avali posao, odkoga ni posle prekvalifikacijenema ni{ta. Po{tonema posla, traè dase produì rok zare{avawe wihovogkona~nog statusa

Пише Милутин Ђевић

Уponedeqak, prvog dananove {kolske godine,nisu protestovali samoprosvetari, nego i biv{iradnici biv{e „Zas-tavine“ Fabrike auto-mobila. Protest, za koji

se ne zna ko je organizovao, a kojise nije dogodio ba{ spontano, jersu u~esnici protesta pozivaliSMS porukama ili telefonom,zapo~eo je oko devet sati ispredGradskog doma, u kome se nalazekancelarije Grupe „Zastava vozila“i „Zastave obrazovawe“. Povod zaokupqawe nekada{wih kolega izfabrike, a sada iz Nacionalneslu`be za zapo{qavawe i {kol-skih klupa za prekvlifikacije,bio je {to im nov~ana nadoknadaza jul, iako je trebalo da je dobijunajkasnije do 20. avgusta, jo{ nijeispla}ena.

4 КРАГУЈЕВАЧКЕ УЧетвртак, 6. септембар 2012. www.kragujevacke.rs

Наличја

Prema dogovoru fabri~kogSamostalnog sindikata i Min-istarstva ekonomije, radnici kojiodlaze na trì{te rada i izjasnese za {estomese~nu obuku za prek-valifikaciju dobija}e mese~nopo 22.000 dinara u prvoj i 19.000dinara mese~no tokom 2012. go-dine. Ako ne prihvate prekvali-fikaciju, mese~na nov~ana nadok-nada iznosi}e 13.000 dinara.

U protokolu o kona~nom re{ewustatusa zaposlenih pi{e i da }e zapreduze}a iz Kragujevca, ukqu-~uju}i i komponenta{e „Fijata“,koja budu zaposlila biv{e radnikeFabrike automobilsa Min-

istarstvo ekonomije,Nacionalna slu`ba zazapo{qavawe i SIEPAobezbediti dodatnepodsticaje kroz ra-zli~ite stimulativneprograme. Postignut jedogovor i sa menax-mentom kompanije „Fi-jat automobili Srbi-ja“ po kome }e decabiv{ih radnika FAZimati prednost prizapo{qavawu u FAS ikod wegovih kooper-anata, dok je Nacio-nalna slu`ba za zapo-{qavawe preuzela oba-vezi da svima koji za-vr{e obuku ponudi po-sao.

Me|utim, na krajuprotokola, koji su pot-pisali tada{wi min-istar ekonomijeMla|an Dinki} i

predsednik Samostalnog sindika-ta Fabrike automobila Zoran Mi-hajlovi}, stavqena je i jednare~enica kojom su se Ministarst-vo ekonomije i Slu`ba zazapo{qavawe debelo ogradili.Ona doslovno glasi: „Kona~nu od-luku o angaòvawu ovih licadonosi poslodavac“.

I {ta se desilo? Od oko 900qudi tek neznatan broj wih radi naprivremenim i poverenimposlovima i to na odre|eno vreme.„Fijat“ je zaposlio koga je hteo, atako je i sa wegovim kooperanti-ma u Gro{nici.

Niko ih ne}e

Tatjana Ili} je u Fabrici au-tomobila kao snabdeva~ radila25 godina.

- I{la sam na obuku za kwigo-vo|u, a sada poha|am ~asove en-gleskog jezika. [ta da radim sakwigovodstvom, kada ni{ta ne

ministrom finansija i ekonomi-je Mla|anom Dinki}em iizloìti mu problem. Nezadvoqnibiv{i radnici su se potom mirnorazi{li, uz dogovor da se ispredzgrade Skup{tine grada ponovookupe 14. septembra, ~uju {ta imada im poru~i ministar i odlu~e{ta im daqe vaqa ~initi.

Nekada{wi radnici Fabrikeautomobila kaù da traè da seispo{tuje obe}ano, a to je da nikone}e ostati bez posla i da }e sviposle prekvalifikacije i doobukena}i posao ili kod „Fijatovih“ ko-operanata ili kod drugih poslo-davaca. Kako se to, me|utim, nije

desilo, sada traè da se produìrok u kome }e primati nadoknaduna evidenciji NSZ ili da sepitawe wihovog statusa re{i ukompletu sa statusom zaposlenihu „Zastavi a.d.“, „Zastavi obrazo-vawe“ i „Zastavi rezervni delovi“.

Obe}awa ostala pusta

Podsetimo, pred Boì} 2011.godine, ta~nije 5. januara, 910radnika „Zastavine“ Fabrike au-tomobila koji su progla{enitehnolo{kim vi{kom pre{lo je naevidenciju Nacionalne slu`be zazapo{qavawe. Prema tada dogov-orenom socijalnom programu rad-nici koji su tehnlo{ki vi{akprelaze na trì{te rada uz ot-premnine od 300 evra po godiniradnog staà, a dobija}e i mese~nunadoknadu u ovoj i narednoj godi-ni, kada }e im dràva izmirivatii doprinose za penziono izdravstveno osigurawe.

socijalnog programa, a to susindikati, ministar Mla|an Din-ki} i qudi iz lokalne vlasti,znali da nikada ne}emo dobitinovi posao. Lagali su nas da biizbegli proteste, a i sada nas{aqu na razne obuke, ne da bi se za-poslili, nego da bi umawili idonekle ispraznili negativnu en-ergiju kod ovih qudi i koliko-to-liko sa~uvali makar i prividanmir, zakqu~uje Milovanovi}.

Svi ih prevarili

Okupqeni na protestu bili sujednoglasni u oceni da su pre-vareni. Da su ih prevarilisindikalni lideri, ministri,gradski politi~ari. Naj~e{}e sujavno prozivani tada{wi predsed-nik Samostalnog sindikata Fab-rike automobila, a sada prvisindikalac „Fijat automobila Sr-bija“ Zoran Mihajlovi}, tada{wii sada{wi ministar Mla|an Din-ki} i gradona~elnik Veroqub Ste-vanovi}.

radi, kada se male firme kojimatreba kwigovo|a zatvaraju? Odnadoknade sa biroa, koja je sada19.000 dinara, ne moè da se ̀ ivi.Dete je zavr{ilo fakultet, ali niono nema posla. Ne nadam se da seponovo negde zaposlim. Imam 50godina, kao i ve}ina mojih kolegana protestu, i niko od nas se nenada da }e nas neko zaposliti,kaè Tatjana.

Diplomirani ekonomista sa 32godine radnog staà MiroslavPetkovi} kaè da se radi o raw-ivoj grupi koja je dobila otkaz u„Zastavi“ na prevaru.

- Obe}ano nam je da }e za dve go-dine biti re{en na{ status krozzapo{qavawe kod kooperanata i nadruge na~ine, ali iako je igradona~elnik nekoliko puta in-sistirao na tome, od toga nemani{ta. Pratimo oglase, {aqemomejlove, prijave za posao, radne bi-ografije, ali svaki poslodavackada vidi koliko godina imamo,ne}e ni da razmi{qa o nama, akamoli da razgovara. Ako qudikoji jo{ rade u „Zastavi“, a kojiprakti~no nemaju posla, mogu daprimaju punu platu, onda i namaovaj status na trì{tu rada moèda se produì jo{ za godinu-dve,ili da nam pitawe re{e do penz-ije. Radio sam u marketingu Fab-rike automobila, a sada poha|amkurs kwigovodstva. Idem na obuku,jer je to na{a obaveza, a taj ispitsam na fakultetu poloìo previ{e od tri decenije, obja{wavaPetkovi}.

U Institutu za automobili Fab-rike automobila diplomiranima{inski inèwer MilosavMilovanovi} radio je punih 30 go-dina. Sada ide na obuku za dijag-nostiku na vozilu. Na obuci za ovozanimawe je oko 150 biv{ih rad-nika FAZ-a, a kako Kraguujevcutreba 10-15 takvih kadrova, novomposlu niko se ne nada.

- U celoj pri~i oko biv{ih rad-nika „Zastave“ najgore je to {to susvi u~esnici dogovora oko na{eg

КАКО ЈЕ БИЛО ПРЕД БОЖИЋ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Suze bi se ledileHladne i prazne hale do~ekale su radnike Fabrikeautomobila koji su pohitali u Glavnu upravnuzgradu kod „[est topola“ da se pismeno izjasne osocijalnom programu. Smrknuta i tu`na lica na ko-jima moè jasno da se pro~ita da su zabrinuti zbogonoga {ta ih ~eka sutra, ali i da sa sobom noseose}aj da su prevareni, jer su dobili ono {ta nisutraìli.

Du{an Andri} i Milivoje Jocovi} imaju maweod pet godina do penzionisawa. Za socijalni pro-gram su se opredelili i pre posledwe ponudeMinistarstva ekonomije. Ipak, sa setom gledaju ufabri~ku kapiju, kroz koju su u utorak, 4. januara,posledwi put pro{li. Ceo radni vek proveli su ufabrici koja vi{e nije wihova. Ne èle mnogo dagovore o tome. @ao im je mla|ih kolega koji osta-ju bez posla i bez {anse da se ponovo negde zaposle.

- Nema {ta da kaèm i ne znam {ta nas ~eka. Ovoje àlosno {ta su nam uradili. U Nacionalnomslu`bi za zapo{qavawe prima}emo neki dinar unaredne dve godine, a {ta }e biti posle niko ne zna.Imam 25,5 godina radnog staà. [ta da o~ekujem?Od novog posla nema ni{ta. Ko }e nas da zaposli?Jedino znam da su nas izigrali. Nadali smo se da

}emo raditi u „Fijatu“, ili kod kooperanata, ilida }e ovo jo{ da traje, ali ni{ta od toga, kaè Slav-ica Radojkovi}.

Wen kolega Neboj{a Stankovi} radio je u Mon-taì Fabrike automobila kao voza~ 26 godina.

- [ta da radim. Prihvatio sam da se prekvali-fikujem. Ne znam {ta }e da mi ponude. Novom posluse ne nadam, jer od toga nema ni{ta. Ko }e mene daprimi u ovim godinama. Kada smo pre godinu danaoti{li ku}ama i kada za nas nije bilo mesta u „Fi-jat automobili Srbija“ svima je moralo da bude jas-no {ta }e sa nama da se desi, da }emo ostati bezposla, obja{wava Stankovi}.

- Te{ko je kada vidim svoje koleginice i kolegetu`ne i sa suzama u o~ima, a danas pred ovom fab-ri~kom kapijom su svi takvi. Da je ve}i mraz suzebi se ledile. Ovde je ve}ina nas provela malteneceo radni vek, proveli smo mladost u ovoj fabri-ci, sve nam je ona dala. Mla|e kolege koji imaju 20ili mawe godina radnog staà na{le su se u neo-branom gro`|u. Pare od otpremnine se potro{e, anovi posao ne}e mo}i da na|u. Ne bih da sam u wi-hovoj koè, kaè @ivomir Gavrilovi}.

(„Kragujeva~ke”,

6. januar 2011.)

PROTEST BIV[IH RADNIKA FABRIKE AUTOMOBILA

Povratak otpisanih

ÊKAJU]I ODGOVOR – U HOLU GRADSKE SKUP[TINE

[TA DA RADIM KAO KWIGOVO\A:TATJANA ILI]

Posle na momente ùstrih imu~nih razgovora sa qudima iz„Zastave obrazovawe“, koji su imsaop{tili da su do{li napogre{nu adresu, jer oni ne is-pla}uju novac, nego oranizujuprekvalifikacije i obuke, neza-adovoqni radnici su se uputiliprema zgradi Skup{tine grada.Posle kra}eg protesta delegacijuradnika primio je zamenikgradona~elnika Neboj{aZdravkovi}. Sastanak je odràniza zatvorenih vrata.

Potom su ~lanovi delegacijena platou ispred Skup{tine gra-da obavestili okupqene protes-tante da je Zdravkovi} obe}ao da }e{to je pre mogu}e razgovarati sa

NIKO NI DA NAS VIDI:MIROSLAV PETKOVI]

- Svi su nas prevarili.Sindikalci i gradski politi~arisu nam prvo rekli da }emo da se za-poslimo u „Fijatu”, jer imamoprioritet, a kada smo oti{li naevidenciju za nezaposlene, na nassu svi zaboravili. Za svako radnomesto dràva „Fijatu” daje po10.000 evra, a nama ne moè da is-plati ni ovu crkavicu od 19.000dinara, kaè ma{inski inèwerVladimir Kova~evi}.

Sli~no misli i Slavica Tomas.Ona kaè da su ih svi „zavla~ili”i da je obuka na koju moraju da idusmi{qena samo da bi nezadovoqneradnike sklonili sa ulica. Ona je18 godina radila u Fabrici auto-mobila kao autolakirer.

Diplomirani ekonomista Bran-ka Kilibarda posle progla{ewatehnolo{kim vi{kom konkurisalaje pet puta za posao, ali joj nikonikada nije odgovorio.

Zvani~an rok za re{avawe sta-tusa biv{ih radnika Fabrike au-tomobila isti~e 5. januaranaredne godine. Ako se do tadane{to ne re{i, ovi qudi }e osta-ti i bez finansijske nadoknade ibez {anse da dobiju novi posao.Oni }e se pridruìti armiji odpreko 20.000 nezaposlenih Kragu-jev~ana.

SVI SU NAS LAGALI:MILOSAV MILOVANOVI]

Dok jedni smatrajuda ne treba da budemo malodu{ni ida o~ekujemo da }e se sve oko korupcijei kriminalazata{kati, drugi upozoravaju da nemapoliti~ke voqe da se najkrupnije „ribe“ stave izare{etaka, te otudastrah od poku{aja dase istraga skrene udrugom pravcu

Пише Слободан Цупарић

Лider napredwaka, min-istar vojni i prvi pot-predsednik Vlade Sr-bije Aleksandar Vu~i}nesumwivo je pro{lesedmice bio najfre-kventniji politi~ar

u medijima. Gotovo svakodnevnonajavquje hap{ewa, tvrdi da trpipritiske, pa ~ak i od qudi izvlade, smatra da je vlada MirkaCvetkovi}a bila ume{ana u sporneprivatizacije i napomiwe da susvi ti predmeti u wegovim ruka-ma... Poru~uje da }e hapsiti ipoliti~are ako se wihova imenana|u u tim aferama, nagove{tavaodlu~nu borbu protiv kriminalai korupcije, a ofanziva u ratu s

driblinzima u sop-stvenom {esnaestercupo~initi vi{e {tetenego koristi i zato~ini sve da stvaridovede u efikasnuproceduru, smatraCveti}anin.

Stru~waci za borbuprotiv korupcijetvrde da je najva`nijeda dràva u sukobu sovim najve}imdru{tvenim zlom„ide dovoqno visoko”,da tek kada budeuhap{en neko odve}ih „ajkula”moèmo re}i da seradi o pravomobra~unu, jer ovo {tose sada doga|a li~nina na ono: „`rtvujtepiona da za{tititekraqa i topa”. INicovi} ne vidi

nameru da se diraju veliki igra~i,a Cveti}anin napomiwe da ne bitrebalo procewivati kakva ribatreba da bude uhva}ena u korpu –pre samog ribolova:

}e qudi koji su pre toga biliministri, funkcioneri vlada-ju}e stranke, hapsiti pripad-nike svojih partija, a ne nekeprovincijske fu-nkcionere, kaèMarko Nicovi}, ~lan Svetskeasocijacije {efova policije. -Ta~nije, treba videti da li pos-toji politi~ka voqa ili je tosamo spinovawe javnosti. Jer, toje, na neki na~in, pre}utni do-govor izme|u onih koji su prebili na vlasti i ovih koji susada na vlasti - da se ne diraju.

Sitne i krupne „ribe“

Sociolog Ratko Boòvi} mislida je to deo ovog cirkusa kojiimamo u politi~kom poqu i koji

imamo u ovom nesporazumusa svojom pro{lo{}u isada{wo{}u.

- Ovde nema onog istin-skog odgovora jer je velikaucewenost u pitawu. Taucewenost je postala mreàkoja, ~ini se, zatvaraistinu, koja je kod nas nagodi{wem odmoru. Ho}e lise vratiti ili ne ne znam,nisam siguran.

Dr Neven Cveti}anin izbeogradskog Institutadru{tvenih nauka smatrada je nezahvalno spekuli-sati o ishodu postupakakoji su tek pokrenuti, datreba sa~ekati epilog, jer jeveoma je te{ko o~ekivati dasrpsko pravosu|e funkcio-ni{e poput, recimo, bri-tanskog.

- Ali, s druge strane, netreba da budemo malodu{nii da o~ekujemo da }e se svezata{kati, zato {to je pr-venstveno u interesu i pos-toje}e vladaju}e strukture i

svih politi~kih faktora da isami pro~iste svoje redove iponude gra|anima neke nove qude.Otuda verujem da je i vladaju}ave}ina svesna da }e nekim malim

kriminala i korupcije nepro-mi{qeno, ve} se to mora ~initimudro:

- Da bi se korupcija suzbilapotrebno je doneti sistemskemere i tu ne}e pomo}i nekolikoovakvih ili onakvih hap{ewa.Treba napraviti sistem koji }eobeshrabriti korupciju i na-gra|ivati po{ten i ~astan rad zadràvu. Borba protiv korupcijei kriminala samo je jedan seg-ment celokupne reforme sis-tema, koju moramo napraviti jer

banke“ ve} Sanadera, koji je ko-rumpiran kao dràvni funkci-oner. Ho}e li, dakle, epilog uaferi „Agrobanka” biti onda kadase li{e slobode oni politi~ari idràvni funkcioneri koji suodobravali i davali naloge ~el-nicima „Agrobanke” ko }e dobijatisporne kredite?

- Bez obzira {to je borba protivkriminala i korupcije otpo~ela,ne treba da pravimo atmosferu ukojoj }emo, kao u kaubojskim fil-movima, pripremiti om~u i ondagledati kome da je oka~imo, smatraCveti}anin. - Trebase boriti protivovog zla preven-stveno da bismoo~istili privredu iekonomiju od „bo-lesnih” elemenata,ali to ne zna~i da odhap{ewa treba dao~ekujemo ~udo i dase samo wima moèreformisati dru-{tvo. To je, naprosto,pogre{na teza.

Ratko Boòvi} bivoleo da dozna ko subili ti koji sudavali nare|ewa inaloge, ali se pla{ida je politi~ka eli-ta stra{no ucewena,da svako ima svakogaza ne{to {to je pro-tivzakonito u~inio.

- Mislim da jejedan od problemaovog nejasnog pros-tora identifikovawe ko jenare|ivao i ko je izvr{avao. Imatu mnogo qudi. Kompletno dru{tvoje u{lo u poqe korupcije i potam-nelo svetlost dana. I to je, tako|e,deo na{e prethodne pri~e da je ovodugo putovawe u no}.

Marko Nicovi} misli da }emootvarawem ove afere „Agroban-ka” videti da li je dràva voqna daorganizuje borbu protiv krimi-nala kao {to je to u~inila Hrvats-ka pod pritiskom Evrope iNema~ke.

Oprez za vo|u SNS

Da li }e Vu~i} i Da~i} bitidovoqno hrabri da u borbu protiv

korupcije u|u beskom-promisno, bez kalku-lacija, bez straha da }epasti Vlada; da svelopove stave iza re{eta-ka, bez obzira kojoj onipartiji pripadali, ~imebi, veruju svi, napravilinaj{iri front zaspasavawe dràve odpotpune erozije - ili }eovu akciju kompromito-vati svojom partijskomobojeno{}u?

Cveti}anin misli daniko ne treba da glumiEliota Nesa ili VajataErpa, niko ne treba daide u borbu protiv


Политика

САОПШТЕЊЕ ФОРУМА ЗА РЕГИОНАЛИЗАМ КРАГУЈЕВЦА

Pro{lo je ne{to vi{e od mesec dana od formirawa nove vlade, a ve} se mogu izvu}i neki zakqu~ci ona~inu na koji }e vladati. Ru{e}i tek formirane koalicione vlasti u mnogim gradovima {irom Sr-bije i, kako sami kaù, „upodobqavaju}i” lokalnu vlast sa onom u vrhu dràve, nova vlast na najneposrednijina~in pokazuje svoj centralisti~ki i autokratski karakter.

Ve} sada je jasno da se i u naredne ~etiri godine ni{ta zna~ajnije ne}e uraditi na toliko potrebnojdecentralizaciji zemqe. Iz izbora u izbore gotovo sve politi~ke stranke u kampawama obe}avaju de-centralizovanu dràvu, a kad do|u na vlast sve poluge ~vrsto prigrabe u svoje ruke. Lokalne sredine idaqe se tretiraju kao nedorasle i one kojima je tutor neophodan.

Ovo je jo{ jedan dokaz i opomena svima koji uvi|aju zna~aj decentralizacije, a posebno onima u lokaluda se ovde dezentralizacija nikada ne}e dogoditi, ako se ~eka da je sprovodi vlast sa dràvnog vrha, Ovdeje neophodno da se u gradovima {irom Srbije formira jak decentralisti~ki pokret koji }e izvr{itipritisak na dràvni vrh da previ{e centralizovanu vlast i finansije spusti na niè nivoe i omogu}istvarawe moderne dràve koja }e biti od jednake koristi svim wenim gra|anima.

Nova vlast centralisti~ka i autokratska

PRVI REZULTATI BORBE PROTIV KORUPCIJE

Padaju ke~ige, a gde su somovi?

BEZ „@RTVENIH JARACA“:NEVEN CVETI]ANIN

NE VERUJEM DA ]E DIRATI VELIKE IGRAÊ:MARKO NICOVI]

UTVRDITI POREKLO IMOVINE:RATKO BO@OVI]

ovim stoglavom a`dajom zapo~elaje proteklih dana otvarawem afere„Agrobanka”.

A Radosav Lale Sekuli}, vlas-nik „Habitfarma”, osumwi~en zamilionsku pqa~ku „Agrobanke”, uprvom iskazu datom posle hap{ewarekao je da je dobar deo pokradenihpara davao funkcionerima SPS-a. „Drugovi” iz ove partijeuzvratili su da Sekuli}u sada nebi trebalo verovati na re~, po{toi po zakonu ima pravo da laè u ko-rist svoje odbrane.

Koliko je opravdana bojazanqudi iz struke koji nisu uverenida }e se u ovoj aferi i}i do krajazato {to su istra`ne institucijepoliti~ki obojene i zato {to }e sehap{ewe verovatno usmeriti naneke niè funkcionere?

- Treba videti da li }e ovikoji su najavili borbu protivkorupcije i}i na neko od ja~ihimena iz politi~kog sveta, da li

RADOSAV SEKULI], OSUMWIÊN U SLUÂJU „AGROBANKA“, KA@E DA JE DEO

PARA DAVAO SPS-U

- Ne moèmo da spekuli{emokoliko velika riba treba da bude,ili da kaèmo da èlimo da uh-vatimo soma, a da ove male ke~igenisu bitne. Dakle, bitno je i jed-no i drugo, ali treba da idemotemeqno. Zna~i, ne da nekim spek-takularnim `rtvenim jarcemsituaciju marketin{ki obojimo,pa da kaèmo da smo zavr{iliposao, jer je borba protiv krimi-nala i korupcije veliki zadatak.

Da ovde, po re~ima RatkaBoòvi}a, ne}emo u}i u samusu{tinu stvari videlo se odpo~etka - kada se kod kod privati-zacije nije i{lo na identifiko-vawe porekla imovine. Prva pret-postavka da ne do|e do stravi~nihzloupotreba bilo je porekloimovine. Ako to ne znate, onda, tvr-di Boòvi}, nema odgovora ko jekupac.

Ucewena elita

Primera radi, U Hrvatskoj, uaferi „Sanader”, niko nije spek-takularno hapsio ~elnike „Hipo

je o~igledno da ovako daqe vi{ene moèmo.

Marko Nicovi} strahuje da vrlobrzo ne do|e do konflikta izme|uDa~i}a i Vu~i}a, jer lidernapredwaka ho}e {to vi{e vlasti,a vo|a socijalista bi da sa~uva svojprostor koji je zagradio. Tenzijeizme|u wih }e rasti, nadmeta}e seza titulu prvog borca u tom „nad-gorwavawu”. Za to vreme }e tajku-ni, kaè Nicovi}, finasirati ijednu i drugu stranku.

- Sad se setih pa se pitam ko jepokrao one silne xakove s izborn-im listi}ima, u nedoumici jeRatko Boòvi}. – Kada bih imaoodgovor druga~ije bih i rezonovao.Jer, preko ukradenih xakova vr{enje uticaj na same izbore. Ne veru-jem da ovde ima nekoga ko nijeumreèn prethodnom ilisada{wom pri~om i par-tokratskim interesima. Kad bi ihteli da istraju u borbi protivkriminala, bojim se da bi Vu~i} iDa~i} bili u smrtnoj opasnosti odonih kojima je u interesu da se nesazna istina.

Narod o~ekuje da niko ne budeza{ti}en - pa bio on poslanik,predsednik vlade ili ministar unekom periodu. Propagandno sevlast, rekli bismo, svakodnevno„rve” s kriminalom „bombastim”naslovima u novinskim tekstovi-ma, a skeptici klimaju glavom snevericom da }e se tu odma}idaqe od po~etka. ̂ ovek iz struke isa iskustvom Zoran Ivo{evi},sudija VSS, ~ini se opravdanostrahuje da neki sada poku{avaju daskrenu istragu kako ona ne biodvela ka hap{ewu najkrupnijih„riba“.

Mnoge je minulih dana, a u vezisa ovom temom, iritirala izjavaJelka Kacina, izvestioca Evrop-skog parlamenta za Srbiju, koji, za-pravo, nije rekao ni{ta {to isami ve} nismo znali: da moramora{~istiti sa sistemskom korup-cijom i spornim privatizacijama.Nije nam se dopao wegov naredbo-davni ton, ali izgleda da mi ipakreagujemo tek kada Evropa pod-vikne.


Vi {e od 1.500 rad ni kapet pu tar skih pred u ze }a, me |u ko ji ma i kra gu je va~ kog,od pred sed ni ka Ni ko li }a, pre mi je raDa ~i }a i mi ni straDin ki }a tra ̀ i da sepre i spi ta ju pri va ti za ci je i spre ~i pro pa da we wi ho vih ne ka da u spe {nih fir mi

Na a dre su pred sed ni ka To mi sla vaNi ko li }a, pre mi je ra I vi ce Da ~i -}a i mi ni stra fi nan si ja i pri vre -de Mla |a na Din ki }a sti gao je prene ko li ko da na zah tev da se pre i -spi ta ju pri va ti za ci je pet pred u -ze }a za pu te ve iz Be o gra da, Kra gu -jev ca, Vra wa, Ni {a i No vog Sa da,ko ja su na kon pro da je po slo va la usklo pu „Ni bens gru pe“. Uz do pisko ji je pot pi sa la pred sed ni caSin di ka ta pu ta ra Sr bi je So wa Vu -ka no vi} do sta vqe na je i pe ti ci jako ju je pot pi sa lo vi {e od 1.500rad ni ka o vih ne ka da ve o ma u spe -{nih pred u ze }a.

„Mi smo go di na ma pre slo ma o -vih pred u ze }a u ka zi va li nad le -`nim or ga ni ma da po sto je raz lo -zi za pre i spi ti va we pri va ti za -ci je, ali je to o sta lo bez i ka kvewi ho ve re ak ci je. Na ̀ a lost, po ka -za lo se da smo bi li u pra vu. Kao re -zul tat ta kve pri va ti za ci je u dva odtih pred u ze }a, „Be o grad“ i „Ba~ ka -put“ ras ki nut je u go vor o ku po -pro da ji, a u o sta la tri pred u ze }a„Kra gu je vac“, „Ni{“ i „Vra we“ u -ve den je ste ~aj ni po stu pak. Ti me jedo ve de no u pi ta we vi {e hi qa darad nih me sta. Sma tra mo da imamno go vi {e ne za ko ni to spro ve de -nih po stu pa ka pri va ti za ci je odova 24 ko ja se po mi wu u jav no sti,a je dan od tih slu ~a je va je, u ve re -ni smo, i pri va ti za ci ja o vih petpu tar skih pred u ze }a“, na pi sa li supu ta ri.

- O naj deo rad ni ka ko ji ni je ot -pu {ten ra di za mi ni ma lac po -slo ve o dr ̀ a va wa pu te va i u me stoda o va ko ve li ka pred u ze }a ra de po -sao kog ima do voq no, u si tu a ci jismo da ra di mo za dru ge, mno go ma -we fir me, kao po di zvo |a ~i sa moda bi smo pre ̀ i ve li, ob ja {wa vaSo wa Vu ka no vi}, do da ju }i da sa dau pet pred u ze }a ra di 1.500 qu di.

U Pred u ze }u za pu te ve „Kra gu -je vac“ ot pu {te no je 100, a u Ni {ubli zu 50 rad ni ka. U Sin di ka tupu ta ra tvr de da je naj ve }i pro blemza ove ne ka da o zbiq ne fir me to{to jem stva za kre di te ni su ski n-u ta, a ra ~u ni od blo ki ra ni.

- Mi bi smo i ma li po sla, ali nemo ̀ e mo da ga do bi je mo dok se nere {i si tu a ci ja i ne pre i spi tapri va ti za ci ja. To je to po sao ko jitre ba da u ra di dr ̀ a va, a ne da nu -di 10.000 e vra za sva ko o tvo re norad no me sto, ve} da re {i pro ble -me i sa ~u va rad na me sta ko ja ve}po sto je, ka ̀ e Vu ka no vi }e va.

O vih pet pu tar skih pred u ze }a jeku pio Mi lo \u ra {ko vi}, bi zni -smen iz Cr ne Go re, i sva su po slo- va la u o kvi ru we go ve „Ni bens gru -pe“. \u ra {ko vi} je u ma ju pro {lego di ne u hap {en zbog mal ver za ci -ja u kru {e va~ kom FAM-u, ko ji je ta -ko |e ku pio, a dr ̀ a va je po tom ras -ki nu la taj u go vor. Sli~ na sud bi na

kao pet pred u ze }a iz „Ni bens gru -pe“ za de si la je i gra |e vin sko pre-d u ze }e „Par ti zan ski put“, ko je jepre ne {to vi {e od tri go di ne ku -pi lo PZP „Be o grad“. I ta pri va -ti za ci ja je ras ki nu ta, fir ma je ure struk tu ri ra wu, a svi ra ~u niblo ki ra ni su go to vo dve go di ne.

Jo{ ra ni je sin di ka ti o vih petpred u ze }a za tra ̀ i li su po mo} oddr ̀ a ve i na ja vi li da }e or ga ni -zo va ti pro te ste ako im Vla da Sr- bi je ne o mo gu }i u slo ve za rad i no -ve po slo ve. Pred sed ni ca Sa mo -stal nog sin di ka ta pu ta ra Sr bi jeSo wa Vu ka no vi} ka za la je na kon- fe ren ci ji za no vi na re da }e 2.000rad ni ka o sta ti bez po sla ako ne bu -de do bre vo qe da se po mog ne pu tar -skim pred u ze }i ma.

Sin di kal ci tvr de da su im „Pu -te vi Sr bi je“ od pro le }a od u ze live li ki broj po slo va na o dr ̀ a va wupu te va, a da su po slo vi o dr ̀ a va wai grad we pu te ve da ju fir ma ma bezli cen ci, ko je se ba ve tr go vi nom ine ma ju ni kva li fi ko va ne rad ni keni o pre mu.

Zbog blo ka de ra ~u na Pred u ze }eza pu te ve „Kra gu je vac“, ko je tre nut- no za po {qa va oko 330 rad ni ka, ne- dav no je iz gu bi lo ten der za na sta -vak ra do va na a u to pu tu od Kra gu -jev ca pre ma Ko ri do ru 10 kroz op -{ti nu Ba to ~i na. Zbog to ga {to se

na la zi u ste ~a ju u fe bru a ru jeras pi san o glas u ko me fir ma tra -ì za kup ca. U na jam bi bi li da tio pre ma i rad ni ci, {to bi, pre mare ~i ma pred sed ni ka sin di ka ta o -vog pred u ze }a Dra ga na Zla ti }a,o mo gu }i lo da fir ma ra di do o kon -~a wa ste ~a ja ili no ve pri va ti za -ci je.

Pre o tva ra wa ste ~a ja nad kra gu- je va~ kom fir mom Pri vred ni sudod bio je plan re or ga ni za ci je ire struk tu ri ra wa za Pred u ze }e zapu te ve „Ni{“, ko je je vla snik ak- ci ja u pu tar skim pred u ze }i ma izKra gu jev ca i Vra wa. Pred u ze }e zapu te ve „Kra gu je vac“ jed no je odret kih pu tar skih fir mi ko ja je dobi la pri zna we Re pu bli~ kog za vo -da za raz voj, ~i me se svr sta lo me -|u 100 naj u spe {ni jih ko lek ti va uSr bi ji.

Kra gu je va~ ki pu ta ri o dr ̀ a va lisu 153 ki lo me tra pu te va pr vog re -da i 608 ki lo me ta ra pu te va dru gogre da. Ova fir ma po red do brog ira zno vr snog vo znog i ma {in skogpar ka ima i dve as falt ne ba ze u -kup nog ka pa ci te ta 350.000 to na go -di {we i be ton sku ba zu ~i ji je ka- pa ci tet 15.000-20.000 kub nih me -ta ra go di {we. Fir ma ima i dva ka- me no lo ma ka pa ci te ta do 600.000to na go di {we.

M. \.

УSr bi ji vo li mo da is ti ~e -mo ka ko je sto pa po re za nado bit jed na od naj ni ̀ ih uE vro pi. Ono {to ma wena gla {a va mo je o gro man istal no ra stu }i si stem ra -znih ne po re skih na me ta i

pla }a wa, ko ji se u po sled we vre mesve vi {e „o ti ma“ bi lo ka kvoj kon- tro li. Na la zi ove a na li ze sve do -~e da je e fek tiv no op te re }e wepri vre de znat no ve }e ne go {to seto mo ̀ e za kqu ~i ti na o sno vu po s-to je }ih po re skih ob li ka. U Sr bi -ji pri vre da pla }a i na mo stu i na}u pri ji.

I den ti fi ko va no je 370 ne po re -skih da va wa ko je pla }a pri vre da.Po re |e wa ra di, sli ~an re gi star uHr vat skoj do {ao je do bro ja od245. Me |u tim, i broj od 370 ne po -re skih da va wa ni je ko na ~an jer neob u hva ta ne ke na me te kao {to suad mi ni stra tiv ne tak se (ko je sugo to vo ne pre bro ji ve), ka zne i pe- na le. Za tim, ni je ko na ~an, jer je svapri li ka da smo ne ke na me te jed no -stav no pre vi de li, a zna mo i da sune ki no vi u pro ce su u vo |e wa u tre -nut ku dok za vr {a va mo ovu a na li -zu.

Me |u 370 ne po re skih na me tai den ti fi ko va li smo naj ma we 179ko ji u od re |e noj me ri fi nan sij skii/ili ad mi ni stra tiv no op te re -}u ju pri vred ne su bjek te, a za ko jeoni ne do bi ja ju ni ka kvo pra vo, u -slu gu ili do bro ili ga do bi ja ju, ali~i ja je o bjek tiv na vred nost zna ~aj -no ma wa od iz no sa pla }a wa potom o sno vu. O sta la 191 na kna dapred sta vqa kom bi na ci ju ra zli ~i -tih da va wa – od o nih za ko je smatra mo da su ap so lut no le gi tim na,kao {to su na kan de za ko ri {}e wejav nih po vr {i na, do mno {tva na -ka na da za u pi se u ra zne re i gi strekod ko jih je ~e sto pro ble ma ti ~anne sa mo iz nos na kna de, ve} i sa mapo tre ba za po sto ja wem re gi stra.

Dok je pa ̀ wa jav no sti u sme re nau glav nom na prak su lo kal nih sa -mo u pra va u ve zi sa tak sa ma i na -kna da ma, re al nost je da je za vi {eod tri ~e tvr ti ne na me ta nad le ̀ naRe pu bli ka. Pri to me su u nad le -`no sti lo kal ne sa mo u pra ve sa moona da va wa kod ko jih gra do vi i op -{ti ne u tvr |u ju vi si nu sto pe ilina ne ki dru gi na ~in u ti ~u na vi -si nu tih o ba ve za.

S kri zom ra stu na me ti

U ku pan iz nos na pla }e nih sredsta va u 2011. go di ni od 77 ne po re -skih na me ta za ko je po sto je po da citre zo ra bio je oko 730 mi li o na e -vra. Da kle, ov de se ra di sa mo o na -pla }e nim iz no si ma, bu du }i da jeiz nos o ba ve za pri vre de po o sno vuo vih pri ho da znat no ve }i. I ma ju -}i u vi du da je u 2011. go di ni upri vre di bi lo za po sle no 1,27 mi -li o na qu di, pro iz i la zi da je fi-

Актуелно

SI STEM NE PO RE SKIH

Pri vreNa ci o nal na a li jan sa za

lo kal ni e ko nom ski raz voj(NA LED), uz po dr {ku U SA ID,u a pri lu ove go di ne ob ja vi laje re zul ta te pr vog o zbiq nogis tra ̀ i va wa o ~e ru pa wupri vre de kroz ne bro je no ne -po re skih na me ta i cen tral -ne i lo kal nih vla sti. Do bi -je ni po da ci su dra ma ti~ no u -po zo ra va ju }i: di rekt no segu ra ru ka u ka se pred u ze }a, apo ten ci jal ni in ve sti to ri uSr bi ji od vra }a ju od u la ga wajer ni ka da ne zna ju ko li ko }eih vlast o ja di ti – mi mo kla -si~ nih po re skih da va wa

Iz re zi mea o vog is tra ̀ i -va wa „Kra gu je va~ ke” pre no senaj va ̀ ni je de lo ve, uz re dak -cij sku o pre mu tek sta

Pro {log pet ka za po sle ni u „Ni sko grad wi”su za mr znu li ge ne ral ni {trajk u ko me su bi -li pet da na, po {to su s ru ko vod stvom po sti -gli do go vor o is pu wa va wu {traj ka~ kih zah -te va.

[traj ka~ ki od bor je po tvr dio da je do go -vo re na re dov nost is pla ta za ra de na 15 da na,no va si ste ma ti za ci ja, od no sno, iz me na od -re |e nih ko e fi ci je na ta, kao i u sva ja we pro-

gra ma kon so li da ci je pred u ze }a do 10. sep- tem bra.

Od 243 za po sle na 150 qu di, u glav nom pro -iz vod nih rad ni ka, ce le pro {le sed mi ce bi -lo je u {traj ku jer im je fir ma du go va la dru -gu po lo vi nu pla te za jun, kao i za ra du za jul,a {trajk su po dr ̀ a la oba re pre zen ta tiv nasin di ka ta, „Ne za vi snost” i Sa mo stal ni sin -di kat.

Di rek tor „Ni sko grad we” Dra gu tin Mi lo va -no vi} na gla {a va da je pre ci zi ra no da is pla -te bu du 15. i 30. u me se cu. I na ~e, ko na~ na is- pla ta za jun bi la je u pra vo dan pred za mr za va -we {traj ka, a o ~e ki va we je da }e do po lo vi neo vog me se ca bi ti is pla }e na i a kon ta ci ja za jul.

Me |u tim, ka {we we pla te ni je bio o snov niraz log {traj ka, ve} zah tev da se {to hit ni jeu svo ji pro gram kon so li da ci je pred u ze }a. Po -me nu ti broj pro iz vod nih rad ni ka, po ka za lose, ne mo ̀ e da za ra di do voq no za jo{ oko sto -ti nu za po sle nih ko ji ra de u ad mi ni stra ci ji,pa je za vla da la ne iz ve snost, jer je „Ni sko -grad wa”, sa to li kim bro jem za po sle nih ~e stou blo ka di, a grad ska u pra va pred u ze }u du gu jeoko 200 mi li o na di na ra za ve} iz vr {e ne ra -do ve. Mi lo va no vi} na ja vqu je da }e se fir mare {i ti vi {ka za po sle nih i po ku {a ti da sano vim po slo vi ma sta ne „na no ge”.

- Tre ba lo bi pre ma do go vo ru do 10. sep tembra da pri pre mi mo pro gram kon so li da ci je,ali mo gu }e je da }e mo ka sni ti jer to tre ba u -ra di ti kva li tet no i sve sta vi ti na pa pir ko -ji tre ba da pro |e Grad sko ve }e, a po tom i dapro gram bu de u svo jen na sed ni ci Skup {ti negra da. Na sta vi }e se sa u go vo re nim po slo vi -ma. Ra di }e mo dru gu fa zu U li ce Ra do va naMi }o vi }a i za vr {nu fa zu as fal ti ra wa U li -ce La za ra Pan te li }a. O sim to ga, o ~e ki va wasu da }e „Ni sko grad wa” pre u ze ti jo{ ne ke u -go vo re. Na dam se da }e mo ra di ti as fal ti ra -we i tro to a re u Par ti zan skih ku ri ra, {to smora ni je ve} bi li u go vo ri li sa po di zvo |a ~em,ali s ob zi rom da je re~ o u li ci du goj oko ki -lo me tar pri hod je zna ~a jan za pred u ze }e. Ta -ko |e, tre ba lo bi da do bi je mo i oko ki lo me tarU li ce I va na Go {wa ka. Ra ~u na mo i na pri ho -de od re dov nog o dr ̀ a va wa u li ca i na in ter -vent ne ra do ve, na vo di Mi lo va no vi}.

Ho }e li se za mr znu ti {trajk „od mr znu ti”to kom sep tem bra, o sta je da vi di mo.

A. J.

ZA MR ZNUT [TRAJK U „NI SKO GRAD WI”

Do go vor po sle pet da naDi rek tor pred u ze }a je na kon pet da na {traj ka pri hva tio zah -te ve [traj ka~ kog od bo ra. Do go vo re na je re dov nost is pla ta za- ra de na 15 da na, no va si ste ma ti za ci ja, kao i u sva ja wepro gra ma kon so li da ci je pred u ze }a do 10. sep tem bra

ZA PO SLE NI U „NI SKO GRAD WI” ZA VRE ME PE TOD NEV NOG [TRAJ KA

ZAH TEV SIN DI KA TA PU TA RA SR BI JE

Pre i spi ti va we pri va ti za ci ja


Актуелно

nan sij sko op te re }e we po o sno vu o -vih 77 na me ta oko 570 e vra go di -{we po jed nom za po sle nom u pri -vre di. U deo Re pu bli ke u o vim na -me ti ma je go to vo po lo vi na. Po da -ci go vo re i da gra do vi ma od la zidvo stru ko vi {e pri ho da od ne po -re skih na me ta ne go op {ti na ma.

Ka ko je na po me nu to, na ve de nipo da ci va ̀ e za 77 na me ta ko jipro la ze kroz si stem tre zo ra. Ta na -po me na je va ̀ na jer mno gi ne po -re ski na me ti ni su u si ste mu tre- zo ra, {to zna ~i da se u pla }u ju napo seb ne ra ~u ne u ko mer ci jal nimban ka ma, ta ko da wi ho ve e fek teni smo mo gli da a na li zi ra mo. Tune mi sli mo sa mo na pri ho de or ga- ni za ci ja za za {ti tu a u tor skih isrod nih pra va, kao {to je SO KOJ,ve} i na pri ho de A gen ci je za e ner- ge ti ku od iz da va wa li cen ce za o ba -vqa we e ner get skih de lat no sti, napri mer, ili na pri ho de Di rek ci -je za è le zni ce, A gen ci je za po -{tan ske u slu ge, A gen ci je za o si -gu ra we de po zi ta, Di rek to ra ta ci -vil nog va zdu ho plov stva, jav nihpred u ze }a...

Ne po re ski na me ti su se od po -~et ka svet ske fi nan sij ske kri zezna ~aj no po ve }a li. E fek ti po ve }a -wa a na li zi ra ni su na u zor ku {estpred u ze }a ra zli ~i te ve li ~i ne,re gi o nal ne ras po re |e no sti i de- lat no sti. Bu du }i da se ra di oskrom nom u zor ku, ovi po da ci u ne -ko li ko se ra zli ku ju od do bi je nihod U pra ve za tre zor, ali su i da qein di ka tiv ni. U kup na ne po re skada va wa o vih {est pred u ze }a su u2011. go di ni iz no si la sko ro 270mi li o na di na ra, {to je za 22 po stovi {e ne go u 2009. go di ni. O ba ve zepo o sno vu na me ta ko je kon tro li {elo kal na sa mo u pra va po ve }a le su seza 38, a za na me te ko je u tvr |u je Re- pu bli ka 13 pro ce na ta.

Or den o no me ko po kre ne bi znis

Dr ̀ a va (u zna ~e wu svih ni voavla sti) na me ti ma op te re }u je presve ga u la zak pri vred nih su bje ka tana tr ̀ i {te. A na li za je i den ti -fi ko va la naj ma we 104 na kna de zau pi se u ra zli ~i te re gi stre, zapro ve ru u slo va za o ba vqa we de lat- no sti, za iz da va we li cen ci, zastru~ ne is pi te itd. Je dan a spekt jesam broj na kna da, a dru gi je pro b-le ma ti~ na prak sa u tvr |i va wa wi- ho vog iz no sa. U o vom seg men tu u p-i si u re gi stre za slu ̀ u ju po seb nupa ̀ wu. Na pri mer, tro {ko vi u pi -sa u re gi star pro iz vo |a ~a ak tiv -nih sup stan ci ko je u la ze u sa stavle ka su 10.000 di na ra, {to je sit- ni ca pre ma 16.501.316,88 di na rana kna de za u pis u re gi star pro iz -vo |a ~a du van skih pro iz vo da. Ne kemo ̀ e da ~u di ka ko se do {lo do o -vih 16 mi li o na di na ra, dru ge }e~u di ti sa mo ot kud tih 88 pa ra.

Kod na kna de za u tvr |i va we is pu -we no sti u slo va za pro iz vod wu ipro met iz o bla sti po qo pri vred nei pre hram be ne in du stri je si tu a -

ci ja je po seb no za ni mqi va. Tu tro -{ko vi po stup ka „ni su u na pred po -zna ti, ve} se na knad no u tvr |u ju na -kon pri je ma zah te va i for ma li -zu ju se za kqu~ kom za sva ki po je di -na~ ni slu ~aj, u ko li ko su re al nopred vi di vi i iz ve sni“. Mo ̀ dazbog o va kvih na kna da mno gi tvr deda svi ko ji u Sr bi ji po kre nu sop- stve ni bi znis za slu ̀ u ju or den.

Ako ne ko ho }e da stek ne ne ku odpred vi |e nih li cen ci, to }e ga ko -{ta ti iz me |u 30.000 i 250.000di na ra, za vi sno od {i fre li cen -ce.

Ne {to su ma wi tro {ko vi za pola ga we u sme nog de la stru~ nog is -pi ta za tu ri sti~ kog vo di ~a –18.000 di na ra, dok do de la na zi vapri ma ri jus ko {ta 8.990 di na ra. Dase do |e do o va ko lu kra tiv nih za n-i ma wa po mo }i }e a gen ci je za za po -

{qa va we, ali sa mo ako se iz vr {eu pla te Mi ni star stvu e ko no mi jena kna de od 15.000 di na ra za iz da -va we „do zvo le za rad a gen ci ji za za -po {qa va we“.

Za hva ta wa iz pri ho da pred u ze -}a ili iz sred sta va za in ve sti ci -je je dan su od naj pro ble ma ti~ ni jihne po re skih na me ta. To su slu ~a je -vi ka da dr ̀ a va, ko ja bi tre ba lo dabu de part ner pri vre di, ne ma str- pqe wa da sa ~e ka da pred u ze }e o st-va ri pro fit, ve} po se ̀ e u ka su iiz we u zi ma ~im ima ne kog pri ho- da, ne bri nu }i o to me ko li ki suras ho di i da li }e pred u ze }e nakra ju o stva ri ti po zi tiv ne ili ne -ga tiv ne po slov ne re zul ta te. U ku -pan broj ne po re skih da va wa kod kojih je o sno vi ca pri hod o stva ren izpri vred ne de lat no sti je 25.

Naj dra sti~ ni ji je pri mer na -kna da za „op {te ko ri snu funk ci ju{u ma”, ko ju pla }a ju svi pri vred -ni su bjek ti, bez ob zi ra da li se na -la ze na Ta ri ili na Te ra zi ja ma, ito u iz no su od 0,025 po sto u kup nihpri ho da. Ov de se o ~i gled no ra di oskri ve nom po re zu ko ji je ne se lek -ti van u smi slu da ne u zi ma u ob zirka kvu ko rist ne ko pred u ze }e imaod {u ma, od no sno da li ne ka pri -vred na de lat nost po zi tiv no iline ga tiv no u ti ~e na {u me, ali je se- lek ti van jer na ro ~i to po ga |a de- lat no sti ko je o pe ri {u na ba zi veli kog pro me ta, a ma le mar ̀ e.

Sli ~an pri mer su pri ho di Bu -xet skog fon da za van red ne si tu a -ci je: sred stva od o si gu ra va ju }ihdru {ta va u vi si ni pet po sto od na -pla }e ne pre mi je o si gu ra wa od po -à ra i dru gih o pa sno sti, kao i odpri ho da od o ba ve znog o si gu ra watran spor ta o pa snih ma te ri ja. Nesa mo da ni je ja sno za {to bi fi nan-

si ra we Bu xet skog fon da za van red -ne si tu a ci je bi lo o ba ve za o si gu -ra va ju }ih dru {ta va, ne go se ta kopo sku pqu je o si gu ra we od po ̀ a ra ide sti mu li {e po na {a we ko je i na -~e tre ba pod sti ca ti.

Dr ̀ a va po se ̀ e za pri ho di mapri vre de u ko rist Bu xet skog fon- da za van red ne si tu a ci je i kroz na -kna du u iz no su od jed nog pro cen tapri ho da od pro da tih u la zni ca zasport ske do ga |a je i od 0,5 po sto ma -lo pro daj ne ce ne za pa qi vih sredsta va, ga sa i eks plo ziv nih sred sta- va ko ja se skla di {te. Mi ni star -stvo u nu tra {wih po slo va o ~i -gled no je o ce ni lo da pre ko o si gu -ra va ju }ih kom pa ni ja mo ̀ e da re -{i i dru ga fi nan sij ska pi ta wa, paje pred vi de lo i na kna du za vi deonad zor na pu te vi ma i to u iz no suod 1,2 po sto bru to pre mi je o si gu -ra wa od a u to od go vor no sti.

Po treb na kom plet na re for ma

Me |u na kna da ma kod ko jih je o s-no vi ca pri hod pred u ze }a je i petna kna da iz o bla sti e lek tron skih ko- mu ni ka ci ja kod ko jih se sto pa kre -}e od 0,08 do 0,5 po sto. Ova sred stvasu pri hod Re pu bli~ ke a gen ci je za e -lek tron ske ko mu ni ka ci je.

[ta su mo gu }a re {e wa za u vo |e -we re da u ne po re ske na me te pri -vre di?

Pr vo, si stem jav nih pri ho da uRe pu bli ci Sr bi ji mo ra bi ti stro- go u re |en i u vek pod kqu~ nom nadzor nom u lo gom Mi ni star stva fi- nan si ja. Ima o sno va za raz ma tra -we re for me kom plet nog za kon -skog i pod za kon skog o kvi ra, u kqu -~u ju }i i pro ce du re do no {e wa pod -za kon skih a ka ta ko ji ma se u re |u jufi nan sij ske o ba ve ze pri vre de, ra -di o bez be |i va wa tran spa rent no stii pred vi di vo sti re gu la tor nog o -kvi ra. Ciq je da ni jed no no vo za- hva ta we ni je mo gu }e u ve sti, ni time wa ti we go ve o snov ne e le men teak tom Vla de bez ak tiv nog u ~e {}aMi ni star stva fi nan si ja.

Ti me bi se zna ~aj no o gra ni ~i laras pro stra we na prak sa da ra zli -~i ti or ga ni ili no si o ci jav nih o -vla {}e wa mo gu dis kre ci o no dau ti ~u na broj i o snov ne e le men teod re |e nih za hva ta wa.

Tre ba raz mo tri ti mo gu} nostpo seb nog za ko na (ne ka da je to bioZa kon o jav nim pri ho di ma i jav n-im ras ho di ma) ko jim bi bi la u tvr -|e na sva za hva ta wa u od re |e nomvre men skom pe ri o du. O vim za ko -nom bi se de fi ni sa li o snov niin sti tu ti si ste ma o po re zi va wa(ob ve znik, pred met o po re zi va wa, o -

ЦЕНА „АКРЕДИТОРА” У ЗДРАВСТВУ

Dnev ni ca 50.000 di na ra Ako ste u pri li ci da mla doj o s-o bi pred lo ̀ i te ne ku za i sta u -no snu ka ri je ru, a da je u Sr bi ji,raz mi sli te da joj pre po ru ~i te dase ba vi a kre di ta ci jom zdrav -stve nih u sta no va. Na {e zdrav -stve ne u sta no ve pla }a ju A gen -ci ji za a kre di ta ci ju zdrav stve -nih u sta no va 30.000 di na ra nadan e du ka to ra za sa mo o ce wi va -we. To li ka je i dnev ni ca e du ka -to ra za iz ra du pla no va za u na -pre |e we kva li te ta zdrav stve neza {ti te. Spo qa {weg o ce wi va ~amo ra ju da pla }a ju 55.000 di na rana dan, a re dov nog o ce wi va ~a sa -mo 50.000 di na ra na dan.

Sa da zna mo ko me mo ̀ e mo daza hva li mo za vi so ki kva li tetna {eg zdrav stva.

ПОСЕБНЕ „ТАРИФЕ” ЗА ПРИВРЕДУ

Vi {e stru ko sku pqe ne go za do ma }in stvaPo seb na pri ~a su dra sti~ ni pri me ri ka ko dr ̀ a va „u bi ja” pri vre du ka dapro pi su je po seb ne, ve }e sto pe za po je di ne na kna de ka da ih pla }a pri vre- da u od no su na ono {to pla }a ju fi zi~ ka li ca, od no sno do ma }in stva. Kla -si ~an pri mer je na kna da za ko ri {}e we gra |e vin skog ze mqi {ta, kod ko jepri vre da pla }a vi {e stru ko ve }e iz no se za i stu o sno vi cu ne go fi zi~ ka li -ca. I sti ni za vo qu, za ko nom je pred vi |e no u ki da we ove na kna de naj ka -sni je 1. ja nu a ra 2014. go di ne, ka da }e je za me ni ti ko mu nal na na kna da.

Jo{ o ~i gled ni ji pri mer su ce ne ko mu nal nih u slu ga. I a ko ce ne u slu- ga jav nih pred u ze }a ni su bi le cen tral ni pred met ove a na li ze, bu du }ida se one ad mi ni stra tiv no u tvr |u ju i da se wi ma dis kri mi ni {e pri vre- da, od lu ~i li smo da i wih u vr sti mo u o vaj do ku ment.

Ka ko se vi di iz ta be le, pri vre da pla }a ce ne ko je su naj ~e {}e iz me |u trii ~e ti ri pu ta ve }e od o no ga {to za i stu u slu gu pla }a ju do ma }in stva. Za tone po sto ji ni ka kvo e ko nom sko o prav da we, a na su prot u vre ̀ e nom mi {qe -wu, ne po sto ji ni so ci jal no, jer svo je tro {ko ve pri vre da na kra ju pre va lina gra |a ne, a od sub ven ci o ni ra wa ce na naj vi {e ko ri sti i ma ju naj ve }i po -tro {a ~i tih u slu ga, {to sva ka ko ni su si ro ma {ni gra |a ni.

Prihodi od neporeskih nameta prema pripadnosti

AP Vojvodine

Op{tineRepublika

Gradovi

3%

37%

18%42%

14,671,779

10,432,858 9,275,347

4,987,541 3,443,963

3,045,724 2,857,608

2,234,218

2,149,291 2,128,912 2,070,795 2,030,247

1,728,870 1,491,703 1,433,105

1,174,040 893,212 866,552 833,461

564,033

Naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{taNaknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta

Republi~ke administrativne takseFirmarina

Naknada za kori{}ewe podataka RGZKomunalna taksa za dràwe motornih,…

Naknada za kori{}ewe mineralnih sirovina i…Naknada od emisije SO2, NO2, pra{kastih…

Naknada za proizvode koji posle upotrebe…Posebna naknada za za{titu i unapre|ene…

Naknada za kori}ewe vodaSredstva na ime u~e{}a u finansirawu zarada…

Naknada za prire|ivawe klasi~nih igara na…Godi{wa naknada za drumska motorna vozila,…

Naknada za zaga|ivawe ìvotne sredineNaknada za za{titu voda

Naknada za prire}ivawe posebnih igara na sre}u…Naknada za za{titu, kori{}ewe i unapre|ewe…

Naknada za prire|ivawe posebnih igara na…Naknada za odvodwavawe od pravnih lica

20 najizda{nijih neporeskih prihoda u 2011.

Iznosi u hiqadama dinara

НАСТАВАК НА СЛЕДЕЋОЈ СТРАНИ

PA RA FI SKAL NIH NA ME TA

e da pla }a i na mo stu i na }u pri ji

R. br.

Lokalna samouprava

Voda – po m3 Kanalizacija Sme}e – po m2 Grejawe – po m2

gra|ani privreda gra|ani privreda gra|ani privreda gra|ani privreda

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1. Op{tina “A” 18.40 59.78 7.35 65.04 2.25 10.51 - -

2. Grad “B” 42.50 170.03 Zajedno sa vodom 4.35 17.40 79.80 159.60

3. Grad “C” 23.99 62.38 11.99 32.39 3.21 9.91 79.48 181.81

4. Grad “D” 37.60 107.50 Zajedno sa vodom 5.73

8.99 po

izno{ewu 63.45 190.45

5. Grad “E” 32.12 59.04 9.42 16.07 2.23 2 – 10.84 60.00 259.00

sno vi ca i sto pa za sva ku for mu).Za tim, mo gli bi se da ti li mi ti za- hva ta wa i to u ap so lut nim iz no -si ma ili pro cen tu al no. Ti me bi seo bez be di la pred vi di vost i re la -tiv na u jed na ~e nost u slo va po slo -va wa na te ri to ri ji ce le Re pu bli -ke. Ne op hod na je i pre ci zna kla si- fi ka ci ja svih fi skal nih for miko je po sto je u si ste mu – po re zi mase mo ra ju na zva ti sva ona za hva ta -wa ko ja i ma ju ka rak ter po re za i nema ju pri ro du ko ju bi po de fi ni -ci ji tre ba lo da i ma ju na kna de itak se za od re |e na do bra, u slu ge ilipra va.

Mo ra pre sta ti prak sa po sto ja wara zli ~i tih for mi (i po rez i na -kna da, ili tak sa) za i stu o sno vi cu,i sto do bro, u slu gu ili pra vo. Po -treb no je iz vr {i ti a na li zu svr sis -hod no sti po sto ja wa na me ta ko jipo ka zu ju da ne po se du ju zna ~aj ni -ji fi skal ni ka pa ci tet, a pred- sta vqa ju bi tan tro {ak, ka ko za ad- mi ni stra ci ju ko ja ga u tvr |u je i na -pla }u je, ta ko i za ob ve zni ke ko ji gapla }a ju. Pri to me tre ba po }i odpo da ta ka o vi si ni na pla te u 2011.go di ni.

Po treb no je za tim iz vr {i tiin te gra ci ju sli~ nih na me ta. Po -sto je i slu ~a je vi u ko ji ma tre bapre i spi ta ti za ko ni tost u tvr |i -va wa od re |e nih na me ta ili e le -me na ta ko ji se ko ri ste pri wi ho -vom u tvr |i va wu. Tre ba iz vr {i tii ne ku vr stu u jed na ~a va wa vi si nena me ta za i ste ili sli~ ne vr stead mi ni stra tiv nih ili dru gih u -slu ga za ko je se vr {e pla }a wa.Ta -ko |e u ki nu ti naj ve }i broj na kna -da i sli~ nih da va wa ko je se pla -}a ju za u pi se, po tvr de, do zvo le, u -ve re wa, li cen ce i sl, ka da te radwe spro vo de za po sle ni u o vimor ga ni ma. Na i me, ve }i na wih mo -ra la bi bi ti fi nan si ra na iz op -{tih po re za, tj. bu xe ta. Tak se i na -kna de kao wi hov sop stve ni iz vorpri ho da sa mo mo ti vi {u te or ga -ne da im pro ce du re bu du {to kom- pli ko va ni je, a na kna de i da va wakao pla }a wa za te pro ce du re {tobroj ni je i fi nan sij ski zna ~aj -ni je.

S dru ge stra ne, zna ~aj no u na -pre |e we u po stup ke re gi stra ci jepri vred nih su bje ka ta od o sni va waA gen ci je za pri vred ne re gi stremo ̀ e bi ti ar gu ment u ko rist fi- nan sij ske sa mo stal no sti ma karne kih jav nih a gen ci ja. Ne op hod noje naj ve }i broj, ako ne i sve jav neen ti te te “vra ti ti” pod o kri qe bu -xe ta i wi ho vo fi nan si ra we di rek-t no ve za ti za bu xet tj. za pri ho deko ji do la ze po o sno vu op {tih po -re za. Svi do sa da {wi sop stve nipri ho di dr ̀ av nih or ga na, o gra nau pra ve i lo kal ne sa mo u pra ve, a gen- ci ja, di rek ci ja tre ba da po sta nupri ho di bu xe ta, a sve te en ti te tetre ba u ve sti u si stem kon so li do -va nog ra ~u na tre zo ra. Sa da {waprak sa po sto ja wa po seb nih ra ~u natih en ti te ta u po slov nim ban ka mapred sta vqa eks trem ni slu ~aj u -ru {a va wa si ste ma jav nih fi nan -si ja.

Od re |e ni na me ti i ma ju svo juo prav da nost i sva ka ko ih tre ba o -sta vi ti na sna zi (pre sve ga ka da go -vo ri mo o na kna da ma iz do me naza {ti te ̀ i vot ne sre di ne, ili ko -ri {}e wa pri rod nih bo ga sta va).Me |u tim, ono {to tre ba raz mo -tri ti kao ge ne ral nu pre po ru kuje ste da se ne ke na kna de i da va wapre ve du u re ̀ im po re za (ko mu -nal na tak sa za i sti ca we fir me ulo kal ni po rez za o ba vqa we po -slov ne de lat no sti, ili na kna deza mo tor na vo zi la u po rez na mo- tor na vo zi la) u pra vo iz raz lo gatran spa rent no sti, pred vi di vo stii za kon ske za sno va no sti si ste majav nih fi nan si ja.

Na ja va da bi u sko rotre ba lo da bu de u ki nu to pre ko 100 pa ra fi skal nih na me ta je znak da je du go go di {we za la ga weove or ga ni za ci je za u re |i va we prav nogo kvi ra po slo va wa pri vre de po ~eo da da je re zul ta te

Пише Милош Пантић

Ob ja vqe no je da je Mi ni -star stvo fi nan si ja ipri vre de u pu ti lo pred- log Vla di za u ki da we104 pa ra fi skal na na -me ta ko je pla }a ju srp -ske fir me i pred u ze }a.

Na lo ̀ e no je, ta ko |e, da i pre o -sta lih 11 mi ni star sta va u ~i joj sunad le ̀ no sti o va kvi na me ti pred- lo ̀ i ko ji su od wih su vi {ni i zako je sma tra ju da bi ih tre ba lobri sa ti.

Po sve mu su de }i, Din ki }e vomi ni star stvo o pre de li lo se da zau ki da we pred lo ̀ i u pra vo onu gru -pu pa ra fi skal nih da va wa ko ja je usvo joj a na li zi NA LED, Na ci o nal -na e gen ci ja za lo kal ni e ko nom skiraz voj, o zna ~i la kao naj ne po treb -ni je, a ra di se o tak sa ma za u pis ura zne re gi stre i e vi den ci je. Re~ jeo 84 re pu bli~ ke tak se, 14 lo kal nihi {est ko je su kom bi no va ne.

NA LED je or ga ni za ci ja ko ja po -sto ji pet go di na i o ku pqa pred- stav ni ke stra nih in ve sti to ra i na-j ve }ih do ma }ih pred u ze }a, a kaociq je za cr ta la u re |i va we prav nogo kvi ra u Sr bi ji za po slo va we pri -vre de i ot kla wa we broj nih ad mi -ni stra tiv nih pre pre ka ko je sto jena tom pu tu. Je dan od ~la no va U p-rav nog od bo ra ove or ga ni za ci je jeVla dan A ta na si je vi}, po zna ti kra -gu je va~ ki i srp ski pri vred nik izo bla sti in for ma ci o nih teh no lo -gi ja, da nas za po slen ~ao ~lan u pra -ve soft ver ske kom pa ni je „A se ko –ju go i sto~ na E vro pa” sa se di {temu Be o gra du.

„Si ve kwi ge”

Pre raz go vo ra A ta na si je vi} namje po ka zao vi deo spot ko ji je fi- nan si rao NA LED za pri ka zi va wena na ci o nal nim te le vi zi ja ma, apri ka zu je pred u zet ni ka ko ji podte re tom da ̀ bi na na met nu tih oddr ̀ a ve pr vo gu bi je dan ru kav na o -de lu, po tom i dru gi, da bi na kra- ju o stao u ri ta ma i za vr {io pro daju }i ne ka kvu „ro bu” na u li~ nojte zgi. Spot na pra vin na ~in i lu -stru je ko li ko za hva ta wa kroz ra znena me te i tak se op te re }u je srp skepri vred ni ke.

A ta na si je vi} ka ̀ e da je NA -LED, ba ve }i se u re |i va wem prav -nog o kvi ra u Sr bi ji za bo qe po slo- va we pri vre de, iz dao ~e ti ri „Si -ve kwi ge”. U wi ma je na bro ja no {taje sve ova or ga ni za ci ja u o ~i la odpri pi sa ko ji su pre pre ka za u -spe {ni je po slo va we, kao u u re |e -nim mo der nim dr ̀ a va ma, {ta je odto ga dr ̀ a vi pred lo ̀ e no za u ki -da we ili me wa we i, na kra ju, pre- gled {ta je dr ̀ a va od to ga u svo ji -la i u ki nu la.

Pr vi zna ~aj ni ji ko rak ko ji jepo ka zao da je Vla da sprem na dapri hva ti do bre sa ve te bio je, po A -

ta na si je vi }u, u ki da we vi {e od 50ne po treb nih pro pi sa ko ji su op te -re }i va li Za kon o pred u ze }i ma.Do no {e wem no vog Za ko na o pri -vred nim dru {tvi ma u je sen pro -{le go di ne ti pro pi si su iz bri sa -ni. Sa da se no vim pred lo zi ma Mi -ni star stva fi nan si ja i pri vre deko ji ob u hva ta ju i pred log za u ki -da we 20 dr ̀ av nih a gen ci ja iz na-d le ̀ no sti tog mi ni star stva po ka -zu je da je no va Vla da o pre de qe neda na sta vi u do brom prav cu.

- U na zi vu na {e or ga ni za ci je je iod red ni ca „lo kal ni” jer se sav ̀ i -vot, pa i pri vred ni, od vi ja u lo ka -noj za jed ni ci. Su {ti na je da se ot -klo ne pre pre ke u vi du ne po treb nihza ko na, pro pi sa i da ̀ bi na da bi sepo slo va we u spe {ni je od vi ja lo. Kaopri mer i ma mo da je u pro {loj Vla- di po sto ja lo Mi ni star stvo za pro -stor no pla ni ra we i za {ti tu ̀ i vot -ne sre di ne ko je je u ve lo niz be smi -sle nih na me ta, pa su svi mo ra li dapla }a ju na kna du za vo de, i a ko wi ho- va de lat nost ne ma ni ka kve ve ze savo da ma, ili na kna du za za {ti tu odpo pla va, i a ko ni su u plav nom pod -ru~ ju. Broj ta kvih na me ta je o gro man,ka ̀ e A ta na si je vi}.

Na{ sa go vor nik ob ja {wa va da jestru~ ni tim NA LED-a u is tra ̀ i -va wu {ta je sve od pro pi sa u Sr biji su vi {no o bi la zio ze mqe u re gi -o nu. U Slo ve ni ji su sa zna li da suta mo i ma li sli~ ne pro ble me kaoi mi pre ne go {to je tre ba lo da u|uu E vrop sku u ni ju, a po go vo tu kodpro ce du ra za ra zne re gi stra ci je,od pred u ze }a do vo zi la. On da su do -ne li za kon po ko me gra |a nin, bi -lo {ta da re gi stru je, mo ̀ e da do -|e u dr ̀ av nu u sta no vu u ko joj se too ba vqa i pod ne se zah tev, a ta in- sti tu ci ja je du ̀ na da pri ku pi svepo tvr de i pa pi re ko ji su za to po -treb ni.

E lek tron ska u pra va

- To je do sta o lak {a lo ì vot uze mqi i sma wi lo da ̀ bi ne, jer nemo ra gra |a nin da ide na de set me -sta i pri ku pqa po tvr de i u ve re wa,ve} to ra di sam dr ̀ av ni or gan. Toje u Slo ve ni ji bi lo mo gu }e jer jekod wih pro funk ci o ni sa la ta ko -zva na e lek tron ska u pra va. U ve de nisu e lek tron ski do ku men ti i ra znidr ̀ av ni re gi stri su u mre ̀ e ni.Na ma to tek pred sto ji, jer kod naspo sto je svi ti ra zni re gi stri, alini su po ve za ni. Je dan re gi star vo -di MUP, dru gi RZ ZO, tre }i PIO,i svi oni vo de po dat ke o te bi, aliti mo ra{ da i de{ od jed nog do drugog {al te ra i sve to pri ku pqa{.Pri me ra ra di, ako je za o ba vqa wepro me ta hra ne po treb no da pri ku -pi{ pet po tvr da, su {ti na je da nei de{ na pet me sta, ne go da sve o ba -vi{ na jed nom me stu. To je po stu -pak zva ni „uan stop {op”, ko me na -{a dr ̀ a va tre ba da te ̀ i, ko men -ta ri {e A ta na si je vi}.

Po red a na li ze ne po treb nih da -`bi na ko je op te re }u ju pri vre du i

pred lo ga {ta tre ba u ki da ti NA -LED je u ka zao i na jed nu ne lo gi~ -nost u Sr bi ji, a to je da su da ̀ bi -ne po i stom o sno vu vi {e stru kosku pqe za pri vre du ne go za gra |a -ne. Kao pri mer na{ sa go vor nik na -vo di u po sled we vre me mno go po -mi wa nu na kna du za ko ri {}e wegra |e vin skog ze mqi {ta, ta ko zva nuze mqi {nu ren tu, ko ja je od po ~et -ka 2014. go di ne pred vi |e na za u ki- da we, jer }e ta da ̀ bi na da se ob je -di ni sa po re zom na i mo vi nu.

Ta na kna da, ko ja ide u ka se lo -kal nih u pra va, kod nas se na pla ~u -je vi {e stru ko sku pqe pri vre dine go gra |a ni ma, za {ta ne po sto jini je dan ra zu man raz log o sim da seod o no ga ko o stva ru je ne ki pri o hodza hva ti {to vi {e. U raz vi je nim ze -mqa ma o va kva prak sa ne po sto ji,ali u Sr bi ji, na po mi we A ta na si -je vi}, ona je na de lu i kod pla }a -wa svoh ko mu nal nih u slu ga, struje, vo de ili gre ja wa, a u u re |e nimdr ̀ a va ma to ga ne ma.

NA LED se za la ̀ e da se u vo |e weda ̀ bi na kod nas sta vi pod kon tro -lu ta ko {to }e se ra zni ne po re skii pa ra fi skal ni na me ti, ako ve}ne ki od wih mo ra ju da po sto je, u -ve du u re ̀ im bu xet skih pri ho danad ko ji ma dr ̀ a va ima e vi den ci -ju, a ne da se kao do sa da mno gi odwih vo de van bu xe ta, na ra ~u ni mara znih a gen ci ja u po slov nim ban -ka ma. Sve je to ~vr sto po ve za no, jerka da sve te sil ne a gen ci je i ma ju o -va kve tak se kao sop stve ni pri hod,one }e se gr ~e vi to bo ri ti da za dr -è i sve kom pli ko va ne pro ce du rei pro pi se, ka ko bi mo gle da op sta -nu, jer u su prot nom gu be svr hu.Zbog to ga se NA LED i za la ̀ e da u -bu du }e ni jed na no va da ̀ bi na nemo ̀ e da se u ve de, ni ti da se me wawen iz nos, bez sa gla sno sti Mi ni -star stva fi nan si ja. Pred la ̀ e se,ta ko |e, da se ova o blast re gu li {epo seb nim za ko nom ko ji bi pred vi -deo ka kvi sve dr ̀ av ni na me ti mo -gu da po sto je i da se od re di wi hovli mit.

- Su {ti na svih o vih i ni ci ja -ti va je da se qu di {to vi {e za po -sle. U ze mqi sa da i ma mo 700.000ne za po sle nih i qu di sva ko dnev noo sta ju bez po sla, ali ni ko ne gu birad no me sto u ad mi ni stra ci ji ko -ja se sa mo u ve }a va. To gu {i pri vre- du, jer sve ma we o nih ko ji ne {tora de i pro iz vo de tre ba da no si nale |i ma sve ve }u ad mi ni stra ci ju,{to je ne o dr ̀ i vo, za kqu ~u je A ta -na si je vi}.


Актуелно

ПАРАФИСКАЛНИ НАМЕТИ ЗА УКИДАЊЕ

Fir ma ri ne i ze mqa ri neU li stu „Po li ti ka” 1. sep tem bra ob ja vqen je, uz vest da Mi ni star vo fi- nan si ja pred la ̀ e i ku da we 104 pa ra fi skal na na me ta, i spi sak ne kih sate li ste. Na tom spi sku su fir ma ri ne, tek se za i sti ca we re kla ma za za -na tli je i ma la pred u ze }a, tak se ko je op te re }u ju re gi stra ci ju a u to mo -bi la, na kna da za ko ri {}e we gra |e vin skog ze mqi {ta, na kna da za u re |e -we gra |e vin skog ze mqi {ta, tak sa za dr ̀ a we mu zi~ kih u re |a ja, na kna daza za {ti tu, ko ri {}e we i u na pre |e we {u ma, na kna da za u na pre |e we ̀ i -vot ne sre di ne i a e ro drom ska tak sa.

- Pred lo ̀ i li smo da se u ki nu tak se ko je op te re }u ju re gi stra ci ju a u to -mo bi la. @e li mo da od 1. ok to bra gra |a ni Sr bi je, ako ovo pri hva ti Vla dai u svo ji Skup {ti na, mo gu da i ma ju jef ti ni ju re gi stra ci ju a u to mo bi la, kaoi da vi {e ne pla }a ju te tak se ta ko {to po pu wa va ju ~ak 12 – 13 u plat ni ca,iz ja vio je mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki}.

С ПРЕТХОДНЕ СТРАНЕ VLA DAN A TA NA SI JE VI], ^LAN U PRAV NOG OD BO RA NA LED-A

Kre sa we na me ta - do bar po ~e tak

Sa da i ma mo 700 hi qa -

da ne za po sle nih, qu di

sva ko dnev no o sta ju bez po sla,

ali ni ko ne gu bi rad no me sto u

ad mi ni stra ci ji, ona se sa mo u -

ve }a va. To gu {i pri vre du ko ja

vi {e ne mo ̀ e da no si na le |i -

ma to li ki a pa rat

”


Маркетинг

Ekstra niske cene,totalna rasprodaja,akcija, sezonski popust i ve} posrbqeno „sale“,kojima su oblepqeniizlozi ve}ine radwi, ~esto su samo„navlaku{a“ zakupce. Zato ovihdana Trì{na ispekcija ka`wavaone koji potro{a~edovode u zabluduneistinitim i nejasnim porukama

Кraj leta je idealnovreme za sve koji ~eka-ju priliku da se ponovezahvaquju}i rasproda-jama kojim se trgovciosloba|aju zaliha. Zatove}ina Kragujev~ana

pomno prati gde su akcije, raspro-daje, popusti, sezonska snièwacena. Za neke je to jedinstvenamogu}nost da kona~no ne{to kupeu papreno skupim buticima safirmiranim robom.


Тржиште

obe}ava vi{e nego {to moètedobiti u radwi. Snièwe „do 70odsto“ obi~no se odnosi na malibroj artikala ili na robu koja seina~e slabo prodaje. Domi{qatostonih koji po{to-poto èle da vasnamame da u|ete u wihov du}an imabezbroj varijacija. De{ava da supojeftinile samo braon ili ze-lene, ali ne i crne cipele. Sli~noje i sa garderobom, jer niù cenudobija naj~e{}e ona u jakim boja-ma, dezenima i krojevima ~ijamoda prolazi. Nekad su nasnièwu jedino artikli ekstrem-no malih ili velikih brojeva, alii o{te}ena i nekvalitetna roba.Ima slu~ajeva da onoga {to senudi na rasprodaji u radwi uop{tenema, da su popusti zanemarqivi,a de{ava se ~ak i da je „akcijskacena” vi{a od redovne.

Zbog svega {to zati~e u trgov-inama potro{a~ ~esto ima gorakutisak da ga tretiraju kao ovcuspremnu za sezonsko {i{awe.Ipak, qudi razmi{qaju: ako nekupim sada kada je tako jeftino,ne}e mo}i nikada.

Ova igra, koju sa namerom da do-biju, igraju i oni koji nude po-puste, i oni koji se na wih „lepe”,iako ima pravila, ne igra se uvekpo{teno, pa nekako debqi krajobi~no ostane u rukama qubiteqasnièwa.

Da se to ne bi doga|alo potro-{a~, koga {tite ~ak tri zakona za

da se jasno vidi {ta se nudi nasnièwu i razvrstana na na~inkoji kupcu daje mogu}nost da lakovidi za koliko procenata je jef-tinija. Tako|e je obavezno da, uzniù cenu, bude izloèna iprethodna, koja mora biti precr-tana, ali vidqiva da bi potro{a~mogao da ih uporedi, kaè in-spektorka Ivanka Jovanovi}.

Nagla{avaju}i da se ve}ina tr-govaca kod kojih su prona{linepravilno ogla{avana snièwapravda nepoznavawem propisa,na{a sagovornica kaè da ih to neosloba|a odgovornosti, po{to sviimaju kwigovo|e kojima pla}aju dase staraju o po{tovawu zakonskihodredbi. Zbog toga inspektori ovihdana sankcioni{u svaki slu~ajdovo|ewa potro{a~a u zabludu

rasprodaju nije lako sh-vatiti da li je sve u radwina snièwu ili su cene po-jedinih artikala maksi-malno spu{tene. De{ava sei da ogla{ena akcija isnièwe cena realno nepostoji, da je ogla{en ve}iprocenat snièwa od onog

koji je prisutan, ali i da jesnièna cena zanemarqivo mawau odnosu na predhodnu. Imaprimera i da, koriste}i zanemar-qivo kratak rok u okviru kojeg jeproizvod bio ponu|en na akciji,trgovac stvara privid snièwa,nastavqaju}i da ga prodaje po rani-joj ceni, kaè Ivanka Jovanovi}.

Dodaje i da nailaze na slu~ajeveda ogla{avawe prodajnog podsti-caja ne prati zakonom obavezno

УПОЗОРЕЊЕ ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОТРОШАЧА

Potpredsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije ZoranNikoli} kaè da je praksa obmawivawa potro{a~a la`nimsnièwima zna~ajno smawena stupawem na snagu novog Zakona oza{titi potro{a~a.

- Me|utim, i sada su primetne la`ne ili obmawuju}e poruke.Jedna od naj~e{}e kori{}enih jeste ona o procentu snièwa kaokada je, recimo, na izlogu krupnim slovima poziv potro{a~imada iskoriste neverovatan popust od ~ak 70 posto, dok je realnostdruga~ija - tih artikala ili uop{te nema ili ih ima samo ko-mad-dva. Vrlo ~esto je proizvod sa akcijskom cenom, dakleniòm, zapravo skupqi od prethodne redovne ponude.

Ono {to se, tako|e, moè definisati kao nepo{tena trì{napraksa je namera trgovca da op{tim pozivom na popust zapravola`no navede potro{a~a da poseti upravo taj objekat, pri ~emuse predmetni popust ne odnosi na sve proizvode, ve} samo na neko-liko. Po{to je ovo zakonom zabraweno trgovci koji to rade seizlaù riziku nov~anih kazni koje idu ~ak do tri miliona di-nara, kaè Nikoli}.

Laàn procenat snièwa

INSPEKTORI KONTROLI[U RASPRODAJE

Na akciji, a skupqe

zbog ~iwenice da je septembarmesec kada se ova roba masovnonudi uz reklamu sezonskihsnièwa i rasprodaja.

Prema re~ima inspektorkeIvanke Jovanovi}, koja rukovodigrupom zaduènom za kontrole,prevashodni ciq je da trgovcespre~e da zloupotrebqavaju porukeogla{avaju}i rasprodaje, snièwai druge prodajne podsticaje samoda bi pove}ali promet, odnosno dasankcioni{u situacije u kojimarealno stawe ne odgovara onome{to se u poruci obe}ava. Na tajna~in bi trebalo da se za{titepotro{a~i, ali i da se obezbedilojalna konkurencija na trì{tu.

Prva kazna - zabranaogla{avawa

- Kontrole smo zapo~eli u speci-jalizovanim prodavnicama ode}e,obu}e, {kolskog pribora i opremeza |ake u centru grada, a pro{iri}ese na prodajne objekte koji se nalazeu {irem gradskom podru~ju, kao ina one koji se nalaze na podru~jusvih op{tina u sastavu [umadi-jskog upravnog okruga, koje, tako|epotpadaju pod nadle`nostitrì{ne inspekcije OdeqewaKragujevac. U wima u~estvuje ve}ibroj inspektora koji proveravaju dali je oglasna poruka, koja je is-taknuta na izlogu, nekom vidnommestu u prodajnom objektu ili dis-tribuirawem reklamnog materijalaistinita, potpuna i odre|ena. Ovosu bitni elementi na osnovu kojihprocewujemo da li ona moè kupcadovesti u zabludu i tako ga o{teti-ti.

Primera radi, kada se u nudi to-talno, ekstra, veliko, finalno, na-jve}e… snièwe takva poruka nedaje ni potpunu ni jasnu infor-maciju. Velika je razlika izme|uonoga {to je nekome skupo, a dru-gome ekstra jeftino. Tako|e, akoneko istakne reklamu za totalnu

precizirawe robe na koju seodnosi. Na primer - trgovac oglasiprocenat snièwa, a ono se seodnosi na par artikala po vrstiili odre|ene komade minimal-nih i maksimalnih veli~ina.Ponekad robe koja bi trebalo dabude na popustu uop{te nema, jerse, navodno, brzo rasprodala ili suu pitawu bile jako male koli~ine.Kupac, tako|e treba ta~no da zna ukom periodu vaì ogla{eni pod-sticaj, pa oglasna poruka morasadràti i tu informaciju. Robau radwi mora biti tako izloèna

Vreme rasprodaja, me|utim, iprilika je da trgovci, kojima zbogbesparice sve teè ide, zarademalo vi{e. Dovijawa da privukusve re|e mu{terije vide se u~itavom gradu, jer su govoto sviizlogi oblepqeni upadqivimporukama koje obe}avaju povoqnukupovinu robe jeftinije i do 70odsto. Ma{ta, pomodarstvo, ilimarkentin{ka nauka, ukrasila jegradske radwe,i obogatila re~nikstanovnika srpskih gradova stran-im izrazom „sale”, koji ~ak i onikoji ne znaju engleski prepoznajukao reklamu za snièwe cena. Neizostaju ni doma}e poruke: raspro-daja, ekstra niske cene, totalnosnièwe, sezonski popust, sniènaroba sa zaliha, sve za ….dinara, iodskora neizostavna „akcija”.

Dokazi o efikasnosti u praksise vide kroz gu`ve u radwama kojenude najve}e popuste, pa trgovciimaju razloga da budu zadovoqni.

Ima u reklami, nema u radwi

Koliko razloga za zadovoqstvoima kupac koji, po~etkom jeseni,pazari ono {to }e mu zatrebati tekslede}e godine, osim od dubinexepa, zavisi i od sposobnosti daproceni da li je obe}awe o velikoju{tedi pravo ili se radi o„navlaku{i” za lakoverne - izamnogih „akcija“ kriju se zamke zapotro{a~e, jer reklama naj~e{}e

koje on, osim ako nije pravnistru~wak, nikada nije ~uo, mora dabude veoma oprezan.

Budnost su ovih dana najavili itrì{ni inspektori koji su, pro-tekle nedeqe, zapo~eli organizo-vanu akciju kontrole snièwa utrgovinama koje prodaju obu}u i{kolski pribor.

U Odeqewu trì{ne inspekci-je u Kragujevcu kaù da je poja~anakontrola ogla{avawa svih proda-jnih podsticaja u prodavnicamakoje prodaju {kolski pribor iobu}u za decu zapo~ela ba{ sada

obe}awima nerealnih ili nepos-toje}ih popusta.

Prvi korak je zabranaogla{avawa koji podrazumeva uk-lawawe oglasne poruke, odnosnozabranu daqeg distribuirawaneistinitiog reklamnog materi-jala. Drugi je zahtev da se porukadovede u sklad sa propisima kojitraè da mora sadràti procenatsnièwa, vrstu robe na koju sesnièwe odnosi, period trajawapopusta. Oni koji ne ispo{tujunaloge inspektora mogu o~eki-vati prijave sa zahtevom zapokretawe prekr{ajnog postupka.

Iz Trì{ne inspekcijeporu~uju da imaju ograni~en de-lokrug delovawa po{to ovu pravnuoblast ure|uju Zakon o trgovini,Zakon o za{titi potro{a~a i Za-kon o ogla{avawu. Prema re~imaIvanke Jovanovi}, ta {iroka za-konska regulativa omogu}ava tr-govcima da, kroz svakodnevnu prak-su, upoznaju razli~ite modeledozvoqenih prodajnih podsticajakoji do sada nisu bili prisutni nana{im prostorima.

Svakodnevna praksa, izgleda,ipak pokazuje da narod voli damisli da je pazario jeftinije,~ak i kada nije tako. Zato se mnoèslogani i parole, smi{qaju noviizrazi i poruke koji nas mame dakupimo i ono {to nam nikadane}e trebati.

Javorka STANOJEVI]


Град

Elek tro {u ma di ja se ve} du -ì niz go di na su o ~a va sapro ble mom na pla te e lek -tri~ ne e ner gi je, po go to vo uslu ~a ju ve li kih pri vre de -nih pred u ze }a ~i ji se du go -vi sa mo go mi la ju. Ka da se

na to do da i sve pli }i xep gra |an -stva i wi ho va ne re dov nost pla }a wa,on da i ne ~u di {to se stra te gi ja na -pla te di stri bu te ra e lek tri~ ne e n-er gi je za sni va na ne po pu lar nimme to da ma - ma ha wu ma ka za ma, u tu ̀ e -wi ma, u stu pa wu ra ~u na pri vat nimsud skim iz vr {i te qi ma, pa ka ko seko me za lo mi.

î we ni ca je da EPSde li sud bi nusrp ske pri vre de, pa na sve na ~i nepo ku {a va da iz vu ~e {to ve }i deosvog ko la ~a. Zbog to ga su o vih da nana a dre se kra gu je va~ kih ve li kihpri vred nih du ̀ ni ka pro sle di lio po me ne pred u tu ̀ e we, po seg nuv {iza je di nim in stru men tom da ne ko gapri vo le, ili bo qe re ~e no pri si le,da bar sma wi vi {e mi li on ske iz no -se na ra zum nu me ru.

Ko su o po me nu ti?

Na po sled wem spi sku „E lek tro -{u ma di je” na {lo se 16 ve }ih u sta -no va i pri vred nih pred u ze }a, ma daje, ka ko ka ̀ u u o vom pred u ze }u, spi -sak naj ve }ih du ̀ ni ka znat no du ̀ i,ne ra ~u na ju }i gra |an stvo ko je se po -seb no vo di. Pred wa ~i „E ner ge ti ka”sa 2,6 mi li jar di di na ra du ga, a potom su tu Kli ni~ ki cen tar sa 28 mi -li o na, za tim „Vo do vod” sa 21 mi l-i o nom te ku }eg du ga, uz pre ko 300 mi -li o na di na ra u re pro gra mu, s tim{to se i taj dug, ka ko na vo de, ne re -dov no pla }a po ra ta ma.

@e le zni ce Sr bi je du gu ju 17 mi l-i o na di na ra, a MUP de set mi li o nadi na ra. „E lek tro {u ma di ji” de be lodu gu je i Po re ska u pra va, s tim {to

Dru ga po ve li ~i ni a grar na ma ni fe sta ci jau Sr bi ji na ko joj su pri sut ni pri o i zvo |a ~ii di stri bu te ri po qo pri vred ne me ha ni za -ci je, sto~ ne hra ne, |u bri va, o pre me za vi no -gra dar stvo, ma {i na i o pre me za mno ge de lat- no sti u o kvi ru a gra ra o dr ̀ a }e se na Grad- skom saj mi {tu u Kra gu jev cu od 13. do 16. sep- tem bra.

Tra di ci o nal no u o kvi ru kra gu je va~ kogSaj ma po qo pri vre de o dr ̀ a va se i naj ve }are gi o nal na iz lo ̀ ba o va ca, ko wa, kra va,svi wa i sit nih ì vo ti wa. Od rob nih grupa bi }e za stu pqe na po qo pri vred na me ha -ni za ci ja, ma {i ne i o pre ma za pre hra nu, zasto~ nu hra nu, kla ni ce, za mu ̀ u, pri kqu~ -ne ma {i ne, de lo vi za po qo pri vred ne ma -{i ne, mle~ ni pro iz vo di, mle kar ske ma {i -ne, o pre ma za na vod wa va we, za sto ~ar stvo,{u mar stvo, svi war stvo, vi no gra dar stvo,ì vi nar stvo, pla ste ni ci, he mij ski pro iz -vo di, pre hram be ni pro iz vo di, med i o prema za p~e lar stvo, al ko hol na i bez al ko -hol na pi }a, am ba la ̀ a, sto~ na hra na, se men- ska ro ba, sred stva za za {ti tu bi qa, cve }e

i den dro ma te ri jal, |u bri va, a od or ga ni -za ci ja bi }e pri sut ne na u~ ne in sti tu ci je,far me, u dru ̀ e wa, fi nan sij ski sek tor, o -si gu ra we.

Sne ̀ a na @i va no vi} Ka ti}, po mo} ni cagra do na ~el ni ka za po qo pri vre du, pod se }ada, i a ko je Sa jam po qo pri vre de u or ga ni -za ci ji „[u ma di ja saj ma”, go to vo ni {ta sene do ga |a mi mo grad ske Slu ̀ be za po qo -pri vre du. O tu da i de ve ta ma ni fe sta ci ja pore du, a po ~e lo se skrom no. Pr va ~e ti ri saj- ma su o dr ̀ a na na pro sto ru Sto~ no-kvan -ta {ke pi ja ce, na le di ni, a o sni va wemGrad skog saj mi {ta Sa jam po qo pri vre dese se li na pra vi iz lo ̀ be ni pro stor.

- No vo sad ski sa jam ima tra di ci ju du gu79 go di na. Do sta nov ca se u la ̀ e i iz re pu -bli~ kog i iz po kra jin skog bu xe ta. Mi nema mo ta kvu po dr {ku, ali na{ sa jam je, i -

a ko star de vet se zo na, dru gi u Sr bi ji, a uKra gu jev cu sva ka ko naj sta ri ji. I ove go di -ne iz lo ̀ be ni ka pa ci te ti su po pu we ni dopo sled weg kva dra ta i bi }e oko sto ti nu iz -la ga ~a - fir mi, ali to ni je ko na ~an broj.Ove go di ne u go sti }e mo se dam op {ti na, jersu {tan do ve za ku pi li Zre wa nin, Kni}, Re -ko vac, To po la, Ba to ~i na, Ra ~a, a na sva komod {tan do va pred sta vqa }e se fir me iz togkra ja. Ta ko |e, na {tan du In ̀ e wer ske ko- mo re Kra gu je vac bi }e ne ko li ko iz la ga ~a.Za ni mqi vo je i da Dru {tvo p~e la ra, po pr -vi put ove go di ne, svo ju tra di ci o nal nu iz -lo ̀ bu me da, ko ja se o dr ̀ a va la u cen tral -noj pe {a~ koj zo ni, se li na „[u ma di ja sa- jam”, a sa wi ma do la zi jo{ naj ma we 20 no -vih iz la ga ~a iz ce le Sr bi je, pa }e Da nip~e lar stva bi ti sa stav ni deo Saj ma po qo -pri vre de, ka ̀ e Sne ̀ a na @i va no vi} Ka ti}.

Ka da je re~ o sto ~ar stvu, oko 250 od ga ji -va ~a }e iz ve sti svo ja gr la. Sa jam }e o tvo ri -ti iz lo ̀ ba ko wa, po tom o va ca, iz lo ̀ ba sit- nih ̀ i vo ti wa, a, ta ko |e tra di ci o nal no, ~e -tvr tog da na saj ma ma ni fe sta ci ju }e za tvo -ri ti iz lo ̀ ba kra va si men tal ske ra se za ko -ju je in te re so va we po ka za lo 70 od ga ji va ~a.

Ne }e iz o sta ti ni stru~ ne tri bi ne u„Me di ja cen tru”. U vek se kre }e od ak tu el -nih te ma, po put pre se ka sta wa u a gra ru, dok}e spe ci ja li zo va na pre da va wa bi ti po sve -}e na or gan skoj hra ni, po boq {a wu kva li -te ta mle ka, uz go ju kva li tet nih ju ni ca. Ni -su za bo ra vqe ni ni pra te }i do ga |a ji po puttak mi ~e wa u spre ma wu lo va~ kog gu la {a,ri bqe ~or be, a bi }e i na stu pa kul tur no-u met ni~ kih dru {ta va, pe va~ kih gru pa, u -dru ̀ e wa è na ko je se ba ve do ma }om ra di -no {}u.

wi ho vi du go vi ni su zbro je ni dokra ja, jer se ra ~u ni o dvo je no vo de popo slov ni ca ma. „A u to sa o bra }aj” du -gu je oko o sam mi li o na di na ra, alini je na spi sku o ko me tre nut no go -vo ri mo, dok su na we mu Dom Zdra -vqa La po vo, „Za sta va o ru` je” AD,In sti tut za str na ì ta, pa JKP„Ni sko grad wa”, kao i pri vat na pre-d u ze }a TP „Kvin”, „Mer kur LTD”,Kla ni ca i pre ra da me sa „Bu du} nost”i SUR „Ska dar li ja”.

Pre ma re ~i ma Mi ro sla va Mla -de no vi }a, di rek to ra za po slov ni si -stem „E lek tro {u ma di je”, wi ma ni -je ciq da ne ko ga iz ve du pred sud, ne -

go da za jed no s du ̀ ni ci ma iz na |u na -~in da iz mi re svo ja du go va wa, ili daih bar znat no sma we, jer je ne mo gu -}e op sta ti na tr ̀ i {tu pod o va -kvim u slo vi ma.

- Po sla li smo 15 o po me na, ko je susa mo na ni vou o po me ne, i o ~e ku je mood du ̀ ni ka da nam se ja ve u ci qu do- go vo ra oko re gu li sa wa du ga. Ne maciq ne gru pe, ve} je u glav nom kri te -ri jum bio vi si na du ga, {to zna ~i dase ni su ci qa no o po mi wa la dr ̀ av -na ili jav no ko mu nal na pred u ze }a,ve} su svi za stu pqe ni u o vom bro juo po me nu tih, ka ̀ e Mi ro slav Mla de- no vi}.

On tvr di da se ovi du go vi ne od -no se na ne pla }a we u ne kom du ̀ empe ri o du, ve} se ra di o pri vre me nomza sto ju u pla }a wu u pro te klih pargo di na zbog o te ̀ a nog po slo va wa.Me |u tim, oni po tra ̀ u ju kom ple taniz nos du go va wa, a ne sa mo par ci -jal no za iz dvo jen pe ri od od ka da jedo {lo do po te {ko }a u re a li za ci jina pla te ra ~u na. To je, da kle, du go -va we iz pret hod nih par go di na, nedu ̀ e, o bja {wa va na{ sa go vor nik, jerZa kon o o bli ga ci o nim od no si made fi ni {e da u slu ~a ju pri vred nihsu bje ka ta sta ri ja po tra ̀ i va wa od

tri go di ne za sta re va ju. Du go vi ko jida ti ra ju od pre pet do se dam go di nasu, po we mu, spo ra di~ ni. „E lek tro -{u ma di ja„ i „EPS” taj sta ri dug nemo gu da ot pi {u na svo ju i ni ci ja ti -vu ili uz do go vor s kup ci ma, ne go sa -mo na o sno vu sud skih pre su da i to sevo di kao spor no po tra ̀ i va we.

Re struk tu ri ra we am ne sti ra lo du ̀ ni ke

Po Mla de no vi }u je ve li ki spek tarpro ble ma ko je wi ho vi kup ci i ma ju iu glav nom to ni su po tro {a ~i ko ji udu gom pe ri o du ni su pla ti li ni dina ra, ili ni su ̀ e le li da pla te. Na-j vi {e je o nih ko ji ne u spe va ju da ser -vi si ra ju dug za stru ju, po put Kli ni~ -kog cen tra. „E ner ge ti ka” se iz dvo ji -la kao wi hov u be dqi vo naj ve }i du -`nik i ona je pro blem ko ji pre va zi -la zi o kvi re „E lek tro {u ma di je”.

- Od 2005. go di ne do da nas tajpred met ni je mo gao bi ti re {en izraz lo ga {to je to pred u ze }e u re- struk tu ri ra wu. I pre tog pe ri o da jei ma lo du go va wa, a on da je sve to blo -ki ra no u la skom u re struk tu ri ra we.Te fir me za {ti }e ne su od na pla tei od bi lo ka kvog sud skog zah te va, ta -ko da oni iz tog raz lo ga ni su ob u -

hva }e ni o po me na ma, ob ja {wa va Mi -ro slav Mla de no vi}.

Na spi sku o ko me go vo ri mo se,me |u tim, ni je na {lo ni jed no imegra |a na du ̀ ni ka. Raz log je {to sugra |a ni ko ji su ve li ki du ̀ ni cive} u tu ̀ e ni po o sno vu zah te va za iz -vr {e we po o sno vu ve ro do stoj ne is- pra ve. Na o sno vu we ga do bar deopred me ta se na la zi ve} u ru ka mapri vat nih iz vr {i te qa, ~i ja u lo ga jeiz jed na ~e na sa dr ̀ av nim iz vr {i te -qi ma po slo vu za ko na. Di rek torMla de no vi} tvr di da ni su po sto ja -li ni ka kvi kri te ri ju mi ka da supo je di ne pred me te u stu pa li ba{wi ma, kao {to ih ni je ni bi lo ka dasu po je di ni pred me ti i {li pre kosu da. Je di ni raz log {to su iz ve stanbroj da li pri vat nim iz vr {i te qi maje da sud ne bi bio pre na tr pan wi- ho vim pred me ti ma, jer je pro ce du -ra pot pu no iz jed na ~e na.

Za o va kvu si tu a ci ju od go vor ne sudru {tve ne i e ko nom ske pri li ke uze mqi. U za vi sno sti da li se ra dio bu xet skim in sti tu ci ja ma, gde bu -xet skim sred stvi ma ko ja su pla ni -ra na za tu svr hu ne mo gu da se po -kri ju du go va wa, ili je re~ o o te ̀ a -nom po slo va wu pri vred nih su bje -ka ta gde po slo va we ne mo ̀ e da po -kri je tro {ko ve, po ja vqu je se ra li -~i ta le pe za pro ble ma i na ~i naser vi si ra wa du go va. Kon kret no,Kli ni~ ki cen tar iz dr ̀ av nog bu x-e ta do bi ja sred stva za e ner gen te,ali ta sred stva ni su do voq na da po -kri ju tro {ko ve svih e ner ge na ta.

- Vr lo je bit no da ka ̀ e mo da mini je dan po bro ja ni pri vred ni su b-jekt ne ̀ e li mo da do ve de mo u blo ka -du, da na pra vi mo bi lo ka kav pro b-lem po slov nim part ne ri ma, o sim dapo ku {a mo da ih prak ti~ no za mo li -mo da iz na |u re {e wa da se dug ser -vi si ra, ka ̀ e Mla de no vi}, do da ju }ida su oni, ta ko |e, su o ~e ni sa ja ko o -te ̀ a nim po slo va wem zbog bit nog po -ve }a wa du ga za is po ru ~e nu e lek -tri~ nu e ner gi ju.

Wi ma je ja sno da pri vre da po slu- je u o te ̀ a nim u slo vi ma i sa mo ukraj wem slu ~a ju pri be ga va ju u tu -è wu. U glav nom idu na raz la ga we du -ga kroz re pro gram. Do bar deo se za -vr {i do go vor no ili van sud skimpo rav na wem. Po no vom Za ko nu ois po ru ci e lek tri~ ne e ner gi je, ko -ji stu pa na sna gu od 1. ja nu a ra na red -ne go di ne, kup ci po put „E ner ge ti ke”i „Fi ja ta” ne }e bi ti vi {e kup ci „E -lek tro {u ma di je”, jer ih di rekt nopre u zi ma EPS, po {to se pre ma ni -vou po tro {we de fi ni {e i is po -ru ~i lac.

E li za be ta JO VA NO VI]

DE VE TI SA JAM PO QO PRI VRE DE

Naj sta ri ji i naj po se }e ni ji Kra gu je vac je pro na {ao svo je me sto na ma pi po qo pri vred nihsaj mo va od mah po sle No vog Sa da. I a ko smo, pre sve ga, po zna tikao in du strij ski grad na „[u ma di ja saj mu” se u vek u dru goj sed- mi ci sep tem bra o dr ̀ a va naj sta ri ji i tra di ci o nal no naj po se -}e ni ji - Sa jam po qo pri vre de

DR SNE@ANA @I VA NO VI] KA TI] NA PRO [LO GO DI [WEM SAJ MU

„E LEK TRO [U MA DI JA” O PO ME NU LA VE LI KE DU@NI KE

O po me ne, pa na sud

Na po sled wem spi -sku za o po me ne predu tu ̀ e we na {lo se 16ve li kih du ̀ ni ka ko -ji du gu ju vi {e mi li -on ske iz no se i neu spe va ju da u hva teko rak sa ra ~u ni ma.Me |u naj ve }i ma su„E ner ge ti ka” i Kli -ni~ ki cen tar, a imai pri vat ni ka

„E LEK TRO [U MA DI JA” U GRO@ENA ZBOG DU@NI KA

MI RO SLAV MLA DE NO VI]:SUD NAM NI JE CIQ

Kako da koristera~unar |aci imajugde da nau~e, ali mnogi nemaju prilikeda zavire u svetmikroorganizamakroz mikroskop ilivide kako natrijum-hidroksid„tr~i” po vodi. Smatra se i da ~ak 70odsto {kola u Srbijinema kabinete za fiziku i hemiju,predmete za koje nastavnici kaù da senajlak{e u~e krozeksperimente i takozvanu o~iglednunastavu

Пише Марија Обреновић

Пre tri godine Udruèweprofesora informati-ke sprovelo je anketu uoko 150 {kola u Srbijiu nameri da proveri ko-liko su informaci-onetehnologije zastupqene

u nastavi. Rezultati su biliporaàvaju}i. Anketa je, naime,pokazala da svaka {kola, u pros-eku, poseduje 35 ra~unara, da najedan kompjuter „dolazi” 41u~enik, a da svaka deseta obra-zovna ustanova ~ak i ne posedujera~unarsku mreù. Godinu dananakon toga zapo~et je projekat„Digitalna {kola”, zahvaquju}ikome je svaka {kola u Srbiji do-bila barem jedan ra~unar, a dobardeo potpuno opremqene kabineteza informatiku.

Tako sada |aci imaju gde da nau~ekako se koristi ra~unar, ali ve}inawih ne moè da zaviri u svetmikroorganizama kroz mikroskopili vide kako natrijum-hidroksid„tr~i” po vodi. U pojedinim medi-jima lani se pojavio podatak da ~ak70 odsto {kola u Srbiji nema kabi-nete za fiziku i hemiju, predmeteza koje nastavnici kaù da se na-jlak{e u~e kroz eksperimente itakozvanu o~iglednu nastavu.

Kragujeva~ke osnovne, ali i sred-we {kole, na àlost, gotovo vernopodraàvaju ovaj srpski prosek.

I veliki broj |aka problemNajboqa situacija je u {kolama

u uèm centru i urbanim delovimagrada. Osnovne {kole „Radoje Do-manovi}”, „Svetozar Markovi}”,„Tre}i kragujeva~ki bataqon” i„Dragi{a Mihajlovi}”, na primer,usvojile su za u~enike od petog doosmog razreda takozvani kabinets-ki sistem nastave. On podrazumevada odeqewa nemaju svoju u~ionicuu kojoj slu{aju predavawa ve} se zasvaki ~as „sele” u kabinet ilispecijalizovanu u~ionicunamewenu u~ewu odre|enog pred-meta.

- Kabinetski sistem nastava zau~enike vi{ih razreda osnovnih{kola pokazao se kao najboqi i una{oj {koli se sprovodi ve} desetgodina. Za nastavu srpskog jezika,matematike i engleskog imamo podve specijalizovane u~ionice, a zasve ostale predmete po jednu u~ion-icu ili kabinet. Nastavniciodre|enog predmeta brinu se o wi-hovom izgledu, sve su u potpunostiopremqene odgovaraju}im u~ilima,a u svim u~ionicama postoji in-ternet, kaè Milan Vuka{inovi},direktor Osnovne {kole „RadojeDomanovi}”.

Sli~na situacija je i u „Sve-


Школство

velikim {ko-lama sve ide-alno. Poje-dine, vero-vali ili ne,mu~i velikibroj u~enika.[kola „VukKaraxi}” ovegodine ima1.150 |aka,{to je dalekovi{e od brojadece za koju jeprojektovana.Zbog toga jedirektor Bo-jan Konatar

tozaru Markovi}u”. Ova {kola, pore~ima direktorke TatjaneMarinkovi}, ispuwava 70 odstonormativa koje je propisalo Min-istarstvo prosvete. Prakti~no, dabi bili idealna {kola nedostaje imsamo fiskulturna sala, jer poredkompletno opremqenih kabinetaposeduju i bazen.

Po istom sistemu radi se i u Os-novnoj {koli „Tre}i kragujeva~kibataqon”, ali i jo{ nekoliko ugradu. U pitawu su uglavnom, takoz-vane velike {kole koje poha|a mno-go u~enika. U mawima, od stotinak|aka, situacija je druga~ija. Reci-mo, u {koli „19. oktobar” uMar{i}u kako izgleda mikroskop|aci vide tek kada poloè malumaturu. Naime, {kola posedujejedino kabinet za informatiku,opremqen pre nekoliko godina za-hvaquju}i projektu „Digitalna{kola”, dok se nastava ostalihpredmeta odvija u klasi~nimu~ionicama.

Na ̀ alost, puno je {kola u gradukoje se ne mogu pohvaliti ni ovimminimumom. Ipak, nije ni u svim

podrumskim prostorijama su ikabinet namewen zubnim i onaj zalaboratorijske tehni~are. Imamoi dva kabineta za zdravstvenu negui jedan namewen |acima sa pedija-trijskog smera. Stru~na praksa je una{oj {koli ipak prioritet, alismo se potrudili da jednu pros-toriju adaptiramo kao svojevrsnumultimedijalnu u~ionicu koja semoè koristiti za nastavu vi{e ra-zli~itih predmeta, odnosno zaprezentacije, kaè SlavicaJankovi}, direktorka Medicinske{kole.

Ekonomska {kola tako|e je zbogvelikog broja u~enika prakti~noostala bez kabineta i za pojedinestru~ne predmete. Ovaj problemuskoro bi trebalo da bude re{en,po{to lokalna samouprava nam-erava da uloì novac u nadogradwu{kole. Na spratu koji }e biti do-gra|en nalazi}e se virtuelna ban-ka i slu`ba za otvarawe preduze}a.

Preure|ewem tavanskog prosto-

nekoliko puta u toku godine nas-tavnici deci pokaù, na primer,neki hemijski eksperiment u samomkabinetu. Ipak, trudimo se da setokom ~asova {to vi{e koristeu~ila koje je mogu}e seliti izu~ionice u u~ionicu, kaèKonatar.

Istu muku mu~i i Nenad Milo-vanovi}, direktor {kole „MirkoJovanovi}”. [kola je nadogra|enapre nekoliko godina, ali za kabi-netsku nastavu, zbog velikog broja|aka, i daqe nama kapaciteta.

- Zahvaquju}i sredstvima iz grad-skog buxeta, a delom i na{imu~e{}em, dogradili smo jedan broju~ionica. Tu je sme{ten kabinet zainformatiku i specijalizovanau~ionica za likovno. U {koli pos-toji jo{ nekoliko kabineta, alisistem po kome bi deca nastavutokom celog dana slu{ala u kabi-netima nije mogu}e sprovesti.Dodu{e, postarali smo se da sveu~ionice opremimo savremenimu~ilima, sveimaju televizorei DVD plejere,nabavili smo iodgovaraju}e edu-kativne diskove,kao i softvereza nastavu fizi-ke, bilogije i ge-ografije, obja-{wava Milo-vanovi}.

Sve prepu{teno direktorimaVeliki broj

|aka na malomprostoru pred-stavqa problemi pojedinim sre-

ОЧИГЛЕДНА НАСТАВА НАЈБОЉА

Slika nastavnika kojistoji i pri~a predpunom u~ionicom |akakoji nemo sede ilipone{to zapisuju i daqeje dominanatna u na{im{kolama, iako su psi-holozi, pedagozi, ali isami i nastavnici, sa-glasni da ovakvimna~inom rada deca nedobijaju gotovo ni{ta.Preciznije re~eno, usamoj {koli tokom nas-tave nisu u situacijimnogo da nau~e, ve} suprinu|eni da gradivousvajaju kod ku}e.

Po re~ima SneàneBoì}, psihologa u os-novnoj {koli „Tre}ikragujeva~ki bataqon”,o~iglednost u nastavije jedna od osnovnih di-dakti~kih pristupa, aona se postiè upravoupotrebom nastavnihsredstava.

U u~ewe treba ukqu~iti sva ~ula

OPREMEQENOST KRAGUJEVA^KIH [KOLA

Teorija i daqe ispred prakse

- Za u~ewe je mnogoboqe kada se tokomprocesa usvajawa gradi-va angaùje vi{e ~ula. Uprincipu, ako dete samoslu{a u~iteqa ili nas-tavnika malo je verovat-no da }e usvojeno znawebiti kvalitetno ifunkcionalno. Kada |akuqu~i vi{e ~ula, kadamoè da vidi ono o ~emunastavnik govori, kadamoè da dodirne, tektada ono moè da stekneznawe koje je funkci-onalno i kvalitetno.Su{tina je, zapravo, dase tokom nastave anga-ùje {to vi{e de~ijih~ula, {to se, na àlost,ne doga|a ukoliko setokom ~asa samo drèpredavawa, kaè Sneà-na Boì}.

Za o~iglednu nas-tavu, me|utim, nisuuvek neophodna skupa,

stva, kaè na{a sagov-ornica.

Nije neophodno kupi-ti skup model kocke,kupe ili drugog geo-metrijskog tela. Mogu}eje i deci zadati da ihsami izrade od kartona.Deca vole da stvaraju, asvakako je da }e kadasami pripreme svojemodele lako zapamtitilekciju o geometrijskimtelima.

fabri~ki pravqenau~ila.

- Postoji mnogo pode-la nastavnih sredstava,ali je za ovu pri~u naj-va`nija ona na nastavnasredstva fabri~ke pro-izvodwe i ona koja iz-ra|uju nastavnici iu~enici. Kriza je i zaskupa nastavna sredsta-va koja se proizvode ufabrikama u {kolamanema novca, ali to nezna~i da kvalitet nas-tave mora da trpi. Za-pravo bi nastavnici iu~iteqi trebalo da seoslone na ovaj drugiresurs kad god je tomogu}e, a to je da samiizra|uju u~ila ili, jo{boqe, angaùju |ake dau~estvuju u tome. âk imetodika nastave pre-poru~uje da kad god je tomogu}e deca samaizra|uju nastavna sred-

DECA VOLE DA STVARAJU:SNE@ANA

BO@I], PSIHOLOG

KABINET ZA FIZIKU I HEMIJU U [KOLI „VUK KARAXI]“

DOBRO OPREMQEN KABINET INFORMATIKE U[KOLI U MAR[I]U

prinu|en da se dovija kako biobezbedio da, osim teorijeske nas-tave, bar ponekad |acima obezbedii onu „o~iglednu”.

- Na àlost, zbog malih pros-tornih kapaciteta nismo umogu}nosti da deci obezbedimokabinetsku nastavu. Postoje u {kolikabineti, jedan zajedni~ki zafiziku i hemiju, zatim specijali-zovana u~ionica za likovno i kabi-net za informatiku i tehni~koobrazovawe. Ali, |aka ima puno, pamoèmo da organizujemo tek da

MNOGO \AKA, PA NE MOGU SVI U KABINETE:BOJAN KONATAR I NENAD MILOVANOVI], DIREKTORI [KOLA „VUK

KARAXI]“ I „MIRKO JOVANOVI]“

ra pre nekoliko godina i Prvakragujeva~ka gimnazija dobila je do-datni prostor u kome se danasnalaze, izme|u ostalog, specijali-zovane u~ionice i kabineti.

Sistem kabinetske nastave upravom smislu postoji jedino uPolitehni~koj {koli. [kola,pored stare, ima i novu zgradu,ali i velike radionice. Zahvaqu-ju}i dolasku „Fijata”, ta~nije~iwenici da {koluje kadrove za ovufabriku, {kola je dobila zna~ajnedonacije u vidu savremene opremekakvu ima retko koja {kola u Sr-biji. Mnogo toga nabavqeno je i za-hvaquju}i razli~itim projektimau kojima je {kola u~estvovala.

U~estvovawe u razli~itim pro-jektima i sopstvena sredstva za-pravo su osnovni na~ini na koji su{kole posledwih godina dolaziledo savremenih u~ila i opreme zakabinete. Deo neophodnih nas-tavnih sredstava nabavqan je, pore~ima direktora {kola, i zah-vaquju}i donacijama pojedinaca ifirmi. Nije tajna ni to da se pri-likom nabavke uxbenika direk-tori opredequju za izdava~ke ku}ekoje „u paketu” daju i donaciju uvidu nastavnih sredstava. Deolokalnog buxeta za obrazovawetako|e se koristi u ovu svrhu, alije evidentno i da novca nema dovo-qno za sve {to je neophodno, po{toje na teret lokalnih vlasti palo iteku}e odràvawe, kapitalna ula-gawa, ali i finansirawe jubi-larnih nagrada i prevoza za nas-tavnike i jo{ „trista i {esnaest”rashoda.

Ministarstvo prosvete, u ~ijojnadle`nosti je nekada bilo fi-nansirawe u~ila i opreme, ele-gantno se, dono{ewem novog Za-kona o osnovama sistema obrazo-vawa i vaspitawa, rasteretilo oveobaveze. Iz republi~kog buxetaprakti~no se finansiraju samoplate zaposlenih u prosveti. Takoz-vani vi{i kvalitet obrazovawa~ak je i zakonom prepu{tem rodite-qima i donatorima.

KABINETSKI SISTEM NASTAVEVE] DESET GODINA:

MILAN VUKA[INOVI], DIREK-TOR „RADOJA DOMANOVI]A“

dwim {kolama. Medicinska {kola„Sestre Ninkovi}” tako|e je pro-jektovana za mnogo mawe u~enikanego {to ih danas ima. Nekada su naprizemqu {kole bile u~ionice zasva ~etiri razreda. Prvi sprat jebio rezervisan za kabinete, a vi{iza u~eni~ki dom. Danas su u~ionicezauzele i drugi sprat, pa je od neka-da{wih kabineta ostao samo onaj zaanatomiju. U u~ionicu je pretvore-na ~ak i nekada{wa svla~ionicapokraj sve~ane sale koja se koristii za nastavu fizi~kog.

- Kabinete za op{te predmete,poput fizike, hemije i biologije,na ̀ alost, nemamo gde da smestimo,postoji samo kabinet za infor-matiku koji se nalazi u podrumu. U

Deo vrti}a „Kolibri”adaptiran je tako da upotpunosti zadovoqavapotrebe dece te{koometene u razvoju. U wemu }e biti organizovan boravakza devetoro mali{ana,sa kojima }e radititri defektologa,fizioterapeut, dvemedicinske sestre iinkluzivni timvrti}a

Вrti}i kragujeva~ke Us-tanove za decu „Nada Nau-movi}” su me|u prvima uSrbiji otvorili svoja vra-ta za mali{ane sa smet-

wama u razvoju. Godinama ve} decasa lak{im smetwama upisuju su uredovne grupe sa svojim vr{waci-ma, a u obdani{tu „Crvenkapa” zadecu sa teìm smetwama postojitakozvana razvojna grupa. Prenekoliko dana Ustanova za decu jo{jednom se upisala u „pionire”,formirav{i prvi Inkluzivnicentar u Srbiji.

Naime, deo vrti}a „Kolibri” uBagremaru, u kome se nekadanalazio stambeni prostor, adap-tiran je tako da u potpunostizadovoqava potrebe dece te{koometene u razvoju. U wemu }e bitiorganizovan boravak za devetoromali{ana, sa kojima }e raditi tridefektologa, fizioterapeut, dvemedicinske sestre i ~itavinkluzivni tim vrti}a koji }e sebrinuti da ova deca maksimalnoiskoriste svoje sposobnosti.

- Inkluzivni centar se sastojiod tri prostorije. U jednoj jesme{tena senzorna soba. U pitawuje specijalno opremqeni prostorkoji sluì za stimulisawe ~ula,omogu}ava razvoj koordinacijepokreta, koncentracije i pa`we.Odre|enim tretmanom, koji moèbiti individualni ili grupni,dete dobija mogu}nost da u~i iprima nove sadràje.

U drugoj prostoriji postavqenje interaktivni pod koji sluì iza igru, ali i za stimulaciju. Ra-zli~ite aplikacije koje postojeprilago|ene su de~ijim potreba-ma. Tu je i zajedni~ka soba zaigru koja je tako|e opremqena di-dakti~kim materijalom iigra~kama koje su namewene deci

sa smetwama u razvoju, kaè Jele-na Ma-ra{evi}, defektologInkluzivnog centra.

U ovaj centar bi}e preba~enadeca iz razvojne grupe koja su donedavno boravila u vrti}u „Cr-venkapa”, ali }e ovaj prostor mo}ida koriste i svi mali{ani kojipoha|aju Ustanovu za decu „NadaNaumovi}”.

- Prostor centra bi}e otvoreni za decu sa lak{im smetwama urazvoju koja borave u redovnimgrupama i kojih u na{oj ustanoviima oko 60, ali i sve de~ake i de-voj~ice o kojima brinemo tokomdana dok su im roditeqi na poslu.Naime, senzorna soba i interak-tivni pod, osim {to sluè zastimulaciju ~ula, podjednako je ko-ristan i deci sa autizmom, hiper-aktivnim mali{anima, ali ide~acima i devoj~icama koji ne-maju nikakve smetwe u razvoju,obja{awa Slavica Otovi}, direk-torka Ustanove za decu „Nada Nau-movi}”.

U Inkluzivni centar uloèno jene{to vi{e od milion dinara.Senzorna soba kupqena je zah-vaquju}i sredstvima iz gradskogbuxeta, preko projekta „Obrazo-


Школство

U VRTI]U „KOLIBRI”

Prvi Inkluzivni centar u Srbiji

Mnogi su sa nestrpqewem ~ekalikada }e iza}i oglas za drugi rok zaupis studenata na fakultete kragu-jeva~kog Univerziteta, nadaju}ise da }e se u wemu na}i i studijeitalijanskog jezika. Nadao se tomei dekan Filolo{ko-umetni~kogfakulteta dr Slobodan [teti}.Naime, zahtev za akreditaciju os-novnih i master studija, odnosnootvarawe novog studijskog pro-grama na ovom fakultetu, Komisi-

Zahtev za akreditaciju osnovnih i master studijaitalijanskog jezika,odnosno otvarawe novogstudijskog programa naFilolo{kom fakultetu,Komisiji za akreditacijuposlat je jo{ po~etkom ove godine, ali nikakavodgovor jo{ uvek nije stigao

U I[ÊKIVAWU ODGOVORAKOMISIJE:

SLOBODAN [TETI], DEKANFILUM-A

ji za akreditaciju poslat je jo{ po~etkom ove godine, ali, na àlost,nikakav odgovor jo{ uvek nije stigao.

- Kompletnu dokumentaciju za formirawe studijske grupe za itali-janski jezik na odseku za filologiju poslali smo po~etkom godine.Traìli smo akreditaciju osnovnih i master studija, ali jo{ uvek odKomisije nismo dobili nikakvu povratnu informaciju, ~ak ni to da lije potrebna neka dopuna ili izmena Nisam ~ak siguran ni da li su se~lanovi Komisije za akreditaciju sastajali tokom leta. Ukoliko u nared-nih nekoliko dana stigne potvrda da je program akreditovan ima}emomogu}nost da upi{emo prvu grupu studenata italijanskog jezika ve} u ok-tobru, u suprotnom mora}emo da sa~ekamo narednu godinu, kaè [teti}.

Stigne li potvrdan odgovor iz Beograda do kraja ove godine, po~etkomnaredne mo}i }e na ovom fakultetu da upi{u bar studente master studi-ja.

- I za osnovne i za master studije italijanskog jezika vlada veliko in-teresovawe. Mnogo poziva smo na fakultetu imali ovih dana. Protokolo saradwi ve} je sklopqen sa fakultetom u Bariju i oni }e, ~im upiskrene, poslati svoje lektore. Na ~ekawu imamo i nekoliko italijanskihprofesora, a dogovorili smo i „pozajmicu” predava~a sa beogradskogFilolo{kog fakulteta i jo{ nekoliko visoko{kolskih ustanova u Sr-biji, ali u ovom momentu moèmo samo da ~ekamo, jer Komisija za akred-itaciju nema nikakav rok za odlu~ivawe, obja{wava [teti}.

Ina~e, Filolo{ko-umetni~ki fakultet }e u septembarskom roku up-isati jo{ 12 studenata. Na Odesku za filologiju ostalo je jo{ dva mes-ta za buxetske i sedam za samofinansiraju}e studente i to za studije fran-cuskog jezika, a jo{ troje studenta bi}e upisano na Odseku za muzi~kuumetnost.

[to se ~itavog Univerziteta u Kragujevcu ti~e, drugu {ansu neupisanimaturanti mogu da potraè na sedam od 12 fakulteta. Konkursom je pred-vi|en upis ukupno 358 studenata – 32 koji }e se {kolovati o tro{ku Min-istarstva prosvete i 326 samofinansiraju}ih. Najvi{e slobodnih mes-ta ostalo je na Pravnom fakultetu, ali }e 135 bruco{a koji se u sep-tembarskom roku ste}i pravo da sednu u amfiteatar ovog fakulteta moratisami da finansiraju {kolovawe. Jo{ 80 slobodnih mesta preostalo je naEkonomskom fakultetu, a pet mawe na Tehni~kom fakultetu u â~ku.

U drugom upisnom roku studente }e primati i Fakultet inèwerskihnauka, Ma{inski fakultet u Kraqevu i U~iteqski fakultet u Uìcu, alije u pitawu tek po desetak mesta.

M. O.

SENZORNA SOBA ZA STIMULISAWE ÛLA

vawe za sve” nabavqene su igra~kei didakti~ki materijal, a deosredstava uloìlo je i Javnotuìla{tvo. Gra|evinski radovii adaptacija prostora ura|eni susredstvima same Ustanove za decu.Ono {to nedostaje da bi Inklu-zivni centar bio dostupan za svemali{ane iz kragujeva~kih vrti}aje vozilo, ali se u Ustanovi zadecu nadaju da }e i ono uskoro bitinabavqeno.

M. OBRENOVI]

JELENA MARA[EVI], DEFEKTOLOG

„DRUGI KRUG” NA FAKULTETIMA

Italijanskogjo{ nema


Пише Александар Јокићевић

Пo {to grej na se zo na zva -ni~ no po ~i we za ni -{to vi {e od me sec da -na de lu je ne ve ro vat novest da je ne ko li kozgra da u na se qu Ba gre -mar is kqu ~e no sa grad -

ske to plo vod ne mre ̀ e, pr vo za vr -ta wem ven ti la na do vod nom to plo -vo du, ali i na o zbiq ni ji na ~in,pre se ca wem ce vi u jed noj od pod- sta ni ca. Ov de ni je re~ o is kqu ~e -wu ne pla ti {a, ve} o „u be |i va wu”no vih po tro {a ~a, ko ji su pri kqu -~e ni to kom pro {le grej ne se zo ne,da na po kon iz vr {e teh ni~ ki pri- jem in sta la ci ja, ko ji ni je o ba -vqen u tri od u kup no {est no vo -pri kqu ~e nih zgra da. Od wih setra ̀ i i da do 15. ok to bra, {to jejo{ ve }i fi nan sij ski pro blem, u -gra de ka lo ri me tre za me re we po -tro {we u sta no vi ma.

Pred sed ni ci Skup {ti na sta- na ra su od lu ~i li da za tra ̀ e pri- jem kod ge ne ral nog di rek to ra „E -ner ge ti ke” Ni ko le Pe tro vi }a.Pri zna ju da je teh ni~ ki pri jem ,kao i u grad wa me ra ~a, u go vor na o -ba ve za. Me |u tim, ka ko im se pro -{le go di ne i za {lo u su sret, te jeta da od lo ̀ e no po sta vqa we in di -vi du al nih ka lo ri me ta ra, za ovugrej nu se zo nu po na da li su se no vompro lon gi ra wu ro ko va.

Wi ma sme ta {to je sta rim po -tro {a ~i ma o sta vqen za ovo rok do2013. go di ne, a no vo pri kqu ~e ni mase, tvr di I va na ]u pi} La za re vi},pred sed ni ca sta na ra iz Jo si fa[ner so na 5, ta kva o ba ve za na me }eza o vaj ok to bar.

- û la sam da su dve-tri zgra deis kqu ~i li, da su u jed noj pre se klice vi u pod sta ni ci, ali ja ne }udo zvo li ti da u|u u na {u pod sta -ni cu. Mo gu sa mo sa sud skim na lo -gom. Iz vr {i li smo teh ni~ ki pri- jem, i ma mo u go vo re sa „E ner ge ti -kom”. Ta~ no je, i ma li su raz u me va -wa zbog kri ze i bes pa ri ce i pri- hva ti li na{ zah tev za od la ga we u -grad we in di vi du al nih me ra ~a,ali zar ni je o ~i gled no da je bes -pa ri ca i da nas, pi ta pred stav ni -ca sta na ra ove zgra de.

Spre ma ju se tu ̀ be

Pr va je, sa zna je mo, stra da lazgra da u I lin den skoj 24. Pred -sed ni ca Skup {ti ne sta na ra An kaNe {ko vi} po tvr |u je da su pre petna e stak da na rad ni ci „E ner ge ti ke”u {li u pod sta ni cu i i se kli ce vi.

- Sa ko jim pra vom? Mi smo saiz vo |a ~em ko ji nam je ra dio in sta-

la ci ju u go vo ri li da se iz ba lan -si ra mre ̀ a zbog teh ni~ kog pri je -ma, od we ga smo ku pi li i ka lo ri -me tre jo{ pre dve go di ne, {to naje ko {ta lo 200 e vra po sta nu. Pa,kad smo to sve u ra di li, za vr {i }e -mo o ba ve ze do ok to bra. Za {to se po -na {a ju ba ha to, pi ta An ka.

Ka ko bi spre ~io „u pad” u pod sta -ni cu u I lin den skoj 6, pred sed nikSkup {ti ne sta na ra Mi ro slav Ak- sen ti je vi} je, pri zna je, po red ka -tan ca od ko ga e ki pe „E ner ge ti ke”i ma ju kqu~, zbog o ~i ta va wa cen- tral nog ka lo ri me tra, sta vio jo{je dan.

- Is kqu ~i li su nas za tva ra wemven ti la na to plo vo du is pred zgra -de. Po ~e li smo da pri ku pqa mono vac za ba lan si ra we mre ̀ e, {toje oko 3.000 di na ra po sta nu, aliin di vi du al ni ka lo ri me tri su da -le ko ve }i iz da tak ko ji ko {ta33.000 di na ra za sva ki stan. @e li -mo da raz go va ra mo, je ste da jo{ u -vek i ma mo u go vo re o prob nom gre- ja wu, ali pla }a mo po tro {wu i u lo -

ì li smo do sta nov ca u in sta la -ci je i pri kqu ~ak. Ne }e mo, vaq da,sa da od u sta ti od grad skog gre ja wa.Ako ne bu de dru gog re {e wa i stvar -no nas is kqu ~e sa mre ̀ e an ga ̀ o -va }e mo a dvo ka ta Mir ja nu Ve so -vi}. Is kqu ~e we je mo gu }e sa mo uiz vr {nom po stup ku, ako sud od lu -~i da za ta ko ne {to ima o sno va, po -ru ~u je Ak sen ti je vi}.

Ne za do voq ni su i u I lin den skoj40, a pred sed nik Skup {ti ne sta na -ra Mu sta fa [a hi no vi} do da je daje o dav no iz vr {en teh ni~ ki pri jemi da je sva kog vla sni ka sta na pro -{lo go di {we u -vo |e we gre ja wako {ta lo oko1.500 e vra. Pi -ta zar se tre bapo mi ri ti sa u -c e w i v a ~ k i mpo na {a wem „E -ner ge ti ke”.

- To ni je ma -lo nov ca. Nakra ju, i ko tlar -ni ca i to plo -vo di ce log Ba -gre ma ra su do -na ci ja. Sta ripo tro {a ~i subes plat no dobi ja li ka lo ri -me tre, a mi ihpla }a mo. Zar toni je dis kri mi -na ci ja, re vol -ti ran je [a hi -no vi}.

Pi sma bezod go vo ra

Po mo} ni cadi rek to ra „E -ner ge ti ke” Bi -

qa na Ste pa no vi} tvr di da su sestru~ ne slu ̀ be pred u ze }a jo{ odmar ta ove go di ne pi sme no o bra }a -le skup {ti na ma sta na ra sa u po zo -re wem da, gde to ni je o ba vqe no, iz -vr {e teh ni~ ki pri jem i da u skla -du sa o ba ve zom ko ja je na ve de na uteh ni~ kim u slo vi ma za pri kqu ~e -we na grad sko gre ja we, u gra de in- di vi du al ne me ra ~e.

- A pe lu je mo na gra |a ne da po -{tu ju svo je u go vor ne o ba ve ze, jerni je na se qe Ba gre mar u sa mqe nipri mer. Bi lo je is kqu ~e wa jo{ petzgra da, u cen tru, Er do gli ji i na„Bub wu”, u pra vo zbog ne o ba vqe nogteh ni~ kog pri je ma i u o ~e nih ne do -sta ta ka na in sta la ci ja ma, ali i ne- pla }a wa ra ~u na kod po tro {a ~ako ji ta ko |e i ma ju u go vo re o prob- nom gre ja wu, u po zo ra va Bi qa naSte pa no vi}.

Di rek tor Sek to ra raz vo ja Bo banMi lo sa vqe vi} pod se }a da je iz- grad wa ko tlar ni ce u Ba gre ma ruka sni la, pa je pu {te na u rad krajem fe bru a ra pro {le go di ne. Za- kqu ~i li su u go vo re o prob nomgre ja wu i „E ner ge ti ka” je, ka ̀ e,mak si mal no i za {la u su sret gra -|a ni ma jer je od lo ̀ e na u grad wa ka -lo ri me ta ra do na red ne grej ne se- zo ne, a pri kqu ~ak je pla }an na 10ra ta.

- Pro {lo je ve} go di nu i po da -na. Sma tra li smo da }e do kra japret hod ne se zo ne is pu ni ti svo je o -ba ve ze. Pi sa li smo, u po zo ra va li,ali ni je bi lo od go vo ra. I na ~e, ugrad skoj Od lu ci o snab de va wu grada to plot nom e ner gi jom pi {e dami o dr ̀ a va mo i ga zdu je mo in sta -la ci jom do iz me wi va ~a i cen tral -nog me ra ~a, ta ko da ni je ta~ no dane ma mo pra vo da u |e mo u pod sta -ni cu, na gla {a va Mi lo sa vqe vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, tre baras pra vi ti jo{ je dan de taq. To pli- fi ka ci ja grad skih na se qa ni jedo na ci ja, ve} kre dit Ne ma~ ke ban -ke za raz voj ko ji ot pla }u je „E ner -ge ti ka”, a u slov za do bi ja we kre d-i ta bi la je i o ba ve za da ko ri sni -ci gre ja wa po sta nu me re ni po tro -{a ~i.

- Sva ka no va zgra da ko ja je sa -gra |e na pret hod ne dve go di neima me ra ~e u sta no vi ma. In ve -sti to ri i ma ju o ba ve zu da ih u gra -|u ju. Od go vo ri }u i za {to po sto jesta ri i no vi po tro {a ~i. To je ta -ko |e bio u slov za kre dit Ne ma~ -ke ban ke za raz voj, a 17. av gu sta2008. go di ne na pra vqen je pre sek.O sim to ga, ni smo do bi li, ve}smo ku pi li 2.020 cen tral nih me -ra ~a ko ji su u gra |e ni u pod sta -ni ce - o tro {ku „E ner ge ti ke”.Me ra ~e za sta no ve i u sta rim, gdeza to po sto je u slo vi, i u no vimzgra da ma po tro {a ~i }e pla }a tisa mi, ot kri va Mi lo sa vqe vi}.

A, za {tosta ri po tro -{a ~i i ma jupo vla sti cu dame ra ~e u gra -de do ok to bra2013. go di ne,od go va ra di- r e k t o r k aMar ke tin ga„E ner ge ti ke”Zo ra La zi}.

- Ni je ta~ -no da smo miod lo ̀ i li u -grad wu in di -vi du al nih me -ra ~a. Za kon oko mu nal nojde lat no sti jena veo rok, a toje grej na se zo -na 2012. -2013., ali jesam za kon pr -o lon gi ran nago di nu da na.Me |u tim, tose ne od no sina no ve po tro -{a ~e.

Пише Зоран Мишић

Чak i u ve ~i to in ci dent -nom fud ba lu, po put na -{eg, do ga |aj ko ji se de- sio u ne de qu, 2. sep tem -bra, na sta di o nu u No vo -pa zar skoj Ba wi o ka rak -te ri san je kao „je dan je

od naj ve }ih i ne za pam }en”. U o kvi -ru Tre }eg ko la fud bal ske zo ne Mo -ra va (~e tvr ta li ga) sa sta li su se „Jo -{a ni ca ND 2011” i „[u ma di je1903” i re gu lar ni deo me ~a za vr {enje ne re {e nim re zul ta tom 1:1, ali suu „na stav ku” o set no broj ni ji do ma -}i ni, po dr ̀ a ni na vi ja ~i ma i re da -ri ma iz slu ̀ be o bez be |e wa, u spe lida za be le ̀ e ne ~a stan re zul tat od se -dam te ̀ e i jo{ vi {e lak {e po vre -|e nih „[u ma di na ca”.

U to ku u tak mi ce, po re ~i ma svihak te ra, sve je na te re nu bi lo fer iko rekt no, ali po za vr {et ku me ~a do -ma }i i gra ~i su po ~e li da se ko {ka -ju sa fud ba le ri ma „[u ma di je”.Pri kqu ~i lo im se sto ti nak pri sta -li ca sa tri bi na i re da ri iz o bez be -|e wa ko ji su {ip ka ma, lo pa ta ma,fla {a ma, ci gla ma i be ton skim ta -bla ma na sr nu li na go ste. Qu di iz u -pra ve do ma }eg klu ba i sa mo dvo ji -ca pri sut nih po li ca ja ca na sta di -o nu ni su u spe li da smi re raz u la -re nu ma su i ot po ~eo je bu kval nolin~. E pi log je {est te ̀ e po vre |e -nih i gra ~a kra gu je va~ kog ti ma(frak tu re no sa i ru ke, po vre de gla -ve, {a ke, lak ta, po lo mqe ni no ̀ niprst...), a naj go re je pro {ao tre ner@eq ko Va si} ko ji mo ra na o pe ra -ci ju ja go di~ ne ko sti . Svi i gra ~i„[u ma di je” su ba ti na ni i ni ko se

u Kra gu je vac ni je vra tio, a da ni je„za ra dio” ma kar mo dri ce ili ma s-ni ce.

I gra ~i ma i stru~ nom {ta bu„[u ma di je”, za hva qu ju }i pre sve gafi zi o te ra pe u tu klu ba iz Pa za raJa smi nu Xo go vi }u i ne ko li ci ni dobro na mer nih gra |a na, ko ji su ihpre ve zli do Hit ne po mo }i, u ka za naje le kar ska po mo}, pr vo u no vo pa -zar skoj bol ni ci, a po tom su zbri nu- ti u kra gu je va~ kom Ur gent nom centru, gde su ih to kom no }i sa ~e ka lina {i dok to ri i pred stav ni ci Skup -{ti ne gra da.

Spas u be ̀ a ni ji

Su tra dan su, jo{ u vek pod u ti skomne mi log do ga |a ja, fud ba le ri „[u -ma di je” sa ne ve ri com pre pri ~a va -li de {a va wa od pret hod nog ne deq -nog po pod ne va.

- Ka da je su di ja od svi rao kraj kre -nu li smo ka svla ~i o ni ci. Wi hovka pi ten pri {ao je mom sa i gra ~u iu hva tio ga za dres. Kre nu la je ras -pra va, ali mi ni smo è le li da uz -vra ti mo na bi lo ko ji na ~in. Re kaosam mu da se ne ras pra vqa mo, ve} dao de mo do svla ~i o ni ca. U tom tre -nut ku vi de li smo na {eg gol ma na A -lek san dra ]ur ~i }a, ko ji je i {ao izanas, ka ko pa da od u dar ca. Wi ho vi i -gra ~i su po ~e li su da ga u da ra ju i{u ti ra ju. Po tom su na te ren u le te -li i na vi ja ~i. Po ku {a li smo da po- mog ne mo ]ur ~i }u i da pre ki ne motu ~u, ali u tom tre nut ku me ne je je -dan wi hov i gra~ u da rio di rekt no unos, pri ~a Ni ko la \or |e vi}, fud- ba ler „[u ma di je” ko ji je u o vomklu bu od ne dav no, po sle tro go di -{we ka ri je re u I ta li ji.

Град

ЗАХТЕВ ЗА НОВУ ЦЕНУ ГРЕЈАЊА

Tra ̀ e po sku pqe we 44 od stoKa da }e i za ko li ko po sku pe ti gre ja we za vi si od od lu ke Grad skog ve }a,a „E ner ge ti ka” je ne dav no u pu ti la svoj pred log, tra ̀ e }i po sku pqe we za44 od sto. Tvr de da je pred lo ̀ e na e ko nom ska ce na i pod se }a ju da je na po -~et ku pro {le grej ne se zo ne po sku pqe we iz no si lo sve ga 10 od sto. Jo{ u -vek va ̀ e }a ce na od 64,17 di na ra po me tru kva drat nom je na sna zi od 15.ok to bra pro {le go di ne, i a ko je kra jem de cem bra pro {le go di ne u pu }enjo{ je dan zah tev za po sku pqe we za 29,5 od sto.

IN CI DENT U PA ZAR SKOJ BA WI NAJ O [TRI JE O SU DI LI PRED STAV NI CI GRA DA KRA GU JEV CA

SU KOB „E NER GE TI KE” I NO VIH PO TRO [A ̂ A

Is kqu ~e wa pre grej ne se zo ne

Ne ko li ko zgra da u na se qu Ba gre mar je is kqu ~e no sa grad ske to plo vod ne mre ̀ e. Re~ je o „u be |i va wu” no vih po tro {a ~a da tre ba da o ba ve teh ni~ ki pri jem in sta la ci ja i da do sre di ne ok to bra u gra de ka lo ri me tre za me re we po tro {we usta no vi ma. No vaj li je su, ka ̀ u, ne rav no prav ne sasta rim po tro {a ~i ma ko ji ma je o sta vqen rok zau grad wu me ra ~a do 2013. go di ne

KA LO RI ME TAR ZA STA NO VE

BI QA NA STE PA NO VI] :BA GRE MAR NI JE U SA MQEN PRI MER

ZGRA DE U BA GRE MA RU STA VQE NE „NA LED”

PRED STAV NI CI NE ZA DO VOQ NIH STA NA RA AN KA NE [KO VI] I MI RO SLAV AK SEN TI JE VI]


Наличја

We mu je po lo mqen nos. Ka ̀ e,spa sao se be ̀ a wem van sta di o na.

- Po ~eo sam da be ̀ im jer su mepo ju ri li tro ji ca i gra ~a „Jo {a ni -ce” i pe to ri ca na vi ja ~a. Ni samsti gao do svla ~i o ni ca, ve} sam be -ào uz o bli ̀ we br do po red sta di -o na. Za vr te lo mi se u gla vi i paosam u ne svest. Pro na {ao me je fi -zi o te ra pe ut iz No vog Pa za ra, ali ne„Jo {a ni ce”, ve} iz pr vo li ga {kogklu ba. On mi je u ka zao po mo}, „vra -tio” mi je nos na me sto. O da tle samvi deo ka ko mo je sa i gra ~e ne mi lo -

srd no bi ju. U da ra li suih po gla vi, „ra di le” sui lo pa te... Tu kli su ih{ip ka ma, ci gla ma...Fi zi o te ra pe ut Ja sminXo go vi} za u sta vio jevo zi lo ko je je pro la zi -lo i vo za~ je pri stao danas od ve ze do pa zar skeHit ne po mo }i, pri ~a\or |e vi}, ko ji je ka sni- je, da ju }i iz ja vu u pa zar -skoj po li ci ji, i den ti -fi ko vao i gra ~a ko ji gaje u da rio, ko ji je nadre su no sio broj de set.

Naj go re je pro {aogol man A lek san dar]ur ~i}. Za v-i je ni su mu iu fal ~o va ni

gla va, ~e lo, li ce, {a ka,la kat... Le ka ri su ga „za kr -pi li” sa pre ko 20 kop ~i,a po vre de su mu od ba ti -na wa {ip kom i po se ko -ti ne od sta kla na vra ti masvla ~i o ni ce.

- Ka da je od svi ran krajkre nu li smo ka svla ~i o -ni ci, gde su nas na ste pe -ni ca ma za sko ~i li wi ho -vi i gra ~i. U pa la je i pu -bli ka, a pri kqu ~i lo imse i o bez be |e we... Bi li sunas mot ka ma, ka me ni ca -ma, {tan gla ma, pri ~agol man ]ur ~i}, ko ji je upo li ci ji re kao da su gatu kli gol man Bi {e vac ika pi ten Meh me do vi},kao i re dar ko ji ga je u da -rao mot kom.

]ur ~i }u je po mo gao o -tac ko ji je pri su stvo vao u -tak mi ci kao i je dan ~o vekiz Pa za ra ko ji im je po ka -zao put do bol ni ce.

U da rac re da ralo pa tom kon tu zo -vao je i i{ ~a {iora me fud ba le raMi lo {a Sta ma to -vi }a na pu tu kasvla ~i o ni ci.

- Na stao je op -{ti ha os. Ga |a lisu nas i u da ra li, ame ne je s le |a po go dio lo pa tom re -dar na sta di o nu, pri ~a Mi lo{.

Sem wih tro ji ce i tre ne ra @eq -ka Va si }a, ko ji je naj go re pro {aopo ku {a va ju }i da za {ti ti svo je mla -de pu le ne, te ̀ e su po vre |e na jo{tro ji ca fud ba le ra „[u ma di je”:Mi haj lo Ve li~ ko vi}, ko jem je po lo -mqen zub i ra se ~e na u sna, Ste fanPe tro vi}, ko ji ima na pr snu }e pr -sta sto pa la jer je po go |en se di -{tem (ta blom pu we nom be to nom od10 ki lo gra ma) u ba ~e nom sa tri bi -na, i Ste fan Mi lo {e vi}, ko me jena pr snu la no sna kost.

Ge ne ral ni se kre tar Fud bal skogklu ba „[u ma di ja” Vla di mir ̂ a |e -no vi} po tvr |u je da to kom u tak mi ceni {ta ni je na go ve {ta va lo da mo ̀ edo }i do o va kvog in ci den ta.

- Ni ko i ne zna zbog ~e ga je do o -vo ga do {lo. U su ko bu ko ji se iz ro -

dio od ko {ka wa fud ba le ra po sleu tak mi ce, a u ko ji su se u kqu ~i lipu bli ka i re da ri, ni su bi ra nasred stva ko jim su tu kli na {e i gra -~e. Qu di iz u pra ve wi ho vog klu ba,su di ja Fi kret Me |e do vi}, tre ner„Jo {a ni ce” I zet Qa ji} i fi zi o -te ra pet „No vog Pa za ra” Ja sminXo go vi} po ku {a li su da smi resi tu a ci ju, ali je to zbog pri su stvasto ti nak qu di na te re nu bi lo ne -mo gu }e, ka ̀ e ̂ a |e no vi}, do da ju }ida }e od nad le ̀ nih fud bal skih or- ga na tra ̀ i ti od la ga we na red nih u -tak mi ca jer su go- to vo svi i gra ~ipo vre |e ni.

O su da grad skih vla sti

Dan po sle pre- bi ja wa ~la no va„[u ma di je” uSkup {ti ni gra dao dr ̀ a na je kon- fe ren ci ja za{tam pu ko joj supri su stvo va lifunk ci o ne ri lo -kal ne sa mo u pra vei u pra ve fud bal -skog klu ba.

- Ovo je tra ge -di ja za srp skifud bal. Zah te va mo hit nu van red nused ni cu Fud bal skog sa ve za Za pad neSr bi je da ~i tav slu ~aj ne bi bio nane ki vol {e ban na ~in za ta {kan, iz- ja vio je vid no re vol ti ran Ne nad Va -si qe vi}, pred sed nik FK „[u ma -di ja”.

O {troj o su di ne mi lih do ga |a wapri kqu ~io se i Zlat ko Mi li}, se -kre tar Grad skog ve }a, ko ji je za jed -no sa kra gu je va~ kim le ka ri ma no }udo ~e kao po vre |e ne fud ba le re.

- Iz gle da lo je kao da su do {li sara ti {ta. Grad }e od dr ̀ av nih or ga -na i pre sve ga od po li ci je u No vomPa za ru tra ̀ i ti da se spro ve de kom- plet na is tra ga i da se sa zna ju pu nai me na i pre zi me na li ca ko ja su u -~e stvo va la u su ko bu i u sta no vi wi- ho va od go vor nost. O bra ti }e mo se zapo mo} u is tra zi i gra do na ~el ni kuPa za ra i Mi ni star stvu u nu tra -{wih po slo va, iz ri ~it je Mi li}.

Na kon fe ren ci ji za no vi na retre bao je da pri su stvu je i tre ner„[u ma di je” @eq ko Va si}, ko jem jetog da na od po vre de po zli lo, pa je u -pu }en u bol ni cu.

Va si }a smo pro na {li u am bu -lan ti u na se qu A e ro drom gde je do -{ao da pri mi te ta nus i i wek ci jupro tiv bo lo va. On ni je, ka ko je gre -{kom u sta no vqe no na pr vom pre gle- du u pa zar skoj Hit noj po mo }i, do ̀ i -veo tro stru ku frak tu ru vi li ce,ve} mu je ka sni je mak si lo fa ci jal -

ni hi rurg di jag no sti fi ko vao pre -lom ja go di~ ne ko sti na de snoj stra -ni li ca. Od u tor ka je na o de qe wu hi -rur gi je, gde tre ba da bu de o pe ri san.O se }a ja ke bo lo ve i tr ne mu po vre -|e na stra na gla ve.

I on po na vqa pri ~u da je do kraja u tak mi ce sve bi lo ko rekt no, „kaoda smo i gra li na do ma }em tere nu”,ali sa po sled wim zvi ̀ du kom su di-j ske pi {taq ke sve se pro me ni lo.

- Po ~e lo je ko me {a we sa Ko ma -ti nom na cen tru. Po {ao sam kawi ma da to pred u pre dim, ka da sam

vi deo da su na pad -nu ti re zer vni, ma- hom mla |i i gra ~iko ji su mir no kre nu -li ka svla ~i o ni ca -ma. Po ~e li su da ihu da ra ju ~im su sti -gli. Bio sam u pla -{en da ne stra da ju.Sem mot ki, {ip ki ilo pa ta, ga |a li su ihi se di {ti ma – ta -bla ma pu we nim be -to nom od po 10 ki la.Ni je mi ja sno ka ko suto u spe li da po ki da -ju i u ba ce na te ren.Dok sam po ku {a vaoda za {ti tim i gra ~e,u da rio me je sa le |a

pe sni com u gla vune ko od wi ho vihna vi ja ~a. Ka ̀ u dame je po sle i {ut -nuo, ali ja to vi {eni sam o se tio od ja -~i ne pr vog u dar -ca, pri ~a Va si}.

Ka ̀ e da bi sesve za vr {i lo ko -{ka wem da se ni suu me {a li gle da o cii re da ri ko ji su i -za zva li pra vi li-n~.

- O gra da na sta- di o nu je vi so ka sa -mo ~e tr de se taksan ti me ta ra, a u -tak mi cu su o bez be -|i va la sa mo dva po -li caj ca. Pro blemje u or ga ni za ci jiu tak mi ce, jer je do -ma }in taj ko ji mo -ra da za {ti ti go s-tu ju }u e ki pu. [tasa da da ka ̀ e mo de -ci, a na {i i gra ~i,sem dvo ji ce-tro ji -ce, i ma ju od 17 do

20 go di na, ko je smo od ve li ta mo da i -gra ju fud bal? [ta da ka ̀ e mo wi ho -vim ro di te qi ma? Ka ko da ih u be di -mo da ih pu ste na na red ne u tak mi cei ko }e im ga ran to va ti bez bed nost, o -prav da no se pi ta Va si}.

Po we go vom sa zna wu, jo{ ni ko odvi nov ni ka in ci den ta to kom na red -na dva da na ni je pri ve den.

- Klub „Jo {a ni ca” je spo rankao do ma }in, kao go sti „ma wi su odma ko vog zr na”. Ve} u pr vom ko luka da su „Gr bi ce” go sto va le kodwih, u po lu vre me nu su ta mo {wina vi ja ~i raz bi li su dij sku svla ~i -o ni cu. U pa zar skoj po li ci ji sunam re kli i da su u po zna ti sa ra -ni jim po na {wem po je di nih wi ho -vih i gra ~a, pa }e na kra ju is pa stida smo mi wih bi li, a ne oni nas,ka ̀ e Va si}.

Da ova tvrd wa ni je iz re ~e na bezraz lo ga po tvr |u ju nam i pr vo tim ci„[u ma di je” ko ji su se su tra dan ~u -li sa po li caj ci ma iz Pa za ra, ko ji -ma su da va li iz ja ve i ko ji su ih o -ba ve sti li da su se po sle tu ~e zbogpo vre da u pa zar sku bol ni cu ja vi ligol man „Jo {a ni ce” i jo{ dvo ji cafud ba le ra.

Da bo me, kad su u bol ni ci, ne mo -gu bi ti u po li ci ji. A kad „o zdra ve”,mo ̀ da }e ve} sve bi ti za bo ra vqe -no.

САОПШТЕЊЕ ИНФОРМАТИВНЕ СЛУЖБЕ ГРАДА

Iz vi we we gra do na ~el ni ka No vog Pa za raGra do na ~el nik No vog Pa za ra dr Me ho Mah mu to vi} u pu tio je iz ra ze iz vi- we wa gra do na ~el ni ku Kra gu jev ca Ve ro qu bu Ste va no vi }u, Fud bal skom klu -bu ''[u ma di ja 1903'' i po ro di ca ma po vre |e nih fud ba le ra po vo dom in ci- den ta ko ji se do go dio u ne de qu na kon u tak mi ce iz me |u tog fud bal skog kluba i FK ''Jo {a ni ca'' u No vom Pa za ru. Mah mu to vi} se u te le fon skom raz- go vo ru sa gra do na ~el ni kom Ste va no vi }em po seb no in te re so vao za zdrav -stve no sta we po vre |e nih fud ba le ra i po ̀ e leo brz o po ra vak.

I Mah mu to vi} i Ste va no vi} sma tra ju da ta kav ~in za slu ̀ u je naj o {tri -ju o su du jav no sti i svih fud bal skih or ga ni za ci ja jer za to ni je po sto jaoni ka kav raz log.

Gra do na ~el ni ci dva gra da, u in te re su za jed ni~ kog su ̀ i vo ta, za tra ̀ i -li su od nad le ̀ nih or ga na da spro ve du op se ̀ nu is tra gu o kon flik tu ko -ji je o ~i gled no iz olo van in ci dent, po ~i ni o ce iz ve du pred li ce prav de io to me o ba ve ste jav nost.

PRE TU ̂ E NI I GRA ̂ I „[U MA DI JE” U NO VO PA ZAR SKOJ BA WI

Od lo pa ta i mot ki pu ca le ko stiI gra ~i i stru~ ni {tab kra gu je va~ ke„[u ma di je 1903” do ̀ i ve li su pre bi ja we ka kvo se ne pam ti na o vimpro sto ri ma. Wih su i gra ~i do ma }egklu ba „Jo {a ni ca”, ali i na vi ja ~i ire da ri, na sta di o nu u No vo pa zar skojBa wi po za vr {e noj u tak mi ci tu kli mot ka ma, {ip ka ma, ci gla ma,fla {a ma, be ton skim plo ~a ma... Te ̀ e je po vre |e no {est i gra ~a „[u ma di je”, a naj go re je pro {ao tre ner @eq ko Va si} ko ji }emo ra ti da o pe ri {e ja go di~ nu kost

NI KO LI \OR \E VI ]U PO LO MQEN NOS

GOL MAN A LEK SAN DAR ]UR ̂ I] „ZA RA DIO” PRE KO 20 KOP ̂ I

TRE NE RU @EQ KU VA SI ]U PO LO MQE NA JA GO DI^ NA KOST

MI HAJ LU VE LI^ KO VI ]U IZ BI LI ZU BE I I SE KLI U SNU


Ћu ko vi }i ko ji ì ve uKra gu jev cu, Be lo {ev -cu i Ve li kim P~e li -ca ma i ove go di ne bi -li su do ma }i ni svojim pre zi me wa ci maiz Pri je po qa, Vra -

wa, Pri bo ja, Be o gra da...Broj ni ~la no vi po ro di ce ]u ko -

vi} ko ji ì ve po Sr bi ji, ali i vanwe, o da zva li su se po zi vu i o ku pi -li se pro {le su bo te u se lu Ve li keP~e li ce, u za se o ku ko ji je na zvan powi ho vom pre zi me nu, ka ko bi se dru -ì li, a ne ki me |u wi ma i u po zna -li. I sti na, u su sed nim dr ̀ a va ma, sako ji ma smo ne ka da bi li jed no, o va -kva o ku pqa wa fa mi li ja su mno go

~e {}a i ni su ne o bi~ na, ali za razli ku od wih u [u ma di ji i cen tral- noj Sr bi ji svi vo le da se po zi va ju natra di ci ju, ko re ne i pre da ke, ali nato me se i za vr {a va. Ret ko ko od lu -~i da se o zbiq no po za ba vi svo jimpo re klom, a ka mo li da o ku pi sve oneko ji no se i sto pre zi me.

Ba{ ovo u ~i ni li su @i vo rad]u ko vi} i we go va su pru ga Ma ri ca,dru gu go di nu za re dom. Ka pi ja po -ro di~ ne ku }e ]u ko vi }a bi la jepr vog sep tem bra {i rom o tvo re naza sve ko ji su bi li ras po lo ̀ e ni dataj dan pro ve du ne sa mo sa svo jimbli skim ro |a ci ma, ne go i sa o ni -ma ko je ~ak i ne po zna ju, a pre zi -va ju se ]u ko vi}.

Ovo je bi la pri li ka i za pod se -}a we na pri ~u o pre ci ma i wi ho -vom do se qa va wu u [u ma di ju po sle

Pr vog srsp kog u s-tan ka. Ro do na ~el -ni ci ove ve li kefa mi li je, ko ja seov de do se li la izHer ce go vi ne u prvoj po lo vi ni 19.ve ka, bi li su bra }aOb rad i I li ja, ko -ji su se na sta ni li uVe li kim P~e li ca -ma. I na ~e, ]u ko vi -}i su sta ra sred- wo ve kov na fa mi -li ja, ko ja da nas imaoko 200 po to ma kau Kra gu jev cu i o -ko li ni, dok u Sr biji i van we vi {e odhi qa du qu di no siovo pre zi me.

- Ima nas svu daod Ru si je do A me ri -ke. Ima me |u na marad ni ka, se qa ka,stu de na ta, sli ka ra,pro fe so ra i dok to -ra na u ka. Sa mo ne mapo li ti ~a ra, jer neu me mo da la ̀ e mo,ob ja {wa va ga zda@ika, ko ji je i pro -{le bio do ma }in o -ku pqa wa.

On ka ̀ e da se pr -vi put o da zva lo vi {e od 200 ]u ko -vi }a, ali je kri za u ~i ni la svo je paih je ove go di ne ma we, ali i pak vi -{e od sto ti nu.

O ku pqa we pre zi me wa ka po ~e loje u pre pod nev nim sa ti ma, a je danza dru gim pri sti za li su a u to mo -bi li sa re gi star skim o zna ka maiz ra znih gra do va. Po ve} po zna tomsce na ri ju od pro {le go di ne, na kon

sr da~ nog do ~e ka i o kre pqe wa, kre -nu lo se u o bi la zak se o ske cr kve ima na sti ra Sa ri nac i Den ko vac. O -ba ve zno fo to gra fi sa we u ~i ni lo jeo vaj do ga |aj ne za bo rav nim, ali jepra vo sla vqe na sta lo tek ka da susvi za jed no se li za bo ga to po sta -vqe nu so fru. Do ma }i ni su se po -tru di li da svi bu du do bro ras po -lo ̀ e ni, ali je {qi vo vi ca iz po-

A i sto ri ja fud bal -skog klu ba „Ja vor”po ~e la je da se pi -{e ok to bra 1912.go di ne. Zbog bal -kan skih ra to va{ko le i fa kul te tibi li su za tvo re ni,pa su |a ci i stu- den ti iz I va wi cepo hr li li u svojrod ni grad. Me |uwi ma bio je i Mi- lan Ra do je vi}, student u Be ~u, ko ji jesa so bom po neo ipra vu fud bal sku lop tu. O ku pio jemla de` I va wi ce, na u ~io ih pra -

vi li ma ma gi~ ne i gre i po sle pr -ve u tak mi ce na pro sto za ra zio svoì vqe ta da ma le va ro {i.

Po {to ni je bi lo klu bo va u o kru -è wu, pr vu u tak mi cu od i gra la sudva ti ma „Ja vo ra” po de qe na u „cr -ve ne” i „pla ve”. Bio je to pra znik

ka da je sve {to jemo glo da ho da do -{lo da vi di no vo„~u do” od za ba vemla dih.

Ta da {wa lo -kal na u pra va do- de li la je plac Ja- vor ci ma za i gra -li {te, a u re |e wete re na pa lo je na~la no ve no vo -for mi ra nog kluba. Da bi na pra -vi li go lo ve mo -ra li su da u tu |oj{u mi u kra du dr -

ve }e. Tom pri li kom bi li su u hva -}e ni od stra ne do ma }i na ~i ja je{u ma, ali su u spe li da ga zdu pri -vo le da do |e na u tak mi cu, da bi onka sni je po stao naj ver ni ji na vi ja~klu ba.

Ka da je fud bal ska „za ra za” zavla da la I va wi com svi su pri sko -~i li u po mo} klu bu. Ma me i gra ~a{i le su dre so ve, o ~e vi su se sna -la zi li da i gra ~i ma o bez be de ci pe -le, da bi za ra di li ko ji di nar ~la -no vi klu ba o sno va li su dram skusek ci ju i bi bli o te ku od ~i jeg pri- ho da su na ba vqa ni po treb ni re kvi -zi ti. Bez ob zi ra na u slo ve - ne de -qa je bi la pra znik za sve u I va -wi ci. Po ro di~ no se i {lo na i gra -li {te u Va {a ri {tu i bi la je sra -

mo ta o sta ti kod ku }e u vre me ka dase i gra la u tak mi ca.

Славља

Е ЛИ ТА РЕ ПРЕ ЗЕН ТА ТИ ВА ЦА ИЗ И ВА ЊИ ЦЕ

Od Kri vo ku }a doKa hri ma naMa lu va ro{ i ta da ma li klubpro sla vi li su broj ni i gra ~iko ji su u pra vo iz ove sre di ne po -sta li re pre zen ta tiv ci. Pre Dru- gog svet skog ra ta I va wi ~a ni suse po no si li Dra ga nom Jo va no -vi }em - @e nom i Bo {kom Pe tro- vi }em, re pre zen ta tiv ci ma Ju go -sla vi je. U po sle rat nom pe ri o duiz I va wi ce u dre su Ju go sla vi jena stu pa li su Sr bo, Pe tar i Bla -go je Kri vo ku }a, Vla di ca Ko va ~e -vi}, Mi {o Ra da ko vi}, a ka sni -je za Sr bi ju Mi qan Mu tav xi},Mi ro slav Vu li }e vi}, Da mirKa hri man...

И ВА ЊИ ЦА - КРА ГУ ЈЕ ВАЦ И О БРАТ НО

Zu ba za ne za bo ravVe li ki broj i gra ~a po ni klih na sta di o nu kraj Mo ra -vi ce no sio je ili da nas no si dres kra gu je va~ kog „Rad -ni~ kog”. Sr bo Kri vo ku }a, Vla de Vu~ ko vi} i Ra do savMar ti no vi}, Go ran Ma ri}, Mi li} Ko ra} fud bal ski supo ni kli u I va wi ci da bi ka sni je u svo jim bo ga tim ka -ri je ra ma u pi sa li i i gra we u dre su „Rad ni~ kog”. I da -na {wi pr vo ti mac „cr ve nih” Mi qan Mu tav xi} po ~eoje ka ri je ru u „Ja vo ru”. Po red i gra ~a i dvo ji ca tre ne -ra de bi to va la su na tre ner skoj klu pi ba{ u „Ja vo ru”. Re~je o Slav ku Vo ji ~i }u i Sla ven ku Ku ze qe vi }u. Sa dru ge

stra ne iz Kra gu jev ca u I va wi cu su sti gli Go ran Sto jiq -ko vi} „Vr co”, Zo ran Ra do sa vqe vi} „Zu ba” i Sr |anSol da to vi}.

U dre su „Ja vo ra” pro de fi lo va lo je mno go i gra ~a ko -ji ni su ro |e ni u I va wi ci. Ve }i na wih br zo je pa la uza bo rav na vi ja ~a „Ja vo ra”, ali jed no ime i da nas se sapo {to va wem iz go va ra. Re~ je o Kra gu jev ~a ni nu Zo ra nuRa do sa vqe vi }u „Zu bi”. Svo jim i gra ma i po na {a wem po -stao je qu bi mac pro bir qi ve i va wi~ ke pu bli ke. I da -nas se svi ra do se }a ju i ga ra o vog maj sto ra i bur nim a -pla u zom su ga do ~e ka li na re vi jal noj u tak mi ci ve te -ra na. Zo ran Ra do sa vqe vi} bi }e zlat nim slo vi ma u pi -san u a na le „Ja vo ra”, bez di le me, za slu ̀ e no.

SA BOR ]U KO VI ]A U VE LI KIM PÊ LI CA MA

Ima nas od Ru si je do A me ri ke

FUD BAL SKI KLUB „JA VOR” SLA VI VEK PO STO JA WA

I gra be {e je di no im bla goNaj lep {a spo red na stvar na sve tu „za pa li la” je pre sto go di na ma lu va ro{ I va wi cu sme {te nu u do li ni pla ni na Ja vor, Go li je i Mu~ wa. U pra vo raz voj fud ba la u va ro {i na o ba la ma (pla ho vi te) Mo ra vi ce bi la je in spi ra ci ja a u to ri ma kult ne TV se ri je „Vi {e od i gre”. Tvor ci o vog re mek de la, im pre si o ni- ra ni i sto ri ja tom fud bal ske i gre u I va wi ci, na {li su le pu te mu za e kra ni za ci ju.

ZO RAN RA DO SA VQE VI] QU BI MAC I VA WI^ KE PU BLI KE

E KI PA „JA VO RA” 1927. GO DI NE LE GEN DAR NI FUD BA LER VLA DI CA

KO VA ̂ E VI] I SA DA [WI PRED SED NIK KLU BA DRA GAN LA ZO VI] NA SVE ̂ A NOJ A KA DE MI JI

Po ro di~ no i ma we ]u ko vi }a u Ve li kim P~e li ca ma bi lo je dru gu go di nu za re dom me stoo ku pqa wa svih o nih ko ji no se ovo pre zi me.[u ma din ci su se i o vom pri li kom po ka za likao do bri do ma }i ni svo jim pre zi me wa ci maiz Pri je po qa, Vra wa, Pri bo ja, Be o gra da

DO MA ]I NI MA RI CA I @I VO RAD ]U KO VI]

STRI NA QI QA KU VA LA JE KU PUS, DOK JE RO [TIQ RA DIO NA „VE LI KOJ @ICI”

]U KO VI ]I U MA NA STI RU DEN KO VAC


Кг дух

dru ma ]u ko vi }a za gre ja la at mos -fe ru. Uz svad bar ski ku pus i me sosa ro {ti qa ni ko me ni na pa matni je pa da lo da raz mi {qa o ma sno -}a ma i krv nom pri ti sku. Svi supri o nu li na {u ma dij ske spe ci ja -li te te, a or ke star „Ve se li [u ma -din ci” do veo je at mos fe ru do u si- ja wa.

Za one ko ji su pr vi put do {li nasa bor, ovo je bi lo pra vo ot kro ve -we.

Mi le na ]u ko vi} do pu to va la jeiz Pri je po qa. Ona je pr vi put u[u ma di ji, ali ka ̀ e da joj se ~i -

ni da sve ovepre zi me wa kepo zna je ve}hi qa du go di -na.

- Ovo je ne -{to pre le po.@ao mi je{to ni sambi la i pro -{le go di ne,ali na dam seda na red nihgo di na ne }upro pu {ta tida do |em, ka -è Mi le na.

Du {ko ]u -ko vi} je izPri bo ja naLi mu i ve}vi {e od se -dam go di naì vi u Zam- bi ji. Tre nut -no se na la zina go di {wemod mo ru, pa sera do o da zvaoi do {ao na o -

vaj sa bor. Po stru ci je di plo mi -ra ni ma {in ski in ̀ e wer i za po -slen je kao me na xer u jed noj fir- mi. Ka ̀ e da je sve od li~ no or ga -ni zo va no, svi |a mu se u [u ma di -ji, ali je to pli je ne go u A fri ci.

O ku pqe ni oko do brog za lo ga ja ijo{ bo qe ka pqi ce ]u ko vi }i ras -pre li su pri ~e na du ga~ ko i na {i -ro ko, ali ih je or ke star „Ve se li[u ma din ci” u br zo po di gao na no -ge. I gra lo se i pe va lo do ka snih sa -ti, a na ra stan ku su o be }a li da ne -}e pre ki da ti o va kva dru ̀ e wa.

svet ske kri ze, ko ja ni ka ko da pro -|e (ma da nas po li ti ~a ri stal no u -be |u ju da je pro {la), i pak grad me -wa iz gled na bo qe. Ne znam ko li -ko to ko {ta i da li }e kre di te zato pla }a ti i na {a de ca u bu du }e.

Ko li ko i ka kvog ra da je po treb -no da se u spe u po slu?

Ne op ho dan je kon ti nu i ra ni rad,an ga ̀ o va nost i sva ko dnev no o bra -zo va we i sti ca we no vih zna wa i ve -{ti na, kroz ra zne pro gra me stru~ -nog u sa vr {a va wa. Za u speh u po slune op hod na je ja ka mo ti va ci ja, sa -mo po u zda we, op ho |e we s po {to va -wem i sprem nost na sa rad wu. To susa mo ne ki od na ~i na da se bi o si -gu ra mo u speh u po slu.

Ka ko je po di za ti de te i u i stovre me u vek bi ti na sme jan, do te -ran i u spe {an u po slu?

De te mi je iz vor e ner gi je, a bu -|e we sa we nim o sme hom i pr vimre ~i ma da je mi sna gu i do voq no e -la na da u spem u po slu i pre va zi -|em sva ko dnev ne pre pre ke.

Ko ji deo gra da naj vi {e vo li{?

Naj vi {e vo lim A e ro drom. To jena se qe u ko me sam od ra sla i ko jeda nas po se du je broj na i gra li {ta nako ji ma pro vo dim kva li tet no vre -me sa de te tom. Na dam se da }e i ubu du }e u we mu o sta ti do sta pro s-to ra za i gru i nor mal no od ra sta -we na {e de ce.

[ta je i ka kav je kra gu je va~ kiduh?

Vo lim svoj grad jer duh ko jim o -di {e po zi tiv no u ti ~e na qu de.Dru ̀ e qu bi vi, vred ni i ple me ni -ti qu di da ju po seb nu dra` i ha ri -zmu du hu gra da, a o so bi ne ko je su o -li ~e we kra gu je va~ kog du ha su op ti- mi zam i sr da~ nost.

Kad pri ~a{ sa qu di ma ko ji ni -ka da ni su bi li u Kra gu jev cu,{ta im go vo ri{ o gra du?

Po seb no go vo rim o i sto ri jigra da, o [u ma ri ca ma ko je su veli ki deo srp ske i sto ri je i na{ne za bo rav ni bol ni pe ri od stra da -wa ve li kog bro ja na {ih pre da ka.Is ti ~em i to da je na{ grad bione ka da pre sto ni ca i da sa da ukul tur nom raz vo ju mla dih imaja ko in ven ti van zna ~aj. Ovo jegrad za ba ve i {i ro ke pa le te pro- gra ma za iz la ske i o pu {ta we mla -dih.Ta ko |e, ima do sta ze le nihpo vr {i na i jed no le po je ze ro ko -je je na {e „ma lo mo re“ i me sto za{et wu i re lak sa ci ju. I ma mo do sta

sport skih te re na i dvo ra na gde na -{a de ca ve ̀ ba ju i u~e da je sportglav ni iz vor do brih mi sli i zdra -vog ì vo ta.

Ka ko do ̀ i vqa va{ kra gu je va~ kukul tur nu sce nu?

Po seb no is ti ~em me ni in te re -sant ne Kwa ̀ ev sko srp ski te a tar,„A bra {e vi}“ , Bi bli o te ku, Li ce -um. Sva ka ko do sta do brih me sta, no~i ni mi se da im tre ba vi {e sredsta va, ka ko bi Kra gu jev ~a ni mo glido kra ja da u ̀ i va ju u wi ho voj de- lat no sti.

Ka ko je na Kra gu je vac u ti caove li ki me ha ni~ ki pri liv sta -nov ni ka po sled wih de ce ni -ja?

Po li ti~ ka sce na je od i gra lakru ci jal nu u lo gu ko ja je do ve la domi gra ci je sta nov ni {tva iz ru- ral nih i ra tom u gro ̀ e nih pod -ru~ ja u gra do ve, a to je u ti ca lo napo ve }a we bro ja sta nov ni ka. Sva ka -ko da je pre po zna tqiv u ti caj do se- qe nih, ali i wi ho vo pri la go |a -va we ì vo tu i du hu na {eg gra da,

Ka kva je o ko li na gra da i da li suto do bri u slo vi za zdrav ̀ i vot?

O ko li na Kra gu jev ca,tj. [u ma di ja je ja ko le -pa i ima o gro man po- ten ci jal za raz voj se o -skog tu ri zma, u ko ji treba vi {e u la ga ti i ta kopo spe {i ti raz voj re gi -o na. Ta ko |e i u pro iz -vod wu or gan ske hra ne,jer u la ga we u ì vot nusre di nu i u we no o ~u -va we zna ~i u la ga we uzdrav ̀ i vot i do bru bu -du} nost na {e de ce.

[ta mi sli{ o kra gu- je va~ kim mu {kar ci -ma?

Mi slim da ima vred- nih, kva li tet nih i o -bra zo va nih qu di. Mo -

`da su ma lo po sta li bo ja ̀ qi vipod te re tom kri ze.

I de{ li na pi jac, i {ta vo li{da ku va{? Ko ji su ti o mi qe niko la ~i?

ê sto od la zim na pi ja cu gde pa -za rim sve ̀ e vo }e i po vr }e, ko jeko ri stim za pri pre mu ra znih do -ma }ih spe ci ja li te ta. Pi jac je zame ne ma lo o gle da lo svih nas, jerse tu u vek od vi ja spe ci fi~ na ko- mu ni ka ci ja iz me |u ku pa ca i proda va ca, a i me |u sob ni su sre tiqu di i pri ja te qa ko ji se ~e sto nevi |a ju. Ba kla va mi je o mi qe ni ko -la~.

[ta bi iz sve ta pre ne la u Kra -gu je vac ?

Pr ven stve no od nos dr ̀ a ve prema svo jim dr ̀ a vqa ni ma, bo qu e ko -nom sku i so ci jal nu po li ti ku, od -go vor ni ji pri stup qu di pre ma ra -du i od nos pre ma po ro di ci, kao iza {ti tu de ~i jih pra va. Za tim, bo -qi od nos qu di pre ma ì vot nojsre di ni i bri gu o o ~u va wu pri ro -de, u la ga we u raz voj ne kon vek ci o -nal nih iz vo ra e ner gi je.

Ka ko za mi {qa{ grad za 50 go d-i na?

@e lim da se na sta vi ten den ci -ja u la ga wa u raz voj in fra struk tu -re, raz voj in du stri je, po ve }a webro ja rad nih me sta, za {ti tu i o ~u -va we ze le nih po vr {i na kao i od -go vor ni ji od nos ~o ve ka pre ma pri -ro di. Ta ko |e, o ~e ku jem bo qi o -bra zov ni si stem ko ji tre ba da seim ple men ti ra ra znim stru~ nimpro gra mi ma. Ovo je 21. vek ~u da,ali i ne ve ro vat ne svet ske kon ku -ren ci je.

[ta si do bi la od kra gu je va~ kogdu ha , a {ta si mu da la?

Ve dri nu du ha, o smeh i na du u bo -qe su tra. Sva ko dnev nim ak tiv no -sti ma i u po zna va wem no vih qu dija kao je din ka u ~e stvu jem u raz vo -ju na {eg gra da.

Da nas, po sle ve ka po sto ja wa, „Ja -vor” je fud bal ska in sti tu ci ja Sr- bi je i ime po {to va no u sve tu spor -ta. Ve li ki ju bi lej I va wi ~a ni su o -be le ̀ i li sve ~a nom a ka de mi jom nako ju su do {le broj ne ge ne ra ci je i -gra ~a ra su tih po Sr bi ji i di ja spo -ri. Bi li su to dir qi vi su sre tiklup skih dru go va ko ji su se na o vojsve ~a no sti sre li po sle dva de se takgo di na. Pred sed nik klu ba Dra ganLa zo vi} o tvo rio je skup pri god nimre fe ra tom o sve tloj i sto ri ji „Ja vo -ra” a broj ni go vor ni ci su sa po no -som e vo ci ra li u spo me ne iz i sto -ri je klu ba. Pri sut ni su bi li pred- stav ni ci mno gih klu bo va FSS, tre -ner ske or ga ni za ci je, kao i broj neno vi nar ske e ki pe. Po de qe na su ipri zna wa za slu ̀ ni ma, a na kra ju u -ga {e no je sto sve }i ca na sla vqe ni~ -koj tor ti. U o kvi ru o be le ̀ a va wa veli kog ju bi le ja od i gra na je i u tak -mi ca iz me |u le gen di „Ja vo ra” ire pre zen ta ci je ve te ra na Sr bi je ko -je je pred vo dio Vla di mir Pe tro vi}Pi ̀ on.

Rad mi lo NE [O VA NO VI]

Потеру води Милан Пурић

Јa sam tri de se to go di {waKra gu jev ~an ka sa svim pro -ble mi ma i le po ta ma ko jeì vot pru ̀ a u na {em div -nom gra du. Za vr {i la samsred wu me di cin sku {ko lu,a po tom i E ko nom ski fa kul-

tet u Kra gu jev cu. Za po sle na sam ukom pa ni ji „ Du nav o si gu ra we“, gdera dim pet go di na, i tu sam po sti -gla naj bo qe re zul ta te u o bla stiì vot nog o si gu ra wa. Sa mo hra nasam maj ka dvo go di {we }er ke Di ja -ne, sa ko jom stva ram, na dam se,sre} ni ju bu du} nost za obe.

Ka ko su od ra sta le de voj ~i ce kadsi ti bi la ma la?

Pe ri od mog de tiw stva znat no sera zli ku je od da na {weg, bi lo jevi {e dru ̀ e wa, bo rav ka u pri ro dii ba vqe wa ra znim sport skim ak- tiv no sti ma.Spoj i dru ̀ e we sa dru -gim qu di ma i pri ro dom da li su mipu no du hov ne sna ge.

[ta je po ro di ca zna ~i la u tovre me, a {ta je da nas?

U pe ri o du mog od ra sta wa po ro -di ca je i ma la kqu~ nu u lo gu, a sa od -ra sta wem i do bi ja wem de te ta jo{vi {e sam u vi de la da je ona glav nio slo nac i stub sva kog zdra vog dru -{tva.Naj lep {i tre nu ci ì vo ta inaj ve }e u te he u vek su ve za ne zapo ro di cu.

Ima li Kra gu je vac raz u me va weza sa mo hra ne ro di te qe?

Iz mog u gla, po lo ̀ aj sa mo hra -nih maj ki u Kra gu jev cu je ve o malo{, jer ni po sle dve go di ne iz la- ga wa sud skim pro ce du ra ma i tro -{ko vi ma ni sam o stva ri la pra va naa li men ta ci ju, dok su u jo{ ne za -vid ni jem po lo ̀ a ju ne za po sle nemaj ke.To ni je pro pust sa mo na {eggra da, ve} po ka zu je u ko li ko prav -no ne u re |e noj dr ̀ a vi ì vi mo.

[ta je bi la glav na za ba va mla -dih tvo je ge ne ra ci je?

Sva ka ko da ima ra zli ke u mla do -sti ne kad i sad. Glav na za ba va mla -dih ne ka da se vi {e za sni va la nadru ̀ e wu i sport skim ak tiv no sti -ma, dok da nas pri mat i ma ju me di -ji, ra ~u na ri, mo bil ni te le fo ni.Mla di vi {e ne mo ra ju da i za |u na -po qe da bi se dru ̀ i li, da nas svefunk ci o ni {e pre ko in ter ne ta,pa znat no vi {e vre me na pro vo de nadru {tve nim mre ̀ a ma. Ma da i fi- nan sij ska si tu a ci ja i kri za u ze -mqi ne o sta vqa pu no iz bo ra mla -di ma da iz la ze, pu tu ju i dru ̀ e se.E ko nom ska si tu a ci jai te ̀ ak po lo ̀ aj, kaoi spor do la zak do po -sla, bit no u ti ~u namla de i at mos fe ru ugra du. Mno go se ma weiz la zi za to {to mladi ne mo gu se bi dapri u {te iz la ske.

Zna ~i li to da seat mos fe ra u gra dupro me ni la?

Vre me mo je mlado sti po kla pa se sabur nim de {a va wi mau na {oj sve ma woj ima woj dr ̀ a vi. Sva ka -ko da se to od sli ka -va lo i u at mos fe rigra da. Da nas u vre me

Naj vi {e vo lim A e ro -drom, to je na se qe u ko -me sam od ra sla i ko jeda nas ima broj na i gra -li {ta na ko ji ma pro vo -dim kva li tet no vre mesa de te tom. Na dam seda }e i u bu du }e u we muo sta ti do sta pro sto ra

za i gru i nor mal no od ra sta we na {e de ce

TA WA JEV TI], E KO NO MI STA

De ci tre ba pro stor za i gru

MI LE NA ]U KO VI] DO PU TO VA LA IZ PRI BO JA, A DU [KO @IVIU ZAM BI JI

kim na lik de se ti na ma dru gih, be-z li~ nim. Qu di su na sta vi li dapro la ze kraj pa noa za bo ra viv {ina o no {to je na we mu, u ve re ni daje do sa da, mo ra bi ti, i qu bav a u -to ra iz ble de la.

Go di nu da na ka sni je, u ra no ju tro15. ju la, nov pla kat se po ja vio ipri ~a o qu ba vi na sta vqe na je. Tri -de set de ve ta go di na qu bqe ne o be le -è na je set nim sti ho vi ma gru pe„Kvin” iz i sto i me ne pe sme „’39.”

„Ma da si go di na ma u da qe na, zarne ~u je{ ka ko te do zi vam, sva slo- va tvog i me na u pe sku ne mo gu meiz le ~i ti kao tvo ja ru ka”.

Kraj je le ta. Pla kat se, pod u da -rom te {kih vru }i na, od le pio napar me sta, na ja vqu ju }i svoj kraj nai sto ve tan na ~in kao i la ni. Ko jea u tor? Ka ko gla se wi ho va i me na?Da li su za jed no i li ve~ no raz dvoje ni?

Ne bi bi lo te {ko do }i i do tihod go vo ra, a li...bez taj ni qu bav po -sta je sa svim o bi~ na. No, ve} sa da,sve do ci smo na stan ka jed ne pri ~eko ja }e vre me nom pre ra sti u ur ba -nu kra gu je va~ ku le gen du. Le gen du oko joj }e se, za si gur no, pri po ve da -ti i ka da ve} du go ne bu de ni a u -to ra, ni o vo vre men skih pro la -zni ka, o kol nih ku }a i, na po slet ku,sa mog pa noa. Kao do kaz da je zr noì vo ta, qud sko sti, o da no sti, se }a -wa, pre ̀ i ve lo i u o va ko si vim itu rob nim vre me ni ma o tu |e no sti,zlo be, ba ha to sti.


Пише Никола Стефановић

Сla vi li su je pi sci, kompo zi to ri i fi lo zo fiod an ti ke do da na {wihda na. Na pi je de stal ve~ -no sti uz di gao ju je [ek -spir svo jim naj ~u ve ni -jim, tra gi~ nim ko ma -

dom. Ve ~i ta in spi ra ci ja - ta ko jezo vu.

U mi li on pri ~a o qu ba vi, sva kaje na svoj na ~in ra zli ~i ta, na sop- stve ni na ~in pro ̀ i vqe na i te {koo pi si va o no me ko je ni je do ̀ i veo.Zvi ̀ du ke pod pro zo rom, pi sma itaj ne ce du qe, po gle da va wa is pod o -ka, ne haj ni do dir u pro la zu, sve o -no {to je od u vek ka rak te ri sa lo to„uz vi {e no o se }a we”, za me ni le suSMS po ru ke, mej lo vi, ~e to vi, ju tjubkli po vi. I pak, i da nas, u do ba mo -der nih teh no lo gi ja, i da qe je pra -}e na su za ma, naj i skre ni jim o sme -si ma, pat wom, i{ ~e ki va wem, to -pli nom...

Ma da je u vre me op {te jur wa ve zapo slom i nov cem ti ho po ti snu ta namar gi nu svih e mo ci ja ko je dnev noo se ti mo i sve de na na teh no lo {kuje di ni cu iz ra ̀ e nu u bes plat nimmi nu ti ma i po ru ka ma ko je se dnev -no po {a qu i pak je pre ̀ i ve la. I po -red to ga {to su je TV sta ni ce na sil- ni~ ki eks plo a ti sa le i ser vi ra lema si u vi du hr pe bez iz ra ̀ aj nih,jef ti nih se ri ja, jo{ u vek je pri sut- na.

[ta vi {e, i ma je i ta mo gde ì -vi sa mo o go qe ni as falt, op ko qe naku }a ma, zgra da ma, hi per mar ke ti ma,ben zin skim pum pa ma. ̂ ak i na jednom od pro du ka ta „su ro vog” ka pi -ta li zma – re klam nom pa nou. Tih ta -ko zva nih bil bor da na go mi le je ugra du. Zu re u vas i na go va ra ju da ku -pi te ne ku ne bit nu i bes po treb nustvar. Da po gle da te o vu i li o nu, nahi qa de pu ta pre ̀ va ka nu i be smi -sle nu TV e mi si ju. I li, jo{ go re, vi -se sa wih po lu ra spad nu ti o sta cipla ka ta sa ko jih se ke ze po li ti ~a -ri uz is pi sa ne {a blon ske pa ro le „oku la ma i gra do vi ma”.

A li ka da bu du za me we ni no vimko ma dom pa pi ra, a qu di i pred me -ti na wi ma ne sta nu i pad nu u za b-o rav, tek }e je dan pa no i je dan pla -

kat o sta ti u pam }en. Na ras kr {}uA val ske i U li ce Vla di mi ra Ro lo -vi }a. Ta mo gde sva ko ga da na na hi -qa de a u to mo bi la, ka mi o na i a u to -bu sa pro tut we ka To po li, La za rev -cu, O bre nov cu, Mla de nov cu, Be o gra -du... Ve} dru gu go di nu za re dom je tu.Sa ~i wen je jed no stav no, od par cve- to va na cr noj po za di ni, bro ja go d-i na o so be ko joj su na me we ni, da tu -ma i krat ke, set ne po ru ke.

Pet na e stog ju la pro {le go di ne o -sva nuo je iz ne na div {i ve }i nu sva -ko dnev nih pro la zni ka ko ji jed no -li~ no mar {i ra ju o vom ru tom. „Dami kap ro se na te be ne pad ne ni ka -da”, slo vio je ta da {wi pot pis uzbroj ku 38.

Na {a u ro |e na qu bo pi tqi vostpro ra di la je i na mah su ot po ~e lana ga |a wa. Da li je re~ o „za bra we -noj” qu ba vi, „ne pre mo sti voj” ra zli- ci u go di na ma, da li vo qe na o so baì vi u o vom kra ju, vi |a li pa no sva -ko ga da na i {ta mi sli o po ru ci sa -mo woj u pu }e noj? Da li je u pi ta wune sre} na qu bav i od bi ja we? Naj zad,da li je, su de }i po nat pi su, re~ otra gi~ no o kon ~a noj qu ba vi i jed nojo so bi ko ju je u sud o sta vio sa mu nasve tu? A ko je ta ko, on da }e „vre meiz le ~i ti sve ra ne”, ve }i na je bi lasklo na da za kqu ~i.

Pro {la je pr va je sen, za wom izi ma. Sti glo je i pro le }e. No vo le -to. Pla kat se su {io, ki snuo, ble deoi pro pa dao. A li to kom ce le go di neni je u klo wen, ni ti je za me wen ne -

Поводи

@en ska pe va~ ka gru paKul tur no-u met ni~ kogdru {tva „Le pe ni ca”, ko -je ra di u o kvi ru kra gu je -va~ kog U dru ̀ e wa pen zi -o ne ra, o svo ji la je po -sled weg av gu stov skog vi -ken da pr vo me sto na Fe -sti va lu iz vor ne srp skepe sme „Pri li ke 2012.”,ko ji se o dr ̀ a va u i sto i -me nom me stu kod I va -wi ce. Pe smom „U maj kesu tri de voj ke” iz bo ri lesu pe har i ti tu lu „Zlat -ni glas” u kon ku ren ci ji26 pe va~ kih gru pa. Nais toj ma ni fe sta ci ji mu -{ka gru pa iz Kra gu jev cado bi la je po hva lu.

Ru ko vo di lac KUD „Le -pe ni ca” Rat ko To ma {e -vi} ka ̀ e da je o vo teksed mo u ~e {}e ̀ en ske pe -va~ ke gru pe na ne koj od broj nih tak mi ~ar skih pri red- bi u iz vo |e wu iz vor ne na rod ne mu zi ke, a li da na grada ni je slu ~aj no do {la.

- An ga ̀ o va li smo et no mu zi ko lo ga De ja na ê ka no -vi }a ko ji vr {i iz bor pe sa ma, da je im no vi u met ni~ -

ki a ran ̀ man i ra di sa gru pom. Pla ni ra mo da ce loKul tur no-u met ni~ ko dru {tvo o ja ~a mo no vim ~la no -vi ma, a pr vi po sao je o sni va we na rod nog or ke stra, ko -ji }e pra ti ti i na {e fol klor ce na ma ni fe sta ci ja -ma, ka ̀ e To ma {e vi}.

Pen zi o ne ri ma iz Kra gu -jev ca Ra do va nu (81) i Qu bi- ci (77) Mu tav xi} sko ro jepri seo od mor u So ko ba wiu ko joj bo ra ve sva kog le taot kad su za {li u po zne godi ne. Sve je bi lo le po iba{ „ka ko va qa”, sve dokpro {le ne de qe ni su sti gliu Kra gu je vac.

- Do pu to va li smo o ko po -la de vet u ve ~e, ve} je biomrak, de ca su nas sa ~e ka lana sta ni ci i o ti {li smoku }i. Tek ka sni je, pred spa -va we, pri me tio sam da mine ma tor bi ce u ko joj su bi -le ne ke sit ni ce, li~ na do -ku men ta i no vac. Tri hi qa -de di na ra i 280 e vra. Gle -daj, pre vr }i, sve stva ri sutu, sa mo we ne ma. U ma lome ni je {log po go dio. Ce -le go di ne ~u va{ i o dva ja{po ne ku cr ka vi cu, u ba wipo tro {i{ sa mo o no {toti je nu ̀ da i od jed nom sve ne s-ta ne, po ~i we pri ~u o svo joj mu -ci sta ri Ra do van.

Po ku {a vao je da se se ti ka daje po sled wi put u ru ka ma i maosvo ju tor bi cu i po sum wao da juje iz gu bio na A u to bu skoj sta ni -ci u Kra gu jev cu. Za to je su tra dan,ra no iz ju tra, o ti {ao na sta ni -cu, ras pi ti vao se kod sta ni~ nogo so bqa, a li ni ko ni je mo gao ni -{ta da mu ka ̀ e.

- Ve} sam bio pre ̀ a lio pa rei mi slio da o dem u po {tu dapri ja vim ne sta nak kar ti ce, ko -ja je bi la u is toj tor bi ci, ko jompo di ̀ em pen zi ju u Po {tan skoj{te di o ni ci, kad mi u ve ~e zvo -ni te le fon. Ja vim se, zo ve ~o veki pi ta je li do bio Mu tav xi }e.Ka ̀ em mu da je ste, a on pi ta - i -ma li tu ne kog Ra do va na? Re koh,ja sam Ra do van. „Da ni ste iz gu -bi li ne ke svo je stva ri”, u pi tame po tom on? Ka ̀ em mu - je sami on da k’o da me sun ce o gri ja,{to ni je bio kraj me ne da ga iz -qu bim i ~a stim kol’ko tra ̀ i,na sta vqa Ra do van svo ju pri ~u sasre} nim kra jem.

Od mah je pao do go vor da se vi -de. Na la za~ je u zeo Ra do va no vu a -dre su i re kao da }e do }i ~im o -ba vi ne ke svo je po slo ve. Ta ko jei bi lo.

ô vek ko ji je u ~i nio da Ra do -van i Qu bi ca po sle ba we iz beg -nu se ki ra ci je, o sim o nog jed nogda na ne iz ve sno sti, zo ve se De janNe deq ko vi}. @i vi u Be lo {ev cu,ra di kao vo za~ a u to bu sa, o ̀ e wenje i i ma dvo je de ce.

- Na pri la zu sta ni~ nim pe ro -ni ma, is pred jed ne ham bur ger -ni ce, pred no ga ma mi se stvo ri -la jed na o ma wa ta {na. U zeo sam jesa be to na i od mah su mi bi le ja -sne dve stva ri: da je to ne ko iz gu- bio i da }u je vra ti ti vla sni ku sasvim o nim {to je u woj, pri ~a De- jan ka ko se na {ao u u lo zi na la za -~a, a mi do da je mo - po {te nog.

O tvo rio je tor bi cu, vi deo dai ma nov ca, a li je di ni do ku ment

ko ji je mo gao da mu u ka ̀ e na vla -sni ka bi la je plat na kar ti caPo {tan ske {te di o ni ce. Me |u -tim, na woj je sa mo i me i pre z-i me, ne ma a dre se, na rav no, nite le fo na.

- Kao {to sam re kao, od mahsam bio re {en da na |em ~o ve kako ji je iz gu bio no vac i pre dammu sve {to sam na {ao, a jo{ sambio u por ni ji kad sam vi deo da susve nov ~a ni ce od po de set i dva -de set e vra. Bi lo mi je ja sno da jere~ o ne ko me ko je sku pqao pa rupo pa ru i o ti {ao sam pra vo uPo {tan sku {te di o ni cu. Ta mosam ob ja snio o ~e mu je re~, po -ka zao na |e nu tor bi cu i qu ba znaslu ̀ be ni ca mi je da la a dre su.On da je sve bi lo lak {e - do {aosam i do te le fo na. Da qe je svepo zna to.

- Gle dao sam na te le vi zi jikad su sli ka li na la za ~e ko ji supo {te no vra }a li no vac. To subi le ne ke ve li ke pa re, a li, dabu dem i skren, za me ne je ve li koi o vih tri sta e vra, mno go vi {eod mo je pen zi je. A De jan me je o -du {e vio. Mlad ~o vek, po vu ~en ivr lo skro man, i sam ì vi odskrom nih pri ho da, a li iz nadsve ga po {ten. Ne sa mo da mi jevra tio iz gu bqe no, ne go se i mnogo tru dio da me na |e, ne skri vasvo je o du {e vqe we Ra do van.

On da pri ~a ka ko je re {io da~a sti De ja na.

- On ne }e ni da ~u je. Ka ̀ e, nedo la ze u ob zir ni ka kve pa re, daje hteo pa re on bi ih za dr ̀ ao zase be. Je dva sam mu ne {to sit nou gu rao u xep.

Sre }an je Ra do van, a li sre }anje i De jan.

- O se tio sam ve li ko za do voq -stvo kad sam u speo da pro na |em~i ka Ra do va na. On ni je mo gao dave ru je da po no vo i ma o no {to jeiz gu bio, a ja ni ka da ni sam hteotu |e. Ta ko sam vas pi tan, ta kovas pi ta vam i svo ju de cu, ka ̀ e nakra ju De jan Ne deq ko vi}

Eh, da nas je vi {e ta kvih.

I STI NI TA PRI ̂ A O PO [TE WU

De jan na {ao i no vac i Ra do va naJed na iz gu bqe na tor bi ca sa 300 e vra pen zi o ner ske u {te |e vi ne, iz gu bqe na na A u to bu skoj sta ni ci, po no vo je u ru ka ma vla sni ka, ko ga na la za~ ni je ba{ la ko pro na {ao, a li je bio re {en da ne u zme ni {ta tu |e i jo{ da ob ra du je „ra se ja nog gu bit ni ka”

PO [TE NI NA LA ZA^:DE JAN NE DEQ KO VI]

U SPEH PE VA^ KE GRU PE GRU PE „LE PE NI CA”

Po bed ni~ ki pe har u Pri li ka ma

PE VA^ KA GRU PA LE PE NI CA SA RU KO VO DI O CI MA KUL TUR NO-U MET NI^ KOG DRU [TVA

SA VRE ME NA PRI ̂ A O JED NOJ QU BA VI

Taj na re klam nog pa noa

SVE JAV NO, A O PET TA JAN STVE NO:BIL BORD NA U GLU A VAL SKE I VLA DI MI RA RO LO VI ]A


Годишњице

De si mi ro vac je in ten ziv no na se qa vanpo ~et kom 19. ve ka, alimo ra lo je da pro |e vi {e de ce ni ja dok de si mi ro va~ ka de cani su do bi la svo ju o snov nu {ko lu. Du go jepla ni ra na, s mu komgra |e na i 1892. go di neko na~ no je o pre mqe najed na u ~i o ni ca. Od ta da je pro {lo 120 go di na, se lo da nas imamo der nu o smo go di {wu{ko lu, ali po ~e tak ii sto ri ja ne sme ju se za bo ra vi ti

Пише Александар Милојковић

Кa da su se pr vi sta ro se -de o ci da na {weg De si -mi rov ca u vre me Ko ~i -ne Kra ji ne 1788/91. godi ne do se qa va li u ovopod ne bqe, sve je bi lopu sto, ob ra slo gu stim

{u ma ma, ve }im de lom ne pro hod -nih i pu nih di vqa ~i.

Do se qa va we ve }i nom od ra slihmu {ka ra ca, sprem nih na ra zno -ra zne i za zo ve, na sta vi lo se u to kuPr vog srp skog u stan ka (1804 -1813), pro du ̀ i lo za vre me Dru gog(1815. go di ne), pa i po sle to ga, alipri met no sma we nog in ten zi te ta.Najs na ̀ ni je do se qa va we u De si -mi ro vac od i gra lo se u vre me Pr- vog u stan ka i to u pe ri o du 1809 -1813. go di ne, ka da su se od Ti mo~ -ke kra ji ne u Mr ko je vac, za se ok po -me nu tog se la, pre se li li i pre cifa mi li je a u to ra o vog tek sta.

@i vot u no voj sre di ni po ~i waoje u pri vre me no po dig nu tim skro -vi {ti ma po kri ve nih gra wem itra vom, kao i u dr ve nim ko li ba ma,e ven tu al no sa bo~ nih stra na ob le -pqe nih bla tom, za bo ra vak u vre mele ta, kao i u ze mu ni ca ma, u hlad- nom zim skom pe ri o du.

O snov no za ni ma we bi lo im jesto ~ar stvo. Ga ji li su pr ven stve nosit nu sto ku, ov ce i ko ze, jer su i -ma li bo ga te pa {wa ke, kao i svi weko je su se hra ni le hra sto vim ì -rom, ko ga je po {u ma ma bi lo u iz -o bi qu. Ne {to ka sni je po ~e li su daga je i krup ni ju sto ku, a pro iz vo diod we (mle ko, vu na, ko ̀ a, me so) delom su im slu ̀ i li ra di za do vo -qe wa sop stve nih po tre ba, a delom ra di pro da je u ci qu na bav kedru gih ar ti ka la, so li ili o ru |a zarad.

Ka da su do se qe ni ci u naj nu -`ni joj me ri sre di li svo je no vosta ni {te, po ~e li su stva ra ti po -ro di ce iz ko jih su se ra |a la i od -ra sta la de ca i ta ko pro {i ri va lisvo ja do ma }in stva.

Po ro di~ ne za jed ni ce- za dru ge

Po ste pe nim kr ~e wem {u mastva ra li su i zi rat no ze mqi {te nako me su po ~e li sa ga je wem ì ta -ri ca i dru gih po qo pri vred nihpro iz vo da. Ti me su u pot pu wa va lili stu pro iz vo da ne op hod nih zasvo ju is hra nu i za pre hra nu sto ke,pa su se mo gli i traj ni je o dr ̀ a tiu bo ra vi {tu na no voj lo ka ci ji.

Po ro di ce su se {i ri le i stva -ra le su se u dru ̀ e ne po ro di~ neza jed ni ce - za dru ge, ko je su bi lespe ci fi~ ni, ali kod nas u o bi ~a -je ni ob lik or ga ni zo va wa, na ~i jem~e lu je po pra vi lu bio naj sta ri jimu {ka rac, do ma }in.

Do ma }in se sta rao o svim naj -va ̀ ni jim po slo vim a u do ma }in -

stvu, o or ga ni zo va wu e ko no mi je,ne zi sve broj ni je sto ke, ob ra dipo se da do bi je nog kr ~e wem {u ma,ali i o u na pre |i va wu dvo ri {nogam bi jen ta po di za wem i pro {i -ri va wem sta ja za sto ku, ma ga za iko {e va za sme {taj po qo pri vred -nih pro iz vo da i grad wi ku }a ra -di za do vo qe wa na ra slih po tre ba,po seb no mla |ih ~la no va do ma -}in stva.

Za sve po slo ve u sa mom do ma -}in stvu oko de ce, pri pre ma wahra ne, o dr ̀ a va wa hi gi je ne, bi la jenad le ̀ na do ma }i no va su pru ga, kaoglav na do ma }i ca. Ona je do bi lazna ~aj nu u lo gu, bez ko je se ̀ i vot uza dru ̀ noj za jed ni ci na se lu ni jemo gao ni za mi sli ti. Ne ka ̀ e seslu ~aj no da je glav na do ma }i cabi la stub do ma }in stva.

Ve o ma va ̀ na u lo ga ove dve kqu~ -ne li~ no sti u do ma }in stvu bi la jestal na bri ga o de ci, wi ho vo pri- hva ta we i ~u va we dok su ro di te qina ra du u po qu i van ku }e. Da sestal no nad gle da ju, na vre me na hra -ne, da se bri ̀ qi vo ~u va ju dok suma la, sve do od ra sta wa, ka ko bi ka -da o ja ~a ju bi li ko ri sna rad na sna- ga.

Po ro di ca sa za dru ̀ nom or ga -ni za ci jom bi la je do bar re cept zavas pi ta va we de ce od ma lih no gu,ne ka vr sta prak ti~ ne {ko le, gde supri sva kom ko ra ku i ma la pri li keda se u po zna ju sa pra vi li ma iz ̀ i -vo ta i ra da u po ro di~ noj za jed ni -ci, ali i sa va ̀ nim prak ti~ nimsa ve ti ma u po na {a wu pre ma sta r-i ji ma, {to }e im ka da od ra stu ipo sta nu rav no prav ni ~la no vi {i -re po ro di~ ne ce li ne po mo }i da selak {e u klo pe u ve} u sta qe ne od no -se.

Ka da de ca na pu ne se dam go di na,ta mo gde je po sto ja la {ko la sla tasu u wu da u~e. Me |u tim, u De si -mi rov cu {ko le ni je bi lo i jo{ }edo sta vre me na se lo bi ti bez we.Zbog to ga }e mo del po ro di~ ne o bu -ke i o bra zo va wa de ce jo{ do sta du -go bi ti na sna zi. Za vre me Do si -te ja Ob ra do vi }a, kao pr vog mi ni -stra pro sve te u tek de lom o slo bo -|e noj Sr bi ji, u vre me Pr vog srpskog u stan ka, bi lo je na de se ti ne o -snov nih {ko la. U naj bli ̀ em o kru -è wu ta da je, po red Kra gu jev ca, po -sto ja la {ko la u se lu Dra ~a. Tekfor mi ra no na se qe De si mi ro vac}e jo{ do sta ~e ka ti do do bi ja wasvo je {ko le.

I mu} ni do vo di li pri vat neu ~i te qe

U vre me vla da vi ne Mi lo {a O -bre no vi }a, po seb no u pe ri o du od1823. do 1839. go di ne, bi lo je spi -

sa o po re zi ma sa u pi sa nim ~la no -vi ma mu {kih gla va po je di nih do -ma }in sta va, {to go vo ri da je bartaj pi sar bio pi smen, ali je sva ka -ko ne gde dru gde na u ~io pi sa ti i ~i -ta ti, a ka sni je i ra ~u na ti. Ve ro -vat no je u ~io pri ne kom ma na sti -ru ili u {ko li dru gde.

Kwaz Mi lo{ je za po sto je }e{ko le li~ no pri mao kan di da teza u ~i te qe, naj ~e {}e "iz pre ka"(pre ko Sa ve i Du na va) i po sle raz- go vo ra sa wi ma od re |i vao sva kompo je di na~ no vi si nu pla te, ali i o -po zi vao iz slu ̀ be one ko ji ni sura di li do bro. Pri to me se de {a -va lo da su ra zli ke u pla ta ma bi lei do sta ve li ke.

Ka sni je, po sle 1830. go di ne, uvre me po sle Ha ti {e ri fa i li be -ra li za ci je u ze mqi, ka da su se po -~e li po ja vqi va ti u ~i te qi sa na -{ih pro sto ra i {ko la, u lo gu po -sta vqa wa i raz re {a va wa pre u ze loje od go va ra ju }e mi ni star stvo.

Od sre di ne 19. ve ka ve} su bi leo tvo re ne {ko le u Tr na vi i û mi -}u, a ne {to ka sni je i u Lu ̀ ni ca -ma, ta ko da je po ne ko li ce u ve }i -ni se la, pa i u De si mi rov cu, ve}bi lo pi sme no.

Kod vi |e ni jih qu di i do ma }i nase la De si mi rov ca je jo{ pre po lo -vi ne 19. ve ka sa zre lo sa zna we dasvo ju de cu tre ba sla ti da se {ko -lu ju, jer je to po treb no da bi se u -br zao i raz voj se la. Po ~et kom dru -ge po lo vi ne 19. ve ka, na o sno vu vr -{e nih po pi sa, u se lu je bi lo po ne -ko pi sme no li ce, ko je se ve ro vat -no {ko lo va lo ili u Dra ~i ili uKra gu jev cu. Mo ̀ e bi ti da su ne kiod i mu} ni jih do ma }i na do vo di lii sa mi pla }a li u ~i te qa da u~i de -

cu ~i ta ti i pi sa ti, a uz to i ra ~u -na ti. Ni je is kqu ~e no da je to komse dam de se tih do sre di ne o sam de -se tih go di na 19. ve ka po sto ja la ine ka vr sta pri vat ne o snov ne {ko -le u se lu u ko joj se u pr vo vre mepod u ~a vao od re |e ni broj mu {ke, aka sni je i èn ske de ce. Sva ka ko daje u po ~et ku bi lo i ot po ra sla wude ce u {ko lu, a po go to vu ̀ en ske, uziz go vo re da tre ba da po ma ̀ u u po -slo vi ma, da ne ma pa ra za o bu }u io de }u, da se bo je da {a qu èn skude cu u za jed ni~ ku {ko lu sa mu -{kar ci ma.

Me |u tim, taj pro blem je re -{a van pre sve ga za ko nom o o ba ve -znom {ko lo va wu de ce ko ja na vr {ese dam go di na iz 1882. go di ne,ali i u por no {}u u ~i te qa da u be- de ro di te qe da je to za do bro wi- ho ve de ce. Iz ka sni jih iz ve {ta ja{kol skih nad zor ni ka mo ̀ e seza kqu ~i ti da je taj pro blem ve}po ~et kom 20. ve ka bio znat nosma wen.

Pr va, pa dru ga zgra da

To kom o sam de se tih go di na 19.ve ka za jed ni~ kom ak ci jom se la De -si mi ro vac i lo kal ne vla sti do {loje do for mi ra wa ne ke vr ste o snov -ne {ko le, ali sa o dr ̀ a va wem na -sta ve u pri vat nim ku }a ma u Gor wojma li. U tom pe ri o du je, na o sno vuu svo je nog pla na, za po ~e ta i grad wa{kol ske zgra de na lo ka ci ji Pe sko -vi ta po qa na po red dru ma Kra gu je -vac- Be o grad. Ne ma po da ta ka o po -~et ku grad we, ali ima zva ni~ nihpri med bi ko je je nad le ̀ ni or ganMi ni star stva u pu tio ka ko bi se ot -klo ni le u o ~e ne maw ka vo sti na o -zi da noj zgra di i ra do vi pri ve li

kra ju, a {kol ski o bje kat za do vo qiopro pi sa ne u slo ve.

Po sle vi {e go di {wih na po ra,{ko la je po ~et kom de ve de se tih godi na za vr {e na i jed no o de qe we o -pre mqe no ne op hod nim in ven ta -rom, te je od je se ni 1892. go di nepo ~e la sa ra dom. In te re sant no jeda je tek 1897. go di ne o tvo re no idru go o de qe we, ko je je, na à lost,1901. go di ne po no vo za tvo re no.Ka sni je je po no vo o tvo re no, ali jeto kom Pr vog svet skog ra ta {ko laja ko o {te }e na, te je tek po o slo bo -|e wu, u to ku 1919. go di ne, ob no -vqe na i 24. fe bru a ra po ~e la sa re- dov nom na sta vom, a o pre ma na je po -ste pe no nu ̀ nim in ven ta rom sve do1920.

U iz ve {ta ju {kol skog nad zor -ni ka iz 1919/20. {kol ske go di neka ̀ e se da de ca, za ra zli ku odpred rat nog pe ri o da, nor mal no ire dov no po ha |a ju {ko lu. Po ~e takiz vo |e wa na sta ve u no voj {kol skojzgra di u De si mi rov cu od je se ni1892. go di ne je i sto rij ski va ̀ anda tum. O o dr ̀ a va wu re dov ne na s-ta ve bri gu je vo dio bla go vre me nofor mi ra ni [kol ski od bor, ko ji jesvo jim od go vor nim ra dom o prav daopo sto ja we . Mi ni star stvo pro sve -te je od o vog da tu ma pre u ze lo o ba -ve zu da sno si tro {ko ve pla ta i na -kna da u ~i te qa, kao i iz dat ke zakon tro lu wi ho vog stru~ nog ra da.

U sled po ve }a nog bro ja de ce u po -sle rat nom pe ri o du, u pr voj po lo -vi ni tri de se tih go di na 19. ve ka,tek po dig nu ta zgra da tr pe za ri jepre tvo re na je u u ~i o ni cu u ko joj jedr ̀ a na na sta va za de cu iz O por -ni ce, dok za hva qu ju }i fi nan sij -skoj po mo }i Mi ni star stva pro sve -te ni je za vr {e na no va zgra da o snov -ne {ko le u O por ni ci.

[ko la u De si mi rov cu je, po sleo bim nih pri pre ma kra jem pe de se -tih go di na 20. ve ka, od ~e tvo ro go -di {we pre ra sla u o smo go di {wu.Ka sni je, ka da je 1972. go di ne iz vr -{e na in te gra ci ja ne kih o de qe wadru gih se la, pre tvo re na je u ma ti~ -nu {ko lu {i reg zna ~a ja u ko joj vi -{e raz re de po ha |a ju i |a ci iz O -por ni ce, Lu ̀ ni ca, Ja ru {i ca iCe rov ca. Zbog ne do stat ka {kol skogpro sto ra ta da su ko ri {}e ne i pro -sto ri je za dru ̀ nog do ma na spra tu,ko je se na la ze ne da le ko od pr vo -bit ne {ko le.

Ne po sred no po o sni va wu o smo -go di {we o snov ne {ko le po te kla jei i de ja o iz grad wi no ve {kol skezgra de. Ka da su o sam de se tih go di -na pro {log ve ka u De si mi rov cu iO por ni ci i dru gim o kol nim me s-ti ma ra |e ni se o ski pu te vi, po {tei u vo |e ne te le fon ske li ni je, in- ten ziv no se go vo ri lo i o grad wino ve ve }e zgra de {ko le u De si mi -rov cu. Me |u tim, o pet se od to ga od -u sta lo.

Tek ka da se na i ni ci ja ti vu Me -sne za jed ni ce i uz po dr {ku gra daza vo di me sni sa mo do pri nos, 1998.se za vr {a va pro je kat i u sko ro jepo ~e la grad wa no ve {kol ske zgra -de, ko ja je 1999. ve} bi la po kri ve -na.

Sa re dov nom na sta vom u no vojzgra di, kao ma ti~ noj {ko li i za u -~e ni ke ne kih o kol nih se la, kre nu- lo se u pra vo sa po ~et kom 21. ve ka.Sta ra {ko la je o sta la u za jed ni~ -kom dvo ri {tu sa no vom, te se i da -qe ko ri sti za od re |e ne vr ste na s-ta ve, s ob zi rom da je bla go vre me -no u ve de no i pred {kol sko o bra -zo va we.

Sa da {wa {ko la je mo der na gra -|e vi na sa sa vre me nom or ga ni za -ci jom i po treb nom o pre mom i sastru~ nim ka drom ko ja se mo ̀ e po -re di ti sa o nim u gra du. Wen da na -{wi do stig nu ti ni vo i zna ~aj ko -ji je ste kla u du gom vre men skom pe- ri o du su re al na po sle di ca ne go -va nog kon ti nu i te ta u ra du broj nihge ne ra ci ja. U woj su ra di li vred- ni u ~i te qi, wu je po ha |a lo vi {ehi qa da |a ka, mno gi su u na stav kuo bra zo va wa ste kli vi so ke a ka dem -ske ti tu le i po sta li u gled ne jav neli~ no sti, pa sto dva de se ta go di -{wi ca od po ~et ka ra da {ko le u De -si mi rov cu vre di da bu de za be le ̀ a -na, a i o be le ̀ e na.

(A u tor je is tra ̀ i va~

hro ni ~ar, pen zi o ner ko ji ì vi

u Be o gra du)

120 GO DI NA O SNOV NE [KO LE U DE SI MI ROV CU

Pr vo be {e jed no o de qe we

[KO LA U DE SI MI ROV CU S KRA JA 19. VE KA

NO VA ZGRA DA O SMO GO DI [WE [KO LE


Kultura

- Oduvek sam èleo da nabavimkameru i probam da snimim film.Iz te ̀ eqe, ali i potrage za film-skom tehnikom, na poklon sam odprijateqa dobio fotoaparat. Prvaèqa mi je bila da krenem u potraguza lokacijama za snimawe, danapravim neki vid dokumentacije,jer nisam ni mislio da bi mi fo-toaparat posluìo za bilo {tadrugo. Tako sam stigao doèlezni~ke stanice, nadvo`waka,ku}a pored pruge, do [est topola.Iz te filmske pri~e i probnih fo-tografija, koja se ustvari trebaleda pomognu u odabiru lokacija zasnimawe filma, sve je i po~elo,pri~a Vladimir Lon~ar.

To je bilo pre ta~no ~etiri go-dine, me|utim, ubrzo su stigleprve pohvale, koje su iznenadileVladimira, ali su ga i ohrabrileda nastavi daqe.

- Prvi motivi su bili grad iprigrad, opusto{eni objekti izgrade, ~ovek u prostoru, inter-vencija, {to je i tema ove izlo`be,kaè Lon~ar.

Prema wegovim re~ima, naizlo`bi u ogranku Biblioteke naAerodromu mogu se videti i neke odtih prvih fotografija.

- Te prve fotografije iz 2008.godine pre bih nazvao eksperi-mentisawem. Oti{ao bih na nekuzaba~enu ili zapu{tenu lokaciju ipoku{avo da prona|em dobar kadar.U po~etku je bilo dosta problema satim, ali ubrzo je sve do{lo na svo-je mesto.

Na jednoj od filmskih projek-cija u „Kutiji {ibica” SKC-aodgledao je dokumentarac o jednomnema~kom fotografu, koji se baviiskqu~ivo toniranim crno-belim

Radovi VladimiraLon~ara, ~ije se fotografije mogupogledati u ogrankuBibilioteke na Aerodromu, vra}ajunas u neka davno prohujala vremena

Фabri~ki dimwaci, siveruinirane zgrade, de-taq sa pijace, zapu{te-ni delovi grada, decakoja se igraju u haus-

toru, Lepenica... Na fotografijaVladimira Lon~ara kao da je vremestalo. Kao da se Kragujevac vratiotrideset, ~etrdeset godina unazad.A, ipak, svaka je fotografija pre-puna akcije - dobar filmski kadar.Nesumwivo je da }e takav utisakimati svi posetioci izlo`be „Dru-go vi|ewe”, koja je ove nedeqeotvorena u ogranku Biblioteke naAerodromu.

fotografijama. Upravo ta atmos-fera sepia fotografije vra}a pos-matra~a u neka davno prohujalavremena. To se Lon~aru svidelo,ali i prvi poku{aji su daliodli~ne rezultate. To ga je doveloi do nekoliko poznatih sajtova ofotografiji, na kojima je skinuo pokoju caku. Ipak, tvrdi da nemanekog uzora me|u fotografima,ali da su veliki uticaj na wega os-tavili brojni rediteqi, naro~itooni iz sovjetske {kole, ali i novognema~kog filma.

PRVA IZLO@BA VLADIMIRA LONÂRA

Od filma do fotografijeStru~no vo|ewekroz izlo`bu

Zbog izuzetne pose}enostiizlo`ba „Qubica Cuca Soki}-Pasteli” u Galeriji SANU tra-ja}e celog septembra, a jednomnedeqno bi}e organizovanostru~no vo|ewe. Posetioce }ekroz postavku provesti koautorizlo`be Nevena Martinovi}, aprvi termin zakazan je za sub-otu, 8 septembra u 12 ~asova, apotom u naizmeni~no ~et-vrtkom i subotom do kraja mese-ca.

Da podsetimo, kragujeva~kagalerija „Rima” prva je pri-vatna galerija koja je sa naju-glednijom institucijom una{oj zemqi, Srpskom aka-demijom nauka i umetnosti,organizovala jednu izlo`be.Zahvaquju}i toj saradwi i pre-stoni~ka publika ima prilikuda vidi jedinstvenu kolekcijuradova Qubice Cuce Soki}.Nakon izdavawa monografije„Pasteli Qubice Cuce Soki}”i promocija koje su odràne u„Zepter muzeju” u Beogradu iUniverzitetskoj galeriji uKragujevcu, a ~emu su prethod-ile dve izlo`be Cucinihpastela, najpre u Kragujevcu, azatim u Novom Sadu, galerija„Rima” organizovala je do sadanajobimniju izlo`bu pastelaove proslavqene umetnice isrpskog akademika, i to u ga-leriji Srpske akademije naukai umetnosti

Kao {to je istaknuto u mono-grafiji, najve}i broj pastelaiz zaostav{tine ove umetnicenalazi se u privatnom posedu,me|u kojima je kolekcija ga-lerije „Rima” kqu~na za pro-movisawe bogatog opusa QubiceSoki}.

Konkurs za Art base

Neformalna omladinskagrupa „Belgrade art teasers”raspisala je konkurs za mlade,neafirmisane umetnike iumetnice za izlagawe radova uokviru festivala „Art base” uoblasti fotografije, crteà,kolaà, grafike, slike, skulp-ture i instalacije i perfor-mansa, a tema je slobodna.

Jedan autor moè da u~estvu-je sa najvi{e pet radova. Zain-teresovani za u~e{}e treba daobavezno po{aqu uz radove iizjavu o autorstvu, odnosnore~enicu u kojoj garantuju da jeto {to {aqu wihovo delo. Rokza slawe je 10. septembar 2012.Radove (fotografije ili videoradove) treba iskqu~ivo slatina adresu: [email protected].

Festival „Art base” bi}eodràn krajem septembra unekom od izlo`benih prostorau Beogradu.

Nastavqene Gospojinske

sve~anosti

U okviru „Gospojinskihsve~anosti” otvorena je izlo-`ba Zavoda za za{titu spo-menika kulture, pod nazivom„Ba{tina pravoslavqa”. Na-jzanimiqiviji deo ove postavkepredstavqaju replike ikona sasrebrnim okovima. Pored toga,predstavqen je i deo restaura-torskih radova na kojima su uproteklim godinama biliangaòvani stru~waci ovda-{weg Zavoda, poput Starog kon-aka u manastiru Voqav~a, crkvebrvnare u Ra~i ili ku}eLaki}a u Topoli.

УКРАТКО

Vlada ne krije da je kao i mnogipre wega, na samom po~etku upao uzamku obrade slika na ra~unaru.

- Svaki mladi fotograf napo~etku upadne u zamku foto{opa,a neki i preteraju, gu{e pri~u i ba-caju je u drugi plan. To se i menide{avalo, tako da je ova izlo`baopro{taj od te ru`ne navike, odobra|ivawa slike. Ve} neko vremesamo pove}am kontrast ili sredimsvetla i tu se sva pri~a sa fo-to{opom zavr{ava, dodaje Lon~ar.

Portrete ve} neko vreme ne radi,ali to je samo zato jer je prodao ob-jektiv.

- Bio sam prinu|en da prodam ob-jektiv, a razlog je bila materijal-na situacija, tako da jo{ nekovreme ne}u raditi portrete, ali senadam ne previ{e dugo.

Ina~e, Lon~ar je do sada ob-javqivao fotografije u ovda{wim~asopisima i na nekoliko lokalnihsajtova. Ima èqu da se oku{a i unovinskoj fotorgafiji, ali to jeuslovqeno novim aparatom.

- Danas je tehnika prili~nonapredna i brzo zastareva. Zan-imqivo je da su danas mnogi fo-toaparati na mobilnim telefoni-ma daleko kvalitetniji nego, rec-imo, moj prvi aparat.

Prema wegovim re~ima, to je irazlog za{to se posledwih godina

NA REPERTOARU „SINEPLEKSA”

Peti deo popularnoghororaOd slede}e nedeqe u bioskopu „Sinepleks”kragujeva~ka publike mo}i }e da pogleda dugoo~ekivani film „Pritajeno zlo: Osveta 3D”.

Svetski uspe{na filmska fran{iza, koja jeukupno zaradila oko 700 miliona dolara,stvorena po uzoru na popularnu video igricu,vra}a se na veliko platno petim delom, uvrhunskoj 3D tehnologiji.

Smrtonosni T virus „Ambrela korporacije”nastavqa da pusto{i na Zemqi, pretvaraju}iglobalno stanovni{tvo u legije krvolo~nih zom-bija. Jedina nada qudske rase, Alis }e se probu-diti u srcu najtajanstvenijeg dela „Ambrela ko-rporacije” i otkri}e nove detaqe iz svoje mis-teriozne pro{losti dok sve dubqe istraùje tajkompleks.

Bez sigurnog uto~i{ta, Alis nastavqa potraguza odgovornima za izbijawe rata; potraga kojaje vodi od Tokija do Wujorka, Va{ingtona iMoskve, koja kulminira velikim otkri}emkoje }e je naterati da ponovo preispita {ta jeistina. Uz pomo} novootkrivenih saveznika ibliskih prijateqa, Alis mora da se bori da bi

preìvela i pobegla od neprijateqa na ivicizaborava. Odbrojavawe moè da po~ne.

Ovu horor-akciju i ovoga puta potpisujePol Anderson, koji je radio i scenario, aglavne uloge tuma~e Mila Jovovi}, Mi{el Ro-drigez, Xon Roberts i Kevin Durand.

Bra~ni problemiRomanti~na komedija „Za~in za brak” prikazu-je se u bioskopima od 30. avgusta. U filmu De-jvida Frankela glavne uloge tuma~e oskarovciMeril Strip i Tomi Li Xouns i poznatikomi~ar Stiv Karel, a scenario je napisalaVanesa Tejlor.

Kej i Arnold su veran par, ali posle nekolikogodina Kej èli da za~ini ìvot i da se pono-vo pribliì svom suprugu. Kad ~uje za poznatog

stru~waka za parove u gradi}u Grejt houpSprings, poku{a da uveri svog skepti~nogsupruga da odlete na nedequ dana bra~ne ter-apije. Nagovoriti tvrdoglavog Arnolda naputovawe je ve} samo po sebi dovoqno te{ko, apravi izazov ~eka ih kad poku{aju ponovo da za-pale iskru zbog koje su se zaqubili.

Ovaj film distributeri najavquju sa neko-liko citata dvoje oskarovaca.

Izme|u ostalog, Meril Strip kaè da Kejèli ponovo da se poveè sa svojim suprugomArnoldom. @eli da oseti tu povezanost, inti-man odnos sa wim, èli da oseti da je on in-timno zainteresovan za wu. Ali, da ste pitaliArnolda u kojoj je fazi wihov brak, verovatnobi rekao da nema pojma. Glumica dodaje da se

radi upravo o onakvom pomawkawu povezanos-ti kakvog osete mnogi parovi. Sli~no misli iXouns o svom liku. On kaè da lik koji tuma~i,Arnold, jednostavno prihvata sudbinu. Ne ̀ elipuno da razmi{qa o stawu sopstvenog braka.Nije lik koji }e se suprotstaviti onome {tonazivamo status kvo.

- Otuda poti~e i ta socreal-isti~ka nota na mojim fotografi-jama. Cela jedna generacija mladihevropskih fotografa radi na ovompravcu, ali kod nas, naàlost, nijepopuparan, kaè na{ sagovornik.

Trenutno radi sa „kanonom 350”,a sve fotografije na izlo`binastale su starim kompaktnimaparatom „nikon 995”. Kao i svakifotograf, ̀ eli ve}i i ja~i aparat,ili, kako on kaè, profesional-niji.

pojavquje sve ve}i broj mladih fo-tografa, ali i onih koji su zain-teresovani za ovu umetnost. Tako|e,dodaje Vlada, tu je i uticaj fotokluba „Apolo”, ~iji je i on ~lan.

Naime, trenutno jedini fotoklub u gradu organizator je Vladineizlo`be, ali i godi{we izlo`be~lanova na galeriji Narodne bib-lioteke, te postavke NikoleMiqkovi}a u ogranku u Koloniji.

Miroslav ÊR

Jo{ vi{e }e se iznenaditi kadabudu ~uli da je Lon~aru ovo prvasamostalna izlo`ba, a da se fo-toaparata latio tek pre koju godinu.

Nakon zavr{ene Prve gimnazi-je i studirawa ma{instva, Lon~arse obreo me|u kwigama. Trenutnoradi kao akviziter, me|utim, prvuqubav nije zaboravio. Oduvek jeèleo da se bavi filmom, a tako jei stigao do fotografije. To jeverovatno i razlog za{to se na we-govim fotografijama uvek vidipokret, filmski kadar i ono {to jeneobi~no za dana{we fotografe –socrealizam. Na wegovim slikamavidi se uticaj Tarkovskog, Vender-sa, ali i Xarmu{a.


Kultura

Poznati kragujeva~ki pisac, pre-vodilac i satiri~ar, profesorRadmilo Risti} nagra|en je nanedavno odrànom Me|unarodnomkwièvnom konkursu „MilutinAlempijevi}”. Ovaj konkurs zapisce iz zemqe i dijaspore od2010. godine organizuje Umetni~koudruèwe „Milutin Alempije-vi}” iz Frankfurta na Majni zakwièvne forme pesme, kratkepri~e i aforizme. RadmiloRisti} osvojio je drugu nagradu ukategoriji aforisti~arskekwièvnosti. Na konkursu jeu~estvovalo preko 450 stvaralacaiz zemqe i inostranstva, a najbo-qi i nagra|eni radovi ~itani sui promovisani na kwièvnim

ve~erima koje su uprili~ene tokomavgusta u bokokotorskoj Bjeli,Herceg Novom i Podgorici.

Kulturni radnik, pregalac izaqubqenik u kwièvnost Mi-lutin Alempijevi} poreklom jebio iz Gruè. Decenijama je ìveoi radio u Nema~koj, a u Frank-furtu na Majni osnovao i umet-ni~ko dru{tvo koje za ciq imaloprvo promociju onda{weg ju-guslovenskog, a kasnije srpskogumetni~kog i kwièvnog stvar-ala{tva. Preminuo je 2010. go-dine od kada ~lanovi wegoveporodice organizuju me|unarodnikwièvni konkurs posve}en us-pomeni na wega.

U zborniku radova objavqenompovodom ovogodi{weg konkursa,pod nazivom „Vetar po ocu”, Rad-milo Risti} zastupqen je sa dvade-setak odabranih aforizama, odkojih izdvajamo neke premijerno za

na{e ~itaoce: „Ne laj, ako nema{pedigre.”, „Ko zna kada bi se ogre-jao da ga nisu kremirali.”,„Oruàne pqa~ke su staromodne.Savremenija je privatizacija”,ili „Na{a zastava lagano bledi,ostala je samo bela boja”...

Ina~e, iz {tampe je upravoiza{la i nova kwiga (13. po redu)Radmila Risti}a, odabranih epi-grama „Nikad boqe” koju je objav-ilo Udruèwe pisaca Kragujevca –nekada{wi Kwièvni klub „Kata-rina Bogdanovi}”.

Z. M.

Duo alterno uKragujevcu

U okviru Oktobarskih sve-~anosti, a u organizacijiovda{weg „Muzi~kog centra”i Italijanskog instituta zakulturu iz Beograda, „Duo al-terno” iz Torina odrà}e svojcelove~erwi koncert 18. sep-tembra. Na repertoaru }e sena}i dela italijanskih kom-pozitora od ranog 20. veka pasve do danas.

„Duo alterno” nastao je uTorinu i od svog prvog nastupa1997. godine u Vankuveru imaneprestane turneje {irom sve-ta. îne ga sopran TicijanaSkandaleti, profesorka pe-vawa na Konzervatorijumu Sve-ta Sesilija u Rimu, kao i kom-pozitor i pijanista RikardoPja~entini, koji radi kao pro-fesor kompozicije na VivaldiKonzervatorijumu u Aleksan-driji. Na svom repertoaru ovajduet ima zastupqena dela kom-pozitora od ranog 20, veka pa dodanas. ûveni Enio Morikonei \akomo Mancini, kao i mno-gi drugi kompozitori, pisalisu muziku za ovaj dvojac.

Koncert proslavqenog sas-tava „Duo alterno” zakazan je u20 ~asova, u Kwaèvsko-srp-skom teatru.

Pri~a o qubavi

Pozori{te za decu startova-lo je sa novom sezonom 1. sep-tembra, a slede}a na reper-toaru je predstava „Magare}akoà”, u suboru, 8. septembra, u12 ~asova. Ovaj komad reìraoje Milo{ Krstovi}, a igrajuNevena Brzakovi}, Dubravka\or|evi}, Milomir Raki},Darija Ne{i} i Petar Luki}.

Qubav, dare`qivost i naj~as-nije namere jednog kraqa nisudovoqni da op~ine srce Maga-re}e koè. Najvi{e {to mogu dau~ine jeste da je odvedu na putsamospoznaje, potrage zavlastitim identitetom, kojinikada nije li{en te{kihisku{ewa, izazova i velikepatwe. Na tom putu Magare}akoà upoznaje i svoje prave do-bre osobine, a koje }e sa svojestrane pokrenuti hladno srcemladog princa. Nakon ove pred-stave najmla|a kragujev~ak pub-lika moè da pogleda „Pepe-qugu” u sredu, 12. septembra, u18 ~asova.

Kratke pri~e Korneta

Izdava~ka ku}a „Kornet”raspisala je konkurs „Brzepri~e Srbije” za kratku pri~u,pod parolom „[to se brzopi{e, brzo se i ~ita”. Nakonkurs mogu da se prijave svikoji pi{u zanimqive pri~e, arok za prijavqivawe je 1. okto-bar. Pravo u~e{}a na konkursuimaju svi, a uslov je da pri~abude napisana na srpskom ilinekom sli~nom jeziku, da nebude duà od 6.000 slovnihznakova, a prijavqivawem nakonkurs, autori pri~a au-tomatski ustupaju autorsko pra-vo „Kornetu” da odabrane pri~eobjavi u kwizi.

Pri~a treba da budedostavqena na mejl [email protected]. Izbor najboqih30 pri~a, po odluci samihu~esnika i onih koji konkursbudu pratili, bi}e publikovanu kwizi „Brze pri~e Srbije”.

УКРАТКО

LIKOVNA KOLONIJA UGRU@I

Stiù Francuzii Ukrajinci

U Kni}u i selu @uwe, od 8. do 15.septembra bi}e odràna 17.Likovna kolonija „Gruànskajesen”, na kojoj }e u~estvovatidvadeset umetnika.

Kako su organizotori ove man-ifestacije najavili, ove godineu~estova}e umetnici iz Ukrajinei Francuske, ve} tradicionlanonastupi}e i pesnik DobricaEri}, kao i dramski umetnikSa{a Pilipovi}, glumac Kwa-èvsko-srpskog teatra.

Umetnici }e biti sme{teni udoma}instvima koja se baveseoskim turizmom u selu @uwe,na obali Gruànskog jezera. Temekolonije bi}e etno motivi, mrt-va priroda i pejzaì.

Tokom kolonije bi}e organi-zovan i izlet za umetnike kako bise upoznali sa kulturnimnasle|em op{tine Kni} igruànskog kraja. Bi}e u prili-ci i da vide manastir Kamenac uselu êstin iz 15. veka, crkvu uBor~u iz 14. veka, kao i sred-wovekovni grad Bora~.

Posledweg dana rada kolonijebi}e organizovana izlo`ba uDomu kulture u Kni}u i zavr{nove~e u hotelu „Euro gaj”.

„ALNARI” NAGRA\UJE

Kobna saobra}ajkaDva najbrà ~itaoca „Kraguje-va~kih” bi}e i ovog petka uprilici da svojoj bibliotecidodaju zanimqiv naslov izda-va~ke ku}e „Alnari”. Potrebno jeda u petak, 7. septembar, po-zovete 034 333 111, posle 10~asova i dobi}ete roman „Lede-na opasnost”, autorke SandreBraun. Dobitnici }e svoje kwigemo}i da preuzmu u kwiàri„Vulkan” u Roda centru.

Napetost dostiè zastra-{uju}e visine u ovom vrtlogumisterije, strasti i nezamis-livih obrta. Nakon porodi~netragedije, Lili i Da~ poku{alisu da prona|u utehu u u{u{ka-

nom planinskom gradi}u Kliri u Severnoj Karolini.Me|utim, niti su prona{li idilu kojoj su se nadali -u Kliriju je nestalo pet èna, a smatra se da je za wi-hovu smrt odgovoran surovi serijski ubica za kojim setraga - niti su uspeli da sa~uvaju brak. Iako Da~ nas-toji da zadrì Lili, ona jedino ̀ eli da {to pre pobeg-ne iz wihove kolibe. Dok sneg sve ja~e veje, Lili }e uùrbi na klizavom drumu izgubiti kontrolu nad svo-jim vozilom i udariti mu{karca, Bena Tirnija. Budu}ida je Ben povre|en i da su svi putevi neprohodni, ne-maju izbora nego da se probiju do kolibe i tu sa~ekajuprolazak sne`ne oluje. Dok oni ~ekaju u kolibiodse~eni od svih, Da~ dobija informacije da je upra-vo Tirni traèni serijski ubica, a Lili po~iwe se pitada li joj ve}a opasnost preti od smrzavawa ili od zgodnogstranca pored we.

INDIJSKI PLES NA SCENITEATRA

Pri~a o drevnimbogovimaIndijska plesna grupa „Katak”, koja izvodi tradi-cionalni indijski ples, nastupila je pred kragujeva~kompublikom, u Kwaèvsko-srpskom teatru, predstavom„Ona”. Izvo|a~ i vo|a plesne grupe [armiste Mukherxiosmislila je koncept, scenario i koreografiju za ovuplesnu predstavu, u kojoj je, pored ove vrhunske umetnice,u~estvovalo i pet plesa~ica ~lanova plesne grupe.

Predstava „Ona” je plesna pri~a o drevnim bogiwa-ma koje se spomiwu u Rig Vedi, jednom od najstarijih za-pisa u istoriji, koji poti~e iz vremena izme|u 1700.i 1100. godine pre nove ere. Predstava se bavi sa {estènskih boànstava koja se spomiwu u Rig Vedi, svakapredstavqa mo} prirode, a prema interpretaciji ko-reografa i aspekte qudskih emocija i boànskog duha.Isto tako, ovaj komad se sastoji iz {est kompozicija odkojih je svaka posve}ena jednoj bogiwi i interpretiranau savremenom duhu, pristupa im se sa radoznalo{}u iqubavqu prema sna`nim prirodnim pojavama i ap-straktnim silama koje one predstavqaju.

Vo|a plesne trupe iz Indije [armista najavqena jekao umetnica koja je razvila li~ni unikatan plesnistil, prirodan, spontan, razdragan i nesputan, a wenasnaga je u tome {to odmah uspeva da uspostavi prisnostsa publikom, pa ~ak i inostranom koja nije upoznata sa„Katak” plesom.

Imala je brojne nastupe u Indiji i inostranstvu, uSAD, Kini, Nepalu, Banglade{u, zemqama Sredweg is-toka, Jordanu i Indoneziji. Pod pokroviteqstvom In-dijskog saveta za kulturu ova umetnica je imala turne-je po Africi, Madagaskaru, Nema~koj, [paniji,Norve{koj i Venecueli.

Kamerni hor iz beloruskog gradaMinska „Salutaris” nastupi}e uponedeqak, 17. septembra, u saliPrve gimnazije u Kragujevcu, na-javili su organizatori. Hor }epotom, u utorak 18. septembra,nastupiti u beogradskom „Kolar-cu”, a dan kasnije, 19. septembra,u Sinagogi u Novom Sadu.

Na programu koncerata pro{lo-godi{weg pobednika festivalahorova „Mokraw~evi dani”, bi}edela Stevana Mokrawca, duhovnamuzika i beloruske narodne pesme.

Na izvo|a~kom repertoaru ima-ju renesansnu muziku, duhovnu,

taris“. Zavr{ila je beloruskuDràvnu muzi~ku akademiju 1994.godine, kao diplomirani diri-gent i peva~. Trenutno vodi ihor pri pravoslavnoj crkvi uMinsku.

sla. U maju 2010. godine hor je os-vojio i prvu nagradu na Interna-cionalnom festivalu pravoslavnecrkvene muzike u Poqskoj.

Dirigent Olga Janum je du{a ikreativni direktor hora „Salu-

tradicionalnu belorusku i rusku,izvornu narodnu muziku iraznovrsne pop aran`mane. Vi-sok profesionalni nivo inter-pretacija sloènih programapotvrdio je niz koncerata uSloveniji, [paniji, Italiji, Po-qskoj, Bugarskoj, Nema~koj, Lit-vaniji i Belorusiji. Hor je 2009.godine osvojio prvu nagradu nadesetom festivalu pravoslavnemuzike u Minsku, a iste godine je,u saradwi sa Operskim studiomBeloruske dràvne muzi~keakademije, postavio na scenu ope-ru „Didona i Enej” , Henrija Per-

KONCERT „SALUTARISA”

Turneja po~iwe uKragujevcu

ETNOLO[KA POSTAVKA

êtirileva~kaselaU Ku}i prote Miloja Barjaktare-vi}a otvorena je izlo`ba predmetai fotografija sa etnolo{kih is-traìvawa iz ~etiri leva~ka selau kragujeva~koj op{tini, koje susproveli kustosi ovda{weg Naro-dnog muzeja. Sva istraìvawa susprovedena tokom septembra i ok-tobra pro{le godine, i to u seli-ma Dulene, Velike P~elice, Sugu-bina i Gorwa Sabanta. Obra|ene suteme iz oblasti zemqoradwe,sto~arstva, ratarstva, vino-gradarstva, vo}arstva, p~elastva,lova i ribolova. Tako|e, na ovojizlo`bi predstavqena je i doma}aradinost, sprave za preraduvlakana, tka~ke sprave i poma-gala, uzorci i pribor za {ivewe,vez i pletewe, ku}ni alat, svakod-nevna i sve~ana ode}a, obu}a inakit, ukra{avawe i li~ni pred-meti, ali i svadbeni obi~aji,slave, zavetine, litije, kao ipisani zapisi i fotografije.

Ovim istraìvawem snimqenoje 1.013 fotografija na terenu,skenirano je 447 fotografija izporodi~nih fondova, a na pok-lon je dobijeno 20 predmeta i 23fotografije.

NAGRADA KRAGUJEVA^KOM PISCU NAME\UNARODNOM KONKURSU

Radmilu Risti}uMilutin

Alempijevi}


Кao va zal U ga ra i de spot\ur |e bio je ~lan vi te -zo va re da zma ja. Kon -kre tan do kaz za to je igrb Bran ko vi }a ko ji uci me ru ima ras kri qe -nog zma ja. Sva i ma wa i

po se de ko je je i mao we gov u jak de -spot Sta fan u U gar skoj za dr ̀ ao jei on, a o sim to ga we gov ve li ki ~el -nik Ra di~ Po stu po vi~, ko ji je tobio i ra ni je, bio je vi tez re da Zma- ja. I Du brov ~a nin Ju ni je Gra di},po sla nik de spo ta \ur |a u I ta li -ji, i mao je ti tu lu vi te za, ali bezde spo to ve sa gla sno sti ni je hteo dapri mi jo{ jed nu od ti tu la ko ju jedo de qi vao kraq Al fons A ra gon -ski.

Po u zda ni ji po da ci po sto je i zade spo ta Vu ka, si na Gr gu ra Bran ko -vi }a. Trag je sa ~u van u na rod nomse }a wu kroz ep ske pe sme „@e nid -ba zmaj de spo ta Vu ka” i „Por ~a od

A va le i Zma jog we ni Vuk”. Pre male gen di, tur ski ha ram ba {a Por ~aje go spo da rio gra dom @r no vom navr hu A va le o da kle je na pa dao,pqa~ kao i u ce wi vao o kol ne sta -nov ni ke. Na mol bu po tla ~e nog na -ro da Zma jog we ni Vuk je li~ no u bioPor ~u na sa mom vr hu pla ni ne,kod sta re tvr |a ve, pred ê mer liku lom, za ~i ju ka pi ju ga je pri ko -vao svo jim ko pqem.

Jo{ in di ka tiv ni ja je fre ska iz1476. go di ne. Vuk dr ̀ i u ru ci {titna ko me se na la zi po ro di~ ni grb.Na gla vi ima {lem sa ci me rom. O -br ve su gu ste i spo je ne, vrat de beoi pre kri ven kr qu {ti ma, vi li ca iz -du ̀ e na kao u zve ri, a iz ra {i re nihno zdr va pu {i se dim. De sna ru kado se ̀ e do ko le na, a dla ka va {a padr ̀ i tur sku gla vu. U po za di ni, izagla ve vi te za, na zi re se du gi zmaj skirep. Sli~ no ga je o pi sa la i na rod -na pe sma: „Na we mu je ~u do od bi -qe ga, Na gla vi mu tri pla me navu~ ja, Iz u sta mu mo dar pla men bi -je, Na de sni ci sa bqa za pa sa na. Okowe je gu ja (zmaj ka) u mo ta na, U zu bi -ma {e sto per ca dr ̀ i“.

Vuk - de spot Ra {ke od 1471.

Na di mak Zmaj je do bio kao pripad nik u gar skog vi te {kog re da,i a ko ne ma po da ta ka da je do bio ilino sio or den Zma ja. ]o ro vi} je iz- neo pret po stav ku da je ovo ime do-

bio po „jed noj voj ni~ koj spar vi 15.ve ka, ko ju su ju na ci no si li na gla -vi u ob li ku zma ja, da bi wom, si pa- ju }i va tru i dim, za stra {i va li ne -pri ja teq ske voj ni ke i ko we“. Dra -gu tin Ko sti} mi sli da je na di mak„kao no si lac or de na 'zma ja' ko ji seno sio na vra tu o lan cu“ i pret po -sta vqa da ga je mo gao do bi ti 1469.go di ne ili ga je na sle dio od svo jihpre da ka.

Vuk je van bra~ ni sin Gr gu raBran ko vi }a i u nuk de spo ta \u -ra|. Pre ma I la ri o nu Ru var cu,bio je „na tu ral ni sin“, a ro dio seoko 1438. go di ne. Ne zna se ko je bi -la Vu ko va maj ka, a ep ska na rod natra di ci ja je zna kao An |e li nu.Pre ma ha gi o graf skom tek stu „Mo -ra da je o tac Gr gur i mao ne ku qu -bov cu u Du brov ni ku... Pi ta we je dali se sta ri sle pi ple mi}, u op {te,è nio. Sam de spot (Vuk) je pri ~ao,i to ve} pred sam kraj ì vo ta, daje ro |en na pla ni ni Ja stre bac, a damu je maj ka zmaj ko ji bqu je va tru. Zao vom pri ~om po ve li su se gu sla rite su to po re klo u ze li kao je di nomo gu }e...“.

Gr gur Bran ko vi} je naj sta ri jisin de spo ta \ur |a Bran ko vi }a,ro |en u we go vom pr vom bra ku. \ur -|e je u tom bra ku bio sa }er komKon stan ti na De ja no vi }a i E do ki -je Kom ni ne, ~i je ime je o sta lo ne -po zna to (1400-1413.), a sa wom je i -mao Je le nu, To do ra (u mro oko 1428.go di ne), Gr gu ra i Ma ru. Kao ta kav,Gr gur je bio od re |en za na sled ni -ka srp skog pre sto la. Po sle pa daSme de re va 1439. go di ne Tur ci suza ro bi li pre sto lo na sled -ni ka Gr gu ra, a za jed no, save} za to ~e nim bra tom Ste- fa nom, o sle pe li su ga u a -na dol skom gra du To ka tu,1441. go di ne.

Ka da je de spot \ur |e u s-peo da o slo bo di Sr bi ju,vra }e ni su mu o sle pqe nisi no vi. Za na sled ni ka pre -sto la je od re |en najm la |isin La zar, a ka da je i on u -mro, 1458. go di ne, za de spo -ta je pro gla {en sle pi Ste- fan. Tur ci su kre nu li naSr bi ju vo de }i sa so bomsle pog Gr gu ra ko ji je hteoda uz wi ho vu po mo} po sta -ne de spot. Sa so bom je vo- dio i svog van bra~ nog si naVu ka. Ka da su u pa li u ju ̀ nuU gar sku, Tur ke je pred vo dioVuk Gr gu re vi}, ali je we go -ve tru pe po ra zio u gar skikraq Ma ti ja, „ubi Vlka uSre mu“. Po sle pa da srp -ske de spo to vi ne Gr gur jeì veo u Tur skoj po red svoje tet ke, sul ta ni se Ma re,~i ju po li ti ku je sle dio.Ta mo se za ka lu |e rio kao mo nahGer man da bi u mro u ma na sti ru Hi- lan da ru 1459. go di ne.

Po sle 1459. go di ne u gar ski kraqMa ti ja je sma trao da mo ̀ e ras po -la ga ti ti tu lom srp skog de spo tapo ku {a va ju }i da je da i we go vomplem stvu. Me |u tim, kraq je na glopro me nio svo je mi {qe we i pri h-va tio jed nog od po to ma ka \ur |aBran ko vi }a kao „de spo ta Ra -{ke“ na sto je }i da mume |u ro |a ci ma pro -na |e i na sled ni -ka. Srp ski de s-pot je po staoVuk Gr gu re vi}ko ji je pre to -ga bio protiv nik kra -qa Ma ti je,ì ve }i ubli zi ni ru -me lij skog be- gler be ga Isa-be ga. Vuk je bora vio sko ro petgo di na na tur skojte ri to ri ji. O ~i gled noda je Vuk pri {ao U ga ri ma

kra jem 1464. go di ne stu piv {i u u -gar ski red vi te zo va Zma ja ko ji jeob no vio kraq Ma ti ja, a to je bi lopre sud no za do bi ja we ti tu le. Zmajog we ni Vuk po sta je de spot Ra {ke1471. go di ne.

Zver u go spo da ru

Vuk je od mah do bio ne ke po se deko ji su ne ka da pri pa da li de spo -

ti ma i to Slan ka men, Ku pi -nik, I rig i Ber ka so vo. U

u gar sku slu ̀ bu sustu pi li i Ste fan

i Dmi tar Jak -{i}, si no viili po sin civoj vo de Jak {e,ko ji je bione ka da kodde spo ta \ur -|a. Da li su ioni stu pi li ured Zma ja ne -

ma di rekt nihin di ci ja. U i sto

vre me je do {ao iMi lo{ Bel mu ̀ e -

vi} ~i ji su pre ci ta -ko |e bi li u slu ̀ bi de spo -

ta \ur |a. Ova srp ska vla ste la jebi la vr lo ver na kra qu Ma ti ji i onih je sa wi ho vim od re di ma ko ri -stio gde mu je bi lo po treb no. De s-pot Vuk se bo rio i u ̂ e {koj i za za- slu ge je do bio grad Be la Ste na uSla vo ni ji i ve li ka i ma wa po ro di -ce Te tu {e vi}. Kraq je mno ge pri- do bi jao i do de qi va wem vi so kihti tu la, ta ko da je Ni ko la I lo~ kipo sta vqen za kra qa Bo sne.

Kraq Ma te ja je 1475. go di ne po -~eo ve li ke pri pre me za rat pro tivTur ske pod ra zu me va ju }i u pad uVla {ku i Er deq sa ci qem da navlast do ve de Vlad tre }i Dra ku la,vi te za re da Zma ja, ko ji je bio za to -~en ne ko li ko go di na u U gar skoj.Pod ko man dom de spo ta Vu ka i VladDra ku la za u zet je [a bac, spa qe naSre br ni ca, za u zet grad Ku~ lat.Na pad nut je Zvor nik i tu je Vuk biora wen u no gu. Na pad nu to je i blo -ki ra no Sme de re vo, ta ko {to suoko we ga bi la iz gra |e na tri u tvr -|e wa od ko jih se ono na Du na vu zva- lo Vi te {ka tr pe za. Vuk je po ra ziojed nu tur sku voj sku i sa za ro bqe -ni ci ma i wi ho vim za sta va ma je o -ti {ao u Bu dim, gde ih je 8. sep tembra 1476. go di ne u jed noj sa li kra -qe vog dvor ca, po klo nio kra qu.

Ka da je sme de rev ski san xak-begAli-beg sa ve li kom voj skom pre -{ao Du nav i po ~eo da pqa~ ka kra- je ve oko Te mi {va ra, Vuk je sa voj -skom Di mi tri ja Jak {i }a iPe trom Do ci jem u speo dapo be di kod Po ̀ e ̀ e me,u bi je Ali-be go vog bra- ta u dvo bo ju i da za -ro bi oko 300 Tu ra -ka. Ne ki za pi sibe le ̀ e da je u to kutih ra to va Vu ko vopsi hi~ ko sta webi lo po qu qa no.U ne ko li ko na -vra ta je nag {e t-ao boj nim po- qem po sle bit -ke: „I ta ko se

Фељтон

Пише Живојин Андрејић

VI TE ZO VI RE DA ZMA JA DESET MILENIJUMA SKRIVENE TRADICIJE EVROAZIJE (15)

Zmaj Ogweni Vuk Despot

moj go spo dar po ~eo gu bi ti. U bi cipro ti vu A u stri ja na ca, na boj nompo qu, {e tao se nag... Jed ne zi me za- klao je zu bi ma di vqu svi wu. Mo rada je po sto ja la u we mu ne ka zver.“

Ste fan Ba to ri i Vlad Dra kul supro dr li u Vla {ku, a za tim su Tur- ci u spe li da u bi ju Dra ku la. U to -ku 1479. go di ne Tur ci su pro va li -li u Er deq, a po tom je do {lo dobit ke na Hleb nom po qu, gde su po -tu ~e ni za hva qu ju }i Pa vlu Ki wi -ì ju i srp skim rat ni ci ma na ~e -lu sa jed nim od Jak {i }a. Ve} sle -de }e go di ne Ma te ja je kre nuo u Bo -snu, a po tom je u sle dio pro dorPa vla Ki wi ̀ i ja u Sr bi ju sve doKru {ev ca, o da kle se put U gar ske u -pu ti lo pre ko 60.000 Sr ba. Ka da jeu mro sul tan Meh med dru gi 1481.go di ne de spot Vuk sa Pa vlom Ki -wi ̀ i jem i Ste fa nom Ba to ri jempro di re kroz Sr bi ju, a po tom krozTur sku.

Pro do ri kra qe ve voj ske na te r-i to ri je pod tur skom vla {}u o sta -vqa li su pu sto{ po sle pa qe wasvih na se qa na ko ja se na i la zi lo.De spot Vuk je na neo o grom nu {te -tu pa qe wem po qa i na se qa. U ve li -kim po ho di ma u Bo sni i Sr bi ji,1480. i 1481. go di ne, Vuk Gr gu re -vi} i srp ske voj sko vo |e su pot pu -no po dr ̀ a va li ko lo ni za tor skupo li ti ku. Tri da na je ha rao poVrh bo sni, a po tom je po ra zio Tur -ke i kod Trav ni ka. U je sen 1481. godi ne Vuk je raz bio voj sku sme de -rev skog se ra ske ra Sken der be ga,sju rio se do Kru {ev ca i iz we ga od -veo pre ko 60.000 Sr ba. Vu ko vibro do vi i {aj ka {i su se kod Be o -gra da su ko bi li sa tur skom flo tom.[aj ka {i su po to pi li 24 tur ske la -|e. Pri li kom vo |e wa ra to va kraqMa ti ja je i mao tri voj na lo go ra: u -gar ski, ~e {ki i srp ski.

O ro |a va we u gar skog i a ra gon skog zma ja

Zmaj de spot Vuk je u 1482. go di -ni sa srp skom voj skom raz bio je dantur ski ko wi~ ki od red kod Be ~e ja.Po sle ove bit ke po no vo su se ja v-i li kod Vu ka zna ci du {ev nog ra s-troj stva zbog ~e ga je i kraq Ma ti -ja bi vao za bri nut i od lu ~io je davi {e ne pred vo di voj sku. U za kqu -~i va wu mi ra sa sul ta nom Ba ja zi -tom dru gim glav nu re~ ima de spotVuk ko ji da je jem stvo „svo jom gla -vom, ve rom i du {om“ da }e se kraqdr ̀ a ti o no ga {to on u go vo ri. O vajmir je u ma wio {an se da se po no vostvo ri dr ̀ a va srp skih de spo ta,ali do mi ra ni je do {lo. Tur ci supro va li li iz Bo sne, pre ko Hr vat -ske, u Kraw sku i Ko ru {ku. Na po -vrat ku su ih na re ci Uni do ~e ka lihr vat ski ban Ma ti ja Ge reb, Ber nar -din Fran ko pan i de spot Vuk. Bit- ka je tra ja la dva da na i za vr {e naje pot pu nim po ra zom tur ske voj ske.Ne ki ne do voq no po u zda ni iz vo ritvr de da je u bi ci u ~e stvo vao Ali-beg ko ji je te {ko ra nio Vu ka. Ve}16. a pri la 1485. go di ne u mro je uSre mu de spot Vuk Bran ko vi}, bezpo tom stva,sa oko

ZMA JOG WE NIVUK, PRE MA

V. TO MI ]UGRB BA TO RI JA

GRB KRA QA MA TI JE KOR VI NA U BU DI MU

GRB BRAN KO VI ]A

DE SPOT \UR \EBRAN KO VI]


Рукописи

So ba je iz gle da la, i sto vre me no, u re |e no ine ~i sto. Wih dvo je le ̀ a li su go li, na ka -u ~u. Kroz za ve se se s na po rom pro bi ja la,

i{ ra fi ra na sen ka ma ~ip ki, dnev na sve tlost.- Qi qa je jed na od naj bo qih è na ko je po zna-

jem - re kla je è na, ~up ka ju }i dla ~i ce na we- go vim gru di ma. - Ne tre ba ovo da joj ra di{.

- Ko joj to ra di? Ja ili ti? I ka kve ve ze na{od nos ima sa Qi qom? Qi qa je naj vo qe ni ja ̀ e -na na sve tu - re ~e on.

Dok je to go vo rio, pre la zio je dla nom pre kowe nog do weg sto ma ka.

Ona ga, iz ne na da, la ko u da ri pe sni com po gru -di ma, ta mo gde je do ma lo ~as ~up ka la dla ~i ce.

- Mr zim te! - re ~e ka pri ci o zno, a on da do da -de, kao u iz ne nad nom na stu pu ne mo }i: - Pri ja -ju mi tvo ji do di ri...

Na glo je u sta la. Ta ko na ga, o kre nu ta mu le |i -ma, o ~u va la je i skon sku ̀ en sku le po tu, onu ko -ja se ne da o ce ni ti dok je è na ob u ~e na. Ne sa -mo u pre fi we nom ob li ku iz vi je nog pa sa, ne sa -mo u ku ko vi ma ko ji ma je u me la za no sno da wi -{e (tek kad bi se ski nu la po sta ja lo je o ~i -gled no da u op {te ni je mr {a va ka ko je iz gle da -lo dok je bi la u u skim far mer ka ma), ~ak i sa -da ka da je ja sno o da va la sta tu e tu ̀ e ne u zre limgo di na ma (sa ma lo o pu {te nim doj ka ma ko je muni je do zvo qa va la da qu bi). O smeh za do voq -stva, po sle u ̀ it ka ko ji je do ne lo spa ri va we, ot -kri vao je pre bo ru ne go ja mi cu na o bra zi ma. Mo -gla je bi ti u ka snim ~e tr de se tim go di na ma.

- Ko li ko sam pu ta se bi re kla: ni ka da vi {e sao ̀ e we nim mu {kar cem!

- Taj prin cip za me ne ne va ̀ i - re ~e on, neba{ u ve re no. - Ve ru jem da je nas dvo je spo jio ne -ki vi {i za kon.

O se }a lo se da ne ve ru je u to {to go vo ri.Pri {la je zi du na ko jem se na la zi lo ne ko -

li ko u ra mqe nih sli ka. Jed na od wih, o ~i to, bi -la je wen por tret. Lik mo ̀ da ni je ve ri sti~ kipo go |en, mo ̀ da sli kar ni je hteo do kra ja da gaot kri je (jer se u o sta lim we go vim po te zi ma, re -ci mo u na bo ri ma we ne suk we, o se }a lo da on tomo ̀ e iz ve sti do kra ja, sa mo ako è li). Ali, kobi za vi rio du bqe u sli ku, mo gao je la ko da pre- po zna u pra vo do ma }i cu o vog sta na. Na por tre -tu je se de la u sto li ci, pre kri ve na svi le nim ve -lom, ob na ̀ e nih gru di. Pod sli kom se vi deo pot- pis, ne ~i tak, pi san ne srp skim pi smom. Ona,zde sna na le vo, pre |e pr stom pre ko pot pi sa i,mr da ju }i ko ket no ra me ni ma i na gla {a va ju }isva ko iz go vo re no slo vo, ras tu ma ~i pot pi sa nune ~it kost:

- B-a-s-a-r-i-}.- Ni sam se pot pi sao na a rap skom da bi pot-

pis bio ~i tan na srp skom - re ~e Ba sa ri}. - Kad bi u o vom gra du zna li da je ova sli ka

tvo ja - re ~e ona, sme {e }i se, i po no vo pri |e ka -u ~u na ko jem je on le ̀ ao - po sta lo bi im ja sni- je za {to si o tvo rio mo ju iz lo ̀ bu.

- Sve jed no mi je da li }e sa zna ti, ili ne - re -~e on. - I ni sam o tvo rio tvo ju iz lo ̀ bu zbog sek- sa sa to bom. Naj pre sam po gle dao tvo je sli ke, on -da sam iz lo ̀ io svo je pri med be, iz lo ̀ ba je pro -{la u met ni~ ki sa vet i tek za tim sam je o tvo rio.To je sve. Qu bav ni ci smo po sta li ka -sni je. Mi slim da je to va ̀ no na gl-a si ti. Ja ne stu pam u qu bav ne od -no se da bih u u met no sti pra viou stup ke.

- Haj de, haj de - re ~e ona i ro -ni~ no. - Ne mo ra{ se me -ni prav da ti. Ali,po mi sli ka kvebi se pri ~ei s p r e d a -

le.- Ka ̀ em ti - to mi je ne bit no. I mam pra vo da

pra vim por tre te ka kve è lim i da ih pot pi -su jem o na ko ka ko è lim. Sve jed no mi je da li tone ko zna ili ne zna.

- Me ni ni je - re ~e ona. - Ne bih vo le la da seto sa zna, zbog Qi qe. O bo ̀ a vam je.

- I ja je o bo ̀ a vam. Da je ne o bo ̀ a vam ne bihje ni è nio. Ne bih je na ~i nio maj kom svo je de -ce - re ~e on. - Bu di si gur na da woj ni {ta ne fa -li. A sa da pri |i da se vo li mo jo{ ma lo.

Ona pri |e le luj nim ko ra kom i za gle da se uwe go vo ne sklad no te lo i me |u we go ve no ge.

- Go spo di ne pev ~e - re ~e ona i gri vo, kao dapre ti. - Mo gla bih da ti ot ki nem gla vi ~o rak.

Le ̀ e kraj we ga, za gr li ga le vom no gom. Ko le -no iz ne na da mu nu me |u we go ve no ge. On jek nu odbo la. Bol je, u o sta lom, bio tre nut no sna ̀ an, alise pre tvo rio u za do voq stvo. Ona je to u me la.

- Ko ri sti{ to {to sam u sa mqe na - re ~e, uz- dah nuv {i iz me |u dva po qup ca ko ji ma je vla ̀ i -la we go ve u sne i je zik, dok se, i sto vre me no, ~vr -sto pri pi ja la uz we ga. - Svi vi, o sta li, i ma tesvo je pri ja te qe, za jed ni~ ke ve ~e ri, ro {ti qa wa,ka fa ne, re dov ni seks, po mo} bli ̀ wih. A ja samu o vom je be nom gra du sa mot wak. Da li je to pra -vi~ no? Mo ̀ da sam za u met nost ̀ r tvo va la mnogo vi {e ne go ti. A {ta mi se vra ti lo?

U ~i ni mu se kao da ~u je svo je sop stve no va-j ka we pred u spe {ni jim sli ka ri ma od se -be, o ni ma ko ji bi, kat kad, go sto va li u grad-

skoj ga le ri ji i hva li li se na gra da ma, ot ku -pqe nim sli ka ma i od zi vom kri ti ke. Mo ra da ion wi ma, on da kad se à li na svo je pro vin cij -sko pro fe so re va we, na sli na ve {ko lar ce ko jeu za lud u~i per spek ti vi i re skim po te zi ma ki -~i ce, zvu ~i o va ko u bo go i jad no, ba{ kao ona sad,pred wim. Ra zli ka je sa mo u to me da on sa wi -ma, bez raz lo ̀ no u spe {ni ji ma, ne u pra ̀ wa vaseks. A mo ̀ da to ne ~i ni sa mo za to {to ga za seksni su ni pi ta li? Mo ̀ da bi, ko zna, i pri stao?Seks u o vim po znim go di na ma je na ~in da se ne -kom ne do hvat nom pri bli ̀ i{ na ne pri stoj nu,pot ko ̀ nu bli zi nu. Ta kva bli zi na, na po kon,do ne se pot ko ̀ nu bo lest za jed ni~ kog ra zo re wa.[ta sad da joj od go vo ri, a da se ne o se ti bed ni- jim od we? Mo ̀ da je tre ba lo za dr ̀ a ti ma skunad mo }i ko ja sva kog ~o ve ka su o ~e nog sa su {tin -skim pra zni nom, ili ne sa vla di vom la` ju, ~i -ni po vre me nim pro vin cij skim glum cem.

- I ma la si po ro di ~an ì vot i ni si bi lasre} na - re ~e on, pod vla ~e }i je pod se be. - [tati je to do ne lo, o sim ne spo ra zu me? Zar su qu -di s ko ji ma si ì ve la mo gli da shva te da si, dali da ka ̀ em, u met ni ca? Za bo ra vi. I ni si sa mot- wak, i ma{ si na. Da kle, i ma{ za ko ga da se bo -ri{. Da ni si bo rac, zar bi pri vu kla o va kvogmla di }a - to je re kao sme {e }i se, ma lo se us- to bo ~iv {i, o na ko sme {no ma qav i nag, tre nu -tak pre no {to }e se spo ji ti.

Bio je mla |i od we mo ̀ da i svih de set go di -na. To se sve do o vog tre nut ka ni je o se }a lo.

- Ni sam ba{ to li ko ma to ra - re ~e ona, pod -me {ta ju }i se pod we ga i po ~i wu }i o te ̀ a no dadi {e zbog za do voq stva ko je je o se }a la.

- Me ni si do voq no mla da - re ~e on. - A ako se -bi ne mo ̀ e mo pri u {ti ti ovo ma lo za do voq stva,zbog ~e ga i ì vi mo? Ja i ti se ni smo sre li slu -~aj no. Sre li smo se u a te qeu. Ti zna{ ko li ko ce -nim tvo je sli kar stvo.

Zna la je da la ̀ e. Ali, sa da, re ~i vi {e ni subi le va ̀ ne, va ̀ an je bio ~vrst za gr qaj. Wih dvoje su plo vi li o nim ne la kim go di na ma ì vo ta,ka da se stra sti ili ga se, ili pa le po sled wi put

o na ko kao u pr voj mla do sti.La` je po ma ga la da selak {e pre bro di dan, ili

no}, ili ovo prepod ne.

Ona jek nuod za do voq -stva i ot po -~e da pra tiri tam we go -

vih bo ko -va, ja ko

iz vi ja ju }i no ge i po di ̀ u }i ih o na ko ka ko je onto è leo, sve do we go vog vra ta. U me sto da ka ̀ eda ne zna {ta ih o va ko spa ja, ona je uz di sa la ipru ̀ a la mu je zik i u sne, po ku {a va ju }i da is- pu ni svu pra zni nu ko ju je, mo ̀ da, po ne kad, o se -}a la. Sa da je ona po pu we na, u za gr qa ju sa sli -ka rem ~i ju je iz ve snu u met ni~ ku sna gu do bro po -zna va la i mo ̀ da je jed na ~i la sa e ro ti~ kom. Toje bio po ~e tak wi ho vog od no sa, a sre di na i krajo sta vqa ni su ~i sto fi zi~ koj uz bu |e no sti ko jaje do no si la ne shva tqi vo sek su al no za do voq stvo.@u ri la je da po no vo u pi je svo we go vo se me, i -a ko se on u stru ~a vao da ga sa spe u wu. O slo ba -|a ju }i u sne od we go vih po qu ba ca, po di gav {igla vu i u sred sre |e no po sma tra ju }i ka ko rit- mi~ ki si gur no i sna ̀ no ple {e po woj, ona po -di ̀ e po gled da ga po gle da u o~i i re ~e:

- Slo bod no u ~i ni to, do kra ja. Od me ne - de -ce vi {e ne ma!

- Re kla si mi to ve} - re ~e on, kao da hri pqe.- Ali mi se po ne kad u ~i ni da se o va kav seks mo -ra za vr {i ti plo dom.

- Ne }e - re ~e ona. - I ma la sam tri o pe ra ci -je. I ne do zvo qa vam da se sad iz mak ne{. Ho }uda se o ne sve stim od sla sti.

Tren ka sni je, kad se spu stio po red we, le vidlan {e ta ju }i ma znim pro sto ri ma we ne po malo me ka ne zad wi ce, ona ga je gr li la o be ma no -ga ma.

- Ovo ni je nor mal no - re kla je, drh ta vim gla -som. - Pot pu no se gu bim od sla sti. Pod hit no semo ra mo ra sta ti.

- Ne }e mo se ra sta ti dok mi ne o be }a{ da }e -mo se su tra dan vi de ti o pet - re ~e on.

- Su tra si na vo dim u mu zi~ ku {ko lu - re ~e ona.- We gov o tac za to ni ka da ne ma vre me na.

- On da prek su tra.- Prek su tra i dem u se lo, kod ma me. A nak su -

tra je su bo ta. Su bo tom od la zim u ma na stir. Mojdu hov nik mi je re kao da ì vim u smrt nom gre- hu.

î ni lo mu se da je to re kla sa u ̀ it kom na ko -ji je za tre nu tak po stao qu bo mo ran. Mo ̀ da je bi -la nad mo} na za taj ne pre sta ni po ku {aj ~i {}e -wa se be, ko ji we mu ni je pa dao na pa met.

- Ne raz u mem: ka kav je ovo greh - re ~e, i a koje znao o ~e mu ona go vo ri. - O svo ji li smo ma loslo bo de pod o vim stra {nim ne bom. I ni ko zanas ne zna. Kri je mo se, sva ke sed mi ce, da u gra -bi mo sva ku pri li ku - kad ja ne mam ~a so ve, iliza vre me tvo je ~i nov ni~ ke pa u ze za do ru ~ak. Zarse ni to ne sme?

- Ni je do zvo qi vo sve {to se sme.- Ako je ta ko, za {to se sa sta je{ sa mnom?- Za to {to ne mo gu da se od bra nim - re ~e ona

tu ̀ no. - Ta ko do bar seks i ma la sam sa mo s pr -vim mu ̀ em, a mo ̀ da ni sa wim.

Po no vo ga u hva ti me |u no ge i za gle da se u we- go vog ne sklad no, dla ka vo, ru ̀ no mu {ko te lo.

- Kao da su se me re po klo pi le. Kao da, sev {ina te be, ili ne stav {i pod to bom, o se tim ne sa -mo fi zi~ ko za do voq stvo, ve} i sto pqe nost ko -ja u ki da pra zni nu.

- Pa… Je li to qu bav?- Na rav no da ni je. Ali je to ne {to, mo ̀ da, u

o sno vi… u o sno vi sva ke qu ba vi. Sta ri pi sci bire kli - strast. I to gre {na. Gre {na strast ko -je ne u mem da se o slo bo dim.

On se za gle da u sli ku sve ca na zi du. Sta ja -la je na zi du su prot nom od o nog na ko jemje sta jao wen por tret.

- Ako je ovo greh - re ~e on - me ni ta kva ve rai ne tre ba. U o sta lom, si gu ran sam da bi nas naStra {nom su du o slo bo di li.

- Ne bu di ta ko si gu ran - re ~e ona. - Ne po vre -|u je mo ni ko ga sa mo za to {to se i su vi {e do brokri je mo. Ali se kri je mo ne sa mo od dru gih, ve}i od se be. Jer smo sla bi. Sla bi smo, to je si g-ur no. Sa mo {to za o va kvu sla bost tre ba pri vidne ka kve sna ge ko ja nas ob ma wu je da smo pre va -ri li ta ko zva ne pred ra su de.

- U tom slu ~a ju, tre ba lo bi da i {e ta mo, o va -ko go li, dr ̀ e }i se za ru ke, cen trom gra da - re -~e on i iz ne na da se u pla {i da je ta kva mo gu} -nost pot pu no iz vo dqi va. Tre ba sa mo is ko ra -~i ti.

- Tre ba lo bi - re ~e ona s pod sme hom. - Ali tini go ni si sa svim nag.

U stav {i sa ka u ~a tek sad je pri me tio da pan- ta lo ne ni je ni ski nuo do kra ja - da je ski nuo jednu no ga vi cu, a on da smu qio ga }e, ka ko bi se {topre pa rio. Dru ga no ga vi ca vi si la je oko li stai ~u kqa, kao sli ka zgu ̀ va no sti i ne re da. ̂ i tavstan od jed nom se u ~i ni ne sa mo ne u re |e nim, ve}~ak po ma lo i stra {nim me stom. Po sta jao je deotog me sta, o naj deo ko ji se ni je dao la ko o ~i sti -ti. Tre ba lo je o ti }i. Iz i }i u, na tre nu tak o s-ta vqe ni, jed na ko stra {an, svet.

- Za ka sni }u na pe ti ~as - re ~e i o se ti da toni je tre ba lo da ka ̀ e.

- [e fi ca }e me o pet iz gr di ti na pa sja ko la- re ~e ona sne bi vqi vo, kao za se be, kao da ga ni -je ~u la. - Sre }om, ne pro ve ra va u vek da li se sapa u ze za do ru ~ak, mi, {al te ru {e, vra }a mo navre me. I za |i pr vi. Mo ram da po spre mim stan.

- Kad }e mo se o pet vi de ti?- Ne }e mo se vi {e vi |a ti - re ~e ona.- To ka ̀ e{ sva ki put.O se }a lo se u va zdu hu da }e we ne re ~i jed nog

da na po sta ti je di na i sti na.

[U MA DIJ SKE PRI ̂ E

Pauza Пише Владимир Јагличић

47 go di na ì vo ta. Vuk je bio o ̀ e -wen Var va rom, }er kom Si gi smun -da Fran ko pa na, jed nim od naj ve }ihhr vat skih vla ste li na, ali ni sui ma li de ce. We go va u do vi ca se u -da la oko 1495. go di ne za hr vat skogve li ka {a Fra wu Be ri sla vi }a, ja -ja~ kog ba na.

Na rod na pe sma ka ̀ e da je Vukpro sio de voj ku Rok san du iz mle- ta~ kih La ti na, a we go va pre sto -ni ca se na la zi la u Ku pi ni ku. SaJak {i }i ma je sto lo vao „Zmaj og wa -ni Vu ~e“ u Be o gra du. Vuk je sa gra -dio za du ̀ bin sku cr kvu u Ku pi ni -ku i Sv. Ni ko le u Slan ka me nu.

U vre me Zmaj Og we nog Vu ka do -{lo je do o ro |a va wa u gar skog i a -ra gon skog zma ja. Tri de set pe to go -di {wi ~e {ko-u gar ski kraq Ma ti- ja je 1474. go di ne za tra ̀ io ru ku o -sam na e sto go di {we na puq ske prin -ce ze Be a tri ~e, ko ja je ro |e na 1457.go di ne u Na pu qu od oca Fe ran teapr vog, van bra~ nog si na Al fon sape tog, a ra gon sko-na puq skog kra -qa. Ven ~a we je o dr ̀ a no na Bo -ì}, 12. de cem bra 1476. go di ne uSto nom Be o gra du, u sto noj cr kvikod gr o ba Sv. Ste fa na, pr vog u gar -skog hri {}an skog kra qa. Dvor ki -we su ob na ̀ i le Be a tri ~i no de snora me i bi skup je iz vr {io mi ro -po ma za we i kru ni sa we no ve kra qi -ce sta vqa wem kru ne na ra me. U sle- dio je ve le lep ni sve ~a ni ban ket, apo tom vi te {ke i gre. Tom pri li -kom je kraq pro iz veo za vi te zo ve

ne ko li ko mla di }a, me |u ko ji ma sei sti cao ba var ski princ Hri stof.Kraq je od mah svo ju kon ku bi nuVar va ru Kre pil, sa ko jom je i maosi na Jo va na, u klo nio da le ko od Bu -di ma.

Kraq Ma ti ja je i me no vao no vogsrp skog de spo ta u U gar skoj 1486.go di ne. Bio je to \u ra|, sta ri jisin po koj nog de spo ta Ste fa naBran ko vi }a Sle pog. Kraq ga je pona go vo ru Be a tri ~e è leo o ̀ e ni -ti we nom ro |a kom I za be lom iz a -ra gon sko-na puq ske di na sti je. De -spot je pri stao, ali pod u slo vomda se I za be la „od rek ne je re si“, od -no sno ka to li~ ke ve re. I za be lani je pri hva ti la o vaj u slov. Ka dase de spot po vu kao u ma na stir,ovo je to li ko u ti ca lo na I za be luda se i ona po vu kla u ma na stir. O -ba vqe no je jo{ jed no car sko ven -~a we, o vo ga pu ta u In zbru ku 1485.go di ne. Po sre do va wem ne ma~ kogca ra Fri dri ha tre }eg sklo pqen jebrak iz me |u Ma ri je, se stre de spo -ta \or |a Bran ko vi }a i Bo ni fa -ci ja ~e tvr tog, mar kgro fa od Mon- fe ra ta, po tom ka vi zan tij skih Pa- le o lo ga.

Po {to sa Be a tri ~om ni je i maode ce kraq Ma ti ja je po no vo do veou svo ju bli zi nu Var va ru i Jo va na.Ka da je u {ao u Be~ sve ~a no je iz ja -vio da mi sli Jo va na pro gla si ti zana sled ni ka. U svo jim naj bo qimgo di na ma kraq Ma ti ja je 6. a pri -la 1490. go di ne iz ne na da u mro odka pi, raz o ~a ran {to je za rim skogca ra i za bran Mak si mi li jan Hab -zbur {ki. U ga ri su za no vog kra qai za bra li Vla di sla va dru gog Ja ge -la sa i de jom da iz i gra ju pra va natron u do ve Be a tri ~e, ta ko {to susmi sli li pre va ru. Na i me, Vla di -slav }e se o ̀ e ni ti sa Be a tri ~om.Iz vr {e na je i ve rid ba, po tom jeVla di slav kru ni san, a do svad beni ka da ni je zva ni~ no do {lo, ta koda je Be a tri ~a mo ra la na pu sti ti U -gar sku.

ZMAJ NA BI BLI JI KRA QA MA TI JE KOR VI NA

Na{ipoliti~ari nemajumra~nupro{lost. Oni su wen sastavni deo!

Milan R. SIMI]


Разонода

PedeseteMoja prijateqica Mica ima divno dvori{te, kao stvorenoda se u wemu divani u letwim no}ima. Ko god od prijateqaprolazi pored wene ku}e svrati makar na kafu. Zato su retkitrenuci kada tu, pod velikom lipom, nema nikog od gostiju.Tik pored stola nalazi se jedan od najlep{ih ba{tenskihcvetnih aran`mana. Uostalom, kakav je to prostor, ìvotniili radni, bez cve}a? Kada u ne~ijem stanu ne vidite nijednu saksiju sa cve}em odmah znate da je doma}ica jednapokondirena pomodarka kojoj toplina doma zavisi odveli~ine ekrana plazma televizora

I tako, onomad, Mica me pozove na kafu. ''Stigle o~ajnice,ne mogu vi{e da ih slu{am, 'ajde nam se pridruì''. To jetrebalo da zna~i da je uigrani ''a-fe-è'' kod we u dvori{tu,ali daleko od toga da je re~ o o~ajnim doma}icama. Sve suone univerzitetski profesori. I, kako to biva sa pametnimènama, uglavnom imaju neki problem koji im izjeda du{u, Abar su one dovoqno obrazovane da znaju za veliku prevarumedicine i da leka za tu boqku nema. Zato im to povremenookupqawe kod Mice u dvori{tu do|e kao zamena za leàwena psihijatrijskom kau~u.

Kada sam stigla, jedna od wih mi je }utke doturila ~a{u ifla{u rozea. Juli{ka, crnoputasta profesorka koja }e ovihdana za}i u {estu deceniju ìvota, dràla je monolog kao daje pred svojim studentima:

''Stvarno mi nije jasno za{to ja ne smem da budem stara'',rekla je vi{e konstatuju}i, nego o~ekuju}i odgovor od nas. ''Kako do|e leto, spopadnu me one dve moje kom{inke, dok-torke, koje su se u pedesetoj setile da glume dobre ribe.Uvukle se u miwake, idu na liposukcije i zatezawa, ru~ajunekakve salate. Danas kada u|e{ u na{u bolnicu prvo sepita{ da li se tu snimaju pacijenti ili zvezde „Granda. Istokao i u sud ili op{tinu. Sve ove sredove~ne parajlijkere{ile da postanu ''napucane'' gospo|e: nabuxile grudi koPamela, iscedile salo ko da je za ~varke, sve bacaju}i u o~ajp~ele i str{qenove koji sa nevericom gledaju wihova na-pumpana usta puna plikova, nadogradile kose ko vile Ravi-jojle.

Zato se, vaqda, i od mene o~ekuje da u|em u taj ''klub si-likonskih tetki''. Makar da smr{am jedno desetak kilo-grama. Uz to, trebalo bi telo da maèm anticelulit kremom,da gutam neke tablete i obavezno izdvojim vreme za fitnes.Ni obraze ne smem da imam obe{ene! Moji kukovi moraju dabudu kao kamewe, grudi lopte, usne napumpane, bez bora okowih. Ali, ja imam pedeset, za{to moram da izgledam kao dami je dvadeset pet?

Ma, ne}u, bre. Ne}u da ve`bam, ne}u da se napumpavam si-likonima, ni da leèm pod laser. Ali, biti mlad je danasimperativ. Svi moramo da budemo mladi! To je trend. Ne}uda u ogledalu vidim odraz neke klinke. Uostalom, koga ja totreba da zadovoqim? Moj Mile je super frajer, a nema za-teknutu zadwicu. Pogled mu je mutan, u{i su mu sve ve}e. Ali,kad se nasmeje, ni{ta lep{e od wega. Da li bih ga vi{evolela kada ne bi imao podbradak? Pa, moja qubav nije wegovpodbradak.

Kaù mi one doktorke kako sam bar ja svakodnevno u kon-taktu sa mladim frajerima. Trebalo bih, vaqda, da maznemnekog od wih?! Nije mi jasno, ako na|em mladog mu{karcazna~i li to da }e moje ve{ta~ki mlado telo postati zaistamlado? I, {ta da izmenim? Koji to komad mene najvi{e gov-ori da nemam dvadeset i neku? Usne? Grudi? Bedra? Trbuh?Trebalo bi sve da zamenim.

Nego, da vam kaèm. Super se ose}am kada vidim klinkekako {etaju ulicama sa golim stomacima, a ja nisam jedna odwih. Ne bih ja mewala taj wihov pupak ''na izvolte'', za sveone de~ije ro|endane, ni za vri{tawe bebe, ni za muèvqevequbavnice, ni za tu|e muève koji nikada nisu postali mojiqubavnici, ni za one koji jesu, ni za sve (ne)sre}ne qubavi,koje su iza mene. Odlu~ila sam. Ovog leta }u, definitivno,izgubiti mladost.''

U to ime, Juli{ka, ìveli, rekle smo skoro u glas. Pa jes',lako je da telo izgleda mla|e. [ta }emo sa onim iznutra?

LEPA JELA

Respiratorni interventnizakon

Kad god prdnemo u ~abar poli-cija je primorana da baci suzavac.Lak{e se di{e!

Dominantno svojstvo sile

Silan je ovaj narod i to je dobro,jer vlast prosto oboàva da seosloni na silu.

Kontraefekti totalne dinamike

Niko nam ni{ta ne moè, ali zatosvako moè sva{ta da nam uradi!

Predoziranost slobodekretawa

Sloboda kretawa je ve} tolika dasu gra|ani postali sasvim nezain-teresovani da izlaze iz svojihku}a.

Fenomen telesne teìne

Sude}i po telesnoj teìni unarodu je vest da hrane ima dovoqno primqena sa velikim ola-

k{awem.

Pravilo novog po~etka

Pre nego {to zaista re{ite dakrenete iz po~etka dobro nau~iteda sastavqate kraj sa krajem!

Religiozni elementi Prava

I kada zaìvi pravna dràvademonstranti ne}e biti zadovo-

qni. Traìli su |avola, avide{e samo svoga boga!

Stvari su{tinske ambalaè

Kada bi na{ unutra{wineprijateq odlu~io dapromeni ambalaù bilobi nam mnogo lak{e!

Povezanost politi~ke pozadine

Naj~e{}e je u pitawu veza dupe-glava. Ovaj posledwi segment tj.glavu, naj~e{}e brkaju sa poli-ti~kom pozadinom.

Kontraverznost izbornevoqe

Горан Миленковић

БАЛКАНСКИ ПРИРУЧНИК

VIC NEDEQEKONOBARA JANKA

Bez protekcijeZaustavi policajac premi-jera Da~i}a zbog brze vo`we,ali ga prepozna i izvini muse zbog intervencije. AliDa~i} mu kaè: - Nemoj da mise izviwava{. Pona{aj seprema meni kao prema os-talim u~esnicima u sao-bra}aju!

- Dobro - prihvati polica-jac. -Gospodine Da~i}u, dajtemi va{a dokumenta i staviteu voza~ku dozvolu 50 evra!

Prethodna vlast je skoro sve pokrala, pa sada{wa nezna odakle da po~ne! Aleksandar ÔTRI]

Srbija je naizdisaju. Zato jegrobar na ~eludràve!

Rade \ERGOVI]

САТИРА

Novoj vladidali smo stodana. Toliko jojtreba da nasdokraj~i!

Zoran T. POPOVI]

Kad su kolakrenulanizbrdo, jaha~iapokalipse suve} bili nakowu!

Radmilo MI]KOVI]

Odmah nakon izbora stigle su~estitke na{ih doju~era{wihneprijateqa. Sada smo sasvim sig-urni da smo dobili vlast koju biba{ svako osim nas mogaopoèleti!

Potro{a~ bez za{tite

U organizaciji za za{titupotro{a~a ni{ta nije preduzetopovodom najnovijeg talasaposkupqewa. Poskupela su iza{titna sredstva!

Zabluda stranih posmatra~a

Strane posmatra~e koji hrle una{u otaxbinu treba na vremeobavestiti da se uzalud ne nadajuda }e ovde ste}i neku jasnu pred-stavu.

Ra{a PAPE[

Karikatura:

Goran MILENKOVI]

MARIJAKILIBARDA,

voditeqka:- Ne flertujem ine dajem nikome

povoda da pomislida moè da mi se ud-

vara. Drìm qude napristojnoj distanci.


Разонода

ЗУМ

Мил

ош И

гњат

овић

ОДВА

ЛЕ D R A G O Q U B

MI]UNOVI],predsednik Po-liti~kog savetaDemokratske stranke:

- Izgubiti naizborima nijekrivi~no delo,pa da neko morada snosi krivicu.

@EQKO MITRO-VI], vlasnik tele-vizije „Pink”:

- Do{lo je vremeda se uozbiqimo.

JELENA KARLEU[A,peva~ica, posle koncerta uGra~anici:

- Ovaj koncert pokazaoje da je svim qudima naKosovu dosta zle krvi ipoliti~ke propagande.Doìvela sam da me stari-ji Albanci pozdravqaju na~istom srpskom jeziku i~vrsto mi steù ruku u znakdobrodo{lice.

BORKA PAVI]EVI],dramaturg:

- Vu~i} nije ba{[e{eq, Da~i} nije ba{Sloba, a Jorgovanka nijeba{ Mira. Ovo vreme jekopija devedesetih, stim {to nema vojskei nema para.

ACA LUKAS, peva~, o poklonu }erkiza prvi ro|endan:

- Viktoriji sam otvorio bankovnira~un jer smatram da je to najboqi pok-lon. Jo{ je mala i nisam èleo da joj ku -pujem ne{to skupo, bilo bi to nepotreb-no razbacivawe.

NEBOJ[A ÔVI],predsednikKo{arka{kog kluba „Crvena zvezda”:- Da li je Vu~i} za nas, kao i \ilas, kao i[utanovac, kao iAnti}? Pa jesu! Da li treba da pomognu Zvezdi? Naravno da treba i to kako god mogu.

NEVENA AXEMOVI], nekada „modelsi-ca” sada narodna poslanica Nove Srbije:

- Naravno da mi je Velimir Ili} uzor iveoma mi prija wegov xentlmenski odnosprema koleginicama u partiji.

IVANA SLAVKOVI],poznatija kao êri Kis,porno glumica:

- Zahvalna sam porno -grafiji {to mi je sa 18 go-dina pokazala kakvi suqudi, {ta je bitno u ̀ ivotu,ko su mi pravi prijateqi...To, ina~e, gomila mojihvr{waka jo{ ne zna.

Pe{aci, ovo nije vi{e staza za vas

Moè li od tri da se napravi jedna -

kompletnaKol’ka kika u ~oveka

Podudarnost vodenogmlaza je slu~ajna

Uli~ni performans kaonajava za „Smak leta”


Огласи/Читуље

Se}awe na na{e drage roditeqe

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wih ~uvaju wihova deca.

Sinovi Vladan i Zoran, }erke Zvezdana i Gordana

Dvanaest godina bez tebe mila moja

Neco

Sve ove duge godine si moja tuga i moj bol.

Mama Lela sa tvojim drugaricama: Ka}om, Oqom, Gocom Topli~inom i Mawom

SE]AWEDana 9. septembra 2012. godine navr{ava se ~etirigodine od smrti na{eg voqenog

Zvonka Spasojevi}a2008 – 2012.

Toga dana, u 14 sati, poseti}emo wegov grob ipoloìti cve}e.Uspomena na tebe, tvoju plemenitost i dobrotuìve}e zauvek u nama.

Majka Olga, otac Dobrivoje i brat Zoran sa porodicom

SE]AWE

Zvonko Spasojevi}2008 - 2012.

Tata, te{ko je ìveti rawenog srca, videti te svuda,a nigde te ne na}i.

Se}awa i uspomena ostaju.

Tvoji sinovi Milo{ i Mihailo i supruga Aleksandra

SE]AWE29. avgusta 2012. godine navr{ilo se dve godineod smrti na{e drage

Slobodanke Sakovi}1946 – 2010.

Slobo, zaborav ne postoji. Se}awe ne bledi. Tugu ibol ne bri{e vreme. Neizmerna qubav za tobomtraja}e ve~no.

Tvoji: Radovan, Nenad, Nata{a, Lela, Goran, Tijana, Jovan, Nemawa i Ogwen

Umro je na{ prijateq

Boban Vasovi}1958 – 2012.

Bobane, po~ivaj u miru.

Tvoji prijateqi: Moma, Bosanac,

Steva, \eda i Deki

O G L A S

Ustanova Spomen-park ,,Kragujeva~ki oktobar,, iz Kragujevca, ul. Desankin venacb.b. putem javnog nadmetawa izdaje u

Z A K U Pobjekat ,,Palisad,, koji se nalazi neposredno uz Muzej ,,21. oktobar,, u povr{ini od692,32 m2, u vi|enom stawu, bez inventara.

Objekat se daje u zakup iskqu~ivo radi obavqawa ugostiteqske delatnosti na rokod pet (5) godina, sa mogu}no{}u produètka ugovora.

Uslovi kori{}ewa su:

- da rad objekta prati rad Muzeja ,,21. oktobar,, i da bude otvoren svakog dana dabi opsluìvao posetioce Spomen-parka u pruàwu svojih usluga i kori{}ewa san-itarnog ~vora, koji }e ispuwavati standarde iz oblasti ugostiteqstva;

- U navedenom objektu nije mogu}e organizovawe muzike koja se ~uje vanogra|enog prostora niti igara na sre}u ili bilo koji vid kocke;

- Dozvoqeno je kori{}ewe parking prostora Muzeja za posetioce ,,Palisada,,pod uslovom da se ne organizuju prodajni {tandovi bez dogovora sa zakupodavcem, iuz obavezu odràvawa reda i higijene na istom;

- Objekat, kao i prostor oko wega, se ne moè davati u podzakup ili nakori{}ewe tre}em licu po bilo kom osnovu osim u slu~ajevima predvi|enimvaè}im propisima, niti mewati spoqni izgled.

Javno nadmetawe odrà}e se 20.09.2012. godine u 12 sati u prostorijama Muzeja,,21. oktobar,,.

Zainteresovani se mogu prijaviti za nadmetawe najkasnije do 18.09.2012. go-dine, do 15 ~asova, na adresu Ustanova Spomen-park ,,Kragujeva~ki oktobar,, ul. De-sankin venac b.b. Kragujevac.

Po~etna cena mese~nog zakupa objekta iznosi 150.000 dinara.

Depozit se polaè u iznosu od jedne mese~ne zakupnine, do 18.09.2012. godine do15 ~asova, a na ìro ra~un br. 840-207668-58 kod Uprave za trezor.

Povra}aj depozita u~esnicima koji nisu uspeli u postupku javnog nadmetawa, jetri dana od dana izbora zakupca, a izabrani ponu|a~ potpisuje izjavu o visiniponu|ene cene i duàn je istu uplatiti u roku od tri dana, nakon ~ega }e mu bitivra}en depozit.

Ukoliko izabrani ponu|a~ ne zakqu~i ugovor u roku od tri dana od dana izbora,gubi pravo na povra}aj depozita.

Kriterijum za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a je visina ponu|ene zakupnine.

Prijava koja se dostavqa sadrì naziv odnosno li~no ime i sedi{te, pre-bivali{te i adresu podnosioca prijave, li~no ime zastupnika, odnosnopunomo}nika ako podnosilac prijave ne u~estvuje li~no.

Tako|e se prilaè dokaz o uplati depozita.

Preduzetnik dostavqa i podatke o poslovnom imenu pod kojim obavqa delatnosti mati~ni broj, a pravno lice kopiju re{ewa o upisu pravnog lica u registar kodnadle`nih organa, kao i punomo}je za lice koje zastupa podnosioca prijave.

Petar1983 – 2012.

Vera2009 – 2012.

Pavkovi}

PRODAJEM frezu 506,

prikolicu za putni~ki automo-

bil i stonu bu{ilicu. Tel: 587

334.

PRODAJEM parcelu zemqe,

pored auto puta 1,34ha. Za

ozbiqnog kupca, mogu}nost

pro{irewa parcele. Telefon:

319 015, od 10 – 13 ~asova.

PRODAJEM stan na

Va{ari{tu, ulica Josipa

Pan~i}a 1/13, tre}i sprat, 50

kvadrata, dvosoban. Ukwièn.

Tel: 064-11-87-371.

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru kod Medicinske {kole.

Tel: 060-7444624, 373-223.

IZDAJEM trosoban kom-

foran stan, opremqen, kod bol-

nice. Stan ima internet,

kablovska, video nadzor, alarm

i dvori{te za automobile. Stan

se izdaje samo STRANOJ KLI-

JENTELI. Odgovore slati na

srpskom i engleskom jeziku na e-

mail:[email protected] jednosoban stan u

ulici Svetozara Markovi}a

95/6, CG, prvi sprat, 30 kvm.

Telefon: 064 220 59 72, 066

971 222 3.

IZDAJEM ku}u u Ulici Sve-

tozara Markovi}a 58, 120 kvm,

dva kupatila, letwa kuhiwa sa

tremom od 20 kvm, dve garaè,

plus parking mesto. Tel: 034-

561-666, 063 89 79 017.

IZDAJEM stan u Beogradu za

dve studentkiwe, blizu starog

Merkatora. Tel: 063-1388500,

064-99-34167.

MATEMATIKA, mehanika,

fizika – svi uzrasti. âsovi u

toku {kolske godine.Studenti

svih vi{ih i visokih {kola i

fakulteta (septembar, oktobar).

Tel: 034-360-202, 063-77-11-

002, Arsi}.

OGLA[AVAM nevaè}im

svedo~anstvo del. br. 214/2005

O[ Sreten Mladenovi}, na ime

Eri} Marko.


Читуље

SE]AWE6. 9. 2007 – 6. 9. 2012.

@ika Jovanovi}Pet godina pro|o{e bez tebe, ali nema dana date ne pomenem.

Tvoja Marija

8. septembra 2012. godine punih je 26 godinakako nas je napustila na{a mila majka

Desanka Stoj~evi} GaravaWene }erke Svetlana i Qiqana

sa porodicama

Dana 11. septembra navr{ava se devet godina odsmrti na{eg sina

Zorana \unisijevi}aSa tugom ~uvaju uspomenu otac i majka

SE]AWE6. 9. 2007 – 6. 9. 2012.

@ika Jovanovi}Se}awe i uspomena na tebe ostaju u srcimaonih koji su te voleli.

Supruga Mara, sin Rakica, snaja Dana,unuk Stefan i {urak Qubo Milovanovi}

sa porodicom

SE]AWE

U subotu, 8. septembra 2012. go-dine, navr{ava se devet godinaod smrti

Maje P. Novakovi}ro|ene Rov~anin

8. 9. 2003 – 8. 9. 2012.

Duboko u srcu ~uvamo qubav i se}awe na tebe.

Majka Ana, sestra Zlata, sestri~ine Ana i Milica i zet Gaga

SE]AWE

Maja Novakovi}8. 9. 2003 – 8. 9. 2012.

Pro{lo je devet tu`nih godina od kada nisi sa nama.

Zauvek tvoji: Darko, Nikola i Nevena

8. septembra je {est meseci od smrti

Prof. dr Milorada Mijatovi}aredovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu u

penziji

Pomen }e se odràti u 11 sati na Gradskom grobqu.

Porodica

Mali oglasi

Prodaja

Izdavawe

Usluge

Razno


Енигматика


Маркетинг


СПОРТ

STIGLI NO VIA DU TI...

i Fej saPO SLED WE da ne pre la znog ro -

ka Rad ni~ ki 1923 is ko ri stio jeda do dat no o ja ~a i gra~ ki ka dar.Naj pre je u klub sti gao ve zni fud- ba ler Du {an Pe tro ni je vi}, da bine ki dan ka sni je ~lan “cr ve nih”po stao i le vi spoq ni Dar ko Fej -sa, pot pi sav {i, kao i we gov pret -hod nik, u go vor na dve go di ne.

Pe tro ni je vi} je 28-go di {wior ga ni za tor i gre, ina~e Kru {e -vqa nin, ~i ji se fud bal ski po ~e -ci ve zu ju za o mla din ski, a po tomi se ni or ski po gon O bi li }a. Pro -veo je doc ni je kra }e vre me u jo{jed nom be o grad skom klu bu, BASK-u, da bi se on da vra tio u rod nigrad i za Na pre dak na stu pao dvese zo ne. O da tle ga je put od veo u i -no stran stvo, ta~ ni je i ran ski Da -ma{, po sle ~e ga je no vo u hle bqe- we na {ao u Bor cu iz â~ ka. Pro -{le se zo ne i grao je za ka zah stan -ske ti mo ve, [a htjor iz Ka ra gan -di ja i A sta nu.

U be le ̀ io je ~ak i dva na stu pa una {em na ci o nal nom ti mu, za vre -me se lek to ro va wa Vla di mi ra Pe -tro vi }a, ko ji mu je pri li ke pru- ̀ io u pri ja teq skim du e li ma saJu ̀ nom Ko re jom i A u stra li jom.

Dar ko je, po ga |a te, ro |e ni bratQu bo mi ra Fej se, re pre zen ta tiv -ca Sr bi je, star 25 go di na. Gde jepo ni kao, tu je i pro veo ce lo kup -nu do sa da {wu ka ri je ru, u Haj du kuiz Ku le, ~i ji je bio i ka pi ten. Po -red ne spor nog u me }a, ve li ki a dutmu je is ku stvo, po {to za so bom no -si ~e ti ri go di ne i gra wa u Su perli gi Sr bi je.

V. U. K.

... A USPUT IPRO RE \E NI RE DO VI

Ispalo da, i pak,ima vi {ka

RAD NI^ KI 1923 je po sled wimtran sfe ri ma prak ti~ no o mo gu -}io se bi i da iz vr {i do dat nu se- lek ci ju po sto je }ih pr vo ti ma ca.Ta ko su u go vo ri ras ki nu ti sa tro- ji com fud ba le ra, le vim spoq nimMar kom Ri sti }em, na pa da ~emMilo {em \or |e vi }em i ve} no -vim ~la nom kul skog Haj du ka, ve -zi stom I va nom Ob rov cem.

Uz to, srp sko li ga {u Po be di izBe lo {ev ca, po red pret hod na ~e -ti ri, u stu pqe na su na po zaj mi cujo{ dva fud ba le ra, Ste fan Pe t-ro vi} i La zar Po po vi}.

V. U. K.

vi} lop tu od bio u kor ner, da bima lo ka sni je Cvet ko vi} pro {aole vom stra nom, vra tio po vrat nuka pi te nu Ve se li no vi }u, ali o vaj,sre }om, ak ci ju o kon ~a va tra qa -vim u dar cem sa ne kih 11 me ta ra.Na{ gol po ku {ao je sa dis tan ceda u gro zi i Se ku li} po lo vi nompr vog de la, te Po po vi} u 36. mi n-u tu po sle br ze kon tre.

I, on da, u ma lo da “cr ve ni”, i a -ko do ta da in fe ri or ni, po ve du usa mom fi ni {u. Dva pu ta u iz gled- nim si tu a ci ja ma na {ao se Si ki -mi}, me |u tim ni on se ni je pr-o sla vio.

Na sta vak je o be le ̀ io br zi u la -zak u i gru Ne do vi }a i ro vi tog Sp-a le vi }a, {to je re zul ti ra lo o fa-n ziv ni jom po stav kom Kra gu jev ~a -na. Pri ti sak je do ne kle pre {aona stra nu Haj du ka, pri ~e mu je Si -ki mi} pro pu stio no vu pri li ku, anaj zre li ju, u 73. mi nu tu, ni je is -ko ri stio Spa le vi}.

Ka ko je na re du su sret re pre -zen ta ci je Sr bi je, za vi kend ne }ebi ti u tak mi ca do ma }eg {am pi o -na ta. Ta ko Rad ni~ ki 1923 no vidu el o ~e ku je tek 15. sep tem bra,ka da do ~e ku je u vek fa vo ri zo va nuCr ve nu zve zdu.

V. U. K.

SUPER LIGA SRBIJE

4. KOLO: Hajduk - Radni~ki 1923 0:0,Crvena zvezda - Radni~ki (N) 3:2, Smed-erevo - Novi Pazar 0:0, Spartak - Rad2:3, BSK - Javor 1:0, Dowi Srem - Vojvo-dina 0:1, Jagodina - Sloboda 2:0, OFKBeograd - Partizan 1:3.

Vojvodina 4 3 1 0 3:0 10Partizan 4 3 0 1 12:3 9Jagodina 4 3 0 1 4:1 9Rad 4 2 2 0 7:4 8Crvena zvezda 3 2 1 0 7:5 7Dowi Srem 4 2 1 1 5:4 7Javor 3 2 0 1 7:1 6BSK 4 2 0 2 2:8 6Novi Pazar 4 1 2 1 5:3 5Sloboda 4 1 1 2 4:5 4Radni~ki (N) 4 1 1 2 5:8 4Radni~ki 1923 4 0 3 1 2:4 3Smederevo 4 0 3 1 0:5 3Hajduk 4 0 2 2 1:3 2OFK Beograd 4 0 1 3 1:5 1Spartak 4 0 0 4 2:8 0

5. KOLO (15. septembra): Radni~ki1923 - Crvena zvezda, Partizan - Haj-duk, Sloboda - OFK Beograd, Vojvodina- Jagodina, Javor - Dowi Srem, Rad - BSK,Novi Pazar - Spartak, Radni~ki (N) -Smederevo.

A ME RI^ KI FUD BAL

Em brio sta vio sveVe pro ve…

SE LEK TOR se lek ci je Sr- bi je u a me ri~ kom fud ba lu[on Em bri skra tio je spi sakod 58 na 49 i me na, ali to ni -je u ti ca lo na sta tus i gra ~a izkra gu je va~ kog sa sta va.

Ta ko su na pri pre ma ma uBa wi Vruj ci i da qe “Ve pro -vi” Dra go qub @i va di no vi},\or |e Ti mo ti je vi}, Mi lanPa vlo vi}, Mi lo{ Ra ko wac,Fi lip Ne deq ko vi}, A lek san -dar Ri sti}, Mi ha i lo No va -ko vi}, Mi lan Lu ni}, Mi lo- rad No va ko vi}, Vla di mirRade no vi}, Pre drag [}e ki},Dar ko Cvet ko vi}, I van Ra do -ji ~i} i Sr |an Ru ̀ i}, dok }eSa {a Jo va no vi} kod ku }e ~e -ka ti {an su kao re zer va.

Pri pre me tra ju do su tra, ata da }e se se lek tor za hva li -ti jo{ ~e tvo ri ci i na Pr ven -stvo E vro pe „C“ gru pe u [va-j car sku po ve sti 45 i gra ~a.Sr bi ja }e u po lu fi na lu 14.sep tem bra i gra ti sa Ho lan -di jom, a dru go po lu fi na le jeme~ [vaj car ska - Ru si ja. Po -bed ni ci }e u fi na lu od lu ~i -ti o no vom ~la nu e vrop ske„B“ di vi zi je.

…Da mja no vi}wih 10

BA WA Vruj ci, po red se ni -o ra, u go sti la je i ju ni or skure pre zen ta ci ju Sr bi je, ko jase pri pre ma za kva li fi ka -ci o ni tur nir ko ji vo di naPr ven stvo E vro pe 2013. go di -ne.

Zo ran Da mja no vi} je u sta -no vio ko na~ ni spi sak od 40i gra ~a, me |u ko ji ma su i 10Kra gu jev ~a na. To su: Fi lipJa ko vqe vi}, \or |e, Mi ha i loi Bra ni slav Pe tro vi}, Ni ko -la i Ste fan Si mo vi}, Mla -den Bel ko vi}, Vla di mir Ma-r ja no vi}, Ni ko la Da ki} iLa zar Ni ko li}.

Na{ tim u pr vom me ~u i -gra su tra sa Ve li kom Bri ta -ni jom, dok se u dru gom sa sta juI ta li ja i Ho lan di ja. Po bed -nik fi na la sti ~e pra vo da sebo ri za za vr {ni cu {am pi o -na ta E vro pe.

M. M.

F U D B A L

HAJ DUK - RAD NI^ KI 1923 0:0

Nu la do nu leKU LA - Sta di on: grad ski. Gle da la ca: 1.300. Su di ja: Sr |an Ob ra do vi}

(Ja go di na). @uti kar to ni: Ve se li no vi} (Haj duk), Pe tro vi}, Si ki mi},

Pa vlo vi}, Mu tav xi} (Rad ni~ ki 1923).

HAJ DUK: Bra}, Mi lu ti no vi} (od 46. mi nu ta Ko va ~e vi}), Bu la to vi},

Cr no gla vac, A da mo vi}, ]u lum (od 73. Var ga), Ve se li no vi}, Se ku li}, ]o -

vin (od 70. Je ri ni}), Po po vi}, Cvet ko vi}.

RAD NI^ KI 1923: ̂ an ~a re vi}, Pa vlo vi}, Ra do sa vqe vi}, Tin tor, O ta -

{e vi}, Mu tav xi}, I. Pe tro vi} (od 46. S. Ne do vi}), Mi lo {ko vi} (od 93.

Svo ji}), Pej ~i}, Si mo vi}, Si ki mi} (od 57. Spa le vi}).

NI@E LI GE

Srp ska li ga „Za pad“,

3. ko lo: Ja se ni ca 1911 -

Ba ne 4:1, [u ma di ja (A) -

Kru {ik 2:1, Vu ji} - Slo ga

(PM) 0:2, Po let (Q) -

Mla di rad nik 0:1, Ru dar

- Par ti zan (BB) 3:1, Rad -

ni~ ki (Kl) - Ma ~va 0:1,

Slo bo da (^) - Se qak (M)

2:0, Po be da Be lo {e vac -

@e le zni ~ar 0:0.

Ta be la: Ma ~va 7, Ja se -

ni ca 1911 6, Slo ga (PM)

6, Kru {ik 6, Mla di rad-

nik 5, Slo bo da (^) 4, Se -

qak (M) 4, @e le zni ~ar 4,

Po let (Q) 4, [u ma di ja

(A) 4, Ru dar 4, Po be da Be -

lo {e vac 3, Rad ni~ ki (Kl)

3, Vu ji} 2, Par ti zan

(BB) 1, Ba ne 1 bod.

4. ko lo: Se qak (M) -

Po be da Be lo {e vac (ne de -

qa, 16.30), Ba ne - @e le -

zni ~ar, Ma ~va - Slo bo da

(^), Par ti zan (BB) - Rad -

ni~ ki (kl), Mla di rad-

nik - Ru dar, Slo ga (PM) -

Po let (Q), Kru {ik - Vu -

ji}, Ja se ni ca 1911 - [u -

ma di ja (A).

Zo na „Mo ra va“, 3. ko -

lo: O mla di nac (Z) - Sla v-

i ja 2:0, Jo {a ni ca - [u -

ma di ja 1903 1:1, Pri je vor

- O mla di nac (NS) 0:1,

Me ta lac - Slo bo da (G)

0:1, Trep ~a - Mo kra Go ra

1:3, Tu tin - Po let (T)

2:1, Vo do ja ̀ a - Ta ko vo

0:0, Ka ra |or |e - Or lo vac

1:0.

Ta be la: Ka ra |or |e 7,

Ta ko vo 7, Mo kra Go ra 7,

O mla di nac (NS) 7, Tu -

tin 6, Vo do ja ̀ a 5, O mla -

di ac (Z) 5, [u ma di ja

1903 5, Pri je vor 4, Po l-

et (T) 4, Jo {a ni ca 4, Sl-

o bo da (G) 3, Me ta lac 1,

Or lo vac 0, Sla vi ja 0, Tre-

p ~a 0 bo do va.

4. ko lo: [u ma di ja

1903 - Pri je vor (ne de qa,

11.00), Sla vi ja - Or lo vac,

Po let (T) - Vo do ja ̀ a, Sl-

o bo da (G) - Trep ~a (ne de -

qa, 16.30), Ta ko vo - Ka ra-

|or |e, Mo kra Go ra - Tu -

tin, O mla di nac (NS) -

Me ta lac, O mla di nac (Z)

- Jo {a ni ca.

Pr va grad ska li ga, 3.

ko lo: Par ti zan (C) - Ar-

se nal 2:4, Er do gli ja 1931 -

Slo ga (D) 1:1, ]a va - [u m-

a di nac 9:1, Bu du} nost -

Je din stvo 0:2, Ja dran -

Mar {i} 0:2, [u ma di ja

(^) - Se qak (MP) 0:3, Ko -

lo ni ja - Vi no gra di DB 1:0,

Ko ri }a ni - Su {i ca 2:2.

Ta be la: Ko lo ni ja 9, Ar-

se nal 6, [u ma di nac 6, Ja -

dran 6, Je din stvo 6,

Ko ri }a ni 5, Mar {i} 5,

Se - qak (MP) 4, Par ti -

zan (C) 4, Su {i ca 4, Vi -

no gra di DB 3, Bu du} nost

3, [u ma di ja (^) 3, Er do -

gli ja 1931 2, Slo ga (D) 0,

]a va 0 bo do va.

U tak mi ce 4. ko la od i -

gra ne su ju ~e.

5. ko lo: Par ti zan (C)

- Je din stvo, Er do gli ja

1931 - Se qak (MP) (su bo -

ta, 17.00), Bu du} nost -

[u ma di nac, Ja dran - ]a -

va, [u ma di ja (^) - Mar -

{i}, Ko lo ni ja - Ar se nal,

Ko ri }a ni - Vi no gra di DB

Su {i ca - Slo ga (D) (ne de -

qa, 17.00).

Dru ga grad ska li ga, 3.

ko lo: [u ma ri ce 2008 - A -

zbest 1:1, Bo tu we - Ba gre -

mar 1:3, Slo ga (L) - Bo rac

1:1, Kre me nac - Mla dost

0:2, Haj duk - Do bra ~a 4:0,

Ko {ut wak - Se qak (C)

4:1, 21. ok to bar - Sr bi ja

2:1, Mla dost Te fe ri~ -

Ku tlo vo 0:0.

Ta be la: Ba gre mar 9, Ha-

j duk 8, Slo ga (L) 7, Ku t-

lo vo 7, Sr bi ja 6, Ko {ut -

wak 6, 21. ok to bar 6, Ml-

a dost 4, Bo tu we 4, Kre-

me nac 2, A zbest 1, Mla-

dost Te fe ri~ 1, Se qak

(C) 1, [u ma ri ce 2008 1,

Do bra ~a 1, Bo rac -2 bo da.

4. ko lo: Mla dost - Ha-

j duk (su bo ta, 17.00), Ba -

gre mar - Ku tlo vo, Sr bi ja

- Mla dost Te fe ri~, A -

zbest - 21. ok to bar, Se -

qak (C) - [u ma ri ce

2008, Do bra ~a - Ko {ut -

wak, Bo rac - Kre me nac,

Bo tu we - Slo ga (L) (ne de -

qa, 17.00).

5. ko lo (sre da, 16.00):

Slo ga (L) - Ba gre mar, Kre-

me nac - Bo tu we, Haj duk -

Bo rac, Ko {ut wak - Mla-

dost, [u ma ri ce 2008 -

Do bra ~a, 21. ok to bar -

Se qak (C), Mla dost Te fe -

ri~ - A zbest, Ku tlo vo -

Sr bi ja.

Tre }a grad ska li ga, 1.

ko lo: Stu de nac - Sta ri

mom ci 5:1, [u ma di ja

1934 - Di vo stin 3:0, \u -

ri se lac - Ve li ka Su gu bi -

na 1:1, @e ̀ eq - Trm bas

ni je od i gra no. Slo bod na je

bi la Za sta va.

2. ko lo (ne de qa, 17.00):

Sta ri mom ci - Trm bas,

Ve li ka Su gu bi na - @e ̀ eq,

Di vo stin - Za sta va, St-

u de nac - [u ma di ja 1934.

Slo bo dan je \u ri se lac.

mi wu da na{ tim ni je ni bli zupra ve for me. Do du {e, dru gi u za -stop ni o svo jen bod na stra ni, da -je na du da }e se u br zo sti }i i dotri jum fa.

Do ma }in se po ka zao bo qim upr vih 45 mi nu ta, ali ni je u speoda re a li zu je ne ko li ko so lid nihpri li ka. Naj pre je na {ut ]o vi naiz slo bod nog u dar ca sa oko dva de -set me ta ra, u 12. mi nu tu, ̂ an ~a re -

NI KA KO fud ba le ri Rad ni~ kogda is ko ra ~e iz sop stve ne sen ke ipo no ve ma kar ne ku od i ga ra ko jesu ih kra si le ve }i nom pro te klese zo ne. Mr ski niz bez po be de ta -ko se pro te gao i na de se tu pr ven -stve nu u tak mi cu, {to, kao ni la-w ske u spe he, ni ko ni je o ~e ki vao.Nu la pro tiv do sa da ble dog Haj du -ka u Ku li, ali i pri ka za na i gra,po seb no u pr vom de lu, na no vo o po -

A U T O M O B I L I Z A M

USPELA JO[ JEDNA “NAGRADAKRAGUJEVCA”

@eq ko i Vik torza pu bli ku

TRA DI CI O NAL NA a u to mo -bil ska kru ̀ na tr ka „Na gra da Gra -da Kra gu jev ca”, {to je naj va ̀ ni je,pro te kla je u naj bo qem re du. Bez -bed nost u ~e sni ka i gle da la ca ni -je se do vo di la u pi ta we, jer je or- ga ni za tor, ASK Kra gu je vac, a uzpo dr {ku Skup {ti ne gra da, u ~i -nio sve da se ne po no ve kob ni in- ci den ti sa po sled wih tr ka {am -pi o na ta. U ve de ne su ne ke teh ni~ -ke no vi ne, pre sve ga ba ri je re na

o pa snim kri vi na ma, o bez be |e nopre ko 150 re da ra, a pri sut ni subi li i broj ni pred stav ni ci ko- mu nal ne i sa o bra }aj ne po li ci je

I pak, vo za ~i su à li li na poma lo kli zav ko lo voz, ko ji je, mo -gu }e, na tre nin gu a i sa mim tr -ka ma u zro ko vao ne ko li ko iz le ta -wa, su da ra wa i pre vr ta wa. Ta ko jebe o grad ski vo za~ Bran ko ]o pi}, ukla si 3, pred sam kraj tr ke iz le -teo sa sta ze i pre vr nuo se na krov,

Fot

o: fk

radn

icki

.com

Pe tro ni je vi}

NA TRKE IZA[LENAJSAVREMENIJE MA[INE,A NA PROMENADU - FI]E

DU[AN I DARKO

POTPISAN NOVSPONZORSKI UGOVOR

In te za i da qe uzcrvene

PRED SED NI CI kom pa ni jeIn te za Li zing Vla sti mir Vu ko -vi} i Ko {ar ka {kog klu ba Rad ni-~ ki I van Gru jin pot pi sa li su upe tak u go vor o spon zor stvu za tak -mi ~ar sku se zo nu 2012/13. go di nei ta ko na sta vi li u spe {nu sa rad -wu.

- Ra du je me da je ova u spe {nakom pa ni ja pre po zna la u na ma kva -li tet i na sta vi la spon zor stvo. As ob zi rom na vre me u ko me ì vi -mo, iz nos ni je za ne mar qiv.

Sred stva ko ja do bi ja mo u sme ri -}e mo i na rad {ko le ko {ar ke ko -ju }e mo ak ti vi ra ti. Taj no vac ne- }e bi ti ma li, jer è li mo da stva -ra mo kva li tet ne i gra ~a na du ̀ irok - re kao je Gru jin.

I Vu ko vi} je sa me di ji ma po de -lio za do voq stvo po stig nu tim do- go vo rom.

- U o vom gra du i o vom klu bupre po zna li smo en tu zi ja zam izko ga za jed no stva ra mo jak brend.@e li mo da bu de mo u zor o sta limsre di na ma, ali i da o ja ~a mo ovu.

Po seb no nas ra du je {to }e se u -la ga ti u da qi raz voj ta le na ta, ka -ko bi de ca, ali i wi ho ve po ro -di ce, o se ti le si gur nost kroz ba -vqe we spor tom. O tu da je lo gi~ no{to smo i da qe uz Rad ni~ ki.

M. M.

K O [ A R K A

RADNI^KI U DRUGOJ FAZI

Na re duu tak mi ce

PO SLE tri ne de qe ra da na u i gra va wu e ki pe i, ka -kav je o bi ~aj, pri pre ma wu tak ti~ kih va ri jan ti zapla ni ra ne si tu a ci je kroz tak mi ~e we, do {ao je redna pro ve ru od ra |e nog.

Pr vi kon trol ni me~ Rad ni~ ki je i mao u su bo tu u„Je ze ru“, a ri val je bio BKK Rad ni~ ki iz Be o gra da,ri val iz o vo go di {we Su per li ge Sr bi je. Re zul tat jeod go va rao od no su sna ga ri va la, 92:70 za ja dran skogli ga {a, po ~e tvr ti na ma 18:27, 24:16, 27:12, 23:15. I -gra ~i ma je tre ba lo 15 mi nu ta da „po hva ta ju kon ce“, aon da su po ka za li da }e bi ti e ki pa za re spekt. Ako bise gle da lo po je di na~ no, u ko li ko se mo ̀ e iz re }i u ti- sak po sle sa mo jed ne u tak mi ce, no vaj li je }e bi tipra va po ja ~a wa. Tam no pu ti bek Te ri ko Vajt sa svimje so li dan i gra~, spre man da pre u zme od go vor nost, ana go ve stio je i a trak tiv ne po te ze. Me tju Bra jan E me -ning, do ve den kao ~e tvor ka, i grao je na te {kom centru i za po ~e tak za do vo qio. I a ko de lu je po ma lona zgrap no, ima po ten ci ja la za i gru pod o bru ~em.Dru ga a kvi zi ci ja na toj po zi ci ji, Vla di slav Dra goj -lo vi}, i grao je sa mo jed nu ~e tvr ti nu, ali po sti gao10 po e na. Bo jan Kr sto vi} i Mi lo{ Bo ri sov su pre ka -qe ni bor ci, pra vi pro fe si o nal ci i od wih se, kao iu o vom slu ~a ju, u vek mo ̀ e o ~e ki va ti tre nut ni maksi mum. Po zi tiv na iz ne na |e wa su Ste fan Jo vi} ko jise, i a ko mlad, po ka zao kao plej ko ji i gra „mo zgom“ i

ne sr qa, a na ro ~i to Mark Vor ting ton ve li kom borbe no {}u i iz vr snim sna la ̀ e wem u od bra ni i podko {em. Pr vu u tak mi cu ni je od i grao Sti ven Mar ko -vi}, ko ji se e ki pi pri kqu ~io ove ne de qe.

Si no} je, ta ko |e u Kra gu jev cu, od i gran me~ sa va -qev skim Me tal cem, ve ~e ras od 17 sa ti go stu je Voj vo -di na iz No vog sa da, a u su bo tu u i sto vre me MZTSko pqe, no vaj li ja u ABA li gi. U u to rak 11. za ka zanje me~ sa Slo gom u Kra qe vu, a za tim 14. i 15. sep tembra sle di tur nir u Ku ma no vu. U ~e sni ci su jo{ do -ma }in, Voj vo di na i MZT Sko pqe. Ge ne ral na pro ba jeod 21. do 23. o vog me se ca na hu ma ni tar nom tur ni ru uNi {u, uz e ki pe do ma }eg Kon stan ti na, be o grad skogPar ti zan i je di nog ma ke don skog ja dran skog li ga {a.

Start ABA li ge je 29. sep tem bra, a kra gu je va~ kitim o tva ra se zo nu u „Je ze ru“ pro tiv qu bqan ske O -lim pi je.

M. M.

K@K RADNI^KI

I am bi ci jedevojaka - vr hun ske

PO LA KO se pri vo de kra ju pri -pre me za no vu pr vo li ga {ku se zo -nu, ko ja po ~i we 29. sep tem bra.Ko {ar ka {i ce Rad ni~ kog, po po -vrat ku sa Ka pa o ni ka, od i gra le supro {le ne de qe i ne ko li ko pri ja -teq skih u tak mi ca sa be o grad skimPar ti za nom i Vo ̀ dov cem.

Uz to, u tim su sti gla i po ja ~a -wa, dva iz do ma }e li ge i jed na i -gra ~i ca iz Bo sne i Her ce go vi ne.Ta ~i we ni ca, ali i za do voq stvodo sa da {wim ra dom i za la ga wemsvih i gra ~i ca, pred sed ni ku “cr -ve nih” Zvon ku Og wa no vi }u do zvo -li la je da za ovo pr ven stvo A li gena ja vi bor bu za vrh ta be le.

Rad ni~ ki je, na i me, pro {le se- zo ne bio pe ti u naj kva li tet ni jemèn skom ran gu tak mi ~e wa, pa }esa da po ku {a ti da se do mog nu iplej-ofa.

S. M. S.


СПОРТ

EKS TREM NI SPORT

Tro ji cana ê ti ri

e le men ta

KRA GU JEV ̂ A NI Mar koPa vlo vi}, Stra hi wa Tra ki}i U ro{ Ma slak nad me ta li suse na sport skoj bi ci sa pri -ro dom pod na zi vom „Ni san 4e le men ta“. Tak mi ~e we je o dr -à no na te re ni ma po red So -ko Ba we, pla ni ne R taw i Bo- van skog je ze ra, a sa sto ja lo seod di sci pli na tr ~a wa, pa ra -glaj din ga, pli va wa, ka ja ka ipla nin skog bi ci kli zma.

Pa vlo vi }ev i Tra ki }evtim „Ma sla ~ak 2“ za u zeo jepe to me sto u kon ku ren ci ji 10e ki pa, dok „Srp ska a van tu ra“U ro {a Ma sla ka ni je za vr {i -la tr ku zbog vre men skog o gra -ni ~e wa.

M. M.

BOKS

Kraj ras pustaNAKON dva me se ca pa u ze

o ̀ i ve la je i bok ser ska sa la uVe li kom Par ku. E ki pa podru ko vod stvom tre ne ra Slo bo -da na Jo va no vi }a pri pre ma seu pre ko le ta re no vi ra nompro sto ru za daqe tak mi ~e we.O ~e ku je se da }e na sta vak[u ma dij ske li ge, u ko joj Rad -ni~ ki bra ni ti tu lu naj bo qeg,u sle di ti 15. o vog me se ca uVr wa~ koj Ba wi.

Tako|e, {ko la bok sa per m-a nent no pri ma no ve ~la no ve.

M. M.

BAD MIN TON

De voj ~i ceprezadovoqne

I OVE go di ne, dru ge za re -dom, Bad min ton klub Ra vensKG bio je do ma }in naj ta len -to va ni jim de voj ~i ca ma uz ra -sta do 15 go di na iz A u stri je,Ma |ar ske, Bu gar ske, Ru mu ni -je i Sr bi je, a u o kvi ru pro jek -ta E vrop ske bad min ton fe de -ra ci je pod na zi vom “Girls Ca-mp - Kra gu je vac 2012”.

Glav ni tre ner bi la je EnSo e nens iz Bel gi je, i na ~e se- lek tor re pre zen ta ci je ove ze -mqe do 17 i 19 go di na i ko or- di na tor svih tre ne ra Let wih{ko la u E vro pi.

Op{ti u ti sak na kra ju ka-m pa bio je da je bo ra vak uKra gu jev cu, kao i kom ple tanpro gram is pu nio o ~e ki va wa,pa se do ma }i ni na da ju da }ee vrop ska bad min ton fe de ra -ci ja po dr ̀ a ti o vaj pro je kat isle de }e go di ne.

S. M. S.

RU KO MET

Iz Go ra ̀ dapo bed ni~ ki

U I GRA VA WE ru ko me ta {aRad ni~ kog pred no ve i za zo veu su per li ga {kom dru {tvu, teme |u na rod nom pla nu, nastav-qeno je na tur ni ru u Go ra ̀ du,gde su, sa dve po be de, po ne lisla vqe ni~ ki pe har.

Kra gu jev ~a ni su pr vo sa -vla da li Kri va ju iz Za vi do vi -}a sa 43:34, da bi u fi na lubi li bo qi od do ma }i na -31:27. U na {em ti mu, u obasusre ta, naj i stak nu ti ji po je -din ci bi li su Ko sti} i Ra i -~e vi}, ~i ji su se po go ci re -|a li kao na tra ci.

V. U. K.

na sre }u, bez te ̀ ih po sle di ca.Kra gu jev ~a ne je po seb no ob ra -

do va la do bra vo ̀ wa do ma }ih tak -mi ~a ra. Pr vog da na od li~ no sepo ka zao @eq ko Pi sa ri}, ~lanASK Kra gu je vac, ko ji je u kla si 1,vo zi la do 1.150 ku bi ka kla se N, u -be dqi vo tri jum fo vao. Dru gog da -na, Pi sa ri} je zbog ne pra vil nogstar ta do bio 30 ka zne nih se kun -

di, {to je, ka ko se na kra ju is po -sta vi lo, bi lo te {ko do sti }i.

Za to se pe ha rom i pr vim me -stom o ki tio jo{ je dan vo za~ ASKKra gu je vac, Vik tor Da vi dov ski,ko ji je u kla si 2, po pu lar nih „ju -gi }a”, is ko ri stio kvar na ko~ ni -ca ma do ta da vo de }eg Mar ka Pa v-li ~e vi }a, i do kra ja tr ke u speo dasa ~u va ~el nu po zi ci ju. U is toj kl-

a si tre }e me sto pri pa lo je jo{ je-d nom Kra gu jev ~a ni nu, Dar ku @iv -ko vi }u.

U o sta lim kla sa ma, zbog ma wegbro ja u ~e sni ka, or ga ni za tor jemo rao da vo zi la iz vi {e ka te go -ri ja o ku pi u jed nu di vi zi ju, od no -sno tr ku.

Sve u sve mu, mo glo bi se re }i u -spe {an a u to mo bil ski vi kend uKra gu jev cu. Je di na za mer ka, o vogpu ta, mo ̀ da bi se mo gla u pu ti tiSport skoj ko mi si ji a u to mo bil -skog sa ve za Sr bi je, ko ja je pre du goza se da la po pi ta wi ma pri go vo ravo za~ kih e ki pa, zbog ~e ga je ka s-ni la i do de la pe ha ra naj bo qimtak mi ~a ri ma.

S. M. S.

Fot

o: k

krad

nick

i.rs

BILO JE KVAROVA, ALI I“NESTA[LUKA”

@EQKO PISARI] PRVOG DANA BIONEDODIRQIV ZA KONKURENCIJU

POLAKO SE PODI@E ATMOSFERA


СПОРТ

O D B O J K A

RAD NI^ KI KRE DIBAN KA

Po be da kaopo ~e tak

PR VU pri prem nu u tak mi cu pr-ed no vi {am pi o nat Sr bi je od boj -ka {i Rad ni~ kog Kre di ban ke od- i gra li su u Po ̀ a rev cu i za vr {i -li je u spe {no. Ri val je bio Mla dirad nik, naj pri jat ni je iz ne na |e weu pret hod noj se zo ni, a re zul tat jebio 3:1 za Kra gu jev ~a ne.

Po sle pr vog de la pri pre ma, e k-i pa da nas pu tu je u Slo ve ni ju nadve ne de qe na stav ka ra da, ali i u -i gra va wa kroz kon trol ne me ~e ve.Za sa da se zna da }e bi ti u ~e sni cina tra di ci o nal nom me |u na rod -nom tur ni ru u Ma ri bo ru od 14. do16. sep tem bra, a is ku stva iz pre-thodnih se zo na go vo re da }e, po -red to ga, od i gra ti ve li ki broj su- sre ta.

M. M.

KUP SR BI JE

Hvata se za letTRA DI CI O NAL NO po ~e tak

sep tem bra u ka len da ru Od boj ka -{kog sa ve za pred vi |en je za startnaj ma sov ni jeg tak mi ~e wa. Na red -nog vi ken da od i gra }e se pr vo ko -lo Ku pa na te ri to ri ja ma re gi o na.

U kon ku ren ci ji è na Kra gu je -vac ima tri pred stav ni ka. Sme~ 5u pr vom ko lu ide u Be o grad nameg dan I mle ku, Kra guj i gra sa[u ma di jom u A ran |e lov cu, dok jeRad ni~ ki slo bo dan.

Dru ga e ki pa Rad ni~ kog Kre diban ke, u tak mi ~e wu mu {ka ra ca,na star tu do ~e ku je Ru dar iz Ko s-tol ca. Pr vi sa stav “cr ve nih” u k-qu ~u je se u tak mi ~e we po za vr {e-t ku re gi o nal nih tur ni ra.

M. M.

BI^ VOLEJ

Pe har zaA lek san dru

PO BE DOM na za vr {nom tur -ni ru o vo go di {we VIP Bi~ ma s-ter Pr ven stva Sr bi je 2012, te-h ni ~ar Rad ni~ kog, i na ~e No vo sa -|an ka A lek san dra Fraj to vi} u pa -ru sa su gra |an kom I si do rom E g-i}, o svo ji la je ti tu lu {am pi o naSr bi je za ovu go di nu.

Wih dve su u fi nal nom su sre -tu sa vla da le naj ve }e kon ku ren te,Na ta {u [e va ri ku i Ni nu [ka -ri} sa 2:1, po se to vi ma 21:11,18:21, 15:13, te za dr ̀ a le pr vo me -sto po sle ~e ti ri za jed ni~ ka tri- jum fa na se dam tur ni ra.

M. M.

STRE QA [TVO

Dra gandva put 19.

KRA GU JE VA^ KI pa ra o li-m pi jac, stre lac Dra gan Ri s-ti}, ~lan “î ka Ma te” i se -lek ci je Sr bi je na I gra ma uLon do nu, na stu pio je dva pu -ta u ga |a wu va zdu {nom pu {-kom i o stva rio i sto vet ne pl-a sma ne, 19. me sto.

Na pre je u di sci pli ni R5po go dio ~ak 598 kru go va, alini je pro {ao da qe, po {to sude se to ri ca naj bo qih za be le -ì la mak si mal nih 600 kru- go va. Kva li fi ka ci je u R4 do -ne le su mu ne {to sla bi ji re -zul tat, 594 kru ga, {to je bi loza ~e ti ri ma we od o smo pla -si ra nog fi na li ste.

V. U. K.

Ne ve na i Ste vaNAJ BO QI ka de ti Stre qa-

~ kog klu ba “î ka Ma ta”, Ne -ve na Ar mu{ i Ste van Jo va no -vi}, u ~e stvo va }e o vog vi ken -da u ]u pri ji na pr ven stvuSr bi je u ga |a wu ma lo ka li ba-r skim o ru` jem.

Za ovo tak mi ~e we kra gu je -va~ ki strel ci pla si ra li suse o svo jawem zlat nih me da qana ne dav nom re gi o nal nomnadmeta wu u i stom me stu, ito u di sci pli ni tro stav tripu ta 10 me ta ka.

S. M. S.

A TLE TI KA

Naj bo qi ure gi o nu

DVO STRU KI tri jumf po -sti gli su a tle ti ~a ri Rad ni~ -kog na pro {lo vi kend nim kv-a li fi ka ci ja ma za Kup Sr bi -je, u jed no fi na lu Ku pa cen- tral ne Sr bi je i po je di na~ nogpr ven stva re gi o na. “Cr ve ni”su se, kao e ki pa, po ka za li na-j bo qim u obe kon ku ren ci je,mu {koj i èn skoj, {to do sa -da ni ka da ni je de si lo.

U na {em ta bo ru, sva ka ko,pred wa ~i li su o sva ja ~i me -da qa. Za mu {ki deo ti ma tosu bi li: A lek san dar Sto ja no -vi}, po bed nik na 100 me ta ra(11,11) i dru gi na 200 me ta ra(23,01); Mi lan Mla de no vi},naj bo qi u tro sko ku (14,00), adru gi na 100 (11,57) i u sko kuu daq (6,42); Pe tar Qu {i},dru go pla si ra ni u sko ku u vis(185) i za me sto sla bi ji u sk-o ku u daq (6,37); Sa va Mi lo -sa vqe vi}, pr vi u sko ku u daq(6,47) i ba ca wu ko pqa (46,89)te dru gi u tro sko ku (13,62);kao i Jo van Mi ci}, bron za niu tro sko ku (13,11). Zlat no od -li~ je, sa vre me nom 44,86, pr-i pa lo je i {ta fe ti na 4h100,ko ja je na stu pi la u sa sta vu:A lek san dar Sto ja no vi}, Mi -lan Mla de no vi}, Ste fan St-o ja no vi} i La zar Ma ti}.

Kod de vo ja ka, na po bed ni~ -ko po sto qe po pe le su se: dvo -stru ka pr va ki wa, na 100 meta ra (12,73) i u sko ku u daq(5,56), Qu bi ca Si mo vi}, Ma -ri ja Mi lu ti no vi}, kao dru gau sko ku u vis (150) i sko ku u -daq (5,52), te Na ta {a Sta ma -to vi}, tre }e pla si ra na u sko -ku u vis (145). I sto je u ~i ni -la i èn ska {ta fe ta 4h100,od no sno Ana Ga ri}, Qu bi caSi mo vi}, Na ta {a Sta ma to -vi} i Bo ja na Mak si mo vi},ko je su tri jum fal no o kon ~a -le ovo nad me ta we (51,24).

V. U. K.

JE DVA da je pr-o {lo ~e ti ri me -se ca od o sni va wa,a Va ter po lo klubRad ni~ ki, sa da jeve} ja sno, od ok to -bra za i gra }e u na-j ja ~oj do ma }oj li- gi i me |u na rod -nom tak mi ~e wu.Na rav no, ni je toplod re zul ta tara da u ta ko krat -kom vre men skompe ri o du, ali je steod lu ke Skup {ti -ne gra da da sta neiza o vog spor ta iu lo ̀ i u vi {e ne -go re spek ti bi lansa stav.

Na ja va da suKra gu jev ~a ni sp-rem ni da an ga ̀ u -ju naj ve }a i me nasrp skog va ter po la, po put Fi li paFi li po vi }a ili Va we U do vi ~i }a,od jek nu la je kao bom ba i pro stopri mo ra la Va ter po lo sa vez da do -ne se je din stve nu od lu ku, od no snopri hva ti zah tev na {eg klu ba inaj vi {i rang pro {i ri za jo{ jed -

ja ~a ti i hr vat skire pre zen ta ti vacDa mir Bu ri}, ~l-an se lek ci je Cr neGo re Bo ris Zlo ko -vi}, te pre ka qe nisrp ski as A lek sa-n dar ]i ri}. I tune }e bi ti krajpri for mi ra wuti ma, ra ~u na sena jo{ a trak tiv -nih i gra ~a u na -{im re do vi ma,{to ga ran tu je vr -hun ski va ter po lona za tvo re nom ba -ze nu SC “Park”.

Je din stve na o c-e na je da }e sa daSr bi ja i ma ti mo -`da i naj kva li te-t ni ju va ter po loli gu u E vro pi, po -{to su se, uz tra-

dicionalno sna ̀ ni Par ti zan, o z-biq no po ja ~a li i Zve zda i Voj vo -di na, u ~ijem dru{tvu }e is tak nu -ti ~lan, ~ak je dan od pre ten de- na ta na ti tu lu, bi ti i Rad ni~ kiiz Kra gu jev ca.

V. U. K.

nog ~la na - Rad ni~ ki iz Kra gu jev -ca. Uz to, na{ tim je eks pre snopri ja vqen i za u ~e {}e u E vro paKu pu.

Ta kav ras plet ni ko ga ne bi treba lo da za ~u di, jer po red po me nu -tih, na ja ve su da }e “cr ve ne” po-

F U T S A L

EKONOMAC KROZ LETONIJU KRE]E U LIGU [AMPIONA

Prvo, pa e vrop ski i za zovSI NO] je E ko no mac star to vao na e vrop skoj sce -

ni. „Stu den ti” su se u Le to ni ji, u o kvi ru pr vog ko -la Glav ne run de Li ge {am pi o na, sa sta li sa pr va -kom Nor ve {ke, e ki pom Ve ga ka ma ra te ne om.

Ve} da nas, Kra gu jev ~a ni u dru gom ko lu i ste gru -pe od me ri }e sna ge sa ma ke don skim {am pi o nom@e le za re com, dok po sled wu u tak mi cu u o voj fa zitak mi ~e wa i gra ju u su bo tu, 8. sep tem bra, sa do ma -

}im Ni kar som.Ciq na {eg klu ba je da se i ove se zo ne po tvr de

na e vrop skoj sce ni, pa su o ~e ki va wa da se srp ski{am pi on pla si ra u na red nu run du tak mi ~e wa.

Ve o ma va ̀ an je i po da tak, ka ko je u o ~i pu ta re -kao fi zo ter pe ut E ko nom ca Dra gan Jan ko vi}, da uti mu ne ma po vre |e nih i gra ~a.

S. M. S.

V A T E R P O L O

NOVA KRAGUJEVA^KA ATRAKCIJA

Rad ni~ ki li po,he, he...

Ka kav tim,ta kav itre nerAko se ve} do vo de naj ve }a i me na

srp skog i svet skog va ter po la,

lo gi~ no je da ih pred vo di

tre ner sli~ nog ka li bra. Ta ko

bi na klu pi Rad ni~ kog, sva je

prilika, u sko ro tre ba lo da se

na |e Ne nad Ma noj lo vi},

ne ka da {wi se lek tor

re pre zen ta ci je SRJ i SCG i

ak tu el ni pred sed nik Stru~ nog

sa ve ta Va ter po lo sa ve za

Sr bi je.

Ko ga ne zna, ra di se o vr lo

is ku snom stru~ wa ku, o sva ja ~u

dve ti tu le {am pi o na E vro pe i

sre br ne me da qe na O lim pij skim

i gra ma u A ti ni.

ETO GA

ê di} naj zad pot pi saoI A KO je ve }i na me di ja jo{ pro te kle

sed mi ce ob ja vi la da se Vla di mir ê di}vra tio u sta ro ja to, mi smo sa ~e ka li da se“pro du ̀ e ni” ~in pot pi si va wa za i sta o ba -vi i tek ta da se od lu ~i li da pu sti mo ta kvuvest u jav nost. Pot pis na u go vor sta vqen jeu po ne de qak po pod ne, pa }e ta ko ne ka dapo vre me ni re pre zen ta ti vac Sr bi je u na -red noj se zo ni no si ti dres na {eg klu ba.

Pod se ti mo, pre dve go di ne ê di} se ra -stao sa “cr ve ni ma” od la skom u poq ski Ol -{tin, i to pre ko a dvo ka ta, jer je na taj na- ~in „na mi rio“ du go va wa od klu ba. Sle de }use zo nu pro veo je u Bu dvan skoj ri vi je ri, asa da }e po no vo ka ri je ru gra di ti u Kra gu -jev cu.

M. M.

MALI GIBE

Na E vrop skom 10.JU NI OR SKA re pre zen ta ci ja

Sr bi je, po bed nik ne dav no za vr {e -ne Bal ka ni ja de, u ~i jem je sa sta vubio i gra~ Rad ni~ kog Kre di ban keA lek san dar Bla go je vi}, o svo ji la

je 10. me sto na E vrop skom pr ven -stvu.

Na{ tim u ~e {}e je za vr {io po -sle grup ne fa ze, po be div {i sa moe ki pu Fin ske, dok je po ra ze do ̀ i -veo od vr {wa ka iz Ru si je, I ta li -je, Bel gi je i do ma }i na tak mi ~e waPoq ske.

M. M.

KAKVI ADUTI... ... ZA NEPOVEROVATI

UDOVIÎ]

BURI]

ZLOKOVI]

FILIPOVI]

]IRI]

ФУДБАЛЕРИ „ШУМАДИЈЕ” ПРЕМЛАЋЕНИ У НОВОМ ПАЗАРУ … · КЊИГЕ НА ПОКЛОН Недељне новине Крагујевачкеу

Documents