НОВИНЕ КОСОВСКОГ БОЈА

НОВИНЕ КОСОВСКОГБОЈА

ВИЂЕЊА, ЗАПАЖАЊА, УТИСЦИ

sumablista.wix.com/bojnakosovu

Косовски бој из угла цара Бајазита

Султан БајазитСултан Бајазит

Ево, док посматрам Косово, главе српских јунака, великаша, осећам се као велики победник. Лазар ми је говорио о својој победи и мом поразу. Смејао сам се! Морам признати да ме изненадила његова смиреност. Мора да је осећао страх док му је глава била на пању, али није ми то показао. Желео сам да дрхти преда мном, да клечи, да ме моли и преклиње за живот, али то се, нажалост, није догодило.

Борили смо се ми у истој бици и ја сам тријумфовао, иако је он покушавао да ме убеди у супротно. Хвалио се својим ратницима, величао Обилића, помињао некакав „вишњи живот“, а то ме додатно изнервирало.

Косовски бој из угла цара БајазитаНе може бити толико поносан и смирен неко коме глава „виси о концу“! Није требало да ме изазива, да испитује границу мог стрпљења. Није ми дозволио да уживам до краја у својој надмоћи, али, ипак, срећан сам јер он није жив, а ја сам ту „главом и брадом“! Не знам због чега ми у сну још увек одзвањају његове речи које ме узнемиравају, стежу, прете? Убеђујем себе да сам победник, али ме мучи Лазарева тврдња о српској победи и цени те победе „Нема, Бајазите, овакве победе сваки дан! Приђи, Бајазите, и погледај како је лепа глава којом се купује царство небеско!“ Изненадио ме и један обичан српски слуга који се жртвовао за оно што је већ изгубљено! Чудан неки народ!

Анђела Антанасковић 7/2

Косовски бој из угла цара ЛазараБио сам сведок и учесник Косовског боја. Ја, цар Лазар, српски владар. О томе сведоче моје крваве руке, рањене ноге, и изгребано лице. Моја војска и ја претрпели смо велике губитке, али смо их и нанели.После толико времена исцрпљујуће битке коју сам изгубио, идем код Бајазита. Воде ме везаног као каквог грубијана и насилника. А ја - никад мирнији, никад сигурнији у себе и то показујем чврстим ходом док се полако приближавамо Бајазитовом шатору. И стигли смо. Бајазит упорно покушава да ме понизи говорећи ми да сам изгубио битку, а да ћу ускоро и главу изгубити. Причам му о вишњем животу који ме чека и да је ово само праг до њега. Он се смеје на све што кажем и још ми се руга говорећи да ме чека само смрт и да ће ми глава пасти ту у прашину, где су ми сада ноге.

Косовски бој из угла цара ЛазараСмисленим реченицама га полако избацујем из такта, иако ми то није намера. Говорим му о њиховом поразу, али он то не разуме, као што не разуме у чему је наша победа. Он види само физичке чињенице, а не духовне вредности. Док ми говори о њиховој победи смирено гледам испред себе без имало узрујаности с обзиром да ће ми за који минут бити одсечена глава. И није му довољно што вређа и понижава мене, он сада вређа нашег најхрабријег јунака - Милоша Обилића. Али, и то ме не додирује, и даље сам смирен и сталожен.То га је већ истерало из такта и наређује да ми одсеку главу.То су и урадили. Али ипак, том главом ја сам купио вишњи живот и на тај начин никада нећу бити заборављен.

Георгина Гавриловић 7/2

Xеројски подвих слуге МилутинаСлуга Милутин као дугогодишњи верни слуга цара Лазара, јако добро познаје све Лазареве особине. Лазарева храброст, одлучност, далековидост, херојство и на крају његова свесна жртва за слободу и спас народа, слугу Милутина наводи да ту своју верност искаже и у тренутку кнежевог страдања тако што ће на своје руке „примити свету кнежеву главу“. Без страха од Турака, од Бајазита, од силе окрутника, слуга Милутин са великим поштовањем, на белом платну - српском симболу духовне чистоте, дочекује главу свог господара и улази у легенду. Он, за разлику од Бајазита, зна да је та глава света, он зна да ће Лазарева глава бити звезда водиља будућим генерацијама, да ће бити спона, спас, слога, јединство свима који теже „царству небеском“ и „вишњем животу“.

Свестан свих речи свога господара, свестан победе коју су Срби добили у Косовском боју, слуга Милутин постаје херој, победник и узор. Хвала му! Алекса Божиновић 7/2

Косовски бој из угла Бајазира (виђење једног Лазаревог војника)

 Када су јаничари успели да заробе кнеза Лазара, довели су га право Бајазиту. Бајазит је био поносан због свог успеха и желео је да свима покаже колико је било погрешно што су се уопште упустили у борбу с Османлијама. Док су причали, у различитим позицијама, Бајазит га је питао какав је то цар „Синоћ у злату, свили и кадифи, данас у блату, прашини“, а Лазар је једноставно одговорио да је све то од Бога. То нас је све изненадило. Раширила се радозналост и неизвесност у свим редовима. Тискали смо се како бисмо чули шта ће се десити, ко ће тријумфовати, какве ће бити и реакције и последице и исход. Бајазит није имао моћ да схвати његове речи, јер га је преплавила сујета, сила, похлепа, а Лазар је показао своју мудрост, смиреност и честитост. На прагу у „вишњи живот“ овековечио је Лазар и Обилића и ставио печат срама на издајника Вука Бранковића! Стајали смо у реду за погубљење и били смо срећни и поносни, јер је цена наших живота била јако висока, а ми смо заједно са нашим господаром постали бесмртни.   Валентина Ђорђевић 7/2

Косовски бој из угла слуге МилутнаВраћам се из тешког, крвавог боја. Жив сам, иако је моја душа утихнула. Пред очима ми слике страве, у ушима ми крици. Мешају се нема и мукла тишина са јауцима, болом и звекетом мачева. Враћам се са Косова, а још сам у реду са својим народом, заробљеним ратницима, светлим царем Лазаром који пред бахатим и суровим Бајазитом чекају на погубљење. Било је то овако...Стајао сам понизно испред Бајазита силног и слушао његов разговор са честитим кнезом Лазаром. У мени су се мешали страх, немоћ, али и понос. Лазареве речи, смиреност, мудрост окрепили су ме и дали м и снагу, веру... Тог часа сам знао да наш кнез, наш цар купује „вишњи живот“, и то не само за себе, већ и за нас, обичне смртнике, његове слуге, његову војску.  

Косовски бој из угла слуге Милутина

Осећам да је са нама и након смрти. Победио сам страх и решио да по цену живота следим свог господара. Замолио сам Бајазита да ми дозволи да у смртном часу испоштујем Лазара и дочекам његову главу на својим рањеним, крвавим рукама.Када ми је то било дозвољено био сам пресрећан. Знао сам да је то наша највећа победа. Бој на Косову био је наш испит. Мислим да смо га положили! Рањени, осакаћени, осиромашени, са празним рукама - крвавим до лаката завршили смо битку, али са вером да ће се са тог места црпети снага за нове победе, јединство и вечити понос.Косово ће бити колевка српства!

Ива Видојковић7/2

Косовски бој из угла слуге МилутинаЈа, понизни слуга Милутин, вратио сам се са овог крвавог боја рањен и физички и духовно! Прошао сам страхоту и храбро се борио, а причам рањеног срца и са сузом у оку! Све време битке био сам уз цара Лазара, служио сам му као и сваки његов слуга. Чинило се као да смо сви исти, али ја сам једини имао ту прилику да дочекам главу цара Лазара на својим рукама.Јањичари су довели Лазара окованог пред Бајазита. Био је сав крвав, рањен, исцепан и без кациге. Страшан призор за мене, иако сам и сам био рањен, измучен, крвав. Бајазит на окрутан начин почиње тада да се подсмева Лазару. Није ми било свеједно. Желео сам да упаднем у њихов разговор и да му дам до знања да Лазар није лош, искварен и себичан! Хтео сам да изустим:“Лазар је цар!“, али када сам чуо и видео како цар смирено одговара - без имало страха, само сам хтео да стојим ту и да га слушам цео дан. Турски султан је видео да не може да уради ништа против Лазареве смирености, па је хтео да га узнемири показујући му одсечену Обилићеву главу на копљу. Цар је и на то имао смирен одговор. Није допустио да га Бајазит понизи.

Косовски бој из угла слуге Милутина

Када је Бајазит видео да не може ништа против Лазаревих смирениих, мудрих речи, наредио је да му одсеку главу. Одлучио сам тада да се представим султану, клекнуо сам пред њега, што ми је пало јако тешко јер је он човек који ће одузети живот српском цару и замолио сам га да ми дозволи да на својим рукама дочекам свету Лазереву главу. Учинио ми је то, и то ме за тренутак умирило. Хтео је да му цар Лазар призна победу на Косову, а Лазар му  је смиреним гласом одговорио: ,,Ми смо се тукли у различитим биткама! Ти си победио у твојој, ја сам у мојој!“ Није га разумео, али сви ми који смо чекали погубљење схватили смо поруку. То нас је оснажило, охрабрило, повезало и ујединило. Био сам поносан на свог господара, на свој народ, на себе.

Милица Стојановић 7/2

Дизајн и концепт: Владан Веселиновић www.vladanveselinovic.com