Физика 8 - Приручник

Fizika 8_KORICA.indd 1Fizika 8_KORICA.indd 1 10/1/2010 8:03:31 PM10/1/2010 8:03:31 PM

Физика 8

Приручник за наставнике физике за осми разред основне школе

Мр Милена Богдановић

Уредник

Др Горан Попарић

Извршни уредник

Лидија Станојевић

Рецензенти

Доц. др Андријана Жекић, Физички факултет, Универзитет у БеоградуАна Босанац, ОШ „Војвода Радомир Путник“, Београд

Лектура

Наташа Ђорђевић

Графичко обликовање

Ана Живковић

Дизајн

Студио Логос

Издавач

Нови Логос Цара Душана 48, Београд тел: 011/2636 520; факс: 011/2620 365e–mail: offi ce@logos–edu.rs

За издавача

Нада Осмајић

Штампа

Grafostil, Крагујевац

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, БеоградISBN 978-86-6109-027-1COBISS. SR–ID 178035468

Милена Богдановић

Физика 8

Приручник за наставнике физике

за осми разред основне школе

4

Садржај

Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1. 1. Припремање и планирање наставе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

1.1. Кратак преглед основних методичких појмова . . . . . . . . . . . . . . . 9

1.2. Начин остваривања програма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

1.3. Основни облици наставе и методска упутства за њихово

извођење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

1.4. Оцењивање ученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

1.5. Основна знања и умења ученика на крају осмог разреда . . . . 25

1.6. Образовни стандарди за крај обавезног образовања . . . . . . . . 28

2. Предлози наставних планова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

2.1. Годишњи план рада наставника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

2.2. Циљеви и задаци наставе физике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

2.3. Садржаји програма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

2.4. Циљеви и задаци садржаја програма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

2.5. Садржај програма по одговарајућим темама . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

2.6. Предлози месечних (оперативних) планова . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

3. Предлози припрема за часове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

4. Додатни материјали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

5

Поштовани наставници,

Уз приручник који држите припремили смо вам и CD на којем се налазе комплетан

садржај и још неки додатни материјали у електронској форми:

предлози годишњих планова редовне наставе;

предлози месечних планова;

предлози припрема за час.

Сав материјал дат у wordовим фајловима можете мењати, допуњавати и прилагођавати

према својим потребама и жељама.

Нови Логос

6

33

2.1. Годишњи план рада наставника

_________________________________________________________________________

ОШ „____________________________________“

(назив основне школе)

_____________________________(место)

ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

за школску 20____ /_____. годину

___________________________________________(име и презиме наставника)

Наставни предмет: ФИЗИКА

Наставни план и програм предмета објављује се у „Просветном гласнику“, број __

од 20__. године, а измене и допуне у броју __ / __ од __ / __. године.

Разред осми, недељни фонд часова 2, годишњи фонд часова 68, вежби __ / __, годишњи фонд часова вежби 6.

Недељни фонд часова часова додатне наставе 1.

Недељни фонд часова часова допунске наставе 1.

Планови рада реализују се у следећим одељењима: _____________________________

_________________________________________________________________________

34

2.2 Циљеви и задаци наставе физике

Циљеви и задаци

Општи циљ наставе физике јесте да ученици упознају природне појаве и основне

природне законе, да стекну основну научну писменост, да се оспособе за уочавање и

распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о

физичким појавама кроз истраживање, да оформе основу научног метода и да се усмере

према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.

Остали циљеви и задаци наставе физике су:

– развијање функционалне писмености,

– упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици,

– разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона,

– развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама кроз

истраживање,

– развијање радозналости, способности рационалног расуђивања, самосталности и

критичности у мишљењу,

– развијање вештине јасног и прецизног изражавања,

– развијање логичког и апстрактног мишљења,

– схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења,

– решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја,

– развијање способности за примену знања из физике,

– схватање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести о потреби

заштите, обнове и унапређивања животне средине,

– развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи,

– развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној

оријентацији.

Оперативни задаци

Ученик треба да:

– разликује физичке величине које су одређене само бројном вредношћу (време, маса,

температура, рад, енергија, количина наелектрисања, електрични напон и струја) од

оних које су дефинисане интензитетом, правцем и смером (брзина, убрзање, сила,

јачина електричног и магнетног поља...),

– уме да слаже и разлаже силу, јачину електричног поља...,

– разликује различите врсте кретања (транслаторно, осцилаторно, таласно) и да зна

њихове карактеристике,

– зна основне карактеристике звука и светлости,

– зна да је брзина светлости у вакууму највећа постојећа брзина у природи,

– разуме да је рад силе једнак промени енергије и на нивоу примене користи

трансформацију енергије у рад и обрнуто,

– на нивоу примене користи законе одржања (масе, енергије, количинe

наелектрисања),

35

– зна услове за настанак струје и Омов закон,

– прави разлику између температуре и топлоте,

– уме да рукује мерним инструментима,

– користи јединице Међународног система (SI) за одговарајуће физичке величине.

(Преузето из „Службеног гласника РС – Просветни гласник“, број 2, страна 68, 2010)

36

2.3 Садржаји програма

Наставни предмет: ФИЗИКА Разред: ОСМИ

Наставна темаБрој часова

по теми

Број часова

за обраду

Број часова за

утврђивањеЛаб. вежбе

Осцилаторно и таласно кретање 8 4 3 1

Светлосне појаве 15 7 6 2

Електрично поље 10 5 5 /

Електрична струја 19 8 8 3

Магнетно поље 6 4 2 /

Елементи атомске и нуклеарне физике 8 5 3 /

Физика и савремени свет 2 2 / /

Укупно 68 35 27 6

Лабораторијске вежбе

Редни број

вежбеНазив вежбе

Број часова

по вежби

1. Мерење периода осциловања клатна 1

2.Провера закона одбијања светлости коришћењем равног огледала 1

3. Одређивање жижне даљине сабирног сочива 1

4.Зависност електричне струје од напона на проводнику (таблични и графички приказ зависности) 1

5.Одређивање електричне отпорности отпора у колу помоћу амперметра и волтметра 1

6.

Мерење електричне струје и напона у колу са серијски и паралелно повеза ним от порницима и одређивање еквивалентне отпорности

1

37

2.4 Циљеви и задаци садржаја програма

ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕУченик/ученица треба да:

– разуме појам осцилаторног кретања и његов значај и примену у свету који

нас окружује, почев од свакодневног живота, преко примене у техници,

грађевинарству, саобраћају;

– упозна основне појмове и физичке величине које карактеришу осцилаторно

кретање (фреквенција, брзина, таласна дужина);

– разуме појмове звука, карактеристике звука и звучне резонанце.

СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕУченик/ученица треба да:

– упозна и разуме законе праволинијског кретања светлости, одбијања и

преламања светлости, као и једноставне геометријске конструкције ликова код

сферних огледала и сочива;

– разуме да је брзина светлости у вакууму највећа позната брзина у природи и да

је индекс преламања светлости за две средине једнак односу брзина светлости

у тим срединама;

– уме да израчуна линеарно увећање сабирног сочива, као и да се користи

оптичким инструментима (лупа, микроскоп).

ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕУченик/ученица треба да:

– зна да постоје две врсте наелектрисања;

– упозна појаве наелектрисавања тела и узајамно деловање наелектрисаних

тела;

– објасни наелектрисавање на основу структуре атома;

– разуме појам електричног поља и рада у електричном пољу;

– усвоји и разуме појам количине наелектрисања и напон, њихове мерне јединице

и да уме да користи волтметар.

ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈАУченик/ученица треба да:

– зна да објасни појаву електричне струје;

– уме да повеже све потребне елементе у струјно коло;

– упозна следеће физичке величине: електричну струју, електрични отпор, рад и

снагу електричне струје и њихове мерне јединице;

– усвоји, разуме и на нивоу примене да користи Омов закон, Кулонов закон;

– уме да рукује мерним инструментима.

38

МАГНЕТНО ПОЉЕУченик/ученица треба да:

– разуме да се магнетна својства испољавају кроз интеракцију посредством

магнетног поља (тела од гвожђа, проводник са струјом и магнетно поље

Земље);

– усвоји и разуме магнетно поље електричне струје и дејство магнетног поља на

струјни проводник;

– упозна научна достигнућа Николе Тесле и Михајла Пупина.

ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕУченик/ученица треба да:

– упозна једноставне моделе структуре атома;

– упозна и разуме појам нуклеарних сила и појаву радиоактивности;

– се упозна са појмом нуклеарне енергије и њене примене.

ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТУченик/ученица треба да упозна утицај физике на развој других природних наука,

медицине и технологије.

39

2.5 Садржаји програма по одговарајућим темама

ОСМИ РАЗРЕД(2 часа недељно, 68 часова годишње)

ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ (4+3+1) – Обнављање дела градива из седмог разреда које се односи на закон одржања

механичке енергије. Осцилаторно кретање (осциловање тела обешеног о

опругу, осциловање куглице клатна). Појмови и величине којима се описује

осциловање тела (амплитуда, период, фреквенција). Закон о одржању механичке

енергије при осциловању тела. (2+1)

– Таласно кретање (механички талас). Основни параметри којима се описује

таласно кретање (таласна дужина, фреквенција, брзина). (1+1)

– Звук. Карактеристике звука и звучна резонанција. (1+1)

Демонстрациони огледи

Осциловање куглице клатна и тела обешеног о опругу (у ваздуху и у течности).

Осциловање жица и ваздушних стубова (фрула зароњена у воду, ксилофон, раз-

личите затегнуте жице, једнаке стаклене флаше са различитим нивоима воде).

Одакле долази звук (гумено црево са два левка, канап и две пластичне чаше...).

Таласи (таласна машина или када).

Лабораторијска вежба

1. Мерење периода осциловања клатна. (1)

СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ (7+6+2) – Светлост (основни појмови). Праволи нијско про стирање светлости (сенка и

полусенка, пом рачење Сунца и Месеца). (1+0)

– Закон одбијања светлости. Равна и сферна огледала и конструкција ликова

предмета. (2+2)

– Брзина светлости у различитим срединама. Индекс прела мања и закон

преламања светлости. Тотална рефлексија. (1+1)

– Преламање свет лости кроз призму и сочива. Одређивање положаја ликова код

сочива. Оптички инструменти. Лупа и микроскоп. (3+2)

– Систематизација и обнављање градива. (0+1)

Демонстрациони огледи Сенке. Хартлијева плоча за илустровање закона о одбијању и преламању

светлости. Преламање светлости (штапић дели мично уроњен у чашу с водом,

новчић у чаши са водом и испод ње). Преламање беле светлости при пролазу

кроз при зму. Преламање светлости кроз сочиво, око и корекција вида (оптичка

клупа, геометријска оптика на магнетној табли, стаклена флаша са водом као

сочиво). Лупа и микрос коп.

Лабораторијске вежбе 1. Провера закона одбијања светлости коришћењем равног огледала. (1)

2. Одређивање жижне даљине сабирног сочива. (1)

40

ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ (5+5+0) – Наелектрисавање тела. Елементарна количина наелектрисања. Закон о

одржању количине наелектрисања. Узајамно деловање наелектрисаних тела.

Кулонов закон. (2+2)

– Електрично поље (линије сила, хомогено и нехомогено поље). Рад силе

електричног поља. Напон. Веза напона и јачине хомогеног електричног поља.

Електричне појаве у атмосфери. (3+2)



Наелектрисавање чврстих изолатора и проводника. Елек трофор, електрично клатно

и електроскоп. Линије сила електричног поља (перјанице, гриз у рицинусовом уљу

и јаком електричном пољу). Фарадејев кавез. Антистатичке подлоге. Инфлуентна

машина. Мехури сапунице у електричном пољу. Модел громобрана.

ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА (8+8+3) – Електрична струја (једносмерна, наизменична). Услови за настајање електричне

струје и извори струје (EMS). Мерење електричне струје и напона. (3+3)

– Електрична отпорност проводника. Проводници и изолатори. Омов закон за

део струјног кола. Рад и снага електричне струје. Џул–Ленцов закон. Омов закон

за цело струјно коло. Везивање отпорника. (4+4)

– Електрична струја у течностима и гасовима. (1+0)



Демонстрациони амперметар у струјном колу. Регулисање електричне струје у

колу реостатом и потенциометром. Графитна мина (оловке) као потенциометар.

Мерење елек тричне отпорности омметром. Загре вање проводника електричном

струјом. Протицање електричне струје у воденом раствору кухињске соли. Лимун

као батерија. Пражњење у Гајслеровим цевима помоћу Теслиног трансформатора.

Лабораторијске вежбе 1. Зависност електричне струје од напона на проводнику (таблични и графички

приказ зависности). (1)

2. Одређивање електричне отпорности отпора у колу помоћу амперметра и

волтметра. (1)

3. Мерење електричне струје и напона у колу са серијски и паралелно повезаним

от порницима и одређивање еквивалентне отпорности. (1)

МАГНЕТНО ПОЉЕ (4+2+0) – Магнетно поље сталних магнета. Магнетно поље Земље. (1+1)

– Магнетно поље електричне струје. Дејство магнетног поља на струјни

проводник. (2+1)

– Допринос Николе Тесле и Михајла Пупина развоју науке о електромагнет ним

појавама и њиховој примени. (1+0)

Демонстрациони огледи Линије сила магнетног поља потковичастог маг нета и магнетне шипке. Магнетна

игла и школски компас. Ерстедов оглед. Електромагнет. Узајамно деловање два

паралелна проводника кроз које протиче струја.

41

ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ (5+3+0) – Структура атома (језгро, електронски омо тач). Нуклеарне силе. (1+1)

– Природна радиоактивност. Радиоактивно зрачење (алфа, бета и гама зраци) и

њихово биолошко дејство на биљни и животињски свет. Заштита од радиоак-

тивног зрачења. (2+1)

– Вештачка радиоактивност. Фи сија и фузија. Примена нуклеарне енергије и

радиоактивног зрачења. (2+1)

Демонстрациони оглед Детекција присуства радиоактивног зрачења (школски Гајгер–Милеров бројач).

ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ (2+0) Утицај физике на развој других природних наука, медицине и технологије. (2+0)

42

Додатни рад

(Оријентациони садржаји програма)

1. Феномен Доплеровог ефекта. Ултразвук. Проблем буке.

2. Резонанција. Одређивање брзине звука у ваздуху.

3. Видео–запис или симулација на рачунару различитих светлосних појава у свакодневном

животу.

4. Посматрање удаљених тела помоћу телескопа или посматрање малих објеката помоћу

микроскопа.

5. Помрачење Сунца и Месеца.

6. Ератостенов оглед за одређивање полупречника Земље.

7. Решавање проблема везаних за закон одбијања светлости, сферна огле дала и

конструкцију лика.

8. Тотална рефлексија светлости и њена примена.

9. Око и корекција вида.

10. Решавање проблема везаних за преламање светлости, тоталну рефлексију, сочива и

оптичке инструменте.

11. Видео–запис или симулација на рачунару различитих облика електричних појава у

свакодневном животу.

12. Решавање проблема везаних за закон о одржању количине наелектрисања, Кулонов

закон, рад у електричном пољу и напон.

13. Амперметар и волтметар у електричном колу. Коришћење мултиметра.

14. Решавање проблема везаних за Омов закон, рад и снагу електричне струје и Џулов

закон.

15. Коришћење рачунара у обради експерименталних резултата мерења на при меру

Омовог закона.

16. Кирхофова правила.

17. Решавање проблема везаних за Кирхофова правила.

18. Симулација на рачунару електричног кола једносмерне струје с променљивим парамет-

рима.

19. Видео–запис или симулација на рачунару различитих облика магнетних појава.

20. Решавање проблема везаних за електромагнетну индукцију.

21. Магнетно поље Земље и Сунца. Одређивање хоризонталне компоненте магнетног

поља Земље. Употреба компаса.

22. Теслин трансформатор и његова примена у кабинету за физику.

23. Видео–запис или симулација на рачунару различитих модела атома, језгра, нуклеарних

реакција и сл.

24. Интеракција радиоактивног зрачења с материјом.

25. Примена радиоактивних препарата, регистрација присуства радиоактивно сти и

природни фон. Мере заштите од радиоактивног зрачења.

26. Посета некој лабораторији за физику на факултету, научноистраживачком институту,

електрани, фабрици, кабинету у гимназији, Музеју Николе Тесле...

Поред понуђених садржаја, могу се реализовати и теме за које ученици покажу посебно

интересовање.

(Преузето из „Службеног гласника РС – Просветни гласник“, број 2, страна 68, 2010)

43

Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц С

ЕП

ТЕ

МБ

АР

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

___

____

____

____

__

Нас

тавн

ик _

____

____

____

____

Бр

ој

на

ст.

тем

е

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

1.

1.

Осц

илат

орно

кре

тањ

е. П

ојм

ови

и ве

личи

не к

ојим

а се

опи

сује

ос

цило

вањ

е те

ла

ком

бино

вани

: ув

одни

час

и ч

ас

обра

деф

ронт

ални

дија

лош

ки

1.

2.

Зако

н од

ржањ

а м

ехан

ичке

ен

ерги

је п

ри о

сцил

овањ

у те

лаоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

1.

3.

Осц

илат

орно

кре

тањ

еут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки и

де

мон

стра

цион

и

1.

4.

Тала

сно

крет

ање.

Осн

овни

пој

мов

иоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

1.

5.

Тала

сно

крет

ање.

Осн

овни

пар

амет

ри

утвр

ђива

ње

и о

брад

аф

ронт

ални

дија

лош

ки

1.

6.

Звук

. Кар

акте

рист

ике

звук

а и

звуч

на р

езон

анци

јаоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

и

дем

онст

раци

они

1.

7.

Кара

ктер

исти

ке з

вука

и з

вучн

а ре

зона

нциј

аоб

нављ

ање

и ут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки и

де

мон

стра

цион

и

1.

8.

Лабо

рато

ријс

ка в

ежба

: М

ерењ

е пе

риод

а ос

цило

вањ

а кл

атна

лабо

рато

ријс

ка

веж

багр

упни

прак

тича

н ра

д у

лабо

рато

рији

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

2.6. Предлози месечних (оперативних) планова

44

Предлози месечних (оперативних) планова

Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц О

КТ

ОБ

АР

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

___

____

____

____

__

Нас

тавн

ик _

____

____

____

____

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст.

те

ма

ма

На

по

ме

на

С

ам

ое

ва

л.

2.

9.

Свет

лост

(осн

овни

пој

мов

и).

Пра

воли

нијс

ко п

ро ст

ирањ

е св

етло

сти

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

2.

10

.

Зако

н од

бија

ња

свет

лост

и.

Конс

трук

ција

лик

ова

пред

мет

а ко

д ра

вних

огл

едал

аоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

2.

11

.Ко

нстр

укци

ја л

иков

а пр

едм

ета

код

сфер

них

огле

дала

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

2.

12

.

Про

стир

ање

и од

бија

ње

свет

лост

и и

конс

трук

ција

ли

кова

код

огл

едал

аут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

2.

13

.Бр

зина

све

тлос

ти. И

ндек

с пр

ела м

ања.

Тот

ална

реф

лекс

ија

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

2.

14

.П

рела

мањ

е св

ет ло

сти

кроз

пр

изм

у и

сочи

ваоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

2.

15

. О

дређ

ивањ

е по

лож

аја

лико

ва

код

сочи

ва

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

2.

16

.О

дређ

ивањ

е по

лож

аја

лико

ва

код

сочи

ва. Л

упа

и м

икро

скоп

ком

бино

вани

фро

нтал

ниди

јало

шки

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

45

Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц Н

ОВ

ЕМ

БА

Р 2

0_

__

. го

ди

не

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

___

____

____

____

__

Нас

тавн

ик _

____

____

____

____

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст.

те

ма

ма

На

по

ме

на

С

ам

ое

ва

л.

2.

17

.Со

чива

. Луп

а и

мик

роск

опут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

2.

18

.

Лабо

рато

ријс

ка в

ежба

: Про

в. з

акон

а од

бија

ња

свет

лост

и ко

риш

ћењ

ем

равн

ог о

глед

ала

лабо

рато

ријс

ка

веж

багр

упни

прак

тича

н ра

д у

лабо

рато

рији

21

9.

Лабо

рато

ријс

ка в

ежба

: Одр

еђив

ање

жиж

не д

аљин

е са

бирн

ог с

очив

ала

бора

тори

јска

ве

жба

груп

нипр

акти

чан

рад

у ла

бора

тори

ји

2.

20

.Св

етло

сне

поја

веси

стем

атиз

ациј

а ф

ронт

ални

рад

на т

екст

у

3.

21

.

Нае

лект

риса

вањ

е те

ла. Е

лем

ента

рна

коли

чина

нае

лект

риса

ња.

Зак

он о

од

ржањ

у ко

личи

не н

аеле

ктри

сањ

аоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

де

мон

стра

цион

и

22

.Н

аеле

ктри

сава

ње

тела

и з

акон

о

одрж

ању

коли

чине

нае

лект

риса

ња

обна

вљањ

е ф

ронт

ални

дија

лош

ки

дем

онст

раци

они

3.

23

.Уз

ајам

но д

елов

ање

наел

ектр

исан

их

тела

. Кул

онов

зак

оноб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

де

мон

стра

цион

и

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_


46


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц Д

ЕЦ

ЕМ

БА

Р 2

0_

__

. го

ди

не

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

___

____

____

____

__

Нас

тавн

ик _

____

____

____

____

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст.

те

ма

ма

На

по

ме

на

С

ам

ое

ва

л.

24

.Ку

лоно

в за

кон

обна

вљањ

е ф

ронт

ални

дија

лош

ки

25

.Ел

ектр

ично

пољ

еоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

26

.Ра

д си

ле е

лект

ричн

ог п

оља.

Н

апон

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

3.

27

.Ку

лоно

в за

кон,

нап

он и

рад

у

елек

трич

ном

пољ

у об

нављ

ање

и ут

врђи

вањ

е ф

ронт

ални

дија

лош

ки

3.

28

.Ку

лоно

в за

кон,

нап

он и

рад

у

елек

трич

ном

пољ

упр

овер

а зн

ања

инди

виду

ални

м

етод

пис

мен

их

радо

ва

3.

29

.Ку

лоно

в за

кон,

нап

он и

рад

у

елек

трич

ном

пољ

уси

стем

атиз

ациј

аф

ронт

ални

дија

лош

ки

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

47


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц Ј

АН

УА

Р 2

0_

__

. го

ди

не

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

___

____

____

____

__

Нас

тавн

ик _

____

____

____

____

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст.

те

ма

ма

На

по

ме

на

С

ам

ое

ва

л.

3.

30

.Ве

за н

апон

а и

јачи

не х

омог

еног

ел

ектр

ично

г пољ

а об

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

3.

31

.Ел

ектр

ичне

пој

аве

у ат

мос

фер

иоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

3.

32

.Ел

ектр

ично

пољ

еоб

нављ

ање

и ут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

ра

д на

тек

сту

4.

33

.Ел

ектр

ична

стр

уја

(једн

осм

ерна

, на

изм

енич

на)

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

4.

34

.Ус

лови

за

наст

ајањ

е ел

ектр

ичне

ст

рује

и и

звор

и ст

рује

(EM

S)об

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

де

мон

стра

цион

и

4.

35

.Ел

ектр

ична

стр

уја

и из

вори

ЕМ

Соб

нављ

ање

инди

виду

-ал

ним

етод

пис

мен

их

радо

ва

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

48


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц Ф

ЕБ

РУ

АР

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

___

____

____

____

__

Нас

тавн

ик _

____

____

____

____

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст.

те

ма

ма

На

по

ме

на

С

ам

ое

ва

л.

4.

36

.М

ерењ

е ел

ектр

ичне

стр

ује

и на

пона

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

4.

37

.Ел

ектр

ична

отп

орно

ст п

рово

дник

аоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

де

мон

стра

цион

и

4.

38

.Ел

ектр

ична

стр

уја,

нап

он

и ел

ектр

ична

отп

орно

стоб

нављ

ање

и ут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

4.

39

.П

рово

дниц

и и

изол

атор

иоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

де

мон

стра

цион

и

4.

40

.О

мов

зак

он з

а де

о ст

рујн

ог к

ола

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

дем

онст

раци

они

4.

41

.Ра

д и

снаг

а ел

ектр

ичне

стр

ује

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

4.

42

.Џ

ул–Л

енцо

в за

кон

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

4.

43

.Џ

ул–Л

енцо

в за

кон

обна

вљањ

е и

утвр

ђива

ње

фро

нтал

ниди

јало

шки

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

49

Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц М

АР

Т 2

0_

__

. го

ди

не

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

___

____

____

____

__

Нас

тавн

ик _

____

____

____

____

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст.

те

ма

ма

На

по

ме

на

С

ам

ое

ва

л.

4.

44

.О

мов

зак

он з

а це

ло с

труј

но к

оло

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

4.

45

.Ве

зива

ње

отпо

рник

аоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

4.

46

.О

мов

зак

он и

вез

ивањ

е от

порн

ика

обна

вљањ

е и

утвр

ђива

ње

фро

нтал

ниди

јало

шки

4.

47

.Ра

д и

снаг

а ел

ектр

ичне

стр

ује.

Ом

ов

зако

н Џ

ул–Л

енцо

в за

кон.

и

вези

вањ

е от

порн

ика

пров

ера

знањ

аф

ронт

ални

мет

од п

исм

ених

ра

дова

4.

48

.Ел

ектр

ична

стр

уја

сист

емат

и–за

ција

гр

адив

аф

ронт

ални

дија

лош

ки

4.

49

.Ел

ектр

ична

стр

уја

у те

чнос

тим

а и

гасо

вим

аоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

де

мон

стра

цион

и

4.

50

.Ла

бора

тори

јска

веж

ба:

Зави

снос

т ел

ектр

ичне

стр

ује

од н

апон

а на

про

водн

ику

лабо

рато

ријс

ка

веж

багр

упни

прак

тича

н ра

д у

лабо

рато

рији

4.

51

.

Лабо

рато

ријс

ка в

ежба

: О

дређ

ивањ

е ел

ектр

ичне

от

порн

ости

отп

ора

у ко

лу п

омоћ

у ам

перм

етра

и в

олтм

етра

лабо

рато

ријс

ка

веж

багр

упни

прак

тича

н ра

д у

лабо

рато

рији

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_


50

Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц А

ПР

ИЛ

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

___

____

____

____

__

Нас

тавн

ик _

____

____

____

____

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст.

те

ма

ма

На

по

ме

на

С

ам

ое

ва

л.

4.

52

.

Лабо

рато

ријс

ка в

ежба

:

Мер

ење

елек

трич

не с

труј

е и

напо

на у

ко

лу с

а се

ријс

ки и

пар

алел

но п

овез

а-ни

м о

т пор

ници

ма

и од

ређи

вањ

е ек

вива

лент

не о

тпор

ност

и

Лабо

рато

ријс

ка

веж

багр

упни

прак

тича

н ра

д у

лабо

рато

рији

5.

53

.М

агне

тно

пољ

е ст

ални

х м

агне

та.

Маг

нетн

о по

ље

Зем

ље

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

5.

54

.М

агне

тно

пољ

е ел

ектр

ичне

стр

ује

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

5.

55

.М

агне

тно

пољ

еоб

нављ

ање

инди

виду

ални

рад

на те

ксту

5.

56

.Д

ејст

во м

агне

тног

пољ

а на

стр

ујни

пр

овод

ник

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

5.

57

.М

агне

тно

пољ

е ст

рујн

ог п

рово

дник

а

и де

јств

о м

агне

тног

пољ

а на

стр

ујни

пр

овод

ник

обна

вљањ

е и

утвр

ђива

ње

фро

нтал

ниди

јало

шки

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_


51


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц М

АЈ

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

___

____

____

____

__

Нас

тавн

ик _

____

____

____

____

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст.

те

ма

ма

На

по

ме

на

С

ам

ое

ва

л.

5.

58

.Н

икол

а Те

сла

и М

ихај

ло П

упин

обра

даин

диви

дуал

ни

фро

нтал

нира

д на

текс

ту

6.

59

.Ст

рукт

ура

атом

а (је

згро

, ом

о тач

). Н

укле

арне

сил

еоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

6.

60

.Ел

ектр

онск

и ом

отач

ато

ма,

је

згро

и н

укле

арне

сил

еоб

нављ

ање

и ут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

6.

61

.Ра

диоа

ктив

но з

раче

ње

При

родн

а

ради

оакт

ивно

ст

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

6.

62

.Би

олош

ки е

фек

ти з

раче

ња.

Заш

тита

од

ра

диоа

ктив

ног з

раче

ња

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

6.

63

.Ра

диоа

ктив

но з

раче

ње,

био

лош

ко

дејс

тво

и за

шти

та. П

риро

дна

ради

оакт

ивно

стут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

6.

64

.Ве

шта

чка

ради

оакт

ивно

ст.

Фи с

ија

и ф

узиј

аоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

52

Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц Ј

УН

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

___

____

____

____

__

Нас

тавн

ик _

____

____

____

____

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст.

те

ма

ма

На

по

ме

на

С

ам

ое

ва

л.

6.

65

.П

рим

ена

нукл

еарн

е ен

ерги

је и

ра

диоа

ктив

ног з

раче

ња

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

6.

66

.Ра

диоа

ктив

ност

и н

укле

арне

ре

акци

је.Н

укле

арна

ене

ргиј

аут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

7.

67

.Ут

ицај

физ

ике

на р

азво

ј дру

гих

прир

одни

х на

ука,

мед

ицин

е и

техн

олог

ије

обра

даса

мос

талн

и ра

д ра

д на

текс

ту

7.

68

. Ут

ицај

физ

ике

на р

азво

ј дру

гих

прир

одни

х на

ука.

Зак

ључ

ивањ

е оц

ена

сист

емат

иза

ција

ф

ронт

ални

дија

лош

ки

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_


53

3. Предлози припрема Предлози припрема за часовеза часове

5454

Припрема за извођење часа

Физика, осми разред

Одељење: ________

Редни број часа: 1

Наставна тема: ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ

Наставна јединица: Осцилаторно кретање. Појмови и величине којима се описује

осцилаторно кретање

Циљ часа: Краће упознавање ученика са планом и програмом, начином рада,

проверавања и оцењивања, као и са активностима у оквиру додатне и допунске наставе;

Упознавање са појмом осцилаторног кретања и величинама којима се ове појаве

описују.

Задаци часа

Образовни:

да ученици

– у разговору сазнају шта је осцилаторно кретање,

– разумеју како оно настаје,

– на примерима упознају основне величине којима се ово кретање описује,

– упознају примерe осцилаторног кретања у свакодневном животу.

Функционални:

– развијање способности слушања,

– развијање логичког мишљења,

– развијање аналитичког мишљења,

– увежбавање бележења.

Васпитни:

– побуђивање интересовања за физику као научну дисциплину,

– подстицање радозналости,

– подстицање на рад и учење,

– развијање самосталности.

Кључни појмови: осцилаторно кретање, таласно кретање, равнотежни положај,

амплитуда, елонгација, период, фреквенција, хармонијске осцилације.

Тип часа: комбиновани: уводни час и час обраде новог градива

Метод рада: дијалошки

Облик рада: фронтални

Активности ученика: слушање, бележење, учествовање у разговору.

Наставна средства:

Корелација:

55

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Уводни део часа (10 минута)

Представити се ученицима и упознати их са начином рада на часовима, начином

провере знања и оцењивања. У разговору са ученицима објаснити појам

периодичности. Поставити питање: Шта су то периодичне појаве? и заједно са

ученицима доћи до одговора. (Периодична појава је појава која се после неког

времена понавља на исти или сличан начин – љуљашка, рад клипова у мотору

аутомобила.)

Главни део часа (30 минута)

Објаснити ученицима појам осцилаторног кретања и задржати се на величинама

којима се ове појаве описују. Од ученика тражити да учествују у разговору. Објаснити

да није свако периодично кретање истовремено и осцилаторно.

Осцилаторно кретање има периодичан карактер, што значи да се оно понавља

после одређеног времена.

Куглицa обешена о конац представља пример клатна помоћу кога се може

објаснити осцилаторно кретање.

Нацртати цртеж и објаснити кретање куглице.

Величине којима се описује осцилаторно кретање:

– Амплитуда – највеће растојање тела од равнотежног положаја.

– Елонгација – свако растојање тела од равнотежног положаја. Да ли елонгација може

бити већа од амплитуде? (Не, амплитуда представља максималну елонгацију.)

– Период – време за које се изврши једна цела осцилација.

Јединица за период у SI систему је једна секунда [s]. Објаснити ученицима да је

време које протекне између два узастопна проласка тела кроз равнотежни положај

у ствари половина периода осциловања.

– Фреквенција – број осцилација у јединици времена и једнака је реципрочној

вредност периода осциловања: ν = 1T

где су: ν – фреквенција тела које осцилује и Т – период осциловања.

Јединица за фреквенцију је херц (Hz), а веза између јединица херца и секунде је:

Hz = 1s

. Урадити пример 1 из уџбеника са стр. 30.

У случају математичког клатна (објаснити ученицима шта је математичко клатно),

када је угао отклона мали, период осциловања зависи само од његове дужине:

.

T = 2π lg .

Кретања тела обешеног о еластичну опругу је такође пример осцилаторног кретања,

а период осциловања тела зависи од његове масе и константе еластичности дате

опруге:

T = 2π mk .

5656


Тело обешено о опругу и математичко клатно врше хармонијске осцилације То је

најједноставнији начин осциловања, при чему је интензитет силе која враћа тело у

равнотежни положај сразмерна елонгацији.

Завршни део часа (5 минута)

Направити кратак резиме. Подстаћи ученике да постављају питања и у оквиру

дијалога доћи до одговора. За домаћи задатака задати ученицима задатке 1 и 2 са

стр. 30.

Изглед табле

Материјал за припрему наставника:

– уџбеник

– приручник

Белешке о часу:

Величине којима се

описује осцилаторно

кретање:

– амплитуда

– елонгација

– период –Т [1s]

– фреквенција – ν [Hz]

хармонијске осцилације

A

BC

C

mg

A

B

FeC

C

A

B

C

A

B

mg

FeB

mg

FeA

R=0

R

R

Осцилаторно кретање. Појмови и величине којима

се описује осцилаторно кретање

T = 2π lg T = 2π m

k ν = 1T

57





Наставна тема: Осцилаторно и таласно кретање

Наставна јединица: Закон одржања механичке енергије при осциловању тела

Циљ часа: Показати ученицима да код хармонијског осциловања важи закон одржања

механичке енергије. Објаснити да код осцилаторног кретања често долази до губитка

енергије и да такве осцилације нису хармонијске.

Задаци часа:

Образовни:

да ученици

– разумеју да код хармонијског осциловања тела важи закон одржања механичке

енергије,

– сазнају како се при осциловању тела врши трансформација кинетичке у

потенцијалну енергију и обрнуто.


– развијање способности слушања,


– развијање вештине уочавања и препознавања,

– увежбавање бележења.

Васпитни:

– развијање радних навика,

– подстицање радозналости,

– стицање тачности, прецизности и уредности у раду,

– подстицање самосталности.

Кључни појмови: механичка енергија, кинетичка енергија, потенцијална енергија,

закон одржања механичке енергије.

Тип часа: обрада новог градива

Метод рада: дијалошки


Активности ученика: слушање, учествовање у разговору, уочавање, бележење.



5858

МОГУЋИ ТОК ЧАСА:


Проверити тачност домаћих задатака. Обновити са ученицима појмове: кинетичка,

потенцијална и механичка енергија. Укратко поновити закон одржања механичке

енергије и градиво са претходног часа. Подсетити ученике да су о механичкој

енергији учили у 7. разреду.


Објаснити како се мења енергија куглице обешене о конац приликом осциловања

(слика 1.3). Нагласити да је у амплитудним положајима потенцијална енергија

максимална и да је једнака укупној механичкој енергији, минимална: EpB = mgH; а

да је кинетичка Ek B = 0 јер куглица мирује.

Приближавањем тачки А потенцијална енергија куглице се смањује јер се смањује

њена висина, а кинетичка енергија расте јер се куглица креће убрзано све до тачке

А, где је потенцијална енергија једнака нули, док кинетичка енергија има највећу

вредност јер се ту тело креће највећом брзином. У тачки D, на пример, тело има и

кинетичку и потенцијалну енергију које су различите од нуле.

За енергију куглице клатна у произвољном тренутку осциловања (у тачки D) важи:

EpD

+ EkD

= EkA

= EpB

= EpC

= const.

односно:

Значи да је збир кинетичке и потенцијалне енергије куглице која осцилује једнак

укупној механичкој енергији куглице и константан је све време осциловања.

Можемо закључити да за куглицу која осцилује (ако занемаримо губитке) важи

закон одржања механичке енергије.

Ово одржавање костантне механичке енергије постоји само у идеалном случају,

тј. када се занемаре губици (силу отпора ваздуха и силу трења у тачки вешања

конца смо занемарили). У реалном случају део механичке енергије прелази у друге

облике енергије (топлотну, деформација конца о који је куглица обешена итд.). Због

тога ће се свако реално клатно препуштено само себи после извесног времена

зауставити.

Код хармонијских осцилација тела укупна механичка енергија и период

осциловања не мењају се током времена.

Урадити задатак 7 са стр. 32.


У разговору са ученицима укратко поновити изложено градиво и разјаснити

евентуалне нејасноће или недоумице. Задатак 8 из уџбеника са стр. 32 задати за

домаћи задатак.

59



– уџбеник



Закон одржања механичке енергије при осциловању тела

A

BD

C

mg

T

h

Frh Ep Ek

A

B

D

Ep Ek

Ep Ek

хармонијске осцилације


EpD

+ EkD

= EkA

= EpB

= EpC

= const.

6060





Наставна тема: Осцилаторно и таласно кретање

Наставна јединица: Oсцилаторно кретање. Закон одржања механичке енергије при

осциловању тела

Циљ часа: Утврђивање знања о осцилаторном кретању

Задаци часа:

Образовни:

Кроз разговор са ученицима утврдити знање стечено на претходним часовима.


– увежбавање изражавања мишљења,


– развијање вештине уочавања и препознавања.

Васпитни:

– развијање радних способности,

– подстицање на рад и учење.

Кључни појмови: Осцилаторно кретање, таласно кретање, равнотежни положај,

амплитуда, елонгација, период, фреквенција, хармонијске осцилације, механичка

енергија, кинетичка енергија, потенцијална енергија, закон одржања механичке

енергије.

Тип часа: утврђивање градива

Метод рада: дијалошки, демонстрациони


Активности ученика: слушање, учествовање у разговору.



61


Проверити тачност домаћих задатака. Обновити са ученицима појмове потен-

цијалне и кинетичке енергије тела и појам периодичног кретања. Подсетити

ученике на примере осцилаторног кретања.


Кроз разговор са ученицима проверити да ли су уочили и разумели разлику између

периодичног и осцилаторног кретања и да ли су правилно усвојили нове појмове:

амплитуда, елонгација, период и фреквенција. Демонстрирати осциловање тела

куглице клатна. Да ли период осциловања куглице клатна зависи од дужине

конца? (показати) Објаснити како се мења енергија куглице током осциловања.

Када је потенцијална енергија највећа? Како се мења кинетичка енергија куглице?

Дискутовати о одговорима ученика. Са ученицима урадити пример 2 и решити

задатке 3 и 6 из уџбеника са стр. 31–32.


За домаћи задатак задати ученицима да ураде задатке 4 и 5 са стране 32 из

уџбеника.



– уџбеник



Oсцилаторно кретање;

Закон одржања механичке енергије при осциловању тела

зависи од ученичких одговора


Физика 8 - Приручник

Documents