у сарадњи са ” росијском газетом“, русија, MAJ 2013. стр. 22-24 „Звезда српскости“ у руској књижевности стр. 29 Зашто је руска војска напустила Косово? Да није Путина , Србију би сравнили са земљом Српски режисер Емир Кустурица у ексклузивном интервјуу за „Росијску газету“ и њено издање на српском језику „Руска реч“ Филозофија спољне политике Русије стр. 08 Министар Сергеј Лавров Песникиња Јуна Мориц ФОТО: Владимир СнегирјеВ / рОСијСка газеТа ФОТО: риа „нОВОСТи“
Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, distributed with Geopolitika
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, MAJ 2013.
стр. 22-24
„Зве зда срп ско сти“ у ру ској књи жев но сти стр. 29
За што је ру ска вој ска на пу сти ла Ко со во?
Да ни је Пу ти на, Ср би ју би срав ни ли са зе мљом
Срп ски ре жи сер Емир Ку сту ри ца у екс клу зив ном ин тер вјуу за „Ро сиј ску га зе ту“ и ње но из да ње на срп ском је зи ку „Ру ска реч“
Фи ло зо фи ја спољ не по ли ти ке Ру си је стр. 08
Министар Сергеј ЛавровПесникиња Јуна Мориц
ФО
ТО
: Вл
а д
и м
ир
Сн
е г
ир
јеВ
/ р
О С
иј С
ка
га
зе
Та
ФО
ТО
: ри
а „
нО
ВО
СТ
и“
2
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
До да так „Ср би ја и Ру си ја“ фи нан си ра и уре ђу је ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ (Мо сква, Ру си ја).
Срп ска ре дак ци ја „Rus sia Beyond the He a dlines“ (RBTH), ме ђу на род ног про јек та „Ро сијске га зе те“, (1) уре ђу је Ин тер нет стра ни цу http://ru ska rec.ru, (2) уре ђу је и из да је штампа ни до да так „Ру ска реч“ у „По ли ти ци“ и (3) уре ђу је штам па ни до да так „Ру си ја и Ср би ја“ у „Ге о по ли ти ци“.
АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КОпред сед ник ре дак циј ског са ве та ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦАге не рал ни ди рек тор ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИНглав ни уред ник ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВиз да вач и ди рек тор RBTHПА ВЕЛ ГО ЛУБглав ни уред ник до да та ка RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИизвршни уредник RBTH за јужну и источну ЕвропуНИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋго сту ју ћи уред ник срп ске ре дак ци је RBTHИРИ НА РЕ ШЕ ТО ВАвебуред ник срп ске ре дак ци је RBTHМИЛАН РАДОВАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋпреводиоциАН ДРЕЈ ШИ МАР СКИглав ни ди зај нерАН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВди рек тор фо то гра фи јеНИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ, СЛА ВА ПЕ ТРА КИ НАфо то гра фи јеЈУ ЛИ ЈА ГО ЛИ КО ВАди рек тор оде ље ња за мар ке тинг и огла ша ва ње ИВАН НИКОЛАЈЕВ, ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА асистенти
Ин тер нет стра ни ца: ru ska rec.ru * Елек трон ска по шта: edi tor @ru ska rec.ru * Те ле фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре са: Ул. Прав ды 24, д. 2, Мо сква 125993, Рос сия
Тек сто ви из ру бри ке „По гле ди“ овог до дат ка иза бра ни су да пред ста ве ра зна ста но ви шта и не од ра жа ва ју ну жно ста но ви ште уред ни ка про јек та RBTH или ли ста „Ро сиј ска га зе та“. Мо ли мо Вас да ша ље те пи сма и ко мен та ре уред ни ку на edi tor @ru ska rec.ru.
ЛИ КОВ НОГРА ФИЧ КА ОБ РА ДА: „ГЕ О ПО ЛИ ТИ КА ПРЕСС“
Премијер Ивица Дачић у Москви имао низ сусрета са државним врхом РФ„Није све у новцу“
4ПОЛИТИКА И ДРУШТВО
садржај
Свештеници- -падобранци скачу за својом паством
Србија све ин те ре сант ни ја за руске туристе
Братство и рачуницаКуцнуо је час када Београд мора коначно да се одлучи хоће ли наставити борбу за своје право да заузима посебну позицију о питању Косова
Шта је ОДКБ?
Како спасти 250 језика Русије?
„Зашто је ова земља бомбардована?“Четрнаеста годишњица агресије НАТОа на СРЈ обележена је млаким изјавама српских званичника и постављањем истих питања Русији
24
20
16
6
9
12 Cлавољуб Муслин, некадашњи фудбалер и тренер Црвене звезде Желео бих да завршим каријеру у „Краснодару“
Дани руског дечјег филма у СрбијиОд 24. до 27. априла 2013. у Ваљеву ће бити одржани „Дани руског дечијег филма у Србији ‘Ваљево 2013’ (Бајке нашег детињства)“
34
28
26
СПОРТ
КУЛТУРА
ИСТОРИЈА
ВОЈСКА
ЕКОНОМИЈА
ПОГЛЕДИ
Преузмите нову верзију бесплатно
twitter.com/ruskarec
facebook.com/ruskarecПрилог на енглеском
Реклам
а
Новости из Русије којеможете увек понети са собом Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!
RBTH for iPad
Лакомислени српски љубавник Катарине ВеликеСрбин Семјон Гаврилович Зорич (Симеон Зорић), јунак Рускотурског рата, био је један од највољенијих љубавника Катарине Велике
3
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.МЕСЕц У СЛИКАМА
Не мач ка кан це лар ка ан ге ла мер кел и пред сед ник ру си је Вла ди мир Пу тин по зи ра ју фо то гра фи ма у ауто мо би лу Vol kswa gen XL 1 Hybrid при ли ком оби ла ска Ха но вер ског сај ма ин ду стри је. Пу тин и мер ке ло ва су пре то га за јед но отво ри ли са јам.
Хе ли коп тер до во зи уче сни ке екс пе ди ци је „ка ре ли ја-се вер ни пол-грен ланд“ на ру ски пли ва ју ћи град „Бар нео“ у бли зи ни се вер ног по ла.
аПриЛ2013.
ФО
ТО
: иТ
ар
Та
СС
ракета-носач „сојуз-Фг“ и пилотирани брод „сојуз тма-08м“ путују ка лансирној рампи космодрома „Бајконур“.
аПриЛ2013.
мор нар на ди зел под мор ни ци „ал ро са“, ко ја при па да Цр но мор ској фло ти рат не мор на ри це рФ.
ФО
ТО
: AF
P/E
As
t N
Ew
s
ФО
ТО
: ра
ми
љ С
иТ
ди
кО
В /
ри
а „
нО
ВО
СТ
и“
ФО
ТО
: ра
ми
љ С
иТ
ди
кО
В /
ри
а „
нО
ВО
СТ
и“
4
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Пи ше: Је ка те ри на Ту ри ше ва, Ком би но ва ни из ве штај
Чим је Ср би ја од у ста ла од пред лога Бри се ла за ре гу ли са ње ко сов ске кри зе, пре ми јер Иви ца Да чић је на че лу де ле га ци је срп ске вла де от пу товао у Мо скву, где је имао низ су сре та са др жав ним вр хом РФ.
Про грам по се те је по чео су сретом са пред сед ни ком Ру си је Вла ди ми ром Пу ти ном. Шеф ру ске др жа ве је у свом обраћа њу ис та као да су од но си из ме ђу Ру си је и Ср би је увек
би ли из у зет но бли ски. Пу тин је по себ но на гла сио да је Ру си ја нај ве ћи ин ве сти тор у срп ској еко но ми ји. „Ми има мо мно го за јед нич ких за ни мљи вих и ве ли ких проје ка та“, до дао је пред сед ник, из ра зив ши уве ре ност да ће пре го во ри са ру ском владом би ти до бар им пулс за да љи раз вој еко ном ских ве за. По ред то га, Пу тин је пре ко срп ског пре ми је ра упу тио по зив пред сед ни ку То ми сла ву Ни ко ли ћу да у нај ско ри је вре ме по се ти Мо скву.Пре ми јер Ру си је Дми триј Ме две дев је током раз го во ра уве рио свог срп ског ко легу да Мо сква све стра но по др жа ва срп ски на род, али је ис та као да ни је Ру си ја та која тре ба да ини ци ра ре ша ва ње ко сов ског про бле ма. „Са ма Ср би ја тре ба да бу де заин те ре со ва на за ре ше ње тог пи та ња“, пре
ци зи рао је шеф ру ске вла де. Он је та ко ђе ре као да Ср би ја увек мо же ра чу на ти на еко ном ску, по ли тич ку и ху ма ни тар ну помоћ ру ске др жа ве. Иви ца Да чић се за хвалио ру ском пре ми је ру за по др шку и уве рио га да „Ср би ја пам ти, зна и има на уму да је Ру си ја нај бо љи при ја тељ срп ског на ро да“.На сна зи оста ју пла но ви за раз вој би лате рал не са рад ње у мно гим сфе ра ма, од ин ве сти ци о них ве за до ху ма ни тар них кон та ка та. При о ри тет има из град ња гасо во да „Ју жни ток“ на те ри то ри ји Ср би је. По ре чи ма пре ми је ра Да чи ћа, Бе о град је спре ман да за поч не из град њу у де цем бру
ове го ди не, с тим што ће фи нан си ра ње ове фа зе из град ње га со во да Ру си ја у пот пу ности пре у зе ти на се бе. Од го ва ра ју ћу из ја ву је дао и шеф „Га спро ма“ Алек сеј Ми лер: „Ми смо спрем ни да у пот пу но сти финан си ра мо из град њу из сво јих соп стве них сред ста ва, а срп ски део ће би ти вра ћен од так се на тран зит га са кроз Ср би ју“.На днев ном ре ду је би ла и те ма вој нотех нич ке са рад ње две ју зе ма ља. Иви ца Да чић и ру ски ми ни стар од бра не Сер геј Шој гу раз мо три ли су, из ме ђу оста лог, могућ ност мо дер ни за ци је срп ске ар ми је и ку по ви не са вре ме ног ру ског оруж ја.
Но ви кре дитНај ва жни ји ре зул тат по се те де ле га ци је срп ске вла де био је др жав ни кре дит од 500 ми ли о на до ла ра ко ји је Ср би ја до била од Ру си је. Од го ва ра ју ћи спо ра зум су 11. апри ла пот пи са ли срп ски пре ми јер и ње гов ру ски ко ле га Дми триј Ме две дев.Ср би ја до би ја кре дит на 10 го ди на уз две го ди не грејс пе ри о да и фик сну ка ма ту од 3,5%. Пр ва тран ша од 300 ми ли о на дола ра би ће упла ће на у нај ско ри је вре ме, а пре о ста лих 200 ми ли о на до ла ра ће Ру си ја упла ти ти ка да Ср би ја пот пи ше ста би лиза ци о ни спо ра зум са ММФом.Иви ца Да чић је по зи тив но оце нио усло ве кре ди та. „Ми сма тра мо да је та кав предлог ве о ма ко рек тан“, ре као је он.Ср би ја је 2010. већ до би ла од Ру си је кредит од 200 ми ли о на до ла ра за ста би ли за
политика и друштво
„Ни је све у нов цу“Пре ми јер Иви ца Да чић у Мо скви имао низ су сре та са др жав ним вр хом РФ
Нај ва жни ји ре зул тат по се те де ле га ци је срп ске вла де био је др жав ни кре дит од 500 ми ли о на до ла ра ко ји је ср би ја до би ла од ру си је. усло ви под ко ји ма ру си ја кре ди ти ра ср би ју не што су по вољ ни ји не го у слу ча ју кре ди ти ра ња Бе ло ру си је и ки пра
иви ца да чић се за хва лио ру ском пре ми је ру за по др шку и уве рио га да „ср би ја пам ти, зна и има на уму да је ру си ја нај бо љи при ја тељ срп ског на ро да“
Пу тин је пре ко срп ског пре ми је ра упу тио по зив пред сед ни ку То ми сла ву Ни ко ли ћу да у нај ско ри је вре ме по се ти Мо скву
ФО
ТО
: кО
н С
Та
н Т
ин
за
Вр
а ж
ин
/ р
О С
иј С
ка
га
зе
Та
5
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
ци ју бу џе та, с тим што је рок от пла те 11 го ди на, а го ди шња ка ма та је 3,4%. Москва је у ја ну а ру 2013. одо бри ла још 800 ми ли о на до ла ра кре ди та за мо дер ни заци ју Срп ске же ле зни це уз уче шће Ру ске же ле зни це и го ди шњу ка ма ту од 4,1%.
Ко га још кре ди ти ра Ру си ја?Ср би ја ни је је ди на зе мља ко ја од Ру си је до би ја кре ди те. Ме ђу тим, усло ви под који ма Ру си ја кре ди ти ра Ср би ју не што су по вољ ни ји не го у слу ча ју кре ди ти ра ња Бе ло ру си је и Ки пра, ко ји та ко ђе ула зе у сфе ру ру ских по ли тич ких и еко ном ских ин те ре са. Исти на, у слу ча ју по ме ну тих зе ма ља ра ди се о знат но ве ћим су ма ма.
На при мер, ан ти кри зни фонд Евро а зијске еко ном ске уни је (ЕврА зЭС) на че лу са Ру си јом одо брио је 2011. кре дит за спасе ње еко но ми је Бе ло ру си је у ви си ни од 3 ми ли јар де до ла ра на 10 го ди на уз ва рија бил ну ка мат ну сто пу од 4,1% го ди шње. Кре дит се упла ћу је у не ко ли ко тран ши то ком три го ди не (2011. је упла ће но 1,24 ми ли јар де до ла ра и у два на вра та то ком 20122013. по 440 ми ли о на до ла ра).Ки пру је 2011. одо брен ру ски кре дит од 2,5 ми ли јар ди евра на 4,5 го ди не уз го дишњу ка ма ту од 4,5%. Не дав но је Ру си ја због те шке еко ном ске си ту а ци је на острву при ста ла да рок вра ћа ња овог кре ди та про ду жи за пет го ди на.По ред то га, Ру си ја че сто кре ди ти ра инфра струк тур не про јек те и у дру гим земља ма, где их са ма и ре а ли зу је. Та кви су, на при мер, про јек ти аген ци је „Ро са том“ ве за ни за из град њу ну кле ар не елек тра не у Бе ло ру си ји и Укра ји ни, као и га со во ди у Евро пи. Ру си ја је из ме ђу оста лог спремна да из дво ји кре дит за за вр ше так тре ћег и че твр тог бло ка Хмељ ниц ке ну кле ар не елек тра не чи ја је из град ња за мр зну та 2010.
По чет ком ове го ди не Ру си ја је Бан гладе шу одо бри ла кре дит од 500 ми ли о на до ла ра за из град њу пр ве ну кле ар не елек
тра не у тој зе мљи. За ре а ли за ци ју про јекта је по треб но укуп но 2 ми ли јар де до лара, и тај но вац ће та ко ђе би ти по зајм љен. Ру си ја је би ла спрем на да одо бри кре дит и Бу гар ској, ко ја је тра жи ла 3,8 ми ли јарди евра за ну кле ар ну елек тра ну „Бе ле не“, с тим да ну кле ар ку гра ди „Атом стро јекспорт“. Бу гар ска вла да је, ме ђу тим, одба ци ла тај про је кат и по ред по зи тив не од лу ке све на род ног ре фе рен ду ма.Ру си ја пе ри о дич но из два ја из во зне кре ди те по мо ћу ко јих по је ди не зе мље ку пу ју ру ску вој ну тех ни ку. Та кав кредит је не дав но до би ла Ин до не зи ја. У децем бру 2012. је Ру си ја пре ко „Вне ше коном бан ке“ одо бри ла Џа кар ти из во зни кре дит од не пу них 400 ми ли о на до ла ра на 7 го ди на за фи нан си ра ње уго во ра са „Ро со бо ро нек спор том“ о ис по ру ци ави он ске тех ни ке. Ка мат на сто па ни је по зна та, а ни је ре че но ни о ка квим уго
во ри ма се ра ди. По зна то је са мо да је ра ни је Ин до не зи ја скло пи ла са Ру си јом уго вор о ку по ви ни ви ше на мен ских лова ца Су30МК2 вре дан укуп но 470 ми ли о на до ла ра.
За што је Ру си ја та ко да ре жљи ва пре ма Ср би ји?Ру си ја је ши ро ко гру до до не ла ко нач ну од лу ку да из гра ди „Ју жни ток“ и у том про јек ту је од Ср би је до би ла пу ну по дршку. Ста тус на ци о нал ног про јек та ко ји је Ср би ја до де ли ла „Ју жном то ку“ по моћи ће Ру си ји да тај га со вод из гра ди као тран се вроп ску мре жу, што ће омо гу ћити да се из бег не Тре ћи енер гет ски па кет ЕУ ко ји је не по во љан за „Га спром“, јер зах те ва да се при ступ га со во ду омо гу ћи тре ћој стра ни.Уз све то, по ред чи сто еко ном ских посто је и по ли тич ки раз ло зи. „Ру си ја те жи да бар де ли мич но по вра ти онај ути цај у све ту ко ји је имао СССР. Сред ство за пости за ње тог ци ља је кре ди ти ра ње на нивоу вла де, ка да се за јед но са кре дит ним скла па ју и по ли тич ки спо ра зу ми“, сма тра Олег Ду шин, ста ри ји ана ли ти чар ин вести ци о не ком па ни је „Це рих Ка пи тал Ме нед жмент“ и екс перт углед ног по словног из да ња vz.ru. „По сле рас па да СЕВа (СССРа) ути цај Ру си је на бал кан ске зе мље је осла био. То се на ро чи то мо же ре ћи за Бу гар ску, ко ја је у со ци ја ли стичком пе ри о ду би ла ве о ма бли ска СССРу. У це лом ре ги о ну су Ср би ја и Цр на Го ра, услов но ре че но, оста ле ‘на ше’, и због то га их тре ба по др жа ва ти“, ре као је Ду шин.
„Ни је све у нов цу“Пре ми јер Иви ца Да чић у Мо скви имао низ су сре та са др жав ним вр хом РФ
На днев ном ре ду је би ла и те ма вој но-тех нич ке са рад ње две ју зе ма ља. иви ца да чић и ру ски ми ни стар од бра не сер геј Шој гу раз мо три ли су, из ме ђу оста лог, мо гућ ност мо дер ни за ци је срп ске ар ми је и ку по ви не са вре ме ног ру ског оруж ја
ру си ја те жи да бар де ли мич но по вра ти онај ути цај у све ту ко ји је имао ссср. сред ство за по сти за ње тог ци ља је кре ди ти ра ње на ни воу вла де, ка да се за јед но са кре дит ним скла па ју и по ли тич ки спо ра зу ми
олег ду шин, vz.ru
6
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
РИА „Но во сти“
Ор га ни за ци ја Уго во ра о ко лектив ној без бед но сти (ОДКБ) је војни са вез на стао на пост со вјет ском про стран ству, ко ји да нас оку пља Бе ло ру си ју, Јер ме ни ју, Ка зах стан, Кир ги зи ју, Ру си ју и Та џи ки стан са ци љем за јед нич ке од бра не и пру жања вој не по мо ћи у слу ча ју агре си је на не ку од чла ни ца. Не дав но су статус по сма тра ча у овој ор га ни за ци ји до би ли Ср би ја и Ав га ни стан.
Уго вор о ко лек тив ној без бед ности пот пи сан је 15. ма ја 1992. у Та шкен ту (Уз бе ки стан). У сеп тем бру 1993. при дру жио му се Азер беј џан, а у де цембру исте го ди не Гру зи ја и Бе
ло ру си ја. Уго вор је за свих де вет зе ма ља сту пио на сна гу у апри лу 1994. са ро ком ва же ња од 5 го ди на.У скла ду са Уго во ром, др жа вепот пи снице оси гу ра ва ју сво ју без бед ност на ко лектив ној осно ви: „Уко ли ко бу ду угро же ни без бед ност, су ве ре ни тет и те ри то ри јал ни ин те гри тет јед не или не ко ли ко др жа вапот пи сни ца, или ме ђу на род ни мир и безбед ност, др жа вепот пи сни це ће без од лага ња по кре ну ти ме ха ни зам за јед нич ких кон сул та ци ја са ци љем ко ор ди ни ра ња сво јих по зи ци ја и пред у зи ма ња ме ра за от кла ња ње на ста ле прет ње“.
Исто вре ме но је пред ви ђе но да „уко ли ко не ка др жа ва или гру па др жа ва из вр ши агре си ју на јед ну од др жа вапот пи сни ца, то ће се тре ти ра ти као агре си ја про тив свих др жа вапот пи сни ца“ и „све оста ле др жа вепот пи сни це ће јој пру жи ти вој ну и сва ку дру гу нео п ход ну по моћ, ко ри стећи сва рас по ло жи ва сред ства, у сми слу оства ри ва ња пра ва на ко лек тив ну од брану, а у скла ду са чла ном 51. Уста ва УН“.Шест зе ма ља (из у зев Азер беј џа на, Грузи је и Уз бе ки ста на) у апри лу 1999. је пот пи са ло Анекс о про ду жет ку ва же ња Уго во ра о ко лек тив ној без бед но сти, а 14. ма ја 2002. је осно ва на Ор га ни за ци ја Уго во ра о ко лек тив ној без бед но сти (рус. Ор га ни за ция До го во ра о кол лек тив ной без о па сно сти, ОДКБ), у чи ји са став да нас ула зе Бе ло ру си ја, Јер ме ни ја, Ка зах стан, Кир ги зи ја, Ру си ја и Та џи ки стан.У Ки ши њо ву је 7. ок то бра 2002. усвојен Устав ОДКБа, у скла ду са ко јим су основ ни ци ље ви Ор га ни за ци је оси гура ње ми ра, ме ђу на род не и ре ги о нал не без бед но сти и ста бил но сти, ко лек тив на за шти та не за ви сно сти, су ве ре ни те та и те ри то ри јал ног ин те гри те та др жа вачлани ца, с тим што у по сти за њу по ме ну тих ци ље ва др жа вечла ни це да ју пред ност по ли тич ким сред стви ма.Основ ни пра вац де ло ва ња Ор га ни за ци је Уго во ра о ко лек тив ној без бед но сти је свестра ни раз вој по ли тич ке са рад ње, раз вој и уса вр ша ва ње вој ног сег мен та, су протста вља ње ме ђу на род ном те ро ри зму и екс
тре ми зму, не за ко ни тој тр го ви ни нар ко тици ма и оруж јем, као и дру гим прет ња ма.Са вет за ко лек тив ну без бед ност (СКБ) нај ви ши је ор ган ОДКБа, ко ји ре ша ва бит на пи та ња функ ци о ни са ња Ор га низа ци је. Са вет чи не ше фо ви др жа вачлани ца. Пред сед ник СКБа је шеф др жа ве ко ја пред се да ва Ор га ни за ци јом.Основ на фор ма де ло ва ња Са ве та за колек тив ну без бед ност су за се да ња ко ја се одр жа ва ју пре ма по тре би, а нај ма ње једном го ди шње.Ван ред на за се да ња се са зи ва ју на предлог нај ма ње две ју др жа вачла ни ца. Посто ји прак са одр жа ва ња не фор мал них су сре та пред сед ни ка др жа вачла ни ца ОДКБа ра ди раз ма тра ња по је ди них важних пи та ња.
политика и друштво
Шта је ОДКБ?
уколико буду угрожени безбедност, суверенитет и територијални интегритет једне или неколико држава-потписница, или међународни мир и безбедност, државе-потписнице ће без одлагања покренути механизам заједничких консултација са циљем координирања својих позиција и предузимања мера за отклањање настале претње
из уговора о колективној безбедности
У скла ду са Уго во ром, др жа ве-пот пи сни це оси гу ра ва ју сво ју без бед ност на ко лек тив ној осно ви
7
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
У скла ду са до го во ром ше фо ва др жава, сва за се да ња СКБа по чев од 2008. одр жа ва ју се у Мо скви. На сед ни ца ма мо гу уче ство ва ти ми ни стри спољ них по сло ва, ми ни стри од бра не, се кре тари са ве та без бед но сти др жа вачла ница, Ге не рал ни се кре тар Ор га ни за ци је и зва ни це.Ге не рал ни се кре тар Ор га ни за ци је нај виша је ад ми ни стра тив на функ ци ја Ор гани за ци је, он ру ко во ди Се кре та ри ја том Ор га ни за ци је. Ге не рал ног се кре та ра бира СКБ, а на ту функ ци ју мо же би ти поста вљен гра ђа нин др жа вечла ни це ко ји се пот чи ња ва СКБу. Од 28. апри ла 2003. ову ду жност вр ши Ни ко лај Бор дју жа.Кон сул та тив ни и из вр шни ор га ни ОДКБа су: Са вет ми ни ста ра спољ них
по сло ва, ко ор ди ни ра спољ но по ли тич ко де ло ва ње др жа вачла ни ца ОДКБа; Савет ми ни ста ра од бра не, чи ји је за да так да обез бе ди са рад њу др жа вачла ни ца у вој но по ли тич кој, вој но ин ду стриј ској и вој но тех нич кој сфе ри; Ко ми тет секре та ра са ве та без бед но сти, за ду жен је за пи та ња оси гу ра ња на ци о нал не без бед но сти.У пе ри о ду из ме ђу за се да ња СКБа ко орди на ци ја у из вр ша ва њу од лу ка ор га на ОДКБа по ве ре на је Стал ном Са ве ту при Ор га ни за ци ји ко ји чи не опу но мо ће ни пред став ни ци др жа вачла ни ца. На њего вим сед ни ца ма уче ству је и Ге не рал ни се кре тар ОДКБа.Стал на рад на те ла ОДКБа су Се кре тари јат и Ује ди ње ни штаб Ор га ни за ци је.
Ор га ни за ци ја Уго во ра о колек тив ној без бед но сти оствару је сво ју де лат ност у са радњи са ра зним ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма. ОДКБ је 2. де цем бра 2004. до био ста тус по сма тра ча у Ге не рал ној скупшти ни УН, а 18. мар та 2010. у Мо скви је пот пи са на За једнич ка де кла ра ци ја о са рад њи Се кре та ри ја та УН и ОДКБа, ко ја пред ви ђа про ду бљи вање са рад ње из ме ђу ових две ју ор га ни за ци ја, на ро чи то у миров ним про це си ма. По др жава ју се про дук тив ни кон так ти са ме ђу на род ним ор га ни заци ја ма и струк ту ра ма, укључу ју ћи Ко ми тет УН за бор бу про тив те ро ри зма, Кан це лари ју УН за су зби ја ње дро ге и кри ми на ла, ОЕБС (Ор га ни заци ју за европ ску без бед ност и са рад њу), Европ ску уни ју, Ор га ни за ци ју ислам ске конфе рен ци је, Ме ђу на род ну орга ни за ци ју за ми гра ци је и дру ге. Ус по ста вље на је те сна са рад ња ОДКБа са Евро азиј ском еко ном ском уни јом, ШОСом (Шан гај ском ор гани за ци јом за са рад њу) и Зајед ни цом не за ви сних др жа ва.
СКБ ОДКБа је у ци љу борбе про тив чи та вог спек тра иза зо ва и по ја ва ко је мо гу угро зи ти без бед ност др жавачла ни ца до нео од лу ку о фор ми ра њу Ми ров них сна га
и ко ор ди на ци о них од бо ра за ван ред не си ту а ци је, као и за бор бу про тив не зако ни те ми гра ци је и не ле гал не тр го ви не нар ко ти ци ма. При Са ве ту ми ни ста ра спољ них по сло ва ОДКБа де лу је Радна гру па за Ав га ни стан. При Ко ми те ту се кре та ра са ве та без бед но сти ОДКБа де лу ју рад не гру пе за бор бу про тив те рори зма и спре ча ва ње не за ко ни те ми граци је, као и за ин фор ма ци о ну по ли ти ку и без бед ност.У окви ру вој не са рад ње у фор ма ту ОДКБа фор ми ра не су За јед нич ке сна ге за бр зо де ло ва ње у Цен трал ноазиј ском ре ги о ну ко лек тив не без бед но сти. Ове сна ге ре гу лар но из во де вој не ве жбе, на ко ји ма, из ме ђу оста лог, уве жба ва ју и извр ша ва ње ан ти те ро ри стич ких за да та ка.
ФО
ТО
: ри
а “
нО
ВО
СТ
и”/
ал
ек
Се
j н
и к
Ољ
Ск
и
8
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Пише: Сергеј Лавров
Пред сед ник Ру си је Вла ди мир Пу тин пот пи сао је 12. фе бруа ра но ви на црт Кон цеп ци је спољ не по ли ти ке РФ. На црт је уса гла шен са ре со ри ма ко ји су нај ви ше ан га жо ва ни у ме
ђу на род ним ак тив но сти ма на ше зе мље и раз мо трен је у раз ли чи тим оде ље њима ад ми ни стра ци је пред сед ни ка Ру си је. У при пре ми овог до ку мен та уче ство вали су пред став ни ци ру ских екс перт ских кру го ва, укљу чу ју ћи и чла но ве На уч ног са ве та при ми ни стру спољ них по сло ва.Глав ни ре зул тат свих са ве то ва ња је схвата ње да са вре ме ни са мо стал ни спољ нопо ли тич ки курс на ше зе мље у су шти ни не ма ал тер на ти ву. Дру гим ре чи ма, ми чак ни хи по те тич ки не мо же мо да разма тра мо ва ри јан ту у ко јој би Ру си ја би ла „при ка че на“ као пра ти лац уз не ког дру гог кључ ног игра ча на ме ђу на род ној сце ни.Не за ви сност спољ не по ли ти ке Ру си је про ис ти че из ве ли чи не ње не те ри то рије, из ње ног је дин стве ног ге о по ли тич ког по ло жа ја и ви ше ве ков не исто риј ске тради ци је, из кул ту ре и са мо све сти на шег на ро да. По ред то га, ова кав курс је ре зултат раз во ја на ше зе мље у но вим усло ви ма то ком про те клих 20 го ди на. У том пе ри о
ду је би ло и по го да ка и про ма ша ја, и све је то до при не ло да се фор му ли ше фи лозо фи ја спољ не по ли ти ке ко ја у нај ве ћој ме ри од го ва ра да на шњим ин те ре си ма Ру ске Фе де ра ци је.Глав ни за да так Ру си је на ме ђу на родном пла ну је да ство ри по вољ не спољне усло ве за раз вој еко но ми је и за ње но пре во ђе ње на ино ва ци о ни ко ло сек, а самим тим и за ви ши жи вот ни стан дард ста нов ни штва.Циљ је да се обез бе ди ста би лан раст потен ци ја ла зе мље, а он се очи глед но мо же до сти ћи са мо у усло ви ма ме ђу на род не ста бил но сти. Да кле, Ру си ја као гло бал ни играч и стал ни члан Са ве та без бед но сти УН има оба ве зу да се за ла же за оси гу рање све оп штег ми ра и без бед но сти, али у исто вре ме ти ме ре ша ва и кључ но пи тање сво јих соп стве них ин те ре са.У ве зи са тим се мо гу чу ти оп ту жбе да је на ша спољ на по ли ти ка кон зер ва тив на и те жи да за др жи ста тус кво ко ји се стал но ме ња, а та ква по зи ци ја је, ка жу кри ти чари, уна пред осу ђе на на не у спех. Ме ђу тим, та ква ин тер пре та ци ја је очи глед но из врта ње ру ске спољ но по ли тич ке док три не.Ми по ла зи мо од то га да се свет на ла зи у ста њу на глог за о кре та и да је сту пио у до ба ду бин ских про ме на чи ји ре зул тат прак тич но ни је мо гу ће пред ска за ти.
У та квој си ту а ци ји је ја сно да се мо ра мо опре де ли ти или за за о штра ва ње ме ђукул тур них и ме ђу на ци о нал них тр ве ња ко ја пре те да пре ра сту у отво ре ни су коб, или за уна пре ђи ва ње рав но прав ног ди јало га на прин ци пи ма уза јам ног по што вања са ци љем да се ме ђу ци ви ли за ци ја ма раз ви ју од но си парт нер ства.Уве ре ни смо да се мо же спре чи ти пре раста ње гло бал не кон ку рен ци је у кон фронта ци ју са при ме ном си ле, а нај по у зда ни ји на чин за то је не у мо ран рад на ус по ставља њу ко лек тив ног ли дер ства во де ћих др жа ва све та. То ли дер ство тре ба да бу де ре пре зен та тив но и у ге о граф ском, и у циви ли за циј ском сми слу.Де ло ва ње ру ске ди пло ма ти је усме ре но је на пру жа ње по зи тив не по др шке гло балним про це си ма у ин те ре су фор ми ра ња ста бил ног по ли цен трич ног си сте ма међу на род них од но са, и би ло би иде ал но ако би тај си стем мо гао сам се бе да регу ли ше. У том про це су Ру си ји с пра вом при па да уло га јед ног од кључ них цента ра. Ми смо спрем ни за озби љан свестра ни ди ја лог са свим за ин те ре со ва ним парт не ри ма, с тим што тре ба схва ти ти да ни ко не мо же има ти мо но пол на исти ну.Ру си ја је при вр же на ме то ду мре жне дипло ма ти је, а тај ме тод под ра зу ме ва ствара ње флек си бил них за јед ни ца др жа ва у скла ду са за јед нич ким ин те ре си ма, с тим што јед на иста др жа ва мо же би ти чла ница ра зних за јед ни ца. БРИКС је при мер успе шног фор ми ра ња јед не та кве за једни це у ко јој уче ству ју др жа ве са ра зних кон ти не на та.На ша зе мља 20132015. пред се да ва „Дваде се то ри цом“, „Осмор ком“, ШОСом
политика и друштво
Фи ло зо фи ја спољ не по ли ти ке Ру си јеМи ни стар спољ них по сло ва РФ Сер геј Ла вров об ја шња ва фи ло зо фи ју ру ске ди пло ма ти је, су шти ну не за ви сно сти спољ не по ли ти ке Ру си је уко ре ње не у исто ри ји и кул ту ри на ше зе мље и иде ал по ли цен трич ног све та у ко ме Ру си ји при па да јед но од кључ них ме ста
Не за ви сност спољ не по ли ти ке ру си је про ис ти че из ве ли чи не ње не те ри то ри је, из ње ног је дин стве ног ге о по ли тич ког по ло жа ја и ви ше ве ков не исто риј ске тра ди ци је, из кул ту ре и са мо све сти на шег на ро да
9
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
(Шан гај ском ор га ни за ци јом за са рад њу) и БРИКСом, и енер гич но спро во ди ли ни ју ефи ка сни јег до при но са свих тих фор ма та ја ча њу упра вља ња гло бал ним про це си ма. То је јед на од мно гих ма ни фе ста ци ја мулти век тор ског ка рак те ра спољ но по ли тич ког кур са Ру ске Фе де ра ци је.Ру си ја у скла ду са сво јом тра ди ци јом наста вља да игра уло гу фак то ра рав но те же у ме ђу на род ним од но си ма, а по тре бу за таквом уло гом по твр ђу је ве ћи на на ших партне ра. То се не об ја шња ва са мо ме ђу на родним угле дом зе мље, не го и чи ње ни цом да ми има мо соп стве но ми шље ње о оно ме што се до га ђа у све ту, и то на ше ми шље ње се засни ва на прин ци пи ма пра ва и пра вич но сти.Све ве ћа при влач ност Ру си је ве за на је и за ја ча ње ње не „ме ке си ле“ ко ја про ис ти че из ње ног бо га тог кул тур ног и ду хов ног на слеђа спо је ног са је дин стве ним по тен ци ја лом ди на мич ног раз во ја, као и из про дук тив не са рад ње са ми ли о ни ма пред став ни ка руског кул тур ног про сто ра ши ром све та.
Мо сква је уве ре на да у ста во ви ма во де ћих ме ђу на род них игра ча пре ма нај а кут ни јим про бле ми ма да на шњи це ипак има ви ше слич но сти не го раз ли ка, на ро чи то ка да је реч о њи хо вим ко нач ним ци ље ви ма, а не о так ти ци ко јој при бе га ва ју у ре ша ва њу тих про бле ма. Да нас је сви ма у ин те ре су су жа ва ње зо на ме ђу на род них и ло кал них кон фли ка та, ре ша ва ње про бле ма не ши ре ња оруж ја за ма сов но уни ште ње и сред ста ва за ње го ву ис по ру ку, као и огра ни ча ва ње мо гућ но сти за де ло ва ње те ро ри стич ких и екс тре ми стич ких гру па.Да кле, реч је о то ме да ко нач но тре ба прева зи ћи ин ди ви ду ал ни или груп ни его и зам, не са мо на ре чи ма, не го и на де лу, и тре ба са гле да ти на шу за јед нич ку од го вор ност за суд би ну људ ске ци ви ли за ци је.
Аутор je Ми ни стар спољ них по сло ва Ру ске Фе де ра ци је
Пи ше: Дми триј Су хо дољ ски
Jе зи ци Ру си је су исто та ко нере ши ва за го нет ка као и тајан стве на ру ска ду ша. И сам ру ски је зик је тај на. На ње му је, на и ме, за ре корд но кратко вре ме (од кра ја 18. до кра
ја 19. ве ка) на ста ла јед на од во де ћих европ ских књи жев но сти. У овом времен ском пе ри о ду ства ра ли су Тол стој, Че хов, и мно ги дру ги. Та ко брз раз вој књи жев ност ни је до жи ве ла ни у Амери ци, ко ја се осла ња ла на ве ков ну тради ци ју ен гле ске кул ту ре.Ру ски је зик има си гур ну бу дућ ност. Посто ји бри га о ње го вом раз во ју у зе мљи,
у ино стран ству он при вла чи ве ли ко инте ре со ва ње и на сва ки на чин се раз ви ја. Слич ну суд би ну има ју и дру ги је зи ци ве ли ких ста ро се де лач ких на ро да у Руси ји, као што су Та та ри, Ба шки ри, Чува ши и Ја ку ти (сви ови је зи ци спа да ју у гру пу тур киј ских је зи ка). Чак ни Јаку ти, ко јих има по ла ми ли о на и ра се јани су по те ри то ри ји нај ве ће фе де рал не је ди ни це РФ (на 3 ми ли о на ква драт них ки ло ме та ра), не тре ба да бри ну за будућ ност свог је зи ка. На ја кут ском се штам па ју књи ге, одр жа ва се на ста ва у шко ла ма и на фа кул те ти ма, функ ци они шу сва сред ства ин фор ми са ња и сви ти по ви кул тур них уста но ва, њи ме се ак тив но ба ве ет но гра фи и лин гви сти.
глав ни за да так ру си је на ме ђу на род ном пла ну је да ство ри по вољ не спољ не усло ве за раз вој еко но ми је и за ње но пре во ђе ње на ино ва ци о ни ко ло сек, а са мим тим и за ви ши жи вот ни стан дард ста нов ни штва
У Ру си ји се го во ри око 250 је зи ка, ме ђу ко ји ма је ру ски са пре ко сто ми ли о на но си ла ца, али и кет ски, на ко јем се спо ра зу ме ва је два хи ља ду љу ди. Бу дућ ност ру ског и не ко ли ко тур киј ских је зи ка је оси гу ра на, док се оста ли су о ча ва ју са озбиљ ним те шко ћа ма у по ку ша ју да се одр же
Ка ко спа сти 250 је зи ка Ру си је?
ФО
ТО
: кО
ме
р С
ан
Т
Фo
ТО
: Се
р г
еј
Пја
Та
кО
В, р
иа
нО
ВО
СТ
и
Пре ма Уста ву Да ге ста на, сви је зи ци ко ји се та мо го во ре има ју ста тус др жав них, али се са мо 14 је зи ка ко ји има ју пи смо, укљу чу ју ћи ру ски, фак тич ки тре ти ра на тај на чин
10
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Пи ше: Јев ге ниј Ба ра нов
Пр ви ави он НА ТОа смо обори ли од мах по сле по но ћи 25. мар та 1999. То се до го ди ло у до пи снич кој со би Ше стог ка на ла ру ске те ле ви зи је, у ТВ цен тру „Остан ки но“ у
Мо скви. Чим је екс пло ди рао пр ви Тома хавк, чим су пр ве бом бе па ле на Југо сла ви ју, по ста ло је ја сно да ће одобре ње за наш од ла зак у Бе о град (ко је је не де ља ма од ла га но) би ти пот пи са но исте но ћи. Одав но смо се спа ко ва ли за пут, оста ло је са мо да че ка мо од лу ку. Про ду цент аген циј ских ве сти ва ди из штам па ча све же из ве шта је но вин ских аген ци ја и не скри ва ју ћи нер во зу пра ви
од њих па пир не ави о не. На ноћ ном „небу“ про стра не до пи снич ке со бе, из над пра зних сто ло ва и по га ше них ра чу нара, ле те ли су те но ћи ави о ни са аме ричким пе то кра ка ма на кри ли ма, на цр таним обич ном олов ком. „Бом бар до ван је Да ни лов град у Цр ној Го ри“, „на но се се уда ри по објек ти ма вој не, енер гет ске и са о бра ћај не ин фра струк ту ре Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је“ – штам пач све вре ме умно жа ва број па пир них ави она, и са сва ким но вим но вин ским из вешта јем све је ре ал ни ја ве за из ме ђу тих ави он чи ћа и пра вих бор бе них ма ши на ко је са ви си на не до сти жних за про тивва зду шну од бра ну за си па ју ог њем во љену Ју го сла ви ју. Одо бре ње за лет че ка мо уз ча ши цу, да би нам би ло лак ше... А оно ни ка ко да стиг не...
Ме ђу тим, је зи ци ма лих ста ро се де лачких на ро да се на ла зе у мно го те жој ситу а ци ји. Та кви је зи ци из у ми ру сву да на пла не ти. Че сто за то ни је од го вор на ни би ро кра ти ја ни шо ви ни стич ко друштво, већ су ро вост при род них усло ва. Ру си ја ни је из у зе так. У суб по лар ној обла сти Ру си је, чи ји је ве ћи део по кривен тај гом и тун дром, на ла зе се те ри тори је не про ход не као ама зон ске џун гле, али са мно го хлад ни јом кли мом. У овим про стран стви ма од крај њег се ве ро запа да (Са а ми) Ру си је до ње ног крај њег ју го и сто ка (Уде геј ци) по ла ко не ста ју пле ме на ко ја во де су ро ву, но мад ску и не увек успе шну бор бу за жи вот и ко муни ци ра ју на сво јим је зи ци ма без пи сма. Ови на ро ди не мо гу да жи ве у усло ви ма ур ба ни зо ва не ци ви ли за ци је због спе цифич ног на чи на ис хра не, не ре зи стентно сти на ал ко хол и на ви ру се ко ји су за ве ћи ну љу ди без о па сни.По сто ји, ме ђу тим, и дру га вр ста од у мира ња је зи ка, а то је по сте пе на аси ми лаци ја у ве ћин ско ста нов ни штво у гу сто на се ље ним обла сти ма. Та ква суд би на је за де си ла не ке од ди ја ле ка та ка рел ског је зи ка („Ка ре ли” је за јед нич ки на зив за остат ке угрофин ских пле ме на и по томке пра во слав ног ста нов ни штва да на шње Фин ске ко је се до се ли ло у Ру си ју пред ре ли ги о зним про го ни ма у сред њем веку). По след њи Ка ре ли ко ји су жи ве ли на у Вал да ју (по пу лар на ба ња из ме ђу Санкт Пе тер бур га и Мо скве) при ли ком по пи са
1897. из ја сни ли су се као Ру си, док је њихов ди ја ле кат из у мро још ра ни је.Др жа ва се тру ди да пру жи по др шку малим ста ро се де лач ким на ро ди ма Се вера, Си би ра и Да ле ког Ис то ка. Њи хо ви мла ди ћи осло бо ђе ни су вој не оба ве зе, лов ци и ри ба ри осло бо ђе ни су пла ћа ња по ре за итд. Ме ђу тим, у Ру си ји по сто ји и ре ги он у ко јем су го вор ни ци је зи ка ко ји не ма ју раз ви је на пи сма из ло же ни много озбиљ ни јим про бле ми ма. Ра ди се о Да ге ста ну на Се вер ном Кав ка зу. Још у сред њем ве ку Ара пи су Кав каз на зи ва ли „Пла ни на је зи ка”. Али, Да ге стан чак и на овом лин гви стич ки бо га том про стору за у зи ма по себ но ме сто. На ре ла тив но ма лој и при сту пач ној те ри то ри ји та мо се го во ри око 50 је зи ка. Пре ма Уста ву ове ре пу бли ке, из му че не те ро ри змом и про бле мом не за по сле но сти, сви ње ни јези ци има ју ста тус др жав них, али се са мо 14 је зи ка ко ји има ју пи смо, укљу чу ју ћи ру ски, фак тич ки тре ти ра на тај на чин. Но си о ци оста лих је зи ка (ко ји че сто насе ља ва ју не ко ма ло се ло или чак део се ла) ве штач ки се при па ја ју моћ ни јим на роди ма (ме ђу ко ји ма су нај мно го број ни ји Авар ци) и ни су им омо гу ће не по ре ске, кул тур не и дру ге по год но сти.На уч ни ци ма је до зво ље но да про у ча ва ју ло кал не је зи ке, о њи ма об ја вљу ју ма лоти ра жне при руч ни ке и за њих раз ви јају ва ри јан те пи сма. Ме ђу тим, са пу ним пра вом се мо же го во ри ти о не при мет ном по сте пе ном ис ко ре њи ва њу та квих је зика. При мер за то је суд би на Ботлиха ца. Без об зи ра на оку пља ња и не бро је не пети ци је са ку пља не у се лу Ботлих (ад мини стра тив ни цен тар Ботлих ског ре јо на Да ге ста на) са ци љем да се Ботлих ци ма и њи хо вом је зи ку (ко ји при па да анд ској гру пи ава роан доцез ских је зи ка нах скода ге стан ске по ро ди це) омо гу ћи кул тур на ауто но ми ја, њих зва нич ни ци на ста вља ју да убра ја ју ме ђу Авар це, што је као пракса за по че ло још 1920их го ди на, ка да је со вјет ски ко ме сар за пи та ња на ци о нално сти био Ста љин. Ова кав трет ман је довео до то га да од 6 хи ља да Бол ти ха ца матер њи је зик да нас го во ри са мо њих 200.
политика и друштво
др жа ва се тру ди да пру жи по др шку ма лим ста ро се де лач ким на ро ди ма се ве ра, си би ра и да ле ког ис то ка. њи хо ви мла ди ћи осло бо ђе ни су вој не оба ве зе, лов ци и ри ба ри осло бо ђе ни су пла ћа ња по ре за итд
још у сред њем ве ку ара пи су кав каз на зи ва ли „Пла ни на је зи ка”. али, да ге стан чак и на овом лин гви стич ки бо га том про сто ру за у зи ма по себ но ме сто. На ре ла тив но ма лој и при сту пач ној те ри то ри ји та мо се го во ри око 50 је зи ка
„Ни случајно немојте разговарати на руском!“
у мар ту 1999. бом бе На то-а ни су па да ле на ми ло ше ви ћев ре жим. они су то ра ди ли и ра ни је: 1941, 1944. и 1995, али ја та да то ни сам знао
11
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Го то во је не мо гу ће по го ди ти олов ком па пир ни ави он у ле ту, јер стал но ме ња пра вац. Исто та ко је не мо гу ће ра ке том, на пра вље ном у дав на вре ме на, обо ри ти нај но ви ји бом бар дер, ју ри шни ави он или ло вац. Ме ђу тим, у том тре нут ку бес помоћ ног оча ја ња на ша иде ја је би ла јед ностав на: ако успе мо ми, ус пе ће и они. А на њих, та мо, 2,5 хи ља де ки ло ме та ра одав де, па да ју пра ве бом бе! Ми смо ус пе ли...А да су ус пе ли и они, то смо са зна ли ка да смо 29. мар та ују тру пре шли ма ђар скоју го сло вен ску гра ни цу. Два крат ко под
ши ша на мла ди ћа бан дит ског из гле да, у чи ји „мер це дес“ су нас стр па ли по ли цајци на из ла ску из Су бо ти це, це лим пу тем до Бе о гра да су нам при ча ли о аме рич ком „Стел ту“ ко ји је обо рен те но ћи. Та ко сам ја, па дом „Не ви дљи вог“, за ко ра чио у нови жи вот.У Ср би ји сам пр ви пут био тач но го ди ну да на ра ни је, у мар ту 1998. Та да сам био збу њен, ни шта ни сам схва тао, све сам посма трао кроз при зму не ка кве при ми тивне ана ло ги је, ни сам знао је зик... Та да смо сни ма тељ и ја пу то ва ли на Ко со во. Ни смо
има ли ни по зна ни ка, ни кон та ка та, нисмо зна ли ко ме да се обра ти мо за по моћ и са вет. У цен тру При шти не, у пре дворју хо те ла „Гранд“, по ко зна ко ји пут смо са скри ве ном за ви шћу по сма тра ли како на ше за пад не ко ле ге ужур ба но ра де са сво јим мно го број ним про ду цен ти ма, мон та же ри ма, пре во ди о ци ма и во за чи ма у блин ди ра ним џи по ви ма. Та да нам приђе Ми тра Ре љић. Ма ла ра стом, мр ша ва, са на о ча ри ма, по из гле ду би се ре кло да јој је око пе де сет го ди на, пру жи ми ру ку и на из вр сном ру ском је зи ку упи та мо же ли нам не ка ко би ти од ко ри сти. Тај сти сак ру ке сам за пам тио за цео жи вот. То је било мо је по знан ство са Ср би јом. Твр до главост, нео бич на од луч ност, ка те го рич ност и чвр сти на ко ја ни ка да не по пу шта – то су би ле ње не осо би не. Али она је у исто вре ме би ла то ли ко крот ка, да смо чак поми шља ли да је мо жда по тај но за мо на шена. Све је то за ме не та да по ста ло и за у век оста ло ли це мо је Ср би је. Ми тра је би ла про фе сор ру ског је зи ка на При штин ском уни вер зи те ту. Од тог тре нут ка пу то ва ла је са на ма чак и та мо где су од би ја ли да иду и нај же шћи мом ци из по ли ци је. Прекли ња ли смо је да оста не на по ли циј ском кон трол ном пунк ту, али она је из ла гала ри зи ку и се бе и нас, и скри ва ла се на зад њем се ди шту на шег ста рог гол фа док смо се ми пре тва ра ли да смо Аме ри кан ци пред на о ру жа ним при пад ни ци ма „ОВК“, ка да су нас за у ста ви ли на успо ну пре ма ма на сти ру Де вич у Дре ни ци.Ни јед ном се ни смо спо реч ка ли, чак ни ка да би смо од стра ха по пи ли ко ју ви ше у
Јевгениј Баранов је руски ТВ репортер који је током агресије НАТОа на СРЈ 1999. извештавао из Београда и са Косова. Он ексклузивно за „Руску реч“ после 14 година евоцира своје успомене на све што је тада видео и доживео
„Ни случајно немојте разговарати на руском!“
ФО
ТО
: из
ли
ч н
Ог
ар
хи
Ва
је
В г
е н
и ја
Ба
ра
нО
Ва
ФО
ТО
: RE
ut
ER
s
12
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
дру штву по ли ца ја ца и на тре ну так за бо ра вља ли да је она ту, са на ма. Био је до во љан је дан њен по глед, за чу ђен и не под но шљи во упо ран. За њу су Ру си би ли, и до да нас су, на дам се, оста ли не што што се ника ко не до во ди у ве зу са би ло каквим не до стој ним, не ча сним или сит ни ча вим по ступ ком... Хте ли или не, мо ра ли смо да се по на ша мо у скла ду са том ње ном пред ста вом. Спо реч ка ли смо се са мо јед ном, на ра стан ку, ка да смо јој пред сам пола зак у Бе о град по ну ди ли но вац за да не ко је је про ве ла са на ма...
У мар ту 1999. бом бе НА ТОа нису па да ле на Ми ло ше ви ћев режим, ни ти на не про ми шље ну и не до след ну по ли ти ку Бе о гра да у по бу ње ној по кра ји ни, ни ти на зе мљу ко ја се по сле де сет го ди на санк ци ја гу ши ла у сит ном ло повлу ку и круп ном кри ми на лу. Не, они су га ђа ли мо ју Ми тру, њен Лик и ње но До сто јан ство, ње но Сми ре ње и ње ну Љу бав. Они су то ра ди ли и ра ни је: 1941, 1944. и 1995, али ја та да то ни сам знао.Пр ва си ре на за ва зду шну опа сност коју сам чуо у Бе о гра ду би ла је знак да је мо је де тињ ство за вр ше но. Та да сам имао 29 го ди на и од ра стао сам по дру ги пут. Све што се око ме не до га ђа ло ни је има ло мно го ве зе са оним отво ре ним све том, са оном иде јом ко ју смо ја и мно ги мо ји вршња ци 8 го ди на по сле ру ше ња Со вјет ске Им пе ри је и да ље све вре ме но си ли у ср цу. Ви зе, по ни жа ва ју ћи ре до ви пред кон зула ти ма европ ских ам ба са да и све што нас је одва ја ло од све та ми смо до жи вља ва ли као на шу уну тра шњу не у ре ђе ност, као не што што нас ири ти ра, али што ће кадтад мо ра ти да про ђе. По сле па да ко му низма ни је ви ше би ло не при ја те ља. Јед ностав но ни је сме ло да их бу де! И ево са да ми, уну ци бо ра ца Дру гог свет ског ра та, сто ји мо у но ћи под бе о град ским не бом, и не по тре са нас то ли ко са ма си ре на, ко лико чи ње ни ца да ми пре по зна је мо тај звук!Ра но ују тро, по ред ру ше ви на Са ве зног ми ни стар ства уну тра шњих по сло ва ко је су се још увек ди ми ле, сре ће мо упла ка ног стар ца. На са коу ис под ман ти ла ви ди се не ко ор де ње. Дрх та вом ру ком све вре ме ски да и ста вља на о ча ре са вр ло де бе лим ста кли ма. Очи му цр ве не од су за и поста ју не при род но ве ли ке сва ки пут кад ста ви на о ча ре.
„Ка жи те та мо, у Ру си ји, да у на ма има љу ба ви!“ Све вре ме је то по на вљао... А че ка ла су нас још 73 бом бар до ва ња...Фран цу ски ка пе тан очи глед но же ли да нам по мог не.„Схва ти те, не мам сло бод них љу ди да вам дам прат њу! Ви ди те и са ми шта се деша ва! А без прат ње не мам пра во да вас пу стим. За и ста ми је жао, го спо до...“На мо сту пре ко Ибра, ко ји де ли Ко сов ску Ми тро ви цу на се вер ни срп ски и ју жни ал бан ски део, по ку ша ва мо смо да из дејству је мо да нас пу сте у де ло ве Ко со ва где већ тре ћи дан бе сне по гро ми.„Уве ра вам вас, у При шти ни ви ше не ма Ср ба! Пре ма на шим ин фор ма ци ја ма, сви
су сме ште ни у при вре ме не кампо ве за при јем из бе гли ца.“Ту Фран цуз зо ве не ко га те ле фо ном.„Ка ко ре ко сте да се она зо ве? Ми тра Ре љић. Ево од мах. На жалост, не ма ни ка кве мо гућ но сти да са зна мо шта се кон крет но деси ло са би ло ким од њих...“Сво ју бе жа ни ју Ми тра Ре љић је по че ла 1992. Прог на на је из родног Са ра је ва и на шла се у Ср бији, у из бе глич ком ло го ру по ред Сом бо ра. Пет го ди на ка сни је, пре не го што ће по че ти кр ва ви су коби на Ко со ву и Ме то хи ји, да ли су јој ма ли стан у уни вер зи тет ском на се љу у При шти ни. Ту је до живе ла ко шмар 1998, бом бар до ва ње и по вла че ње срп ске вој ске и поли ци је 1999, а по чет ком 2000их по кољ и ижи вља ва ње над Ср бима ко ји су оста ли у по кра ји ни.Гле да мо сту бо ве ди ма са дру ге стра не ре ке, из над се ла где су још пре три да на жи ве ли са мо Ср би, и схва та мо да они не срећни ци ко ји су оста ли у При шти ни не ма ју мно го шан се да пре жи ве.
Ни смо се ви де ли са Ми тром од 1999. Из при ча оних ко ји су од мах по сле ра та избе гли из При шти не зна ли смо да су Албан ци од у зе ли Ми трин стан, али да је она и да ље у При шти ни. Те шко би смо мо гли да је про на ђе мо и у нор мал ним окол ности ма, а са да је то ве ро ват но и не мо гу ће. По сто јао је је дан по у зда ни на чин: да се рас пи та мо код све ште ни ка при штин ског хра ма све тог Ни ко ле, али већ смо са знали да је и храм спа љен.„Од нас је Бор ба, а од Го спо да по бе да!“ Тим ре чи ма нас је ис пра тио вла ди ка Атана си је (Јев тић) ка да смо му из не ли сво ју на ме ру да на соп стве ни ри зик пре ђе мо на дру гу стра ну ре ке. Фран цу ски офи ци ри ко ји су чу ва ли мост упо зна ли су нас са до пи сни ком не ког па ри ског из да ња и он нам то га да на пред ло жи да узме мо ње говог во за ча Ал бан ца. Он је том Ал бан цу ре као да смо ми упра во до шли из Па ри за да га за ме ни мо.„Ни слу чај но не мој те раз го ва ра ти на руском“, упо зо ра ва нас Фран цуз.„Он не зна фран цу ски, до вољ но ће би ти да ими ти ра те фран цу ски из го вор и он не ће ни шта при ме ти ти.“Од мах уви ђа мо два про бле ма. Пр ви је у то ме што мој сни ма тељ мо же ко ли кото ли ко да ими ти ра са мо две ре чи: Да и
и ево са да ми, уну ци бо ра ца дру гог свет ског ра та, сто ји мо у но ћи под бе о град ским не бом, и не по тре са нас то ли ко са ма си ре на, ко ли ко чи ње ни ца да ми пре по зна је мо тај звук!
Јев ге ниј Ба ра нов на де лу
политика и друштво
ФО
ТО
: из
ли
ч н
Ог
ар
хи
Ва
је
В г
е н
и ја
Ба
ра
нО
Ва
13
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Не. Па и ту је ње гов рја зан ски из го вор очи гле дан чак и за јед ног Ал бан ца. Дру ги про блем је мој фран цу ски. За во за ча је он до во љан, али је за то пот пу но не у по требљив и чак опа сан при ли ком су сре та са фран цу ским вој ни ци ма. Тре ба да пу ту јемо де лом Ко со ва ко ји је у зо ни од го ворно сти фран цу ских сна га. Ако при ли ком про ве ре на ших до ку ме на та Фран цу зи не бу ду тре ти ра ли нас као сво је су народ ни ке, он да је чи та ва ова ма ска ра да уза луд на.„Го спо ди не офи ци ре! Ми смо ру ски нови на ри. Да би сте нас спа сли од озбиљ них про бле ма Ви тре ба од мах да се об ра дује те што ме ви ди те, као да смо школ ски дру го ви...“ Ту фра зу сам уна пред са ставио и без број пу та је уве жба вам, обраћа ју ћи се раз ли чи тим ин то на ци ја ма сво ме на мр го ђе ном и крај ње ћу тљи вом сни ма те љу...„Уи“, од го ва ра он и окре ће се пре ма прозо ру са та квим из ра зом, као да не ма више о че му са мном да раз го ва ра. По ред нас про ми че пу то каз, на бр зи ну пре мазан цр ном фар бом, али се још увек ви ди ћи ри лич ни нат пис „Ср би ца“.Циљ на шег пу то ва ња је ма на стир Де вич у Дре ни ци. Во зач по ста де сум њи чав када нам је оста ло све га не ко ли ко ки ло мета ра до ци ља. Дре ни ца се увек сма тра ла нај не мир ни јим под руч јем у по кра ји ни, а са да, у је ку по гро ма, па још у пла ни ни, усред шу ме, са во за чем ко ји сум ња да га об ма њу је мо... Ни је нам баш ла год но. Мана стир је сме штен у ома њој ува ли, уда љеној од глав ног пу та. Пут пре ма ма на сти ру про ла зи кроз мрач но ал бан ско се ло. Висо ки цр ве ни зи до ви од ци гле, и исте такве ку ће, са про зо ри ма окре ну тим пре ма дво ри шту, а са стра не ули це са мо зид, без вра та и про зо ра... Од мах по из ла ску из се ла по чи ње стрм успон. Ту нас за у ста вља пр ва фран цу ска вој на па тро ла...По руч ник, ко га сам још по из да ље за пањио сво јом уве жба ном фра зом, ши роко се осме ху је и ши ри ру ке. Оно што се до го ди ло у по след ња три да на на у чи ло га је да не за да је су ви шна пи та ња. Он са мо до вик ну не што сво јим вој ни ци ма, а ме ни ре че да они чу ва ју ма на стир Девич, тач ни је оно што је од ње га оста ло... Освр нух се, кад та мо – вој ни ци при јатељ ски тап шу мог сни ма те ља по ра ме ну и по ма жу му да пре ба ци на ше ства ри из ге пе ка ауто мо би ла у њи хов блин ди ра ни вој ни џип.По след њи пут смо би ли ов де 1998, за једно са Ми тром. О игу ма ни ји Ана ста си ји
већ та да су кру жи ле ле ген де. При ча се да су Ал бан ци пот пу но оп ко ли ли ма на стир, а она је са сво јим мо на хи ња ма бра ни ла ма на стир ске зи ди не са пу шком у ру ци. Знао сам да Ми тру не што ве зу је за овај
ма на стир, се ћао сам се ка ко је она та да, пре 6 го ди на, хр ли ла ова мо, пре зи ру ћи опа сност, и на дао сам се да ов де не ко зна шта се до го ди ло са њом.„То се де си ло два да на пре ва шег до ласка. Би ло их је око 300. Ми смо ева ку иса ли мо на хи ње, то је све што смо мо гли да учи ни мо.“Го во ре ћи то, мла ди Фран цуз ме про пусти у про лаз ма на стир ске ка пи је. Те шка др ве на кри ла би ла су стрг ну та са шар ки. Још увек је из ла зио дим из раз би је них про зо ра ко на ка, при пи је ног уз ли ти цу у ду би ни ма на стир ског дво ри шта.„Ако хо ће те у цр кву, иди те са ми. Са че каћу вас ов де“, ре че нам по руч ник, кри ју ћи по глед из не ког раз ло га.
На тре ну так об не ви де смо ка да уђо смо спо ља у гу сту по мр чи ну хра ма. Храм је из ну тра из го рео, али ми у по чет ку не ви ди мо го то во ни шта. Кре ну смо пре ма ико но ста су и пут нам пре пре чи угље ниса на др ве на пре гра да. Зрак сун ца се као ре флек тор про би ја кроз по цр не лу ку полу хра ма, као да осве тља ва фо то гра фи је. Под де бе лим сло јем га ре жи на зи ру се лико ви све ти те ља ко је ва тра ни је про гу тала. По цр ни лу из го ре лих фре са ка и стубо ва ви де се но жем или ек се ром уре за ни пот пи си на па да ча и скра ће ни ца „ОВК“ („УЧК“). Ис под но гу, ме ђу пар ча ди ма цр
кве ног на ме шта ја, на ђо смо ме тал ни крст из ви то пе рен од пла ме на. Он је не ка да кра сио цар ске две ри...„Ди вља ци, зар не?“, ре че ми Фран цуз изда ле ка, ви де ћи да из ла зи мо из цр кве.„На ко га ми сли те?!“, упи тах ја гнев но, ни сам не знам за што.„Ма сви су ов де ди вља ци! О они ма ко ји су ово на пра ви ли су ви шно је и го во рити. Али ни те мо на хи ње ни су нор мал не! За ми сли те, мо ра ли смо си лом да их спаса ва мо. Ни су хте ле да иду. Та мо иза капи је бе сни го ми ла, у пи та њу су ми ну ти, а оне ка жу: ‘Не иде мо ми ни куд!’ Јед ну ста ри цу су вој ни ци мо ра ли бу квал но да ву ку до оклоп ног тран спор те ра, то ли ко се опи ра ла...“
ма сви су ов де ди вља ци!
При пад ник фран цу ског кФор-а пред за па ље ном
пра во слав ном цр квом
За па ље не ку ће у се лу Ча гла ви ца по ред При шти не то ком ал бан ског ижи вља ва ња над Ср би ма 17. мар та 2004. У се лу је уби је но се дам осо ба и ви ше од сто је по вре ђе но
ФО
ТО
: As
so
ciA
tE
d P
RE
ss
(A
P)
14
Раз го вор во дио: Вла ди мир Сне гир јев
У екс клу зив ном раз го во ру за „Росиј ску га зе ту“ и ње но из да ње на срп ском је зи ку „Ру ска реч“ срп ски ре жи сер Емир Ку сту ри ца опи сао је ка ко ви ди са вре ме ну Ру си ју, који њен део је „пра ва Ру си ја“, ка ко до жи вља ва уло гу пред сед ни ка Пути на у исто риј ским зби ва њи ма и за што је Ср би ја „ма ла Ру си ја на Бал ка ну“.
РГ: Еми ре, мо же мо по че ти са јед ним од уоби ча је них пита ња: ка ква је по Ва шем мишље њу са вре ме на Ру си ја?Емир Ку сту ри ца: Ру си ја у разним кра је ви ма из гле да при
лич но ра зно ли ко. Ка да оде те у Си бир, до жи ви те ту не са гле ди ву зе мљу на је дан по се бан на чин – за ме не је то пра ва Руси ја. У Санкт Пе тер бур гу се, на при мер, мо гу пре по зна ти осо би не ста ре де кадент не Евро пе. У Мо скви се ре ци мо не мо же те од у пре ти ути ску да се на ла зи те не где из ме ђу Евро пе и Аме ри ке. Чи ни ми се да би Мо ско вља ни нај ви ше же ле ли да бу ду Евро пља ни – али то је опет моје ми шље ње. Нај стра шни је је из гу би ти сво ју кул ту ру, тра ди ци ју и по се бан мента ли тет. За европ ске на ро де то мо жда и ни је то ли ко ва жно, али за бес крај но ле пу и ве ли ку, и на да све по но си ту зе мљу као што је Ру си ја – то је из у зет но ва жно.Ру ска опо зи ци ја тра жи де мо кра ти ју ко ја јед но став но ни је оства ри ва, ба рем не за са да. Та ква де мо кра ти ја не по сто ји ниг де, ни у САД, ни ти у Евро пи, па ни је ре ал на ни у Ру си ји. При се ти мо се ка ква је би ла ва ша зе мља од мах по сле па да ко му ни зма. Клин тон се отво ре но сме
јао Ру си ји и ње ном пред сед ни ку. Ру сију ни ко ни је до жи вља вао озбиљ но. А у овом све ту мо ра те би ти ја ки, ина че ће вас пре га зи ти. Да ли ми сли те да се по сле На по ле о на и Хи тле ра не што про ме нило? Увек ће се на ћи не ки но ви умо ви вољ ни да по но ве њи хо ве „под ви ге“. Важни је од све га је да тре ба би ти спо со бан и од го во ри ти на иза зо ве но вог вре ме на.Ко би се усу дио да се са да сме је Ру си ји и ње ном пред сед ни ку?
Ру ски пред сед ник и ни је по себ но омиљен у све ту. Ка ко то да Пу ти на та ко ср дач но при хва та ју у Ср би ји?Е.К.: А ка ко дру га чи је да га при хва та мо? Да ни је Пу ти на, Ср би ју би срав ни ли са зе мљом. Он је чо век ко ји је вра тио дух и до сто јан ство свом на ро ду. За хва љу ју ћи ње му Ру си ја пре у зи ма сво ју за слу же ну уло гу на свет ској сце ни.
Шта се де ша ва са све шћу и са се ћа њем Ср ба? Од вар вар ског НА ТО бом бардо ва ња Ју го сла ви је 1999. про шло је из ве сно вре ме. Да ли су због та квог
Ми тра је ме ђу по след њи ма ева ку и са на из При шти не. И опет у из бе глич ки ло гор. Ово га пу та на те ри то ри ји бри тан ске војне ба зе. На шли смо је ка да смо се вра тили на Ко со во по сле мар тов ских по гро ма. Она са да жи ви у Ко сов ској Ми тро ви ци. Пре да је ру ски је зик сту ден ти ма ко ји су ов де оку пље ни из срп ских ен кла ва, раштр ка них по Ко со ву и Ме то хи ји. Ма јушни из најм ље ни ате ље пре пун је књи га. Књи ге су по ре ђа не по по ду, јер ту го то во и не ма на ме шта ја. Не ма фо то гра фи ја на зи до ви ма, не ма цве ћа, за ве са... Не ма ниче га што би ука зи ва ло да ова про сто ри ја слу жи за ста но ва ње. За себ но је спа ко ва ла књи ге ко је ће по не ти са со бом ако по ново бу де мо ра ла да бе жи. Ви кен дом, ка да на фа кул те ту не ма на ста ве, Ми тра се да на ауто бус и од ла зи пре ко ре ке, та мо, на ал бан ску стра ну. Све ове го ди не она ри зи ку је свој жи вот оби ла зе ћи јед но по јед но срп ско гро бље и па жљи во пре пису ју ћи у све ску име на и пре зи ме на оних ко ји су ту са хра ње ни. Ми тра не сум ња да ће срп ска гро бља, ра штр ка на по це лом Ко со ву, уско ро не ста ти, али јед но си гурно зна: до кле год бу де жи во се ћа ње на оне ко ји су не ка да жи ве ли на овој зе мљи, ова ће зе мља би ти срп ска.
Јев ге ниј Ба ра нов је по зна ти ТВ во ди тељ и до пи сник про гра ма „Вос кре сное
вре мя“ на ру ском „Пр вом ка на лу“.
гле да мо сту бо ве ди ма са дру ге стра не ре ке, из над се ла где су још пре три да на жи ве ли са мо ср би, и схва та мо да они не срећ ни ци ко ји су оста ли у При шти ни не ма ју мно го шан се да пре жи ве
При се ти мо се ка ква је би ла ва ша зе мља од мах по сле па да ко му ни зма. клин тон се отво ре но сме јао ру си ји и ње ном пред сед ни ку. ру си ју ни ко ни је до жи вља вао озбиљ но. ко би се усу дио да се са да сме је ру си ји и ње ном пред сед ни ку?
политика и друштво интервју
Да ни је Пу ти на, Ср би ју би срав ни ли са зе мљом
Емир Ку сту ри ца го во ри за „Ро сиј ску га зе ту“ и ње но из да ње на срп ском је зи ку „Ру ска реч“ФОТО: из лич нОг ар хи Ва јеВ ге ни ја Ба ра нО Ва
15
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
по ни же ња оста ли ожиљ ци у све сти српског на ро да?Е.К.: На рав но да су оста ли – и то вр ло ду бо ки. Све на ше поли тич ке пар ти је – чак и оне ко је са ра ђу ју са За па дом – ка те го рички су про тив ула ска у НА ТО. По том пи тању су сви је дин ствени. Сје ди ње не Др жа ве и Евро па су се на нај го ри мо гу ћи на чин ижи вља ва ли над Ср би јом јер та да ни ко ни је био у ста њу да им се су прот ста ви. Ка жња ва ли су нас за то што смо од у век би ли са ве зни ци Руси је на Бал ка ну, али и због чи ње ни це да смо исто као и Ру си ја пра во слав на зе мља. Ко со во ће ве ко ви ма оста ти отво ре на рана. И срам на стра ни ца у исто ри ји људ ске ци ви ли за ци је.
Да ли Ср би ја тре ба то ли ко да те жи да уђе у ЕУ?Е.К.: Ми слим да се чи та ва Евро па тренут но на ла зи у јед ној ду бо кој си стем ској кри зи. Вој на ин ду стри ја ра ди пу ним капа ци те ти ма, а не по сто ји то ли ка по тражња да би се ње на про из вод ња мо гла пла си ра ти. Свет се ме ња. Ви ди мо да Кина пре у зи ма во де ћу уло гу. Ин ди ја је вр ло до след но пра ти. Ру си ја по ста је све бо гати ја и моћ ни ја па са мим тим за слу жу је све ве ће по што ва ње. Да ли ми сли те да то За па ду од го ва ра?Не дав на си ту а ци ја на Ки пру са свим ле по илу стру је оно о че му го во рим. Та мо се европ ски про бле ми ре ша ва ју на ра чун Ру си је.При том Евро па, ко ја је са став ни део евроа зиј ског кон ти нен та, сву своју енер ги ју
усме ра ва у евро а тлант ске ин те гра ци је. То је озби љан не склад и опа сна кон тра диктор ност. Кон фликт је као ми на са од ложе ним деј ством, при кри ве на и са мо што не екс пло ди ра. Уоп ште ни су пра зне при
че о мо гу ћој пре ра спо де ли све та, слич не за ми сли за и ста по сто је. Пла но ви о по дели Ру си је, о пре кра ја њу Бли ског и Средњег ис то ка. Европ ска уни ја као гло бал ни про је кат мо жда из гле да ле по и при влачно, али ја искре но сум њам у ње ну одр живост. Ка да је дан Не мац тре ба да на хра ни сто ти ну Ру му на, то не мо же до бро да се за вр ши, као што ни је ни у слу ча ју Ју го сла ви је.
Да ли је по сто ја ла би ло ка ква мо гућност да се Ју го сла ви ја очу ва?Е.К.: Та ква мо гућ ност ни је би ла предви ђе на. План за уни ште ње Ју го сла вије осми шљен је одав но, а ини ци ја то ри и ин спи ра то ри су Не мач ка и Ва ти кан. Ју го сла ви ју су рас пар ча ли јер је би ла озбиљ на и пот пу но не за ви сна др жа ва, а по ред то га и ве ли ки играч на свет ском тр жи шту на о ру жа ња. Во ди ла је не за висну по ли ти ку што се кра јем два де се тог ве ка у усло ви ма јед но по лар ног све та ника ко ни је укла па ло у ин те ре се за пад них зе ма ља, пр вен стве но Не мач ке. У Европи нас ни са да не при хва та ју, упра во за то што се раз ли ку је мо сво јим не зави сним ка рак те ром. Ми смо као ма ла Ру си ја на Бал ка ну.
ју го сла ви ју су рас пар ча ли јер је би ла озбиљ на и пот пу но не за ви сна др жа ва, а по ред то га и ве ли ки играч на свет ском тр жи шту на о ру жа ња. Во ди ла је не за ви сну по ли ти ку што се кра јем два де се тог ве ка у усло ви ма јед но по лар ног све та ни ка ко ни је укла па ло у ин те ре се за пад них зе ма ља, пр вен стве но Не мач ке
Да ни је Пу ти на, Ср би ју би срав ни ли са зе мљом
Емир Ку сту ри ца го во ри за „Ро сиј ску га зе ту“ и ње но из да ње на срп ском је зи ку „Ру ска реч“
Емир Ку сту ри ца: „Нај стра шни је је из гу би ти сво ју кул ту ру,
тра ди ци ју и по се бан мен та ли тет. За европ ске на ро де то мо жда
и ни је то ли ко ва жно, али за бес крај но ле пу и ве ли ку,
и на да све по но си ту зе мљу као што је Ру си ја – то је
из у зет но ва жно“
ФО
ТО
: Вл
а д
и м
ир
Сн
е г
ир
јеВ
/ р
О С
иј С
ка
га
зе
Та
16
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Пи ше: Фјо дор Лу кја нов
У за ме ну за ка пи ту ла ци ју Срби ји се обе ћа ва члан ство у Европ ској уни ји, до ду ше са мо као ма гло ви та и да ле ка перспек ти ва, уто ли ко пре што се и са ма ЕУ кре ће ка не ком дру
га чи јем ста њу. Ако пак Бе о град не прихва ти „ком про мис“ са При шти ном, као што за са да из ја вљу је, је дин стве на Евро па му за тва ра вра та на нео д ре ђе но вре ме.
Још по чет ком ле та 1999, ка да су сна ге НА ТОа оку пи ра ле по кра ји ну, ни ко ни је га јио илу зи је да је мо гућ по вра так у састав та да шње Ју го сла ви је. Ка да је Пришти на 2008. јед но стра но про гла си ла неза ви сност, Бе о град је на ја вио да се не ће са тим по ми ри ти. Па ипак, ни та да ни је би ло сум ње да ће пре или ка сније мо ра ти да про гу та ту пи лу лу. Пи та ње је са мо би ло хо ће ли Бри сел и во де ће европ ске пре сто ни це дозво ли ти Бе о гра ду да са чу ва образ и да ли ће бар у не че му изаћи Ср би ма у су срет. Сада је из ве сно да не ће би ти ни јед но ни дру го. Не ће чак би ти по пу шта ња ни ка да се ра ди о суд би ни ком пакт не срп ске ма њи не на севе ру Ко со ва, иако је на пр ви по глед Европи у ин те ре су да пружи до дат не га ран ци је њи хо ве без бед но сти. Ме ђу тим, са Ср би јом се де фак то оп хо де као са по бе ђе ном др жа вом ко ја не за слу жу је би ло какве ком про ми се, ма да оних ко ји су од го вор ни за ра то ве на Бал ка ну 1990их већ одав но не ма ме ђу жи ви ма, а ако их и има, сви су у Ха гу.Ру си ја је увек осу ђи ва ла по ли ти ку Запа да у овом ре ги о ну и уве ре на је да се
Ср би ји чи ни не прав да. У срп ској јавно сти по сто ји пред ста ва о то ме да су све ва жне по ли тич ке од лу ке Бе о гра да за пра во из бор из ме ђу Ру си је и Евро пе. По се та срп ског пре ми је ра Иви це Да чића Мо скви у вре ме ка да тре ба до не ти од
лу ку ве за ну за ул ти ма тум ЕУ са мо пот кре пљу је
та кво ми шље ње.
Бе о град, ме ђу тим, не би тре ба ло да га ји илу зи је у по гле ду ру ских
ам би ци ја. Ру си ја не ће по ста ти си стем ска ал тер на ти ва, тј. земља ко ја ће у инат Европ ској уни ји по ку ша ти да про ши ри
на Бал кан ор би ту сво је ге о по литич ке, кул тур не или вер ске гра
ви та ци је, ни ти ће гра ди ти ис ту ре не пози ци је као у 19. и де ли мич но у 20. ве ку. Мо сква не на ме ра ва да иза зи ва Евро пу у име ап стракт ног ути ца ја на Бал ка ну.Мо гућ ност да се Ру си ја опет ма ло по и гра
ве ли ке бал кан ске, или чак „пра во славне“ по ли ти ке (у по гле ду Грч ке, Ки пра и Ср би је, на при мер) уко ре ње на је у историј ској тра ди ци ји, што те о рет ски за и ста мо же да иза зо ве ре ци див. Ме ђу тим, ипак је иден ти тет са вре ме не Ру си је да нас потпу но дру га чи ји. То по твр ђу ју и нај но ви ји до га ђа ји око Ки пра. Тре зве на ра чу ни ца је од не ла пре ва гу над свим емо ци ја ма, и Мо сква ни је по жу ри ла да од Европ ске уни је пру зме ини ци ја ти ву спа са ва ња фи
нан сиј ског си сте ма ко ји то не, иако је на ми тин зи ма у Ни ко зи ји би ло
ту га љи вих пла ка та на ру ском јези ку са па ро ла ма упу ће ним браћи по ве ри.
То, на рав но, не зна чи да је Мо сква ин ди фе рент на пре ма зе мља ма ко је су исто риј ски ве за не за њу.
То са мо зна чи да је кон текст ње ног де ло ва ња да нас доста из ме њен. Бал кан је сте при вла чан за Ру си ју као и ра ни је, али при вла чан је
упра во у европ ском контек сту. Ру си ја је увек по ла
зи ла од то га да бу ду ћа ве ли ка Евро па тре ба да бу де за јед нич ки про из вод Европске уни је, Ру си је и зе ма ља ко је се на лазе из ме ђу њих. Евро пља ни су до не дав но сма тра ли да је то уто пи ја. По сто ји Европска уни ја, ми сли ли су они, и то је са свим до вољ но, а ако још не ко хо ће да по ста не пра ва Евро па, он мо ра да при хва ти ње не прин ци пе, тј. или да уђе под ње но окри ље (као Бал кан, на при мер), или да оста не на по љу, али да игра по ње ним пра ви ли ма (као Ру си ја, Укра ји на и Тур ска).Да нас, ме ђу тим, Евро па ви ше не из гле да као не што уна пред да то и не про мен љиво. По све му су де ћи, уско ро ће у Евро
Куц нуо је час ка да Бе о град мо ра ко нач но да се од лу чи хо ће ли на ста ви ти бор бу за сво је пра во да за у зи ма по себ ну по зи ци ју о пи та њу Ко со ва, или ће при хва ти ти да је бив ша ауто ном на по кра ји на од се че на од Ср би је за јед но са Ср би ма ко ји су оста ли у њој
Брат ство и ра чу ни ца
ка ри ка Ту ра: дан ПО ТОц ки
погледи
17
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
пи не из бе жно до ћи до ра сло ја ва ња на је згро и пе ри фе ри ју. Што се ти че је згра (Се ве ро за пад на Евро па на че лу са Немач ком), ту је све от при ли ке ја сно. Међу тим, суд би на пе ри фе ри је, по го то во Ју го и сточ не Евро пе, Бал ка на и Сре дозе мља, при лич но је ма гло ви та. У нај горем слу ча ју мо же се до го ди ти да је згро јед но став но ски не са се бе од го вор ност за др жа ве ко је му за да ју бри ге и да се од њих дис тан ци ра. Европ ска уни ја се не ће рас па сти, али ће се про ме ни ти фор мат уза јам них од но са.На рав но, не ће би ти на од мет да Мо сква учвр сти сво је по зи ци је у оним европским зе мља ма ко је не уђу у „пр ву ли гу“ и по тра же осло нац на дру гој стра ни. Али ни то не ће чи ни ти ра ди соп ствене афир ма ци је, не го ра ди ши ре ња свог при су ства у је дин стве ној Евро пи, и то пре све га на еко ном ском по љу. И не по сва ку це ну, уто ли ко пре што чак и у малим зе мља ма, као што ви ди мо, про бле ми мо гу би ти ве о ма ве ли ки и њи хо во ре шава ње мо же ску по да ко шта. Ру си ја не ће по же ле ти да са ма по не се сав тај те рет. Ср би ја је по свим објек тив ним по ка зате љи ма при род ни парт нер Мо скве. Али не у фор ми ра њу опо зи ци је по сто је ћим европ ским ин сти ту ци ја ма, не го у њи ховом тран сфор ми са њу и по ве ћа њу ис плати во сти уза јам ног де ло ва ња. Због то га ће Ср би мо ра ти са ми да до не су те шку од лу ку о Ко со ву, по ла зе ћи од соп ствене про це не. На рав но, Бе о град и убу ду ће мо же да ра чу на на по др шку Мо скве (као и Ни ко зи ја, ре ци мо), али тек по што он сам де фи ни ше си стем сво јих при о ри те та.
Аутор је пред сед ник пред сед ни штва Са ве та за спољ ну и од брам бе ну
по ли ти ку и глав ни уред ник ча со пи са „Ру си ја у ме ђу на род ној по ли ти ци“.
Пи ше: Ми ха ил Ва шчен ко
Двадесет четвртог мар та на врши ло се 14 го ди на од по четка вој не опе ра ци је НА ТОа про тив Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је. Го ди шњи ца тих тра гич них до га ђа ја у Ср би ји
ни је про шла не за па же но. У хра мов ма Срп ске пра во слав не цр кве (не са мо у Ср би ји, не го и дру где, на при мер у Ре публи ци Срп ској) слу же ни су па ра сто си, а нај ви ши функ ци о не ри Ср би је по ло жили су вен це ис пред спо ме ни ка жр тва ма ове агре си је. Би ло је и зва нич них из ја ва по во дом годи шњи це вој не опе ра ци је, али су оне углав ном би ле фор мал ног ка рак те ра. На при мер, ка ко са оп шта ва ју „Ве чер ње но во сти“, пре ми јер Ср би је Иви ца Да чић је из ја вио: „На дам се да ви ше не ће мо мора ти да ги не мо за Ср би ју, већ да жи ви мо и ра ди мо за њу, да сва ко ула же нај више што мо же“. Гра до на чел ник Бе о гра да Дра ган Ђи лас је по ло жио ве нац ис пред спо ме ни ка по ги ну лим рад ни ци ма Радиоте ле ви зи је Ср би је и том при ли ком из ја вио да „и по сле 14 го ди на мо же да се
по ста ви исто пи та ње: за што је ова зе мља бом бар до ва на, за што су то ли ки љу ди из ги ну ли?“. Ми ни стар са о бра ћа ја Милу тин Мр ко њић је по ру чио да је вла да спрем на за „об на вља ње ин фра струк ту ре на ше зе мље“.Као што се мо же при ме ти ти, ни у јед ној од тих из ја ва ни је по ме ну то да су агреси ју из вр ши ле зе мље НА ТОа и да су оне ње ни глав ни ви нов ни ци. Са мо је потпред сед ник Алек сан дар Ву чић био ма ло отво ре ни ји и из ја вио да се они ко ји су „по ги ну ли то ком 1999. у бом бар до ва њу НА ТОа ни су пла ши ли ви ше стру ко надмоћ ни јег агре со ра и по ка за ли су да вр ло ма ли, али по но сан на род има бу дућ ност“.Обра ти мо по но во па жњу на по зи ци ју Ру си је, тач ни је на ње ну уло гу у ме ђу народ ној по ли ти ци. Ру си ја у УН за у зи ма вр ло чвр сту по зи ци ју по пи та њу гра ђанског ра та у Си ри ји, што је до при не ло да се из бег не стра на вој на ин тер вен ци ја у овој зе мљи. Мно ги се пи та ју за што Руси ја 1999. ни је мо гла да спре чи или зау ста ви агре си ју про тив СР Ју го сла ви је. У Ср би ји је рас про стра ње но ми шље ње (и не са мо у Ср би ји) да се раз лог кри је у по ли ти ци Бо ри са Јељ ци на, ко ји ни је
Пи та ње је са мо би ло хо ће ли Бри сел и во де ће европ ске пре сто ни це до зво ли ти Бе о гра ду да са чу ва образ и да ли ће бар у не че му иза ћи ср би ма у су срет. са да је из ве сно да не ће би ти ни јед но ни дру го
Че тр на е ста го ди шњи ца агре си је НА ТОа на СРЈ обе ле же на је мла ким из ја ва ма срп ских зва нич ни ка и по ста вља њем истих пи та ња Ру си ји. Не ки но ви до га ђа ји на свет ској сце ни, из гле да, са мо по твр ђу ју ста ре од го во ре
„За што је ова зе мља бом бар до ва на?“
ми ни смо по ву кли свој вој ни кон тин гент за то што смо рав но ду шни пре ма све му што се де ша ва на ко со ву, не го за то што је при су ство на шег вој ног кон тин ген та бе сми сле но уко ли ко он ни шта не од лу чу је и ни на шта не мо же да ути че. ти ме би смо ми са мо да ва ли по кри ће про ме ни си ту а ци је на ко со ву у прав цу ко ји је по на шем ми шље њу по гре шан.
Вла ди мир Пу тин, пред сед ник ру си је (2004)
18
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
смео да се су прот ста вља За па ду. То је само де ли мич но тач но. Чи ње ни ца је да су САД и НА ТО по след њих го ди на и по ред чвр сте по зи ци је Ру си је ипак из вр ши ли рат не опе ра ци је про тив Ира ка и Ли би је, а то су зе мље у ко ји ма је Ру си ја има ла ге опо ли тич ке и еко ном ске ин те ре се. На равно, ако се има у ви ду усме ре ност ру ске спољ не по ли ти ке у Пу ти но вом пе ри о ду, мо же се са си гур но шћу твр ди ти да би реак ци ја Ру си је на вој ну опе ра ци ју про тив Ју го сла ви је би ла да ле ко оштри ја. Те шко је, ме ђу тим, ре ћи у че му се та ре ак ци ја огле да ла, уто ли ко пре што се о исто ријским до га ђа ји ма, као што је по зна то, не мо же го во ри ти хи по те тич ки.Је ди ни ко рак Пу ти но ве вла де ко ји је посред но ве зан за до га ђа је на Ко со ву преду зет је 2003, ка да су ру ски ми ро твор ци по ву че ни из по кра ји не. Мно ги још увек осу ђу ју Ру си ју због тог по те за. Ме ђу тим, ру ски ми ров ни кон тин гент је та да бро јао ма ње од хи ља ду љу ди, ни је имао сек тор сво је од го вор но сти и ни је озбиљ но мо гао да ути че на си ту а ци ју. Ње гов да љи бора вак на Ко со ву са мо би ства рао ути сак да ру ски ми ров ња ци „уче ству ју“ у ре шава њу ко сов ског про бле ма, што би би ло до дат ни по вод да се Мо сква оп ту жи за
инерт ност. О по вла че њу ру ских ми ровња ка Вла ди мир Пу тин је у су сре ту са Воји сла вом Ко шту ни цом у ју ну 2004. ре као сле де ће: „Ми ни смо по ву кли свој вој ни кон тин гент за то што смо рав но ду шни пре ма све му што се де ша ва на Ко со ву, не го за то што је при су ство на шег вој ног кон тин ген та бе сми сле но уко ли ко он ништа не од лу чу је и ни на шта не мо же да ути че. Ти ме би смо ми са мо да ва ли по криће про ме ни си ту а ци је на Ко со ву у прав цу ко ји је по на шем ми шље њу по гре шан“. Пре ма то ме, те шко да не ко мо же оп тужи ти Пу ти на да је „из дао“ Ср би ју, а руску спољ ну по ли ти ку да је „про за пад на“, уто ли ко пре што се исте го ди не Мо сква
оштро су прот ста ви ла агре си ји на Ирак.Опе ра ци ја НА ТОа про тив СР Ју го слави је сва ка ко је има ла огро ман ути цај на кон сте ла ци ју по ли тич ких сна га у Евро пи и све ту. Ме ђу тим, по сле ње ног окон ча ња про блем бал кан ског ре ги о на и на ро чи то Ко со ва не са мо да ни је ре шен, не го је постао још ве ћи. Са дру ге стра не, у Ру сији се упра во у вре ме те агре си је НА ТОа по ди гао мо ћан та лас про те ста ко ји је умно го ме ути цао и на по зи ци ју зва ничних ру ских вла сти, та ко да су оне (бар на ре чи ма) осу ди ле вој ну опе ра ци ју и укази ва ле су ху ма ни тар ну и ди пло мат ску по моћ у ре ша ва њу кон флик та. Упра во та да Ру си ја по но во за у зи ма не за ви сан спољ но по ли тич ки курс и у це ли ни поста је ма ње за ви сна од по ли ти ке за пад них зе ма ља. Та тен ден ци ја је до сти гла свој вр ху нац у го ди на ма ка да је Вла ди мир Путин био пред сед ник и ка да је Ру си ја 2008. за у зе ла чврст став про тив не за ви сно сти Ко со ва, за хва љу ју ћи че му по кра ји на још увек ни је до би ла пот пу но и зва нич но међу на род но при зна ње.
Аутор је док тор исто риј ских на у ка и на уч ни са рад ник Ин сти ту та за сла ви сти ку Ру ске ака де ми је на у ка
погледи
упра во по сле 1999. ру си ја по но во за у зи ма не за ви сан спољ но по ли тич ки курс и у це ли ни по ста је ма ње за ви сна од по ли ти ке за пад них зе ма ља
ка
ри
ка
Ту
ра
: ал
ек
Се
ј и
Ор
ш
19
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Пише: Алексеј Баусин
Још увек ни је про гла шен по бед ник на кон кур су за про је кат ли му зи не за нај ви ше ру ске др жав не функ ци о нере. Ру ски ме ди ји, ме ђу тим, пре но се да шан се за по бе ду има ком па ни ја „Ма ру сја мо торс”, зва нич ни партнер „Фор му ле 1”.
Ком па ни ја „Ма ру сја мо торс” још ни је уго во ри ла по сао, али има ве ли ке шан се да побе ди на кон кур су, са оп штио је но ви на ри ма ру ски ми нистар ин ду стри је и тр го ви не
Де нис Ман ту ров. Он је на тај на чин проко мен та ри сао ин фор ма ци ју, ко ја се поја ви ла у но ви на ма „Из ве сти ја”, да ће за из ра ду се ри је ауто мо би ла лук су зне кла се за ру ски др жав ни врх би ти ан га жо ва на ова ком па ни ја по зна тог ру ског шо у ме на и во за ча тр кач ких ауто мо би ла Ни ко ла ја Фо мен ка.Ми ни стар Ман ту ров је ра ни је из ја вио да ни је ис кљу че но уче шће ино стра них ком па ни ја у не кој од фа за ре а ли за ци је про јек та, из ме ђу оста лог, ка да је у пита њу ко ри шће ње ка па ци те та ком па нија ко је по се ду ју мон та жна по стро је ња у Ру си ји. На кон кур су уче ству ју ком па ни је „ГАЗ”, „ЗИЛ”, као и ин сти тут „НА МИ” (Цен трал ни на уч но и стра жи вач ки инсти тут за про јек то ва ње ауто мо би ла и по гон ских мо то ра) за јед но са ком па нијом „Ма ру сја мо торс”. „Ma rus sia Mo tors”, ауто мо бил ска ком па ни ја ко ја про из во ди спорт ске ауто мо би ле роб не мар ке „Marus sia”, осно ва на је 2007.Иде ја за про јек то ва ње ру ског мо де ла ауто мо би ла за нај ви ше зва нич ни ке разма тра ла се још 2010. По кре та ње про јек та ини ци рао је та да шњи пред сед ник Дмитриј Ме две дев.Апри ла 2012. на са ве то ва њу о про бле мима у ру ској ин ду стри ји ауто мо би ла председ ник Вла ди мир Пу тин је са оп штио да ће у нај ско ри је вре ме ор га ни др жав не и ло кал не вла сти ку по ва ти са мо во зи ла која су про из ве де на у Ру си ји, Ка зах ста ну и Бе ло ру си ји.
Ка да су у пи та њу обич ни ауто мо би ли, си ту а ци ја је јед но став на. У Ру си ји по стоји до во љан број стра них ауто мо бил ских кон цер на ко ји про из во де во зи ла ка ква су по треб на др жав ним слу жбе ни ци ма.Ме ђу тим, ка да се ра ди о пре во зу за председ ни ка др жа ве, си ту а ци ја по ста је сложе ни ја. Ра ди се о то ме да пред сед ни ци др жа ва не мо гу да се во зе обич ним аутомо би ли ма. За њих се из ра ђу ју спе ци јалне блин ди ра не ли му зи не са нео п ход ним без бед но сним ка рак те ри сти ка ма и врхун ским пер фор ман са ма.
Тре нут но се ру ски др жав ни ци во зе у ауто мо би ли ма мар ке „Мер це дес”, ко ји се по спе ци јал ној по руџ би ни из ра ђу ју у фа бри ци у Не мач кој.Пре ма по да ци ма но ви на „Из ве сти ја”, тро шко ви за ре а ли за ци ју про јек та проце њу ју се на 18,4 ми ли јар ди ру ба ља (око 600 ми ли о на до ла ра), од че га ће 12 мили јар ди би ти из дво је но из фе де рал ног бу џе та.Ка ко на во де „Из ве сти ја”, про је кат ће би ти ре а ли зо ван у са рад њи са во де ћим свет ским про из во ђа чи ма де ло ва за аутомо би ле. Они ће уче ство ва ти у сег мен ту
про јек то ва ња по ро ди це мо то ра од 250450 коњ ских сна га, ко ји су у скла ду са стан дар ди ма еко ло шке кла се „Евро6”, ори ги нал ног ауто мат ског ме ња ча и електрон ских си сте ма упра вља ња, као и систе ма по го на на свим точ ко ви ма и електрон ских мо ду ла у во зи лу.Пре ма ми шље њу ана ли ти ча ра хол дин га „ВТБ Ка пи тал” Вла ди ми ра Бес па ло ва, да нас по сто ји до во љан број ауто мо би ла лук су зне кла се ко ји се про из во де и склапа ју у Ру си ји и у ко ји ма се мо же во зи ти пред сед ник др жа ве.
„Про јек то ва ње мо де ла ква ли тет ног ауто мо би ла је ве о ма скуп по сао. Код нас се, на жа лост, од со вјет ских вре ме на у сег мен ту про из вод ње пут нич ких аутомо би ла ни је про из во дио ни је дан мо дел ко ји би био кон ку рен тан на тр жи шту. За пред сед ни ка је мо гу ће про из ве сти по једи нач ни при ме рак ауто мо би ла у ЗИЛу. Ме ђу тим, ако би се же ле ло так ми чи ти са це лим све том у про из вод њи, био би то мно го ве ћи по ду хват, за ко ји би би ло потреб но мно го ви ше сред ста ва не го што је овом при ли ком из дво је но”, из ја вио је Бес па лов.
Ма ру сја за Пу ти на?
ФО
ТО
: PR
Es
s P
ho
to
наука и технологија
Ауто мо бил „Ма ру сја“
20
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Пи ше: Иван Ни ко ла јев
Ру ска реч: Ана, мо лим Вас, ре ци те шта је у ту ри стич кој по ну ди Ср би је нај ин те ресант ни је за ру ске ту ри сте?Ана Пољц: Нај тра же ни ја су крат ка, та ко зва на „си ти
брејк“ пу то ва ња. Глав на пред ност „сити бреј ка“ је од нос це не и ква ли те та. Ко па о ник је све при влач ни ји због скија шког ту ри зма. По пу лар не су и по се те срп ским цр ква ма и ма на сти ри ма, као и здрав стве ни ту ри зам.
Ко је срп ске ба ње ру ски ту ри сти најче шће по се ћу ју?А.П.: Нај по се ће ни је су Вр њач ка Ба ња и Атом ска Ба ња (Гор ња Треп ча). Вр њач ка Ба ња је ру ским ту ри сти ма ин те ре сантна због сво је исто ри је и ра зно вр сних
ле ко ви тих во да, а Атом ска Ба ња због из у зет но до бре здрав стве не услу ге. Иако су се обе ове ба ње тек не дав но поја ви ле на ту ри стич ком тр жи шту Ру сије, све су при влач ни је за ру ске ту ри сте.
Ка кво је ин те ре со ва ње за по се те српским пра во слав ним све ти ња ма?А.П.: Пре две го ди не по че ли смо интен зив ни је да се ба ви мо вер ским ту ризмом. Та да смо по зва ли гру пу ту ри ста на ре клам ну ту ру. У тој гру пи у Ср би ју су пр ви пут до шли пред став ни ци вели ких ру ских ту ро пе ра те ра, као што су „Мар та и Ма ри ја», „По кров“ и „Ра доњеж“, нај ве ћа ру ска ту ри стич ка аген ција спе ци ја ли зо ва на за вер ски ту ри зам. По ме ну те аген ци је су три нај зна чај ни ја опе ра те ра ко ја се ба ве овом вр стом тури зма, а осим њих по сто ји још не ко лико ма њих. Сва ка аген ци ја ша ље 5 до 6
економија
Ср би ја све ин те ре сант ни ја за ру ске ту ри стеЗа што ру ски ту ри сти
по се ћу ју Ср би ју иако не ма мо ре? Мо же ли се оче ки ва ти да ру ски ски ја ши пре пла ве Ко па о ник? На ко ји на чин Ср би у Мо скви по ку ша ва ју да при ву ку ру ске ту ри сте? „Ру ска реч“ је о све му ово ме раз го ва ра ла са Аном Пољц, пред став ни цом Ту ри стич ке ор га ни за ци је Ср би је у РФ
Ана Пољц, пред став ник за штам пу Ту ри стич ке ор га ни за ци је Ср би је у Ру си ји
21
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
осо ба, та ко да се фор ми ра ју гру пе од 25 до 40 ту ри ста ко је кре ћу у оби ла зак српских све ти ња. Про гра ми ова квих ту ра мо гу се на ћи на сај то ви ма ту ро пе ра те ра. По сто ји не ко ли ко раз ли чи тих мар шру та. Мо же се ком би но ва ти оби ла зак Ср би је и Цр не Го ре, или Ср би је, Цр не Го ре и Маке до ни је,а по је ди ни од ла зе чак у Грч ку. Не ки ту ри сти пу ту ју ауто бу сом из Руси је, а не ки до ла зе у Бе о град ави о ном.Тре ба има ти у ви ду да хри шћан ске све тиње у Ср би ји не по се ћу ју са мо по кло ни ци. Ре ци мо, ту ри сти ода бе ру оби ла зак Срби је и до пад не им се фре ска Бе ли Ан ђео или не ки дру ги де таљ ве зан за вер ски ту ри зам. Та кве по се те укљу че не су и у про гра ме ту ро пе ра те ра ко ји се не ба ве вер ским ту ри змом.
Ко ли ко је код ру ских ту ри ста по пу ларан зим ски ту ри зам и ски ја шке ту ре у Ср би ји?А.П.: Ве ћи на ту ро пе ра те ра од ре ђен број сво јих кли је на та ша ље у Ср бију на ски ја ње. Не дав но се си ту а ци ја зна чај но по пра ви ла. Ски ја шким тури змом по че ла је да се ба ви аген ција „Асент Тра вел“, је дан од нај ве ћих ту ро пе ра те ра у Ру си ји. По зна то је да ова ту ри стич ка аген ци ја из у зетно успе шно раз ви ја вр сте ту ри зма на ко је се фо ку си ра. На да мо се да ће та ко би ти и у на шем слу ча ју. „Асент“ већ са да пу тем сај та по зива кли јен те да иду ће зим ске се зо не у Ср би ји по се те ви син ске ба ње где се мо гу и ски ја ти.
По ред „Асен та“, са ко јим још ве ли ким ру ским ту ро пе ра те ри ма са ра ђу је Ту ристич ка ор га ни за ци ја Ср би је?А. П.: Ту ри стич ка аген ци ја „Ванд“ орга ни зу је нај ра зли чи ти је про гра ме по Ср би ји: они ну де здрав стве ни ту ри зам, ски ја ње, вин ске и га стро ном ске ту ре. Као што сам већ ре кла, „Асент“ ор га ни зу је
ски ја шке ту ре али и „си ти брејк“ ту ре. Осим то га, од ле та 2012. са ра ђу је мо са аген ци јом „Ве диТур“ ко ја се углав ном ба ви здрав стве ним ту ри змом. Ту ри стичке аген ци је са ко ји ма са ра ђу је мо има ју пред став ни штва по чи та вој Ру си ји и запо шља ва ју на сто ти не љу ди. То су на ши нај но ви ји и нај ак тив ни ји парт не ри.
Са ко ли ко ру ских ту ри стич ких аген ција са ра ђу је те?А. П.: У Ру си ји има мо око три де сет парт не ра.
На ко ји на чин пла си ра те ту ри стич ку по ну ду Ср би је на ру ско тр жи ште?А. П.: Ак тив но ра ди мо на по пу ла ри заци ји свих ту ри стич ких про гра ма. Штампа мо ту ри стич ке ин фор ма то ре, као и те мат ски и оп шти ре клам ни ма те ри јал
ко ји у елек трон ској фор ми ша ље мо туро пе ра те ри ма и но ви на ри ма. Њи хов део по сла је да ре кла ми ра ју ту ри стич ку пону ду Ср би је и пи шу о њој.
На укуп ну це ну аран жма на знат но утиче це на ави он ског пре во за. Да ли је могу ће да це не аран жма на бу ду ни же?А. П.: Про сеч на це на ави он ског пре во за је око 250 евра. Ме ђу тим, ави о ком па ни ја ЈАТ је пот пи са ла уго вор са Ту ри стич ком ор га ни за ци јом Бе о гра да о „си ти брејк“ ту ра ма. Це на „си ти брејк“ ту ра је смање на на 300 евра. У ту це ну је укљу чен ави он ски пре воз, тран сфер, сме штај и оби ла сци. Ова ква пу то ва ња тра ју 4 да на
То је за и ста по вољ но!А. П.: Иако је це на при сту пач на, ква литет је за га ран то ван.
Ре ци те, ко јом ди на ми ком се по ве ћа ва број ту ри ста из Ру си је?
А. П.: Вр ло смо за до вољ ни због све већег бро ја ру ских ту ри ста. У 2012. број ту ри ста се по ве ћао за 25%. Стал ни пораст бро ја ру ских ту ри ста бе ле жи мо већ че ти ри го ди не уна зад. Пре ма по да ци ма ру ске аген ци је РА ТА news,Ср би ја је јед на од де сти на ци ја ко ја је све по пу лар ни ја на ру ском ту ри стич ком тр жи шту.
У скла ду са тим по ве ћао се и српски штанд на мо сков ском сај му ту ри зма…А. П.: Да, та ко је. На тој нај ве ћој и нај зна чај ни јој ту ри стич кој ма ни феста ци ји у Ру си ји срп ски штанд је ове го ди не дво стру ко ве ћи не го про шле, и за у зи ма око 100 ква драт них ме та ра.
По ме ну ли сте че ти ри основ не вр сте ту ри зма. Ка квим до дат ним про грами ма мо же те при ву ћи ру ске ту ри сте? А. П.: По след њих го ди на у Ру си ји је све ви ше ту ри ста за ин те ре со ваних за га стро ном ске ту ре. Ср би ја са сво јом бо га том ку хи њом има шта да
по ну ди го сти ма . ТОС је спе ци јал но за ту ри сте ор га ни зо ва ла та ко зва не га строном ске и вин ске ту ре. На рав но, у ове туре су че сто укљу че ни и оби ла сци Ср би је или „си ти брејк“ пу то ва ња. Уз гред, тури стич ка те ма 2012. го ди не би ла је „soul food“ („хра на за ду шу“).
Да ли сва ке го ди не ода би ра те не ку одре ђе ну те му?А. П.: Да. Ре ци мо, 2011. по се бан ак це нат смо ста ви ли на реч не ту ре по Ду на ву, а 2013. ће би ти по све ће на кул ту ри, од носно обе ле жа ва њу 1700 го ди на Ми лан ског едик та. Ре клам на кам па ња је у то ку. Труди мо се да ова те ма бу де што за сту пљени ја у на шим ре клам ним ма те ри ја ли ма, на прескон фе рен ци ја ма и сај мо ви ма ту ри зма. Ми лан ски едикт је по вод да се ви ше па жње по све ти срп ском кул тур ном на сле ђу, пре све га срп ским ма на сти ри ма. У скла ду са тим, ТОС је не дав но у Мо скви одр жа ла прескон фе рен ци ју у До му ико не.
ФО
ТО
: иВ
ан
ни
кО
ла
јеВ
/ р
у С
ка
ре
ч
од 20. до 23. марта 2013. србија је учествовала на великом међународном сајму туризма MITT 2013 одржаном у московском изложбеном комплексу „експо центар“
Си ти брејкТра ја ње: од 1 до 4 да на и ду же. При мер „си ти бреј ка“ у Ср би ји: 2 да на у Бе о гра ду 1 дан: пу то ва ње у Но ви Сад + до дат не мо гућ но сти: (вин ска ту ра, га стро ном ска ту ра, ту ра «Пу те ви ма рим ских им пе ра то ра» итд.)
Ср би ја је уче ство ва ла на ве ли ком ме ђу на род ном сај му ту ри зма MITT 2013 одр жа ном у мо сков ском из ло жбе ном ком плек су „Екс по цен тар“
ФО
ТО
гр
а Ф
и ја
из
ли
ч н
е а
р х
и В
е
22
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Пи ше: Вик тор Ли тов кин
Тач но пре де сет го ди на, 5. ма ја 2003, ру ски пред сед ник Вла ди мир Пу тин до нео је од лу ку о по вла че њу ру ских ми ров них сна га са про сто ра бив ше Ју го сла ви је. До 1. ав гу ста исте го дине Бал кан је на пу сти ло ско ро хи ља
ду на ших вој ни ка и офи ци ра – 320 ми ров ња ка из Ле њин град ског вој ног окру га ба зи ра них у Угље ви ку у Бо сни и Хер це го ви ни и 650 војни ка Мо сков ског вој ног окру га и при пад ни ка ва зду хо плов ноде сант них сна га раз ме ште них на те ри то ри ји Ко со ва у три глав не обла сти (у оп шти ни Ко сов ска Ка ме ни ца ко ја је би ла под кон тро лом Аме ри ка на ца, у оп шти ни Ср би ца где су глав ни би ли Фран цу зи, и у оп шти ни Мали ше во где су ко ман до ва ли Нем ци, као и на глав ном ко сов ском аеро дро му „Сла ти на“, ко ји се на ла зи пет на е стак ки ло ме та ра од При шти не, глав ног гра да по кра ји не).Се ћам се да сам у ју ну 1999. за јед но са при падни ци ма 98. гар диј ске свир ске ва зду хо плов ноде сант не ди ви зи је од ли ко ва не ор де ном Ку ту зова, у мрач ном и ску че ном пр тља жном про сто ру вој ног тран спорт ног ави о на Ил76 до ле тео из Ива но ва на по ме ну ти аеро дром. Се део сам на уском и хлад ном ме тал ном се ди шту из ме ђу два мла ђа вод ни ка из 217. гар диј ског пу ка ове ди ви зи је и раз ми шљао ка ко ли ће нас на Косо ву при ми ти ло кал ни Ср би и Ал бан ци ко је су упра во, баш као бок се ре у рин гу – сва ког у свој угао, раз дво ји ле ује ди ње не ме ђу на род не ми ров не сна ге ко ји ма тре ба да се при дру же и на ши ми ров ња ци... Си ту а ци ја ни је би ла ни ма ло јед но став на.Пр ве ре чи ко је сам чуо чим сам са ави он ске рам пе сту пио на бе тон аеро дро ма био је уз вик не ког офи ци ра:„Не иди те по тра ви! Та мо си гур но има ми на!“Ис по ста ви ло се да су аме рич ке, од но сно НА ТО сна ге, ко је су бом бар до ва ле тај аеро дром да га срп ски лов ци не би ко ри сти ли за пре сре та ње НА ТО ави о на, оба си па ле Сла ти ну не са мо бомба ма не го и ми на ма. Али, во ди ли су ра чу на да не оште те пи сту ко ју су за тим хте ли да ко ри сте за сво је по тре бе. Ме ђу тим, њи хо ве пла но ве поре ме тио је не ви ђе но хра бар, од лу чан и из у зет но на по ран ју ри шни марш ба та љо на ру ске вој ске од 600 km у оклоп ним тран спор те ри ма ко ји је по пла нин ским пу те ви ма Бал ка на у нај строжи јој тај но сти во дио пу ков ник Сер геј Па влов, пу ту ју ћи из Бо сне и Хер це го ви не кроз чи та ву Ср би ју па све до Ко со ва, да би се нео че ки ва но по ја вио на при штин ском аеро дро му „Сла ти на“.Ка жу да ка да су аме рич ког ге не ра ла са „три звезди це“ Ве сли ја Клар ка, ко ман дан та сна га НАТОа у Евро пи и здру же не опе ра ци је про тив Ју го сла ви је (ко ји је ина че дао на лог да се бом
војска
Вик тор Ли тов кин, по зна ти ру ски вој ни екс перт, био је 1999. са ру ским тру па ма ко је су за у зе ле при штин ски аеро дром. Он екс клу зив но за „Ру ску реч“ пре но си сво је успо ме не на тај до га ђај и по ку ша ва да од го во ри на пи та ње: за што је ру ска вој ска по ука зу Вла ди ми ра Пу ти на 2003. на пу сти ла Бал кан?
За што је ру ска вој ска на пу сти ла Ко со во?
23
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
бар ду је Бе о град), из ве сти ли да су Ру си пре те кли ко а ли ци о не сна ге и за у зе ли аеро дром Сла ти ну, он у пр ви мах ни је по ве ро вао.„Не мо гу ће да су та мо Ру си!“, уз вик нуо је ге нерал. Али ка да су му да ли сним ке на чи ње не из ави о на, он је из бе зу мљен од бе са на ло жио британ ском ге не ра лу Џек со ну, ко ји је ко ман до вао сна га ма КФОРа, да на пад не Ру се.Џек сон је од био да то учи ни и од го во рио је Аме ри кан цу:„Ни је ми по тре бан тре ћи свет ски рат, ге не ра ле!“Че ти ри го ди не на кон овог до та да не ви ђе ног мар ша, ко ји је био шок за НА ТО ко ман ду и који је по ка зао све ту да је без об зи ра на иза зо ве ру ска вој ска још увек вр ло спо соб на, сна жна и ефи ка сна – на ши ми ров ња ци мо ра ли су да на пу сте Ко со во. Пре све га за то, ка ко се та да изра зио Вла ди мир Пу тин, да ру ска за ста ва не би би ла па ра ван док за пад не зе мље рас пар ча ва ју Ср би ју и оти ма ју јој Ко со во.Се ћам да су оце не ове од лу ке Вла ди ми ра Пути на да по ву че ру ске ми ров не сна ге са Ко со ва би ле вр ло опреч не. Ре ак ци је су ишле од оштрих кри ти ка ру ског ру ко вод ства од стра не до маћих ле ви ча ра, пен зи о ни са них ге не ра ла, а за тим и мно гих по ли ти ча ра са Ко со ва и из Ср би је и Цр не Го ре, па до сна жне по др шке чла но ва Држав не Ду ме РФ, углав ном цен три ста. У раз гово ру са мном та да шњи пред сед ник Ко ми те та за од бра ну Др жав не Ду ме ге не рал ар ми је Ан дреј Ни ко ла јев је ре као:„До не та је ис прав на од лу ка. Ру си ја не мо же да до зво ли да се у при су ству ње не за ста ве на ста вља оти ма ње од Ср би је зе мље ње них пре да ка, угњета ва ње и про те ри ва ње срп ског ста нов ни штва, и ал ба ни за ци ја Ко со ва на ко ме све ви ше вла да кри ми нал и те ро ри зам.“А та да шњи ге не рал ни се кре тар НА ТОа лорд Џорџ Ро берт сон то ком по се те Мо скви у ма ју 2003. у раз го во ру са мном из ра зио је „то плу и ис кре ну за хвал ност ру ском вој ном кон тин генту на Бал ка ну за све што је учи нио за очу вање ми ра и ста бил но сти у том про бле ма тич ном ре ги о ну“.О уло зи ру ских ми ров ња ка на Бал ка ну го во ри се и рас пра вља ви ше од де сет го ди на, а ве ро ватно ће се и на ста ви ти још ду го. Њи хов бо ра вак у ју жној срп ској по кра ји ни је са да исто риј ска чи ње ни ца, а сва ка кон тро верз на исто риј ска
Вик тор Ли тов кин, по зна ти ру ски вој ни екс перт, био је 1999. са ру ским тру па ма ко је су за у зе ле при штин ски аеро дром. Он екс клу зив но за „Ру ску реч“ пре но си сво је успо ме не на тај до га ђај и по ку ша ва да од го во ри на пи та ње: за што је ру ска вој ска по ука зу Вла ди ми ра Пу ти на 2003. на пу сти ла Бал кан?
За што је ру ска вој ска на пу сти ла Ко со во?
„Не мо гу ће да су та мо ру си!“, уз вик нуо је Ве сли кларк. али ка да су му да ли сним ке на чи ње не из ави о на, он је из бе зу мљен од бе са на ло жио бри тан ском ге не ра лу Џек со ну, ко ји је ко ман до вао сна га ма кФор-а, да на пад не ру се
Ру ски вој ни ци на при штин ском аеро дро му „Сла ти на“ у ју лу 1999.
ФО
ТО
: ри
а „
нО
ВО
СТ
и“
24
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
чи ње ни ца зах те ва све о бу хват ну ана ли зу у окви ру ко је би се по себ на па жња обрати ла на вре ме и окол но сти ка да се све то де ша ва ло. На ши ми ров ња ци су се ствар но из у зет но по ка за ли на Бал ка ну, мо ра се при зна ти – и то на нај бо љи мо гу ћи на чин. Ру си ја мо же да бу де по но сна на њих. Са дру ге стра не, шта је бо ра вак усред Евро пе пред ста вљао за ру ску вој ску ко ја је би ла „пот пу но окру же на“ НА ТО сна га ма? Какво ис ку ство и ка кве за кључ ке им је то до не ло? Од го во ри на ова пи та ња су тако ђе вр ло раз ли чи ти.Јун ски 600ки ло ме тар ски марш две сто тине ру ских вој ни ка у оклоп ним тран спорте ри ма то ком 1999, из Бо сне пре ко Бе огра да и чи та ве Ср би је на ко сов ски глав ни аеро дром Сла ти ну, био је за и ста је дан од нај сен за ци о нал ни јих до га ђа ја кра јем прошлог ве ка. Он је под се тио во де ће др жаве све та да су из исто риј ских зби ва ња у Евро пи пре ра но от пи са ле ру ску вој ску. Она је и по ред све га још увек у ста њу да до след но и ефи ка сно шти ти на ци о нал не ин те ре се зе мље.Али са ка квом ра до шћу и оду ше вље њем је ру ски вој ни кон вој дочекаo срп ски народ – ко ји се на дао да ће срп ску бор бу са му сли ман ским екс тре ми сти ма и те ро ристи ма по др жа ти Ру си ја и ру ска вој ска, и да срп ском ста нов ни штву на Ко со ву ви ше не пре ти опа сност.Исти на, по је ди ни во де ћи ру ски по ли ти чари на зва ли су са да већ исто риј ски марш „не про ми шље ном ге не рал ском аван туром ко ја је на шу зе мљу до ве ла до иви це вој ног су ко ба са НА ТОом“. Иако спор изме ђу ру ских кон зер ва ти ва ца, ли бе ра ла и па три о та ни је до кра ја раз ре шен, не мо же се по ре ћи јед на чи ње ни ца: на кон што су при пад ни ци ру ских де сант них сна га за узе ли стра те шки ва жан обје кат на Ко со ву, исто вре ме но и циљ ује ди ње них сна га из 32 зе мље, и на тај на чин пре у зе ли стра тегиј ску ини ци ја ти ву, та да шње ру ко вод ство Кре мља ни је по сту пи ло са свим до след но.У Мо скви као да су се упла ши ли успе ха сво је вој ске. Бри ну ли су ка ко ће на марш да ре а гу ју у Бри се лу, Лон до ну и Па ри зу, и шта ће ре ћи пред сед ник Клин тон. Оклева ње у до но ше њу од лу ка и у пред у зи мању сме лих по сту па ка ску по је ко шта ло Кремљ. И не са мо Кремљ – на пр вом ме сту Бе о град. Стра те гиј ска пред ност се по степе но из гу би ла, кон тро лу ва зду шног просто ра над те ри то ри јом пре у зео је НА ТО па је аеро дром „Сла ти на“ – „ва зду шна капи ја Ко со ва“, вр ло бр зо при пао ал бан ским се па ра ти сти ма. Ор га ни зо ва ни су ре дов ни
вој ни, пут нич ки и кар го ле то ви по це лој Евро пи у ко ји ма Ру си ја ни је има ла практич но ни ка кву уло гу, ни ти би ло ка кав ути цај, иако је ње на вој на ко ман да и диспе чер ски цен тар и да ље био на аеро дро му.На те ри то ри ји Ко со ва је, упр кос при суству 40 хи ља да вој ни ка из 32 зе мље, миров них сна га УН, ми си је ОЕБСа и дру гих ме ђу на род них ор га ни за ци ја, на ста вље но оти ма ње љу ди и на па ди на мир но ста новни штво срп ских се ла и гра до ва, спа љи вање њи хо вих до мо ва и пљач ка ње, цве та ла је тр го ви на дро гом, оруж јем и му ни цијом. Иако је Осло бо ди лач ка вој ска Ко сова (ОВК) зва нич но рас фор ми ра на а ње но на о ру жа ње на вод но пре да то у цен трал на скла ди шта, иле гал не на о ру жа не гру пе на
ста ви ле су да де лу ју у по себ ним си ту аци ја ма, пру жа ју ћи по др шку раз гра на тим ал бан ским кри ми нал ним струк ту ра ма. Пра во суд ни си стем ни је функ ци о ни сао, тач ни је по кри вао је мно ге зло чи не.Тих го ди на као вој ни ре пор тер ви ше пу та сам имао при ли ку да бо ра вим на Ко со ву и да чу јем од ру ских ми ро тво ра ца ка ко че сто ри зи ку ју ћи жи вот хва та ју тр гов це оруж јем и на о ру жа не Ал бан це ко ји напа да ју срп ске ку ће, за тим их од во де у локал ну по ли циј ску ста ни цу, а по сле не ког вре ме на по но во их сре ћу на ули ци пу штене на сло бо ду уз ми ни мал ну ка зну, или чак и без то га. Ка ко је у та квим усло ви ма уоп ште мо гу ће бо ри ти се са кри ми налом?! По го то во ка да се би ро кра ти ја УН и ОЕБСа и ко ман да КФОРа, за бри ну та за сво ју до бро бит, уз др жа ва од би ло ка квих по сту па ка „да не иза зо ве“ ма сов не не ре де
ве ћин ског ал бан ског ста нов ни штва, већ се тру ди да ство ри ути сак да се на Ко сову све „гра ди на европ ским прин ци пи ма де мо кра ти је и људ ских пра ва...“ Ка ко сма тра пред сед ник Ко ми те та за одбра ну Др жав не Ду ме ге не рал ар ми је Андреј Ни ко ла јев, на ша зе мља ни је ви ше би ла у ста њу да по др жа ва тај мит, ни ти је то би ло нео п ход но. На ша зе мља ни је мо гла да од бра ни Ср би ју вој ним пу тем. Мо сква и Бе о град ни су би ли вој ни са везни ци, тј. ни је их ве зи вао спо ра зум о сарад њи и уза јам ној по мо ћи, а да се пред НА ТО и САД иза ђе са упо зо ре њем да ће као од го вор на бом бар до ва ње Ју го сла ви је Мо сква на па сти Ва шинг тон или Бри сел, ни је би ло ни ка кве по ли тич ке ни ти правне мо гућ но сти. Уоста лом, 1999. ни ко од ру ског ру ко вод ства на та кав ко рак, чак и хи по те тич ки, не би се усу дио.Осим то га, би ло би ве о ма по гре шно го вори ти о уло зи ру ског вој ног кон тин ген та на Ко со ву и у Бо сни и Хер це го ви ни као о не у спе лој ми ров ној ми си ји. То не би би ло ис прав но и по ште но.Мно ге пра во слав не све ти ње на Ко со ву и Ме то хи ји, као што су древ ни ма на сти ри Гра ча ни ца и Де вич, за шти ти ли су и са чува ли од скр на вље ња упра во ру ски ми ровња ци. Они су у сво јој зо ни од го вор но сти чу ва ли од те ро ри ста срп ска се ла и до мо ве, и не са мо срп ске већ и ал бан ске. Од во зи ли су де цу у шко лу и на зад ку ћи, раш чи шћава ли шу ме, њи ве и ли ва де, па тро ли ра ли пу те ви ма и де ли ли ху ма ни тар ну по моћ ста нов ни штву Ко со ва. А кроз ру ску војну бол ни цу у Ко со ву По љу, ко ја је ра ди ла под за ста вом Ме ђу на род ног ко ми те та Црве ног кр ста, про шло је на хи ља де па ције на та, укљу чу ју ћи и при пад ни ке НА ТО тру па. Ова бол ни ца се са пра вом сма трала нај бо љом здрав стве ном уста но вом у са ста ву КФОРа. Бо ра вио сам не ко ли ко да на та мо и ви део сво јим очи ма са ка квом се за хвал но шћу пре ма бол нич ком осо бљу од но си ло ло кал но ста нов ни штво.Ипак, на кра ју је ру ска вој ска на пу сти ла Бал кан. Мно ги љу ди, ка ко у Ру си ји, та ко и у Ср би ји, при ми ли су ту вест са ве ли ком жа ло шћу. Али, ка ко је ре као је дан му дар чо век, не тре ба жа ли ти за до бром ко је је оти шло, не го му тре ба би ти за хва лан за то што је уоп ште по сто ја ло. Си гу ран сам да ће на ше вој ни кеми ро твор це пам ти ти у бив шој Ју го сла ви ји са мо по до бром.Ја ни ка да не ћу за бо ра ви ти Ко со во и све оне Ср бе ко ји су из гу би ли свој дом, али ко ји ни ка да не ће из гу би ти на ду на бу ду ћу сре ћу и прав ду.
војска
окле ва ње у до но ше њу од лу ка и у пред у зи ма њу сме лих по сту па ка ску по је ко штало кремљ. и не са мо кремљ – на пр вом ме сту Бе о град. стра те гиј ска пред ност се по сте пе но из гу би ла, кон тро лу ва зду шног про сто ра над те ри то ри јом пре у зео је На то па је аеро дром „сла ти на“ – „ва зду шна ка пи ја ко со ва“, вр ло бр зо при пао ал бан ским се па ра ти сти ма
25
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Пи шу: Дар ја За гво зди на, Мак сим Со ло пов, ga ze ta.ru
Ру ске де сант не па до бран ске је дини це у свом ар се на лу од са да има ју и аеро мо бил ни храм. Вој ска РФ је кон стру и са ла је дин стве ну цр квуша тор са ико на ма на ба нерплат ну, ко ја мо же да се ба ци из ави о на зајед но са вој ни ци ма и све ште ни ком
Све ште ни ци су пр ви пут па добран ским де сан том спу сти ли на зе мљу аеро мо бил ни храм. Пред став ни ци Ми ни стар ства од бра не об ја сни ли су да у арми ју сва ке го ди не до ла зи све
ви ше ре гру та ко ји се бе сма тра ју пра вослав ним хри шћа ни ма. У та квим околно сти ма ве ли ки зна чај има при су ство све ште ни ка и мо гућ ност да се вој ник по мо ли и при че сти.У Рја зан ској обла сти успе шно је за врше на дво днев на ве жба Де сант них па добран ских је ди ни ца у ко јој је уве жба ва но де сант но ис кр ца ва ње пу ков ског мобил ног хра ма. При пад ни ци па до бранских је ди ни ца до шли су на ве жбу за једно са вој ним све ште ни ци ма. Зва нич ни пред став ник Де сант них па до бран ских
је ди ни ца пу ков ник Алек сан дар Куче рен ко ре као је да су нај пре ска ка ли са мо све ште ни ци, а за тим је па до бра ном успе шно из ба чен и храм.„Све ште ни ци су нај пре из вр ши ли два проб на ско ка па до бра ном из ави о на Ан2, а за тим су из вр ши ли успе шан скок из ави о на Ил76 од мах по сле из ба ци ва ња плат фор ме на ко јој се на ла зио храм“, преци зи рао је Ку че рен ко.По сле успе шног при зе мље ња све ште ници су за јед но са вој ни ци ма на ли цу ме ста мон ти ра ли храм.Мо бил на цр ква је за пра во ве ли ки шатор на на ду ва ва ње на спе ци јал ној падо бран ској плат фор ми ко ја се ко ри сти за вој ну тех ни ку и те рет. Уз ша тор иде и цр кве на опре ма: ол тар, ико не и други пред ме ти нео п ход ни за бо го слу же ње. Сав при бор је за ви јен у по ли у ре тан и тако за шти ћен да се не оште ти при ли ком ате ри ра ња. И ико не у хра му Де сант них ва зду шних је ди ни ца ускла ђе не су са специ фич ним окол но сти ма: на сли ка не су на ба нерплат ну.По ре чи ма пред став ни ка Де сант них падо бран ских је ди ни ца, ово је би ло пр во ис кр ца ва ње „ле те ћег“ хра ма и из ве де но је у скла ду са свим нор ма ти ви ма. Пу ков ник Ку че рен ко је об ја снио да је све ште ни цима и вој ни ци ма по треб но 57 ми ну та да
„по диг ну“ мо бил ни храм, кон стру и сан на ба зи ауто мо бил ске при ко ли це, а радно ме сто за вој не све ште ни кепа до бранце при лич но је про стра но: ша тор је широк 8, а дуг 20 m.Све ште ник Ми ха ил Ва си љев, ру ко води лац сек то ра за Де сант не па до бран ске је ди ни це у Си но дал ном оде ље њу Ру ске пра во слав не цр кве (РПЦ) у чи јој је надле жно сти са рад ња са ору жа ним сна гама и пра во суд ним ор га ни ма, ис при чао је да де сет слу жи те ља РПЦ ре дов но ска чу па до бра ном.„То је на чин да се стиг не до па стве коју чи не па до бран ци“, об ја снио је отац Ми ха ил.Све ште ник је ис та као да вој ни све ште ници слу же ар ми ји, по ма жу ћи вој ни ци ма „да са гле да ју сми сао те шког и опа сног посла ка кав је слу же ње отаџ би ни у ар ми ји“.Јав ност је у мар ту 2012. пр ви пут са зна ла за пла но ве да се ство ре пра во слав ни храмо ви за Де сант не па до бран ске је ди ни це ко ји би се мо гли спу сти ти па до бра ном из ави о на. Та да је Ми ни стар ство од бра не са оп шти ло да РПЦ пред ла же ства ра ње аеро мо бил них хра мо ва. У фе бру а ру 2013. рја зањ ским па до бран ци ма пред ста вљен је мо бил ни храм, кон стру и сан на ша си ји ауто мо би ла „Ка мАЗ“.Пред став ник Ми ни стар ства од бра не Куче рен ко је на гла сио да је по тре ба вој ске за све ште но слу жи те љи ма из го ди не у годи ну све ве ћа. „Пре ма ста ти сти ци, сва ке го ди не је све ве ћи про це нат ре гру та који се из ја шња ва ју као ве ру ју ћи. Пре ма по да ци ма са по след ње две ре гру та ци је, број та квих ре гру та до сти же 90%“, иста као је он.По ред пра во слав них хри шћа на у ре дови ма Ру ске ар ми је има и пред став ни ка дру гих ве ро и спо ве сти, али, по ре чи ма све ште ни ка, му сли ма ни и ју да и сти нема ју та ко ве ли ку по тре бу за хра мом: „Му сли ма ни ма и ју да и сти ма храм ни је по тре бан, они мо гу да оба вља ју мо литву на сва ком ме сту, по тре бан им је са мо ћи лим. На ма је за цр кве не требе и све те тај не по треб но мно штво спе ци фич них пред ме та. То је осо бе ност ре ли ги је.“
Све ште ни ци-па до бран ци ска чу за сво јом па ством
Ру ски све ште ни ци-па до бран ци по че ли су да ко ри сте пр ву
аеро мо бил ну цр кву на све туФ
О Т
О: и
Та
р-Т
аС
С
26
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.историја
Лакомислени српски љубавник Катарине Велике
Србин Семјон Гаврилович Зорич
(Симеон Зорић), јунак Рускотурског
рата, био је један од највољенијих
љубавника Катарине Велике. Међутим,
његове лоше особине довеле су до губитка
царичине наклоности и пресељења у град
Шклов, у коме је веома бурно провео
остатак животаПи ше: Ирина Р ешетова
З идови об ложени љуб ич астим и мл ечнобе ли м полираним ст аклом. И знад бро јн их ог ле дала – и сам пла фон прекриве н великим с таклени м таблама у поз лаћени м
б ронза ни м рамови ма. А на стак лу – мале позлаћ ен е розе те – украс не гл аве тзв. „ римских“ кл инова којим а су прич вршћ ене стак ле не по вр шине. П оврх белог с та кла, з идови ук рашени раск ошним ар абескама о д б ро нзе са по зл атом кој е одлику је неве роватна фин оћа израд е.П ар кет од пл ем енитих в рс та дрвета и у строго м склад у са орнаме нтима на плафону. У ду бини о да је – алков – пос те ља са б ал дахин им а прекрив
ена најфинијим тк ани нама и оивиче на ре сама од сребр а... Т ако је и згл ед ала с па ва ћа соб а рус ке ц арице Катари не Велике. У једн ој о д санкт петер буршки х бе лих н оћи токо м 1777 . п реко п рага н ајинтимније царичи не о да је за корачио је н е тако м ла д – али очи гледно и даље врл о привла чни Срб ин.Семј он Гаврилович Зорич (1743/1745 –1 79 9) је још к ао дечак у Русију д ошао с а својим ујако м, ин аче м ајч иним бра то м од стрица, који га је ус војио. Пошто је ва спитав ан и школ ован у к ућним услови ма, није с е могао п ох валити пос ебном о бразова ношћу, али се зато о д првих дана војн е службе ист ица о својо м неверо ватном х раб рошћу. Зорич је пока за о изузетн о јунаш тв о ток ом Р ускотур ск ог рата ( 1768–177 4) када је као
к омандант о дреда, кој и се с аст ојао о д две х иљаде коњ аника и седам стотина пеш ади наца, натерао у бекст во дванаест хиљ ада тур ск их војника.По својој дужности Се мјон Зо рич је често борави о у Санкт Пе тербург у, где је једн ом п риликом и предс та вље н Катари ни II. Са св оји м шармо м и наоч ит им ста сом, у з то врло раз бо рит и ду ховит, није проша о незапа жено ко д Њеног величанст ва. Ху сарски п отпуковник, носил ац Орден а Светог Георгија 4. степена и офиц ир кој и је прежив ео бројне ава нту ре лако је освојио па жњу цар ице и то је б ио поч етак ње го ве „служ бе“ на дв ор у.У то с у в рем е „фаворити“ (љуб им ци, т ј. љу бавници) били важне ф иг уре и са ста вн и део мо нархијс ке владав ине. П ошт о је желе ла да к онцентрише сву
Портрет Семјона Га ври ло ви ча Зо ри ча (крај 18. ве ка). Му зеј „Др жав ни Ер ми таж“, Санкт Пе тер бург
27
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
вл аст у рук ам а људи кој и су јој о дан и, Кат ар ина је н ас тојала да б уде окружена б ројним љубав ни ци ма који и нис у уве к и ма ли сми сла за по литику . У датим око лност им а, цариц а је м ора ла да се по труди д а у очима с војих љубим ац а не бу де само љубавница , него и њи хо ва вл ад арка.Оч аравши К атарин у својо м му жевно шћу и шармо м, Зори ч ј е добијао нове
ти туле и чинов е један за д ругим. Ис то ричари бележе д а н ико од љу ди блис ких Ка та рин и није д об ио т олико бо гатство за тако кр ат ко врем е. Међутим , скро мн о образо ва ње, лењ ост допадљивог оф ицира и његов недостатак инт ересо вања з а било шта уб рз о су дос ад или цар иц и. И на ко н један ае ст мес ец и, прим ивши на дар в ел ике по седе и у то време огр омн у с уму новца, много скупоцен ог н ак ита и нек ол ик о десетина хиљ ад а кметова , бив ши царич ин миљени к морао је да из Санкт Петербург а оде у Шкло в (гр ад у Б елорусиј и к од Могиљова ) и да с е повуче н а имање које је до био на покло н. Шклов је у т о време б ио вео ма важан тр говачки це нт ар у зап адном де лу Рус ке Им перије. А Зорич ј е у Шклову жив ео врло р аскошно – прир еђ ујући г от ов о свакодн евн о гозбе з а стотин у гостију у с војим в елеле пним зла тним дворан ама, уз топов ске плотуне, д во рску му зи ку, илуми нац ије и м аскараде. У брзо се његов двор испунио о ни ма ко ји су навикли да ж иве на т уђ и рачун ј ер с у гласине о весе лом и бе збрижно м живот у у Шклову поч ел е да с е шире кроз ч итаву Р ус ију. Са свих страна с у д олазили ава нтурис ти и коцкари ко ји су видел и добру п рилику д а се обог ате. С емјон је за само не ко лико го дина успео да по троши и прокоц к а скоро св е с во је бо гат ство. По ре д карт
ања, Зор иче ве ст рас ти би ле су војс ка и позо риште, так о да се по дол а ску у Шклов за узе о з а унапређење локално г поз ор иш та које је касније пос тало темељ и ос нова за тр уп у тзв. И мпе раторско г театра у Санкт Петербу ргу. Он је у сво м гр аду орг анизовао и шк ол у за го споду , т ј. за д ечаке и з сир ома шних пл емићких пород иц а. Ка сн ије ј е ова школ а из Шклова пресељена у Москву и п рет ворен а у Пр ви кадет ски корпус, који постоји и дана с.Свој у в ољ ену цариц у Зори ч је на дживео за т ач но три године: на годиш њи цу њене с мрти 6. нов емб ра 17 99. умр о је у свом замку оставља јућ и иза с еб е мно ге дугове и репутацију страс ног коцкара.
Лакомислени српски љубавник Катарине Велике
ср пск и љубавн ик руске царице о ста о је у л ит ерату ри позна т под с вој им русиф икованим именом: семјон гаврилович зорич ( се мён г аврилович зорич). српска варија нт а је си меон зорић
зорич је пока за о изузетн о јунаш тв о ток ом р ус ко-тур ск ог рата ( 1768–177 4) када је као к омандант о дреда, к оји се састој ао од дв е хи љаде ко њаника и седам стотина пе ша динаца, натерао у бек ст во дванаест хи љ ада турски х в ој ника
Зорић ка о к њижевн и јун ак Чув ени совјетск и писац ис торијски х роман а Ва лентин Пикуљ (19 28 1990 ), поз на т по с тр огом ослањању на ис торијск е докумен те, овако у свом р оману „Фав орит“ опи сује понашањ е српс ко г љубавника то ком њ ег овог живот а у Са нкт Пете рбу ргу :Зори ћ се б уд ио с дру ги м бригама: шт а данас да рад и? Да се добр о напије? Или да окупи хус ар е да играј у „ макао“? Посматрао је како тр чкара по соб ама, увек у т рц и и послу , Заха р Зотов, цар ичин слуга. Ре ци ми, Захаре , о ни љубимци [ф аворити] , шт о се пр е ме не овд е играли , шта су ра дили кад нис у имал и шта да раде? П а различите ст вар е, господ ине. Кн ез Орлов , примерице, с вак ојаке опите је изво дио. Ј едаред у мал’ није дворац запалио. Васи љчиков је на то карс ко м стругу у под руму р адио [ ...] За вадовски .. .тај је на хар фи свира о. Мно го се тр уди о! А шта ј а да радим, З ах ар е Кон ст антиничу? Па , могли бисте какву књигу д а ч итате ...Зорић позва к себи к њижаре прес тонице : Измерите у мом к абинету по лице, и да до ве чери буд у књиге у њима. С веј едно к акве, а ли п о размери полиц а. На који м ј езицима вам је з го дн и је да читате ? Н а св им који постој е на св ет у...
В алентин Пикуљ: Кат арина I I и кнез Потем кин о д Тавриде , књига II, једа на ести ч ин, Г ор њи Мила но вац, 1991. Прев од: Даниц а Ја кшић.
ФО
ТО
: hv
ojk
A/l
j
Споменик Семјону Зоричу у Шклову (Белорусија)
28
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
У Ва ље ву су одр жа ни „Дани ру ског де чи јег фил ма у Ср би ји ‘Ва ље во 2013’ (Бај ке на шег де тињ ства)“. На про гра му су би ле пројек ци је 25 ани ми ра них и јед ног игра ног фил ма, окру гли сто „Бај ке нашег де тињ ства – Ру си ја и Ср би ја“, на уч нопо пулар но пре да ва ње „Да ли 3D во ди по ре кло из Руси је?“, пре зен та ци ја изда ња са вре ме не деч је књи жев но сти, као и из ложбе „Филм ска умет ност на де чи јим цр те жи ма“ и „Руска играч ка.“
На про гра му фе стива ла „Да ни ру ског де чи јег фил ма у Ср би ји ‘Ва ље во 2013’ (Бај ке на шег де тињ ства)“, ко ји
је одр жан од 24. до 27. априла 2013, на ла зи ле су се про јекци је 25 ани ми ра них и јед ног игра ног фил ма, окру гли сто „Бај ке на шег де тињ ства – Ру си ја и Срби ја“, на уч нопо пу лар но пре да ва ње „Да ли 3D во ди по ре кло из Ру си је?“, пре зента ци ја из да ња са вре ме не деч је књи жевно сти, као и из ло жбе „Филм ска умет ност на де чи јим цр те жи ма“ и „Ру ска играч ка“.По ча сна го шћа фе сти ва ла би ла је Ма рија Му ат, филм ска ре ди тељ ка, умет нич ка ди рек тор ка сту ди ја ани ма ци је „Пче ла“ и до бит ни ца ру ске на ци о нал не филм ске на гра де НИ КА.Го сти фе сти ва ла би ли су и про ду цен ти Вла ди мир Га си јев и Ана Џи о је ва, деч ји пи сац Је ле на Уса чо ва, ре ди тељ ка Та тјана Пе тро ва, Ма ри ја Чам ки на, до бит ница на гра де за нај бо љи деч ји цр теж, Олег Ра јев, во де ћи ин же њер Мо сков ског про
јект ног би роа за из ра ду филм ске апа рату ре, Та тја на Та ра со ва, глав ни уред ник ду хов нопро свет них и деч јих књи жевних из да ња Мо сков ске па три јар ши је, Је ле на Бо гуш, ди рек тор Фон да Ок са не Фјо до ро ве „Чи ни те до бра де ла“, и Де нис Пе тров, со ли ста мо сков ског др жав ног ду вач ког ор ке стра.Да не ру ског де чи јег фил ма у Ср би ји ор га ни зо ва ла је ком па ни ја „Вит са и да“ (Мо сква, Ру си ја), фонд „Мир и Хар мони ја“ (Мо сква, Ру си ја) и град ска упра ва Ва ље ва уз фи нан сиј ску по др шку фон да „Ру ски свет“.У Ор га ни за ци о ном од бо ру ма ни фе стаци је би ли су Ам ба са да Ру ске Фе де ра ције у Ре пу бли ци Ср би ји, Ми ни стар ство
кул ту ре и ин фор ми са ња Ср би је, Ру ски дом у Бе о гра ду, Дру штво срп скоруског при ја тељ ства у Ва ље ву, Ме ђу народ ни фонд „Је дин ство пра во слав них на ро да“ (срп ско оде ље ње), Ко ор ди наци о ни са вет ру ске за јед ни це у Ср би ји и Фонд све стра не са рад ње „Ру скосрп ског при ја тељ ства“.Зва нич ни парт нер био је До бро твор ни фонд Ок са не Фјо до ро ве „Чи ни те до бра де ла жур но“. Зва нич ни порт па рол мани фе ста ци је: Ин фор ма тив ноиз да вач ки цен тар „Пар нас“. Ди рек тор ма ни фе стаци је био је про ду цент Фи лип Ку др ја шов, члан Са ве за филм ских умет ни ка Ру ске Фе де ра ци је и члан Асо ци ја ци је кул турних ме на џе ра.
култура
Да ни ру ског деч јег фил ма у Ср би ји
ФО
ТО
: kiN
oP
ois
k.R
u
Кадар из цртаног филма „Вини Пу”
29
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Пи ше: Игор Гре ков
У це ли ни гле да но, ру ска књижев ност је до ста сла бо ре а гова ла на до га ђа је у Ју го сла ви ји 90их го ди на. Са ма Ру си ја је у то вре ме пре жи вља ва ла глобал ну кри зу ба лан си ра ју ћи
на иви ци ам би са. По зна ва о ци са вре ме не књи жев но сти у овом кон тек сту мо гу да по ме ну са мо Еду ар да Ли мо но ва и ње гове ски це бо сан ског ра та. Опе ра ци ја НАТОа је шо ки ра ла ру ску ин те ли ген ци ју, али ни је на дах ну ла по зна те ру ске пи сце да ства ра ју про зна де ла на ту те му. У име ру ске књи жев но сти за не срећ ну Ср би ју се нео че ки ва но за у зе ла са мо по зна та песни ки ња Ју на Мо риц. Она се об ру ши ла на агре со ре у сво јој гнев ној по е ми „Звезда срп ско сти“.Ју на Мо риц је ро ђе на 1937. у Ки је ву, у по ро ди ци је вреј ских ин те лек ту а ла ца. Фи ло ло шки фа кул тет Ки јев ског универ зи те та је упи са ла 1954, а го ди ну да на ка сни је до пу то ва ла у Мо скву и упи са ла
чу ве ни књи жев ни ин сти тут „Гор ки“, који је при пре мао бу ду ће пи сце и пе сни ке. За вр ши ла га је, ме ђу тим, тек 1961, јер је при вре ме но пре ки ну ла сту ди је по што је из ба че на „због не здра вих ства ра лач ких тен ден ци ја“.Мла да Ју на се исте го ди не укр ца ла на ле до ло мац „Се дов“ и об и шла Арк тик, а за тим је ути ске са пу то ва ња об ја вила у сво ме пр вом збор ни ку сти хо ва „Рт же ља“. Због тог збор ни ка јој је пр ви пут би ло за бра ње но об ја вљи ва ње, и за бра на
је тра ја ла 9 го ди на. Мно гим пар тиј ским ру ко во ди о ци ма се чи ни ло да су ње ни сти хо ви су ви ше сло бод ни и ан ти со вјетски на стро је ни. Ети ке та ан ти со вјет ске пе сни ки ње и бун тов ни це пра ти ла ју је го ди на ма, али је Мо ри цо вој и по ред то га по ла зи ло за ру ком да об ја вљу је сти хо ве у мно гим књи жев ним ча со пи си ма, па чак и да из да је збир ке сво јих пе са ма. Ње ни лир ски сти хо ви на пи са ни су у ду ху најбо љих обра за ца кла сич не по е зи је, али су исто вре ме но и ап со лут но са вре ме ни.
„Зве зда срп ско сти“ у ру ској књи жев но сти
Ру ска књи жев ност је сла бо ре а го ва ла на тра гич не до га ђа је на Бал ка ну 1990их баш као и це ла Ру си ја тог до ба. У име ру ских пи са ца за Ср би ју се нео че ки ва но за у зе ла са мо по зна та пе сни ки ња Ју на Мо риц. Она се 1999. об ру ши ла на НА ТО агре со ре у сво јој гнев ној по е ми „Зве зда срп ско сти“
Ју на Мо риц у сво јој по е ми не ште ди ни Ру си ју, ко ја је у то вре ме би ла уто ну ла у соп стве ну не моћ и ха ос, и у те шком ма мур лу ку по сле пе ре строј ке са му ком и не до у ми цом је по сма тра ла ка ко јој са ти ру „бра ћу“
ФО
ТО
: иТ
ар
-Та
СС
30
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
О сво јим књи жев ним узо ри ма и склоно сти ма Ју на Мо риц ка же: „Пу шкин је мој сваг да шњи са вре ме ник, нај бли жи са пут ни ци су ми Па стер нак, Ах ма то ва, Цве та је ва и За бо лоц ки, а учи те љи су ми Ан дреј Пла то нов и То мас Ман“.Пра ву сла ву пе сни ки њи су до не ли сти хови за де цу, за ко је је му зи ку на пи сао позна ти со вјет ски кан та у тор Сер геј Ни китин. Ње ног „Је жи ћа гу ме ног“ и „Ве ли ку тај ну за ма ло дру штво“ зна ли су ми ли о ни со вјет ске де це.По сле кра ха СССРа Мо ри цо ва се по ново на шла на цр ним спи ско ви ма, ово га пу та „де мо крат ским“, јер је ап со лут но одба ци ла про за пад ни ли бе рал ни курс но ве Ру си је. За њу је „раз у зда ни ли бе ра ли зам“ био „го ри од бољ ше ви зма“, та ко да се у бор бу про тив ње га Ју на упу сти ла са свом сво јом бун тов нич ком стра шћу.Чим су 1999. пр ве бом бе па ле на Ср бију, Ју на Мо риц је по че ла да во ди дирљив лир ски днев ник, ко ји је по сте пе но пре ра стао у по е му. По е ма по струк тури под се ћа на чу ве ну „Два на е сто ри цу“ Алек сан дра Бло ка. Фраг мен те раз личи тог рит ма, рас по ло же ња и сти ла пове зу је сна жно осе ћа ње не при хва та ња оно га што се де ша ва на Бал ка ну, осе ћање искре ног про те ста и пот пу ног кра ха свих пред ста ва ру ске ин те ли ген ци је о ху ма ни стич ким на че ли ма за пад не циви ли за ци је. „Евро по, у фе ка ли ја ма си! Звер ство као хор да из те бе из би ја...“ – та ко Мо ри цо ва по чи ње сво ју по е му, ко ју су од би ла да об ја ве мно га та да шња углед на ли бе рал на из да ња, по зи ва ју ћи се на ауто ро во не скри ве но ан ти а ме ричко и ан ти е вроп ско рас по ло же ње, што по њи хо вом ми шље њу не при сто ји пе сни ку та квог фор ма та и угле да.Ово не ве ли ко де ло пот пу но је про же то ис це ре ним ли ко ви ма „фа ши зо фре ни чара“, „на стра них ср бо жде ра“, „пла не тарног оло ша“, „же сто ких ме са ра ар ми је за за шти ту људ ских пра ва“, Би ла и Хи ла ри Клин тон, Ха ви је ра Со ла не, Јо шке Фи шера и дру гих пред став ни ка евро а тлант ског џетсе та оно га до ба.
Има у том де лу и мно го лир ских патњи и ми сли о бу дућ но сти чи та вог света, и мно ге од њих су та да зву ча ле као про ро чан ства: Зе мља се не ће ду го му чи ти, Њу ће нај пре при мо ра ти да се усу че Ху ма ни тар на пор ци ја Бом бар до ва ња за људ ска пра ва.Ту су и раз ми шља ња о по вам пи ре ном фа ши зму и фор му ли ње го вог успе ха: Че му ло го ри, га сне ко мо ре и пе ћи? По сто је бом бе, за чи ње не људ ским
пра ви ма. Евро па спа са ва пра ва гра ђа на Те ра ју ћи це лу зе мљу у гроб. За тим ће је хи тро по но во са гра ди ти од ну ле, И дух ће пре о ра ти, и мно ге ће окопа ти, И пре ки ну ће се слат ке сла ве зрак – И Но бе ло ву на гра ду ће до би ти Па вић.
Ју на Мо риц не ште ди ни Ру си ју, ко ја је у то вре ме би ла уто ну ла у соп стве ну немоћ и ха ос, и у те шком ма мур лу ку по сле пе ре строј ке са му ком и не до у ми цом је по сма тра ла ка ко јој са ти ру „бра ћу“: Жи вим у по бе ђе ној зе мљи, Чи ја је бор ба за људ ска пра ва По јед но ста ви ла по бе ду у ра ту За пла не ту бу ду ћег ве ка. Ево до ла зи По бед ник Све га, Да по пра ви из раз Зе мљин. Са ње го вом по бе дом ни кад не бих Ме ња ла по раз свој!На жа лост, не ма по у зда них ин фор ма ција да је ова по е ма Ју не Мо риц пре ве де на на срп ски је зик. Би ло би та ко ле по да на тра гич ну 15го ди шњи цу ово не сва кида шње по ет ско де ло по ста не до ступ но срп ском чи та о цу на ње го вом ма терњем је зи ку. По е ма „Зве зда срп ско сти“ је сим бол окон ча ња чи та ве јед не епо хе, у ко јој је со вјет ска ин те ли ген ци ја би ла оча ра на За па дом и ње го вом „ху ма нистич ком кул ту ром“, кул ту ром ко ја је на из ма ку 20. ве ка по тре ћи пут у јед ном сто ле ћу усред Евро пе по ка за ла сво је вар вар ско ли це.
Пи ше: Сер геј Дуз, Ра дио „Глас Ру си је“
У европ ским гра до ви ма има све више та бли са ру ским нат пи си ма и у њи ма је све ви дљи ви ји ути цај ру ског би зни са. Екс пер ти го во ре о убр заној „ру си фи ка ци ји“ Ста рог све та, а не ки по ку ша ва ју да про те ра ју „прете ра ну ко ли чи ну ћи ри ли це“
На ули ца ма европ ских гра дова је све че шће се мо же чу ти раз го вор на ру ском је зи ку, све је ви ше та бли са ру ским нат пи си ма, све ја чи је ути цај ру ског би зни са. Мно ги екс
пер ти го во ре о убр за ној „ру си фи ка ци ји“ Ста рог све та.Тај про цес, по све му су де ћи, то ли ко до би ја на ин тен зи те ту, да чак иза зи ва узру ја ност вла сти на ло кал ном ни воу. У штам пи се као при мер по себ но ис ти чу че шки гра до ви Кар ло ве Ва ри и Ма ријан ске Ла зне, ко ји се по себ но до па да ју гра ђа ни ма Ру си је. Ру ски ту ри сти ра до до ла зе ова мо, али има и мно го Ру са (тј. оних чи ји је ма тер њи је зик ру ски) ко ји има ју до зво лу за тра јан бо ра вак у Че шкој и јед но став но жи ве у овим гра до ви ма. То се ви ди и на пр ви по глед по оби љу улич них ре кла ма на ру ском је зи ку. „Свуда има ћи ри лич них нат пи са: на ре кламним сту бо ви ма, у из ло зи ма про дав ни ца, на пре но сним ре клам ним па но и ма ко ји су лан ци ма при ве за ни за улич не фе ње ре или са о бра ћај не зна ке, што је вр ло необич но за че шке при ли ке“, са оп шта ва на свом сај ту не мач ка ра диоста ни ца DW.У јед ном тре нут ку се упра ва гра да Мари јан ске Ла зне ужа сну ла од то ли ког обиља ре кла ма на ру ском је зи ку и до не ла од лу ку да се та бле са нат пи си ма до ве ду у ред та ко што ће ипак пре о вла да ва ти ла ти ни ца. Тај на из глед ло кал ни до га ђај имао је од је ка у це лој Че шкој. Од рас кида са Ру си ма је про шло две де це ни је, и Че си су са да из не на да кон ста то ва ли да се фе но мен ру ске кул ту ре вра ћа у њи хов жи вот. Исто се мо же ре ћи и за ста новни ке дру гих ис точ но е вроп ских зе ма ља.Шта ви ше, ни је реч са мо о оним зе мљама ко је су не ка да би ле у зо ни со вјет ског ути ца ја. У овом кон тек сту се са да мо же по ме ну ти и пре сто ни ца Фран цу ске. Многи све до че да се Па риз „ру си фи ци ра“ исто као и Бер лин (као, уоста лом, и дру ги економ ски цен три Не мач ке). Мла да Ру скињаме на џер је нео дво ји ви атри бут ве ћи не бу ти ка ко је по зна те фир ме др же у Ми ла
По е ма „зве зда срп ско сти“ је сим бол окон ча ња чи та ве јед не епо хе, у ко јој је со вјет ска ин те ли ген ци ја би ла оча ра на за па дом и ње го вом „ху ма ни стич ком кул ту ром“, кул ту ром ко ја је на из ма ку 20. ве ка по тре ћи пут у јед ном сто ле ћу усред евро пе по ка за ла сво је вар вар ско ли це
култура
31
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
ну и дру гим цен три ма ви со ке мо де. На при мер, вла сти ита ли јан ске ре ги је Мар ке од лу чи ле су да уве ду ме ди цин ске услу ге на ру ском је зи ку, с об зи ром да су нов чана сред ства ру ских ту ри ста ве о ма ва жан из вор при хо да у ре ги ји. За ру ске ту ри сте се у Ита ли ји ка же да су они злат на жи ла ту ри стич ког и хо те ли јер ског би зни са.И у Шпа ни ји се при ме ћу је до ми на ци ја руских ту ри ста, на ко ји ма се др жи сав ту ристич ки би знис. Пре ма по да ци ма шпан ских вла сти, у 2012. го ди ни зе мљу је по се ти ло пре ко ми ли он ту ри ста из Ру си је. При лив ту ри ста је у од но су на прет про шлу го дину удво стру чен. По ре чи ма шпан ских тури стич ких аген ци ја, ту ри сти из Ру си је се раз ли ку ју од ту ри ста из дру гих зе ма ља по то ме што оста вља ју у Шпа ни ји дво стру ко ви ше нов ца. От при ли ке две тре ћи не грађа на Ру си је за ку пљу је апарт ма не, а јед на тре ћи на за ку пљу је ви ле или ку ће.Пре ма то ме, пот пу но је ра зу мљи ва те жња ло кал ног би зни са да раз го ва ра са по троша чем на истом је зи ку. Па ипак, екс пер ти сма тра ју да реч „екс пан зи ја“ не од ра жа ва пра во ста ње. Би ло би по гре шно твр ди ти да Евро па до жи вља ва „ру ску ин ва зи ју“. Са дру ге стра не, сва ка ко је очи глед но да се у Евро пу ин фил три ра „ру ски но вац“, ако ни шта дру го (уко ли ко но вац уоп ште мо же има ти на ци о нал ни пред знак).Дми триј Алек сан дров, шеф оде ље ња за ана ли тич ка ис тра жи ва ња Ин ве сти ци о не гру пе „Уни вер Ка пи тал“, об ја шња ва: „То је пре све га по ја ва ве за на за тр го ви ну. Ми са да го во ри мо о Евро пи, али мо гли би смо, ре ци мо, да се се ти мо и Тур ске или Егип та, где ско ро сва ки де чак ко ји не што про да је на пи ја ци уме да ка же не ко лико нај ва жни јих фра за на ру ском је зи ку. Ин тен зив но уче ње ру ског је зи ка или ак
ти ви ра ње ра ни јих зна ња усло вље но је искљу чи во по тра жњом од стра не сол вентних ру ских ту ри ста или еми гра на та ко ји до би ја ју трај ни бо ра вак у овим зе мљама. Чим опад не по тра жња (ако опад не), од мах ће не ста ти и ре кла ме на ру ском је зи ку. Ја сам склон да у то ме ви дим чисто еко ном ски фак тор, тј. си ту а ци ју ка да би знис ре а гу је на глав ног куп ца, ру ко воде ћи се пра ви лом да је ‘му ште ри ја увек у пра ву’. То је при лич но че ста по ја ва. Свака зе мља има мо гућ ност да се на овај или онај на чин су прот ста ви ма сов ној упо треби стра ног је зи ка на сво јој те ри то ри ји“.Као ар гу мент у ко рист та квог ста ва могу да по слу же ста ти стич ки по да ци. Експер ти су кон ста то ва ли да је то ком 2012. на гло по ве ћан при лив ту ри ста из Ру си је, и то ни су обич ни ту ри сти, не го љу ди ко ји има ју до вољ но нов ца и са мим тим чи не при ме тан фак тор ко ји де фи ни ше еко ном ске при о ри те те. Ком па ни ја за мо ни торинг Euro mo ni tor Inter na ti o nal је до шла до по да та ка да су у про теклој го ди ни европ ске про дав ни це и елит ни бу ти ци про да ли руским ту ри сти ма ро бу у вред но сти од 24 мили јар де до ла ра. По ред то га, у мно гим др жава ма Ру си пред ња че по ку по ви ни не по крет не имо ви не, и то не са мо стам бе ног про стора. Упра во из тих раз ло га се и уста ли ло ми шље ње да је на европ ском кон ти нен ту на сту пио „ру ски пе ри од“.За ни мљи во је што до ла зи до сво је вр сне ни ве ла ци је мен та ли те та. Ра ни је су станов ни ци Евро пе гле да ли Ру се са го то во не скри ве ним пре зи ром, а са да их мно го ви ше по шту ју, па чак и њи хо во екс трава гант но тро ше ње нов ца до жи вља ва ју као стра те шки оправ да ну ин ве сти ци ју. Ја сно је да европ ски би знис не мо же игно ри са ти ре ал ност. Осим то га, он се не при ла го ђа ва са мо еко ном ској си ту а ци ји, не го и про ме на ма на дру штве ном пла ну.
Због све га то га ру со фо би па те, ру со фи ли ли ку ју, а екс пер ти по ку ша ва ју да осми сле но во на ста лу си ту а ци ју.По ме ну ти про блем има још је дан за нимљив аспект. По че ли смо раз го вор од та бли са ру ским нат пи си ма. Очи глед но је да су оне на ме ње не по тро ша чи ма и ко ри сни ци ма услу га ко ји го во ре ру ски. Ме ђу тим, у да на шњој Евро пи Ру си све че шће и са ми по ста ју про дав ци: отва ра ју про дав ни це, хо те ле, са ло не ле по те и ба ве се дру гим ра зним вр ста ма уно сног, и што је нај ва жни је, ле гал ног би зни са. Де шава се да у јед ној ули ци не ког европ ског гра да, на при мер Бер ли на, има не ко ли ко про дав ни ца ко је др же Ру си. На зи ви тих про дав ни ца су на не мач ком, али је ја сно
да при ста ли це те о ри је „но вог ру ског пе ри о да“ и њих мо гу да увр сте у сво је спи ско ве.На рав но, раз вој ру ског би зни са у Евро пи има и сво је по те шко ће. Поред са свим објек тив них раз ло га (ме ђу ко ји ма се мо же по ме ну ти кон курен ци ја) по сто је и разло зи ве за ни за ме таста зе хлад ног ра та ко је су још увек при сут не у под све сти европ ског дру штва. Иза же ље да се ру ском би зни су спре чи ула зак у Евро пу не крију се еко ном ски, не го по ли тич ки раз ло зи. Поје дин ци ма се из не ког
раз ло га чи ни да ком па ни ја ру ског по рекла не мо же по ште но да се ба ви би зни сом.Та ква по зи ци ја се ла ко об ја шња ва. Довољ но је са мо се ти ти се ру скоевроп ских од но са из не дав не про шло сти. Ме ђу тим, но во до ба дик ти ра и но ве ста во ве. „Ру сији фи ка ци ја“ Евро пе не пред ста вља претњу за фун да мен тал не европ скве вред ности. То је са мо ме ха ни зам ко ји омо гу ћа ва да се при род ним пу тем фор ми ра ју најпо вољ ни је окол но сти и за ста ро се де оце, и за пред у зи ма че, и за ус по ста вља ње до бро су сед ских од но са из ме ђу та ко разли чи тих, а та ко слич них де ло ва огром ног европ ског кон ти нен та.
„Ру си фи ка ци ја“ Евро пе
Та бла са нат пи си ма у Цр ној Го ри. Осим „Ру ског прав ни ка“ са мо још
бор ци НОР-а ко ри сте ћи ри ли цу
„Ру си фи ка ци ја“ са слов ним гре шка ма: нат пис у Цр ној Го ри
ФО
ТО
: lE
Ah
_tl
N
ФО
ТО
: lE
Ah
_tl
N
32
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
Пи ше: Се мјон Ква ша
Је дан од нај ва жни јих спо ме ни ка у обла сти Ру си је ко ја се пру жа иза се вер ног по лар ни ка и ко ју Ру си на зи ва ју За по лар је је град Пу сто зерск, сне жна пу сти ња и гро бље без ијед не ку ће. По диг
нут кра јем 15. ве ка, овај град је у пот пуно сти на пу штен сре ди ном 20. ве ка. До ње га не ма пу те ва и та мо се мо же сти ћи је ди но чам цем или би ци клом за вре ме крат ког ле та, а зи ми мо тор ним сан ка ма. Па ипак, без об зи ра на те шко ће, ово место вре ди по се ти ти и уве ри ти се да пустош по не кад мо же би ти спо ме ник ништа ма ње не го ка ме на или др ве на зда ња.Нар јанМар је пре сто ни ца Не нец ког ауто ном ног окру га, су бјек та Ру ске Феде ра ци је иза се вер ног по лар ни ка. Су седна Ар хан гел ска област ба ца љу бо мор не по гле де ка овом окру гу за то што се ту под тун дром на ла зе ве ли ке ко ли чи не наф те. У окру гу жи ви са мо 40 хи ља да ста нов ника, од че га је око 7000 Не на ца, ма ло бројног ста ро се де лач ког се вер ног но мад ског на ро да ко ји се ба ви уз го јем ир ва са. Њих око 1100 жи ви у тун дри, пу ту је са ста дима ир ва са, во зе ћи са со бом при вре ме не гра ђе ви не, „чу ме”, ве ли ке ша то ре од прућа и жи во тињ ског кр зна.
У сво јим но мад ским се о ба ма Нен ци не про ла зе по ред Пу сто зер ска: они не воле то ме сто, чи је са мо име ука зу је на пу стош.Пустозерск је на пу штен пре по ла ве ка. По след ња ста нов ни ца се одав де од се ли ла по чет ком 1960их и сво ју брв на ру пре везла спла вом низ ре ку Пе чо ру до су сед ног се ла Ус тје. Град је та да из бри сан са списко ва на се ље них ме ста. Та ко је окон ча на ње го ва ско ро пе то ве ков на исто ри ја.
Пу сто зерск је осно ван 1499. по на ло гу ве ли ког кне за Ива на III из ви ше раз лога. Мо сков ска кне же ви на је не по сред но пре то га осво ји ла Нов го род, а све се вер не зе мље од Бал тич ког мо ра до Ура ла припа да ле су или за ви си ле од Нов го род ске ре пу бли ке. Сто га је би ло по треб но да се Мо сков ска кне же ви на утвр ди на овим про сто ри ма. Ско ро исто вре ме но Мо сква је осво ји ла Перм и део зе ма ља на Ура лу и не по сред но иза Ура ла. При то ме су до бре тр го вач ке пу те ве за Си бир кон тро ли са ли Та та ри, пре све га Ка зањ ски ка нат. За то је зим ски се вер ни пут био стра те шки ве о ма зна ча јан. Осим то га, се вер ни шум ски наро ди (а Пу сто зерск се на ла зио на гра ници тун дре) ис по ру чи ва ли су жи во тињско кр зно, нај ва жни ји из во зни ар ти кал Мо сков ке кне же ви не, та ко да су твр ђа ва и град у овој обла сти би ли по треб ни ра ди при ку пља ња дан ка.Кра јем 15. ве ка из гра ђе на је др ве на тврђа ва (острог). У 17. ве ку у Пу сто зер ску је жи ве ло око 1000 ста нов ни ка, што за оно вре ме ни је би ло ма ло. Та да је овај град по стао и ме сто ку да су се сла ли преступ ни ци у про гон ство и за то че ни штво. У Пу сто зер ску је био за то чен и про топоп Ава кум, је дан од пред вод ни ка ру ског рас ко ла, цр кве ног и ду хов ног гра ђан ског су ко ба, ко ји је у Ру си ји био сво је вр сна
ана ло ги ја по ја ви ре фор ма ци је и про тестан ти зма на За па ду. Ава кум Пе тров, пр ви ру ски пи сац, аутор по тре сних мемо а ра, 12 го ди на је про вео у Пу сто зерску у зе мља ној там ни ци у во ди и мра зу, у не ве ро ват но те шким усло ви ма, а за тим је спа љен на ло ма чи, до кра ја се не од рекав ши сво јих убе ђе ња. Пу сто зерск је у Ру си ји по знат упра во по овом до га ђа ју. То се, на рав но, ни ма ло не до па да ру ском пра во слав ном све штен ству.„Ве о ма је ло ше што на ши са вре ме ни ци, по што су за бо ра ви ли соп стве ну исто ри ју, Пу сто зерск ге не рал но по и сто ве ћу ју са местом там но ва ња и по гу бље ња про то по па Ава ку ма. Ства ри сто је са свим дру га чи је. Ако би смо на та ко на ка ра дан на чин схвата ли исто ри ју, тре ба ло би о Су зда љу да го во ри мо не као о ова пло ће њу ру ског право слав ног ге ни ја са ве ли чан стве ним приме ри ма не и мар ства и ико но пи са, не го би и Су здаљ и, на при мер, Со лов ки, тре ба ло да спо ми ње мо као ме ста там но ва ња овог или оног др жав ног зло чин ца”, твр ди Ја ков, епи скоп Нар јанМар ски и Ме зен ски.Кра јем 18. ве ка град је по чео да од у ми ре. Ре ка је про ме ни ла ток и по че ла да пресу шу је, па су ве ли ки тр го вач ки бро до ви пре ста ли њо ме да пло ве. Глав ни пу те ви тр го ви не по ме ра ју се ка ју гу. Кр зне не жи во ти ње у окру гу су би ле ис тре бље
путовања
Пу сто зерск, градпри ви ђе ње, да нас је сне жна пу сти ња и гро бље без ијед не ку ће на ру ском Крај њем Се ве ру. Пре то га је ов де пет ве ко ва по сто јао стра те шки ва жан град. Ипак, ово ме сто пред ста вља ту ри стич ку атрак ци ју због сво је бур не и по не кад стра шне про шло сти
Ка ко до ћиУ Нар јанМар мо же се сти ћи ави оном из Мо скве, Санкт Пе тер бур га и Ар хан гел ска. За тим тре ба про наћи Пу сто зер ски му зеј у Ули ци Ти ка Вил ке бр. 4 и са са рад ни ци ма му зе ја по се ти ти овај градпри ви ђе ње.
у окру гу жи ви са мо 40 хи ља да ста нов ни ка, од че га је око 7000 Не на ца, ма ло број ног ста ро се де лач ког се вер ног но мад ског на ро да ко ји се ба ви уз го јем ир ва са. у сво јим но мад ским се о ба ма Нен ци не про ла зе по ред Пу сто зер ска: они не во ле то ме сто, чи је са мо име ука зу је на пу стош
Пу сто зерск, при влач ност при ви ђе ња
33
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
не и љу ди су по че ли да на пу шта ју град. До по чет ка 20. ве ка од гра да је оста ло село, а 60их го ди на про шлог ве ка ко нач но је из бри сан са спи ска на се ље них ме ста.
И та ко, да нас у спо менпар ку под на зивом Пу сто зерск не ма ско ро ни че га. Ту сто ји са мо ме мо ри јал на пло ча ко ја означа ва да је на том ме сту не ка да био град, док је на ме сту на ко јем се прет по ста вља да је спа љен про то поп Ава кум по диг нут спо менкрст. Ста ро вер ци су по ди гли капе лу и тр пе за ри ју, ко ји се на ла зе ма ло по стра ни, али још увек у за шти ће ној зо ни у ко јој је за бра ње на град ња. За то су ове
гра ђе ви не по диг ну те без те ме ља и ли че на ша то ре од бр ва на. Ту је још и гро бље, и то је, у су шти ни, све. При се лид би станов ни ци су сво је ку ће или од во зи ли на спла во ви ма или на пу шта ли. На пу ште не ку ће су ра ста вља не, а др ва ко ри шће на као огрев. Јер, град се на ла зио иза се верног по лар ни ка, где је огрев нео п хо дан услов за пре жи вља ва ње. Пу стош оста вља му чан ути сак, по себ но ако се се ти мо да је ов де не ка да био град за под ви ге, као и сви гра до ви пи о ни ра са се ве ра, али и за му че ње, као у слу ча ју Ава ку ма.Чак се и му зеј гра да Пу сто зер ска на ла зи у Нар јанМа ру, не ких два де се так ки ло
ме та ра од спо менпар ка, у на пу ште ном филм ском ар хи ву пре пу ном ку ти ја са филм ским тра ка ма. Му зеј се до бро фи нанси ра. Округ је, на и ме, за му зеј ку пио пар мо тор них сан ки и са о ни це ка ко би зи ми мо гао да ор га ни зу је по се те Пу сто зер ску, спе ци јал не ко сти ме и обу ћу ко је са рад ници ра до по зајм љу ју ту ри сти ма, са вре ме не би ци кле и чам це за по се ти о це у лет њем пе ри о ду, јер до Пу сто зер ска не по сто је путе ви. Му зеј пла ни ра да ре ста у ри ра и пусто зер ску цр кву. У пи та њу је омал те ри сан храм од бр ва на из пр ве по ло ви не 19. ве ка, окре чен та ко да по дра жа ва ка ме ну град њу. Он је из Пу сто зер ска пре ве зен у се ло Ус тје и де ли мич но је по ру шен. Са да је му зеј добио сред ства за ре ста у ра ци ју цр кве у Ус тју, јер је из град ња у Пу сто зер ску за бра ње на. Та мо ће по ди ћи и му зеј ско се ло, чај џи ни цу и го стин ску ку ћу. Рад ни ци му зе ја су пу ни оп ти ми стич них пла но ва. И за и ста, све је ви ше оних ко ји же ле да по се те пу стош и гро бље на ме сту где је не ка да био зна ча јан град и чу ве на там ни ца.
ФО
ТО
: Се
мјО
н к
Ва
ша
у Пу сто зер ску је био за то чен и про то поп ава кум, је дан од пред вод ни ка ру ског рас ко ла, цр кве ног и ду хов ног гра ђан ског су ко ба, ко ји је у ру си ји био сво је вр сна ана ло ги ја по ја ви ре фор ма ци је и про те стан ти зма на за па ду
Пу сто зерск, при влач ност при ви ђе ња
Гро бље гра да-при ви ђе ња
Пу сто зер ска
34
Пи ше: Ан дра ник Ке ро пјан, Из ве сти ја
Срп ски тре нер ФК „Кра сно дар“ Сла во љуб Му слин на кон сенза ци о нал ног по ра за ФК „Анжи“ из Ма хач ка ле уз ре зул тат од 4:0 у екс клу зив ном раз го вору за лист „Из ве сти ја“ от крио
је да би во лео да за вр ши сво ју тре нер ску ка ри је ру упра во у кра сно дар ском клу бу.
Ре ци те нам искре но, да ли сте оче ки ва ли та ко убе дљи ву по бе ду над „Ан жи јем“?Сла во љуб Му слин: За и ста смо се на да ли по бе ди, али искре но при зна јем да нисмо оче ки ва ли да ће би ти та ко убе дљи ва. „Ан жи“ је био фа во рит, а на ма је из у зетно дра го што смо ус пе ли да по ка же мо све сво је ква ли те те.
Да ли је пре су ди ло то што је „Кра снодар“ од лич но играо или про тив ни ку то јед но став но ни је био дан?С. М.: ФК „Ан жи“ је имао из ве сне пробле ме са са ста вом, не ко ли ко кључ них игра ча ни је игра ло утак ми цу због повре да, и то ни је мо гло а да се не од ра зи на игру ти ма. Мо ра мо би ти објек тив ни, при ре зул та ту 0:0 клуб из Ма хач ка ле је имао пар за и ста од лу чу ју ћих тре ну та ка, и да су ус пе ли да оства ре по гот ке, игра је мо гла да кре не у са свим дру гом сме ру. У
исто вре ме же лим да по хва лим и на ше игра че ко ји су по ка за ли бор бе ност и сјајан фуд бал осво јив ши за слу же ну по бе ду. Има ли смо из у зет ну од луч ност и од личну ре а ли за ци ју на те ре ну.
Шта је од и гра ло кључ ну уло гу у успе ху Ва шег ти ма?С. М.: Ре као бих да је „Кра сно дар“ био ви ше мо ти ви сан од про тив ни ка. „Ан жи“ је ве о ма јак тим, са ста вљен од сјај них игра ча ко ји по сво јим ин ди ви ду ал ним
спорт
Слав ни тре нер кра сно дар ског клу ба го во ри о фан та стич ној по бе ди над да ге стан ским ФК „Ан жи“, о ста њу у срп ској ре пре зен та ци ји, гра ду Кра сно да ру и о сво јим пла но ви ма за бу дућ ност
Cлавољуб Му слин, не ка да шњи фуд ба лер и тре нер Цр ве не зве зде
Же лео бих да за вр шим ка ри је ру у „Кра сно да ру“
кра сно дар је ди ван град а ру ко вод ство клу ба је из у зет но по све ће но сво ме ти му. за и ста ужи вам док ра дим са сво јим са да шњим ти мом, ко ме се пру жа ју сви усло ви да на пре ду је
Сла во љуб Му слин: „Дра го ми је што је „Кра сно дар“ је дан од нај у спе шни јих
ти мо ва у Ру ској пре ми јер ли ги“
ФО
ТО
: иТ
ар
-Та
СС
ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.
спо соб но сти ма мо жда пре ва зи ла зе на ше игра че. Ме ђу тим, ми смо за хва љу ју ћи тим ској игри и огром ној же љи ус пе ли да об ра ду је мо сво је на ви ја че.
Да ли се Ван дер сон по ка зао као од го вара ју ћа за ме на за Мов си сја на?С. М.: Да, по сле од ла ска Мов си сја на све на де смо по ло жи ли на Ван дер со на који у овом тре нут ку све то у пот пу но сти оправ да ва. Али во лео бих да на гла сим да су из у зет ни ус пе си Ју ре Мов си сја на про шле се зо не, као и Ван дер со на у теку ћој – за слу га чи та вог ти ма. „Кра снодар“ од ли ку је офан зив на игра, у ко јој ве ли ки број игра ча не по сред но уче ствује у на па ду про сле ђу ју ћи лоп те сво јим стрел ци ма.
Тре нут но вас раз два ја са мо три бо да од пе тог ме ста. Да ли већ раз ми шља те о европ ским так ми че њи ма?С. М.: У по чет ку та кав за да так ни је поста вљан пред тим. Ме ђу тим, ка да се пости жу ре зул та ти и оства ру је до бар пласман – сва ко од нас сам се би по ста вља све ви ше ци ље ве. На рав но, ми би смо заи ста же ле ли да се на ђе мо на европ ским ку по ви ма, али се и не оп те ре ћу је мо ти ме. У мно гим дру гим клу бо ви ма ко ји ма од од ла ска у Евро пу за ви си прак тич но све ства ра се ве ли ки пси хо ло шки при ти сак на игра че. У том сми слу је у ФК „Кра снодар“ мно го лак ше.
Да ли сте оче ки ва ли да ће гол ман Фиљцов игра ти та ко уве ре но?С. М.: Ве о ма сам сре ћан због Алек сандра ко ји је од и грао из у зе тан меч. Надам се да ће на сва кој утак ми ци би ти та ко убе дљив и си гу ран. Он је ве о ма млад и има до ста вре ме на да се раз ви ја и на пре ду је. На осно ву јед не од и гра не утак ми це не тре ба до но си ти пре вре ме не за кључ ке. Има ће он још пу но при ли ка да се до ка зу је.
Шта ми сли те, ко ји је раз лог што није ус пео да се сна ђе у мо сков ском ФК „Ло ко мо ти ва“?С. М.: У „Ло ко мо ти ви“ је кон ку рен ци ја ве о ма ја ка. Уз то се по ло жај Ги љер меа не до во ди у пи та ње, та ко да је Алексан дру би ло ве о ма те шко да уђе у пр ву по ста ву.
Да ли је за Вас од по себ ног зна ча ја то што се на та бе ли „Кра сно дар“ на ла зи из над „Ло ко мо ти ве“?С. М.: За ме не то и ни је то ли ко ва жно. Нај ва жни је ми је да „Кра сно дар“ има што бо љу по зи ци ју на та бе ли. Што се тиче „Ло ко мо ти ве“, још на по чет ку се зо не сам ре као да је Сла ве ну Би ли ћу по треб но да ти вре ме да се при ла го ди ру ском фудба лу и игра чи ма, па тек он да до но си ти за кључ ке о ње го вом ра ду.
Шта је ФК „Кра сно дар“ ус пео да постиг не у од но су на про шлу се зо ну?С. М.: У овој фа зи смо по сти гли осам бо до ва ви ше у од но су на про шлу се зо ну. За и ста ми је дра го што је „Кра сно дар“ је дан од нај у спе шни јих ти мо ва у Ру ској пре ми јер ли ги. Ми смо у игри фо ку си рани на на пад и по ред ре зул та та на ви ја чима пру жа мо пра ви спек такл.
Да ли пра ти те на сту пе срп ске ре презен та ци је? Срп ски на ци о нал ни тим је до ста ло ше ушао у ква ли фи ка ци је...С. М.: Срп ски фуд бал тре нут но до живља ва сме ну ге не ра ци ја и то не мо же а да не ути че на ре зул та те на ци о нал ног
ти ма. Нај ве ћи про блем је не до ста так ква ли тет них стре ла ца, од но сно игра ча ко ји во де игру. У сва ком слу ча ју, не треба пра ви ти тра ге ди ју ако срп ски тим не иде на Свет ско пр вен ство. Још јед ном бих да по но вим, ка да се од ви ја ју зна чај не про ме не, вр ло је те шко оства ри ти успех. Сма трам да је по треб но да ти вре ме трене ру Си ни ши Ми ха и ло ви ћу и шан су да осе ти по ве ре ње. Он је сте као ве ли ко тре нер ско ис ку ство у Ита ли ји. Ми слим да има по тен ци јал и да ће тек по сти за ти успе хе са ре пре зен та ци јом.
Да ли би сте по же ле ли да мо жда ста нете на че ло срп ског на ци о нал ног ти ма?С. М.: Зна те ка ко, док сам ра дио у ФК „Ло ко мо ти ва“, до био сам по ну ду да водим наш на ци о нал ни тим, али ни сам при стао. Ни сам же лео да у исто вре ме
се дим на две сто ли це. По ред то га, рад са ре пре зен та ци јом ми не од го ва ра сасвим. Чи ње ни ца је да ја не во лим да радим са игра чи ма, ре ци мо, јед ном у три ме се ца.
Да ли би сте нам у том слу ча ју от кри ли сво је да ље пла но ве?С. М.: Ве о ма ми је при јат но у ФК „Красно дар“. Град је ди ван а ру ко вод ство клу ба је из у зет но по све ће но сво ме тиму. За и ста ужи вам док ра дим са сво јим са да шњим ти мом, ко ме се пру жа ју сви усло ви да на пре ду је. На дам се да ћу завр ши ти сво ју тре нер ску ка ри је ру упра во у ФК „Кра сно дар“.
Спе ци јал не до дат ке о Ру си ји у свет ским дневни ци ма уре ђу је и из да је „Rus sia Beyond the Hea dli nes“, про је кат „Ро сиј ске га зе те“ из Мо скве. У овом тре нут ку до да ци се об ја вљу ју у сле де ћим листовима:LeFigaro,Француска•TheDailyTelegraph,ВеликаБританија•SüddeutscheZeitung,Немачка•ElPaís,Шпанија•LaRepubblica,Италија•LeSoirиEuropeanVoice,Белгија•Дума,Бугарска•ПолитикаиГеополитика,Србија•TheWashingtonPostиTheNewYorkTimes,САД•MainichiShimbun,Јапан•ChinaBusinessNews,Кина•SouthChinaMorningPost,Кина(Хонгконг)•LaNacion,Аргентина•Folha
Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDITOR@RUSKAREC.RUВишеинформацијанаhttp://RUSKAREC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о град
Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник
Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је
Ире на Ми лић, ди стри бу ци ја, огла ша ва ње и ПР
Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов нотех нич ки се кре тар
Ли ков ногра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“
срп ски фуд бал тре нут но до жи вља ва сме ну ге не ра ци ја и то не мо же а да не ути че на ре зул та те на ци о нал ног ти ма. Нај ве ћи про блем је не до ста так ква ли тет них стре ла ца, од но сно игра ча ко ји во де игру
на Са бор ном тр гу у кре мљу 13. апри ла је по пр ви пут ове го ди не из ве де но све ча но по стро ја ва ње и де фи ле гар диј ске пе ша ди је и ко њи це.
гар да је то ком све ча ног де фи леа мо ско вља ни ма ко ји су до шли на це ре мо ни ју при ка за ла не ко ли ко атрак тив-
них стро је вих рад њи и из у зет ну уме шност у ру ко ва њу ка ра би ни ма. ко њи ца је из ве ла тзв. ко њич ки ка ру сел.
Од са да је ова кву це ре мо ни ју мо гу ће ви де ти тач но у под не по мо сков ском вре ме ну сва ке су бо те све до ок то бра.