Копирница „обојених револуција“ ради нон-стоп Мени је битна судбина Грка, Бугара и Срба стр. 6-7 стр. 12-16 Македонија Константин Малофејев: ЈУН 2015. Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај Дух победника пламти у нама Народ је преплавио московске улице 9. маја после Параде Победе, носећи фотографије својих дедова и прадедова који су допринели победи над фашизмом у Другом светском рату. Акција „Бесмртни пук“ окупила је у Москви преко 500 000 људи. Четири сата је река потомака пролазила Црвеним тргом. Било је и делегација из иностранства. У српској делегацији је била и наша сарадница. „Руска реч“ објављује њену репортажу са лица места. ФОТОГРАФИЈA: ВОЈИСЛАВ ИВАНКОВИЋ
Russia Beyond the Headlines, Serbian edition, distributed with Geopolitika
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Дух по бед ни ка плам ти у на ма
На род је пре пла вио мо сков ске ули це 9. ма ја по сле Па ра де По бе де, но се ћи фо то гра фи је сво јих де до ва и пра де до ва ко ји су до при не ли по бе ди над фа ши змом у Дру гом свет ском ра ту. Ак ци ја „Бе смрт ни пук“ оку пи ла је у Мо скви пре ко 500 000 љу ди. Че ти ри са та је ре ка по то ма ка про ла зи ла Цр ве ним тр гом. Би ло је и де ле га ци ја из ино стран ства. У срп ској де ле га ци ји је би ла и на ша са рад ни ца. „Ру ска реч“ об ја вљу је ње ну ре пор та жу са ли ца ме ста.
ФО
ТО
ГР
А Ф
И ЈA
: ВО
ЈИ С
ЛА
В И
ВА
Н К
О В
ИЋ
2
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH об ја вљу је 29 но вин ских до да та ка у 26 зе ма ља са укуп ном ме сеч ном чи та лач ком пу бли ком од 33 ми ли о на љу ди, а та ко ђе одр жа ва 22 сај та на 16 је зи ка.
Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“.
АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КОпред сед ник ре дак циј ског са ве та ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“
ПА ВЕЛ НЕ ГО И ЦАге не рал ни ди рек тор ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“
ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИНглав ни уред ник ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“
ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВиз да вач и ди рек тор RBTH
ПА ВЕЛ ГО ЛУБглав ни уред ник до да та ка RBTH
ВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИге не рал ни про ду цент RBTH, из вр шни уред ник за Бал кан
МИ ЛАН РА ДО ВА НО ВИЋјезички уредник
JЕКАТЕРИНА ТУ РИ ШЕ ВАза ме ник из вр шног уред ни ка за Бал кан
ОЛ ГА АЗИ МО ВАуред ник срп ске ре дак ци је RBTH
БО ЈА НА МИ ШКО ВИЋ,МА ЈА ЈОН ЧИЋ,РУ ЖИ ЦА РА ДОЈ ЧИЋ,ИВА НА КНЕ ЖЕ ВИЋпре во ди о ци
АН ДРЕЈ ШИ МАР СКИглав ни ди зај нер
АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВди рек тор фо то гра фи је
НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВуред ник фо то гра фи је
JУЛИЈА ГО ЛИ КО ВАди рек тор оде ље ња за мар ке тинг и огла ша ва ње
Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: [email protected] * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на [email protected].
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
политика и друштво
Пратите:Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу
ruskarec.ru/subscribe
Len ta.ru
Не при ја тељ ском по ли ти ком пре ма Ру си ји цр но гор ске вла сти мо гу лиши ти сво ју зе мљу глав ног из во ра при хо да.
П о сле оп ту жбе ми ни стра спољних по сло ва Цр не Го ре Игора Лук ши ћа да Ру си ја „де стаби ли зу је си ту а ци ју“ у Цр ној Го ри из био је ди пло мат ски скан дал. Ин тер нет бру ји о
то ме ка ко Лук шић тра жи да га Не мач ка за шти ти од Ру си је и да НА ТО и Европ ска уни ја при ме Цр ну Го ру што пре, а за узврат обе ћа ва да ће и убу ду ће по др жа ва ти све санк ци је и ак ци је про тив Мо скве. Пре са мо не ко ли ко го ди на ова ква вест би из гле да ла као пот пу ни ап сурд. Руси ју и Цр ну Го ру по ве зу ју ви ше ве ков ни брат ски од но си, као и чвр сте еко ном ске и кул тур не ве зе. Пре ми јер Ми ло Ђу кано вић и дру ги ви со ки цр но гор ски званич ни ци мо ли ли су у Мо скви Вла ду РФ и ру ске по слов не кру го ве да у име „веков ног брат ства“ по др же ин ве сти ци ја ма сла бу цр но гор ску еко но ми ју. То се и до го ди ло. По сле одва ја ња од Срби је 2006. го ди не бив ша си ро ма шна југо сло вен ска про вин ци ја по ста ла је је дан од европ ских шам пи о на у ино стра ним ин ве сти ци ја ма по гла ви ста нов ни ка, и то упра во за хва љу ју ћи ру ском нов цу. Ру си су за не ко ли ко го ди на ин ве стира ли у еко но ми ју Цр не Го ре пре ко две ми ли јар де евра. Круп ни би знис је улагао у ме та лур ги ју и екс пло а та ци ју сиро ви на, у из град њу хо те ла и ту ри стич ке ин фра струк ту ре. Хи ља де гра ђа на Ру сије ку пи ло је не крет ни не у цр но гор ским од ма ра ли шти ма. Чак је би ла ство рена и зо на сло бод не тр го ви не из ме ђу две ју зе ма ља. Си ту а ци ја се на гло из ме ни ла по сле 2010. го ди не. Та да су вла сти Цр не Го ре, и по ред про те ста ве ћи не ста нов ни штва, усме ри ле сво ју по ли ти ку у прав цу уласка у НА ТО, ко ји је бом бар до вао зе мљу 1999. го ди не, и у Европ ску уни ју. Ка ко ка жу ди пло ма те, ру ко вод ству зе мље је дис крет но по ста вљен кључ ни услов – да се Цр на Го ра „очи сти“ од ру ског ути ца ја ко ји је ов де, по тра ди ци ји, био ве ли ки. Пр ви сиг нал за уз бу ну би ло је де мон стратив но од би ја ње по ли ци је да се уме ша у
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!
/ruskarec /ruskarec
3
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
кон фликт ру ских вла сни ка „Же ле за ре“ у Ник ши ћу и рад ни ка, и да спро ве де истра гу по во дом де то на ци је екс пло зи ва под мет ну тог под ауто мо бил ге не рал ног ди рек то ра „Же ле за ре“. На кра ју је компа ни ја би ла при ну ђе на да хит но на пу сти Цр ну Го ру, а вла сти су пре о те ле фа бри ку и про да ле је ен гле ској фир ми. Ка сни је је Вла да Цр не Го ре пре о те ла и нај ве ће пред у зе ће у зе мљи – „Ком би нат алу ми ни ју ма Под го ри ца“ (КАП), ко ји је кон тро ли са ла ком па ни ја Оле га Де ри паске. Пред у зе ће је за тим про да то за симбо лич ну це ну ло кал ном „бо су“ Ве се ли ну Пе јо ви ћу, ко ји са да, ка ко пи шу цр ногор ски ме ди ји, пре го ва ра са европ ским ком па ни ја ма о про да ји фа бри ке за 100 ми ли о на евра. Ру ски су вла сни ци хо те ла „Ава ла“ у Бу дви – јед ног од нај лук су знијих хо те ла Цр не Го ре – по за вр шет ку њего ве из град ње јед но став но ни су пу ште ни у зе мљу, то бо же за то што је у њи хо вом од су ству би знис пре ре ги стро ван на локал не „бо со ве“. Ту ри стич ки ком плекс „Астра Мон те не гро“ из ме ђу Бу две и Бечи ћа, ко ји је до по ло ви не из гра дио Сергеј По лон ски, по од лу ци ло кал ног су да је кон фи ско ван у ко рист др жа ве и про дат дру гој ком па ни ји. Ру ским ком па ни ја ма да нас ни је до пуште но да уче ству ју у при ва ти за ци ји локал них аеро дро ма, као ни у тен де ри ма за из град њу елек тра на. Са по сле ди ца ма Ђу ка но ви ће ве по ли ти ке су о чи ли су се и обич ни гра ђа ни Ру си је, вла сни ци цр ногор ских не крет ни на. По ли ци ја не жу ри да спро ве де ис тра гу пљач ки и кра ђа по ста но ви ма ко је су по ста ле че ста по ја ва,
као ни ма сов них афе ра у обла сти не кретни на, чи је су жр тве гра ђа ни Ру си је. Зву чи па ра док сал но, али ру ске власти до по след њег тре нут ка ра ди је ни су обра ћа ле па жњу на та кву не при ја тељски на стро је ну по ли ти ку. Цр на Го ра је деј ство ва ла са ан ти ру ских по зи ци ја, а у су шти ни је и да ље жи ве ла од ру ског нов ца, јер го то во тре ћи ну бу џе та зе мље чи не при хо ди од ру ских ту ри ста. Са мо у то ку про шле го ди не у Цр ној Го ри је бо рави ло око 400 000 го сти ју из Ру си је (30% од укуп ног бро ја ту ри ста ко ји по се ћу ју Цр ну Го ру). Пре ма нај скром ни јим проце на ма, Ру си су у цр но гор ску др жав ну ка су до не ли по ла ми ли јар де евра, тј. више од две тре ћи не укуп них при хо да од
ту ри зма, ко ји из но се 730 ми ли о на евра. Ме ђу тим, стр пље ње је по све му су де ћи на из ма ку. Ми ни стар ство обра зо ва ња Ру си је већ је јав но са оп шти ло да се затва ра ју лет њи кам по ви у цр но гор ском Тив ту, а Ру ска ва тер по ло фе де ра ци ја прене ла је лет ње тре нин ге сво јих клу бо ва из Тив та у при ја тељ ску Ср би ју. И то ма ло пред у зе тих ме ра би ло је до вољ но да власни ци хо те ла у Тив ту већ поч ну да го во ре о то ме ка ко је при лив ту ри ста из Ру си је сма њен за 80%. Са вет ник пред сед ни ка Ру си је Сер геј Глазјев из нео је да ле ко ра ди кал ни ји пред лог: да се знат но сма њи број чар терле то ва, а то је 90% свих ле то ва у Цр ну Го ру. По ње го вом ми шље њу, те ави о не тре ба иско ри сти ти за раз вој до ма ће ту ри стич ке ин ду стри је – мо же се, на при мер, по већа ти број ре дов них и чар терле то ва на Крим и у гра до ве цр но мор ске ри ви је ре. Ако се то до го ди, Цр на Го ра у на ред ној се зо ни мо же оста ти без ру ских ту ри ста, а са мим тим ће њен бу џет оста ти без трећи не при хо да. На тај на чин зе мља, за чи ју је еко но ми ју ту ри зам глав ни из вор прихо да и чи ји дуг из но си ско ро 60% бру то до ма ћег про из во да, мо же до жи ве ти финан сиј ски ко лапс.
Са мо у то ку про шле го ди не у Цр ној Го ри је
бо ра ви ло око 400 000 го сти ју из Ру си је (30% од укуп ног бро ја ту ри ста ко ји по се ћу ју Цр ну Го ру). Пре ма нај скром ни јим про це на ма, Ру си су у цр но гор ску др жав ну ка су до не ли по ла ми ли јар де евра, тј. ви ше од две тре ћи не укуп них при хо да од ту ри зма, ко ји из но се 730 ми ли о на евра.
Шта ће Цр на Го ра без ру ских ту ри ста?
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
ВО
СТ
И“
Пре ма по да ци ма Ин сти ту та за екс пе ри мен тал ну
еко но ми ју и фи нан си је Мо сков ског др жав ног уни вер зи те та (МГУ), у слу ча ју фор си ра не евро ин те гра ци је еко но ми ја Цр не Го ре у на ред них де сет го ди на би ће оште ће на нај ма ње за 1,5 ми ли јар ди до ла ра.
4
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Пи ше: Дан ка Ра до ва но вић
На род је пре пла вио мо сков ске улице 9. ма ја по сле Па ра де По бе де, носе ћи фо то гра фи је сво јих де до ва и пра де до ва ко ји су до при не ли побе ди над фа ши змом у Дру гом светском ра ту. Ак ци ја „Бе смрт ни пук“ оку пи ла је у Мо скви пре ко 500 000 љу ди. Че ти ри са та је ре ка по то мака про ла зи ла Цр ве ним тр гом. Би ло је и де ле га ци ја из ино стран ства. У срп ској де ле га ци ји је би ла и на ша са рад ни ца. Об ја вљу јемо ње ну репор та жу са ли ца ме ста.
„Бе смрт ни пук“ ве ћи од ар ми је
„Бе смрт ни пук“ оку пља по том ке уче сни ка Дру гог свет ског ра та на дахну те под ви гом сво јих ба ка и пра ба ка, де до ва и пра де до ва ко ји су угра
ди ли сво је жи во те у по бе ду над фа шизмом. Ове го ди не, по во дом ју би лар не 70. го ди шњи це По бе де, „Бе смрт ном пу ку“ је пр ви пут омо гу ће но да про ђе Цр ве ним тр гом од мах по сле Па ра де По бе де. И до го ди ло се чу до – пук је пре ра стао у ди ви зи ју, тач ни је, у чи та ву ар ми ју! Окупи ло се ви ше од по ла ми ли о на љу ди са фо то гра фи ја ма чла но ва сво јих по ро дица. До шли су и љу ди из Ср би је, Пољ ске, Шпа ни је, Укра ји не, би ла је чак и гру пи ца из Ин ди је. Сви смо ми про не ли мо сковским ули ца ма и Цр ве ним тр гом сли ке на ших пре да ка ко ји су угра ди ли се бе и сво је жи во те у бор бу про тив фа ши зма у Дру гом свет ском ра ту.
То пли на брат ског на ро да „Дра го ми је што смо и ми, Ср би, имали мо гућ ност да узме мо уче шћа у овом гран ди о зном до га ђа ју“, ка же Бла го ја Ђукић из Ко зар ске Ду би це (Ре пу бли ка Српска). „На вој ној па ра ди су уче ство ва ли срп ски гар ди сти, а ево и ми по сле њих уче ству је мо у овом не ве ро ват ном тријум фал ном хо ду. Ме ни је ве ли ка част што мо гу да но сим фо то гра фи ју сво га де де, по ко ме сам до био име“, по но сан је Бла го ја.Јед на Срп ки ња, Со фи ја Ми ло ва но вић из Ла за рев ца, се ти ла се да окре не ру ску заста ву на о па ко и та ко до би је срп ску тробој ку, са мо без гр ба, ко ју смо за тим но сили у на шој гру пи. Ру си су од мах по че ли да не го ду ју и зах те ва ли су да окре не мо
ру ску за ста ву ка ко тре ба, али ка да смо им ре кли да је то са да срп ска за ста ва и да смо ми Ср би, оду ше вље но су го во рили: „О, бра ћо Ср би! Сва ка вам част (рус. `мо лод цы`)! Хва ла вам што сте до шли! Шта има но во код вас у Ср би ји?“ И од мах мно ги по же ле ше да се сли ка ју са на ма. Ме ни при ђе јед на по гу ре на ба ка, чу ла је да смо Ср би, па ка же на ру ском: „Ви сте на ша бра ћа, ми вас мно го во ли мо! Хва ла вам што сте до шли!“ Ја по ку шах да јој обја сним ка ко ми, Ср би, во ли мо Ру се, а она ће: „Зна мо ми све то, пра ти мо ми до га ђаје у Ср би ји. И ми мно го во ли мо Ср би ју и срп ски на род... А ја се зо вем Ми ли ца. Мо ји ро ди те љи су мно го во ле ли Ср бе и њи хо ву исто ри ју, па су ми да ли име по срп ској кње ги њи Ми ли ци. А мо ја уну ка учи срп ски је зик, ево упо знај те се!“ И тако – не бро је но пу та, са сви ма ко ји су нам при ла зи ли. Ште та је што ни смо сти гли са сви ма да се сли ка мо. Тре ба ло је до жи ве ти ту љу бав и то пли ну ко ју су нам ука за ли обич ни Ру си, по том ци сво јих ве ли ких пре да ка.
Нај ста ри ји и нај мла ђи На про зор јед не згра де из ла зи ве о ма стари де ки ца ве те ран и ма ше по вор ци, осмеху ју ћи се. Ми му ма ше мо и уз ви ку је мо: „Жи ве ли рат ни ве те ра ни!“, „Хва ла Вам за по бе ду!“ итд. Из сто ти не хи ља да гр ла про ла ма се гро мо гла сно „Ура!“, а де ки ца сто ји и ма ше це лој ко ло ни, по здра вља нас. Он је стар и си гур но не би мо гао да
из др жи тај на пор, али ми смо мла ди, па смо иза шли и у ње го во име. У ко ло ни има пу но ма ле де це. Не ка од њих има ју вој нич ку ка пу... И де ца но се сли ке сво јих де до ва и пра де до ва, и кора ча ју чвр сто, ра ме уз ра ме са од ра слима. И они кли чу „Ура!“ за јед но са це лом по вор ком. Умор их хва та не где на по ла пу та, па их ро ди те љи узи ма ју у на руч је. Је дан ма ли шан од 78 го ди на да је ин тервју Пр вом ка на лу:„Са ким си до шао да нас?“„До шао сам са…“ (са де ком) – ша пу ћу му от по за ди.„Ка ко се звао твој де ка?“„Мој де ка се звао де да Ко ља. Хо ћу да вам ис при чам ка ко је он про шао кроз рат, Вели ки отаџ бин ски рат“, отег ну тим де чијим гла си ћем при ча…„Да ли је био ра њен?“„Да, био је ра њен“, за ми шље но од го ва ра де чак. „Пр во су га ра ни ли у ру ку, али то је би ла ла ка по вре да. А он да су га ра ни ли пра во у гру ди!“ при ча он на гла ша ва ју ћи то „пра во у гру ди“, „Тач но ов де. А он да, то је би ло мно го те шко да се из ле чи. На Но ву Го ди ну вра тио се на фронт и на ставио да ра ту је“.
Ср би, Укра јин ци, По ља ци... Наш део ко ло не већ сту па на кал др му Цр ве ног тр га. Са ле ве стра не цр ве ни се згра да Исто риј ског му зе ја, а са де сне – зи ди не Кре мља. Пе ва мо „Ка ћу шу“ за једно са Ру си ма. Од јед ном не ко вик не из
политика и друштво
Дух по бед ни ка плам ти у на ма
5
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
да љи не: „Жи ве ли ју го сло вен ски пар тиза ни!“ И од мах за тим гро мо гла сно „Ура!“ про не се се кроз ко ло ну. За тим не ко од на ших уз вик ну: „Жи ве ло ру скосрп ско брат ство!“, и опет „Ура!“, па „Сла ва Ру сији! Сла ва Ср би ји!“, па „Ру си и Ср би браћа за у век!“ „Жи вео пред сед ник Пу тин!“ итд., итд. По вор ка се ори ла, нај гла сни је до са да. При ла зи ли су нам са свих стра на: „До бро до шли, бра ћо Ср би! Хва ла вам!“ Не ки нам ни су ни шта го во ри ли, са мо су ко ра ча ли ра ме уз ра ме са на ма и осме хива ли се кад би их не ко од нас по гле дао. При ђе нам јед на же на и на чи стом српском је зи ку ре че: „Ви сте Ср би? Ода кле сте? Сва ка вам част!“ Пи та мо је от куд та ко до бро зна срп ски. Ка же да је уда та за Ср би на и да мно го во ли Ср би ју. Упо зна је нас са сво јим му жем: „Знаш ли да су ово Ср би?“ „Знам, чуо сам их већ“, од го ва ра он. Ка ко нас не би чуо ка да смо у це лој по вор ци би ли нај гла сни ји!Те жак по сао су има ли ру ски во лон те ри. Мо ра ли су да нас др же на оку пу, да па зе на стра не др жа вља не, да се не ко не из гу би у огром ној гу жви. Упо зна ли смо се са Поли ном Ју ра со вом, 18го ди шњом Мо сковљан ком. Она нам је ка сни је ис при ча ла ка ко је по сле олим пи ја де у Со чи ју по желе ла да бу де во лон тер, а за тим је на сту пио Дан По бе де и њен сан се оства рио.„Би ло је ве о ма ле по!“ ка же По ли на. „Упозна ла сам но ве љу де, сте кла не про це њиво ис ку ство тим ског ра да. По себ но је би ло за ни мљи во док смо че ка ли на ше
де ле га ци је. Сви смо се фо то гра фи са ли, раз го ва ра ли, осе ћа ли смо се као тим.“ Дру га во лон тер ка, Дар ја Кре мљо ва, шармант на Ру ски ња ду ге пла ве ко се, пре ак ци је нам је по мо гла да од штам па мо сли ке на ших пре да ка. Ка же да је одав но хте ла да уче ству је у ор га ни за ци ји не ког до га ђа ја по во дом Да на По бе де, и да не како ода по част ве те ра ни ма. Ни је ус пе ла да при пре ми фо то гра фи је сво јих пре да ка, па са ма ни је уче ство ва ла у „Бе смрт ном пу ку“, и за то се при ја ви ла као во лон тер. „Же ле ла сам да по мог нем љу ди ма из иностран ства ко ји су пре ва ли ли хи ља де кило ме та ра да би до шли на овај до га ђај“, ка же Дар ја. „Ни ко ни је оче ки вао да ће уче ство ва ти та ко ве ли ки број љу ди. Сви смо ми сли ли да ће на ак ци ју до ћи 170 000 љу ди, па и та број ка нам је из гле да ла неве ро ват но. Али по сле лич ног при су ства у по вор ци схва ти ла сам да нас је би ло не ко ли ко сто ти на хи ља да! То ни је са мо нео бич но, то је за па њу ју ће! Та ко ве лики број љу ди се ску пио на истом ме сту у исто вре ме, сви са истим по ри вом и истим ци љем: да ода ју по шту по ги ну лима и да нас све под се те ка квом смо це ном ми, то ли ки на ро ди, пла ти ли ову По бе ду. Дар ју је још ви ше из не на ди ло што су „у та ко те шком по ли тич ком тре нут ку“ на овај ве ли ки пра зник до шли љу ди из свих кра је ва пла не те: Ср би из Ср би је и Бо сне, Ка на ђа ни, Аме ри кан ци, Аустра ли јан ци, Фран цу зи, Шпан ци, Ита ли ја ни, Укра јинци, По ља ци, Ен гле зи, Ки не зи...
„И сви су они до шли са истим по ривом“, ка же Дар ја. „Са истим за но сом, са за хвал но шћу сво јим ро ђе ни ма ко ји су ра то ва ли и по бе ди ли у стра шно те шком ра ту, пу ном жр та ва. И сви смо ми за јед но уче ство ва ли у `Бе смрт ном пу ку`! Хва ла им за то! Ве о ма је при јат но зна ти да у све ту по сто ји та ко ве ли ки број бли ских љу ди!“Но ви нар и во ди тељ из Оде се Алек сан дар Ве тров од лу чио је да за јед но са дру гим сво јим зе мља ци ма узме уче шћа у овој акци ји. „За ̀ Бе смрт ни пук` сам са знао још пре не ко ли ко го ди на, док ру ска те ле визи ја још ни је би ла за бра ње на у Укра ји ни. Иде ја је оста ви ла на нас ве ли ки ути сак, та ко да се по ја ви ла же ља да ор га ни зу је мо не што слич но и у хе рој ском гра ду Одеси. Али, до шло је до ору жа ног др жав ног пре вра та... Сви мо ји де до ви и пра де до ви су ра то ва ли. За то сам и ја узео уче шћа у ак ци ји `Бе смрт ног пу ка` ка ко бих им одао по шту. То је пи та ње ча сти.“Гру па из Пољ ске би ла је ве о ма упе ча тљива. У њој су би ли углав ном ста ри ји љу ди и је дан мла дић. Мно го им је би ло за нимљи во да при ча ју са на ма, Ср би ма. Је дан ста ри пи лот је све вре ме при чао на пољском, а ми на срп ском или ру ском, ка ко је ко умео, и та ко смо се спо ра зу ме ва ли. Че сто је го во рио ка ко сви ми го во ри мо је дан исти сло вен ски је зик и да се за то раз у ме мо и во ли мо. Раз го ва ра ли смо са пен зи о ни са ним пуков ни ком пољ ске ар ми је, док то ром еконо ми је Та де у шом Ко ваљ чи ком. Он је дошао у уни фор ми. „Љу ди гле да ју уни фор му“, ка же пу ковник. „Же ле да бар не ко бу де у уни фор ми. Ако са мо до ђу ци ви ли, то ни је то. За нимљи ви је је ако до ђу и вој на ли ца.“
Са чу ва ти се ћа ње у ср цу „Ова ак ци ја има ве ли ки за да так“, ка же Та де уш. „Она тре ба да са чу ва у ср ци ма омла ди не се ћа ње на ве те ра не. `Бе смртни пук` је гра ђан ски по крет. Без јед ног та квог по кре та не мо гу ће је уду би ти се у ду шу на ро да… Мла де ге не ра ци је ће крену ти сто па ма ста рих, ко ји по ла ко од ла зе на не бо.“ Ак ци ја „Бе смрт ни пук“ одр жа на је и у мно гим дру гим гра до ви ма Ру си је и у још 16 др жа ва све та, па чак и у До њец ку и Луган ску. Укуп но 3 ми ли о на љу ди иза шло је на ули це сво јих гра до ва и по ка за ло снагу и моћ ве ли ког ру ског на ро да и свих дру гих на ро да ко ји су се ра ме уз ра ме са Ру си ма бо ри ли и из бо ри ли за сло бо ду.
Дух по бед ни ка плам ти у на маФ
О Т
О Г
РА
ФИ
ЈЕ: В
О ЈИ
СЛ
АВ
ИВ
АН
КО
ВИ
Ћ
6
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Пи ше: Јев ге ниј Кру ти ков, „Взгляд“
Са да шњи до га ђа ји у Ма ке до ни ји го то во су по све му иден тич ни са оним што се пре две го ди не до га ђало у Укра ји ни. Све као да је ис копи ра но у два при мер ка, са мо што је овом „дру гом при мер ку“ при до дат ал бан ски фак тор.
Ма ке до ни ја је још јед на у ни зу зе ма ља ко ја је „из чи ста ми ра“ до би ла свој Мај дан. Ор га ни за то ри от по ра у цен тру Ско пља ни су хте ли да лу па ју гла ву
и из ми шља ју не што но во. Па ро ле су до бо ла по зна те: „Ма ке до ни ја је Евро па“ и „Тра жи мо остав ку Вла де“. Чак се и реч „трг“ („пло штад“) на ма ке дон ском из гова ра исто као и на укра јин ском.Не по сред не и по сред не па ра ле ле да нашње си ту а ци је у Ма ке до ни ји са си ту аци јом ко ја је пре две го ди не ство ре на у Укра ји ни јед но став но бо ду очи. До га ђа ји као да су умно же ни у ко пир ни ци. Као и у пр вим да ни ма Мај да на у Ки је ву, орга ни за то ри ма ке дон ског про те ста су од по чет ка ра ди ли на то ме да ство ре утисак што ве ће ма сов но сти го ми ле ко ја их по др жа ва. И као што у Ки је ву у по чет ку ни је ни би ло ни ка кве го ми ле, та ко се ни у Ско пљу ни је по ја ви ло 100 000 де монстра на та, ка ко је на ја ви ла опо зи ци ја. Пр вог да на (18. ма ја) у ју тар њим ча сови ма на Бу ле ва ру Илин ден оста ло је око
две хи ља де љу ди, а „гланц“ но ви ша то ри, као и у Ки је ву, би ли су пра зни, али су ства ра ли ути сак ма сов но сти.И са ми ли де ри ма ке дон ског Мај да на нео до љи во под се ћа ју на сво је укра јин ске „ко ле ге“. На че лу опо зи ци о не Со ци јал де мократ ске стран ке Ма ке до ни је је ми ли о нер и оли гарх Зо ран Заев. Он је обе ћао да ће „про тест би ти ми ран и без на си ља“, што су мно го пу та у по чет ку обе ћава ли и ли де ри ки јев ског Мај дана. Ис ку ство свих прет ход них „мај да на“, ме ђу тим, не ули ва на ду да ће обе ћа ње би ти ис пуње но. Уто ли ко пре што је кри за у Ма ке до ни ји од са мог по чет ка би ла ство ре на по сле ору жа ног су ко ба вла сти и ал бан ских те рори стич ких бан ди ко је са Ко со ва ула зе на те ри то ри ју Ма ке до ни је. Та си ту а ци ја је ве штач ки претво ре на у ан ти вла дин про тест, исто као што су укра јин ски еко ном ски про бле ми ве штач ки тран сфор ми са ни у пре врат чи ји је циљ био свр га ва ње пред сед ни ка Ја ну ко ви ча.Не тр пе љи вост знат ног де ла ста нов ништва пре ма ак ту ел ној вла сти та ко ђе је мо ме нат по ко ме је са да шња Ма ке до ни ја бли ска Укра ји ни из 2014. го ди не. Ак тивно је и уче шће омла ди не, по себ но студе на та, ко ји за ко му ни ка ци ју ко ри сте дру штве не мре же. „Сту дент ска прак са“ во ди по ре кло још из до ба бе о град ских
про те ста и са да већ чу ве не ор га ни за ци је „От пор“, а у Ки је ву је она до сти гла та кве раз ме ре да су сту дент ки ње сво јим ру ка ма при пре ма ле „мо ло то вље ве кок те ле“.Још је дан фак тор сро дан Укра ји ни је ап со лут ни ути цај стра них си ла на дога ђа је у зе мљи. У ма ке дон ском слу ча ју су то це лих шест ам ба са да – САД, ЕУ и во де ћих за пад но е вроп ских зе ма ља – које ко ле ги јал но упра вља ју опо зи ци јом. У ки јев ској ва ри јан ти је би ла до вољ на са мо јед на ам ба са да – аме рич ка. Али та мо Вашинг тон због бли зи не Ру си је ни је имао мно го по ве ре ња у Евро пља не. Стал не кон сул та ци је ли де ра опо зи ци је За е ва у згра да ма по ме ну тих ам ба са да вер на је ко пи ја по на ша ња ли де ра ки јев ског Мајда на, ко ји су у ам ба са ду САД од ла зи ли као на по сао.Сле де ћа слич ност са укра јин ском си туа ци јом у Ма ке до ни ји је ко руп ци ја. Зоран За ев, до ду ше, оп ту жу је власт за још ве ће гре хе – твр ди да се у Ма ке до ни ји при слу шку је пре ко 20 000 гра ђа на. Вла да са сво је стра не опе ри ше до ка зи ма ко ји
погледи
Ко пир ни ца „обо је них ре во лу ци ја“ ра ди нон-стоп
И са ми ли де ри ма ке дон ског Мај да на нео до љи во
под се ћа ју на сво је укра јин ске „ко ле ге“. На че лу опо зи ци о не Со ци јал де мо крат ске стран ке Ма ке до ни је је ми ли о нер и оли гарх Зо ран За ев. Он је обе ћао да ће „про тест би ти ми ран и без на си ља“, што су мно го пу та у по чет ку обе ћа ва ли и ли де ри ки јев ског Мај да на.
7
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
омо гу ћа ва ју да се За ев оп ту жи за при прему др жав ног пре вра та, и то у за ве ри са дру гим моћ ним др жа ва ма. Исто су та ко и укра јин ске вој не струк ту ре уочи од лучу ју ће фа зе Мај да на рас по ла га ле свим до ка зи ма уме ша но сти ли де ра опо зи ци је у при пре му пре вра та уз са деј ство америч ке ам ба са де.И нај зад, ма ке дон ског пре ми је ра и даље окру жу је ма ња гру па љу ди ко ји ни су спрем ни да по га зе сво је прин ци пе. За
раз ли ку од Укра ји не, пре ми јер Гру ев ски је ус пео да у Ско пљу ор га ни зу је кон трами тинг по др шке Вла ди, док се Ја ну кович сво је вре ме но ни је од ва жио да пру жи озби љан от пор ли бе рал ном Мај да ну и ор га ни зу је не што слич но, јер се бо јао да ће та ко иза зва ти кр во про ли ће.Не до вољ но ја сно де фи ни са не по ли тич ке по зи ци је обе ју стра на су још јед на директ на па ра ле ла са Укра ји ном. Ни влада ју ћа ко а ли ци ја ни со ци јал де мо крат ска опо зи ци ја не мо гу да по ну де ни шта осим апа тич них и је два сро че них па ро ла. И јед ни и дру ги се на ре чи ма за ла жу за европ ску ин те гра ци ју. Ја ну ко вич је тако ђе до по след њег тре нут ка по тврд но кли мао гла вом сви ма ко ји су ве ро ва ли у сре ћан за јед нич ки жи вот са Евро пом, а ни су ве ро ва ли у еко ном ски мо дел инте гра ци је. Ма ке дон ска вла да је у том погле ду ра њи ви ја. Опо зи ци ја се још ни је по ка за ла на том по љу (а са мим тим ни осра мо ти ла), та ко да има из ве сну „за лиху“ по ве ре ња, на ро чи то ме ђу сту ден ти ма и ста нов ни ци ма ве ћих гра до ва, ко ји су на Бу ле вар Илин ден иза шли у шор цеви ма и, као да је пра зник, из не ли ра ки ју, ви но и ме зе. Кар не вал ска кул ту ра је и на ки јев ском Мај да ну би ла из у зет но до бро за сту пље на.За ев отво ре но ра чу на на по др шку ради кал ног де ла ал бан ског ста нов ни штва Ма ке до ни је и Ко со ва. Отуд и ал бан ске за ста ве на ми тин зи ма опо зи ци је, док се на кон тра ми тин ге по др шке вла ди из но се за ста ве Ма ке до ни је и Ср би је. Исто тако су се на ки јев ском Мај да ну ви јо ри ле де се ти не за ста ва „са ве знич ких зе ма ља“ Гру зи је, Ли тва ни је, Пољ ске и Европ ске уни је, док су про тив ни ци Мај да на на исто ку Укра ји не по ди за ли за ста ве Ру си је.Шта мо же би ти ствар ни раз лог нео че кива ног из би ја ња ма ке дон ског Мај да на? И САД и За пад на Евро па су пре не ко ли ко ме се ци из не на да схва ти ле да бал кан ске др жа ве по но во по чи њу да из ми чу њи ховој сфе ри ути ца ја, и по ред то га што су, ре кло би се, под то тал ном кон тро лом. У Укра ји ни је за пад ни свет био шо киран нео че ки ва ним од би ја њем Вик то ра
Ја ну ко ви ча да пот пи ше спо ра зум, иако је Европ ска уни ја, ка ко се чи ни ло, фак тички за де ну ла Укра ји ну за по јас. Са свим је уме сно раз ма тра ти и вер зи ју по ко јој се си ту а ци ја у Ма ке до ни ји де ста би ли зу је због то га што ма ке дон ска вла да же ли да уче ству је у ру ским пла но ви ма ве за ним за из воз га са. На исти на чин је Мај дан био ко нач но ис про во ци ран и у Ки је ву, по сле ру ске фи нан сиј ске по ну де ко ју Ја ну ко вич ни ка ко ни је мо гао да од би је.Нај у па дљи ви ја раз ли ка из ме ђу си ту а ције у Ма ке до ни ји и Укра ји ни је ал бан ски фак тор. Про ши ри ле су се гла си не да су на чел ник тај не по ли ци је Са ша Ми јал ков и ње го ви љу ди би ли у бли ским од носи ма са дру гим ко сов ским бан ди ти ма, тј. упра во са гру пом ко ја је 21. апри ла за у зе ла ка ра у лу у се лу Го шин це. Већ тада су мно ги обра ти ли па жњу на крај њу те а трал ност тих до га ђа ја. Ни ко ни ког ни је ни хтео да уби је, са мо су се на пада чи свој ски по тру ди ли да уте ра ју људи ма страх у ко сти и да при ву ку па жњу ме ди ја.Ал бан ски од ре ди из Ко со ва су прак тично иде а лан ин стру мент за де ста би лиза ци ју све га око се бе. Ти љу ди још увек жи ве за те о ри ју „мно штва ал бан ских држа ва“ и за иде ју „Ве ли ке Ал ба ни је“. Ко је пр ви са њи ма сту пио у кон такт и са ка квим ци љем? Да ли је то био сам преми јер Гру ев ски, са ци љем да те а трал но „уз др ма си ту а ци ју“ и ис ко ри сти гу жву ка ко би ли кви ди рао опо зи ци ју, или су то учи ни ле спољ не си ле са ци љем да збришу са му вла ду Гру ев ског? То ни је то ли ко ни ва жно. Мо жда је и јед но и дру го.Ва жно је пре све га то да са да по сто ји опасност од но вог ве ли ког ра та у ре ги о ну – ра та ко га се не бо ји са мо ло кал но станов ни штво, не го, по све му су де ћи, и чита ва Евро па. И дру го, вр ло је ве ро ват но да ће у уну тра шњи ма ке дон ски кон фликт би ти уву че ни и САД и Ру си ја. То се мо же до го ди ти са мо од се бе, као што до ми не по вла че јед на дру гу. А мо же и све сно, јер Мо сква мо жда не ће при ста ти да про гу та још јед ну „обо је ну“ ре во лу ци ју са ан тиру ским усме ре њем.
Ко пир ни ца „обо је них ре во лу ци ја“ ра ди нон-стоп
ИЛ
У С
ТР
А Ц
И ЈА
: АЛ
ЕК
СЕ
Ј И
ОР
Ш
За ев отво ре но ра чу на на по др шку ра ди кал ног
де ла ал бан ског ста нов ни штва Ма ке до ни је и Ко со ва. Отуд и ал бан ске за ста ве на ми тин зи ма опо зи ци је, док се на кон тра ми тин ге по др шке Вла ди из но се за ста ве Ма ке до ни је и Ср би је.
Ва жно је пре све га
то да са да по сто ји опа сност од но вог ве ли ког ра та у ре ги о ну – ра та ко га се не бо ји са мо ло кал но ста нов ни штво, не го, по све му су де ћи, и чи та ва Евро па.
8
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Пи ше: Дми триј Ба бич
Про за пад не при ста ли це „обо је не ре во лу ци је“ у Ма ке до ни ји упу шта ју се у опа сну игру – де ста би ли зу ју етнич ки и кул тур но не хо мо ге ну др жаву, не раз ми шља ју ћи о по сле ди ца ма.
Из не над но раз бук та ва ње но ве „обо је не ре во лу ци је“, ово га пу та у Ма ке до ни ји, де лу је као не што већ ви ђе но. Де се ти не хи ља да про те ста на та ко ји се у че ти ри ко ло не кре ћу пре ма
згра ди Вла де уоп ште не де лу ју из мо ждено од те шких усло ва жи во та. Ква ли тет ни ша то ри и звуч ни ци на ме сту про те ста очи глед но ни су до ма ће про из вод ње. Одне куд су се по ја ви ли аудиосним ци ко ји ком про ми ту ју ру ко вод ство зе мље... И „ме ђу на род на јав ност“ ре а гу је по већ уста ље ном сце на ри ју. Све го во ри у прилог то ме да ће се Европ ска уни ја, као и у слу ча ју са Укра ји ном 2013–2014. го дине, пра ви ти да не при ме ћу је узур пи ра ње по ли тич ке вла сти под ма ском на род ног улич ног „ве се ља“.Сад ви ше ни је пи та ње да ли се у Ма ке дони ји из во ди но ва „обо је на ре во лу ци ја“, јер су сви симп то ми већ очи глед ни. Пита ње је са мо чи ме је ма ке дон ска вла да, на че лу са пре ми је ром Ни ко лом Гру ев ским, та ко на љу ти ла САД и Европ ску уни ју. За што је про тив Ма ке до на ца при ме ње на тех но ло ги ја „обо је не ре во лу ци је“? Позна то је да Ма ке до ни ја зва нич но те жи да уђе у НА ТО и ЕУ, а де ве де се тих го ди на су за пад ни ме ди ји при ка зи ва ли бив шу југо сло вен ску ре пу бли ку Ма ке до ни ју као „при мер успе шног раз во ја“ и као су шту су прот ност су сед ној Ср би ји.
Ру ски ми ни стар спољ них по сло ва Сер геј Ла вров из нео је вер зи ју ко ја у овом тренут ку де лу је као је ди но ло гич на. За пад, на и ме, ка жња ва Ско пље за са рад њу са Мо сквом. „До га ђа ји у Ма ке до ни ји од ви
ја ју се у кон тек сту чи ње ни це да је Ско пље од ба ци ло по ли ти ку уво ђе ња санк ци ја Ру си ји, а та ко ђе у кон тек сту ма ке дон ске по др шке про јек ту га со во да ’Тур ски ток’, ко ме се про ти ве мно ге лич но сти у Бри се
погледи
За пад на ста вља „тур не ју“ по Бал ка ну
Не дав но су на о ру жа ни Ал бан ци на па ли Ку ма но во.
По ги ну ло је 8 ма ке дон ских по ли ца ја ца и 14 на па да ча. Пре жи ве ли на па да чи ни су скри ва ли сво ју же љу да ал бан ска ма њи на у Ма ке до ни ји до би је исту она кву „др жа ву у др жа ви“ ка ква је Ре пу бли ка Срп ска уну тар Бо сне и Хер це го ви не.
9
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
лу и са дру ге стра не оке а на“, прет по ставио је Ла вров у Бе о гра ду на за јед нич кој кон фе рен ци ји за но ви на ре са срп ским ко ле гом Иви цом Да чи ћем. Ни је ваљ да Ма ке до ни ја ка жње на због Руси је? На жа лост, Ла вро вље ве стреп ње су нај ве ро ват ни је оправ да не. Ва шинг тон је пре у зео оба ве зу да од ре ђу је ка да и ка кву по ли тич ку се тву тре ба оба ви ти на Бал кану, у Укра ји ни, или на Кав ка зу. Исти на, нај че шће из тог се ме на ни чу гра ђан ски ра то ви (нај но ви ји при мер је Укра ји на), али се тва ни ка ко не пре ста је, јер са оне стра не оке а на ни ко не сно си од го вор ност за те „при вре ме не по те шко ће“.
Ка ко Евро па гле да на то? На жа лост, ка да је у пи та њу бал кан ски ре ги он, ЕУ се стриктно др жи прав ца ко ји су за цр та ле САД. По слу шни ме ди ји гло бал ног „мејнстрима“ бр зо обез бе ђу ју ин фор ма ци о ну ло гисти ку, при ка зу ју ћи је дан или дру ги ре жим као „труо“, а ње го ве про тив ни ке као ан ђеле. Та ко је и у овом слу ча ју. „Франс прес“ са оп шта ва да се на про те сти ма у Ско пљу ви јо ре за ста ве свих ет нич ких за јед ни ца Ма ке до ни је, а „Рој терс“ спрем но до пу њу је ту вест, са оп шта ва ју ћи чи та о ци ма да се „на род ује ди нио про тив вла сти“. Та ква уве ра ва ња да су бу квал но сви као је дан уста ли про тив ли де ра ко ји не од го
ва ра За па ду ни су ни шта но во за за пад не ме ди је. Ми смо већ пре не што ви ше од го ди ну да на по во дом до га ђа ја у Укра ји ни слу ша ли уве ра ва ња да је сав на род је динствен у по др шци уче сни ци ма про те ста на Мај да ну. Та да су за пад не но вин ске и те ле ви зиј ске еки пе у Ки је ву вр ло радо ин тер вју и са ле екс тре ми сте са ис то ка Укра ји не ко ји су се бо ри ли про тив ак туел не вла сти. На ме ра је би ла да се ство ри ути сак ка ко су и за пад и ис ток Укра јине про тив Ру си је и ње ног ма ри о нет ског пред став ни ка у Ки је ву. Да љи до га ђа ји су, ме ђу тим, по ка за ли да то ни је истина. Ка да је на власт у Ки је ву до шао но ви, не де мо крат ски ре жим, ви ше ни је би ло мо гу ће да Ла вов и До њецк оста ну у ис тој др жа ви. Ис по ста ви ло се да су за пад ни ме ди ји за вре ме до га ђа ја на Мај да ну гово ри ли не и сти ну. Али то је не и сти на ко ја од го ва ра опо нен ти ма Ру си је, што зна чи да ни је ка жњи ва. Та ко је и у Ма ке до ни ји. Го во ре ћи о то ме ка ко се „на род ује ди нио про тив вла сти“, за пад ни ме ди ји гу ра ју под те пих пра ве про бле ме. У Ма ке до ни ји жи ви број на ал бан ска ма њи на. По след њи су ко би етнич ких за јед ни ца у Ку ма но ву окон ча ни су по чет ком 2000их. Не дав но су на о ружа ни Ал бан ци на па ли Ку ма но во. По гину ло је 8 ма ке дон ских по ли ца ја ца и 14 на па да ча. Пре жи ве ли на па да чи ни су скри ва ли сво ју же љу да ал бан ска ма њи на у Ма ке до ни ји до би је исту она кву „др жаву у др жа ви“ ка ква је Ре пу бли ка Срп ска уну тар Бо сне и Хер це го ви не. Све то зна чи да про за пад не при стали це „обо је не ре во лу ци је“ у Ма ке дони ји и да ље игра ју сво ју опа сну игру: де ста би ли зу ју ет нич ки и кул тур но нехо мо ге ну др жа ву, не раз ми шља ју ћи о по сле ди ца ма.
ИЛ
У С
ТР
А Ц
И ЈА
: АЛ
ЕК
СЕ
Ј И
ОР
Ш
Све то зна чи
да про за пад не при ста ли це „обо је не ре во лу ци је“ у Ма ке до ни ји и да ље игра ју сво ју опа сну игру: де ста би ли зу ју ет нич ки и кул тур но не хо мо ге ну др жа ву, не раз ми шља ју ћи о по сле ди ца ма.
10
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Раз го вор во дио: Вја че слав Чар ски
У ма ју 2015. го ди не тр го вин ско пред став ни штво Ру ске Фе де ра ције у Ре пу бли ци Ср би ји на на пу ни ло је 75 го ди на. О то ме ка квим пројек ти ма се са да ба ви ово пред ставни штво, чи ме се по но си и ка кве про бле ме ре ша ва, као и о мно гим дру гим те ма ма ру ко во ди лац Ан дреј Хри пу нов раз го ва ра са Вја че славом Чар ским, из вр шним уред ником европ ских ре дак ци ја про јек та Ро сиј ске га зе те RBTH.
К а ко оце њу је те са да шње стање еко ном ских ве за Ру си је и Ср би је? Не дав но су по мену те број ке ко је све до че да је из воз из Ср би је у Ру си ју опао.
Сма трам да се са рад ња из ме ђу на ших зе ма ља раз ви ја при лич но ди на мич но. Про шле го ди не је за бе ле жен раст проме та ро бе и раст ис по ру ке срп ских пољо при вред них про из во да у Ру си ју. За годи ну да на та ис по ру ка је удво стру че на, а за не ке про из во де је тај по ка за тељ још ве ћи. На при мер, из воз свињ ског ме са у Ру си ју је уве ћан 10 пу та.Ме ђу тим, ако се по гле да ста ти сти ка, за и ста се у пр вом квар та лу ове го ди не при ме ћу је сма ње ње про ме та ро ба. За то по сто је мно ги објек тив ни раз ло зи. Ме ђу њи ма су и де вал ва ци ја ру бље, и кон курен ци ја иза зва на ин те ре со ва њем дру гих зе ма ља за ру ско тр жи ште (Тур ске, Ки не, зе ма ља Ла тин ске Аме ри ке и чак Ал бани је). Уве рен сам, ме ђу тим, да је сма њење срп ског из во за у Ру си ју при вре ме на по ја ва и да ће се си ту а ци ја по пра ви ти. Има мо спо ра зум о сло бод ној тр го ви ни и без ви зни ре жим, а ру бља је уве де на у срп ску кор пу ва лу та. Пре ма ста ти сти ци На род не бан ке Ср би је, про шле го ди не су тран сак ци је у ру бља ма из ме ђу Ру си је и Ср би је из но си ле пре ко 400 ми ли о на евра.
По мо ћу ко јих сек то ра, по Ва шем мишље њу, ће то сма ње ње про ме та ро бе би ти ком пен зо ва но? У це ли ни гле да но, про мет ро бе се ста били зу је, и то се де ша ва не са мо за хва љу јући по љо при вред ном сек то ру. Већ са да у Ср би ји ак тив но по слу ју ги ган ти као што су „Га зпром неф ть“, РЖД, УГМК („Ураль ская гор номе тал лур ги че ская компа ния“), „Си ло вые ма ши ны“, „Лу ко йл“,
ин ве сти ци о на фи нан сиј ска ком па ни ја „Ме тро по ль“, „Сбер банк“, ВТБ, „Со газ“. Ако се узме са мо РЖД (Ру ске же ле зни це), ту се ре а ли зу ју про јек ти вред ни пре ко 940 ми ли о на до ла ра. Ин те ре со ва ња су испо љи ли та ко ђе „Рус ги дро“, „Ин тер РАО“, „Ро са том“, гру па ГАЗ и дру ги. По ред ве ликих ком па ни ја, ин те ре со ва ње ис по ља ва и ма ли и сред њи би знис. По сто је до бри при ме ри ула га ња ру ских ин ве сти ци ја у срп ска ин ду стриј ска пред у зе ћа за прера ду си ро ви на (гу ма ра „Вул кан“ у Ни шу, фа бри ка за об ра ду ме та ла „Ко рун“ у Ужицу, фа бри ка на ме шта ја „Ва пекс“ у Чач ку и та ко да ље). По сто је пер спек ти ве да љег ја ча ња на шег при су ства у сек то ри ма као што су пе тро хе ми ја, аграр на ин ду стри ја и ту ри зам. За јед нич ки про јек ти ко ји се да нас ре а ли зу ју све до че о то ме да ми разми шља мо о ду го роч ној са рад њи.
У ме ди ји ма се ре дов но по ја вљу ју са опште ња да је Ср би ја под стал ном контро лом због ре ек спор та про из во да из зе ма ља пре ма ко ји ма је Ру ска Феде ра ци ја уве ла санк ци је. Да ли за и ста по сто ји та кав про блем? На жа лост, има та квих слу ча је ва. Прилич но је те шко ре ћи ко је тач но крив за то. По мом ми шље њу, ти ме се ба ви гру па ме ђу на род них пре ва ра на та који же ле на то ме да за ра де. Али има мо до бре кон так те на ни воу ми ни стар става по љо при вре де као и ве те ри нар ских и фи то са ни тар них слу жби. У ав гу сту про шле го ди не осно ван је Ко ор ди на цио ни са вет на ни воу При вред не ко мо ре Ср би је. За хва љу ју ћи стал ним кон такти ма ус пе ли смо да се до го во ри мо о уво ђе њу но вог си сте ма де кла ри са ња ро бе. Пре не го што се срп ском из во зни
економија
Тр го вин ско пред став ни штво РФ у Ср би ји – ус пе си и пер спек ти ве
ФО
ТО
ГР
А Ф
И ЈА
: ТА
СС
11
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
ку уру чи фи то са ни тар ни сер ти фи кат за од ре ђе ну гру пу про из во да, ко пи ја тог сер ти фи ка та се са да ша ље у Фе де рал ну слу жбу за ве те ри нар ску и фи то са нитар ну кон тро лу „Рос се ль хо знад зор“. И срп ска стра на за све сер ти фи ка те гаран ту је да су ис по ру че ни про из во ди срп ског по ре кла, тј. да не ће би ти неза ко ни тог ре ек спор та. Ми слим да ће нам то по мо ћи да зло у по тре бе све де мо на ми ни мум. Те шко да ће мо ус пе ти у пот пу но сти да их из бег не мо у да тој ситу а ци ји, али тре ба мак си мал но да се бо ри мо про тив то га и да по ста вља мо фил те ре на све стра не.
Вр ши ли Европ ска уни ја при ти ске на срп ски би знис? Да ли су срп ске фир ме за и ста па сив не у ко ри шће њу по вољ них окол но сти ко је им пру жа Ру си ја? На срп ску стра ну се сва ка ко вр ши прити сак. Ве о ма сам за хва лан срп ским држав ним струк ту ра ма и по слов ним круго ви ма за то што не по др жа ва ју, и на дам се да и да ље не ће по др жа ва ти, санк ци је ко је се уво де Ру ској Фе де ра ци ји. У Ру си ји и Ср би ји по сто је ве о ма те сни кон так ти на свим ни во и ма, по чев од ру ко вод става две ју зе ма ља. И То ми слав Ни ко лић, и Алек сан дар Ву чић, и Иви ца Да чић су не дво сми сле но из ја вљи ва ли да се Ср би ја не ће при дру жи ти санк ци ја ма. Са дру ге стра не, ни је увек ко рект но го во ри ти о па сив но сти срп ских пред у зе ћа. Пре ће би ти да је ту реч о њи хо вој нео р га ни зова но сти, о од су ству фи нан сиј ских средста ва, та ко да је но вим фир ма ма ве о ма те шко да се про би ју. Па ипак, пер спекти ве су ве о ма ве ли ке.
Да ли је тач но да је ру ски би знис у Ср би ји по ма ло изо ло ван у усло ви ма санк ци ја? Ру ски би знис у Ср би ји се по на ша као са ве стан парт нер ко ји ис пу ња ва све обаве зе. Сва ка ко да санк ци је вр ше од ре ђе ни ути цај. То се од но си на „Га спром неф ть“, „Сбер банк“ и дру ге ру ске ком па ни је у
Ср би ји. То се на при мер ти че огра ни че ња при сту па кре дит нофи нан сиј ским тр жишти ма. Фак тич ки, мо гућ но сти НИСа и „Сбер бан ке“ ка да је реч о до би ја њу дуго роч них кре ди та ве о ма су огра ни че не. По ред то га, би ло је кон крет них слу ча јева у ко ји ма су срп ске бан ке бло ки ра ле од ре ђе не ис пла те по уго во ри ма и но вац је вра ћен без об ја шње ња раз ло га. Та кви мо мен ти се сва ка ко од ра жа ва ју на по слова ње ком па ни ја. Ипак, ру ски би знис не на ме ра ва да на пу сти Ср би ју. Он ће ов де ја ча ти и ши ри ти се.
Услед раз во ја би ла те рал них од но са током 80их го ди на, про мет ро бе из ме ђу две ју зе ма ља до сти гао је око 6 ми ли јарди аме рич ких до ла ра, што је би ло 200 пу та ви ше у од но су на по ка за те ље из 1955. го ди не. У по сле рат ним го ди на ма тр го вин ско пред став ни штво се ак тив но укљу чи ло у рад у но вим окол но сти ма. На са да шњој ње го вој те ри то ри ји та да се на ла зи ла ам ба са да СССРа, јер је старо зда ње, ко је се на ла зи ло где са да сто ји спо ме ник ру ском им пе ра то ру Ни ко ла ју II, би ло уни ште но у бом бар до ва њу Бе огра да од стра не фа ши стич ких за во је ва ча.По сле рас па да СССРа ру ска вла да се бр зо при ла го ди ла но вим окол но сти ма и успе шно се пре о ри јен ти са ла на но ви тр жи шни си стем де ло ва ња и на ста вила да функ ци о ни ше чак и у усло ви ма еко ном ских санк ци ја и за вре ме бом
бар до ва ња Ју го сла ви је од стра не НАТОа 1999. го ди не. Од 2012. го ди не тр го вин ско пред став ни штво је по че ло да ра ди у но вом фор ма ту, у кон тек сту про јек та „Но вог из гле да тр го вин ских пред став ни шта ва“. То зна чи да се ње гово де ло ва ње са да у ве ћој ме ри ори јенти ше на кли јен те и ба ви се кон крет ним про јек ти ма. До дат ни им пулс су до би ли прав ци по пут ме ђу ре ги о нал не са радње, по др шке из во зу, ма лом и сред њем би зни су, као и са рад ње у обла сти ви соких тех но ло ги ја.
У ко јој ме ри ће раз вој тр го вин ских одно са за ви си ти од си ту а ци је у чи та вом ре ги о ну и Евро пи? Већ да нас мно ги пред став ни ци ру ског би зни са из Бе о гра да ра де у чи та вом балкан ском ре ги о ну и у зе мља ма Европ ске уни је, на при мер у Бу гар ској, Сло ве нији и Ма ђар ској. До бра са рад ња се мо же раз ви ја ти по ли ни ји „Ро са то ма“, а са да по сто ји пер спек ти ван про је кат ве зан за ну кле ар ну ме ди ци ну ко ји ће омо гу ћи ти да Ср би ја по ста не ре ги о нал ни цен тар за про из вод њу и про да ју пре па ра та за ра диофар ма це у ти ку. На сна зи је мо рато ри јум у по гле ду из град ње ну кле ар них елек тра на, ко ји са да, по мом ми шље њу, већ не од го ва ра са вре ме ним окол но стима. Про јек ти из ове обла сти су пер спектив ни и мо гли би ко ри сти ти на шим двема зе мља ма, али и ре ги о ну у це ли ни.
Тр го вин ско пред став ни штво РФ у Ср би ји – ус пе си и пер спек ти ве
Ру ско тр го вин ско пред став ни штво у Ср би ји
по че ло је са ра дом 11. ма ја 1940. го ди не ка да је пот пи сан Спо ра зум о тр го ви ни и пло вид би. До ку мент су пот пи са ли на род ни ко ме сар за спољ ну тр го ви ну СССР-а Ана стас Ми ко јан и кра ље ви ре ген ти Ми ло рад Ђор ђе вић и Са ва Об ра до вић. Основ не функ ци је тр го вин ског пред став ни штва би ле су де фи ни са не до дат ним про то ко лом још пре зва нич ног ус по ста вља ња ди пло мат ских од но са из ме ђу СССР-а и Ју го сла ви је.
12
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Раз го вор во дио: Петар Вла сов, Га зе та.ру
Ми ли јар де ру и фи лан тро пу Констан ти ну Ма ло фе је ву се при пи су је уче шће у сје ди ње њу Кри ма са Ру сијом и пру жа ње по др шке Дон ба су. Он је за пор тал Га зе та.ру дао ин тер вју у ко ме при ча о то ме у ком прав цу, по ње го вом ми шље њу, Ру си ја тре ба да се раз ви ја. Пре но симо овај интер вју у екс клу зив ном пре во ду на срп ски је зик.
К он стан тин Ма ло фе јев ин систи ра да раз го вор поч не мо ре чи ма „Хри стос вас кр се“. За тим нам ну ди да про ба мо спе ци ја ли те те ко ји се у Ру сији тра ди ци о нал но спре ма ју за
Вас крс. И док се ми го сти мо, он нам пока зу је на свом та бле ту фо то гра фи је са зва нич ног отва ра ња сту ди ја „Цар град ТВ“. То је но ви те ле ви зиј ски ка нал у чије осни ва ње је Ма ло фе јев уло жио прилич но ве ли ку су му нов ца. По ред то га је, ка же, ку пио и је дан по пу лар ни грч ки ка нал. Он по себ но ис ти че кул ту ро лошку ди мен зи ју тих про је ка та. Ис пред се бе је по ста вио ве ли ки циљ: да про мови ше тра ди ци о нал не вред но сти у Ру сији и Евро пи, и да про ду бљу је са вез Москве са тра ди ци о нал но пра во слав ним зе мља ма – Грч ком, Бу гар ском и Ср би јом. Не ра до ко мен та ри ше гла си не о то ме да је он у не ком сми слу по сред ник у од носи ма из ме ђу кон зер ва тив них европ ских ели та, и све то тре ти ра као „по ли тич ку ми то ло ги ју“. Чи ње ни ца је, ме ђу тим, да су Европ ска уни ја и САД ме ђу пр ви ма увр сти ле Ма ло фе је ва у спи сак ру ских би зни сме на пре ма ко ји ма су уве дене санк ци је, а ре во лу ци о нар не вла сти Укра ји не су чак по ди гле и оп ту жни цу про тив ње га.
До бро твор у ши рем сми слуКон стан ти не Ва лер је ви чу, у про те клој го ди ни сте до спе ли ме ђу љу де ко је ме
ди ји нај ви ше по ми њу. До ду ше, о Ва ма се пи ше углав ном у не ка квом кон спиро ло шком сми слу. Ви сте, на вод но, и Крим сје ди ни ли са Ру си јом, и санк ци је је За пад увео про тив Вас... Све то пома ло ли чи на не ка кву са вре ме ну верзи ју гро фа од Мон те Кри ста. При том, Ви ни сте ни по ли ти чар ни оли гарх. Сла ва Бо гу што је та ко!
Ка ко то да сте по ста ли по пу лар ни? Љу ди не ма ју ви ше о че му да пи шу.
Не бих баш ре као. Зна чи, ипак по стоји не што што се не укла па у уоби ча јене окви ре... Ко је, да кле, Кон стан тин Ма ло фе јев? Ја сам до бро твор, у ши рем сми слу ре чи.
Шта то зна чи? Ба вим се до бро твор ном де лат но шћу. У јед ном тре нут ку сам схва тио да ће ло бира ње до брих за ко на ко ји ме ња ју мо рал ну кли му у дру штву има ти да ле ко ве ћи ефекат ако се исти тај на пор уло жи, ре ци мо, да би се по се ти ло сто ти ну до мо ва за незбри ну ту де цу.
Мо же ли се он да ре ћи да ни су у праву љу ди ко ји ка жу да тре ба про ме ни ти свет око се бе, и он да ће се све из мени ти на бо ље? Они су пот пу но у пра ву, уко ли ко је то је ди но што мо гу. Али ако го во ри мо о ути цај ним љу ди ма, он да ни је до вољ но са мо из дво ји ти нов ча ну по моћ од ми лион до ла ра. Ни во кон та ка та та квих љу ди омо гу ћа ва да се свет ме ња да ле ко бр же уко ли ко они ула жу сво је вре ме и сво ју ду шу, а не са мо но вац.
Ка ко функ ци о ни ше Ваш до бро твор ни Фонд Све тог Ва си ли ја Ве ли ког? Ми ства ра мо чи та ву мре жу ка ко формал них та ко и не фор мал них кон та ка та. Ја сам, на при мер, члан Па три јар шиј ске ко ми си је за пи та ња по ро ди це. Ми учеству је мо у рад ним гру па ма Ко ми те та Држав не ду ме за пи та ња по ро ди це. То је
интервју
Кон стан тин Ма ло фе јев: „Ме ни је бит на суд би на Гр ка, Бу га ра и Ср ба“
13
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Кон стан тин Ма ло фе јев: „Ме ни је бит на суд би на Гр ка, Бу га ра и Ср ба“
ФО
ТО
: FO
TO
I ME
DIA
14
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
ло би ра ње за ко на о за шти ти мо ра ла и о за шти ти де це од штет них ин фор ма ци ја. Што се ти че на ше ме ђу на род не де лат ности, ту смо увек у кон так ту са ре сор ним ми ни стар стви ма и Ко ми те том Др жавне ду ме за ме ђу на род на пи та ња, као и са на шим зва нич ним ди пло ма та ма. Ако ша ље мо ху ма ни тар ну по моћ, на при мер, у Укра ји ну, он да са ра ђу је мо са Ми нистар ством за ван ред не си ту а ци је. Најва жни је је на ше не по сред но при су ство у зе мља ма где ра ди мо за јед но са сво јим исто ми шље ни ци ма. За то су по треб ни љу ди ко ји се ти ме ба ве, јер та квих зе ма ља је при ли чан број.
За ко га се у вла да ју ћим кру го ви ма може ре ћи да су ва ши исто ми шље ни ци? Да ли је то Вла ди мир Ја ку њин? На рав но. Ње гов Фонд Ан дре ја Пр возва ног има про грам по др шке ма те ринства ко ји је сли чан на шем. У окви ру те де лат но сти смо, на при мер, у сеп тем бру про шле го ди не за јед но одр жа ли Свет ски кон грес по ро ди ца у Кре мљу. А ове годи не на Вас крс смо пр ви пут у исто ри ји ор га ни зо ва ли до ста вља ње Бла го дат ног ог ња из Је ру са ли ма у Ср би ју.
Ко Вам још по ма же? Фонд има свој над зор ни од бор, у коме су, ре ци мо, филм ски ре ди тељ Ни ки та Ми хал ков, по моћ ник пред сед ни ка Игор Шчо го љев и ар хи ман дрит Ти хон.
По зна то је да сте се са ста ја ли са Пути ном. Је сте ли са њим раз го ва ра ли о ра ду свог фон да? Вла ди мир Вла ди ми ро вич има су ви ше мно го дру гих ва жних по сло ва да би смо раз го ва ра ли о ра ду Фон да Све тог Ва сили ја Ве ли ког.
Пу тин се са стао и са Ва шим по слов ним парт не ром, фран цу ским би зни сме ном Фи ли пом де Ви ли је ом, са ко јим Ви плани ра те да гра ди те исто риј ски парк на Кри му. Ка ко сте ус пе ли да ор га ни зује те тај су срет? Вла ди мир Вла ди ми ро вич је хтео да се са ста не са Фи ли пом де Ви ли је ом, а Филип де Ви ли је је имао же љу да се са ста не са Вла ди ми ром Вла ди ми ро ви чем.
Ка ко је Пу тин са знао за Ваш про је кат? Де Ви ли је је у Фран цу ској ство рио најве ћи исто риј ски парк на све ту. Про је кат на Кри му је та ко ђе ве о ма ве ли ки. По ред крим ског пар ка, Фи лип де Ви ли је и ја
пла ни ра мо да ре а ли зу је мо сли чан проје кат у под мо сков ском Пу шчи ну. Мој фран цу ски парт нер мно го во ли Ру си ју и усред „ра та санк ци ја“ од лу чио је да инве сти ра у на шу зе мљу. Ве ро ват но је то за ин те ре со ва ло пред сед ни ка.
„За са да не ма ко да по ста ви пи та ње мо нар хи је“Ка кав је циљ про ме на за ко је се Ви за ла же те? Циљ је да свет бу де уте ме љен на тради ци о нал ним вред но сти ма. Ми да нас, на жа лост, жи ви мо у дру гом све ту, у рево лу ци о нар ном и ан ти тра ди ци о налном све ту. Под тра ди ци јом под ра зуме вам оно што нам да је хри шћан ски по глед на свет. Ми тре ба нај пре ду ховно, а за тим и на кул тур ном и со ци јалном ни воу да се осло бо ди мо ма те ри јали стич ких, ве штач ких уче ња 20. ве ка, у ко је убра јам марк си зам, фа ши зам и ли бе ра ли зам.
Шта ми сли те, ко ли ко про це на та руског ста нов ни штва ће по др жа ти та кав за о крет? У Ру си ји је то 85%. То су они ко ји гла са ју за Пу ти на и они ко ји се у со ци јал ним анке та ма из ја шња ва ју као пра во слав ни. Те две гру пе се не по ду да ра ју у пот пу но сти, али то ни је ни бит но. У сва ком слу ча ју се ра ди о ап со лут ној ве ћи ни.
По сто ји схва та ње да та кво рас по ложе ње по др жа ва „там ни“, па сив ни део ста нов ни штва, док су кре а тив ни љу ди кон цен три са ни у су прот ном та бо ру, где се сма тра да је на пре дак ве зан за стал но уда ља ва ње од тра ди ци је... Зна чи, Ви са да раз го ва ра те са чо ве ком ко ји је из ра зи ти пред став ник те там не и за ту ца не ма се.
А шта он да мо же те ре ћи о ру ским ли бе ра ли ма? То је сво је вр сна ци ви ли за циј ска по де ла. Или сте за Ру си ју са ње ним соп стве ним пу тем и соп стве ном ми си јом у овом свету, или сма тра те да је Ру си ја део гло бал
ног за пад ног све та, не ка та мо ње на провин ци ја, фи ли ја ла или ко ло ни ја. Јед ном сам био у ави о ну за јед но са ути цај ним функ ци о не ром, пу то ва ли смо на Пе тербур шки еко ном ски фо рум. Он је иде олог за пад ња штва у Ру си ји. До шло је до су че ља ва ња ста во ва и ја сам му ре као: „До бро, ја сно је ко смо `ми`. `Ми` смо чу ва ри по рет ка, им пе ри ја ли сти, чер носо тен ци, ̀ мрач ња ци`. Шта хо ће мо – и то је све ја сно. А у шта ви ве ру је те? Ка ква по ва ма тре ба да бу де Ру си ја?“ Он ми је од го во рио да Ру си ја тре ба да „те жи да за у зме до стој но ме сто у про це су свет ске гло ба ли за ци је“. Од мах сам му по ста вио пот пи та ње: „Ко је ме сто? Пр во?“ а он каже: „Не, пр во је већ за у зе то. До стој но ме сто. И не тре ба се др жа ти ар ха ич ног пој ма су ве ре ни те та“. То је до вољ но, ни је мо рао ви ше ни шта да ка же. Ето, из ме ђу на шег и њи хо вог раз ми шља ња је чи тав без дан. По ја ве као што су су ве ре ни тет и са мо бит на Ру си ја за њих су ар ха ич не и мр тве, а за нас је то све ти ња.
Због че га сте уве ре ни да ће Ру си ја крену ти „тра ди ци о нал ним“ пу тем? Пу ти но ва од лу ка о сје ди ње њу Кри ма са Ру си јом не ма це ну. Пре то га смо са мо гу би ли, са мо смо се по вла чи ли. На рав но, ка да је до шао Пу тин, то по вла че ње је за уста вље но, али је бу дућ ност ипак би ла неиз ве сна. Од лу ка ве за на за Крим, по мом ми шље њу, све до чи о то ме да је иза бра но опре де ље ње за соп стве не ин те ре се. То је по ста ло очи глед но и на шим ино стра ним парт не ри ма и отуд то ли ко оштар став Сје ди ње них Др жа ва. На зо ви мо ства ри сво јим име ном и ре ци мо да је Аме ри ка хе ге мон да на шњег све та ево већ че тврт ве ка. Упу ти ти њој иза зов – а ру ко вод ство Ру си је се упра во на то од лу чи ло – ве о ма је ва жан ко рак за ру ски на род. Чи та ва на ша исто ри ја по ка зу је да ми мо же мо ефи ка сно да се раз ви ја мо са мо у ста њу под ви га.
Не бих да Вас рас ту жим, али ако са да иза ђе мо у стро ги цен тар Мо скве и пита мо про ла зни ке, ми слим да ће ве ћи на
Ако не ко од тих љу ди
са ко ји ма се упо зна јем ка сни је до спе у вла ду, то је обич на ко ин ци ден ци ја
За два де сет го ди на у
зе мљи је из гра ђе но или об но вље но 25.000 хра мо ва и 800 ма на сти ра
интервју
15
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
иза бра ти упра во опу ште ни „европ ски“ на чин жи во та, а не ста ње не пре кид ног под ви га... За ви си ка ко се по ста ви пи та ње. Ако, на при мер, пи та мо: „Сма тра те ли Ви да Ру си ја у од ре ђе ним усло ви ма мо же врати ти Крим?“ – до би ће мо 89% од го во ра: „не ма тих усло ва“.
По зна то је да Ви по др жа ва те вас по ставља ње мо нар хи је у Ру си ји. Да ли је то уоп ште мо гу ће?- У Ру си ји је све мо гу ће. Да нас у цр кве не де љом до ла зи 5% ста нов ни штва. Ка да бу де 30%, а још бо ље 50%, та да ће се пита ње мо нар хи је са мо по се би по ја ви ти. Да нас јед но став но не ма ко да по ста ви то пи та ње, али тренд се раз ви ја упра во у том прав цу. За два де сет го ди на у зе мљи је изгра ђе но или об но вље но 25 000 хра мо ва и 800 ма на сти ра. Ниг де у све ту и ни ка да у исто ри ји се ни шта слич но ни је до го ди ло. Пре ма но ви јим со ци јал ним ан ке та ма, 29% ис пи та ни ка не ис кљу чу је мо гућ ност да се у Ру си ји вас по ста ви мо нар хи ја, а по четком 90их та број ка је би ла два пут ма ња.
Цен трал но ме сто у Ва шем со ци јал ном про гра му је по ро ди ца са мно го де це. Ка ко се у Ру си ји мо же знат но по ве ћа ти на та ли тет? Наш фонд има про грам ко ји се зо ве „Област до бра“. За уче шће у том про граму при ја ви ло се 70 ре ги о на. То је кон курс за со ци јал не про јек те по све ће не по др шци по ро ди ца са мно го де це. Та ко ми по ку шава мо да прак су ко ја се нај бо ље по ка за ла пре не се мо из јед ног ре ги о на у дру ги, тј. да пре не се мо „ноухау“. Ре као бих да је у том сми слу нај да ље оти шла Бел го родска област. Код њих је, на при мер, већ десет го ди на за бра ње на град ња стам бе них згра да са мно го ста но ва. Та мо се гра де са мо при ват не ку ће. Та мо шњи гу бер натор Сав чен ко ка же да се „у ка ве зу чак ни жи во ти ње не раз мно жа ва ју“. Ако жи ви те у ста ну, ка ко се уоп ште мо же го во ри ти о мно го де це? Сав чен ко за не ка кву сим болич ну су му де ли гра ђе вин ско зе мљи ште, али на тим пла це ви ма се у ро ку од три го ди не мо ра из гра ди ти при ват на ку ћа.
По сто ји ми шље ње да у по ро ди ци са мно го де це же на не мо же да се афирми ше. То је од ре ђе ни на чин жи во та ко ји мно ги не ће при хва ти ти. Спро ве ди те ан ке ту и пи тај те има ли мно го срећ них же на са успе шном ка рије ром. Ка да је Го спод да вао за по вест Ада
му и Еви, Он је ре као Ада му да је де хлеб свој у зно ју ли ца сво га, а же ни је ре као да ће у му ка ма ра ђа ти сво ју де цу. Сва ка же на се спа са ва кроз ма те рин ство. Много то га ће јој би ти опро ште но због то га што је ро ди ла мно го де це. Де ца су ње не про пу сни це у Цар ство Не бе ско. Фе минист ки ње ка жу да се оне бо ре за пра ва же на, али, ру ше ћи ин сти ту ци ју бра ка, оне у ства ри ме ња ју жи вот же на у прав цу уга ђа ња му шкој по хо ти. У тра ди ци о налном дру штву при ступ жен ском те лу је омо гу ћен са мо кроз брак. Фе ми ни зам, ме ђу тим, про по ве да „сло бод не од но се“. То зна чи да му шка рац уме сто да се оже ни има и ван бра ка ве ли ке мо гућ но сти, а несрећ на же на, ко ја и у тој си ту а ци ји те жи да се уда, не мо же ре ћи: кад се оже ниш, он да ћеш све до би ти. Због то га је и ви сок про це нат раз во да. Ка да не би би ло одно са ван бра ка, рет ко ко би се раз во дио.
Ко ји со ци јал ни мо дел је, по Ва ма, опти ма лан? Ви, на при мер, го во ри те да је у Ру си ји дру штво мо рал но здра во у по ре ђе њу са За па дом. Али мо же ли би ти мо рал но оно дру штво у ко ме су со ци јал не раз ли ке то ли ко ве ли ке? Да, код нас је у тој сфе ри ста ње за и ста ка та стро фал но. Ве о ма ва жан аспект добро твор не де лат но сти ко јом тре ба да се ба ви сва ки бо гат чо век је сте да на овај или онај на чин вра ћа дру штву но вац ко ји је за ра дио.
У ко јој ме ри до бро твор на де лат ност мо же да ком пен зу је не до стат ке со цијал ног уре ђе ња? Мо же у пот пу но сти. Узми те дво ји цу под јед на ко та лен то ва них љу ди, од ко јих је је дан пред у зи мач а дру ги пи сац. То су два раз ли чи та та лен та. Пред у зи мач за рађу је хи ља ду пу та ви ше јер се он са мо ти ме ба ви, он са мо пра ви но вац. Дру гим ре чима, но вац ни је уни вер зал ни екви ва лент. То је по себ на жи ла. Тре ба оти ћи у „рудник“ где се но вац пра ви. Не мо же сва ко би ти пред у зи мач, по треб не су од ре ђе не цр те ка рак те ра. Пред у зи мач, ме ђу тим,
не тре ба да за бо ра вља да му Бог ни је дао но вац ка ко би он мо гао њи ме да об ле пи зи до ве у свом то а ле ту или да их гур не на ра чун у бан ци. Он их је до био да би их дао дру го ме. На при мер, оно ме пи сцу.
„Не ма сум ње да је ка пи та ли зам из о па че ност“Да ли до бро твор на де лат ност пред ставља смет њу у ба вље њу би зни сом? Кад чо век поч не да тро ши 50% рад ног вре ме на на раз не до бро твор не ак тивно сти, он да се по ста вља пи та ње: „Да ли сам ја би зни смен или фи лан троп“. У јед ном мо мен ту сам схва тио да поста јем ште тан за соп стве ни би знис, јер ње го ва со ци јал на ди мен зи ја по чи ње да до ми ни ра над ко мер ци јал ном. За то сам од лу чио да мо јим ак ти ва ма тре ба да се ба ве про фе си о нал ни ме на џе ри, а ја сам се по све тио не ко ли ци ни про је ка та, који се са мо услов но мо гу тре ти ра ти као ко мер ци јал ни.
Ка кав је Ваш став пре ма гле ди шту по ко ме је ка пи та ли зам из вор упра во оних про бле ма у дру штву про тив којих се Ви бо ри те? Ка пи та ли зам као власт ка пи та ла, као не пре кид на тр ка за нов цем – сва ка ко је из о па че ност са хри шћан ског гле ди шта. Али ја бих одво јио ствар ну еко но ми ју од фи нан сиј ске. Свет фи нан сиј ских де рива та и дру гих хар ти ја од вред но сти де сет пу та је ве ћи од све та ствар не еко но ми је. Љу ди ко ји на то ме за ра ђу ју огро ман новац и пум па ју тр жи ште не крет ни на на Азур ној оба ли и у Лон до ну са мо су па рази ти на те лу нор мал не еко но ми је. И ја сам био та кав, тј. ба вио сам се фи нан си ја ма на тај на чин. За то до бро знам о че му се ту ра ди. То је пра зни на, про да ја ва зду ха.
И шта да се ра ди са тим? То јед но став но тре ба уки ну ти. То не ма ни ка кву свр ху.
Ка ко то ми сли те? Ара пи не ка ко оп ста ју без ка мат них сто па. Сав тај па ра зи ти зам по чи ње од ка ма та у бан ка ма. Хри шћа ни ма је било за бра ње но да да ју но вац под ин те рес. Чим је то уки ну то у 1617. ве ку (да ли под ути ца јем ју да и зма, по Зом бар то вом ми шље њу, да ли про те стан ти зма, по Вебе ру), од мах је по че ла офан зи ва ка пи тали зма. Да нас, без пре те ри ва ња, све том упра вља ју бан ке. Бан кар ски си стем је ин стру мент за упра вља ње све том. Он
Ове го ди не на Вас крс
смо пр ви пут у исто ри ји ор га ни зо ва ли до ста вља ње Бла го дат ног ог ња из Је ру са ли ма у Ср би ју
16
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
про ди ре у све сфе ре на шег жи во та. Банке све кон тро ли шу и за ра ђу ју на ва зду ху, на про цен ти ма. Зна те за што је цр ква забра ни ла ка ма те? За то што је то грех бого хул ства. Шта про да је чо век ко ји да нас да је но вац под ин те рес? Про да је вре ме. А вре ме при па да Бо гу.
Да ли се тре ба од ре ћи кре ди та? Тре ба се од ре ћи ка ма та. Бан ке не тре ба да за ра ђу ју на ка ма та ма. Арап ске и иранске бан ке ра де без ка ма та, као бан ке ко је фи нан си ра ју про јек те. Оне уче ству ју у ри зи ци ма. Ако про је кат успе, он да и оне оства ре про фит.
А шта је са „фи зич ким“ ли ци ма? Ако је фи зич ко ли це ко ри сно за друштво и ако је ство ри ло, на при мер, поро ди цу са мно го де це, он да оно тре ба од др жа ве да до би је пот пу но бес плат ну хи по те ку. Са гле ди шта др жа ве, да ле ко је ва жни је да же на ро ди че тво ро де це, не го да ра ди и от пла ћу је кре дит.
А зар Ви и да ље не за ра ђу је те на из опа че ном ка пи та ли зму? Из прин ци па не ула жем сред ства у кредит не ин стру мен те на ко је иде ка ма та. Ула жем са мо у ак ци је. То је уче шће у вла сни штву.
„Ру си ја је узда ни ца за две ми ли јар де хри шћа на“Ви по кла ња те мно го па жње ус по ставља њу кон та ка та са кон зер ва тив ним ели та ма дру гих зе ма ља. У ко јој ме ри је да нас на За па ду од нос пре ма Ру си ји хо мо ген? Нај пре да ка жем оно што до бро знам, тј. да об ја сним ка ко је уре ђен са вре ме ни свет. По гле дај те да на шњу Укра ји ну, а затим про јек туј те то на цео свет и ви де ћете да је то јед но исто. То су оли гар хиј ске по ро ди це и оли гар хиј ски кла но ви. Они до но се све кључ не од лу ке. То ни је те о ри ја за ве ре, то је жи вот.
Рот шил ди, Рок фе ле ри... Да. И не са мо они. На зо ви мо их вла да рима све та. То је гло бал на ели та. Свет ска финан сиј ска оли гар хи ја. То ни су та мо не какви зло чин ци из са пун ских опе ра, ни ти су то љу ди ко ји по ку ша ва ју да на све мо гу ће на чи не на пу не сво је џе по ве. То су љу ди који сма тра ју да су од го вор ни за упра вља ње све том и да све тре ба да ор га ни зу ју макси мал но ра ци о нал но и ефи ка сно. До ду ше, ра ци о нал но и ефи ка сно са њи хо вог гле ди
шта. Као не ко ко је ра дио у фи нан сиј ском си сте му, све до чим вам да се од лу ке до но се на истим ме сти ма, а вла де за пад них де мокра ти ја их са мо про це су и ра ју.
Мо же те ли на ве сти при мер стра те шке од лу ке ко ја је за тим ре а ли зо ва на? То је, на при мер, па ра диг ма ве за на за огра ни че ње ра ђа ња. Го ди не 1972. аме рички на уч ник Ме до уз је под нео Рим ском клу бу ре фе рат чи ја се су шти на сво ди на сле де ће: ако се ста нов ни штво пла не те буде раз мно жа ва ло до са да шњим тем пом, то ће иза зва ти де фи цит при род них ресур са. Та ко се до шло до схва та ња да је нео п ход но спре чи ти ма сов ну по ја ву поро ди ца са мно го де це, бар на За па ду. Поче ло је под ри ва ње хри шћан ског мо ра ла, јер хри шћан ство не до зво ља ва абор ту се и ван брач не ин тим не од но се, и не одобра ва исто пол не ве зе. По ја ви ло се но во схва та ње да је ства ра ње по ро ди це не што што тре ба да се до го ди љу ди ма ка да напу не 3040 го ди на. То јест, ка да же на има да ле ко ма ње шан се да ро ди де те, по го тово не ко ли ко де це.
Ви ваљ да схва та те да се упра во све то на зи ва „те о ри ја за ве ре“. Ко ли ко су та кве од лу ке за и ста оствар љи ве на свет ском ни воу? По гле дај те са мо све оне ма те ри ја ле ко ји су до ступ ни јав но сти, све оно што су седам де се тих го во ри ли Бил дер бер шка група, Три ла те рал на ко ми си ја или Рим ски клуб. А за тим упо ре ди те са свим оним што се осам де се тих већ усва ја ло у ви ду од лу ка по је ди них вла да и Ује ди ње них наци ја. То је при мер од лу ке оли гар хиј ских кла но ва ко ја је у ве ли кој ме ри гло бална, а ути ца ла је на ста нов ни штво це ле пла не те.
У ко јој ме ри су те оли гар хиј ске гру пе је дин стве не у ста ву пре ма Ру си ји? Узми мо, на при мер, САД. Та мо са да прео вла ђу ју нео кон зер ва тив ци. То је до минант ни ин те лек ту ал ни по крет уну тар аме рич ке по ли тич ке ели те. Ме ђу тим, у Аме ри ци по сто је и дру ге гру пе. На пример, по сто ји пра ви хри шћан ски кон зерва тив ни ло би. Они же ле да се вра те у доба ста ре, до бре Аме ри ке пе де се тих. Они
пам те Аме ри ку у ко јој је по сто јао мо рал, Аме ри ку без екс пе ри ме на та са пла ни рањем по ро ди це. Ти љу ди схва та ју да ан тиру ска про па ган да по ти че из истог из во ра као и про па ган да про тив тра ди ци о налних вред но сти у Аме ри ци. Ми раз ви ја мо од но се са њи ма на осно ву по кре та за поро ди цу. У Евро пи је та ко ђе све ве ћи раскол из ме ђу на ци о нал но ори јен ти са них гру па и „гло ба ли ста“. Чла ни це Европ ске уни је све ви ше гу бе су ве ре ни тет у ко рист не ких над на ци о нал них ор га на и то код јед ног де ла на ци о нал них ели та иза зи ва све ве ћу од бој ност. Њи ма не од го ва ра што се од лу ке ве за не за Че шку и Шпани ју до но се из ван тих зе ма ља и не у њихо ву ко рист, и што се не зна ко их до но си. Они ко ји су ми сли ли да ће „по ста ти као Не мач ка“ ви де ли су да ни су по ста ли као Не мач ка, и са да не ма ју ни ли ре, ни драхме, ни пе зе те, а не за по сле ност је до сти гла 30%, еми гра ци ја је у по ра сту, уни шта ва ју се тра ди ци о нал не вред но сти, по ро ди ца, цр ква... Упра во због то га ми ви ди мо да су све по пу лар ни је оне по ли тич ке сна ге ко је да нас, на про тив, же ле да иза ђу из Европ ске уни је. То ни су са мо де сни чарске пар ти је не го и ле ви ца, као у Грч кој. То је ипак со ци јал ни про тест са на ци онал ним пред зна ком. На при мер, Си ри за је до шла на власт уз ан ти е вроп ске и анти не мач ке па ро ле.
Ка жу да сте упра во Ви до при не ли до ласку про ру ских сна га на власт у Грч кој... Мо ји кон так ти са европ ским по ли ти чари ма има ју ис кљу чи во со ци јал ни и верски ка рак тер. Узми мо као при мер Грч ку. Све ве зе у Грч кој су по те кле од мо јих покло нич ких пу то ва ња на Све ту Го ру. Ако не ко од тих љу ди са ко ји ма се упо зна јем ка сни је до спе у вла ду, то је обич на коин ци ден ци ја. Гр ци су на ша пра во слав на бра ћа, њи хо ва суд би на је ме ни лич но битна исто као и суд би на Бу га ра или Ср ба.
А да ли они не што оче ку ју од Ру си је? Да. Сви са ко ји ма кон так ти ра мо оче ку ју од нас да по ста не мо др жа ва ко ја ће отворе но бра ни ти хри шћан ске вред но сти у све ту. То је за то што да нас не по сто ји сила ко ја би то пре у зе ла на се бе. У да на шње вре ме са мо Ва ти кан ре а гу је на про го не хри шћа на, али ње гов ствар ни ути цај је данас ма ли... Ми смо је ди на ве ли ка си ла чи ји пред сед ник се не сти ди да го во ри о сво јим пра во слав ним, хри шћан ским убе ђе њи ма. Ру си ја је у том сми слу је ди на узда ни ца за две ми ли јар де хри шћа на у све ту.
„Ру си ја је је ди на
узда ни ца за две ми ли јар де хри шћа на“
интервју
17
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Пи ше: Дми триј Ли тов кин
За по след њих го ди ну да на Мо сква је спро ве ла те мељ ну об но ву на о ру жања и знат но по ве ћа ла бр ој је ди ни ца ко је су дис ло ци ра не на Кри му. Са да ће те тру пе ре ша ва ти па ра лел но два бор бе на за дат ка: од бра ну ру ских ин те ре са на Кри му и деј ства у удаље ној по мор ској зо ни.
П ре ма ре чи ма ми ни стра од бране Сер ге ја Шој гуа, у окви ру раз ви ја ња са мо стал не гру паци је сна га на Кри му кра јем пр о шле го ди не је ство ре но ско ро 100 здру же них фор ма
ци ја, је ди ни ца и орга ни за ци ја, а до би је на је и но ва тех ни ка.
Ру ске вој не је ди ни це на Кри му го ди ну да на ка сни је Сва ки ме так за ауто мат ску пу шку који је ис по ру чи ва ла Цр но мор ској фло ти Мо сква је још не дав но мо ра ла да уса глаша ва са Вр хов ном Ра дом Укра ји не – на то ју је оба ве зи вао Спо ра зум о ста ту су Цр но мор ске фло те. Свих ових два де сет го ди на укра јин ска стра на је на сва ки на чин де мон стри ра ла ап со лут но од суство же ље да би ло шта ре ша ва. Фло та је пр о па да ла на о чи глед свих, гу би ла је бор бе ни по тен ци јал, што ни је био зане мар љив фак тор ме ђу они ма ко ји су Аме ри кан ци ма одре ши ли ру ке у ре гио ну. Се ти мо се да су се аме рич ки ратни бр о до ви ре ла тив но не дав но по ја вили у Цр ном мо ру, упра во он да ка да је по ста ло ја сно да им не пре ти ни ка ква опа сност.Са ула ском Кри ма у са став Ру си је слика се ве ли ком бр зи ном ме ња. Ка ко је за аген ци ју ТАСС из ја вио Сер геј Шој гу, сада је „орга ни зо ва на ква ли тет на бор бена обу ка сна га рат ног ва зду хо плов ства Крим ске гру па ци је и по ве ћан са став дежур них сна га пр о тив ва зду шне од бране“. По ње го вим ре чи ма, на по лу о стр ву се на ста вља из град ња но вих обје ка та у пет вој них гра до ва, а објек ти ко ји већ
по сто је ка пи тал но се ре но ви ра ју. Мо сква је до би ла мо гућ ност да спро во ди ра дикал ну об но ву гру па ци је сво јих сна га на по лу о стр ву.
Од Ту-22М3 до „Ис кан де ра-М“ По ја ча ва ње је ди ни ца од ви ја се у оквиру пр о гра ма об но ве на о ру жа ња арми је до 2020. го ди не. На Крим је пре ба че но око 300 при ме ра ка но вих си сте ма нао ру жа ња и вој не тех ни ке. Је ди ни це су до би ле нај но ви је са мо ход не про ти во тенков ске ра кет не си сте ме „Хри зан те маС“, 152ми ли ме тар ске ха у би це „МстаС“, као и ви ше цев не ба ца че ра ке та „Тор на доГ“. Обал ске је ди ни це по пу ње не су нај но вијим мо бил ним пр о тив брод ским си стемом „Бал“, у чи ји са став ула зе кр ста ре ће ра ке те Х35 „Уран“. Раз ме шта ње Ту22М3 на по лу о стр ву, као и опе ра тив нотак тич ких си сте ма „Искан дерМ“ пред ста вља сле де ћу ета пу у об на вља њу ру ског при су ства у цр номор ском ре ги о ну, ка жу у Ми ни стар ству од бра не.Раз ме шта ње ових си сте ма на Кри му га ран ту је да оне у слу ча ју по тре бе могу уни шти ти аме рич ки пр о ти вра кет ни штит у Ру му ни ји. А ави о ни Ту22М3 не ће са мо би ти у ста њу да по др же овај удар кр ста ре ћим ра ке та ма Х22 и Х15, већ и да пот пу но укло не вој нопо мор ско при су ство Аме ри ке у Цр ном мо ру. Председ ник Ко ми те та за оба ве штај на пи тања Пред став нич ког до ма Кон гре са САД
Мајк Ро џерс зва нич но је при знао по тенци јал ну усме ре ност ра ке тапре сре та ча пр о тив из ве сних „прет њи“ од стра не Мо скве. Ово га ле та јед на од здру же них ра кет них је ди ни ца За пад ног вој ног окру га, у чи јем се на о ру жа њу на ла зе опе ра тив нотактич ки ра кет ни си стем „Ис кан дерМ“ и ави о ни да ле ко мет не ави ја ци је Ту22М3, спро ве ла је де мон стра ци ју мо гућ но сти у аква то ри ји Цр ног мо ра, од ра див ши ме ре и по ступ ке ком би но ва ног уни шта ва ња кри тич но ва жних обје ка та по тен ци јалног пр о тив ни ка сред стви ма оруж ја ви соке пре ци зно сти зе маљ ског и ва зду шног ба зи ра ња, са оп шта ва се у Ми ни стар ству од бра не. „Ту22М3 омо гу ћа ва не у тра ли са ње ка ко те ку ћих, та ко и по тен ци јал них прет њи ко је мо гу би ти ак ту ел не за Ру си ју у да том ре ги о ну, узи ма ју ћи у об зир и ула зак ра зара ча у Цр но мо ре, што но си не по сред ну опа сност за функ ци о ни са ње стра те шких ну кле ар них сна га Ру си је“, ка же Игор Корот чен ко, уред ник ли ста „На ци о нал на од бра на“. Оче ку је се да ће Крим до би ти Ту22М3 до 2016. го ди не. Не зна се ка да ће се та мо на ћи и опе ра тив нотак тич ки ком плекси „Ис кан дер“. Сер геј Шој гу је не двосми сле но из ја вио да ова кви си сте ми и бом бар де ри мо гу би ти раз ме ште ни на те ри то ри ји Ру си је у би ло ко је вре ме и на сва ком ме сту. „Где хо ће мо, ту ће мо их и по ста ви ти!“, ста вио је тач ку на ово мини стар од бра не.
војска
Ру си ја по ја ча ла вој ну гру па ци ју на Кри му
ФО
ТО
: ТА
СС
18
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Пи ше: Алек сан дар Ча у сов, „Взгляд“
Со вјет ски све ште ни ци су ме ђу први ма на зва ли рат про тив на ци зма „отаџ бин ским“. Дру ги свет ски рат је у ве ли кој ме ри до при нео пре по ро ду Ру ске пра во слав не цр кве у Со вјетском Са ве зу. Ње ни је рар си су чак би ли ме ђу Ста љи но вим зва ни ца ма на Па ра ди По бе де. Са дру ге стра не, ме ђу све ште но слу жи те љи ма је би ло и оних ко ји су са ра ђи ва ли са на цисти ма и слу жи ли „мо ле бан за Хитле ра“. Ка ква је би ла ствар на уло га РПЦ у тим до га ђа ји ма?
Мо ле бан при на је зди не при ја те ља
Р у ска цр ква је свој став из не ла од мах на по чет ку ра та, већ 22. ју на. Чим се вра тио са ли турги је у Бо го ја вљен ском хра му, чу вар па три ја ра шког пре сто ла Сер ги је (Ста ро град ски), на пи
сао је и об ја вио „По сла ни цу па сти ри ма и па стви Хри сто ве пра во слав не цр кве“ у ко јој пи ше сле де ће: „Фа ши стич ки разбој ни ци су на па ли на шу зе мљу. Га зе ћи све спо ра зу ме и обе ћа ња, они су се из не нада об ру ши ли на нас и ево, род на гру да се већ на та па кр вљу мир них гра ђа на. По но во на сту па ју вре ме на Ба тука на, не мач ких ви те зо ва, Кар ла Швед ског и На по ле о на. Бед ни по том ци не при ја те ља пра во славног хри шћан ства же ле још јед ном да поку ша ју да ба це наш на род на ко ле на пред не прав дом, да га бру тал ним на си љем примо ра ју да се од рек не до бра и це ло ви то сти отаџ би не и за ве та љу ба ви пре ма њој“.За ни мљи во је да се у овој по сла ни ци ни јед ном не по ми ње из раз „Со вјет ски Савез“ или „со вјет ска власт“, али се ипак ја сно да је до зна ња на чи јој стра ни је Руска пра во слав на цр ква: „На ма, па сти рима Цр кве, у ово вре ме ка да Отаџ би на све нас по зи ва на под виг, би ло би не до стој но да ћут ке по сма тра мо оно што се око нас де ша ва, да ма ло ду шног не бо дри мо, да ожа ло шће ног не те ши мо, а оно га ко ји се ко ле ба да не под се ћа мо на ње гов дуг према зе мљи и на во љу Бо жи ју“. Ве о ма важно ме сто у по сла ни ци је оно где се преци зи ра став Цр кве у кон тек сту при ме ра ко ла бо ра ци о ни зма: „А ако се по врх то га
ћу тљи вост па сти ра и ње го во не у че ствова ње у стра да њи ма па стве об ја шња ва још и лу ка вим ре зо но ва њем ве за ним за мо гу ће по год но сти са оне стра не гра нице, он да је то отво ре на из да ја Отаџ би не и сво га па стир ског ду га“.Та ква ја сно ћа из ра же ног ста ва, са јед не стра не, и пре ћут ки ва ње со вјет ске вла сти са дру ге, об ја шња ва се сло же ним од носи ма из ме ђу вла сти и Ру ске пра во слав не цр кве. Од 1938. до 1941. по ли ти ка цр квенодр жав них од но са у Со вјет ском Са ве зу у не ко ли ко на вра та је би ла под врг ну та ре фо р ми. По сле сје ди ње ња не ко ли ко тери то ри ја Пољ ске са Укра јин ском и Бе лору ском ССР, а ка сни је и бал тич ких ре публи ка са Со вјет ским Са ве зом, на це лој те ри то ри ји Со вјет ског Са ве за по ја ви ло се не ко ли ко хи ља да но вих хра мо ва, десе ти не ма на сти ра и ак тив них ду хов них шко ла и учи ли шта. Бу ду ћи да је ре ли ги ја има ла ва жну уло гу у жи во ту за јед ни ца на упра во сте че ним те ри то ри ја ма, Кому ни стич ка пар ти ја је би ла при ну ђе на да пре ђе на мек шу по ли ти ку пре ма Ру ској цр кви, јер је Ру ска цр ква мо гла да ује ди
ни те пра во слав не за јед ни це и епар хи је у не ку за јед нич ку струк ту ру.Ме ђу тим, већ 1941. го ди не исто то совјет ско ру ко вод ство је за кљу чи ло да је Цр ква су ви ше ак тив на. Та да по чи ње нови та лас ре пре си ја и „Са вез ми ли тант них без бо жни ка“ до жи вља ва је дан од по следњих вр ху на ца сво је ак тив но сти.У са мој Цр кви се у том тре нут ку осе ћа ла огром на по тре ба за све ште ни ци ма и еписко пи ма. Ком плет на епар хиј ска струк тура је у су шти ни би ла раз ру ше на. Би ло је на сто ти не хра мо ва ко ји су се у прав ном сми слу још увек во ди ли као ак тив ни, али су фак тич ки би ли пра зни, јер ни је имао ко да слу жи.И по ред та ко те шке си ту а ци је, Цр ква је не дво сми сле но иза бра ла па три о ти зам. Већ 26. ју на у Бо го ја вљен ском хра му митро по лит Сер ги је од слу жио је спе ци јални мо ле бан „за да ро ва ње по бе де“. За тим је са ста вљен спе ци јал ни текст „Мо ле ба на при на је зди не при ја те ља ко ји се у Ру ској пра во слав ној цр кви чи та у да не Отаџбин ског ра та“. Овај мо ле бан је слу жен ка сни је у свим хра мо ви ма Мо сков ског
историја
По бе да уз Бо жи ју по моћ
ФОТ
ОГРА
ФИЈ
А ИЗ
СЛО
БОДН
ИХ И
ЗВОР
А
Ка да су је ди ни це Цр ве не ар ми је под ко ман дом мар ша ла Тол бу хи на ушле у Беч, по ње го вој на ред би је би ло из ли ве но и по кло ње но ло кал ном пра во слав ном хра му зво но са нат пи сом: „Ру ској пра во слав ној цр кви од по бед нич ке Цр ве не ар ми је“
Све ште ни ци Псков ске ми си је
19
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
па три јар ха та. То ком Ве ли ког отаџ бинског ра та чу вар па три ја ра шког пре сто ла се 24 пу та обра тио вер ни ци ма у па триот ским по сла ни ца ма.Цр ква ни је из ра жа ва ла свој став са мо мо ли тва ма и по сла ни ца ма. При ло зи ма ко ји су са ку пље ни на ини ци ја ти ву Москов ске па три јар ши је фор ми ра на је тенков ска ко ло на „Дми триј Дон ски“ ко ја је у фе бру а ру 1944. го ди не пре да та со вјет ској ар ми ји, а та ко ђе и ва зду хо плов на ескадри ла „Алек сан дар Нев ски“.По себ ну уло гу су од и гра ли пра во слав ни све ште ни ци у пар ти зан ском по кре ту на оку пи ра ним те ри то ри ја ма. Њи хов за датак је углав ном био да скри ва ју пар ти зане и да бу ду „ве за“ из ме ђу пар ти за на и ло кал ног ста нов ни штва.
„Да до ђе тре ћа им пе ри ја тво ја...“Го во ре ћи о пар ти за ни ма, већ се до тиче мо ком пли ко ва ног слу ча ја Псков ске ми си је. То је би ла вер ска струк ту ра ко ју су Нем ци осно ва ли на оку пи ра ном се веро за па ду Со вјет ског Са ве за. На те ри тори ји Псков ске ми си је не мач ка вој ска је кон тро ли са ла но во фор ми ра не па ро хије, слу жен је и „мо ле бан за Хи тле ра“ са сле де ћим тек стом „/.../ ти си наш во ђа, име тво је уте ру је страх у ко сти не при јате љи ма, не ка до ђе тре ћа им пе ри ја тво ја, и не ка бу де во ља тво ја на зе мљи“.Ме ђу тим, кли ри ци су пру жа ли от пор и на оку пи ра ним те ри то ри ја ма. По се бан зна чај у тој бор би је има ла Вас кр шња по сла ни ца Ле њин град ског ми тро по лита Алек си ја од 25. апри ла 1943. го ди не, у ко јој се он обра ћа сво јој па стви на те рито ри ја ма под фа ши стич ком оку па ци јом и ка же: „На ста ви те, бра ћо, да се под ви зава те за ве ру... По ма жи те на све на чи не – и ви му шкар ци, и ви же не – пар ти за ни ма
да се бо ре про тив не при ја те ља, и са ми сту пај те у пар ти зан ске ре до ве“. Пре ма све до чан ству бор ца Дру ге пар ти зан ске бри га де А. Г. Го ли ци на, „тај аги та ци о ни ле так је од и грао ве ли ку уло гу у по др шци пар ти зан ском по кре ту (...) За ње го во посе до ва ње не мач ки ко ман ди ри су у сво јим на ред ба ма пре ти ли смрт ном ка зном“.Фјо дор Пу за нов је био је дан од нај позна ти јих све ште ни ка ко ји су оти шли у пар ти за не. Овај „са рад ник“ Псков ске ми си је по чео је 1942. го ди не да снаб де ва пар ти зан ске од ре де хра ном, оде лом и инфор ма ци ја ма, и на рав но, исто вре ме но је јав но на све на чи не ис ка зи вао ло јал ност оку па то ру. На кра ју оку па ци је Нем ци су при ли ком по вла че ња ску пи ли 300 се ља на да их оте ра ју у Не мач ку, али на о ру жа ни кон вој ни је из др жао на пе тост и по бегао је, с тим што је прет ход но име но вао Пу за но ва за ста ре ши ну ко ло не. Ка да се све ште ник уве рио да је кон вој не стао из вид ног по ља од вео је се ља не пар ти за ни ма, где је и остао да слу жи до до ла ска Цр ве не ар ми је. Но си лац од ли ко ва ња „Пар ти за ну Отаџ бин ског ра та“ дру гог сте пе на, Фјо дор Пу за нов, по но во је 1944. го ди не име но ван за на сто ја те ља у се лу Хо хло ви Гор ки.
Та да шњи ар хи је реј ски на ме сник у Псков скоПе чер ском ма на сти ру, игуман Па вле, та ко ђе је играо „дво стру ку игру“. Он је пот пи си вао зва нич не поздрав не го во ре фа ши стич ким вла сти ма и уче ство вао у при пре ми ан ти со вјетских до ку ме на та. Исто вре ме но је, међу тим, слао пар ти за ни ма чи та ве то ва ре на мир ни ца пре ко јед не сво је па ро хи јанке. По сто ји вер зи ја да је игу ман Пе тар у ма на сти ру имао ра диоста ни цу по мо ћу ко је је на ли ни ју фрон та слао по дат ке о кре та њу фа ши стич ких вој них фор маци ја, а те по дат ке је до би јао од по је диних је ро мо на ха из па ро хи ја Псков ске ми си је.На ци сти су при ли ком свог по вла че ња нај ви ше због та квих при ме ра стре ља ли мно ге све ште ни ке Псков ске ми си је.На рав но, би ло је и оних ко ји су све срд но са ра ђи ва ли са хи тле ров ци ма и искре но по здра вља ли „но ву гер ман ску власт“ – про тив ни цу со вјет ских без бо жни ка. Али они ни су би ли ве ћи на у цр кве ном кли ру. Са дру ге стра не, не ма сум ње да је уло га цр кве не ве ћи не у со вјет ском пар ти занском по кре ту на оку пи ра ним те ри то рија ма би ла ве ли ка.
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку до-даци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПО-ЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI
NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КО-РЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.
Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI TOR @RU SKA REC.RUВи ше ин фор ма ци ја на http://RU SKA REC.RU
„Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“
Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о градТел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge o po li ti [email protected], www.ge o po li ti ka.rs
Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник
Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је
Ире на Ми лић, огла ша ва ње и ПР
Весна Станиславов, Дистрибуција
Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов но-тех нич ки се кре тар
Ли ков но-гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“
Ре ди тељ Вла ди мир Хо ти њен ко је 2009. го ди не сни мио филм „Поп“ о Псков ској пра во слав ној ми си ји. Филм го во ри о оцу Алек сан дру, на сто ја те љу ма ле ле тон ске па ро хи је, ко ји је фор мал но са ра ђи вао са Тре ћим рај хом, али је тај но по ма гао со вјет ским пар ти за ни ма
ФО Т
О ГРА
ФИ Ј
А: K
INOP
OISK
.RU
Русија у сликама
Ру ска реч ru ska rec.ru rs.rbth.com Ф
О ТО:
РА М
ИЉ С
ИТ ДИ
КОВ
/ РИА
„НО
ВО СТ
И“
Бо го слу же ње на По кло ној го ри Па три јарх мо сков ски и це ле Ру си је Ки рил (де сно) на пра знич ном бо го слу же њу на Дан Све тог ве ли ко му че ни ка и По бе до но сца Ге ор ги ја у Ге ор ги јев ском хра му на Покло ној го ри у Мо скви.