Prof.dr.sc. Nina Štirmer Prof.dr.sc. Dubravka Bjegović · Gospodarenje građevinskim otpadom i mogućnosti upotrebe građevinskog otpada Prof.dr.sc. Nina Štirmer Prof.dr.sc. Dubravka

Gospodarenje građevinskim otpadom i mogućnosti upotrebe građevinskog otpada

Prof.dr.sc. Nina ŠtirmerProf.dr.sc. Dubravka Bjegović Zagreb, 1.12.2012.

Građevinski otpad ‐ GO  

• Građevinarstvo – predstavlja jedan od glavnih pokazatelja razvitka i prosperiteta društva 

– najveći je potrošač različitih vrsta materijala, a samim time i jedan od većih proizvođača otpada 

• Građevinski otpad i otpad od rušenja ‐prepoznati kao prioritetan problem za rješavanje u Europskoj Uniji

Reciklaža• To znači da će se posebna pažnja posvetiti mjerama promicanja reciklaže te vrste otpada 

• Članice EU dodatnim poticajima i drugim propisima stimulirajuponovnu uporabu recikliranog materijala, a time pridonose i buđenju ljudske svijesti o načinu deponiranja otpada 

• ekološkim naknadama destimuliraju uporabu prirodnog materijala i tako potiču primjenu recikliranog materijala

5

Otklanjanježeljeza

Zaga‐đenja

Smeće

Odlaganje Prvo sito

Zemlja

Drobljenje

Drobljenje

Ispiranje

Drvo

Ostale nečistoće

Granuli‐ranje

Sijanje Deponi‐ranje

Željezo/čelik

GO u zemljama EU (2002) 

Država Količina (106 tona/god.)

Postotak oporabe

(%)

Postotak konačnog 

odlaganja (%)

Njemačka 59 17 83

Velika Britanija 30 45 55

Francuska 24 15 85

Italija 20 9 91

Španjolska 13 <5 >95

Nizozemska 11 90 10

Belgija 7 87 13

Austrija 5 41 59

Portugal 3 <5 >95

Danska 3 81 19

Grčka 2 <5 >95

Švedska 2 21 79

Finska 1 45 55

Irska 1 <5 >95

KOLIČINE GRAĐEVINSKOG OTPADA U EU• 850 milijuna tona na godinu• 31 % ukupne proizvodnje otpada u EU

PROIZVEDENA KOLIČINA

TRENUTNO RECIKLIRANA KOLIČINA

KOLIČINA KOJA NIJE 

RECIKLIRANA

CILJANIPOSTOTAK

RECIKLIRANJA

POSTIGNUTI STUPANJ 

RECIKLIRANJA

EU Milijuna tona Milijuna tona Milijuna tona % %

Ambalažni otpad 82,3 48,1 34,1 55 58,7Otpadna vozila i otpadne gume

6,1 4,5 1,6 80 73,8

Električni i elektronički otpad 6,7 1,5 5,2 50‐75 22,8Komunalni otpad 258 97,0 161,2 37,6Građevinski otpad i otpad od rušenja uključujući iskopanu zemlju*

896 554 342 70 61,8

Ukupan otpad koji je uključen u reciklažne ciljeve EU 1.249 705 544 56,4

Ukupan otpad u EU 2.800 1.070 1.730 38,2

Količina proizvedenog i recikliranog otpada u EU u 2009. godini 

GO u zemljama EU (2002 ‐ 2006g) • Različiti izvori:

Izvor

Ukupna nastala 

količina GO (mil. tona)

GO po stanovniku

WBCSD 2009(podaci 2002) 510 1,1

ETC/RWM2009

(podaci 2004)866 1,8

EUROSTAT 2010

(podaci 2006)970 2,0

Sastav GO u zemljama EU (2002g) 

Sastav GO u zemljama EU

Recikliranje GO u zemljama EU (1995 – 2006 g)  

RECIKLIRANJE GRAĐEVINSKOG OTPADA U EU

Građevinski otpad i otpad od rušenja uključujući iskopanu zemlju*

896 554 342 70 61,8

PROIZVEDENA KOLIČINA

TRENUTNO RECIKLIRANA KOLIČINA

KOLIČINA KOJA NIJE RECIKLIRANA

CILJANIPOSTOTAK

RECIKLIRANJA

POSTIGNUTI STUPANJ 

RECIKLIRANJA

• trenutačno ‐ 61,8 % recikliranog  građevinskog otpada•Nizozemska, Danska, Njemačka, Irska, Estonija –više od 80 % 

EU Waste Framework Directive‐ ostvariti do 2020.god.

Recikliranje GO po stanovniku u zemljama EU (1995 – 2006 g)  

Procijenjena količina građevinskog otpada u RH2.345.273 tone na godinu

LIFE05 TCY/CRO/000114 ‐ CONWAS

OPORABA/RECIKLIRANJE GRAĐEVINSKOG OTPADAStrategija gospodarenjem otpadom RH

Cilj recikliranja građevinskog otpada 80% (do 2015. godine)

• 2005.‐ 7 % recikliranog građ. otpada, a 11 % sekundarna sirovina

Mogući načini postupanja s građevinskim otpadom:o oporaba/ recikliranje o sekundarne sirovine (plastika, metali, drvo...)o odlaganje 

15

Postojeći tokovi

Asfaltne baze(npr. održavanje cesta)

Asfalt i asfalt miješan s betonom (od rušenja cesta i mostova)

Kamen Drobilane

Beton i opeka(od rušenja građevina) Stalna odlagališta

Miješani građ. otpad

Staklo Staklane

Drvo i plastika Spalionice

Azbest Posebno zbrinjavanje

Metali Organizirano prikupljanje

VRSTA MATERIJALA PORIJEKLO PRIMJENA

Čisti lom opeke Proizvodnja opeke 

Dodatni materijal za proizvodnju zidnih elemenata, betona, laganog betona, stabiliziranje, drenažni slojevi, ispuna, nasipavanje

Miješani lom od rušenja u visokogradnji s lomom opeke (šuta miješana s opekom) 

Stambena gradnja, visokogradnja 

Dodatni materijal za proizvodnju zidnih elemenata, betona, laganog betona, stabiliziranje, ispuna, nasipavanje, završni slojevi podova

Miješani lom od rušenja u visokogradnji 

Industrija, visokogradnja 

Stabiliziranje nasipa, izgradnja sportskih terena. 

Mineralni otpad  Industrogradnja, visokogradnja 

Nasipavanje, izgradnja sportskih terena – drenaža 

Reciklirani pijesak  Industrogradnja, visokogradnja 

Podloga za postavljanje cijevi pri uvođenju infrastrukture (plin, voda itd.) 

Asfaltni lom  Cestogradnja 

Nevezani gornji nosivi slojevi, nevezani donji nosivi slojevi, vezani nosivi slojevi, izgradnja poljoprivrednih putova, dodatni materijali za proizvodnju asfalta 

Betonski lom  Cestogradnja, izgradnja mostova, industrogradnja 

Nevezani gornji nosivi slojevi, nevezani donji nosivi slojevi, cementom vezani nosivi slojevi, izgradnja poljoprivrednih putova, dodatni materijali za proizvodnju betona, drenažni slojevi

Miješani asfaltni/betonski lom 

Cestogradnja, parkirališta, izgradnja mostova 

Nevezani gornji nosivi slojevi, nevezani donji nosivi slojevi, vezani nosivi slojevi, izgradnja poljoprivrednih putova 

• saznanje o ograničenim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korištenja onogačime se raspolaže– teškoće pri iznalaženju lokacija za 

nove deponije – smanjivanje potreba za novim 

deponijama• strožiji propisi o zaštiti životne okoline nalažu zbrinjavanje građevinskog otpada

Razlozi za potrebu povećanog iskorištavanja građevinskog otpada

• smanjuje se količina građevinskog otpada• dobivaju se sekundarne sirovine za 

proizvodnju• zamjenjuje se uvoz sekundarnih sirovina• čuvaju se postojeći resursi• štedi energija kroz manji trošak za proizvodnju• smanjuju se troškovi proizvodnje u odnosu na 

sirovine• otvaraju se nova radna mjesta• reciklažom se postiže zaštita životne okoline• reciklaža je svjetski imperativ• EU ‐ postulira obavezu reciklaže

Razlozi za potrebu povećanog iskorištavanja građevinskog otpada

20

Prednosti primjene recikliranog agregata

• ekološki doprinosi – održivost• ušteda energije• cijena• otvaranje novih radnih 

mjesta• širina tržišta

• porastom troškova tradicionalnih metoda odlaganja rast će i komercijalni aspekt reciklaže

• suštinski je da svaka komercijalna korist bude iskorištena unutar lokalne ekonomije

Razlozi za potrebu povećanog iskorištavanja građevinskog otpada

Što je za činiti

• U nacionalnom je interesu da građevinski materijal ne završi na divljim deponijima, nego da se kontrolirano odlaže i u potpunosti reciklira kako bi se ponovno iskoristio za građevinske namjene

Hijerarhija gospodarenja otpadom

ODLAGANJE

RECIKLIRANJE

RAZVRSTANJE

SMANJIVANJE

IZBJEGAVANJE

POŽELJNOST

Zaključno

• Za uspješnu provedbu reciklaže i ponovnu uporabu građevinskog otpada kao novo nastalog građevnog materijala važna je uspostava zajedničkog stava nekoliko sudionika

Važni sudionici

–od razine države–preko lokalne zajednice –do zainteresiranog poslodavca 

–pa konačno i do stanovnika RH koji trebaju biti zainteresirani za zdraviji i ljepši okoliš

26

ZAKLJUČAK

• donošenjem odgovarajućih zakonskih mjera, provođenjem edukacije dijela stručne populacije, kao i edukacijom cjelokupnog stanovništva, treba postupno nastojati povećati udio recikliranog građevinskog otpada u primjeni

Hvala na pažnji