Transcript
Faktori psihičkog razvoja deteta sa oštećenim sluhom
Prof. dr Vesna RadomanFASPER
Klasifikacija faktora
I Auditorno-govorni i komunikativni faktori
II Sredinski faktori III Biološki faktori
I Auditorno govorni faktori:1.Zvučna barijera
(paraverbalni,zvuci prirode i civilizacije, zvuci sopstvenog tela)
2.Verbalna barijera3.Komunikativna barijera4.Stepen oštećenja sluha5.Vreme nastanka oštećenja6. Razvijenost komunikativne
sposobnosti7. Auditivni status članova
porodice
Myklebust
• Zaključio na osnovu rezultata odraslih osoba sa oštećenim sluhom na MMPI da stepen oštećenja sluha, vreme nastanka oštećenja i pol imaju uticaja na njihovu emocionalnu prilagođenost
Vreme nastanka slušnog oštećenja
• Myklebust :gluvoća od ranog detinjstva je imala pervazivni efekat na razvoj ličnosti u mnogim istraživanjima koje je analizirao . Karakteristična šema koja je ostala i kod odraslih je rigidnost,socijalna i emocionalna nezrelost
• Neyhus: devijantno emocionalno i socijalno ponašanje kod odraslih 40 muškaraca i 40 žena sa dubokim gluvoćama od ranog detinjstva našao na testovima Roršah, MAPS,Crtež ljudske figure i Roterov TNR
II Sredinski faktori
1.Porodica2.Separaciona iskustva3.Vrsta škole4.Nedostatak adekvatnih identifikacionih
uzora5.Vršnjaci (gluvi i čujući)6.Socijalni stavovi i predrasude7.Subkultura zajednice gluvih
Sredinski faktori
1. Porodica Psihološki značaj porodice fundamentalno
važan Sigmund Frojd je posebno proučavao uticaj
porodičnih emocionalnih relacija u strukturiranju i socijalizaciji ličnosti
Adler se bavio porodicom kao paradigmom međuljudskih odnosa i odnosa u društvu
Značaj porodice u psihičkom razvoju
• Porodica generalno predstavlja fundamentano važan formativni faktor u razvoju ličnosti svakog pojedinca pa i ličnosti osobe sa oštećenim sluhom
Prve reakcije roditelja na ometenost deteta
• Reakcije su obično dramatične• Gluvoća, a posebno nagluvost obično nije
dijagnostikovana na rođenju već je roditelji uglavnom postepeno otkrivaju. Ova postepenost ublažava jačinu stresa
• Majka budućeg gluvog deteta(ako nije i sama gluva ili ima gluvog muža) očekuje zdravo dete i idealizuje ga
• Albert Solint je u svojim istraživanjima našao da su očekivanja i želje budućih majki koncentrisana na savršeno dete mada se u manjoj dozi javljaju i izvesna strahovanja od poremećaja i abnormalnosti
• Solint je i u slučaju zdravo rođene dece našao razlike između majčinih želja, očekivanja i konkretnog deteta. On kaže da je zadatak materinstva prevazilaženje te razlike
U slučaju da se kod deteta konstatuje gluvoća
• Razlika između očekivanog savršenog deteta i deteta sa nedostatkom je ogromna i najčešće traumatična za majku i oca
• Sporadična strahovanja iz perioda trudnoće su se obistinila
• Dva su tipična načina reagovanja (Solint)1. Osećanje krivice koje dovodi do potpunog
posvećivanja i žrtvovanja za dete2. Neprihvatanje deteta jer je to duboka
narcistička povreda
Tipične reakcije kod majki
• Reakcija tugovanja. Solint je objašnjava kao tugovanje za očekivanim i željenim zdravim detetom
• Majka može postepeno prevladati ova negativna osećanja (krivica,depresija,
narcistička povređenost) ali ona mogu dati trajan pečat atmosferi u kojoj se psihički razvija dete
Prve reakcije majki i očeva koje su česte
• Šok, depresija,agresija, gubljenje samopoštovanja, osećanje izolovanosti, želja da dete umre (svesna ili potisnuta u nesvesno) koja povlači za sobom osećanje krivice.
Odnos roditelja koji se uspostavlja prema detetu SOS
Odnos koji se uspostavlja može biti:
a) potpuno prihvatanje
b) ambivalencija
c) odbacivanje (svesno i nesvesno).
Stepeni roditeljskog prihvatanja
• Prvi stupanj prihvatanja- usvajanje činjenice da dete ima slušno oštećenje
• Drugi stupanj prihvatanja da njihovo dete ima ograničenja u raznim oblastima razvoja i uspostavljanje drugih normi kojima će se meriti napredovanje
• Najviši stupanj prihvatanja je razvoj realističnog odnosa i prihvatanje deteta koje se voli bez obzira na ometenost
Prihvatanje može biti različito u toku dečjeg razvoja
- Moguće je da dete bude prihvaćeno dok je malo jer se njegova ometenost doživljava od strane roditelja u sklopu opšte bespomoćnosti i nerazvijenosti
koja je karakteristična za bebe i malu decu, ali kad dete više odraste odnos se može promeniti u negativnom pravcu
- Moguće je da u početku postoji mali stepen prihvatanja ali se on postepeno razvija
Obrnut redosled vrste odnosa roditelja
• Roditelj na početku može imati negativan, odbacujući odnos prema detetu za koje je saznao da ima narušen sluh ali sa vremenom i postepenom adaptacijom moguće je da razvije pozitivan odnos i prihvatanje deteta na nešto starijem uzrastu
Psihičke posledice po dete
• Nepovoljne posledice na psihički razvoj ostavlja ambivalentan odnos roditelja
• Negativan psihički efekat donosi odbacujući odnos koji može ostaviti drastične posledice u razvoju ličnosti deteta sa oštećenim sluhom i psihopatoloških formi
Problemi u negovanju deteta sa O.S.
• Prezaštićivanje ne pruža adekvatne uslove za razvoj, usporava razvoj i detetovo osamostaljivanje. Ovakav odnos roditelja je najčešće posledica osećanja krivice ili sažaljenja
• Nedovoljna stimulacija ,a ovoj deci je baš potrebna dodatna stimulacija i bogaćenje iskustva
• Zanemarivanje sa velikim razvojnim posledic.• Zlostavljanje sa psihopatološkim posledicama
Odnosi među roditeljima
• Činjenica da supružnici imaju dete sa ometen. često utiče u smislu pogoršanja njihovih odnosa. Neka istraživanja ukazuju da nema većeg pogoršanja nego kod porodice sa neometenim detetom
• Domaće istraživanje (Pavković 2000g) pokazuje da u celini nema većih promena u odnosima Nađeno je 23,5% sukoba zbog gluvog deteta i veća iskrenost u njihovom priznavanju kod majki
Braća i sestre
• Braća i sestre deteta sa oštećenim sluhom pogođeni su na više načina:
- Više su zanemarivani- Na njih je povećan pritisak da budu
uspešni- Ova činjenica može ih opteretiti tako da ne
dovode prijatelje u kuću
Istraživanje Pavkovićeve o porodici sa detetom OS
• Pokazalo da po mišljenju roditelja njihova čujuća deca uglavnom nemaju problema sa okolinom zbog gluvog brata ili sestre koja ih dobro prihvata (72% ),mada 27% roditelja nije dalo odgovor na ovo pitanje)
Socio-ekonomski status porodice
• U američkim istraživanjima kao i u domaćim dobijen je niži socijalni status porodica sa oštećenim sluhom kome se pripisuje uticaj i na mnoge psihološke varijable.
• Istraživanje Radoman (1991)u našoj sredini pokazalo je da je prosečan socijalno ekonomski status porodica dece i omladine sa o.s. znatno niži od prosečnog za porodice koje imaju neometenu decu i da pripada radničkom društvenom sloju i prosečno sa samo osnovnoškolskim obrazovanjem roditelja.
Istraživanje Radoman (1991)
• Niži socijalni status pokazao je statistički značajnu korelaciju sa neurotičnim tendencijama i ukupnom neprilagođenošću ličnosti deteta i adolescenta sa nagluvošću
• Nakon kompleksne statističke analize pokazalo se da gluvoća u sadejstvu sa nižim socijalnim statusom utiče na neprilagođenost ličnosti.
2. Rana separacijaseparaciona iskustva• Gluva beba potencijalno ima veći broj
separacionih iskustava, a kasnije i boravaka u institucijama (bolnice, domovi).
• Friman: kanadska gluva deca imala znatno više hospitalizacija, naročito tokom prve dve godine života
• Istraživanje Radoman pokazalo posebno patogen uticaj ranih separacija na emocionalni razvoj deteta oštećenog sluha
3. Školovanje, integracija
Vrsta školeNalazi nisu dosledniFaruđa i Ostin (1980.): Midou-Kendal-ovim
inventarom ustanovili da je emocionalno socijalna prilagođenost gluve dece iz specijalnih internatskih škola bolja od one kod gluve dece u integrisanom obrazo- vanju (bolja samokontrola i soc. zrelost)
Myklebust
• Istraživanje putem projektivnog testa Crteža ljudske figure pokazalo jasan trend negativnog raspoloženja gluvih učenika od 13-15g. u integrativnim odeljenjima, a pozitivnog raspoloženja u specijalnom školstvu i rezidencijalnom smeštaju.
• Deca iz integrativnih odeljenja bila su manje srećna, pokazivala više emotivnih konflikata jer je ovo bila stresna sredina
Istraživanja o integrativnom školovanju OSOS
• Ukazuju na dobre obrazovne efekte integrisanog obrazovanja i bolji govorni i jezički razvoj, posebno u specijalnim odeljenjima pri redovnim školama.
• Gluvi adolescenti su pokazali adekvatnije i preciznije mišljenje mada je previše kruto i kontrolisano. Imaju više emocionalnih problema
Истраживање у Швајцарској (OECD-CERI, 1995).
• Истраживање о степену самопоуздања код деце са сметњама у развоју у основним школама на узорку од 74 инклузивна и 42 специјална разреда у Швајцарској . Степен самопоуздања деце са сметњама у развоју се показао изузетно ниским. Подаци показују да деца сматрају да су непопуларна због тога што се необично понашају, и што су неуспешнија у школи од остале деце.
Швајцарска студија
• Оваквих негативних процена је било значајно више од стране деце која су похађала инклузивне разреде и процењивала свој школски успех крајње негативно
• Без обзира на чињеницу да ли су имала додатну индивидуалну помоћ или су била без такве помоћи, постизала су знатно боље школске резултате него њихови другови у специјалним разредима, посебно у математици
6. Socijalni stavovi predrasude i zlostavljanje
• Relevantan socijalni faktor uticaja na razvoj ličnosti deteta sa oštećenim sluhom predstavlja odnos sredine prema njemu koji je često opterećen negativnim stavovima, predrasudama , odbacivanjem i diskriminatornim ponašanjem. Diskriminatoran i predrasudan odnos prema osobama sa ometenošću-disejblizam
AUDIZAM
• Postoji specifičan termin za ovakvo negativno odnošenje prema populaciji osoba sa oštećenim sluhom, a to je audizam.
• Termin audizam skovao je Humphries T. 1975g. • Ovakav odnos sredine ostavlja neminovno
negativne posledice u razvoju ličnosti osobe sa oštećenim sluhom. Pokret za inkluziju i socijalni model ometenosti imaju važnu, psihološki konstruktivnu ulogu u ovoj oblasti poslednjih decenija.
Psihološko poreklo predrasuda je u ličnosti određenih osoba
• Dugotrajno stanje frustracije koja rađa agresiju i ta agresija traži svoj objekat koji je obično nezaštićen . Teorija žrtvenog jarca (frustracija-agresija)
• Osećanje manje vrednosti (kompleks inferiornosti) koje se projektuje (mehanizmom odbrane) na manjinsku grupu. On sopstvene nepoželjne osobine i slabosti projektuje na spoljne objekte (pojedince i grupe). Predrasude koje imaju dubok koren u ličnosti , u nagomilanoj agresivnosti i osećanju inferiornosti predstavljaju sredstvo za ublažavanje ličnih tegoba i deo su strukture ličnosti pa se najteže suzbijaju i otklanjaju.
• Nedostatak ličnog identiteta i ličnog samopotvrđivanja, identifikovanje sa grupom (kolektivni identitet) može biti negativno usmeren izvan grupe. Osoba teži da njegovo “niko” postane “neko”kroz identifikaciju sa određenom grupom koju doživljava superiornom i kao deo sopstvene ličnosti. Ovakva jaka identifikacija ne retko je potencirana neprijateljstvom prema drugim grupama koje se opažaju kao inferiorne i suprotnost sopstvenoj superiornoj grupi.
Česta pogrešna uverenja i mišljenja o OSO kao radnicima
• Mogućnost povreda na radu OSO je mnogo veća
• Zavisni su i nesamostalni• Niska je njihova produktivnost• Potrebno im je prilagođavati radno mesto• Neće biti prihvaćeni od drugih radnika
Predrasude OSO prema sebi samima
• OSO mogu imati predrasude o sebi samima- self stigmaSelf stigma nastaje u velikoj meri kao posledica
usvajanja stavova okoline o ometenosti i osobi koja je ima
Npr. “ Ja sam nesposoban da radim neki regularan posao”
Ovo se neposredno odražava na nepovoljan self koncept OSO.
Strana istraživanja
Barker: 59% ispitanika pokazalo indiferentan odnos, 25% “ negativan odnos , 16% “ pozitivan odnosPovoljniji odnos prema slepima i telesnim
invalidima
Domaća istraživanja o stavovima prema gluvima
• Stavovi prema osobama oštećenog sluha pretežno neutralni i nema izraženih negativnih stavova (Radoman; Dimoski)
• Radoman (1995) pokazani izvesni stereotipi o gluvima i socijalna distanca kada su u pitanju intimni odnosi (brak ,intimni odnosi)
Istraživanja Radoman V. (1993;1995)
• Svega 9,3% ispitanika ( na uzorku od 99 ispitanika) je na upitniku ispoljilo negativne stavove prema gluvima (18,1% neodlučnih)
• Urbana sredina imala je pozitivnije stavove od ruralne
• Ispitanici su pokazali najveću socijalnu distancu prema gluvima kada su u pitanju trajniji i dublji odnosi kao što je brak i intimni odnosi, a manju kada su privremeni (zajedno u hotelskoj sobi) i površniji kontakti ( poziv na rođendan).
Istraživanje Sanje Dimoski (2009) o stavovima prema OSO
• Sprovela je empirijsko istraživanje stavova prema osobama oštećenog sluha i osobama sa drugim oblicima ometenosti na uzorku od 222 odrasla ispitanika i 100 ispitanika dečjeg uzrasta iz Srbije.
• Pokazalo se 17% negativnih stavova kao i da na formiranje negativnih stavova odraslih prema gluvima i ostalim osobama sa hendikepom značajnu ulogu ima dispozicija autoritarnosti koja je ispitivana jednom modifikacijom Adornove skale za merenje autoritarnosti. Takođe se pokazalo da stavovi roditelja utiču na stavove njihove dece.
Seksualno zlostavljanje adolescenata sa oštećenim sluhom• Sullivan Vernon Scanlan (1987) i Elder
(1993) izveštavaju o mnogo češćem seksualnom zlostavljanju u populaciji omladine sa oštećenim sluhom i to u 50% slučajeva.
7. Subkultura zajednice gluvih
• Subkulturu gluvih pre svega obeležava znakovni jezik, spec.institucije obrazovanja i kulture, sistem vrednosti i stavova
• Pokazalo se da zajednica gluvih daje moralnu podršku OSOS i pruža im osećanje pripadnosti i sigurnosti
• Yetman (2002) povoljna slika o sebi i identitet vezan za kulturu gluvih štite gluve od mentalnih bolesti
Zajednica gluvih i njihov kulturni identitet
• Okosnicu zajednice gluvih predstavlja znakovni jezik kojim se služe ali takođe i institucije,socijalna struktura, sopstvene organizacije, tehnologija i sistem vrednosti. Poslednjih decenija javlja se i politička struktura zajednice , borba za njihova ljudska prava, insistiranje na dostojanstvu i ponosu vezanom za njihove specifičnosti
• Škole i obrazovanje za gluve, razne organizacije i udruženja, pozorišta, sportke organizacije, izdavačka delatnost itd
Kultura gluvih
• Kultura ometenosti (ometenih) nastala je iz zajedničkog iskustva zavisnosti ovih ljudi i njihove opresije (gušenja ugnjetavanja) i izopštavanja iz većinske kulture i iz njihove želje da stvore pozitivan identitet ometenosti
• Kultura gluvih – oni žele da budu prihvaćeni kao jezička i kulturna manjinska grupa pre nego kao grupa ometenih
Pripadnici zajednice gluvih
• Smatraju da je termin Gluvi adekvatan i daju mu pozitivne konotacije
• Smatraju da kultura zajednice gluvih, zasnovana na njihovom znakovnom jeziku ima svoju tradiciju,običaje, obrazovanje, umetnost (pozorište, slikarstvo, poezija i priče koje se prenose generacijama itd.)
• Galodet koledž – Vašington, važan centar
Veliko slovo G• Zajednica gluvih predstavlja jednu lingvistički
manjinsku grupu u svakoj zemlji u svetu (Skutnabb-Kangas 1994.)
• Gluvi (sa velikim početnim slovom) na suprot gluvi (malim početnim slovom)označavaju sebe kao pripadnika ovakve zajednice sa kojom se identifikuju na osnovu znakovnog jezika i posebne kulture koja je vezana za taj jezik.
• Pripadnost zajednici Gluvih omogućila je formiranje njihove političke svesti i svesti o njihovim ljudskim pravima
Hindley & Kitson 2001.g.
• Sugerisali da gluva deca jesu pod većim rizikom od mentalnog oboljevanja kada žive u svetu čujućih, od koga potiče loša slika o sebi i poremećaj identiteta, za razliku od pripadanja svetu gluvih i kulturi gluvih
III Biološki faktori
1. oštećenje
auditivnog aparata i drugi medicinski faktori
2. uzrast 3. pol
top related