Zoran Spasojevic - Kratka istorija naizmenicnog stajanja i padanja

8/14/2019 Zoran Spasojevic - Kratka istorija naizmenicnog stajanja i padanja

1/22

sveska 5-6, 2004

Zoran Spasojevi

KRATKA ISTORIJANAIZMENINOG STAJANJA I PADANJA*

radio-drama

Glas 1

Glas 2

Glas 3

Glas 4

(Glas 4): Sluaj paljivo. Neko e sada, siguransam, otvoriti deo sebe. (Pauza.)


2/22

2

(Glas 2): Deda me ui da hodam: klei predamnom sa rairenim rukama, dok ja pokuavam da

ustanem. Kako se osea, sine? - pita me. Ja stojim nadrhtavim nogama i ne usuujem se da zakoraim.Pokuaj ponovo, sine! Hodanje je samo naizmeninostajanje i padanje, kae mi on kroz smeh.

(Glas 1): Eno mene! epurim se pred lavovima,smejem klovnovima, pentram za artistima i trim za

devojicama. I srean sam: ne moram da se ponavljam.Kuu sam zaboravio: ne javlja se ni kao re.

(Glas 2): Noas nisam spavao. Ako sam idremao, plaile su me bubuljiave nakaze sa iljatimuima: ljubile su me po vratu. Mora da se netodogodilo. Ili e uskoro, svakako.

(Glas 1): Moj otac mi se prikrada s lea i grabime desnom rukom za kosu, a levom za okovratnik.

(Glas 2): Deda se posmatra u ogledalu. Pogledmu, po ustaljenom ritualu, uvek prvo luta po sobi. Igrudi uvek poinju da mu se pune vazduhom, tako da

ogledalo postaje tesno. Znam da uiva, izmiljajuirazne poze, ne pokuavajui da shvati ulogu tromihudova i njegovu vezu sa ovim svetom. Jesam li dasa?A? - kae on.

(Glas 1): Moj otac me plai. Povlai me svakias, naizmenino, za desno, pa za levo uvo, i govori:

Ovako, i samo ovako se pravi ovek.


3/22

3

(Glas 2): Baba, ta ima novo?" Ona kae:Nita." Gde je deda?" - pitam. Otiao je da kupi

cigarete pre nedelju dana, izgleda da se ponovoizgubio", odgovara mirno. Obavestila si policiju?" -

pitam uzbueno. Ona odgovara: Zato?"

(Glas 1): Varam svog oca. Gledam mu u oi iklimam glavom, dok mi govori, i istovremeno vodimtajni ivot.

(Glas 2): Dan je preao polovinu i deda me vodiu cirkus. Posmatramo veliki plakat postavljen predulazom. Ujka Sem je uperio kaiprst na nas. Plae me injegove razrogaene oi. Hvatam dedu za ruku, a on mi,ne skidajui pogled s plakata, kae: Ljudi voleklovnove. Klovn ne sme da umre. Nikada.

(Glas 1): Moj otac me budi pre svanua i tera datrim oko kue.

(Glas 2): Pada mi na pamet da bih morao netoda preduzmem, premda se nikada nisam baviotraganjem za nestalom osobom. I prvo pomiljam na

policiju.

(Glas 1): ivot doivljavam samo donjompolovinom tela. Dane troim kradom: ne odbrojavam ih,nema ni potrebe, imam ih toliko pred sobom.

(Glas 2): Deda voli da me vodi u zooloki vrt.

Dok ja liem sladoled, on hrani majmune. Za svaku


4/22

4

ivotinju ima lepu re, ali uvek kad stignemo predkavez s vukovima on snano prevlai tapom preko

reetaka. im se vukovi uzbune, on im pokae lakat.

(Glas 1): Moj otac sedi u fotelji i isti lulu.Nareuje mi da radim sklekove. Majka se pravi da ita.

(Glas 2): Dan se skoro potroio: boje zalaskagovore da je, bar zbog njih, lepo biti iv. urim i znojim

se: znoj me tipa, a ja sam nemoan da bilo tapreduzmem. Neko mi je ukrao dan.

Nekako sam se domogao policijske stanice.Velika mapa na zidu podsea me da sam ovde bio. I tovie puta. Teko mi je da se snaem - te zgrade su uveknepotrebno prostrane: tu su mnoga vrata, treba pronai

prava. Kucam.

Dedu traite sami ili ekajte da se sam vrati, akopreivi", kae mi policajac u civilu. Znate, budet nam je tanak, pa su starci otpali", zavri policajac i otpigutljaj kafe.

(Glas 1): Nikada nisam verovao tuim reima.Ni svojim, kae mi otac i ostavlja knjigu na krila.

(Glas 2): Prolazimo pored pozorita: deda posmatra veliki plakat pred ulazom. Papaa Staljingleda preko naih glava. Provlaim se dedi izmeunogu, a on mi, ne skidajui pogled s plakata, govori:


5/22

5

Ljudi vole pozorite. Pozorite ne sme da umre.Nikada.

(Glas 1): ovek u gaama, koji sedi na ormaru imae kaiem, veoma je nalik mome ocu. On plae, isuze mu u mlazu padaju na pod. Oigledno je zbogneeg uzrujan. Kad ga pogledam, vidim da neto nije uredu. Njegov jecaj prodire i prolazi kroz sve sobe. Utekom raspoloenju ja stavljam svoju apu na grudi i

kaem: Oe! To ga ne ometa u njegovom naricanju,koje se podie do krika. Domet tog krika je ogroman,oeva ambicija primerena. Ja ponovo kaem: Oe!Ali, on me ignorie.

(Glas 2): No je. Tumaram po periferiji, traimizgubljenog dedu. Znam da je esto zalazio ovamo, ali

ne znam iz kojih razloga. Dozivam ga. to se dere,budalo! oglasi se debela ena s jednog balkona i izruibokal ledene vode na mene.

(Glas 1): ena u donjem veu, koja lei nasredbranog kreveta, veoma je nalik mojoj majci. Ona plae,i suze joj u mlazu padaju na posteljinu. Oigledno je

zbog neeg uzrujana. Kad je pogledam, vidim da netonije u redu. Njen jecaj prodire i prolazi kroz sve sobe. Utekom raspoloenju ja stavljam svoju apu na grudi ikaem: Majko! To je ne ometa u njenom naricanjukoje se podie do krika. Domet tog krika je ogroman,majina ambicija primerena. Ja ponovo kaem:Majko! Ali, ona me ignorie.


6/22

6

(Glas 2): Deda uiva da se kupa. Brka se u kadi:da je poneo cigaru bilo bi jo lepe. Para ga polako opija

i on sklapa oi. Ve sanja: kao, tri mrana tipa ulaze ukupatilo i prete mu: Mravi, obesiemo te za jaja!Visie dok ne postane komunista!

Ali, da preem na veselije stvari.

(Glas 1): Majka ustaje sa kreveta, uzima jastuk,

stavlja ga ispred lica i protrava pored mene. Vratasusedne sobe s treskom se zalupie: malo zatim, ujemkako se klju okree u bravi.

(Glas 2): Svraam u bar, mali je skoro kaotelefonska govornica. Je li neko video ovog oveka? -

pitam, pokazujui dedinu fotografiju. Niko me ne

primeuje: svi gledaju u pod. Na podu primeujemmia: neto vae i mirno razgleda prisutne. Barmen ga posmatra s gaenjem. Nisam ga video odavno,progovori barmen posle par minuta, to ga ne potraiu mrtvanici? - zavri i namignu mi eretski.

(Glas 1): Otac skae sa ormara. Omotava crvenu

maramu oko lica, tako da mu pokriva nos i usta.Ispruio je desnu ruku. Napolje! - kae on.

(Glas 2): Deda je pokuavao da vaja. Kaomladi bio je u nemakom logoru. Kako se zove ovajkip? - upitao ga je komandant logora, otkrivi sluajnonjegovo delo. Kip slobode", ree deda. O? Divan je,

samo neto mu nedostaje, neto malo, nisam siguran


7/22

7

ta, ree komandant tiho i nastavi: Imate dovoljnovremena da razmiljate o tom nedostatku. Od tog

trenutka dedi je stalno taj kip pred oima. Jedne noiusnio ga je drukijeg: potpunog. Tek tada je spoznaorazliku. Uplaio se da e do jutra da zaboravi: brzo se

probudio i san pretvorio u novi mali kip sa izvajanimkukastim krstom na vrhu baklje. Vi niste samotalentovani, ve i pametni. Dozvoliu Vam da zadriteskulpturu kao uspomenu na nae poznanstvo, kazao

mu je komandant. Od tada vie niko nije video kip: dedaga dri pod kljuem u svom nonom ormariu. Svakovee pred spavanje otkljuava ga i, milujui njegovu

povrinu, apue: Umree pre mene, mali govnaru.

(Glas 1): Stojim u hodniku i posmatram vratazakljuanih soba. U kui vlada apsolutna tiina, neko bi

pomislio da nema nikog ivog. Svlaim piamu sa sebei delim se na dvojicu.

(Glas 2): Nalazim se u gradskoj prosekturi.Debeljko sa velikom cigarom u zubima razgleda menekoliko minuta. Vodite ga kod patologa, on mora dazna, ree sekretarici i izbaci veliki kolut dima. Pratim

sekretaricu, njena nena ruka otvara prva vrata do lifta ija prosto utravam za njom, plaim se da je ne izgubim.Upoznaje me sa olinjalim starcem i naputa nas sasmekom. Misli mi odlaze za njom: jedva primetni znaklepom glavom bio bi mi dovoljan, tek jedva primetni.

Stareva ruka je vlana i slabana, iz usta mu se

iri zadah jevtinog pia, ali mi ne izgleda pijan. Lii mi


8/22

8

na nekog kome su dani, sati, pa ak i minuti odbrojani.Bojim se da mi ne prenese tu svoju istroenost pa mu

brzo putam ruku: mislim da je primetio i, umesto da senaljuti, poinje da se zagonetno smejulji, kao da uiva umom strahu. Pokazuje mi rukom da se sagnem.Proverava naas one iza nas, a onda mi skoro dodirujeusnama uvo: Kada sam ja bio mlad postojala su

pravila. Moda sam ja zastareo, moda pogrenogledam na stvari, ali da sam, kojim sluajem, tvojih

godina i na tvom mestu, a sa ovim iskustvom, ne bihtragao za dedom... ja sigurno ne bih....

(Glas 1): Kako vreme prolazi moj otac postajesve udniji: ne slua, okree mi lea i lije suze, tako dasam u stalnom poslu zbog njegovih mokrih grudi:

plaim se da ne nazebe. Moram da pazim i da mi se ne

ukaki: drim ga na noi i po pola sata; ne voli nou, dokne obavi posao ustaje svaki as i proverava da li je netoispalo. Jednom, da napravim tos, ubacim palidrvce unou. Mislio sam da e da se zbuni, ali on se tolikoobradovao da je dugo pljeskao dlanovima.

(Glas 2): Deda se uvek kasno nou vraa kui. I

uvek, ama ba uvek, pali svetlo i staje iznad babe.Spava li? - kae on.

(Glas 1): Zvono me prenu. Otvaram vrata.Dvojica u konim kaputima proleu pored mene. Visokihvata mog oca za kravatu, a mali mu potura pod nosnekakve papire. Hajde potpii, zamahuje visoko


9/22

9

pesnicom, ili e saznati ta sve mogu da napravim odtebe!

Taman posla - odgovara moj otac smireno.

Visoki shvata da njegovi napori mora da buduvei od potreba. Oeve ruke vise niz telo kao priivene:naizmenino se meaju urlici bola i oev prkos kojidoprinosi, bez sumnje, itavoj stvari. Moda su udarci

visokog prejaki, moda se isuvie trudi, ali, osimkrikova, nita ne moe iz oca da istera; ak ne uspeva nisuze da mu natera na oi.

(Glas 2): Baba se udno ponaa, kao da netokrije. Baba, da nisi neto preutala o dedi? - pitam.Zato? Nisam, odgovori i brzo zagnjuri pogled u

pletivo. Mislim da me lae, ali kako da izvuem istinuiz nje? Kad je posmatram ovako pognutu nad iglama ikoncem, ne znam kako da se ponaam prema njoj.

Baba podie glavu i zagleda se svojim izbledelimoima u mene. Pogled joj je podrugljiv. Hoe da ujekako ti opratam? - prenu me iznenada.

(Glas 1): Moj otac ponekad nee da jede. Ja galupim po zatiljku i on projede, ali me uvek, skoro uvek,

pree i upropasti moj trud. Zamislite, stavi prst u usta i povrati moju muku. Onda mi se veselo obraa,pokazujui upovraeno mesto na tepihu i ushienoizvikuje: Prosuo sam ga! Prosuo sam ga! Prosuo sam

ga!...


10/22

10

(Glas 2): Deda je danima bolestan i ima tekesnove. Baba i ja deuramo pored njega i menjamo

naizmenino obloge na njegovom vrelom elu. Poslenedelju dana iznenada se budi, ali nakaze iz sna i daljestoje nad njim. Zbunjen je. Ne zna, niti moe ta da ini.Trai po uglovima sobe objanjenja ovoj pojavi. Da li jemogue, pomilja u trenu, da se san mea u njegovivot. Moda ovo nije san, moda se ovo smrt prikazuje.Koliko je bio obaveten, smrt se pojavljuje u sveanijem

obliku. Ona se pojavljuje na belom konju ili neemuslinom. U crnom odelu. Crnom cilindru. I belimrukavicama. Ili neemu slinom. Ili to mea saspasiteljem? uo je negde da smrt dolazi samo ondakada treba neto da uzme - na sebi ne primeuje nitato bi moglo da poslui nekome ili neemu. Nita munije jasno: moda se isuvie napree? Poinje da se

znoji... i da se plai ove jednostavnosti umiranja. Zar jezaista tako prosto? Jalovo? A one prie?

(Glas 1): Mog oca bude pre svanua i nekudaodvode. Uvee ga izbacuju iz automobila: redovnoudara glavom o kapiju i ja moram da ga uvlaim u kuu.

(Glas 2): Odlazim u bioskop. Deda voli ratnefilmove: kad mu se neki dopadne on odgleda svepredstave, prosto ne ume da prekine i doe kui. Modaje ba to ovaj film.

Na platnu se vidi kako guraju grupu ljudi podciradu. Ljudi se njiu sa pokretima kamiona, bolje

reeno: bacaju se jedni na druge. Motor je ugaen.


11/22

11

Izgleda da su stigli. Napolju je strano. Nesrenikebacaju s kamiona niz nasip: zaustavljaju se u zaleenom

kanalu. Ko preivi mora da stane u kolonu, i da eka.Stoje bosi. Tabani im se lepe za led. Nareuje se pokret.Podiu noge: meso ostaje na ledu. Prolazi crnalimuzina. Zavaljen na seditu, ovek za koga sam, natrenutak, pomislio da je moda moj deda i pored kogasam seo, muva me laktom u slabinu i ushieno misaoptava svoje otkrie: Zamisli, samo jedan pokret

prsta onog u crnoj limuzini, ak jedva primetan, moeda razrei njihovu sudbinu.

(Glas 1): Moj otac cepa knjige i ometa me uuenju. Vezujem ga za stolicu, a on stalno ponavlja:Hou da uim, hou da uim...

(Glas 2): Deda neto kradom pie. Kad nekonaie, on brzo sklanja papir u fioku. Pravim se da nevidim ovaj njegov potez i ekam da izae iz sobe.Otvaram fioku i itam jedinu reenicu ispisanu krupnimslovima: Umro sam pre pedeset godina. Ako biste me

pitali ta mislim o ovome rekao bih da je u pitanjudetinjarija. Ali, to je njegovo pravo.

(Glas 1): Moj otac svaki dan kai svoje ratnoordenje, uzjahuje drvenog konjia, visoko zamahujeletvom i vie: Ura! Ura! Ura!"

Gledam as njega, as njegovu sliku na zidu:tamo sedi na pravom, belom konju i dri pravu sablju u


12/22

12

ruci. Srce mi se cepa, poinjem da plaem dok se onzabavlja.

(Glas 3): gledam je lepa je jo uvekje volimvodili smo ljubav svaki dan pa svaki drugi pa petkom pas mene pa na utap ali sada isto da se otresem

pokuavam da je podsetim na stara dobra vremenazguza ali prekasno poe rat pade bomba pade zid

beimo u podrum gologuzi goloruki u podrumu guva

smrad pla izvlaimo se potrbuke ukoenihzakrvavljenih oiju napolju mrak blato buka prelazim

pogledom preko jedva vidljivih zgrenih tela s levanadesno s desna nalevo pomeramo se gologuzi goloruki

pomera se svaki od nas i svi zajedno pomeramo se sazapada na istok ili sa istoka na zapad u mraku u blatumuenje hladnoa guram vuem noga se oprua ruka se

savija svi zglobovi rade glava sustie ruku potrbukepredah to se deava u prostoru niijem prostoru koji seovde uzima kao put u slobodu put u slobodu premaistoku ili prema zapadu udno a i smrt vreba premazapadu i prema istoku po pravilu pa bilo nas etvoricaili milion znai i etvorica i milion nijedan konaan broj

bilo parni bilo neparni

(Glas 2): Videla sam sliku Vaeg dede unovinama i setila se da je pre nedelju dana kupio odeloza odlazak, kae mi prodavaica u robnoj kui.Postoji odelo za odlazak? - pitam. Ne znam, kae

prodavaica, on je rekao da mu je to odelo za odlazak.


13/22

13

(Glas 1): Moj veliki otac, veliki ratni heroj, nosime na ramenima, tri kroz park a ja vitlam drvenom

sabljom i viem: Ura! Ura! Ura!

I umesto da se veselim, zbog te slike, ja poinjemda ridam. I urlam na njega: Nisi umeo da ivi u miru!

Nisi umeo da ivi u miru!

(Glas 3): spreman sam kolena na slami dupe u

vazduhu ake na zemlji rairene kao stopala jasno kaodan bol u kukovima dupe se mrda glava jo uvek bistrahteo bih kui konano u tali mrano ali vidim svakuslamku napolju se oglaava pitolj bar tri etiri puta

poneki jauk moda vrisak ili neto slino etvoronokedo vrata mogao bih tako i na kraj sveta ako trebaetvoronoke na put oko sveta na kolenima ruke prednje

ape oi dva prsta iznad tla podiem glavu virim krozpukotinu napolju deru kou naprave rez oko pojasa pa jeonda svlae kao demper leim potrbuke u mraku uslami zastoj nigde ne putujem nazirem veliki dak brzomu prilazim savijenih kolena povijenih lea stiskamdak uz stomak znai sad sam na boku drim ga dakre je o daku jednom rukom iza lea podvlaim ga pod

glavu ne isputajui ga bojim se da u ga izgubiti akobudem brz zavui u u njega glavu pa ramena glavomu dotai dno

(Glas 2): Kad legnem vidim samo tavanicu,kae deda, kuda odlazi moje telo?


14/22

14

(Glas 1): Od kada je moj otac vraen sa SvetogGrgura pregledam novine pre nego to ih unesem u

kuu: sve fotografije mora i ostrva isecam i bacam uubre. Nisam to uradio samo kada je stigao izrobijanice, i on je demolirao kuu, oborio me na pod,stegao za guu i vikao: Daj mi pitolj! Daj mi pitolj!"

(Glas 3): jedino poneka slika i majin glas eto unekakvim asovima pre nego to je otila rekla mi je da

se uvam nije rekla ni ega ni zato ja sam potovao tunjenu brigu i uspeo sam iv sam ukoliko je stvar u tome

pa jo jedna slika jo jedna ve trea moda ih uskorovie nee biti ja od glave do pete i lice pobednikagledam ga odozdo ne lii ni na ta ogromne glave saeirom punim cvea i ptica nagnut nad mojom sedomkosom pogled mu plamti strogou ukratko ukoen

kleim na nekoj poljani ruku stisnutih da prsnu molimga po njegovim uputstvima jo nije gotovo muri izapeva na meni nepoznatom jeziku ja kriom gledam unjegove usne zavrava opet me gleda uarenim

pogledom ja brebolje diem svoj i ponavljam svetumbe vazduh treperi od zujanja insekata u trenu trenukojim prolazi sva moja prolost hvatam leptire seckam

leptirima krila makazama na uske trakice jedno padrugo ponekad za promenu i oba odjednom i putam naslobodu telo

(Glas 2): Deda ita novine samo dok rua.Danas mu se smei deak sa naslovne strane. Ispodfotografije pronalazi njegovo ime: Onan - dete iz


15/22

15

epruvete. Podie pogled i ponovo se susree sanjegovim likom. E, jebi ga, kae on.

(Glas 1): Moj otac nema ni jedan zub pa, i zbogtoga, slabo jede. Vodim ga zubaru. Zubar mu kae dazine kako bi uzeo otisak za vilicu, a on se otima i hoeda skoi kroz prozor.

(Glas 3): za jednu osobu predvieno je pet

kilograma mislim ita o itu je re nesamlevenog zaetiri lana znai etiri puta vie to bi po garantovanimcenama uz bonove kotalo 20 pa se isplati stati ukilometarski red ito se deli iz dakova od po pedesetkilograma zato je potrebno imati kese jedna kesa kota500 za dvadeset kilograma ita treba 20 za etiri kese2000 to znai bez sopstvenog daka nita sam dak na

dodir prijatan mali nekad sluio za ugalj dvadesetkilograma juta vlana stisnem curi sad ali nekad davnodavno beskrajno dugo poetak ovoga ivota drukije jeizgledao pa se pridignem na lakat zavlaim u njega udak re je o daku zavlaim ruku milujem ito

pokuavam da brojim zrna jedno po jedno nemogue jednom rukom i dalje pokuavam jednog e dana biti

mogue izruiti ito na zemlju vratiti zrna u dak jedno po jedno nemogue nemam snage bojim se izgubiuapetit slab zrno ita ini mi se buavo vaem buavo

bez brige neu umreti nikad neu umreti od gladi

(Glas 2): Da sam na Vaem mestu, ja se ne bihzamarao traei dedu po gradu, kae mi penzionisani


16/22

16

policajac, ja bih postavio zasedu na zgodnom mestu, iekao.

Znai, samo zaseda.

(Glas 1): Moj otac klei na podu i iglom bodebubavabu. Ne razumem kakvo mu je to zadovoljstvo.Svaki put kad je probode kae: Insistiram na bolu.

(Glas 3): uhvati me da spavam san a ja imlegnem ja naalost odmah ustanem pa sam nervozanstrano sam besan onda se setim onda se vraam njojmojoj slobodnoj aci radije nego nekom drugom delutela pomae kad nieg nema slika snova sna povoda zarazmiljanje govorim to mi pada na um slabim

pokretima donjeg dela lica mrmljam dolazi mi do oiju

ne vidim je zatvaram oi neto fali inae su mi oiobino zatvorene ili otvorene ako to nije dovoljnomrdam je aku re je o aci deset petnaest sekundizatvaram oi pada zavesa

(Glas 2): Deda pijucka hladno pivo i dovravauljanim bojama jedrenjak na meseini. Voleo bih kada

bih mogao i da ga napravim, ree perui etke. ta bis njim? - pitam ga. Otplovio bih, kae. Kuda? -pitam. To ne znam, ali sigurno znam da bi to bio putbez povratka, odgovori mi i okai sliku.

(Glas 1): Kad mi vreme dozvoli, vodim oca uzabavni park. I prvo ga stavljam na ringipil. Da ga

samo vidite, tada njegovoj srei nigde kraja. A meni,


17/22

17

meni se grudi nadimaju od tog prizora, vazduh se sabijau pluima i imam utisak da u svakog trenutka da

poletim.

(Glas 3): san dat mi je san kao varam enu kaookusio sam ljubav sa nekom enicom po mojoj merikoja i sama sanja i to u snu o mukarcu po svojoj merito mi je u ivotu dato ovaj put

(Glas 2): Postavljam zasedu. Neki ovek triulicom; primeujem da je star; ne mogu da shvatimkako je tako krhko telo sposobno za velike brzine. I liina moga dedu! Lii i na svaijeg dedu. Naginje se i seeuglove trotoara, krivudajui izmeu prolaznika.Izvlaim se iz skrovita i kreem za njim. Pokuavamda ga sustignem: ponestaje mi daha, zaostajem i gubim

ga. Na trenutak sam ga ugledao kako zamie iza jednetrafike, trim za njim, ali ni traga ni Glasa od starca utrku. Gledam levo, nita. I desno, isto nita.

Ali, da ostavimo dedu na miru i preemo naveselije stvari.

Kragujevac, 9. februara 2004._____________________________________________

* Drama je nastala kombinacijom nekih autorovih kratkih priaiz knjige Kratke prie bez muke (2003).


18/22

18

Zoran Spasojevi roen je 22. januara 1949. godine uKragujevcu.

Autor je knjiga poezije: Dar praznine (1986) i Glad(1998), knjiga kratkih pria: Odelo za odlazak (1997), iKratke prie bez muke (2003, 2006), knjiga drama:trilogije Amerika ima rupu (2003), kratkih dramaRezervat Srbija (2006), dokumentarne komedijeGavrilov Princip (2008) i komedije Voli li me,Jakove (2008), knjige satire Tu zeka pije vodu (2008),kao i knjige i-mejl arta Mala nona pota (2009).

Autor je CD-ROM-a (digitalne grafike, knjige i tekstovi)Cirkus (2006).


19/22

19

utor je TV drame Amerika ima rupu 2 (1999),

scenarija humoristie TV serije Bez naslova (2000) iradio-drame Kratka istorija naizmeniog stajanja ipadanja (2004).

Zastupljen je u preko etrdeset antologija i zbornikapoezije, kratke prie, kratke drame i satire. Njegovekratke prie, drama Amerika ima rupu (najbolji tekstTV drame na konkursu RTS-a za 1998. godinu), komedijeGavrilov Princip ili kako sam postala baletan(najboljikomediografski tekst na konkursu Pozorinog festivala

Dani komedije u Jagodini za 2000. godinu) i Voli li me,Jakove, kao i kratke drame iz knjige Rezervat Srbijaspadaju meu najitanije srpske knjievne tekstove naInternetu.

Bavi se mejl-artom i digitalnom grafikom. Digitalnegrafike objavljuje na razglednicama, u tampi iknjigama, kao i u brojnim internet-magazinima. Objavioje preko sto mejl-art razglednica u vie izdanja. Njegoverazglednice nalaze se u privatnim kolekcijama,bibliotekama i muzejima mejl-arta: (California Museumof Art Terra Candella, Forestville, USA), ( Artpool - Art Research Center, Budapest, Hungary), (Museo de Interncionale de Neu Art, Courtenay, Canada), (Sechi Island International Library, Rio Claro, Brasil).Uestvovao je na vie kolektivnih izlobi mejl-arta uzemlji i svetu (Kragujevac, Valjevo, Panevo, BanjaLuka, Budimpeta, Vankuver, Lajden, Arkevia...)

Za svoje radove nagraivan je vie puta.


20/22

20

lan je Udruenja dramskih pisaca Srbije i Udruenja

knjievnika Srbije.

Od 2003. godine autor je izdavake kue Alma.

SHORT BIOGRAPHY

Zoran Spasojevic was born on January 22, 1949 inKragujevac, Serbia.

He is the author of poetry books: The Gift of

Emptiness (1986) and Hunger (1998), short storiesFarewell suit (1997), Short Stories without AnyTrouble (2003, 2006), drama trilogy America has ahole (2003), short drama book Reservation Serbia(2006), documentary comedy Gavrilos Principle(2008) and comedy Do you love me, Jakov (2008),satire book Here the rabbit drinks water (2008), aswell as e-mail art book A little night mail (2009).

He is the author of the CD-ROM ( graphics, books andtexts) Circus (2006).

He is also the author of the TV drama America has ahole 2 (1999), screen play for a TV comedy serialWithout a Title (2000) and a radio drama Short

history of alternating standing and falling.


21/22


22/22

Zoran Spasojevic - Kratka istorija naizmenicnog stajanja i padanja

Documents