Znacaj kontrole na izvoru nastajanja · uklanjanje fosfora, azota i ugljenika. Druga nekiseoni čna faza obezbeđuje dodatnu denitrifikaciju korišdodatnu denitrifikaciju korišćenjem

Škola za zaštitu životne sredine, Water Workshop - Kvalitet voda Novi Sad, 2-5. septembar, 2014.

WW

OKRUGLI STOOKRUGLI STO: : ZNAČAJ KONTROLE OTPADNIH VODAZNAČAJ KONTROLE OTPADNIH VODA 2014, N

ovi Sa

ZNAČAJ KONTROLE OTPADNIH VODA ZNAČAJ KONTROLE OTPADNIH VODA NA IZVORU ZAGAĐENJA NA IZVORU ZAGAĐENJA

«END OF PIPE» TEHNIKATRETMANA OTPADNIH VODA

d, 02-05. septe

Profesor dr Božo DalmacijaUniverzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju biohemiju i zaštitu

1

embar2014.

fakultet, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine

PRIMENA «END OF PIPE» TEHNIKATRETMANA OTPADNIH VODA

WW

2

Jedna od najvažnijih činjenica je da se obezbedi primena eliminacije, redukcije zagađenja vode na izvoru (mestu nastanka) umesto na kraju ili pre tretiranja produkovane otpadne vode.

2014, Novi S

adili pre tretiranja produkovane otpadne vode. Tehnike minimizacije otpada se široko primenjuju u industriji i podrazumevaju sledeće relacije sa tokovima otpadnih voda:

d, 02-05. septe

redukcija zapremine,redukcija dužine emitovanja,li i ij ili j j k t ij d đ ih t i

mbar2014.

eliminacija ili smanjenje koncentracije određenih supstanci,povećanje održivosti ponovne upotrebe.

2

KAKO TO POSTIĆI ?KAKO TO POSTIĆI ?W

WW 2014, N

ovi Sa

Ako se resursi kao što su voda i energija koriste

ad, 02-05. septeAko se resursi kao što su voda i energija koriste štedljivo, njihova potrošnja će se smanjiti. Zagađenost otpadne vode se može smanjiti li i i j t d ( t d ih d ) št j bliž

embar2014.

eliminisanjem otpada (otpadnih voda) što je bliže moguće njegovom izvoru. Nus-proizvodi treba čuvati odvojene jedne od drugih,Nus proizvodi treba čuvati odvojene jedne od drugih, a ne namerno ih mešati sa vodom 3

Količina otpada se može smanjiti merama kao što susu,

npr. ponovna upotreba nus-proizvoda tamo gde je to moguće.

WW

20

Potrošnja i emisije se moraju meriti; tehnike mogu biti identifikovane da se i jedno i drugo smanji;

14, Novi S

ad, 0

rezultati se mogu razmenjivati a tehnike isprobavati i testirati.

Akcioni planovi u kojima se imenuju odgovorni

02-05. septembAkcioni planovi u kojima se imenuju odgovorni

pojedinci i vremenski rokovi se mogu napraviti i pratiti.

Motivisanje i uključivanje osoblja kao i

bar2014.

Motivisanje i uključivanje osoblja kao i obezbeđivanje obuke i promovisanja šireg razumevanja procesa, mogu podstaći pozitivan stav prema korišćenju BAT 4

Opšti dizajn postrojenja za tretman industrijskih otpadnih voda mora biti u u skladu sa osnovnim principima održivog razvoja“ Moraju se menjatiprincipima „održivog razvoja . Moraju se menjati zastarela načela

Cena različitih projektanskih rešenja za ovakav tretman će u i iti d fik ti đ j i t i

W

mnogome zavisiti od efikasnosti uređenja sistema na nivou pojedinačnih jedinica (pogona ili operacija), a potom na nivou postrojenja. (Reference Document on BAT for the Waste Treatments Industries August 2006)

WW

2014, NovIndustries, August 2006). vi S

ad, 02-05. sseptembar 20144.

5

RAZDVAJANJE OTPADNIH VODA NANIVOU FABRIKE/POGONA UKLJUČUJE:

Recikliranje unutar pojedinačnih jedinica sa ciljem: Wj p j j jpovraćaja sirovog materijala ako je to poželjno;smanjenja zapremine otpadne vode koja se treba prečišćavati;

WW

2014, Novi prečišćavati;

smanjenje utroška vode.Razdvajanje izlaznog efluenta u:

Sad, 02-05. sej j g

diskontinualni izlaz:zagađena/nezagađena atmosferska voda;drenažna voda i voda za pranje;

eptembar2014.drenažna voda i voda za pranje;

zagađena/nezagađena voda za hlađenje;kontinualni izlaz:

procesna voda koja zahteva specifičan pred tretman;

.

procesna voda koja zahteva specifičan pred-tretman;procesna voda koja ne zahteva specifičan pred-tretman;

6

RAZDVAJANJE OTPADNIHVODA OMOGUĆAVA UVOĐENJESKLADIŠTENJA, EGALIZACIJEILI SIGURNOSNEREZERVOARE ZA EFLUENT:REZERVOARE ZA EFLUENT:

rezervoar za atmosferske vode koji je obično prazan i skladišti zagađenu atmosfersku vodu pre nego što će ona regulisanim

WW

2014, N

protokom biti vraćena u proces;pufer/ujednačavajući (egalizacioni) rezervoari u jedinicama/pogonima koje zahtevaju specifičan pred-tretman;

ovi Sad, 02-05j p g j j p p

rezervoari promenljivog nivoa ujednačavanja (egalizacije) za kombinovani tok otpadne vode, koji služe za normalizaciju protoka i koncentracije zagađujućih supstanci od interesa;

. septembar 20j g j p ;

sigurnosni tank za efluent koji je obično prazan, i služi za skladištenje i eventualno tretiranje i reciklažu izlaznog efluenta koji ne zadovoljava propisane kriterijume. Tretman se vrši pri regulisanom

014.

j p p j p gprotoku nakon što se analizom utvrdi da je to moguće izvesti bez narušavanja narednih tretmana.

7

STRATEŠKA SEPARACIJA TOKOVA OTPADNEVODE OMOGUĆAVA CILJANO I EFIKASNOVODE OMOGUĆAVA CILJANO I EFIKASNOPROCESUIRANJE SLEDEĆEG:

mikrobiološki nedegradabilinog ili teško

WW

2014mikrobiološki nedegradabilinog ili teško razgradljivih oreganskih materija (HPK) korišćenjem oksidacije (npr. O3, mokri procesi oksidacije) i adsorpcije (npr aktivni ugalj smole);

4, Novi S

ad, 02(npr. aktivni ugalj, smole);toksičnih komponenti (npr. prioritetni polutanti, teški metali);

ij k ( t i i d ij k k d f b ik

-05. septemba

amonijak (npr. striping vode sa amonijakom kod fabrika za proizvodnju koksa);visoko koncentrovane, ali biodegradabilne otpadne

r2014.

g pvode koje mogu biti jeftinije prerađene korišćenjem visoko opterećenih BPK procesa (npr. metanska fermentacija);j )zagađene rashladne vode; 8

Zašto anaerobni tretman ?

Gubitak toplote

AEROBNIEfluent,2 10 kg HPK

Influent +

Aeracija(100 kWh)

Mulj, 30-60 kg

2-10 kg HPK

100 kg HPK ≅ 35 m3 CH4≅ 382 kWh

Biogas 40-45 m3

(70% CH4)

Influent

ANAEROBNIEfluent,10-20 kg HPK

100 kg COD

Mulj, 5 kg

10 20 kg HPK9

WWW

2014, Novvi S

ad, 02-05. sseptembar20144.

10

Gasovi staklene bašteW

WW 2014, N

ovi SSad, 02-05. sepptembar2014.

11

Princip koriščenja visoko opterećenih otpadnih voda i muljeva koji su nastali u tretmanu otpadnih

d i d j ij

WW

2

voda za proizvodnju energije

2014, Novi S

add, 02-05. septembar 2014.

12

PRIMER:Shematski prikaz mesta nastanka i tokova otpadnihnastanka i tokova otpadnih voda u fabrici skroba «Jabuka»

W

Razdvajanje tokova vode na: • visokoopterećene i • niskoopterećene otpadne

vode

WW

2014, Novvode.

Visokoopterećene otpadne vode mogu biti iskoristiv potencijal za dobijanje energije

vi Sad, 02-05. s

anaerobnim tretmanom. Niskoopterećene otpadne vode mogu se tretirati aerobnim tretmanom;

septembar 2014tretmanom; 4.

13

Broj Mesto uzorkovanja Opis procesa Protok (m3/h)

Parametar

Temp. vode pH

El. provo-dljivos

HPK(mgO /l)

BPK5(mgO /l)

NH4+

(mgNH +/l)(0c ) dljivost (μS)

(mgO2/l) (mgO2/l) (mgNH4 /l)

1. Voda iz kvasione Voda za kvašenje (močenje) kukuruza 11 44.1 3.48 11

460 60 000 31 500 150

V d d j Hid t k d j 2. Voda od pranja u kvasioni

Hidrantska voda za pranje opreme i poda kvasione 0.5 18.8 6.00 1 540 3 400 1 890 45

...

13. Rashladna voda, Odeljenje Modifikata Voda za rashladne tornjeve 6 26.8 8.57 526 20 16.9 0.25Odeljenje Modifikata j

14.Voda od hlađenja pumpi, Odeljenje

Modifikata

Hidrantska voda za hlađenje i dihtovanje pumpi 1 24.1 7.57 869 20 18.6 0.25

V d d j Hid t k d j 16.

Voda od pranja opreme, Odeljenje

Modifikata

Hidrantska voda za pranje opreme i poda u odeljenju

Modifikata0.5 16.9 7.83 828 600 141 0.75

17. Voda od odsoljavanja kotla

Ispuštena voda iz kotla zbog odsoljavanja 3 90 11.3 6 790 40 29 0.25

18. Voda od regeneracijeVoda za regeneraciju

jonoizmenjivača i peščanih filtera

2

Otpadne vode iz suvog 20. Šaht S2

godeljenja i istraživačke

laboratorije

21. Bunarska voda Voda iz sopstvenih bunara 80 15.6 7.59 678 10 20.2 0.25

14

ŠEMA PROCESA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODAW

W 2014, N

ovi Sad, 02-05. septem

bar 20014.

15

Recikliranje vode u fabrici šećerne Recikliranje vode u fabrici šećerne reperepereperepe

j irepad š ć

šećerk i t li ij

fabrikapranje i čišćenje repe

pprerada šećera kristalizacija

WW

201

Zgušnjivačmulja

Jezero za poliranje

14, Novi S

ad, 0

Kondenzati

(visoka temp.,C O

02-05. septemb

Jezero za

nizak HPK, NH4+)CaO

bar 2014.

Jezero za sedimentaciju 16

Recikliranje vode u fabrici šećerne Recikliranje vode u fabrici šećerne reperepe

pranje irepaprerada šećera

šećerkristalizacija

fabrika

reperepe

pranje ičišćenje repe

prerada šećera kristalizacija

WW

201

Zgušnjivačmulja

Jezero za poliranje

14, Novi S

ad, 0

kondenzat

CaOUASB

02-05. septemb

Sedimentaciono

CaO

Kada je UASB uključen u proces cirk lacije ode doda anje kreča

bar 2014.

jezero cirkulacije vode dodavanje kreča nije potrebno

17

Recikliranje vode u fabrici šećerne repeRecikliranje vode u fabrici šećerne repe

j irepad š ć

šećerk i t li ij

fabrika

WW

2

pranje i čišćenje repe

pprerada šećera kristalizacija

200 m3/h

014, Novi S

ad,

Zgušnjivačmulja

Jezero za poliranje

200 m /h

•• male zapremine vode za pranje imale zapremine vode za pranje i

transportovanje repetransportovanje repe

, 02-05. septem

•• kratkakratka HRT’sHRT’s

•• smanjenje dodatnih HPK opterećenjasmanjenje dodatnih HPK opterećenja

•• energetski efikasnijeenergetski efikasnijeUASB

mbar 2014.

aerobnopoliranje

rekasek. bistrenje

energetski efikasnijeenergetski efikasnije

SedimentacionoN-uklanjanje

jSedimentaciono jezero 18

InfluentDEN NTNITANA

NO3Najčešća Najčešća

Povrat mulja

Interna recirkulacija MLSSjj

konfiguracijkonfiguracija PPOVa PPOV

Povrat mulja Višak mulja

Reaktor Uslovi Postupak E-S Oprema

ANA Anaerobni, bez O2 Otpuštanje P Mešanje

DEN Anoksični, bez O2 Denitrifikacija Mešanje

Oksidacija C Aeracija + 19NIT Aerobni, sa O2

jNitrifikacijaVezanje P

Aeracija + mešanje

WW

2014, Novi S

ad, 022-05. septembaar 2014.

Tipična konfiguracija selektora

20

WWW

2014, Novvi S


21

WW

201

Karakterističan rast filamentoznih i 4, N

ovi Sad, 02

nefilamentoznih organizama u funkciji koncentracije supstrata

2-05. septemba

Selektor procesa sa aktivnim muljem. U cilju sprečavanja uticaja ik i čišć j kti i lj k i t ifič i ar 2014.

mikroorganizama na prečišćavanje sa aktivnim muljem koriste se specifični bioreaktori dizajnirani tako da favorizuju rast bakterija koje ne dovode do bujanja ili dizanja mulja, kao ni stvaranja pene. Visoke koncentracije supstrata (zagađujućih materija u otpadnoj vodi) favorizuju rast p ( g j j p j ) jnefilamentoznih organizama. Selektor je mali biorektor (kontaktno vreme 20 do 60 min) ili serija bioreaktora gde vladaju različiti uslovi (aerobni, anoksični i anaerobni).

22

WWW

2014, Novi SSad, 02-05. sepModifikovan BardenphoTM proces za uklanjanje fosfora i azota ptem

bar 2014.

Petofazni sistem omogućuje anaerobne, nekiseonične i aerobne faze za uklanjanje fosfora, azota i ugljenika. Druga nekiseonična faza obezbeđuje dodatnu denitrifikaciju korišćenjem nitrata proizvedenim u aerobnoj fazidodatnu denitrifikaciju korišćenjem nitrata, proizvedenim u aerobnoj fazi, kao elektron akceptora, a endogenog organskog ugljenika kao elektron donora. Finalna aerobna faza se korsiti da ukloni rezidualni gas azota iz rastvora i da smanji oslobađanje fosfora u finalnom taložniku. Promešana

t d d i b ć ki ič 23otpadna voda iz prve aerobne zone se vraća u nekiseoničnu zonu. Petostepeni proces koristi duže SRT (10 do 20 dana) nego A2/OTM proces i na taj način smanjuje mogućnost oksidacije ugljenika.

WWW

2014, Novvi S


Uklanjanje amonijka iz otpadnih voda proizvodnje koksa 24koksa

SSVIVI PROCESIPROCESI II OPERACIJEOPERACIJE MORAJUMORAJU BITIBITIISPITANIISPITANI II SLEDEĆASLEDEĆA PITANJAPITANJA POSTAVLJENAPOSTAVLJENAISPITANIISPITANI II SLEDEĆASLEDEĆA PITANJAPITANJA POSTAVLJENAPOSTAVLJENA

Koliko vode/energije je potrošeno? Za šta je utrošeno?Za šta je utrošeno? Koliko je potrebno da se postigne željeni rezultat bez ugrožavanja kvaliteta proizvodnje?

Odgovori na ova pitanja mogu pomoći da se identifikuju mesta na kojima se uštede vode i energije mogu ostvaritiostvariti.

U mnogim slučajevima će se ustanoviti da ima mnogo rasipanja vode, zato što voda u stvari ne čini sastavni ddeo procesa. Tipičan primer je voda za pranje koja u stvari i ne dopire do proizvoda ili opreme koju treba oprati. p p p j pTakve rasipne situacije moraju se eliminisati. 25

WW

20144, Novi S

ad, 02-05. septembar2014.

PRIMER: Ponovna upotreba vode u konzervnoj industriji (BREF in the Food, Drink and Milk Industries, 2006)

26the Food, Drink and Milk Industries, 2006)

WW

2014, Novi S

ad,, 02-05. septemmbar2014.

27

WW

2014, Novi S

ad, 002-05. septembbar2014.

28

W

3

Gubici vode zbog slavina koje cure, creva iz kojih voda stalno teče i toaleta

WW

2014, Novi

Vrsta i uslov Gubitak (l/h) Gubitak (m3/god)Slavina koja curi- 10 kapi u 10 sekundi

30 kapi u 10 sekundi0,72 1

6,118 4 S

ad, 02-05. se

- 30 kapi u 10 sekundi- 1 mm isteka- 1,5 mm isteka

2,19,0

18,0

18,479

158Crevo za vodu teče non-stop (8 eptem

bar 2014.

Crevo za vodu teče non-stop (8sati svih 250 dana)- ½ inča (12,7 mm)- ¾ inča (19 mm)

30005100

600010.000

.¾ inča (19 mm)Toalet- curi jedva primetno- curi primetno

99195

29- mreškava površina vode- lije

4953000

KKORIŠĆENJEORIŠĆENJE ČIŠĆENJAČIŠĆENJA VODOMVODOM PODPODPRITISKOMPRITISKOM

Uprkos efektima npr. temperature i agenasa za Wp p p gčišćenja, efikasnost čišćenja pomoću creva zavisi od protoka vode i pritiska u crevu. I št ji k ž d iti k d 1 5 MP i t k d 60

WW

2014, Nov

Izveštaji kažu da pritisak od 1,5 MPa i protok od 60 l/min po mlaznici pruža dobre rezultate za čišćenje kamiona, u poređenju sa 0,3 mPa i 250 l/min, tj. 75%

vi Sad, 02-05. s

vode se može uštedeti uz iste rezultate čišćenja.Starteri za kontrolisano zaustavljanje dotoka vode mogu da se montiraju na creva za čišćenje

septembar 2014vode mogu da se montiraju na creva za čišćenje

Automatski zaporni ventili se često prodaju zajedno sa mlaznicama. Mlaznice povećavaju efekat vode i

4.

smanjuju protok. 30

PRIMER (zaključak)dobre prakseW

W 2014, N

ovi Sad,, 02-05. septemm

bar2014.

31

Primer: Otpadna voda iz postrojenja za zaštitu metala ima sledeće karakteristike:Procesna voda (PV): Q = 10 m3/dan, 2 mg/l Cr, i ( ) Q , g ,Voda od pranja (VP): Q = 40 m3/dan, 0,1 mg/l CrEfekat rada postrojenja: 0,5 mg/l koliko i zahteva GVE W

W 2

PVQ = 10 m3/dan, 2 mg/l Cr

VPQ = 40 m3/dan, 0,1 mg/l Cr

PVQ = 10 m3/dan, 2 mg/l Cr

014, Novi S

ad,

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

, 02-05. septem

otpadnih voda

EflentQ 50 3/d

otpadnih voda

VPQ = 40 m3/dan, 0,1 mg/l Cr

mbar2014.

Q = 50 m3/dan, 0,5 mg/l CrOpterećenje recipijenta0,5 x 50 = 25 g/dan

EflentQ = 10+40 m3/dan, PV ⇒10 m3/dan i 0,5 mg/l Cr iVP Q 40 m3/dan 0 1 mg/l CrVP ⇒ Q = 40 m3/dan, 0,1 mg/l CrOpterećenje recipijenta(0,5 x 10) + (0.1 x 40) = 9 g/dan

32

POGON GDE SE POGONON GDE SE POGON GDE SE KORISTE OPASNE

MATERIJE(npr. proizvodnja hlora)

KORISTE OPASNE MATERIJE (npr. Pogon

za proizvodnju polivinilhlorida)polivinilhlorida)

POGONI GEDE SE KORISTE OSTALE POSTROJENJE ZA

MATERIJE KOJE NISU OPASNE MATERIJE

POSTROJENJE ZA PREDTRETMAN

INDUSTRISKIH OTPADNIH VODA

POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE INDUSTRIJSKIH

OTPADNIH VODA

POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE

OTPADNIH VODA

PREČIŠĆAVANJE KOMUNALNIH OTPADNIH

VODARECIPIJENT (npr. vodotok)

33

PPRETHODNARETHODNA OBRADAOBRADA OTPADNIHOTPADNIH VODAVODA IZIZČ ŠĆČ ŠĆINDUSTRIJEINDUSTRIJE KOJEKOJE SESE PREČIŠĆAVAJUPREČIŠĆAVAJU ZAJEDNOZAJEDNO

ZAZA OTPADNIMOTPADNIM VODAMAVODAMA IZIZ DOMAĆINSTVADOMAĆINSTVA

Potreba za prethodnom obradom proističe iz kvaliteta otpadne vode iz pogona i performansi centralnog postrojenja. p g p j j

Prethodnom obradom se sprečava negativan uticaj industrijskih otpadnih voda iz različitih pogona na rad centralnom postrojenjacentralnom postrojenja.

Kada je u pitanju zajednički tretman voda iz domaćinsta i industriskih voda može se preći da pretreman p pindustrijskih voda je u stavi primena tehnike «end of pipe»

U principu prethodna obrada nije potrebna kada je otpadna voda iz proizvodnje znatno više opterećenaotpadna voda iz proizvodnje znatno više opterećena organskim materijama nego komunalna otpadna voda.

34

Č Č ŠĆZAJEDNIČKO PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

OTPADNE VODE OSTALE OBORINSKE INDUSTRIJSKEOTPADNE VODEDOMAĆINSTAVA

OSTALEVODE

OBORINSKEVODE

INDUSTRIJSKEOTPADNE VODE

POSTROJENJE ZA

WW

2014,

PRETHODNUOBRADU

KOMUNALNE OTPADNE VODE

Novi S

ad, 02-0KOMUNALNE OTPADNE VODE

KOMUNALNO (CENTRALNO)POSTROJENJE

ZA PREČIŠĆAVANJE

INDUSTRIJSKOPOSTROJENJE ZAPREČIŠĆAVANJE

05. septembar

ZA PREČIŠĆAVANJE PREČIŠĆAVANJE

VODOTOK (RECIPIJENT)

2014.

35

ZAJEDNIČKO ODVOĐENJE IPREČIŠĆAVANJE KOMUNALNIH IINDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA

Zajedničko odvođenje i prečišćavanje otpadnih vodadomaćinstava, industrije i zanatskih radnji, široko se

WW

2014, N

primenjuje u svetskoj praksi. Zajednička ili odvojena obrada navedenih vrstaotpadnih voda predstavlja pitanje na koje je teško

ovi Sad, 02-05otpadnih voda, predstavlja pitanje, na koje je teško

unapred odgovoriti, bez prethodnih analiza. Na donošenje odluke utiče niz faktora, koje treba

. septembar 20

ponaosob ocenjivati, u svakom konkretnom slučaju.

014.

36

PPREDNOSTIREDNOSTI ZAJEDNIČKEZAJEDNIČKE OBRADOBRADEE INDUSTRIJSKIHINDUSTRIJSKIH IIKOMUNALNIHKOMUNALNIH OTPADNIHOTPADNIH VODAVODA

Veća postrojenja su ekonomičnija od manjih;Usled ujednačenog sastava otpadnih voda (veća količina iveći puferski kapacitet), postižu se povoljniji uslovi obrade;Lakše se obezbeđuje stručno vođenje i kontrola

WW

2014, Nj jprečišćavanja;Bezbednija zaštita vodoprijemnika od udarnog opterećenjazagađenjem (u odnosu na individualnu obradu po fabrikama

ovi Sad, 02-05zagađenjem (u odnosu na individualnu obradu po fabrikama

i direktnog ispuštanja);Prenošenje brige o otpadnim vodama u nadležnostk l d l t ti i

. septembar 20

komunalne delatnosti iKonsekventno i ravnopravno sprovođenje propisanih uslova priključivanja na javni sistem kanalizacije i njegovo

014.

p j j j j j gkorišćenje. 37

NNEDOSTACIEDOSTACI ZAJEDNIČKEZAJEDNIČKE OBRADEOBRADENNEDOSTACIEDOSTACI ZAJEDNIČKEZAJEDNIČKE OBRADEOBRADEOpasnost od poremećaja procesa prečišćavanja nacentralnom postrojenju;centralnom postrojenju;Smanjeni interes fabrika za vođenje brige o karakteristikamaotpadnih voda unutar proizvodnje;N dl ž i i ili jih l žb lj i jNadležni organi ili njihove službe u naselju preuzimajuzakonsku odgovornost za eventualne posledice koje nisu oneizazvale;N d lj f k t j t k čišć jNedovoljan efekat usvojenog postupka prečišćavanja nacentralnom postrojenju za neke specifične otpadne vode izindustrija iO t d k t ć j t lOpasnost od prekomernog opterećenja centralnogpostrojenja za prečišćavanje zagađenjem i snošenjenjenih zakonskih posledica od strane nadležnekomunalne organizacijekomunalne organizacije. 38

O čemu se mora voditi računa kada je u pitanju zajedničko prečišćavanje otpadnihpitanju zajedničko prečišćavanje otpadnih

voda iz domaćinstva i ostalih otpadnih voda koje nastaju na teritoriji jednog grada

• Uticaj na kanalizacioni sistem• Uticaj na proces prečišćavanja

Industrijskeotpadne vode j p p jotpadne vode


Otpadne vodezanatskih radionica j p p j


Ostale otpadne vode koje ne potiču iz

domaćinstva j p p jdomaćinstva

39

• zaštita zdravlja i života ljudi koji rade na javnomP i ht

Otpadne vode industrije i zanatskih radionica, koja se upuštaju u javni sistem kanalizacije moraju udovoljiti sledećim opštim zahtevima

• zaštita zdravlja i života ljudi koji rade na javnomsistemu kanalizacijePrvi zahtev

• da se spreči da se oštete opreme i objekti nakanalizacionom slivnom područjuDrugi zahtev Wp j

• nastaju pre svega, usled visokog sadržaja taloživih iplivajućih materija u otpadnoj vodi

Zastoji u pogonupostrojenja za

čišć j

WW

2014, Nov

prečišćavanje

• posebno u slučajevima poremećaja biohemijskihprocesa razgradnje.

S j j f kt

vi Sad, 02-05. s

• visok sadržaj biološki teže i sporo razgradljiveorganske materije

• poremećaj procesa taloženja usled visokogsadržaja emulgujućih sredstava itd.

Smanjenje efektaprečišćavanja

septembar 2014

• nastupa prilikom oslobađanja određenihlakoisparljivih materija, intenzivnog mirisa, poreklomiz parcijalnih tokova industrijskih otpadnih voda

Širenje neugodnogmirisa

4.

• sadržaj jona teških metala u mulju, iznad određenihgranica, isključuje takvu mogućnost

Korišćenje mulja u poljoprivredi

40

Bit j ti i GVEBitno je poznavati i GVE za

upuštanje prečišćenih p j pkomunalnih otpadnih voda u vodotok i industrijskih voda u gradskuindustrijskih voda u gradsku kanalizaciju, kao i standarde (norme) za(norme) za kvalitet mulja.

41

1. Bitno je kontrolisati kvalitet industrijskih otpadnih voda (granične vrednosti emisije-GVE) koji se ispuštaju u gradsku kanalizaciju u cilju da se spreči njihov negativan

Industrijskeotpadne vode

g j j p j guticaj na proces prečišćavanja i kvalitet nastalog mulja.

W

GVE za indstrijske otpadne vodekoje se ispuštaju u gradsku kanalizaciju

ENT)UREĐAJ ZA PREČIŠĆAVANJE Izliv

WW

2014, Nov

TOK

(RE

CIP

IJE

Uliv komunalnihotpadnih voda

GRADSKIH OTPADNIH VODAGVE za komunalne

otpadne vodeMuljevi

UREĐAJ ZA OBRADU MULJEVA

vi Sad, 02-05. s

VO

DO

T

GV za kvalitetviška mulja

Odlaganje muljeva

septembar 2014

2. Zatim je potrebno kontrolisati kvalitet izlaznih tokova: prečišćenu komunalnu otpadnu vodu (GVE) i

4.

prečišćenu komunalnu otpadnu vodu (GVE) i nastali mulj u procesu prečišćavanja

42

Redni broj Parametar Jedinica

mereGranična vrednost

1. pH 6,5-9,52. Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mg/l 1000(VII)

3. Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mg/l 500(VII)

4 Ukupni neorganski azot (NH N NO N NO N) mg/l 120

Granične vrednosti emisije zaodređene grupe ili kategorijezagađujućih supstanci za tehnološke

4. Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 1205. Ukupni azot mg/l 1506. Amonijak, izražen preko azota (NH4-N) mg/l 100(I)

7. Taložive materije nakon 10 minuta mg/l 150(II)

8. Ukupan fosfor mg/l 209. Ekstrakt organskim rastvaračima (ulja, masnoće) mg/l 50(III)

10. Mineralna ulja (IV) mg/l 30

otpadne vode, pre njihovogispuštanja u javnu kanalizaciju(Uredbe o GVE zagađujućih materija u vodu i rokovima za njihovo dostizanje)

j g11. Fenoli (fenolni indeks) mg/l 5012. Katran mg/l 513. Ukupno gvožđe mg/l 20014. Ukupni mangan mg/l 515. Sulfidi mg/l 516. Sulfati mg/l 40017 Akti i hl /l 30

(I) Određuje se za 24-časovni srednje kompozitni uzorak.(II) Samo u tom slučaju se određuje, ako je zapreminataloživih materija, nakon 10 minuta taloženja veća od

5x10-3 m3/m3.17. Aktivni hlor mg/l 3018. Ukupne soli mg/l 5000(VIII)

19. Fluoridi mg/l 5020. Ukupni arsen(VI) mg/l 0,221. Ukupni barijum mg/l 0,522. Cijanidi (lako isparljivi) mg/l 0,123 Ukupni cijanidi mg/l 1

(III) U slučaju dnevnog protoka od 100 m3/d, za materijebiljnog i životinjskog porekla granična vrednost je trostruka, a iznad toga dvostruka. (IV) Iznad 10 m3/d.(V) Granična vrednost je izražena u 10-3 m3/m3.(VI) U slučaju korišćenja mulja nastalog na centralnom23. Ukupni cijanidi mg/l 1

24. Ukupno srebro mg/l 0,225. Ukupna živa(VI) mg/l 0,0526. Ukupni cink(VI) mg/l 227. Ukupni kadmijum(VI) mg/l 0,128. Ukupni kobalt mg/l 129. Hrom VI(VI) mg/l 0,5

(VI) U slučaju korišćenja mulja nastalog na centralnompostrojenju granične vrednosti se mogu zaoštriti iliako se utvrdi da dolazi do smetnje na centralonomprečistaču usled velikog broja priključenih industrijaza svaki slučaj potrebno je revidirati date vrednosti.(VII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzir

30. Ukupni hrom(VI) mg/l 131. Ukupno olovo mg/l 0,232 Ukupni kalaj mg/l 233. Ukupni bakar(VI) mg/l 234. Ukupni nikal(VI) mg/l 135. Ukupni molibden mg/l 0,536 BTEX (bezen toluen tiobenzen ksilen) (V) 0 1

g jtehničke, tehnološke i ekonomske faktore koji utiču naizbor zajedničkog prečišćavanja komunalnih i industrijskihotpadnih voda na gradskom postrojenju za prečišćavanjeotpadnih voda, kao i prodor podzemnih voda u kanalizaciju usled čega koncentracija organskih materija u dotoku na postrojenje može biti niska36. BTEX (bezen, toluen, tiobenzen, ksilen) (V) 0,1

37. Organski rastvarači (V) 0,138. Azbest mg/l 30

39. ToksičnostOdnos razblaženja LC50%

(toksikološki test sa ribama ili dafnijama)

40. Temperatura oC 40

dotoku na postrojenje može biti niska.(VIII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzirtehnološke faktore koji utiču na izbor zajedničkogprečišćavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda nagradskom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda

43

Primer: Iz postrojenja od 10.000 ES mulj je cele godine odvožen u tečnoj formi na poljoprivredno zemljištetečnoj formi na poljoprivredno zemljište. U kanalizacionom slivu postaojalao je postrojenje za galvanizaciju kojeje produkovalo nikl (Ni)GVE Nikl čišć j di k j i št d k k li ij jGVE za Nikl u prečišćenoj vodi koja se ispušta u gradsku kanalizaciju je 1 mg Ni/l. Količina ispuštene prečišćene otpadne vode bila je 50 m3/dan. Pri

d ž j ikl ič i d ti t jsadržaju nikla u graničnim vrednostima nastaje:Opterećenje Ni = 50 m3/d ⋅ 1 g/m3 = 50 g/d = 50.000 mg Ni/danAko postrojenje za prečišćavanje produkuje 75 g suve materije/(ES⋅d) p j j p j p j g j ( )sa 2/3 organskog udela i odvajanjem 50% organske supstance, nastaje 50 g suve materije/(ES⋅d) ili 0,05 kg suve materije/(ES⋅dan). Na postrojenju za prečišćavanje nastaje posle stabilizacije:Količina suve materije = 10000 ES ⋅ 0,05 = 500 kg suve materije/danOpterećenje niklom Ni = 50000/500 = 100 mgNi/kg čvrste materijeGranična vrednost za korišćenje mulja u poljoprivredi za nikl jeGranična vrednost za korišćenje mulja u poljoprivredi za nikl je 60 mg Ni/kg suve materije a 400 mg/kg za ostale potrebe 44

Granične vrednosti emisije za ostatke koji nastaju nakon procesaprečišćavanja komunalnih otpadnih voda (Uredbe o GVE zagađujućih materija u vodu i rokovima za njihovo dostizanje)

Parametar Jedinica mere1 Granična vrednostZa upotrebu u poljoprivredi2 Za ostale potrebe3

Neorganske materijeOlovo mg/kg 120 1200Kadmijum mg/kg 2,5 40Hrom mg/kg 100 1000Hrom mg/kg 100 1000Nikl mg/kg 60 400Živa mg/kg 1,6 25Bakar mg/kg 700 1750Cink mg/kg 1500 4000Arsen mg/kg 15 75Organske materijeOrganske materijeAOH5 mg/kg 400 500RSV6 mg/kg 0,1 (po kongeneru) 0,2 (po kongeneru)PCCD/F7 ng /kg SO 30 30Patogeni4Salmonella MPN/10g SO8 0-10Enterovirus MPCN/10g SO9 3Enterovirus MPCN/10g SO9 31Odnosi se na masu suvog ostatka od prečišćavanja otpadnih voda (SO)2Pri korišćenju mulja u poljoprivredi mora se voditi računa o ciklusu proizvodnje poljoprivrednih kultura, uz uslove da je pH zemljišta od 6 do 7. Ako se mulj koristi pri nižim pH od 6 mora se uzeti u obzir povećanje mobilnosti metala i njihovog usvajanja od strane biljaka i tada se moraju uzeti niže GV. Mulj se koristi na način da se uzme u obzir potreba biljaka za nutrijentima, kvalitet zemljišta i da ne dođe do zagađivanja površinskih i podzemnih voda.3 Mulj se može koristiti za pokrivanje deponija u parkovima za zelene površine za popravljanje kvaliteta zemljišta na kome se neće najmanjeMulj se može koristiti za pokrivanje deponija, u parkovima za zelene površine, za popravljanje kvaliteta zemljišta na kome se neće najmanje godinu dana gajiti poljoprivredne kulture i napasati stoka, za nasipanje depresija (popravljanje pejsaža). Pri svim navedenim slučajevima pH zemljišta treba da se kreće od 6 do 7. 4Kod specifične upotrebe zemljišta, namenjenih za korišćenje napr. povrća i ispašu, postavljaju se ograničenja radi rizika za zdravlje ljudi od preostalih patogena. U tom slučaju mulj se tretira pre upotrebe da bi se smanjio broj patogena na prihvatljivu meru.5AOX – adsorbabilna hlorovana organska jedinjenja6PCB – polihlorovani bifenili, svaki od 6 individualnih PCB ( 28, 52, 101, 138, 153 i 180). Prema IUPAC nomenklaturi to su: 2,4,4'-Trichlorobiphenyl, 2,2',5,5'-Tetrachlorobiphenyl, 2,2',4,5,5'-Pentachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5'-Hexachlorobiphenyl, 2,2',4,4',5,5'-Hexachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5,5'-Heptachlorobiphenyl.7PCCD/F- polihlorovani dibenzo-p-dioksini i furani 8MPN/- najverovatniji broj9MPCN- najverovatniji broj koji izazivaju citopatogeni efekat

45

Z il d k l t j j i k t l GVEZa pravilan rad komunalnog postrojenja i kontrolu GVE indsutrije koja ispusta svoje otpadne vode u gradsku kanalizaciju potrebno je formirati katastr zagađivača za j p j gkanalizcijoni sliv na kome se nalazi postrojenje W

W 2014, N


bar

Postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih

2014.

46p

voda

CCILJILJ KATASTRAKATASTRA OTPADNIHOTPADNIH VODAVODA KODKODIZGRAĐENIHIZGRAĐENIH SISTEMASISTEMA ZAZAPREČIŠĆAVANJEPREČIŠĆAVANJE OTPADNIHOTPADNIH VODAVODA JEJE::

Kontrole rada uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, Obeđivanje pravilnog funkcionisanja gradskog uređaja

WW

2014, j p g j g g jza zajedničko prečišćavanje industrijskih i komunalnih otpadnih voda

Novi S

ad, 02-0

Katastar otpadnih voda može korisno poslužiti za vođenje predtretmana industrijskih otpadnih voda i gradskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

05. septembar gradskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Poboljšanje celokupnog sistema kontrole kvaliteta voda.

2014.

47

PODACI IZ KATASTRA OTPADNIH VODA MOGUPOSLUŽITI ZA:

Izračunavanje organskog opterećenja preko ES za posmatrana preduzeća/pogone. Postavljanje osnove za optimizaciju rada postrojenja.Opis poslova u pogonu koji su značajni za produkciju otpadnih voda.Određivanje dinamike uzorkovanja otpadnih voda u pogonima i

WW

2014,

opseg analitičkih ispitivanja otpadnih voda na osnovu dinamke i kapaciteta proizvodnje. Vremenski periodi ispitivanja zavise od veličine pogona i učestalosti ispuštanja otpadnih voda.

Novi S

ad, 02-0

Određivanje opterećenja otpadnih voda u pogonu i učešća pogona u ukupnom opterećenju otpadnih voda obuhvaćenih katastrom. Podaci iz katastra mogu da posluže za donošenje propisa u vezi

t ć j t d ih d k ji čišć j j d ičk

05. septembar

opterećenja otpadnih voda koji se prečišćavaju na zajedničkom postrojenju.Dokazi o mogućem prevazilaženju kapaciteta postrojenja za prečišćavanje Podaci o pogonima kojim će se u poznatom periodu

2014.

48prečišćavanje. Podaci o pogonima kojim će se u poznatom periodu povećati kapacitet.

DELATNOSTPARAMETRI SISTEMSKE ŠIFRE TIP ZAGAĐIVAČARECIPIJENT ŠIFARNICI INDUSTRIJA

UPITI U NASELJABAZU PODATAKA FARMEBAZU PODATAKA FARME

ZAGAĐIVAČI TERMOENERGETSKI↓ OBJEKTI

ZAGAĐIVAČ TIP RECIPIJENTAOPŠTINA KAPACITET KANALIZACIJAMESTO REŽIM RADA VODOTOK

SIROVINE SEPTIČKA JAMAPROIZVODNJA MEĐUPROIZVODI OSTALOGlobalan PROIZVODNJA MEĐUPROIZVODI OSTALO

OTPADNE VODE PROIZVODI TIP REŽIMA RADAANALIZA OTPADNIH VODA GORIVA UJEDNAČEN

ENERGETSKI PROMENLJIVOBJEKTI VRSTA MATERIJALA

SIROVINEPOSTROJENJE ZA PREČIŠĆA- MEĐUPROIZVODIVANJE OTPADNIH VODA PROIZVODI

Globalan model baze

WW

2014, N

POREKLO OTPADNE VODE GORIVANALAZ INSPEKCIJE KANALIZACIJA AGREGATNO STANJEISPUŠTANJE OTPADNIH VODA → VODOTOK KORIŠTENIH MATERIJALAISPUSTI OTPADNIH VODA SEPTIČKA JAMA TEČAN

OSTALO ČVRSTGASOVIT

TIP OTPADNE VODETIP RECIPIJENTA PROCESNA

podataka

ovi Sad, 02-05

TIP RECIPIJENTA PROCESNASTACIONAŽA IZLIVA RASHLADNA

NAČIN UZORKOVANJA RECIRKULACIONAMESTO UZORKOVANJA SANITARNA

STEPEN OBRADEOTPADNE VODE

DATUM UZORKOVANJA BEZ PREČIŠĆAVANJATIP UZORKA → TRENUTAN PRETHODNA

. septembar 20

VREMENSKI PERIOD KOMPOZITNI OBRADAUZORKOVANJA PRIMARANAUČESTALOST UZORKOVANJA SEKUNDARNAKOD KOMPOZITNOG UZORKA TERCIJARNANAČIN MERENJA PROTOKA

↓PODACI ANALIZE OTPADNE VODE / EFLUENTA

014.

KOLIČINA ODABRANOG PARAMATETRA ANALIZA UTICAIJA OTPADNEOPTEREĆENJE VODE ZA ODABRANI PARAMATAR VODE NA RECIPIJENT

UPRAVLJANJE KVALITETOMVODA

49

PODACI O KORISNICIMA KANALIZACIJEW

W 2014, N


bar 2014.

50

IDENTIFIKACIONI PODACI O KORSINICIMA KANALIZACIJEW

W 2014, N


bar 2014.

51

PRIMER PRIMENJENI PROCESI U INDUSTRIJIW

W 2014, N


bar 2014.

52

UPRAVLJANJE AKCIDENTIMA U INDUSTRIJIW

W 2014, N


bar 2014.

53

PRIKAZ PODATAKA O OPASNIM MATERIJAMAW

W 2014, N


bar 2014.

54

AAŽURIRANJEŽURIRANJE KATASTRAKATASTRA UU SVRHUSVRHUUPRAVLJANJAUPRAVLJANJA POSTROJENJAPOSTROJENJA ZAZA ZAJEDNIČKOZAJEDNIČKOUPRAVLJANJAUPRAVLJANJA POSTROJENJAPOSTROJENJA ZAZA ZAJEDNIČKOZAJEDNIČKOPREČIŠĆAVANJEPREČIŠĆAVANJE OTPADNIHOTPADNIH VODAVODA

Katastar je potrebno stalno ažuriratiKatastar je potrebno stalno ažurirati. Ograničenja nastaju u obuhvatljivosti ispitivanja i podataka za pogone malog kapaciteta.

WW

2014, Np p g g pTreba obuhvatiti nove pogone i ažurirati podelu pogona po vrsti proizvodnje i kapacitetu, obeležiti gašene pogone

ovi Sad, 02-05

ugašene pogone. Važno je utvrditi nastanak novog pogona na mestu ugašenog ili promenu u proizvodnom programu.

. septembar 20g g p p p g

Obeležiti najvažnije pogone kako bi se glavno opterećenje sigurno obuhvatilo. Kasnije se obuhvataju i j ž i

014.

i manje važni. 55

Prilikom odlučivanja o zajedničkom ili odvojenom odvođenju i prečišćavanju otpadnihodvojenom odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda domaćinstava, industrije i zanatskih radionica u naseljuradionica u naselju

treba odmeriti svaki od navedenih argumenata, i tako ih odabrati, da usvojeno rešenje bude

WW

2014, N

tehnički racionalno, ekonomski opravdano i

ovi Sad, 02-05

podržano od strane lokalne samouprave. Po pravilu, treba težiti zajedničkom odvođenju i prečišćavanju komunalnih i industrijskih

. septembar 20prečišćavanju komunalnih i industrijskih

otpadnih voda.

014.

56

Hvala na pažnji !Hvala na pažnji ! WW

2014, Novi S

ad, 022-05. septembaar2014.

57

Znacaj kontrole na izvoru nastajanja · uklanjanje fosfora, azota i ugljenika. Druga nekiseoni čna faza obezbeđuje dodatnu denitrifikaciju korišdodatnu denitrifikaciju korišćenjem

Documents