ЖИВОТ И ДЕЛО АКАДЕМИКА ПАВЛА ИВИЋА - Zenodo

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА СУБОТИЦА СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

МАТИЦА СРПСКА ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ

ЖИВОТ И ДЕЛО АКАДЕМИКА

ПАВЛА ИВИЋА

Зборник радова са трећег међународног научног скупа ЖИВОТ И ДЕЛО АКАДЕМИКА ПАВЛА ИВИЋА

(Српска академија наука и уметности, Београд, Матица српска и Филозофски факултет, Нови Сад, Градска библиотека, Суботица, Институт за српски језик Српске академије наука и уметности,

Београд, 17-19. септембар 2001)

РедакцијаТомислав Бекић, Бранислав Брборић, Јован Јерковић, Божидар

Ковачек, Александар Младеновић, Мирослав Пантић, Драгољуб Петровић, Миломир Петровић, Мато Пижурица, Јудита Планкош,

Слободан Реметић, Никша Стипчевић, Сретен Угричић

Главни уредник ЈУДИТА ПЛАНКОШ

Суботица — Нови Сад — Београд 2004

ПРВОСЛАВ РАДИЋ (Београд)

О ГОВОРУ ЈАГОДИ НСКОГ КРА ЈА

I. О б л а с т и с т а н о в н и ш т в о

Град Јагодина се налази у средишњем делу Србије, поред Велике Мораве, у сливу њене леве притоке Белице, између планина Јухор и Црни врх. По реци Белици се читав овај крај назива Белицом, али у ње- гове оквире, у ширем смислу, улазе и насеља ван слива ове реке, насеља из слива Осаонице и доњег слива реке Лугомир (Мијатовић 1948: 3-4).1 У том оквиру посматрано, беличка област се данас у великој ме- ри поклапа са територијом јагодинске општине, која окупља 52 села са својим географским и административним центром Јагодином. На пла- ну географске конфигурације насеља, али и њиховог економског при- вређивања, уочљив је широк распон између висинских, црновршких села (нпр. Г. Штипље, Каленовац, Црнче, Мишевић, Деоница, Међу- реч) и села у долини Велике Мораве (Буковче, Ланиште, Рибник, Кочи- но Село, Рибаре, Кончарево и др.).

Повољан географски положај јагодинског краја утицао је на конти- нуирано и вековно насељавање становништва, а у злим временима и ње- гово расељавање. При томе се убрзано смањивао овдашњи староседе- лачки средњовековни српски живаљ. Највећи метанастазички покрети, који су од XVII и XVIII века увелико захватали и јагодински крај, могу се сврстати у неколике главне миграционе струје, чија се завршна миграци- она констелација углавном може везати за почетак XIX века. Ослобође- на и слабо насељена централна област нове српске државе била је тада посебно примамљива за околно становништво, нарочито за становни-

1 Аутор овде укључује и нека села са леве стране Мораве која данас не при- падају јагодинској општини (нпр. Трешњевица, Јовац, Остриковац, Мијатовац). На другој страни, јагодинској општини данас припада и неколико села на десној обали Мораве, која Мијатовић, разумљиво, не укључује у Белицу. У беличку област аутор не укључује ни Слатину, данас у јагодинској општини, иако се не би могло рећи да она не припада беличком сливу.

252 Првослав Радић

штво из крајева под турском влашћу. При том је плодна и прометна мо- равска долина помешала и укрстила готово све значајније метанаста- зичке струје, што се посебно види на примеру јагодинског краја.

Према истраживањима Ј. Цвијића у беличком крају на старинце отпада само 8,5 процената, док 7,8 процената отпада на становништво непознатог порекла (Цвијић 1922: 95). Све остало везано је за миграци- оне струје које су се у јагодинском крају обилато мешале. У том сми- слу, овде је најбројнија вардарско-моравска струја (31,7), коју следе ко- совско-метохијска (26,9), тимочко-браничевска (9,8), шопска (8,8), ди- нарска (4,1), а остало чине инверсне миграције и унутрашња сељакања (Исто). Истраживања С. Мијатовића, обављена 1930. године у Белици, унеколико су изменила овај распоред, дајући предност косовско-мето- хијској струји (Мијатовић 1948: 48-69). При том се за један број села може констатовати прилично уједначен однос две струје у односу на остале. У Багрдан-селу (стара Копривница), на пример, по овом истра- живању косовско-метохијска и вардарско-моравска чине превагу над осталим струјама (заједно имају 90 кућа од укупно 154). Слична је си- туација у ЈТаништу (188 од 298 кућа), Колару (83 од 86), Ловцима (125 од 200), Д. Штипљу (88 од 141), Рибару (207 од 290) итд.

На другој страни, има села у којима су струје у великој мери усит- њене, те ни две, а негде чак ни три миграционе струје заједно не чине већину становништва. Такав је, на пример, случај у Г. Штипљу и Багр- дану (старој вароши). У селима јагодинског краја, како се из овог види, у првој половини XX века састав становништва по миграционим стру- јама био је доста неуједначен. Иако делом измењена, оваква миграцио- на слика у великој мери и данас одговара стању на терену.2

II. П реглед д осад аш њ и х д и јал ектол ош ки х и с т р а ж и в а њ а

Најраније белешке о говору овог и суседних крајева налазимо код нашег првог дијалектолога, В у к а К а р а џ и ћ а . Вук се, наиме, у рецен- зији на један Видаковићев роман укратко осврнуо на српске народне го- воре, указујући на поједине морфолошке разлике међу њима. Тако, у Крајини, Црној реци, Ресави, параћинској и јагодинској нахији, Левчу и Темнићу Вук уочава низ заједничких језичких особености (исп.: „Дао девопке лбуку; носи на главе\ има добре опанце; дочекао Турце; узео све ор асе ит. д. [...])“ (Караџић 1968: 180-181). Више података о говоруја- годинског краја даје М. Ђ. М и л и ћ е в и ћ, констатујући: „У свем јаго- динском о[к]ругу говор је ресавски, а можда је [у]путније било назвати

2 На то указују ономастичка истраживања која су у јагодинском крају послед- њих деценија спроводили Ј. Радић и П. Радић (в. Литературу).

О говору јагодинског краја 253

га левачким, али је оно име наденуо поштовани отац нове српске књи- жевности, па га држимо и ми“ (Милићевић 1876: 212). Међу дијалекат- ским цртама које Милићевић назначује препознајемо старију акцентуа- цију, доследнији екавизам (прим. с т а р е ј), локатив једнине а-парадигме на -е, обличку једнакост генитива и локатива множине, генитивско про- ширење на - е т - код именица ср. рода, показне заменице м. рода без фи- налног ј , продуктивност компаративног наставка -ши, спорадично уче- шће инфинитива без финалног -и, — и др. (Исто: 212-213). И Ј о в а н Ж и в а н о в и ћ сеу оквиру својих дијалектолошких интересовања до- тицао питања поделе српских екавских говора, укључујући у ресавске говоре и јагодински округ. Он овде посебно издваја датив-локатив јд. именица а-парадигме на -е и наставак -ем у дативу-локативу заме- ничко-придевске парадигме (Живановић 1888: 181-204).

Говора јагодинског краја, у оквиру дијалектолошких истражива- њ а,дотичесепочетком прош логвекаиА лександар Белић. Утвр- ђујући границе косовско-ресавског дијалекта, Белић издваја његове уже целине: косовски, жупски, левачки, темнићки, параћински, јаго- дински, моравски и ресавски говор (Беличв 1905: 27). По Белићу, на једном свом делу (на путањи: Смедеревска Паланка, Рача, планине ле- пеничког и гружанског слива, Западна Морава) западну границу косов- ско-ресавског дијалекта чини управо планина Црни врх „противн Лго- д и н б 1 (собственно Л г о д н б 1) “ (Исто: 27).3 На северу, чак до Параћина, па и Јагодине, Белић види спорадично присуство призренско-јужномо- равских црта, те мешање левачко-јужноморавског говора, које је разли- чито у зависности од обима присуства колонизатора на појединим те- ренима (Исто: 28, исп. и Белић 1999: 71). Након овога наступа затишје од готово пола века које смењује период свеобухватнијих и дубљих ди- јалектолошких захвата у описивању овог говора, односно појединих његових пунктова. У међувремену је кратка и уопштена запажања о го- вору овог краја дао С т а н о ј е М и ј а т о в и ћ , етнолог, који уочава његову разведеност према суседним (левачком, темнићком, ресавском говору): „Према овоме, типичног, засебног говора и ношње у Белици нема. Уопште је у овоме крају говор косовско-ресавског наречја, само мали број насеља поред Велике Мораве и око Багрдана говоре јужно- моравским и нешто тимочким дијалектом“ (Мијатовић 1948: 78).

3 Управо ова планина може се узети за границу до које је динарска струја са запада стигла у ове крајеве као многољуднија. 0 томе Ј. Цвијић пише: „Црни врх, који се диже на Истоку од Крагујевца, чини важну метанастазичку границу, јер на Истоку од њега, у Левчу, Темнићу и Белици динарска струја не држи прво место у метанастазичком реду“ (Цвијић 1922: 68).


Године 1952, претачно пола века, П а в л е И в и ћ ј е , након посе- те јагодинском селу Глоговцу, у извештају на пар страна представио низ овдашњих језичких црта. Ивић издваја као интересантну појаву „да се глоговачки говор разликује од нормалног косовско-ресавског типа“ (нпр. икавизми типа: нисам , нпси; сикпра; прошћп, п о ш те њ п ), закљу- чујући да је говор тог места „косовско-ресавски, али с низом особено- сти које одликују севернију нијансу овог дијалекта“ (Ивић 1952: 322-323). Прилично богат дијалектолошки материјал из овог пункта Ивић укључује и у своју монографију о говору исељеничких Галипољ- ских Срба (Ивић 1957, нпр.: 60, 64, 72, 82, 87, 91, итд.), уочавајући низ додирних тачака између ових говора, и закључујући „да првобитну по- стојбину Галипољаца треба тражити [...] у долини Велике М ораве, или б ар у пределим а који нису далеко од њ е \ односно вероватно у јагодин- ском крају (Исто: 420, исп. Ивић 1999: 342-346). На основу овога Ивић реконструише ширу дијалекатску слику србијанских средњовековних говора.

Посебно поглавље у истраживању овог говора представља поче- так организованих дијалектолошких испитивања на овом терену, у оквиру ширег пројекта Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ, са акад. Ивићем на челу. За потребе Одбора Р а д о - ј е С и м и ћ ј е у овом крају обрадио дијалекатски пункт Каленовац,4 а додатна истраживања овог пункта обавио је касније П р в о с л а в Ра - д и ћ.5 Спорадично, јављају се и други, мањи захвати у описивању дија- лекатских пунктова са овог терена.6

Ипак, поред свегатога, темељитијој дијалектолошкој обради овог говора још се није приступило, иако су суседни говори, ресавски (Пе- цо-Милановић 1968), левачки (Симић 1972), лепенички (Вукићевић 1995),7 одавно монографски обрађени.8 Наметнуло је све то помало и парадоксалну ситуацију, па и укус својеврсне ироније која говори о необрађеном говору управо оне области чије се језичке одлике данас

4 Из једног другог ауторовог текста, сазнајемо да је он и у каснијим периоди- ма посећивао беличка села у оквиру својих дијалектолошких истраживања (исп. Си- мић 1980).

5 Резултати наведених истраживања укључени су у овај прилог.

6 0 говору појединих села овог краја основни подаци дају се код: Радић П. 1982: 422-424, Исти 1984: 149-166, Исти 1986: 551-555; Радић Ј. 1990: 400-402.

7 Ова монографија представља докторску дисертацију одбрањену 1984. годи- не у Приштини.

8 И са јужнијих терена јављају се у новије време дијалектолошки описи, исп. Ракић-Милојковић 1990.


наслућују у једној даљој историјској перспективи, оличеној у говору Галипољских Срба.

III. Основне одлике гово ра?

1. Акценат1.1. У целини посматрано, говор јагодинског краја познаје при-

лично стабилан троакценатски систем9 10 11 са предакценатским квантите- том, уз метатаксичко преношење акцената на претходни кратки слог, и преношење у метатонијском духу на претходни дуги слог: м а т п к а , по п у т у , праш или Сл, Н ићпвор, свем а,Д об р тап н Ка, нога, иуно н арод а, бп- л а Бе, испече се, д ан ас , каменпк, комппри, грм п Д, прокопали, рука, опанци, надпмци, п оскпдаш е М, ведрпца, гво јзе , слепци, прдздри, исече- м о Лов, зем љ ан а панпца, д р ж и ш , к о р ењ е,јем о , предем о ДР, псувао, по- чеш е, п расе, задуш нице Р, глед ала, гребен ам о, с а с т р а н е , прпчала Ра, имали, уп озн аву се, пдрддица, до чукевље Ри, п екара, девб јка, седам кд- за , крад ем Гл.

Процеси превлачења акцената на претходне слогове остављају за собом велики број дублета типа: јарч еви /јарчеви Ка, т у н а /т у н а Ра, до Б о ж п ћ а / до Б д ж и ћ а М, испече се М / исиече се Д, н ап уш тги и /н ап у- с т и л и Д, зо ве се М / зд ве се Д, дан ас М / д ан ас Д, ДР, д р ж п ш М / др- ж и ш ДР.

Акценти немају посебних дистрибутивних ограничења, са изу- зетком краткосилазног који се на отвореној ултими јавља претежно у енклизи, исп.: не пита ни чија е ни к о ја е, нека га , ф а л а т и М, клела се Ка, изпдп час, ддђе н аш а војска Ш, — или у аористу и имперфекту, као резултат губљења финалног консонантах: ’ел ти [ја] прпча? Лов, јаза- боравп К, ја не идд Б, пробудп се [ја] Ка, помузд краву Др, и др.11

1.2. Овакав прозодијски систем, поредједног броја препознатљи- вих „спољашњих“ утицаја (в. IV), нарушава појава интонационе ниве- лације и међу дугим акцентима, која се исказује њиховим спорадичним замењивањем:

а) Појава дугоузлазног уместо чешћег дугосилазног акцента: га- че, р ад и , ран и м , пдђу, зрац и , деле се, одавно, носила љ уљ ку Ка, нема (негац.), бучка Ш ,м л а т и ,м д р а , по чергупДлљ Б, п и т а м , прво ( ’најпре’), избпра, пруће, да нарани К ,у п о т р е б љ а в а се, купим, обради Кол, из гра- да Бе;

9 Доносим део грађе коју сам последњих година сакупљао у области Белице.

10 Узлазна интонација код кратког акцента бележи се у ретким примерима, нпр.: 'уда се, дно дете, сас њега Кол, 'извор Др, ДШ, лпвада Сл.

11 Слична ограничења прате и дугоузлазни акценат, исп. спрем да јемо, позад је (исп. свуноћ) М, дд [ ’овде’ ] да извинеш Ка, два-трп пут К, и сл.


б) Појава дугосилазног уместо чешћег дугоузлазног акцента: ба- ш т е , за време окупације, ш ерпе, сар м е, л е је Ка, после пбдну Ш, блузе, то д е т е (и д е т е ) Д, м б б а ДР, десетр е д а К, бблнице Ри.12 13

2. Фонетика2.1. Говор јагодинског краја одликује се доследнијим екавизмом

(К —> е), укључујући и екавизам у ширем смислу,12 који се јавља:а) у основама различитих врста речи: м леко, сено, девб јка Сл, се-

кира, од веје се плева, засм ееш се ДР, гнездо, подлева К, вејем о сас ло- пату, грејем о се, се јем , де су, пена Лов, кдрен, долева, плеве се, додеј'ала м и Ка, песак, цреп, сејали Ра;

б) у наставку за компаратив придева: с т а р е ј/с т а р е Ј , с т а р е ј , с т а - р е а ДР, с т а р е ј , од с т а р е е Лов, с т а р е ј , н а јс т а р е ј Ш, с т а р е ј , од с т а р е - га Ри, она с т а р е ј , од с т а р е е г а , н а јс т а р е ј Ра;14

в) у наставку за датив личних заменица првог и другог лица једни- не: дај мене, узни т е б е Р, м ен е рекли, дали т е б е М, рече она м ен е Д, причала м ен е мајка Ра, тешко м ен е Гл;

г) у наставку за датив и локатив јд. именица ж. р. а-парадигме: д'е- ца овејзе деверичине, п о р ек е ишли Бе, ка М ораве, по кујне К, дај ж е н е , било по Бдсне Др, продо Д обрпле, било по Јаго д н е Ка, по имдвине нај- богатии ГВ;

д) у наставку за датив и локатив јд. ж. р. заменичко-придевске па- радигме: м д е Збке дшш, у м д е љутине М, ишли по Г д р њ е Врбе ГВ, дао оне н а јс т а р е е сестре Др, м д езе бабе порекло К, писао крагу јевачке ш ум ске управе Ка;

ђ) у наставку за инструментал јд. м. и с. р. заменичко-придевске парадигме: овем путем ка, т е м асфалтом иди Сл;

е) у наставцима за генитив и датив-инструментал (-локатив) множине свих родова заменичко-придевске парадигме: код прве бара Бе; де овем а И лпнем а бунар Бе, п с т е м а очима гледамо Сл, здраво све- м а Ка, т е м а Б орп сљ евем а потписао ГВ, овем а мссаема децама Б, он ем а сестрама, нама гилогпранема ништа Др;

12 Ове појаве спорадично су присутне у косовско-ресавским говорима. Прва од њих, заступљена већим бројем потврђених примера, могла би у овом говору представљати и трагове миграцијама донесеног тзв. метатонијског (нео)акута, чије је извориште у копаоничкој области (в. Ивић 1994). Исп. бележење ове појаве и на појединим пунктовима у Лепеници (Станишић 1998: 538).

13 Исп. е м. и у бројним речима страног порекла: р ези ч н о , п о л е т п к а , креде- т п р а г а М, ф е т т г Р, л е н т а Л, м о б ел п сан К, за.м ерпш е Ра, р е ц е т а ц и ја Кол, перп- нач Др.

14 И овде се, као и нешто северније (исп. Вукићевић 1995: 90), екавизам че- шће чува у компаративу придева с т а р .

0 говору јагодинског краја 257

ж) у тематском вокалу радног глаголског придева: с а ж а л е о се, ослабео , за б о р а в е о , о м у т а в е о , окрвавело М ,м и сл ео , о т о п л ел о Бу, пло- вели, огаздели , о б о га т е л и К, об огаш ео , пузео сам Др;

з) у префиксу пре- (м. при-): премеш ио, п р еч ести о се, презнаница, п рекраде се, п р е в а т и л а га М, преваћа не, п р ети сн е ДР, п р е д р ж а в а га, презећен Бу, пречека, прекукаш е Во, п р ет п ск ам , прејавпо бца Лов, не презнаву м и Д, преиекло СС.

2.2. Говор познаје специфичну артикулацију појединих вокала:а) отворено о и е: з а б о ар авп о , д'даш л а, тај ш т о а погино, сироа т п -

њ а, појеаде Д, вдалим, да т а ц , за м о алпо, Г д ар ан , Здар ан , деаца, деавбјка М, даће, доанесем , боалп, с т о ам а к Лов, вдада, у М оар ав у ДР, гд адина, веа чеар а , побеаго Ц, доам аћин, пеасм а Ра, м д агу, впноава лбза Гл, кр- с т о ан дш а, м о ат п к а Во, К о аванлук (и: К аванлук), В е асна Р, поаљ ан а , водеанпца (исп. и воданпчар) Ка, поат о ч е Бу;

б) затворено о и е : гоУведа, кбУњ, бУвце, беир п ћ е т , ш еис Ка, ддУле, такбУ Сл, П еир с а , њ еигдва Лов, скоУ турпла се М, поУскурпца Гл, гоУвд- ри Ра, б д У ж е! Др, В ер еисијани Ми, чеис т и т с с а а м и Г, п р п Јетеиљ и Ри, њ еигдви Д (о е и исп. 1У.2.2). У једном броју случајева затварање вокала о је потпуно, посебно иза консонанта к: куј Лоз, Ш, куј сте Б, куј вбли Лов, кумш пе Ка, куд њ ега Г ;

в) отворено и (у правцу вокала средњег реда), посебно ван акцен- тованог слога: по диемензију, а л а т и е Кол, М иер ја н а Др, пиерпн ач , изва- диел а Ка, иекарием а Гл, к д т а р и еца, ш иељ а т о Д, пиет п е , две гддиене Лов, — као и појава вокала а средњег реда у истој позицији: т п а е зана- ти, т р а едпција Кол, гр аебд ва шума Ка, бблесан на плућае Д, исп. нека т а ер а н а ( ’ врста јела’) ДР.

2.3. И овде су уобичајене неутрализације различитих вокалских група:

а) у оквиру контракција: спш о, покпсо, прддо Ка, впдо, напш о ( ’ушао’ ) Ј \о в ,р е к о ,у зо ДР, нисам м п со , ддш о М; пепо, сднпце, анђо Ка, з а в а Б, пдсо, у т о м а т Др, п епо,учи славу, Тдфилово (топон.) Д, арлук- нуо, хидрулично М, Туш анско (топон., према: Тауш ан) ?а .,ја н а р , осам - н е с т е гбдине Ри;15

б) у оквиру елизија: д -у б п ете , бна г -у п п т а , да с-обрпш е, д-пде (и: д-пе), д-узне М, д-п(д)ем , ’к-дћеду, д-узне Во, ћ-пдем, нек-узну Л, д-пеш ,

15 Контракције се често јављају након претходног губљења консонаната х , ј (исп. фус. 22), или других консонаната: м а ћ а ( ’ маћеха’ ), из К рагувац Ка, дво кола М, за сву кућу К, м б унука Ј а р (од а х ар , тур. ’штала’ ) Ш, Јб р ( ’ Јухор’ ) Г, исп. д-пмо ми ( ’да идемо’ , са претходним губљењем интервокалног д) Кол. Процеси контрак- ције још увек су у току, т п . : у з ео , пграу ,јан У ар , у °ч и Ускрс Ри, казпвао, кпсео купус Ка, до јан У ар а М, Р а д °е ви К, м б а свекрва Ра, С ар аево Др, ЈУор Г.


д-ицркамо Д, д-изпђемо Ка, д-увпђе Бе, ак-дће Лов, д-уваш иш Ра, д-пдеш Гл.16

2.4. У говору се губи фонема х у различитим позицијама: дћу, а ј- де, буа, сна, продди, дреа М ,р ан и м о , арм оника, р њ а , с т р е а , м еур/м еур, м еуна, м ео ви , буа, за о д ( ’ залазак’) Ка, л еб а , л ад н а, п и тп е , 'има снау Лов, сар а н а , Уодма Р, преко вра, код њп Д, рањ ен , врло се, преваћа не ДР, пљаду, њпно, м ан е Ри, дћеш , т е л а , г р е д т а , орадвина Ра, В л а , Рп- с т п н о (топон.), аб ер Бе, е к т а р , м ад ви н а, К од дра (топон.) К, м аћ еу (акуз.), беу, на четири сде Ш, т е л и , ањ пна Б, проддао, с т р а Др (исп. фус. 24).17

Уместо ове фонеме могу се јавити и супституенти:а) консонант к, у свим позицијама: краброс, прет кодни, пдкован,

Јековини сведоци, м ек ан п зам , к д ж у к Лов, К р вац к а, Дукови (празн.), прикваћа се, те к н и ч ар Ка, не к т е , М икапло, плек Р, К р п с т о с , Тпкомир Ри, зал и ка , прикодпо, те п и к , Ц прик Г ;

б) консонанти в и ј , у медијалној (обично интервокалној) и ретко финалној позицији: уво, бува, чавура М, с у в д т а Др, п а с т у в Ка, кувала, глува Лов, скува, скувано Ра; сн а ја , с т р е ја , т п ја , п рдја, т р д је , дрејке М, сн аја , М ијапловицко (топон.) Бе, М ијајло , снају (акуз.) Ка.

2.5. У говору је развијено ново, секундарно вокалнор настало ре- дукцијом суседних вокала: прш ачи, п р д р ж а в а га , п рдава ( ’продаје’) М, брнпк К, врновачко (: Врановац) ГШ, рчнпчко (: Рачник) ДШ, као и: прендсе, прет р п а је , поред М ораву М, градпна, срам д т а , К р агуевац , гр Ђ- нпчи се Ка, д а га прем е с т и м ГШ, да п р °д у ж и м о Ша, брат а н п ц а Лов, п р°ш евина ДР, пар т и за н и Др.

2.6. Низ консонантских група (фрикатив-експлозив) упрошћава се у финалној позицији: ст —> с: прс, гос, кУдцкас, кдрис, т е ч н о с Ка, чпс, м а с , бдлес, ж а л о с Д, т а с , к р а т к о в п д а с М, пбс, ш ес, м р с Лов, м б с , бу- дут њ ос Ри, с т а р о с , Б л аго вес Р, глупос Б; зд —> з: грдз, гвбз Бу, М, грбз Ка; шт —> ш: прпш, веш Ка.

2.7. Уобичајена је африкатизација фрикатива у вези са експлозив- ним консонантима: пш —» пч: пченпца, пченпчно Ј\сњ ,л п пче Р, да полпп- чу ГВ, пченпца Ри, Ра; пс —> пц: пцуЈем ГР, пцу/е, п ц е т о М, лппц ала Ка, Лов, пцувдсзи Д; шк —> чк: чкдди, чкембе, чкдла М, чкдла, кот чкдле Ка; жб —> џб: веџба ДР, Л, веџба (исп. и џвпзне) Ка.

16 Исп. појаве недовршених процеса елизије: сад је искочпла Ка, јебем ј еу ду- пе Лов и сл.

17 На другој страни, консонантски систем се одликује присуством африкате 5: назебе, пензпЈа, Зврга, Зурић (надимци) М, звоно, 5Пдт Р, иензиЈа, звук Бу, зпддви, обзова, 5п5пн брег (топон.) Ка.


2.8. Низ гласовних промена везан је за судбину консонантских група на морфемском споју: сц, шч —> (к)ц, (к)ч (у вези са префиксима само ц, ч )\р а ц е п ш о се, пра(к)ци М, Др, гукче, к о ж у (к )ч е , болечина М, ичупа, дачица Р, Бу, дакчпца, крукче ( ’мала крушка’), ЈЈак ч е (топон.) Бе,р ач еи п л а г а , кокчурпна Ка, плакчице Ми, крпкчица Б; зј —> јз: гвб јзе , К д јза ч а (топон.) Лов, грдјзе, кдјзе коже Ка, Л д јз и ш т е (топон.) ДР, Л од л д јзе (топон.) Ш, Л ојзпћи (топон.) Р, Бу, Ви, СС; чј, жј —» ч, ж: двчи си- ра, б д ж и заповести,леспче коло ( ’ врста дечије игре’) Ка, наруче Бе; вљ —> љ: о с т а љ а м о , распроЈЂ амо се Ка, з а б а љ а се Сл, оп р аљ а га Ш.18

3. Морфологија3.1. У падежном систему јавља се низ морфолошких карактери-

стика:а) наставак -ем у инструменталу јд. именица м. и с. рода: прети

п р с т е м , с о к а ч е т е м идеш, за м р а к е м Лоз, ишли тем старем друмем Бе, с а спнем Ка, с м д м кем Сл, 'ишо друмем Б, — као и у дативу и локативу једнине м. и с. р. заменичко-придевске парадигме: дао сестр и н ем дете- ту, у ш т и п љ ан ск е м атару Ка, дао Поле Кпкпнем К, у поседбвнем листу ГШ (в. 2.1.ђ);

б) наставак -е у дативу и локативу јд. именица а-парадигме: дај ж е н е Др, по р ек е ишли Бе (в. 2.1.г), и у истим падежима заме- ничко-придевске парадигме: м д е Зоке дали М, ишли по Г о р њ е Врбе ГВ (в. 2.1.д), — као и у генитиву множине заменичко-придевске парадиг- ме: код прве бара (в. 2.1.е);

в) наставак -ам а и, ређе, -ем а (када није носилац акцента) у дати- ву, инструменталу у локативу мн. именица а-парадигме: реко ж е н а м а ДР, исп. дао д ец ам а Д, каже д ец ам а Ра, с т д к а м а излази гука Ри; баци кокд ш кем а и гускем а, било у к о ш а р е м а Ка, радили са с кр авем а Д, била с а к р авем а Кол, дао говед ем а Ме, у цппелема М;

г) наставак -ем а у дативу и инструменталу (-локативу) множине свих родова заменичко-придевске парадигме: овем а м а л е м а децама Б, п с т е м а очима гледамо Сл (в. 2.1.е);

д) проширење основа именица с. р. типа око, в р е т е н о у зависним падежима: два-три б р е м е т а , два п п в е т а М, од д к е т а Сл, у д к е т у Ка, три з р н е т а Гл, оба к о л е н е т а Б, осам г о в е д е т а Др.

18 Исп. ћњ, ћн —* тњ; ђн —» дњ: в о т њ а к , н о т њ п Ка, ш м у т њ е се, н ем утњ и ј е з ш (и: немући) М, б у д у тњ о с, с р е т њ о време Ри, си н дтњ и воз Лов, б о ж и т њ а р Д, он и м утњ и и Кол; ће да га гад њ е Ри. Поједине консонантске групе на морфемском споју резултат су старијих фонетских процеса, нпр. групе шћ, ж ђ м. ш т , ж д , као резултат тзв. подновљеног јотовања: см еш ћ а, Л еш ћ ар (топон.), сн уж ђ ен Ка, испрекршћувале се Ш, пуш ћа Лов, унпшћено Др, — или уопштена група ш т м. с т у перфективном глаголском виду: д а н а м е ш т и , попуш тили М, п у ш тп о , р а с п у ш т ш и се Ш.


3.2. Код именица с. р. у збирној множини се јавља наставак -ићи: јагњ п ћ и , бремпћи М, кучићи, колачпћи Лов, гукчићи, бурпћи Бе, праспћи, тел п ћ и , ћурпћи Д, пилићи, т е с т е р п ћ и , чашпчићи, дугмпћи, сенпћи, зво- нпћи Ка, пиличпћи, торбпчићи, кори тп ћ и ДР, ћурчићи, каленчићи Ш, пи- лпћи, клубпћи, брдпћи ( ’ткачка брдила’) Б, девојчпћи Ра, иплићки Ри, гле- ти ћ и /гл етп ћ и Кол, перпћи ( ’лопатице на воденичном колу’) Др.19 20

3.3. Код личних заменица истичу се следеће карактеристике:а) Инструментал личне заменице 1. л. јд. —м он ом : см о н д м Ми, з а

м д н ом Гл, с м д н о м (/ са м н ом ) Др;б) енклитички облик ј у у дативу 3. л. јд. ж. р.: ништа ј у ние, све ј у

помрело Д, дај ј у паре њој, дају р е к н е М, носи ју кокошка, руке ј у се ви- де, стриц ј у дођге Ри, да ј у украдем, дбктор ј у казао, уста ј у помодре Гл, сараниој у оца Л, морам дај у кажем Бе, човекј у погино Лоз, станј у пла- ћа ГВ;20

в) енклитички заменички облици ни, ви и не, ве у дативу и акуза- тиву 1. и 2. л. мн.: кажу ни, да ви дам Р, Бу, причао ни, дао ви Б, причали ни, записали не М, остао ни жив, пцувааи не Д, тб ни винбград, не да ни деда, презвааи не ДР, ближи ни Је Бунар, нај су ни они ближи ГВ, узели ни, немб да не дираш Ш, ће не зарббе Л, да ве види Во.

3.4. У придевском систему уочавају се следеће карактеристике:а) тежња ка морфолошкој неутрализацији између одређеног и

неодређеног придевског вида у номинативу јд. м. р., без учешћа морфе- ме -и: црквен календар, братанац рдђен, обивен ибрик К, к д ж а н капут, тај с т а р пас, овај крајан зуб М, онај гладан , црн барјак, дпваљ , Ш уп аљ камен (топон.) Ка, сас барјак бео Ри, ж п т а н леба Гл, гл аван стуб Б, гл аван извор ГШ, са сапун прпродан ДР;21

б) проширена употреба компаратива на -ши: слапш и, ндвши, црн- ши, белш и, зеленш и, п л п т ши М, зд равш и , с т а р ш и К, слапш и, црнши Р, белш и, високш п Ка, слађш и Лоз, врућши Б, н а јб о г а т ш и Др (исп. друк- ш е Ш).

3.5. У глаголском систему издвајају се следећа обележја:а) презентски наставак -у м. -е у 3. л. мн. у једном броју примера:

скупу се, д р ж у се, силазу, учу, с т о ју , ндсу ДР, гору, суш у се, впсу Лов,

19 У класи бића понегде се, обично паралелно, јављају и множинска образо- вања са суфиксом -ци\ т е о ц и , ја г а њ ц и М, т е л а ц и Ми Ј а г а ц и Д. Исп. образовања са контаминацијом ових наставака: јаган ч и ћ и , прачићи ДР, иплчићи Ра.

20 Далеко се ређе ј у може забележити у акузативној форми: он ј у држи за по- јас, претисне ј у сас палац ДР, ел ј у имаш М, око срце ј у заболи Гл. Р. Симић сматра да је , за разлику од стања у Левчу, овај облик обележје беличког говора (Симић 1972: 350-351).

21 То се не односи на устаљене синтагме или изразе типа: С в е т и С а в а , црни лука М, Ч и с т п понедеоник Ка; да не да лепи Б дг М.

О говору јагодинског краја 2 6 1

даву Ка, у д аву се Б.22 Овај наставак може имати и глагол х т е т и : они 'дћу Ме, обећали да дћу ГШ, неки нећу Ш, они нећу Б, иако се он овде ве- роватно јавља као резултат контракције, исп.: дћеју М, нећеу Ри, нећеју Кол, дћеу, нећеу Ка;23

б) појава уопштавања презентског наставка -ду у 3. л. мн.: знаду / д а зн ад у , увеличаду г а , т к а д у , д р ж е д у , даду Ка, не даду, дћеду, нећеду М ,ум ед у , не даду Ш, д а д у м и ,зн ад у Др, не смеду Сл, п л е т е д у Ба, пмаду ДВ, д а продаду Ме, знаду/знаду Б, зн ад у К, Д, Ри, Кол, Лов, ДР;

в) употреба аориста и, ређе, имперфекта: спремп ’, ’ел ти прпча ’, ја ти р ек о , дбеси се, о т п д о Лов, д с т а в и , дде, к а за му, с т п г о ш е Д, ћа те питам, кој бео ш е то, ја заб о р авп К, дође војска, о т д ш е , поделпш е Ш, седо, н ем ад о Др, он прпчаш е, впдош е (исп. бео ш е ни поклонили) Ка, пдједе, пдкуса М, ја се скпну ДР, нап равп ш е Ра, нећау ЈП.24

Ређе се може забележити и имперфекат са секвенцом -ђа-, као: зн ађ ау , с е ђ а с т е , и м ађа, презпвљ ађу се Ка, зв а ђ а м о и ’ Бе.

4. Морфосинтакса и синтакса4.1. У говору је чест датив у посесивној функцији: М плану Спнђи-

нем син, м д ем деде пар, т е м воденпчару син К, кућа м д ем дцу, кочиел/о- ем б р а т у Ра, м д ем свекру отап, м д е б аб е сестрић Д, деца овејзе деверпчи- не, Р ад аш и н у мајка Бе, презива се на његдвем деде име Лоз, код овем а куће Ми, дотерали у м д ем стр п ц у собу Лов, кућа јед н ем човеку Ш.

4.2. Бележи се појава морфолошке неутрализације између ин- струментала и локатива јд.: ради п оу го во ром , све један з а другом, тра- жи то иуном правом, под п с т о м крбвом М, т е м п у т у се иде, на дндм се- лу ГШ, мој бтац се служио т д м е Ри, задовољна м д јо ј т б р т и Бу (исп. Радић 1997).

4.3. У оквиру конгруенције и реда речи јавља се низ особености:а) доминација семантичке конгруенције у роду и броју: први кдм-

шпЈе, т п двопца, б раћ а се ту порађали, два спна му ум рли Ка, куд су

22 Чешће се овај наставак јавља м. -ају , као резултат вокалске контракције на- кон губљења сонанта ј у интервокалној позицији (исп. 2.3.а): кару се , паду, чеку, са- слуш аву Ка, пгру, веџбу, гледу, бегу ДР, спаву, с т р е љ у , дпру Лов, чуву, шпбу, з а је б а - ву М, д оговар у се , гледу, свпру (али и: пграу ) Ри, т в а ч к у , /ш у , кдпу Б, спрему (али и: чувау ) Лоз. Исп. и: р а зу м у Ка.

23 Наставак -еју се ретко јавља код других глагола, исп.: пдеју Кол. У овакав флексијски паралелизам укључује се и глагол м оћи, исп.: не м д ж у кад 'они оћу Ме, не м д ж у Ри, али и: м д ж е ју М (и аналитизовано: они не м д ж е Сл).

24 Стари глас јс остао је без супституента у 1. л. мн.: ддђдм о, иддм о , р а д п м о М, п адо м о , донем о, зв а м о г а Ка, оправпм о, додава.м о, клам о Б, р ек д м о , упознаддм о се Ми, н авад п м о г а , гл ед ам о Др (исп. III.2.4).


сш ареш и н е боравили Бе, онп кдм ш пе М, три грдба иренегиени К, исп. и: двам ал и д е т е т а , њи два [детета] бплимуш ки Ђ ,уш и ме заболели Лов;

б) егзистенцијалне реченице са глаголом и м а т и (,,постојати“ ) конгруентним са субјектом у номинативу: п утови нпсу имали Ш, нпсу имали праш кдви Д, пм аду две раскрснице ДВ, лекари нпсу имали Ри, им ао водени бпк К;25

в) препозитивност предлога у односу на речцу ни у негацијама ти- па: з а нпкад ми не треба, ниси з а нпгде М, нико з а нпкога не мари Ка, младос му пролазиу нпчим СС, до н п ш т а ју ние Д, исп. и: да се уда без н п ш т а Ри;

г) интерполација помоћног глагола испред се у перфекту рефлек- сивног пасива: врло мало е се бавило, знао да Је се р а зв п л а , причао како е се ж е н п о Ри, Ћорђу ј е се све в р а т ш о , све ј е се р а с ш у р ш о М, отац ј е се зачудио, д'а ли е се исиеко Гл;

д) партикуле по- и нај- испред помоћног глагола у компарацији придева и прилога: н ај су ни они ближи ГВ, н а јје ббље тб Ри, н а јје бб- ља шареанбвина Ра, исп.: н а ј \је\ у тежу ситуацију М, — као и испред ен- клитичких заменица у компарацији глагола: по м е разуме, н а ј м е вбли М (исп. и: пб за д овб брдо ДШ).

IV. Д и јал ек аш ск а р азвед ен осш

Наведене одлике, посматране у целини, у већини указују на ко- совско-ресавски дијалекатски корпус (исп. Ивић 19852: 101-109). При том, он је „допуњен“ низом значајних дијалекатских особина. Оне се могу сврстати у две основне групе:

1. Прву групу чине особине које овај говор повезују са призрен- ско-јужноморавским говором (исп. Белић 1999: 7 1),26 и по својој при- роди су, углавном, иновационе појаве. На то указује и чињеница да оне претежно захватају долинска насеља, односно у њима имају највећу концентрацију.

25 у честој употреби су, међутим, и безличне конструкције са глаголима има- ти и бити: и стбка имш о, ливаде бпло туна Ка, имало кбњи, бпло шума Ш, имало вамппри, ту је бпло луг Б, нпе имало свирачи, четири и по године бпло рат , то е бп- ло беда, то е бпсао уж ас ДР, 'пма свирачи, никаки разговор ни дбговор нпе бпло Ри, нпе 1ш ало ова стругара Кол, нпе имало струја К, војска бпло бања М, — али и са другим глаголима у рефлексивном пасиву: угаспло се та вбда Ш, одбпрссао се кај- мак К, везло се пешкпри Ри.

26 И један број дијалекатских одлика наведених у претходном поглављу при- сутан је у јужноморавским говорима (исп. Ивић 19852: 106).


1.1. У говору се јавља квантитативна редукција дугих акцената, која се у појединим случајевима приближава експираторној вредности. Ова акценатска вредност јавља се:

а) уместо дугоузлазног акцента: б а ш т а , леђа, душ а, д е т е , с а м а , пиће, м аш и н а Бу, С ш ан а, ЈЈек а , г а р а ж а Во, М ића, в р а т а , м л еко , бом- б оњ ера Р, д е т е , цена, закон , одело, оскудација ДР;

б) уместо дугосилазног акцента: прасе, сено, овем, р азгр ађ ен а Р, к ар ам о се ( ’свађамо се’), чува Бу, Ж ивадинка, нем а Л, с т р е љ а ју , причу (през.) Ј \ Ј ,Д р а г и , н а п л а т и Г.27

1.2. Енклитички облици гу, од личне заменице за 3. л. јд. ж. р., и ги, од личне заменице за 3. л. мн. сва три рода, јављају се:28

а) у дативу: за снау гу прбблем Г, то гу син К, кућу гу отац има Б, најурише гу човека Ра; таки ги надимак К, таман ги пбсо Др, да ги дамо Ка, помрели ги сви ДР, пбсле ги отац умро Лов, све ги скине тежину М, сна ги Бе;

б) у акузативу: стра гу Ш, он гу држао под јастук Б, па гу увате Д; има ги млбги, па ги обуче К, сад ги нема, нисмо ги видели Ш, докле ги

покупим, има ги туна ДР, нема ги Кол, даг« израни Ка, јагц гледам ГШ.1.3. Структура овдашњег говора познаје већи број балканизама

који допиру претежно из јужноморавских области:29а) аналитичка деклинација коју прати доминација општег падежа

(акузатива), често изједначеног са номинативом: од параунуку Лоз, за чишћење одело ДР, К од Зарин д у т (топон.) ГВ, дође преко брдо М, на крају село ГШ, за време Турци Кол, без ддзволу Др; п рем а Црни вр ДШ; имао кдњи К, узимам подаци Ми; ти, бре, В л а Ц; са с коспр сечем, с ас прази лука К, с к ал ем ар Ш, са с в р а т а Ка, с а с м °у јеплрву Д, с м ен е Д, Др; по брдо идем Ка (исп. г);

б) појачано учешће једног броја предлога, резервисаних управо за употребу општег падежа и номинатива, исп. причао ни з а р а т о в и Б, ве- лики потрошач з а вдду (м. ,,воде“ ) М; плаше се од дчеви ДР, говоримо од санке Ка, од неког Н а јд ан а прича (м. „о Најдану“ ) Гл; бајем на главу,

27 У ове процесе се укључује и појава редуковања и губљења предакценатске дужине: зграде наградпла, излапело се, поделпше не Ш, чувао говеду, о м у т а в е о , т р ° - ж п л а сам (и т р а ж п л а ссш ) М, радпли, м р зп га Лов, на зан и м ањ е Ка, з а к з е т в а ДР.

28 На северу се ова црта углавном завршава у области села Милошева. Неки од мојих старијих информатора (нпр. Цоја Ракић, Милошево) причали су ми да су се Милошевцима, због ове језичке црте, некада подругивали мештани суседног села Брзана (крагујевачка општина).

29 Губљење тонске опозиције (в. 1.1) такође се може сматрати балкани- стичким процесом. И међу језичким цртама наведеним у претходном поглављу (нпр. посебно под 4, исп. о томе Собољев 1997) могу се препознати појаве балкани- стичког типа, односно оне чије је извориште на балканословенском терену.


дао на кр аве М, и сл. То укључује и хиперупотребу низа предлога у раз- личитим падежним значењима: бои се од ж е н е К а ; са с л е ђ и м а си радио Ка, ради с а л о и а т о м ГШ, служи се са т р а к т о р е м Ри;30

в) грађење футура првог без инфинитива, у уобичајеној конструк- цији са енкл. глаг. х т е т и + (да) + презент, уз појачану тенденцију за партикулизовањем помоћног глагола: ћу т е у б и е м , ћ е м е т е р а ш , ће да п м аш децу, ће да врш ем о, исп. не да седнем Лов, ће да впдиш, ће се до- говдрим о М, ја ћу Наде да п о тп п ш ем , ће да впдим, ће д а п р п м и те Б, ћке да изађе, ће да се погађгам о Ри, ћу га п р а т и м , ће да о т п д н ем о Ка, ће {д а) р ад и м о Р, ће д-п(д)еш Во;

г) неразликовање акузатива као падежа правца и локатива као па- дежа места, у корист општег падежа и номинатива: рођена у Л озовпк, ћутело у подруми Лоз, има њиву у Зелени впр Бе, раде у њпно Ка, имао водени бик у т у вирпну К. С тим у вези јављају се колебања у супрот- ном правцу, исп.: отишоуп ен зи ји , отишлиу ф абрици Ри, с њим ишлау шкдли СС, па и: не могу ни до у м дЈе њпве (јд.) Лоз;

д) понашање збирних именица као именица (женског рода) у мно- жини, са којима у роду и броју конгруира атрибут и онај део предиката који разликује род: иза неке т р њ е , т е Д раган о ве кбљ е, т е кам ењ е, оне корењ е М, вдће им але Д, чистимо оне о р у ж је ДР, исп. и: је с у корењ е, то су дрвеће, да му пду перје М;

ђ) удвајање заменичког објекта, углавном у експресивном говору: дај ј у паре њ дј, ће т е бие он т е б е М, што м е ти чекаш м ен е Бе, све м у то равно њ ем у К, нит га њ ега стра Др, ние ј у добро ни њ дј Сл, ја ј у кажем њ б јзе Ра, али и: нека и ’бвце ДШ;

е) удвајање (нагомилавање) предлога: д о у Рикавац, на код Кола- ре, на поред реке Ш, не могу ни до у м'о)е њиве Лоз, иде з а код Врело ГШ, на код исток се окренеш ДР, то треба з а у Жићину собицу Г, спре- ме се з а у народ Др. Исп. и удвајања типа: код преко п у т а цркве Б, ишла з а негде Ка, из од авд е један Ри, чучшзи од наоколо М;

ж) појава придевско-именичке инверзије: бакрачи бакарни, з а слепци неки Лов, у р а т у прдш лим ГШ, б р а т а н а ц р д ђ е н К, с а сапун прп- р о д ан ДР, сас б а р ја к бео Ри.31

30 У низу примера присутно је неслагање према књижевном језику и по пита- њу предлошке употребе и по питању падежног облика, исп. и: прича ми од Степе Степановића ГШ.

31 И на појединим микро пунктовима (засеоци, па и поједина домаћинства) долинска села често чувају језичке особине које упућују на миграције из дубљег балканословенског залеђа. У том су смислу посебно вредни пажње поједини родови из Д. Рачника, код којих се у говору старијих још увек може забележити акценат на отвореној ултими (нпр.једна, дете), полугласнички вокалски елеменат (једсРн, ма- леч*к са\м), палатализовани задњонепчани консонанти пред вокалима предњег реда


2. Другу групу чине језичке особине које овдашњи говор прете- жно повезују са севернијим залеђем, пре свега са тзв. смедеревско-вр- шачким, као и шумадијским говорима:32

2.1. Честа је појава дугоузлазног уместо кратког акцента: дпваљ , с в е т л о , пзвор, о т б ш е , к а јм ак , м а јд ан , С ребро (топон.) Ка, кбњче, лб- нац, село ( ’насеље’), учи до подни, у ш и ,је зи к , см еју се, п у т е р , прбда- т о , к а јм ак (мн. кајм ац и ) К, р е ж е м о , у јац , о т п д о ш е , с т а к л о , см е јам о се Ш, киу Б ебград , пзвор, пбрез Б, вап а ( ’атмосферска пара' ) ,м а м а , пе- р о , к а н т а р , нпш ан, калкан , б ар јак М, лбнац , к а јм ак Лов, лбнац КС, Тб- чак (топон.) Сл.

У већем броју облика, на пример пзвор, сел о ,је зи к , с т а к л о , Беб- град , перо и др., реч је о појави која се у севернијим говорима системат- ски јавља као тзв. кановачки акценат (исп. Ивић 19852: 75, 89).

2.2. Како под акцентом, тако ван њега могу се забележити бројни примери са затвореним е\ деио, одв'еио,јеио сам, меиђу њп, деите, шеис, преид њега Ка, деите, са сеикпру, преида се, преидаЈем, по теим занату Др, њеигбви, ицеипано, Меиђуречани Д, деивбјке, угреим, цвеит, седеио Лов, деите, реитко, преи Кол, преизпвљу се Лоз, умеиси Ра, см еиј е се Ми, свеига Ц, чеиститаЈШ ми Г, у нед'еиљу Ш, меиђутпм, меисе се М (исп. Ш.2.2.6).

Посебно међу примерима у којима је ова фонема под акцентом, или дужином, знатан је број оних у којима препознајемо етимолошко јат, на пример: д "еио , ј "еио сам, см еиј е се, д еит е , р е ит к о ,у г р е им , цвеит , у нед'еиљ у. То наводи на претпоставку о траговима некада чуване фоно- лошке вредности ове јединице у говору јагодинског краја (исп. Реме- тић 1985: 75-85). И један број овдашњих топонима упућује на ову фо- нетску особину старобеличког говора.33 Топоним Збикчпћ/Збекчпћ Ми, ако претпоставимо основу љ бе§~, морао би указати на трагове ста- рог јата чија је фонетска вредност у овом случају могла бити предата новодосељеном становништву у вредности вокала и.34 На исти начин се можда може разумети бележење ојконима М ези п сћ (с. Међуреч) у

(раћп/а, ј а б алћ ке), чланска морфема (Дољњо п о љ е т о , у Л о в а ч к о т о , т в д ј т у учите- љицу, свп т е ) , и низ лексичких посебности (убав, дума.н, пладне, т а к а , квд).

32 Један број ових црта бележи се и јужнијим областима косовско-ресавског дијалекта (исп. Ивић 1999: 326, 337, Радић 1997а), али су оне тамо још проређеније.

33 Подаци су преузети из рукописа докторске дисертације Јованке Радић („Топонимија Белице“ ), одбрањене на Филозофском факултету у Нишу 1999. год.

34 Исп. податак да Галипољци овај вокал „не знајући посебног знака за ћ, бе- леже [...] најчешће знаком м“ (Ивић 1957: 54, 57). Двадесетак километара северније од Јагодине, у баточинском крају, који припада смедеревско-вршачком поддијалек- ту, последњих деценија се још увек могла спорадично чути старија ономастичка форма Л ипеница.


немачком извору с краја XVIII века. На дуго чување старије вредности јата, и на спорадичну појаву икавизама у старобеличком говору, упућу- ју и други топоними.35 36 37

2.3. Говор се карактерише присуством икавизама у низу катего- рија (исп. III.2.1), било као резултатом асимилације, и(ли) аналогије (в. Ивић 19852:71-72, 89-90):

а) у основи негираног глагола је с а м , као уопштена појава: нпсам заливао, нпе батлиа, нпсу имали Ка, нпсам била, нпе лако, нпсмо завр- шили Б, нпсам знао, нпе мого, нпсу имали Д, нпе ишо, нпсу знали К, нпе било, нпсу имали Ри, нпсам радио Кол;

б) у познатим падежним наставцима именичке (нпр. датив јд. именица а-парадигме) и заменичко-придевске парадигме (инструмен- тал јд. м. и с. р. и датив-инструментал мн. свих родова): м'оем газди М, дао ж е н и Сл; т п м п у т ш , м д и м а очима ГШ, т п м а Шумадинцима, т п - м а децама М, кад се иде за овпм а Пујкићима Лоз, н аш и м а људима има- ње Ме, свп м а људима Ка;

в) у наставку за компаратив: ран п е, ч в р стп , с т а р п и син Ка, вер- нпе, од с т а р п у браћу М, он с т а р п , до тог с т а р п е г Д, горчпЈа Ми, најбо- г а т п и ГВ, н а јс т а р п и Ш, најкаснпе К, — при чему се јављају и облици са јотовањем испред наставка: сиром аш њ п, н а јо т р о в њ п Је ф т и њ п е М, р а њ п е Ми, Г, н а јс р е т њ п Сл, и м утњ и и Кол, н ајоп аш њ п ГШ, исп. чишћа Ш;36

г) у прилозима типа: дп Бу, овди/овди ДШ. Занимљиво је да су ови облици посебно чести на старим јагодинским надгробним споменицима.

У висинским пределима, под Црним врхом, код старијег станов- ништва још се може забележити икавизам у облицима типа грије, си је : грп јало сунце, ту смо се грпјали, брашно се спе, да овпеш пасуљ Ка, впе снег Д, исп. вијалица (/вејалица 'вејавица’, али: овеју пшеницу, посе-

је ш ) ГШ.372.4. Говор спорадично познаје и друге особености које га превас-

ходно везују за северно залеђе (исп. Ивић 19852: 90-91):

35 На ову појаву на ширем простору централне Србије почетком XVIII века упућују у немачким документима забележени облици ВШо/д1о (Бела Вода) и Рпуе- зЈсИ (Превешт) у Јагодинском, можда и Ше1оро11ј (Бело Поље) у Крагујевачком ди- стрикту (према: Радић 1999).

36 Исп. и: опашње, паметње,јефтиње (/'јефтињие) М, кашње Ка, згодње ДР.

37 Несумњиво је овде реч о шумадијском наносу (исп. фус. 3). Говор Сугуби- не, која је на северозападном правцу, непосредно уз границу јагодинске општине, познаје већ више оваквих примера, као и других одлика које га везују за шумадиј- ско залеђе, исп. лична именовања као Перо, Рпсто, Војо, као и бројне топониме ти- па Вулово, Љубово и сл. Овакви облици у топонимији могу се забележити и на бе- личкој страни, нпр.: Јевтовски пдток Ми.


а) заменичко-придевски наставак -им у (дативу-) локативу јд. именица м. и с. р.:38 у т п м поточићу, у рату прдш лим ГШ, на неким по- љу били М;39

б) употреба инфинитива (нпр. морам с е д н у т Ка), чешће у синте- тичком футуру (исп. IV. 1.3.в): даћем о в п Је б а ћ у му све Д Р ,у м р ећ е ти, пропа[ш ]ћ е ти то дете Д. У грађењу футура долази до аналошког мор- фолошког преобликовања према облицима типа паш ће, р а ш ћ е : даш ће, сазри ш ће, б п ш ћ е ,јеб аш ћ у ти све М, бпшће, д аш ћ е Бе, бпш ће то Ка, Ша, д аш ћ ем о ДР;

в) имперфективни глаголи са морфолошким односом -ава- т и /- а је м : прет р п т је , п р е ц в е та је , п обољ каје, з а т р п а је , и с т р ч а је , уги- њ аје М, не з а м е р а јп т е се, обећаје Ка, исп. и: не п ресуш аје К.

*

Наведена дијалектолошка грађа намеће закључак да се говор јаго- динског краја, иако у основи припада косовско-ресавском дијалекту, од њега у знатној мери и разликује. Део тих разлика настао је у бурним етномиграционим процесима последњих векова, када је овај говорни тип ујагодинској области осетно нарушен миграцијама сајуга (в. IV. 1). Оне су доносиле призренско-јужноморавске дијалекатске црте, са ве- ћим бројем балканизама, претежно захватајући ниже пределе уз Мора- ву. То је резултовало успостављањем дијалекатске диференцијације између планинских и долинских терена: говора села око Црног врха као важне метанастазичке границе, на једној, и села у долини моравске долине, на другој страни.40 Снажним упливом јужноморавских црта брзо су се брисале многе старије језичке особености поморавског краја. Тако је аналитичка деклинација, тј. доминација номинатива на путу да готово избриште последње трагове аналошког уопштавања консонана- та ц, з , с (: к, г, 1x1) у акузативу мн. именица м. р. (исп. пише и надпмце Бе), а општи падеж, на пример, уклони обличко једначење генитива и локатива множине (исп. по оне њ пва ДР, по зе м а љ а света М).41 У оним

38 За шумадијско-војвођанске говоре већ је констатована несразмера у засту- пљености овог наставка у дативу и локативу (исп. Ивић 1994а: 164).

39 Ови примери се бележе у севернијој планинској зони (ГШ), а када је реч о моравској долини — северније од Багрданског теснаца (М). У суседном Брзану ову појаву сам већ чешће бележио (исп. Вукићевић 1995: 26, 89).

40 Последњих деценија, у савременијим цивилизацијским условима, ове се разлике све више неутралишу, у шта се укључују и социолингвистички разлози, из којих висинско становништво све више прихвата долинске језичке црте (нпр. краће- ње акцената, енклитике гу, ги и сл.), често и као симбол социјалног престижа.

41 Управо овај синкретизам М. Ђ. Милићевић наводи као једну од особености јагодинског говора (Милићевић: 1876: 212, потврђена и код: Ивић 1952: 322). Више


деловима косовско-ресавске области који су удаљенији од моравске долине, како оним на југу тако оним на северу (исп. Ивић 19852: 90), ове особености се боље чувају.

Посебно привлаче пажњу дијалекатске црте које указују на непо- среднију везу са севернијим областима, шумадијским и нарочито сме- деревско-вршачким говорима (в. IV.2). Многе од њих данас више није лако идентификовати, како због миксодијалекатске природе овог краја (нпр. кановачки акценат; старо, фонолошко јат), тако због тога што де- ловањем аналитизма све више постају ретки сурвивали (нпр. појава уопштавања наставка -ом у инструменталу јд. именица м. и с. р.: са н'е- кима м о т о р ч и ћ о м ГШ, с крвљ ом стеко Ка, исп. Ивић 19852: 90). Ипак, обим ових појава је знатан. У њих спадају заступљеност бројних икави- зама, (дат.-) лок. типа овпм човеку, јотовање испред наставка -ији у компаративу, несвршени глаголи типа з а т р п а је , об ећ аје и сл. Оне све- доче о елементима старосрбијанске дијалекатске повезаности између централних србијанских говора области Велике Мораве и севернијих, посебно североисточних говора, којима су територијално окренути,42 дакле о дијалекатском континуитету који, очито, и након великих ми- грација с југа није замро. Оне, тако, потврђују претпоставке П. Ивића о „северној боји“ говора јагодинског краја (Ивић 1952: 322-323, Исти 1957: 408). У томе, наравно, предњаче висински предели јагодинске области, али и они долински који се пружају северније.42 Зато се већи- на ових црта, у ствари, с великом вероватноћом може сматрати суп- стратском. Потврда томе је што их у великом броју препознајемо и у говору исељеничких Галипољских Срба.44

примера овог типа бележио сам, међутим, у северном залеђу, нпр. у Брзану, Кијеву, Сугубини, изван јагодинске општине, иако их овде истраживачи углавном не беле- же (исп. Вукићевић 1995: 144-145).

42 На овом плану могу се пратити и етничке, политичко-административне и историјско-миграционе везе у прошлости.

43 Р. Симић област северно од Багрданског теснаца издваја у посебну дијале- катску целину (1980: 124).

44 Овом се може додати и један број лексичких подударности између говора јагодинског краја (нпр. с. Милошево) и говора Галипољских Срба, као: ж ерови 'ждралови’ (исп. „жирови“ , Ивић 1957: 91),маја ’ мама’ (само у псовкама, као и у: Ивић 1957: 181), мушкар ’мушко дете’ (исп. ’мушкарац’ , Исто: 412), т овка ’патка’ (исп. „пл6ка“ , Исто: 464), поп ’ врста греде која држи кровну конструкцију’ (исп. „попа“ , Исто: 412), попац ’ врста траве’ (Исто: 459), рњ е ’ ноздрве’ (Исто: 125), штрање ’ стари опанци’ (исп. „транци“ , Исто: 147). Итд. Наравно, на бројне поду- дарности са Галипољцима наилазимо и када је реч о појединим особеностима наве- деним у поглављу III (нпр.: 1.2.6, 2.2.в, 2.5, 3.1.д, 3.5.а, 4.2), као и у поглављу IV. 1 (нпр. ГЗ.в-д).

0 говору јагодинског краја 269

ПОСЕЋЕНА НАСЕЉА

Б Бунар ДВ Доња Врба Лоз ЛозовикБа Багрдан др Доњи Рачник М МилошевоБе Белица Др Драгошевац Ме МеђуречБу Буковче дш Доње Штипље Ми МишевићВи Винорача ЈП Јошанички Р РибникВо Вољавче Прњавор Ра РакитовоГ Главинци К Кончарево Ри РибареГВ Горња Врба Ка Каленовац Сл СлатинаГл Глоговац Кол Коларе с с Старо СелоГР Горњи Рачник КС Кочино Село Ц ЦрнчеГШ Горње Штипље Л Ланиште ш ШуљковацД Деоница Лов Ловци Ша Шантаровац

ЛИТЕРАТУРА

Белић 1999: Изабрана дела Азександра Белића, седми том (Историја српског јези- ка), Београд, 1-458 [прештампано из Срп. књиж. гласника, 29/9, Београд 1912].

БеличЂ 1905: А. Беличђ, Дјалектологическал карта сербскаго нзмка, Санктпетер- бургв.

Вукићевић 1995: Милосав Вукићевић, Говори Крагујевачке Лепенице, Универзитет у Приштини, Приштина, 1-250.

Живановић 1888: Јован Живановић, Особине ресавскога или косовопољског дија- лекта, из збирке чланака: О српском језику, Нови Сад, 1-270.

Ивић 1952: Павле Ивић, Испитивање говора села Глоговца код Светозарева, Гла- сник Српске академије наука, IV, Београд, 322-323.

Ивић 1957: Павле Ивић, О говору Галипољских Срба, Српски дијалектолошки збор- ник, XII, Српска академија наука — Институт за српски језик, ХХП-520.

Ивић 19852: Павле Ивић, Дијалектологија српскохрватског језика, Увод и штокав- ско наречје, Матица српска, Нови Сад, 1-216 (+ карта).

Ивић 1994: Павле Ивић, Неоакут на падинама Копаоника, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XXXVII, Нови Сад, 239-246.

Ивић 1994а: Павле Ивић, Српскохрватски дијалекти — њихова структура и развој, Целокупна дела, III, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Ср. Карлов- ци — Нови Сад, 1-320 (+ карта).

Ивић 1999: Павле Ивић, Српски дијалекти и њихова класификација (II), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, ХБН, Нови Сад, 303-354.

Караџић 1968: Сабрана дела Вука Караџића XII: О језику и књижевности (I), Про- света, Београд.

Мијатовић 1948: Станоје Мијатовић, Белица, Насеља и порекло становништва, књ. 30, Српска академија наука, Београд, 1-214.

Милићевић 1876: М. Ћ. Милићевић, Кнежевина Србија I, Београд, ХШ -643.

Пецо-Милановић 1968: Асим Пецо, Бранислав Милановић, Ресавски говор, Српски дијалектолошки зборник, XVII, Институт за српскохрватски језик, Београд, 241-366 (+ карта). (


Радић Ј. 1990: Јованка Радић, Из ономасшике села око горњег шока реке Белице, Ономатолошки прилози, XI, Српска академија наука и уметности, Београд, 399-450.

Радић Ј. 1999: Јованка Радић, Топотшија Белице, докторска дисертација одбрањена на Филозофском факултету у Нишу, ХХ-419.

Радић П. 1982: Првослав Радић, Из ономастике села Милошева у Великом Помора- вљу, Ономатолошки прилози, III, Српска академија наука и уметности, Бео- град, 419-458.

Радић П. 1984: Првослав Радић, Именички деминутивни суфикси -че и -иче у говору села Милошева у Великом Поморављу, Начини творбе изведеница, Јужносло- венски филолог, ХБ, Београд, 149-166.

Радић П. Д986: Првослав Радић, Из ономастике села доњег тока реке Белице у се- верној Србији, Ономатолошки прилози, VII, Српска академија наука и умет- ности, Београд, 549-584.

Радић П. 1997: Првослав Радић, 0 неким појавама и деклинацији косовско-ресав- ских говора (У светлу синкретичко-анааитичких процеса), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, ХБ/2, Нови Сад, 227-240.

Радић П. 1997а: О говору Горње Топлице — Резултати и перспективе истражива- ња, Дани српскога духовног преображења, IV, Деспотовац, 55-68.

Ракић-Милојковић 1990: Софија Ракић-Милојковић, Основне морфолошке особине система говора Доње Мутнице (код Параћина), Српски дијалектолошки зборник, XXXVI, Српска академија наука и уметности и Институт за српско- хрватски језик, Београд, 75-118.

Реметић 1985: Слободан Реметић, Говори централне Шумадије, Српски дијалекто- лошки зборник, XX X I, Српска академија наука и уметности и Институт за српскохрватски језик, Београд, ХХ-555.

Симић 1972: Радоје Симић, Левачки говор, Српски дијалектолошки зборник, XIX, Институт за српскохрватски језик, Београд, 1-618 (+ карта).

Симић 1980: Радоје Симић, Скица з а ди јаЈаектолош ку к а р т у северне С рби је, Југо- словенски семинар за стране слависте, 31, Филолошки факултет у Београду — Међународни славистички центар, Београд, 93-136.

Собољев 1997: Андреј Собољев, О синтакси јуж ноцрногорских и источносрбијан- ских говора са гледишта балканологије, Дани српскога духовног преображе- ња, IV, Деспотовац, 9-20.

Станишић 1998: Вања Станишић, Неколико дијалекатских текстова из Крагује- вачке Лепенице, Српски језик, III, Научно друштво за проучавање и неговање српског језика, Београд, 535-550.

Цвијић 1922: Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице, Насеља и по- рекло становништва, 12, Српски етнографски зборник, 24, Српска краљевска академија, Београд, 1-96 (+ карта).


Тош Љ ^

[оповз

Ланиш те Тлогова!

1НИШ'

1оковац_ ^

ЈА Г О Д И Н АВинорач&О /

трнава^


Првослав Радич (Белград)

О ГОВОРЕ ЛГОДИНСКОГО КРАЛ

Резгоме

Говор лгодинского крал принадлежит косовско-ресавскому диалектно- му типу, но в определеннои степени от него и отличаетсл. Частв зтих раз- личии лвллетсл резулвтатом зтномиграционнв1х процессов, происходивших в течение последних веков, когда средневековвш профилв данного говора значителвно изменилсл благодарл переселенцам, которвш прибвшали сшда с шга и шго-востока (отсшда, например, полвление редукции долгих ударении, злементв1 аналитического склоненил, удвоение обвекта). Особое внимание привлекашт сохранившиесл диалектнвш чертБц указБшашшие на свлзб здешнего говора с севернвши говорами, шумадиискими, и, в частности, с смедеревско-вршацкими (напр. икавизмБ1 в некоторБ1х категорилх, обоб- шение окончанил -ом в твор. п. ед. ч. сушествителвнБ1х мужского и среднего рода, иотизацил перед окончанием -ији в сравнителвнои степени). ДаннБш особенности свидетелБствушт о когда-то сушествушшеи старосербилнскои диалектнои свлзи между говорами среднего теченил Великои МоравБ1 и севернБши, в частности северо-восточнвши сербилнскими говорами.

ЖИВОТ И ДЕЛО АКАДЕМИКА ПАВЛА ИВИЋА - Zenodo

Documents