ЗГРАДАРСТВО 1, Costruzioni architectoniche, Architectural Designs, Архитектурные конструкции

Академска мисао

Мр Дејан Миливојевић

ЗГРАДАРСТВО 1

Академска мисао Београд, 2014. године

Мр Дејан Миливојевић, дипл.инж.арх.

ЗГРАДАРСТВО 1

Рецензенти Проф. др Радомир Зејак, дипл.инж.грађ.

Грађевински факултет, Универзитет Црне Горе

Доцент Драган Марчетић дипл.инж.арх. Департман за архитектонске технологије,

Архитектонски факулет Универзитет у Београду

Преводиоци резимеа Мр Светлана Терзић-дипл.филолог, за Руски језик Бојана Јешић дипл. филолог, за Италијански језик

Радослав Милутиновић дипл.филолог, за Енглески језик

Издавач АКАДЕМСКА МИСАО

Бул. краља Александра 73, Београд

Веће студијске групе грађевинско инжењерство Високе пословно-техничке школе струковних студија у Ужицу донело је Одлуку бр. 4533 од 27.11.2013. године да се овај уџбеник прихвати за званично учило за наставни предмет Зградарство 1. Научно наставно веће Високе пословно-техничке школе струковних студија у Ужицу на седници одржаној 03.02.2014. године, у складу са наставним планом и програмом акредитованих студијских програма, донело је Одлуку бр. 182 о одобравању овог уџбеника као основног за предмет Зградарство 1.

Електронско издање доступно на ЦД-у

Тираж 200 примерака

ISBN 978-86-7466-497-1

НАПОМЕНА: Фотокопирање или умножавање на било који начин или поновно објављивање ове књиге у целини или у деловима - није дозвољено без сагласности и писменог одобрења издавача.

I

ОПШТИ САДРЖАЈ

I

ПРЕДГОВОР АУТОРА II

РЕЗИМЕ НА ИТАЛИЈАНСКОМ, ЕНГЛЕСКОМ И РУСКОМ ЈЕЗИКУ II

САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊА

III-V

IБ

IБД-1

IБД-1-1.

ПРВИ БЛОК ПРЕДАВАЊА КОНСТРУКТИВНИ СИСТЕМИ

ПРВИ ДЕО

ПРВИ ОДЕЉАК - УВОД………………………………………………………………………………

СТРАНА (1-41)

1-5

IБД-1-2. ДРУГИ ОДЕЉАК 6-28

IБД.1-2.0. ИЗБОР НОСЕЋE КОНСТРУКЦИЈE...……………………………………………........... 6-14

IБД-1-3.0. ИЗБОР СИСТЕМА ГРАДЊЕ.………………………………………………………............. 15-28

IБД-2-1.

IБД-2-1.0. IБД-2-2.0.

ДРУГИ ДЕО OСНОВНИ ЛИНИЈСКИ КОНСТРУКТИВНИ СИСТЕМИ……………………….....

АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА, ПРИНЦИПИ ПОЗИЦИОНИРАЊА ……………....

29-41 29-32

32-41

IIБ

ДРУГИ БЛОК ПРЕДАВАЊА

ФУНДИРАЊЕ , ОСНИВАЊЕ ОДНОСНО ТЕМЕЉЕЊЕ ЗГРАДА

(42-53)

IIБ-1 ПРВИ ОДЕЉАК

IIБ-1.0. ОПШТИ ПОЈМОВИ ................................................................................ 42-44

IIБ-2. ДРУГИ ОДЕЉАК

IIБ-2.0. ПЛИТКА ФУНДИРАЊА........................................................................... 44-48

IIБ-3. ТРЕЋИ ОДЕЉАК

IIБ-3.0. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ТЕМЕЉЕЊА …………………………………………………… 48-50

IIБ-4.

IIБ-4.0.

ЧЕТВРТИ ОДЕЉАК

ДУБОКА ФУНДИРАЊА...........................................................................

50-52

IIIБ

ТРЕЋИ БЛОК ПРЕДАВАЊА ЗАПТИВАЊЕ ПОДЗЕМНИХ ДЕЛОВА ЗГРАДE

(54-74)

IIIБ-1 ПРВИ ОДЕЉАК

IIIБ-1.0. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ.............................................................................. 54-56

IIIБ-2.

IIIБ-2.0.

ДРУГИ ОДЕЉАК

ЗАПТИВНИ МАТЕРИЈАЛИ.......................................................................

56-59

IIIБ-3

IIIБ-3.0.

ТРЕЋИ ОДЕЉАК

ПРИМЕНА ЗАПТИВНИХ МАТЕРИЈАЛА..................................................

59-61

IIIБ-4

IIIБ-4.0.


ИЗВОЂЕЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗАПТИВАЊА ........................................

61-66

IIIБ-5. ПЕТИ ОДЕЉАК

IIIБ-5.1. СИСТЕМИ ДРЕНАЖЕ............................................................................... 66-67

IIIБ-6 ШЕСТИ ОДЕЉАК

IIIБ-6.1. ИЗВОЂЕЊЕ ЗАШТИТЕ ЗАПТИВНИХ СЛОЈЕВА....................................... 67-69

IIIБ-7 СЕДМИ ОДЕЉАК

IIIБ-7.1. СТАРИЈИ НАЧИНИ ИЗВОЂЕЊА ЗАПТИВАЊА....................................... 69-70

IIIБ-8. ОСМИ ОДЕЉАК

IIIБ-8.1 НОВИЈЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ЗАПТИВАЊА.................................................... 70-72

ПРИЛОЗИ

ПИТАЊА ИЗ ГРАДИВА ................................................................................. 75-77

ЗАДАЦИ ЗА ВЕЖБЕ ...................................................................................... 78-88

ИЗВОРИ ИЛУСТРАЦИЈА ………………………………………………………………………….. 89

СПИСАК ИЗВОРА ......................................................................................... 90

II

Висока пословно- техничка школи у Ужицу, Студијска група грађевинско инжењерство

ШТАМПАНИ МАТЕРИЈАЛИ ИЗ ОБЛАСТИ АРХИТЕКУРА И УРБАНИЗАМ

ЗГРАДАРСТВО – ПРВИ ДЕО Ужице, Новембар, 2013.

ПРЕДГОВОР АУТОРА

У овој свесци садржани су материјали под насловом ЗГРАДАРСТВО 1. Свеска је пра-тећи штампани материјал који илустрацијама и текстуалним сажецима градива треба да омогући лакше праћење наставе и лакшу израду графичких радова. Уједно, то је и документ у којем je могуће пронаћи неке информације из специфичних области струке попут индустријског грађења и сличних. У целини, аутор верује да је ово најкоректнији и најекономичнији начин да помогне студентима да квалитетно прате наставу. Такође, књига је намењена и као информација која може да помогне будућим студентима при избору занимања. Аутор сматра да је испуњена основна сврха уџбеника и да ће овај материјал бити од користи студентима обзиром да је прилагођен наставном плану и начину извођења наставе у Високоj-пословно техничкој школи из Ужица на предмету ЗГРАДАРСТВО. У циљу веће употребљивости књиге, остављено је довољно празног простора за белешке тако да студенти могу да уносе коментаре, допуне и напомене те да књигу додатно индивидуализују и допуне према својим потребама.

Мр Дејан Миливојевић, дипл.инж.арх.

Riassunto

Questo libro e’ materiale stampato delle lezioni autorizza e per la materia „Costruzioni architectoniche”. Questa materia si studia nel dipartimento l’ingegneria edilizia presso Scuola superiore a Uzice. Il libro comprende la prima meta della materia. La materia e’ divisa in tre parti. La prima parte ha il titolo I sistemi costrutivi, la seconda parte Fondamenti e la terza parte Hidroisolazione delle parti sotterrane delle costruzioni. Il numero totale delle pagine e’ 90 illustrate con 136 fotografie e designi. Alla fine del libro ci sono le domande dalla materia e gli esercizi.

Summary

This book is a printed material of authorized lectures for the subject “Architectural Designs” being studied within the Civil Engineering Department of High Business - Technical School in Uzice. The book includes the first semester lectures. Such lectures are divided into three block lectures. The first header is Constructive Systems, the second one is Foundations and the third one is Underground Building Facility Sealing. The book contains the total of 90 pages, 136 photos, tables and drawings. Questions and practice tasks are given in the end of the text.

Резюме

Настоящая книга – напечатанный материал авторских лекций по учебному предмету Архитектурные конструкции, который преподается учебной группе Строительная инженерия в Высшей деловой и технической школе в Ужице. В книге представлена первая половина учебного материала. Учебный материал этого раздела состоит из трех блоков. Первый блок называется Конструктивные системы, второй блок под названием Заложение фундамента, а третий под названием Гидроизоляция подземных частей зданий. Общее число страниц книги 89, иллюстрированных с 136 фотографиями, таблицами и чертежами. В конце текста находятся вопросы по учебному материалу и упражнения.

III

IБ

IБД-1

IБД-1-1

ПРВИ БЛОК ПРЕДАВАЊА

КОНСТРУКТИВНИ СИСТЕМИ

ПРВИ ДЕО ПРВИ ОДЕЉАК

СТРАНА (1-41)

(1-5)

IБД.-1-1.0 КОНСТРУКТИВНИ СКЛОПОВИ……………………………………………………… 1

IБД.-1-1.1 ВРСТЕ КОНСТРУКТИВНИХ СИСТЕМА……………………………………………… 1-3 IБД.-1-1.2 НАМЕНА ОБЈЕКТА ……………………………………………………………………….. 3

IБД.-1-1.3 ЕКОНОМИЧНОСТ ИЗГРАДЊЕ …………………………………………………….. 3 IБД.-1-1.4 НЕКОЛИКО ЗАНИМЉИВИХ ПРИМЕРА …………………………………………. 4

IБД.-1-1.5 ЗАКЉУЧАК ……………………………………………………………………………….. 5 IБД.-1-1.6 ИЗВОРИ …………………………………………………………………………………… 5

IБД-1-2 ДРУГИ ОДЕЉАК (6-14) IБД.1-2.0 ИЗБОР НОСЕЋE КОНСТРУКЦИЈE 6

IБД.-1-2.1 ДРВО, АРМИРАНИ БЕТОН И ЧЕЛИК КАО МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ НОСЕЋИХ КОНСТРУКЦИЈА, СПРЕГНУТЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ………………

6-7

IБД.1-2.2 МЕТОДЕ ПРОРАЧУНА ………………………………………………………………… 7 IБД.1-2.3 ОСНОВНЕ КОНСТРУКТИВНЕ ОСОБИНЕ АРМИРАНОГ БЕТОНА………… 7-8

IБД.1-2.4 ОСНВОНЕ КОНСТРУКТИВНЕ ОСОБИНЕ ДРВЕТА……………………………. 9-10

IБД.1-2.5 ОСНОВНЕ КОНСТРУКТИВНЕ ОСОБИНЕ МЕТАЛНИХ КОНСТРУКЦИЈА 10-11 IБД.1-2.6

IБД.1-2.7

ЕЛЕМЕНТИ ЗА ЗИДАЊЕ …………………………………………………………….

ЗАКЉУЧАК ………………………………………………………………………………

11

12 IБД.1-2.8 СПРЕГНУТЕ КОНСТРУКЦИЈЕ …………………………………………………….. 12-14

IБД.1-2.9 ИЗБОР КОНСТРУКТИВНОГ СКЛОПА ……………………………………………… 14 IБД.1-2.10 ИЗВОРИ …………………………………………………………………………………. 14

IБД-1-3 ТРЕЋИ ОДЕЉАК (15-28) I.БД1-3.0 ИЗБОР СИСТЕМА ГРАДЊЕ 15

I.БД1-3.1 ГРАДЊА НА ЛИЦУ МЕСТА-КЛАСИЧНА ГРАДЊА ............................... 15-16 I.БД1-3.2 ПОЛУПРЕФАБРИКАЦИЈА ................................................................. 16

I.БД1-3.3 I.БД1-3.3.1

ПРЕФАБРИКАЦИЈА .......................................................................... ПРЕГЛЕД НЕКОЛИКО СИСТЕМА ИНДУСТРИЈСКЕ ГРАДЊЕ ИЗ РА-

НИЈЕГ ПЕРИОДА .........................................................................

16-19 19-25

I.БД1-3.4 ПРЕФАБРИКАЦИЈА ДАНАС .............................................................. 25-26

I.БД1-3.5 ЗАКЉУЧАК .................................................................................... 26-28 I.БД1-3.6 ИЗВОРИ ......................................................................................... 28

IБД-2 IБД-2-1

ДРУГИ ДЕО

ПРВИ ОДЕЉАК

(29-41) IБД-2-1.0 OСНОВНИ ЛИНИЈСКИ КОНСТРУКТИВНИ СИСТЕМИ 29

IБД-2-1.1 СИСТЕМ НОСЕЋИХ ЗИДОВА ............................................................ 29-30 IБД-2-1.2 СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ ........................................................................ 30-31

IБД-2-1.3 МЕШОВИТИ СИСТЕМ ...................................................................... 31 IБД-2-1.4 НЕПОСРЕДНО ОСЛАЊАЊЕ ТАВАНИЦА НА СТУБOВЕ ...................... 32

IБД-2-2 IБД-2-2.0

ДРУГИ ОДЕЉАК АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА, ПРИНЦИПИ ПОЗИЦИОНИРАЊА

(32-41)

IБД-2-2.1 АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА ................................................................. 32 IБД-2-2.2

IБД-2-.2.1

IБД-2-.2.2

ВРСТЕ ОПТЕРЕЋЕЊА .....................................................................

СТАЛНА ОПТЕРЕЋЕЊА ...................................................................

ПОВРЕМЕНА ОПТЕРЕЋЕЊА ............................................................

32

33

33-35

IБД-2-2.3 ПРИНЦИПИ ПОЗИЦИОНИРАЊА ....................................................... 35 IБД-2-2.4

IБД-2-.4.1

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ АРМИРАНО БЕТОНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА ...........

ХИЈЕРАРХИЈА, ГЛАВНИ ТОК ПРЕНОШЕЊА ОПТЕРЕЋЕЊА ...............

35

36 IБД-2-2.5

IБД-2-.5.1. IБД-2-.5.2.

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ МЕЂУСПРАТНИХ АБ КОНСТРУКЦИЈА .................

ОСЛАЊАЊЕ МК У ЈЕДНОМ ПРАВЦУ ................................................ ОСЛАЊАЊЕ МК У ДВА ПРАВЦА КРСТАТЕ ПЛОЧЕ .........................

36

36 36-37

IБД-2-2.6

IБД-2-.6.1.

IБД-2-.6.2. IБД-2-.6.3.

IБД-2-.6.4. IБД-2-.6.4.

IБД-2-.7.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПОЗИЦИЈА, НУМЕРИСАЊЕ ПОЗИЦИЈА, СХЕМАТСКИ ПРИКАЗИ ........................................................................................

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ МЕЂУСПРАТНИХ КОНСТРУКЦИЈА (ПЛОЧА)

ГР ГРЕДЕ И РЕБРА ............................................................................... СТУБОВИ ........................................................................................

ТЕМЕЉИ ........................................................................................ Б АРМИРАНО БЕТОНСКА СТЕПЕНИШТА ............................................

ИЗВОРИ ..........................................................................................

37

37-38

38 38

38 38

38 IБД-3 ЗАКЉУЧАК УЗ ПРВИ БЛОК ПРЕДАВАЊА ........................................ 39

IV

IIБ


ФУНДИРАЊЕ, ОСНИВАЊЕ ОДНОСНО ТЕМЕЉЕЊЕ

ЗГРАДА

СТРАНА

(42-53)

IIБ-1 ПРВИ ОДЕЉАК (42-44) IIБ-1.0. ОПШТИ ПОЈМОВИ 42 IIБ-1.1. ВРСТЕ ТЛА ..................................................................................... 42

IIБ-1.2. ВРСТЕ ТЕМЕЉА .............................................................................. 42

IIБ-1.3. IIБ-1.4.

АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА ................................................................. ПОЈМОВИ ВЕЗАНИ ЗА ПОНАШАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ТЛА................

43 44

IIБ-2


(44-48)

IIБ-2.0. ПЛИТКА ФУНДИРАЊА 44-45 IIБ-2.1. ТРАКАСТИ ТЕМЕЉИ ....................................................................... 45-46

IIБ-2.2. ТЕМЕЉИ САМЦИ ............................................................................ 46 IIБ-2.3. ТЕМЕЉНЕ ПЛОЧЕ .......................................................................... 46

IIБ-2.4. ОБЛИЦИ ПОПРЕЧНОГ ПРЕСЕКА ТЕМЕЉА ........................................ 47 IIБ-2.5.

IIБ-2.5.1.

МАТЕРИЈАЛИ ОД КОЈИХ СЕ ТЕМЕЉИ ИЗВОДЕ ................................

УГЛОВИ РАСПРОСТИРАЊА ОПТЕРЕЋЕЊА .....................................

47-48

48

IIБ-3


(48-50) IIБ-3.0 ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ТЕМЕЉЕЊА 48

IIБ-3.1. ИЗВОЂЕЊЕ ТЕМЕЉА НОВЕ ЗГРАДЕ КОЈА СЕ УГРАЂУЈЕ ИЗМЕЂУ ЈЕДНОГ ИЛИ ДВА СУСЕДА ..............................................................

48-49

IIБ-3. 2 ДИЛАТИРАЊЕ ТЕМЕЉА .................................................................. 49 IIБ-3.3 КАСКАДЕ ........................................................................................ 50

IIБ-3.0.1 ОЗНАЧАВАЊЕ ТЕМЕЉА НА ЦРТЕЖИМА И У ПРОРАЧУНИМА ............ 50

IIБ-4

IIБ-4.0


ДУБОКА ФУНДИРАЊА

(50-52)

IIБ-4.1

IIБ-4.2.

ОПШТА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ..........................................................

ПОДЕЛА ШИПОВА ..........................................................................

50

51 IIБ-5

ЗАКЉУЧАК .................................................................................... 52

IIБ-6 ИЗВОРИ .......................................................................................... 53

IIIБ

ТРЕЋИ БЛОК ПРЕДАВАЊА

ЗАПТИВАЊЕ ПОДЗЕМНИХ ДЕЛОВА ЗГРАДE

(54-74)

IIIБ-1 ПРВИ ОДЕЉАК (54-56) IIIБ-1.0 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ 54 IIIБ-1.1 ПОЈАМ ЗАПТИВАЊЕ ....................................................................... 54

IIIБ-1.2 ДВА ОСНОВНА ДЕЈСТВА ВОДЕ НА УКОПАНЕ ДЕЛОВЕ ЗГРАДЕ ......... 54

IIIБ-1.3 ХИДРОЛОШКИ ПОЈМОВИ ............................................................... 55

IIIБ-1.4 ВРСТЕ ЗЕМЉИШТА ......................................................................... 55-56

IIIБ-2 IIIБ-2.0

ДРУГИ ОДЕЉАК ЗАПТИВНИ МАТЕРИЈАЛИ

(56-59)

IIIБ-2.1 СИСТЕМИ ЗАПТИВАЊА .................................................................. 56 IIIБ-2.2 ОСНОВНА ПОДЕЛА ЗАПТИВНИХ МАТЕРИЈАЛА ................................ 56-57

IIIБ-2.3 УГЉОВОДОНИЧНИ МАТЕРИЈАЛИ .................................................... 57 IIIБ-2.4 СИНТЕТИЧКИ ХИДРОИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ ........................... 58

IIIБ-2.5 НЕОРГАНСКИ ХИДРОИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ ........................... 58 IIIБ-2.6 ВИШЕСЛОЈНЕ ХИДРОИЗОЛАЦИЈЕ ................................................... 58-59

IIIБ-3

IIIБ-3.0.


ПРИМЕНА ЗАПТИВНИХ МАТЕРИЈАЛА

(59-61)

IIIБ-3.1. ЗАПТИВАЊА ОД ВЛАГЕ– ОПШТЕ. ................................................... 59 IIIБ-3.2. ЗАПТИВАЊЕ ОД ПРОЦЕДНЕ ВОДЕ .................................................. 59-60

IIIБ-3.3.

IIIБ-3.3.1.

IIIБ-3.3.2.

ЗАПТИВАЊЕ ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ ........................................

ДЕЈСТВО ХИДРОСТАТИЧКОГ ПРИТИСКА СПОЉА ............................

ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗАПТИВАЊА ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ СА

СПОЉАШЊЕ СТРАНЕ ОД ТРАКА И УГЉОВОДОНИЧНИХ ПРОИЗВОДА ...................................................................................

60 60

60-61

V

IIIБ-3.3.3.. ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ПРЕМА ДУБИНИ ............................................. 61

IIIБ-4

IIIБ-4.0


ИЗВОЂЕЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗАПТИВАЊА

(61-66)

IIIБ-4.1. ОПШТИ ПРИНЦИПИ ИЗВОЂЕЊА ЗАПТИВНИХ СЛОЈЕВА ................... 61-62

IIIБ-4.2.

IIIБ-4.2.1.

ИЗОЛАЦИЈА ОД ВЛАГЕ ( КАПИЛАРНЕ ВЛАГЕ) И ВОДЕ КОЈА НИЈЕ ПОД ПРИТИСКОМ ...........................................................................

КАПИЛАРНО ПЕЊАЊЕ ВЛАГЕ КРОЗ БЕТОН ....................................

62-63

63 IIIБ-4.3. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗАПТИВАЊА ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ ........... 64-66

IIIБ-4.4. ЗАПТИВАЊЕ СА УНУТРАШЊЕ СТРАНЕ ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ БИТУМЕНСКИМ МАТЕРИЈАЛИМА .....................................................

66

IIIБ-5.

ПЕТИ ОДЕЉАК

IIIБ-5.1. СИСТЕМИ ДРЕНАЖЕ ....................................................................... 66-67

IIIБ-6

ШЕСТИ ОДЕЉАК

IIIБ-6.1. ИЗВОЂЕЊЕ ЗАШТИТЕ ЗАПТИВНИХ СЛОЈЕВА .................................. 67

IIIБ-7

СЕДМИ ОДЕЉАК

IIIБ-7.1. СТАРИЈИ НАЧИНИ ИЗВОЂЕЊА ЗАПТИВАЊА ................................... 69-70

IIIБ-8.

ОСМИ ОДЕЉАК

IIIБ-8.1 НОВИЈЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ЗАПТИВАЊА ............................................... 70-72

IIIБ-9.

РЕЗИМЕ ..........................................................................................

73-74 IIIБ-10. ИЗВОРИ .......................................................................................... 74

ПРИЛОЗИ

ПИТАЊА ИЗ ГРАДИВА .................................................................... 75-77

ЗАДАЦИ ЗА ВЕЖБЕ ........................................................................ 78-88

ПОРЕКЛО ФОТОГРАФСКИХ ДОКУМЕНАТА ....................................... 89

СПИСАК ИЗВОРА ............................................................................ 90

IБ

IБД-1 IБД-1-1

ПРВИ БЛОК ПРЕДАВАЊА


ПРВИ ДЕО ПРВИ ОДЕЉАК

СТРАНА (1-41)

(1-5)

IБД.-1-1.0 КОНСТРУКТИВНИ СКЛОПОВИ……………………………………………………… 1 IБД.-1-1.1 ВРСТЕ КОНСТРУКТИВНИХ СИСТЕМА……………………………………………… 1-3

IБД.-1-1.2 НАМЕНА ОБЈЕКТА ……………………………………………………………………….. 3 IБД.-1-1.3 ЕКОНОМИЧНОСТ ИЗГРАДЊЕ …………………………………………………….. 3 IБД.-1-1.4 НЕКОЛИКО ЗАНИМЉИВИХ ПРИМЕРА …………………………………………. 4 IБД.-1-1.5 ЗАКЉУЧАК ……………………………………………………………………………….. 5 IБД.-1-1.6 ИЗВОРИ …………………………………………………………………………………… 5 IБД-1-2 ДРУГИ ОДЕЉАК (6-14) IБД.1-2.0 ИЗБОР НОСЕЋE КОНСТРУКЦИЈE 6 IБД.-1-2.1 ДРВО , АРМИРАНИ БЕТОН И ЧЕЛИК КАО МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ

НОСЕЋИХ КОНСТРУКЦИЈА , СПРЕГНУТЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ………………

6-7 IБД.1-2.2 МЕТОДЕ ПРОРАЧУНА ………………………………………………………………… 7 IБД.1-2.3 ОСНОВНЕ КОНСТРУКТИВНЕ ОСОБИНЕ АРМИРАНОГ БЕТОНА………. 7-8 IБД.1-2.4 ОСНВОНЕ КОНСТРУКТИВНЕ ОСОБИНЕ ДРВЕТА………………………….. 9-10 IБД.1-2.5 ОСНОВНЕ КОНСТРУКТИВНЕ ОСОБИНЕ МЕТАЛНИХ КОНСТРУКЦИЈА 10-11 IБД.1-2.6 IБД.1-2.7

ЕЛЕМЕНТИ ЗА ЗИДАЊЕ ……………………………………………………………. ЗАКЉУЧАК ………………………………………………………………………………

11 12

IБД.1-2.8 СПРЕГНУТЕ КОНСТРУКЦИЈЕ …………………………………………………….. 12-14 IБД.1-2.9 ИЗБОР КОНСТРУКТИВНОГ СКЛОПА ……………………………………………… 14 IБД.1-2.10 ИЗВОРИ …………………………………………………………………………………. 14 IБД-1-3 ТРЕЋИ ОДЕЉАК (15-28) I.БД1-3.0 ИЗБОР СИСТЕМА ГРАДЊЕ 15 I.БД1-3.1 ГРАДЊА НА ЛИЦУ МЕСТА-КЛАСИЧНА ГРАДЊА ............................... 15-16 I.БД1-3.2 ПОЛУПРЕФАБРИКАЦИЈА ................................................................. 16 I.БД1-3.3

I.БД1-3.3.1

ПРЕФАБРИКАЦИЈА ..........................................................................

ПРЕГЛЕД НЕКОЛИКО СИСТЕМА ИНДУСТРИЈСКЕ ГРАДЊЕ ИЗ РАНИЈЕГ ПЕРИОДА .........................................................................

16-19

19-25

I.БД1-3.4 ПРЕФАБРИКАЦИЈА ДАНАС .............................................................. 25-26 I.БД1-3.5 ЗАКЉУЧАК .................................................................................... 26-28

I.БД1-3.6 ИЗВОРИ ......................................................................................... 28 IБД-2 IБД-2-1

ДРУГИ ДЕО

ПРВИ ОДЕЉАК

(29-41) IБД-2-1.0 OСНОВНИ ЛИНИЈСКИ КОНСТРУКТИВНИ СИСТЕМИ 29

IБД-2-1.1 СИСТЕМ НОСЕЋИХ ЗИДОВА ............................................................ 29-30 IБД-2-1.2 СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ ........................................................................ 30-31 IБД-2-1.3 МЕШОВИТИ СИСТЕМ ...................................................................... 31

IБД-2-1.4 НЕПОСРЕДНО ОСЛАЊАЊЕ ТАВАНИЦА НА СТУБOВЕ ...................... 32 IБД-2-2 IБД-2-2.0

ДРУГИ ОДЕЉАК АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА, ПРИНЦИПИ ПОЗИЦИОНИРАЊА

(32-41)

IБД-2-2.1 АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА ................................................................. 32 IБД-2-2.2 IБД-2-.2.1 IБД-2-.2.2

ВРСТЕ ОПТЕРЕЋЕЊА ..................................................................... СТАЛНА ОПТЕРЕЋЕЊА ................................................................... ПОВРЕМЕНА ОПТЕРЕЋЕЊА ............................................................

32 33

33-35 IБД-2-2.3 ПРИНЦИПИ ПОЗИЦИОНИРАЊА ....................................................... 35

IБД-2-2.4 IБД-2-.4.1

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ АРМИРАНО БЕТОНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА ......... ХИЈЕРАРХИЈА , ГЛАВНИ ТОК ПРЕНОШЕЊА ОПТЕРЕЋЕЊА ............

35 36

IБД-2-2.5 IБД-2-.5.1. IБД-2-.5.2.

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ МЕЂУСПРАТНИХ АБ КОНСТРУКЦИЈА ............... ОСЛАЊАЊЕ МК У ЈЕДНОМ ПРАВЦУ ................................................ ОСЛАЊАЊЕ МК У ДВА ПРАВЦА КРСТАТЕ ПЛОЧЕ .........................

36 36

36-37 IБД-2-2.6 IБД-2-.6.1. IБД-2-.6.2. IБД-2-.6.3. IБД-2-.6.4.

IБД-2-.6.4. IБД-2-.7.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПОЗИЦИЈА, НУМЕРИСАЊЕ ПОЗИЦИЈА, СХЕМАТСКИ ПРИКАЗИ ........................................................................................

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ МЕЂУСПРАТНИХ КОНСТРУКЦИЈА (ПЛОЧА) ............. ГРЕДЕ И РЕБРА ............................................................................... СТУБОВИ ........................................................................................ ТЕМЕЉИ ........................................................................................

Б АРМИРАНО БЕТОНСКА СТЕПЕНИШТА ............................................... ИЗВОРИ ..........................................................................................

37

37-38 38 38 38

38 38

IБД-3 ЗАКЉУЧАК УЗ ПРВИ БЛОК ПРЕДАВАЊА ........................................ 39

1

IБ ПРЕДАВАЊА-ПРВИ БЛОК

IБД-1 IБД-1-1

IБД-1-1.0. КОНСТРУКТИВНИ СКЛОПОВИ

На основу историје грађевинарства могуће је пратити:

-развој технике грађења,

-примену грађевинских материјала и њихов развој,

-развој конструктивних система.

Из претходног следи да целину зграде чини неодвојиво јединство :

1.ИЗАБРАНОГ КОНСТРУКТИВНОГ СИСТЕМА, 2.ИЗАБРАНОГ ОСНОВНОГ МАТЕРИЈАЛА, 3.ИЗАБРАНОГ СИСТЕМА ГРАДЊЕ. 1)

IБД-1-1.1. ВРСТЕ КОНСТРУКТИВНИХ СИСТЕМА

У грађевинарству можемо установити грубу поделу на:

- зграде које чине највећи део продукције у грађевинарству,

- зграде специфичних захтева и сложености.

Прву групу чине: објекти високоградње за ста-новање, школство, здравствену заштиту, уго-ститељство, индустрију. У првој групи зграда примењена конструктивна решења су мање или више уобичајена .

Другу групу чине зграде које захтевају сложене конструкције. Пре свега то су засведени простори посебних намена. Наводим неке од примера: спортски засведени објекти, спортске засведене хале, индустријскe хале, аеродромска пристаништа, железнички перони и станице . У смислу претходне класификације зграда према њиховој констр-уктивној и функционалној сложености извршене су одређене поделе.

Како би се правилно схватила систематизација конструктивних система потребно је разумети следећу основну поделу која се односи на Класификацију конструктивних система према начину преношења оптерећења 2).

1)

Начини грађења- Према Несторовић

Миодраг, Конструктивни системи, Арх.факултет, Београд, стр.149. -Масивне конструкције: камен, опека,

бетон.

-Олакшане масивне конструкције: че-лични профили, АБ и преднапрегнути бе-

тони у почетним фазама развоја. - Лаке конструкције: челици виших

чврстоћа, алуминијум, преднапрегнути

бетон, спрегнуте конструкције од челика и бетона напредне технике заваривања и

чворних веза. - Веома лаке конструкције: танкозидни

елементи од метала и пластике.

2 Према Несторовић Миодраг, Ко-

нструктивни системи, Арх.факултет, Београд, стр.53, 54.

2

У том смислу разликујемо:

-ЛИНИЈСКЕ КОНСТРУКТИВНЕ СИСТЕМЕ,

( гредни, лучни и оквирни носачи)

-ПОВРШИНСКЕ КОНСТРУКТИВНЕ СИСТЕМЕ

( плоча, шајбна, набори, љуске).

Видети табелу [1]. Према: Несторовић Миодраг, Конструктивни системи, Арх.факултет, Београд, стр.53, 54.

Кључ за разумевање суштинске разлике између поменутих конструктивних система садржан је у теоријским предпоставкама за њихов прорачун. Основно је схватити који су доминантни утицаји релевантни за прорачун изабраног конструктивног система.

На пример, код линијских конструктивних система: греда, лук, оквир, затега, напрезања су: моменат савијања, нормалне силе и хоризонталне силе. Према табели [2] види се који су доминантни утицаји у попречном пресеку за наведене линијске носаче. Према израчунатим вредностима до-минантног утицаја у најкритичнијем попречном пресеку, врши се и димензионисање попречног пресека са циљем да се задовоље прописани коефицијенти сигурности и стабилности примењене конструкције.

Шта су коефицијенти сигурности и како се укључују у прорачунима армирано-бетонских конструкција детаљно се може обавестити у БАБ 1-2 ( Правилник за бетон и армирани бетон ).

Код површинских конструктивних система типа љуске оптерећење се преноси мембранским дејством. Овакво напонско стање значи да су доминантне аксијалне и смичуће силе по површини пресека носача док се дејство момената савијања не сматра доминантним напрезањем конструкције.3) Теоријско разматрање прорачуна конструктивних система је захтевна област, овде су наведени примери који илуструју најчешће примењиване конструктивне системе у пракси високоградње.

У зградарству преовлађују конструкције линијских конструктивних система и то углавном гредни и оквирни носачи.

Видети табелу [3] и [4]; преузето из: Несторовић Миодраг, Конструктивни системи, Архитектонски факултет, Београд, стр.55.

ТАБЕЛА 1

ТАБЕЛА 2

3) Видети: Несторовић Миодраг, Констру-ктивни системи, Арх.факултет, Београд, стр.73 и даље.

3

Највећи део продукције у зградарству припада изградњи породичних и вишепородичних станбених зграда. Поред тога, често се изводе индустријске хале мање и средње величине, објекти државене управе, потом и школе, здравствене установе, мањи и средњи туристички смештајни објекти. Поменуте врсте зграда су сличне сложености у погледу конструкције, технологије и архитектонске организације. Можемо да констатујемо најчешће примењиване начине изградње и њима сходне конструктивне системе:

- градња у масивном систему, односно систем носећих зидова,

- градња у скелетном систему, систем носећих стубова и греда,

-мешовити систем који комбинује претходна два.

Приликом избора конструктивног система проје-ктант се руководи многим параметрима. Најважнији су намена објекта и економичност изградње.

IБД-1-1.2. НАМЕНА ОБЈЕКТА

На основу намене објекта одређује се архи-тектонска организација простора, а на основу тога врши се избор концепта носеће конструкције. Потребно је да распони и конструктивна решења буду рационални што значи и екомномични. Распоред конструктивних носача треба да следи логику архитектонског рашења основе, пресека и изгледа.У том смислу добро је ако се распоред носача усагласи са модуларним пројектантским и конструктивним растерима.

IБД-1-1.3. ЕКОНОМИЧНОСТ ИЗГРАДЊЕ

Увек је потребно изабрати локацију, материјале, обраде, и концепте који ће оправдати инвестицију. То значи да се целисходним конструктивним системом за, на пример, индустријске хале могу сматрати скелетни рамови од армираног бетона или челика. У том смислу није целисходно користити велике распоне и рамовске системе приликом градње, на пример, породичних кућа.

ТАБЕЛА 3

ТАБЕЛА 4

4

IБД-1-1.4. НЕКОЛИКО ЗАНИМЉИВИХ ПРИМЕРА

Слика 1 Спортски центар 25. Мај у Београду. У првом плану је ресторан, док се у другом плану види кровна ко- нструкција затвореног базена. Базен је засведен АБ хипар ( хипрерболични параболоид ) љуском .

Слика 2 Наткривена тржница-пијаца на Бановом Брду у Бе- ограду – пројекат. Конструкција је од ЛЛД-а (леп- љено ламелирано дрво).

Слика 3 (на десној страни листа) . Чвор просторне решетке Меро система. Конструкција која носи прострно . Основни елементи система су чворна кугла и штапови. Пример како се користе прецизност префабрикације и особине комбинабилности стандардних елемената склопа у циљу постизања великог броја обликовних решења. Такође, ово је пример незамењивости металних конструкција у савре-меном грађевинарству.

5

IБД-1-1.5 ЗАКЉУЧАК:

Током историје грађевинарства решавани су различити конструктивни, функционални, обликовни и естетски задаци. Конструктивни системи су се диференцирали на два основна типа:

- линијске системе,

- површинске системе .

Карактеристика носача линијских система је да су доминантно изражене димензије њихове дужине и висине, док је ширина носача мала. Сходно томе се и зову линијски носачи. Пример су стубови и греде. Напрезања која су доминантна у попречним пресецима су моменти савијања и трансверзалне силе. Међусобним повезивањем линијских носача у рам, оквир, добијамо оквирне носаче. Такође, линијски гредични носач може бити ослоњен преко више вертикалних осланаца па се тада зове континуална греда или носач. Када није двострано ослоњена, греда се зове конзолни препуст. Закривљени линијски носач се зове лук, он је услед своје геометрије значајно изложен силама које покушавају да размакну ослонце па су доминантна напрезања код ових носача силе које делују нормално на осу носача.

Површински системи прихватају оптерећења укупном површином и своде их на ослонце. Геометријски они су обликовани углавном као закривљене површи, сложене геометрије. Настају махом као правоизводне површи. Најстарији овакви носачи су куполе, полуобличасти сводови, док се у савременом градитељству често јављају правоизводне површи као што су хиперболични параболоиди, коноиди али и други облици који нису правоизводне површи попут набора. Основно напонско стање код површинских носача зове се мембранско стање напона док су утицаји момената савијања, трансверзалних сила и нормалних сила незнатни. Најстарији површински носачи су зидне шајбне и плоче.

Приликом избора конструктивног система треба водити рачуна о намени објекта и еко-номичности изградње.

IБД-1-1.6 ИЗВОРИ:

-Несторовић, Миодраг (2000) Конструктивни системи, Архитектонски факултет, Београд

Слика бр.4. Саремене дрвене конструкције, лепљено ламелирано дрво, (ЛЛД) примењују се и као надстрешнице читавих јавних простора. на слици је Метропол Парасол, пример из Шпаније у граду Севиља .

6

IБД-1-2. IБД.1-2.0. ИЗБОР НОСЕЋE КОНСТРУКЦИЈE

IБД.-1-2.1. ДРВО, АРМИРАНИ БЕТОН И ЧЕЛИК

КАО МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ НОСЕЋИХ КОНСТРУКЦИЈА, СПРЕГНУТЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

Основну носиву конструкцију у највећем броју случајева чине вертикални или коси отпори (ослонци) и хоризонталне међуспратне констру-кције. Оптерећење се прихвата елементима носеће конструкције и спроводи до темеља. Задатак носиве конструкције је да обезбеди стабилност зграде у целини, односно, да се прихвате вертикална оптерећења и хоризонталне (косе) силе. Очигледно је да је избор конструктивног система важан и да се конструктивни концепт усваја већ у фази идејног пројекта како би се благовремено ускладили архитектонско и констру-ктивно решење. Одлике конструктивног система зависе и од усвојене статичке схеме носача и од избора материјала од кога правимо носећу конструкцију. Основна, носећа конструкција може бити изведена од :

-дрвета

-метала

-армираног бетона

-различитих материјала од којих се прои-зводе елементи за зидање носивих зидова и испуна међуспратних конструкција.*)

Већина разматраних конструктивних система са ко-јима смо се упознали у првом одељку могу бити направљени од напред поменутих материјала. Тако се скелетна конструкција може пројектовати и рачунати како од дрвета тако и од челика или армираног бетона. Одређена ограничења у избору материјала постоје. Наравно да за систем носивих зидова (масивни систем) нећемо користити зидове од не армираног бетона. Такође, скелетну констр-укцију нећемо градити од елемената за зидање.

Поступци који се примењују при прорачуну дрве-них, армирано бетонских и челичних конструкција утврђују да ли су израчунате димензије попречног пресека конструктивног елемента довољне да издрже напрезања по више параметара од којих је најважнији онај параметар који се у прорачун уводи као доминантан статички утицај.

Перформансе материјала у погледу понашања на статичке и друге утицаје од великог су значаја,

*)Б.Благојевић Грађевинске конструкције

за 1,2,3 разред грађевинске школе , Завод за учбенике и наставна средства, Београд,

страна 24. 1)Префабрикати од печене глине, блокови , плоче, опека. 2)Бетонски блокови за зидање. 3) Лаки блокови од неорганских и органских материјала. Душанка Ђорђевић, Извођење радова у високоградњи, Београд 2005.страна 21. ЕЛЕ-МЕНТИ ЗА ЗИДАЊЕ 1.Пуне опеке од глине. 2. Шупље фасадне опеке и блокови од глине. 3. Шупљи блокови од бетона. 4. Кречно си-ликатна пуна фасадна опека 5. Зидни бло-кови од аутоклавираног ћелијастог гас-бето-на 6. Природни обрађени или необрађени камен.

7

посебно када се прорачунавају и пројектују везе између конструктивних елемената. Циљ нам је да рачунски проверимо способност одређеног мате-ријала односно конструкције да након максималног оптерећења остане стабилна и да се не уруши.

Код дрвених и металних конструкција посебно се прорачунавају везе између елемеата обзиром да су то најосетљивија места.

IБД.1-2.2. МЕТОДЕ ПРОРАЧУНА

Код конструктивних система типа гредних носача и ригли, код система оквирних носача, претежно доминира утицај савијања носача око неутралне осе које се дешава на месту где моменти имају највећу минималну или максималну вредност. (Слика бр.5 ) Пресек се димензионише тако да задовољи услове максимално дозвољених напона и услове опште равнотеже система. Постоје две методе димензионисања од којих се данас највише користи метода граничних стања.

1.Метода допуштених напона користи се за прорачун дрвених, металних и бетонских конструкција.

2.Метода граничних стања.

2.1.

Метода глобалних коефицијената користи се за прорачун дрвених и металних констр-укција.

2.2.

Метода парцијалних коефицијената користи се за прорачун дрвених, металних и бето-нских конструкција.

IБД.1-2.3.ОСНОВНЕ КОНСТРУКТИВНЕ ОСОБИНЕ

АРМИРАНОГ БЕТОНА

Армирани бетон је материјал који се састоји од бетона и арматуре. Бетон добро подноси притисак али лоше затезање. Носач од не армираног бетона није у могућности да прихвати затезање већег интензитета услед појава прслина и деструкције у затегнутој зони носача. Да би се избегло уру-шавање носача он се прави од армираног бетона. Армирано-бетонска греда ослоњена на оба краја трпи највећу деформацију на средини носача, у пољу, на месту где је моменат савијања највећи. Челична арматура спречава деформације које настају услед дејства момента савијања у затегнутој зони па се у случају просте греде челичне шипке арматутре додају у зону носача где

ПРИМЕР ГРЕДНОГ НОСАЧА Гредни носач је обострано ослоњен. Дефо-рмише се у пољу под дејством вертикалног спољашњег оптерећења. Утицај деформације може произвести деструкцију носача и уру-шавање конструкције. Притиснута зона (-) је са горње стране носача а затегнута зона(+) је са доње стране носача. Димензионисање носача врши се према најнеповољнијем статичком утицају. Прорачунату силу при-хвата носач, али је посебно важно од каквог материјала је носач направљен. Односно , важне су механичке, физичке и хемијске осо-бине материјала. Слика бр.5.

Q

8

арматура поставља тамо где је моменат савијања највећи, односно у доњу зону носача.(Сликабр.6 ). У случају када је деформација настала услед де-ловања момента савијања у горњој зони носача, на пример код укљештених ослонаца, као што је случај код греде са препустом, арматуру је потребно додати и у горњу зону.

( Слика бр.7)

Може се закључити да армирани бетон чине два различита материјала који заједно обезбеђују добру отпорност на дејство момента савијања и притисак. Армирани бетон састоји се од не армираног бетона који је по својој природи композитни материјал састављен од агрегата цемента и воде помешаних у одређеној размери и од челичних шипки арматуре које се пре наливања бетона постављају на предвиђена места и повезују са монтажном арматуром. Након наливања бетона, долази до стезања и стврдњавања масе у којој су и шипке арматуре. На овај начин добија се конструктивни носач у којем су спрегнута два материјала: бетон и челик. У целини, добре осо-бине у погледу носивости једног материјала спрежу се са добрим особинама у погледу носивости другог материјала.

Добре особине бетона:

- добра уградљивост,

- лако доступан материјал,

- добра против-пожарна отпорност,

- изузетна пластичност,

- прихватљива цена .

Лоше особине бетона :

- еколошки неподесан,

- немогућност рециклаже,

- изолационе перформансе лоше.

РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИ

Решеткасти носачи од армираног бетона примењју се у грађевинарству. Често се код армирано бето-нских решетки у доњој зони користи челична затега. Армирано бетонске решетке имају своју примену, међутим, из технолошких и конструкти-вних разлога, много више се примењују челик и дрво приликом конструисања решеткастих носача.

( Слика бр.8 )

Слика бр.6.

Слика бр.7.

Слика бр.8.

Армирано бетонски решеткасти носач-реше-тке сложене на земљи пре непосредне мо-нтаже.Овакав пример решеткастог носача од АБ није толико чест обзиром да решеткасти носачи од дрвета или метала или спрегнуте решеткасте конструкције имају низ предно-сти.

9

IБД.1-2.4.ОСНВОНЕ КОНСТРУКТИВНЕ ОСОБИНЕ

ДРВЕТА

Дрво такође има своје специфичности. Пре свега то је материјал непосредно преузет из природе што га чини нарочито еколошки прихватљивим. Констр-укције од дрвета након уклањања могу се ре-циклирати. Структура му је нехомогена, као орга-нски материјал склон је труљењу, лако је запаљив. Поред тога, различите врсте дрвећа имају и неједнаке хемијске, механичке и физичке особине што се односи и на способност носивости на притисак или затезање. Чак и географско порекло исте врсте дрвета показује различите носиве особине.

У погледу ношења дрво има низ специфичности јер га карактерише нехомогеност грађе и структуре. Услед специфичних особина пресека дрвета кажемо да дрво нема иста механичка својства у свим правцима, односно да је дрво анизотропни материјал. Као последица анизотропије прорачун дрвених конструкција захтева сложен рачунски модел.

Дрво је добар термо-изолациони материјал. Такође, дрво је пријатан материјал који остварује субјективно осећање топлине простора. Из тог ра-злога дрво је фаворизовано како од стране пројектаната, инвеститора, тако и од стране корисника посебно у амбијенталној архитектури.

МЕХАНИЧКЕ ОСОБИНЕ ДРВЕТА ПРЕМА ДЕЈСТВУ СПОЉНИХ СИЛА

- Велика чврстоћа на затезање паралелно влакнима.

- Чврстоћа на притисак је око ½ чврстоће на затезање.

- Чврстоћа на притисак када сила делује паралелно влакнима већа од чврстоће на притисак када сила делује управно на влакна.

САВРЕМЕНЕ ДРВЕНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

У новије време су у употреби композитни мате-ријали на бази дрвета код којих су суперпониране најбоље механичке, физичке и хемијске особине различитих материјала. Композитни односно спре-гнути материјали на бази дрвета производе се у комбинацијама: дрво-дрво, челик – дрво, дрво- бетон.

Слика бр.9. Лепљено ламелирано дрво.

Слика бр.10. Конструктивни склоп носача од ЛЛД-а.

10

ЛЕПЉЕНО ЛАМЕЛИРАНО ДРВО ( ЛЛД )

Производња ЛЛД-а је посебан технолошки посупак где се међу собом лепе ламеле од специјално обрађених дасака, најчешће су даске од четинара 1. и 2. класе. Основна предност ЛЛД-а је хомогени пресек па се остварују добре и уједначене носиве особине дрвета дуж целог носача што није случај са класичним носачима од дрвета. У погледу обликовања носачи од ЛЛД-а нуде велике могу-ћности за креативност пројектанта. ( Слике бр.9 и 10 ) Ламерирање дрвета омогућава и израду армираних пресека па и претходно напрегнутих носача.


Дрво је погодан материјал за израду решеткастих носача. Решеткасти носач настаје као рационална конструкција где се у зони притиска и затезања пројектују горњи и доњи појас који и трпе највеће утицаје. Између појасева су штапови испуне у зони где су притисак и затезање мањи, мали или их нема. Решеткасти носач је рационална конструкција јер има мању сопствену тежину и може да савлада веће распоне у односу на носаче од пуног дрвета. Такође, решетке су и обликовно занимљивије од пуних гредних носача.( Слике бр.11 и 12 .)

IБД.1-2.5. ОСНОВНЕ КОНСТРУКТИВНЕ ОСО-

БИНЕ МЕТАЛНИХ КОНСТРУКЦИЈА

Конструкције се израђују од различитих врста метала али се најчешће примењују разне врсте челика. Челик је легура гвожђа ( Fe) и угљеникa (C). Могућност примене челичних конструкција је велика али, челик се углавном користи приликом градње: спортских објеката, вишеспратних зграда, индустријских хала, надстрешница за стадионске трибине, хангаре и врло често у мостоградњи. (Слика бр.13)

ПРЕДНОСТИ ЧЕЛИКА У ОДНОСУ НА ОСТАЛЕ МАТЕРИЈАЛЕ

- Високо вредне механичке карактеристике.

- Мале димензије и тежине елемената.

- Инустријска производња која обезбеђује контролу и стандардан квалитет.

- Лаки транспорт , манипулација и монтажа.

- Лакше и јефтиније фундирања.

- Мања осетљивост на сеизмичке утицаје.

Слика бр.11. Скелетна конструкција од дрвета +дрвена кровна решетка.

Слика бр.12. Лучна решетка од дрвета.

Слика бр.13. Челичне скелетне конструкције.

11

- Флексибилност и адаптабилност.

- Могућност демонтаже.

- Лака санација и реконструкција.

НЕДОСТАЦИ

- Осетљивост на корозију.

- Осетљивост на пожар.

- Захтев за квалификованом радном снагом.


Челик је материјал који је погодан за обликовање решеткастих конструкција. Посебно су искоришћене могућности челика за конструисање просторних носача. Поменут је један од најзначајнијих таквих система који се зове МЕРО систем. Овај систем омогућава формирање различитих и врло смелих облика конструкција. Помоћу челичних решетки, посебно помоћу просторних система, могу се савладати изразито велики распони. (Слика бр.14.)

IБД.1-2.6. ЕЛЕМЕНТИ ЗА ЗИДАЊЕ

Носећи зидови и зидови у опште састављени су од елемената за зидање који су међусобно повезани везивим материјалима: малтерима или лепковима. Елементи за зидање производе се или се праве од :

-Камена различитог нивоа обрађености: тесан, притесан, необрађен.

-Земље (глина)-опекарски производи;опека и опе-карски блокови. ( Слика бр.15. )

-Бетона – бетонски блокови.

-Блокови добијени процесом аутоклавирања-ће-лијасти бетони, сипорекс, итонг. ( Слик бр.16 .)

Посебну групу зидова односно ношених преграда чине суво-монтиране преграде било да су у функцији унутрашњег преграђивања простора, или су у функцији спољашњих, фасадних преграда. Извођење сувим поступцима практично се своди на сатављање и монтирање преграда. Овакав начин градње све више је у употреби због низа пре-дности, посебно када постоји системски приступ грађењу те тиме и потреба великог обима мо-нтажне градње. Градња сувим поступцима захтева специјално обучену радну снагу и адекватан алат.

Слика бр.14. Челична решетка.\

Слика бр.15. Пример опекарских блокова за зидање но-сивих зидова.

Слик бр.16. Блокови за зидање добијени процесом ауто-клавирања- Ytong блокови.

12

IБД.1-2.7. ЗАКЉУЧАК

Савремена градитељска пракса и развој гра-ђевинских конструкција резултат су развоја науке. Развој грађевинских конструкције одвијао се путем експерименталних испитивања и путем испитивања рачунских модела. Развој специфичних инже-њерских дисциплина попут механике и примењене механике, затим статике као и развој технологије која се односи на испитивање материјала и креирање нових материјала, довели су до потпуно новог односа између конструкције и архите-ктонског, обликовног аспекта грађевине. Прона-лажење армираног бетона ( Јосиф Мониер 1867.Француска ) утицало је на ново схватање архитектуре како са гледишта естетике, тако и са гледишта економије, па и самог концепта архи-тектонског пројектовања. Слична револуција у грађевинарству десила се у Сједињеним америчким државама (1895) од када интензивно почиње да се употребљава челик као обликовни и конструктивни материјал. Чувена Чикашка школа и архитект Саливен су покренули потпуно ново схватање о месту челичне конструкције у архитектури. Челик се у време које претходи Чикашкој школи користио углавном за градњу мостова. Од Чикашке школе започиње ера развоја високих челичних објеката што је створило потпуно нову морфологију гра-дских простора посебно у САД.

Основна подела носача грађевинских конструкција према њиховој материјализацији је на две групе. Прву групу чине конструкције код којих је носач грађен од једног материјала, на пример искључиво од дрвета. Другу групу чине спрегнуте констр-укције.

IБД.1-2.8. СПРЕГНУТЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

Шпренгловање – шпренгл: Спрегнуте конструкције

У савременом грађевинарству се користе носачи који су састављени из различитих материјала. У конструктивном смислу заједно спрегнути разли-чити материјали треба да постигну најбоље резу-лтате у погледу носивости и стабилности ко-нструкције. Односно, појединачне добре особине различитих материјала у спрегнутим констру-кцијама се сабирају, тако да у целини остварују хибридну конструкцију чија је носивост настала из збира најбољих носивих особина појединих материјала који чине спрегнут носач. Ако резултати прорачуна и практичног ипитивања покажу оправданост спрегнутих конструкција онда можемо

Слика бр.17. За једнако оптерећење и једнаке констру-ктивне распоне на слици су приказане геоме-трије и димензије носача :

1. Армирано-бетонска конструкција.

2. Спрегнути носач од челичне греде и АБ плоче.

3. Спрегнути носач од Армираног бе-тона и челичне греде.

Цртеж према: Миленко Пржуљ, Спрегнуте конструкције, ИРО Грађевинска књига, Бео-град 1989.

13

говорити и о њиховој примењивости. (Слика бр.17.)

Добар пример заједничког (спрегнутог) констр-уктивног дејства два различита материјала у истом конструктивном носачу јесте армирани бетон. Бетон је материјал који одлично прихвата напон притиска, док је челик од кога је сачињена арматура, одличан материјал за прихватање напона затезања. Спрегнути заједно, добро прихватају и притисак и затезање. Армирани бетон јесте конструктивни материјал који чини срећан спој масе бетона ојачане шипкама челичне арматуре. Армирани бетон је монолитни материјал, није у савременом смислу типичан представник спрегнутих конструкција али је добар пример који јасно демонстрира логику понашања која је карактеристична код спрегнутих конструкција.

Констрктивно и обликовно јединство два мате-ријала у СПРЕГНУТИМ КОНСТРУКЦИЈАМА је посебна и све актуелнија област проучавања. У пракси, често се спрежу челични носачи и армирано бетонске плоче. Дакле, говоримо о спрегнутом садејству јединственог НОСАЧА који је изграђен од два различита материјала.

Цитат:

“У низу других могућих спрезања различитих материјала, практичну примену имају спрезања бетона различитих квалитета и старости, спрезање бетона и дрвета, спрезање челика и полиуретана и друго. Спрезање као конструктивни метод користи се и у другим областима технике посебно у ма-шинству. “ Миленко Пржуљ, Спрегнуте конструкције, ИРО Грађевинска књига, Београд 1989. (Слика бр.18.)

Следи да се у спрегнутим конструкцијама користе добре носиве и друге особине појединих мате-ријала. Услов који мора да се испуни да би се конструкција разматрала као спрегнута јесте да делови конструкције који су израђени од разли-читих материјала у смислу конструктивне носи-вости делују заједно (спрегнуто) не независно. Због тога је важно употребити адекватна средства и поступке за спрезање код овако конструисаних носача.

СПРЕЗАЊЕ

На месту спрезања два носача потребно је обезбедити везу која преузима смичуће силе које настају на површини контакта два различита мате-ријала. Као средства за спрезање код спрегнутих конструкција од челика и бетона користе се: можданици, сидра, чепови, високовредни вијци.

Слика бр.18. Примери спрегнутих носача :

1. Спрегнути носач , челична греда и АБ

плоча.

2. Спрегнути носач од бетона разли-читог квалитета и старости.

3. Спрегнути носач дрво/бетон; дрвени носач и АБ плоча.

Цртеж према: Миленко Пржуљ, Спрегнуте ко-нструкције, ИРО Грађевинска књига, Београд 1989.

14

ПРИМЕРИ СПРЕГНУТИХ КОНСТРУКЦИЈА

Добар пример јесте конструктивни склоп челичних профилисаних лимова и бетона. Постоји низ примера за заједничко конструктивно деловање ова два материјала али је за зградарство и високоградњу посебно важно спрезање бетона у зони притиска и ребрастих лимова у зони затезања код међуспратних конструкција у систему скелетног система од челика. (Видети слику бр 19. и објашњење. Слика преузета из: Атлас челичних конструкција, Грађевинска књига, Београд 1991, стр.286. )

IБД.1-2.9. ИЗБОР КОНСТРУКТИВНОГ СКЛОПА

Избор конструктивног склопа и његова материјализација у савременом грађевинарству треба да су последица:

- економске оправданости

- носивих перформанси

- еколошких норми

-изолационих карактеристика,

- безбедности од пожара

- механичких и хемијских перформанси

- примене адекватног конструктивног решења у односу на намену објекта

- могућности рециклирања ( одрживост ).

У савременом свету углавном су нестале локалне условљености јер се уз релативно мале разлике у цени у већем делу света могу обезбедити сви материјали од којих сматрамо да је сходно изгра-дити основну конструкцију.

IБД.1-2.10. ИЗВОРИ:

- Атлас челичних конструкција, група аутора,(1991) Грађевинска књига, Београд.

- Благојевић, Љиљана(1994). Грађевинске констр-укције за 1,2,3 разред грађевинске школе , Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

- Ђорђевић, Душанка,(2005) Извођење радова у високоградњи, Београд.

- Пржуљ, Миленко (1989) Спрегнуте конструкције , ИРО

Грађевинска књига, Београд.

-Стојић, др.Драгослав, (1996) Дрвене конструкције и скеле, Универзитета у Нишу, Унив. Трг бр.2, Ниш.

-Спрегнуте конструкције, (1972) часопис Изградња,

посебно издање, Београд.

Слика бр.19. Код скелетних челичних конструкција по правилу је МК ( међу-спратна ) конструкција спрегнута. Бетон је у зони притиска а ребра-сти лимови у зони затезања. Спрегнутост се постиже трењем на контактној зони два ма-теријала и помоћу чепова.

Слика бр.20. Спој дрвене и металне конструкције у стру-ктури али у оваквим примерима не постоји спрезање два материјала.

15

IБД-1-3.

I.БД1-3.0. ИЗБОР СИСТЕМА ГРАДЊЕ

Избор система градње подразумева одлуку о томе на који начин ће се извесна зграда извести. Три основна начина извођења су:

1. градња на лицу места-класично зидање,

2. полупрефабрикована градња,

3. префабрикована градња*).

*) индустријска градња или префабрикована градња су језичке конструкције које означавају исте појмове, могу се равноправно употребљавати.

Већ у току пројектног поступка потребно је определити начин извођења. Када се усвоји систем градње, у складу са тим припрема се техничка документација. Важно је напоменути да је пре-фабрикована градња сложен и прецизан поступак који не толерише импровизације. Морају се испо-штовати захтеви одређеног, изабраног и усвојеног систем индустријске изградње. Ако би се накнадно, после израде техничке документације, усвојио систем префабриковане градње то би значило да се морају извршити обимне промене техничке доку-ментације. (Слика бр.21.)

I.БД1-3.1. ГРАДЊА НА ЛИЦУ МЕСТА-КЛАСИЧНА

ГРАДЊА

Класична градња данас има следеће особине:

-примењује се за објекте високоградње мале и сре-дње сложености,

-већи део радова изводи се на самом градилишту,

-није потребна специјална механизација,

-није потребна специјално обучена радна снага.

Приликом извођења класичним поступком уо-бичајено се примењују следеће технологије и технике градње:

А-систем носивих попречних, подужних, односно укрштених зидова укрућених серклажима,

Б-систем скелета средњих распона, 5-8м, од арми-раног бетона,

Ц-мешовити систем где се на неопходним парти-јама систему носивих зидова придружује скелетни систем,

Д-зидање зидова опекарским или блоковима са олакшаном масом ( сипорекс, итонг ),

Слика бр.21. Архитектонски цртеж основе за зграду која се изводи у систему крупно панелне пре-фабрикације показује висок степен нео-пходне разраде склопа где су јасно дефи-нисане величине панела као и њихови међу-собни спојеви. Подразумева се да се користе елементи ситема одређеног произвођача. У овом случају систем се зове СТАНДАРД и откупљен је од Италијана. У овом систему , на пример , реализовано је станбено насеље Шкурињска драга.

16

Е-систем трослојних фасадних зидова или чешће систем фасадних зидова са термичком додатом изолацијом и фасадом типа ДЕМИТ,

Ф-класичне дрвене кровне конструкције.

Градња на лицу места и поред тога што је превазиђена услед многих недостатака има и данас широку примену у нашој средини јер је погодна за постојећу грађевинску продукцију.

I.БД1-3.2. ПОЛУПРЕФАБРИКАЦИЈА

У савременој грађевинској индустрији производи се велики број префабриката. Најчешћи пример су полумонтажне или монтажне таванице. Поред међуспратних конструкција префабрикују се и кровне конструкције. Сличан је случај и са фасадним облогама. Елементи столарије и браварије одавно се не праве у малим столарским радионицама по наруџбини већ искључиво у великим серијама. У општем смислу, данас је сваки вид градње у већој или мањој мери подржан савременом грађевинском индустријом која се заснива на готовим производима.

Полупрефабрикована градња елемената основне носеђе конструкције као што су међуспратна ко-нструкција, стуб или греда је уобичајен начин градње већ неколико деценија. Фабрикују се носа-чи индустријских хала, (стубови, греде, таванице) такође и кровна конструкција оваквих објеката. Темељи могу бити изведени класичним начином и они се монолитизују са основном конструкцијом која се састоји од префабрикованих елемената. Зидне преграде се за разлику од тога зидају класичним начином, дакле на лицу места.

Полупрефабриковани систем је мале сложености у односу на систем укупне префабрикације. Он даjе доста добре резултате како у погледу економске исплативости тако и у смислу уштеде времена и поједностављења извођења објеката. ( Слике бр.22, 23, 24. )

I.БД1-3.3. ПРЕФАБРИКАЦИЈА

Префабрикација је веома широк и сложен технолошки појам. Она у првом реду подразумева да постоји економска, технолошка и пројектантска исплативост да се један елеменат произведе у ве-ликом броју примерака. Такође, префабрикација подразумева систем који се сесастоји из ограниченог броја елемената који имају способност компатибилности и комбинабилности.

Слика бр.22. Префабриковано ребро за градњу међу-спратних конструкција: Ферт гредица , данас као најчешчи вид широке примене полу-префабриковане градње.

Слика бр. 23. Сложене готове Ферт гредице припремљене за монтажу.

Слика бр.24. Међуспратна конструкција од Ферт гредица са испуном од опекарских елемената након фазе монтаже и у фази непосредног изли-вања бетонске масе.

17

Компатибилност прихватамо као појам који означава да је известан производ (елеменат у структури префабрикације) састављив са другим структуралним елементима префабрикације. У ве-ћини система префабрикације компатибилност је затворена, значи да је могућа у одређеном (само том) систему. Тежња је да индустрије пре-фабрикованих елемената остваре међусобну си-нхронизацију и стандардизацију како би систем префабрикације био отворен .

Комбинабилност разрађује могућности састављања елемената префабрикације у склопу како би се удовољио критеријум рационализације-што значи да се из једне полазне концепције елемента могу развити сви потребни синхрони елементи за градњу у систему. Дакле, циљ је да се омогући да се укупан производ префабрикације, односно извесна зграда, може склопити из ограниченог броја типских елемената који у различитим комбина-цијама остварују све везе неопходне у једном склопу. Такође, добра комбинабилност обезбећује да се са релативно малим бројем елемената који чине структуру система може, путем различитих комбинација, реализовати велики број различитих склопова.

У публикацији Модуларна координација мера и димензионирање префабриката за отворен систем градње, аутор Тине Курент ( Архитектонски факултет Београд , После дипломске студије курс Становање 1977

) на 30 страни даје следећи закључак, цитирам: “Зато предлажем да се одлучимо за стандардизацију префабриката комбинабилним мерама, као што је било у свим великим епохама архитектуре, а архитектима оставимо право да компонују зграде које ће бити прилагођене карактеристикама покрајине и људи “, крај цитата.Ова напомена илуструје велики значај појма

компонибилности као и историјску супстанцу која је

основа за развој префабрикације. Очигледно је да је стандардизација, о чему ћемо касније елаборирати,

актуелна и у концепту одрживе градње, али и у савре-меној теорији о архитектури са регионалним кара-

ктером.

Префабрикација је у економском смислу везана за серијску производњу јер је под тим условом исплатива како у економском тако и у технолошком смислу. Постројења и фабрике за производњу префабрикованих елемената су велике инвестиције па се њихова градња исплати у случају дуго-годишње експлоатације.

У начелу први префабрикати су опеке и оне су показале сву моћ и исплативост коришћења осно-вног модуларног елемента од кога се могу изводити и темељи и носећи и преградни зидови, затим

18

стубови и таванице-сводови и декоративни еле-менти. Такође, опеком се могу градити архитравни или лучни системи али и куполе.**)

**) Архитравни системсистем носећих стубова са хоризонталном гредом одозго – поредак стубова архитравног система зове се колонада. Систем носећих стубова на које се ослањају лучне (не сводне) конструкције у поредку се зове аркада.

У савременој префабрикацији која је нарочито била везана за период масовне станбене изградње појам префабрикације је чисто индустријски и техно-лошки. Сасвим су друге врсте префабрикованих елемената у односу на поменуту опеку, цреп и сличне традиционално стандардне елементе. Префабрикација се овде односи на префа-бриковање читавих склопова. На пример, пре-фабрикују се степенишни кракови или међуспратне конструкције, греде, стубови закључно са пре-фабрикацијом простроних јединица.

У претходном пасусу наведени су елементи ра-зличите сложености који се производе као префа-бриковани. На основу тога утврђена су три основна нивоа префабриковане градње:

1.префабрикација линијских елемената,

2.префабрикација површинских елемената (Слике бр.25, 26.)

3.префабрикација читавих просторних једи-ница –ћелијски системи (Слика бр.27 , 28.)

Постоји подела површинских елемената који могу бити:

1.мањих димензија као панелни систем,

2.већих димензија као крупно панелни системи.

Поделе могу бити и другачије али се у суштини увек односе на врсту, величину и сложеност елемената и склопова који се префабрикују. Према учбенику Биљана Благојевић, Грађевинске констру-кције за 1,2,3 разред грађевинске школе, (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд) предло-жена је следећа подела префабрикованих система градње:

-скелетни линијски линијско-површински,

-крупноблоковски,

-панелни,

-ћелијски-просторни систем.

Слика бр.25. Површински префабриковани елеменат, си-стем крупно-панелске префабрикације.

Слика бр .26.

Неносећи фасадни пано система Рад – Rady -Balency Слика бр.27. Просторни,ћелијски систем префабриковане градње

19

У књизи Монтажни грађевински објекти, ( група ау-тора; Економика, Београд 1983 ) детаљно је анализирана област монтажне, индустријске и префабриковане градње где су најзначајнији стручњаци у овој области обрађивали поједина поглавља. Књига је настала у времену развијеног система монтажне градње у нашој земљи тако да је веома драгоцен документ из ове области грађења. У књизи се помињу следећи системи монтажне градње:

-панелно-линијски систем,

-крупно панелни монтажни систем,

-просторни ћелијски систем.

Такође, подела је слично претходним, систе-матизована и на следећи начин:

- линијски системи,

- површински системи,

- просторни системи.

Префабрикована градња била је у великој мери заснована на производима и елементима склопова од армираног бетона и преднапрегнутог бетона. Армирани бетон јесте најчешћи материјал у индустрији префабрикованих грађевинских еле-мената, али услед једноставне склопивости и ра-склопивости елемената система велике могућности за израду монтажних зграда пружају челик и дрво.

Префабрикована градња великих серија је посебно примењива за станбену изградњу и за изградњу индустриских постројења у високоградњи а готово незамењива у мостоградњи.

*

I.БД1-3.3.1. ПРЕГЛЕД НЕКОЛИКО СИСТЕМА

ИНДУСТРИЈСКЕ ГРАДЊЕ ИЗ РАНИЈЕГ ПЕРИО-

ДА

Поред искустава у префабрикованој градњи у нашој земљи, овде ћу навести и рад “ Искуства са префабрикацијом у станбеној изградњи Шведске “, аутора Др Петра АДЛЕРА, чланак објављен у часопису Изградња бр.3/87 стране 21-29.

У веома садржајном тексту др Адлер констатује следеће кључне елементе који провоцирају нове идеје, односно постављају питања за која се траже одговори. Преглед индустријске градње отпочиње са наглом експанзијом и масовном изградњом 70-их година да би се констатвало опадање 80-их. Тако се констатује за период 1980-1984 да је процентуално учешће традиционалнлних констр-укција у станоградњи 85%, мешовит конструктивни систем 10% и мање од 5% префабрикованих

Слика бр.28. Префабрикована изградња просторног систе-ма Хабитат у Монтреалу 1967. Aрхитекта je Moshe Safdie. Јединствен пример префа-бриковане структуре склопа у којој свака станбена јединица има своју физиономију унутар склопа. Слика бр.29. Савремене теденције у САД. Префабрикација у изградњи породичних кућа. .

20

конструкција. За 1984 годину подаци су 83%, 16%, 1%. Оваква теденција опадања учешћа префабрикованих система у станбеној продукцији правда се и смањењем обима посла па тиме и потребе за великим серијама префабрикованих елемената склопа, али се узроци про-налазе и дубље у грешкама и недостацима пре-фабрикованих система градње. Пре свега истиче се да је исувише развијан затворени систем префабрикације који има само унутрашњу компатибилност а тиме и лимите у експлоатацији. Затим се наводе и технички проблеми: неприступачни инсталациони водови, повећање тро-шкова погона и одржавања зграде, нефлексибилне организације станова круто утврђене елеменетима си-стема услед чега је мала могућност у редистрибуцији и рециклажи простора.

Даља истраживања упутила су пројектанте и истра-живаче да детаљно обраде следеће аспекте, наводим линее из текста, страна 28 :

-флексибилност техничких система и метода грађења,

-компатибилност грађевинских материјала и компоненти,

-многостраност тектонског израза и обликовања,

-учешће корисника у формирању станбене околине.

Такође наводим и последњи пасус из закључка рада, цитирам:

“Предложени приступ није најједноставнији, али пре-дставља по мом мишљењу једну прихватљиву алте-рнативу индивидуалистичком тренду техничког развоја, по којем се у добром старом проналазачком духу лансирају ексклузивна решења за непостојећа тржишта”, крај цитата.

Сличне проблеме истичу и наши стручњаци па је очигледно да је префабрикација била светска идеја и да смо били у компарацији са развијенијим земљама. Данас је развој префабрикације код нас готово потпуно заустављен.

У времену велике продукције станова на прострима СФРЈ развијено је више домаћих али су преузети и страни системи префабриковане градње. Овде се у кратком извештају даје приказ рада “Крупнопане-лни систем изградње станова Стандард “ аутора Драгутина ШЕЛКЕНА објављен у часопису Изгра-дња бр.6/78 стр 40-47.

Адријамонт, фирма из Далмације-Ријека одлучила се да преузме Италијански систем префабриковане градње станова Стандард.

Од 1972-1976 године направљена је фабрика и отпочела производња елемената за 320 станова.Систем је крупно панелни и састоји се из :

фасадних панела,

унутрашњих зидова,

таваница,

21

степенишних кракова,

осталих елемената.

ЗИДОВИ:

Спољни, носећи зидови: двослојни 14+8 цм

( Слика бр.30 )

Унутрашњи зидови :

Носећи зид дз = 14 цм.

Преградни зид дз= 8 цм.

Класичне преграде (зидане класичним поступком као опција )

Санитарни ( технички ) зид, слике бр.30 и 31.

Носећи зидови су пуне АБ плоче дз = 14 цм, преградни су АБ мембране д=8-10 цм.

Санитарни ( технички ) зид ( сликe бр.31 и 32 )

“... који садржи све инсталације водовода, канализације, вентилације и електрике потребних за санитарну опрему купатила и редног низа кухиње “

ТАВАНИЦЕ: пуне АБ плоче дп = 15 цм, номинална ширина таваница 2,4м, могуће до распона 4,8м максимална величина таванице 3,6 X 6,00м СТЕПЕНИШТА: у начелу двокрака (8 X 17,5=140цм).

Везе елемената:

Системи префабриковане (индустријске градње) посебну пажњу посвећују решавању спојева измећу елемената. Спој мора да обезбеди конструктивну стабилност, потребно је да задовољи стандарде термичке и звучне изолације, да обезбеди заштиту од атмосферилија за

спољашње елементе.

НАСЕЉЕ ШКУРИЊСКА ДРАГА

Систем СТАНДАРД коришћен је при изградњи овога насеља што је значило више од 2000 станова, у првој фази 1000 станова. Овакав обиман пројекат поклопио је интересе две стране: фабрика крупнопанелних еле-мената за градњу имала је интересес да обезбеди посао за наредних неколико сезона, тим пре што је насеље грађено у непосредној близини. Са друге стране инве-ститор градње добио је финансијски повољну понуду за свој пројекат и повољне рокове градње. У обликовном смислу истиче се: “(…) објекти нису типизирани (...) већ се на основу одређеног броја елемената (...) састављају врло различити објекти по функцији и изгледу.” Пројектанти су успели да из система разраде седам ( 7 ) типова станова.

Видети слику бр.21 (типска основа)

Фабрика за производњу префабрикованих панелних елемената је двобродна хала 2 X 18 X 42 метра у димензијама .

Слика бр.30. Двослојни фасадни панели од 8 цм тешког бетона на страни калупа ка просторији и 14 цм керамзитобетона на страни калупа према споља-Систем СТАНДАРД.

Слика бр.31. Технички зид са водовима за инсталације Систем Стандард.

Слика бр.32. Технички зид са инсталационим водовима. Систем Стандарад.

22

ТРАНСПОРТ И МОНТАЖА обављао се камионом са три полуприколице са сниженим платоом за транспорт и један аутокран носивости 5 тона са руком 15 м и неколико мањих дизалица 0,5 т. Студија економске оправданости је показала да инвестиција (фабрика, производња ...) оптерећује 1м2 нето станбене површине око 5%.

( Видети слике 33, 34, 35.)

У тексту сачињеном као прилог за Архитектонски приручник 82 у поглављу: “Станбена префабри-кована изградња у Београду”, на странама 78-123 Др Ранко ТРБОЈЕВИЋ приказао је девет система за изградњу станова коришћених и развијаних у Бео-граду у периоду до 1980.године. Примена система била је у целој земљи, а неки системи користили су се и у иностранству. У тексту су приказани следећи системи префабриковане градње: Систем IMS, Панелни монтажни систем Трудбеник, Индустријски систем станбене изградње Rady-Balency, Систем CMS, Систем Ратко Митровић, Систем Напред - Dilon, Систем Стандард бетон, Систем Неимар – NB, Систем 50. Видети слике од бр.36 до бр.46. Сви системи настали су у периоду касних педесетих до раних седамдесетих. Једино је систем 50 из познијег доба, осмишљен је осамдесете године. Развој система префабриковане градње био је подражан и од државе јер је трајна оријентација тога времена била брза и јефтина изградња станова у колективним зградама на подручију целе државе.

Износим основне закључке након анализе текстова професора Трбојевића.

У тражењу најповољнијих концепција за системе индустријске градње многа предузећа и институ-ције конципирале су оригинална решења или су се, угледајући на већ потврђене резултате проверених система индустријске градње, бавила њиховим додатним развојем. У суштини, основни заједнички концепти су: пефабрикована таваница, префа-брикована степеништа, инсталациони зид. Основни материјал по правилу је армирани бетон, зидови и таванице преднапрегнути, (по правилу каблови се увлаче у претходно остављене отворе затим се затежу, зависно од потребе, преднапрезаље је делимично или потпуно). Спољашњи зидови термички третирани, употреба лаких керамзит бетона у структури зидова. Поједини системи развили су САНИТАРНИ БЛОК КАБИНУ као само-носећу, изведену од бетона и конзолно укљештену у инсталациони зид дебљине 25 цм. Пример је Панелни монтажни систем Трудбеник. Таванице углавном носе у једном правцу, али су често ка-сетиране, ојачане секундарним унакрсним ребрима

Слика бр.33. Крупно-панелни систем примењен у насељу Шкурињска драга. Систем Стандард.

Слика бр.34. Крупно-панелни систем примењен у насељу Шкурињска драга. Систем Стандард Слика бр.35. Крупно-панелни систем примењен у насељу Шкурињска драга. Систем Стандард

23

што дозвољава далеко флексибилније решавање архитектонске организације простора, добар при-мер је “IMS” систем. Конструктивни растери у ра-спону погодним за станбену изградњу, пословне просторе, школе, крећу се од 2,4-7,2 метара. Уобичајена мера је 3,6; 4,8 односно 5,4 метара. Поједини системи попут Система Напред- Dilon који је развијен у САД довео је ниво префабрикације завршних радова до 90% у фабрици.

Према конструктивном склопу развијени су:

1.систем носећих попречних и/или поду-жних/зидова; систем крупнопанелски, носи-ви зидови споља и унутра.

У ову групу спадају: Панелни монтажни систем Трудбеник, Систем CMS, Систем Напред- Dilon, Систем Стандард бетон, Систем Неимар – NB.

Конструкција је са попречном диспозицијом носи-вих зидова.

Посебан систем Систем “CMS” од опекарских прои-звода и бетона издваја се због својих специ-фичности: то је цигларски монтажни систем због чега је концепт назван “типизовани опечни макро-агрегат“, панели су са испуном од опекарских прои-звода, ребра од керамзит бетона, панел је обо-страно малтерисан.

2.Систем скелета . У ову групу спадају: Систем IMS, Систем Ратко Митровић, Систем 50.

Систем скелета састоји се од таваница, греда које су углавном сакривене, стубова, али и од префа-брикованих темељних стопа у случају СИСТЕМА 50-развијеног у САНУ 1980. У неким системима, на пример Систем Ратко Митровић стубови се лију на лицу места док се таванице префабрикују. ( Систем висећих стропова. )

За пријем хоризонталних сила и сеизмичких сила предвиђени су асеизмички зидови ливени на лицу места у случају скелета док скелет ове силе при-хвата само длимично. Код крупнопанелних система фасадна платна могу да прихватају хоризонталне компоненте оптерећења али се често додају потребна укрућења.

На крају прегледа корисно је скренути пажњу на СИСТЕМ 50 развијен у Институту техничких наука САНУ. Посебност овог система је што је настао у времену када је интензитет индустријске изградње почео да опада и када су се уочиле мане разних система који су већ деценијама били у

Слика бр.36. Елементи система Напред –Dillon ↓ Слика бр.37. Детаљи склопа панелног система Трудбеник: Пресеци.↓

Слика бр.38. Систем РО Стандард бетон-Трудбеник: пример спољашњег конструктивног зида.↓

Слика бр.39. Систем РО Стандард бетон-Трудбеник: пример спољашњег преградног зида.↓

24

експлоатацији. Овај систем је скелетни са пре-фабрикацијом свих елемената конструкције укљу-чујући и темељне стопе.( Видети слике бр.42 и 43.) Вредност развоја система 50 огледа се у “ архи-тектонској концепцији за отварање префабри-кације“.

Професор Трбојевић окарактерисао је Систем 50 као напредан истичући његове следеће особине, цитирам: “Могућност извођења великих распона, пројектовање на бази јединственог модуларног система, одвојеност инсталација и преграда од конструкције, коришћење каталошких, модуларно димензионираних и компонобилних елемената“, карј цитата. Систем фасадних зидова има структуру тзв сендвич зида са новином да је конструкција зида осмишљена са каналом за ветрење.

Из овог прегледа потребно је уочити да се мноштво система индустријске градње развија на сличним принципима уз посебности које се односе на компонабилност само унутар једног, односно, истог система градње, што је, како смо видели у уста-новљено као велика мана услед које такав систем сматрамо ЗАТВОРЕНИМ СИСТЕМОМ. За разлику од тога, СИСТЕМ 50 развија се на принципу све-обухватне префабрикације, савременог третмана фасадних сендвича, већој каталогизацији сређе-ности, мера према којима су се елементи прои-зводили. У овом тренутку системи за префа-брикацију нису фаворизовани од стране инве-ститора који улажу у ценовно повољну станбену изградњу. За разлику од садашњег времена, пре-фабрикована изградња доживела је свој процват након Другог светског рата јер је велики део станбеног фонда био срушен. Потреба за брзом изградњом нових станова као и тражење економски најпогоднијег модела допринело је у највећој мери развоју и унапређењу индустријске градње. Префабрикација је била економски, социјално и истраживачко-пројектантски корисна и занимљива. Индустријска градња подразумевала је неизграђене локације и велике серије зграда, тако су брзо ницала предграђа са готово стопроцентном колективном станбеном структуром.

Обнова градова у духу историјског континуитета која је после другог светског рата до седамдесетих била занемарена, добила је велики значај у плановима градских управа од седамдесетих годи-на. Развој града од тада је планиран и у оквиру постојећих структура уз максималне индексе изгра-ђености, високе густине становања, што се пости-зало супституцијом старих, дотрајалих и

Слика бр.40. Ситем Неимар- приказ међуспратне тава-нице. ↓

Слика бр.41. Систем Неимар , вертикални пресеци , детаљи. ↓

Слика бр.42. Систем неимар , хоризонтални пресек прозор , детаљ. ↓

Слика бр.43. Детаљ везе степенишних кракова.↓

25

непрофитних зграда новим структурама. Системска префабрикована градња, у смислу претходно ра-звијане индустријске градње, није била примењива у концепту реконструкције и ревитализације у традиционалној урбанистичкој матрици града.

У плановима који нам приказују будућност ста-новања у светлу одрживе градње и екологије, пре-испитују се и прихватају особине индустријске гра-дње. Архитекти поново траже спрегу модуларности, функционалности и тектонике. Слично као и у претходном периоду, као највећи недостатак исти-че се изостанак ОТВОРЕНОСТИ система.

I.БД1-3.3.2. ПРЕФАБРИКАЦИЈА ДАНАС

Системи префабрикације увек су коришћени за специфичне и често сложене инжењерске поду-хвате. У том смислу изградња мостова, инду-стријских хала, хангара за авионе, високих објека-та, незамислива је и неизводива без префа-брикованих елемената и индустријски засноване технологије градње. Занимљиво је да се пре-фабрикација у области социјално приступачног ста-новања поново и све више актуелизује. Посебно у савременом свету чије је обележије одрживост. За разлику од тога, у нашој средини након великих и успешно реализованих система и пројеката у пери-оду од педесетих до осамдесетих, префабрикација и индустријска градња данас готово да и не по-стоје.

Префабрикована градња је суштински везана за многе елементе одрживости, посебно у области ценовно приступачног становања. У савременом градитељству у технолошки развијеним срединама данас се интензивно истражују и примењују модели грађења засновани на принципима модуларних јединица. Модуларне јединице су основни елементи склопа како конструктивно тако и функционално и обликовно. Под рециклажом подразмева се могу-ћност рециклирања материјала који су у правилу еколошки, али и истовремено појам рециклаже односи се на способност структуре склопа да се једноставно прилагоди другачијим организацијама и наменама.

У смислу одрживости сировина то значи да је грађевину могуће након периода амортизације рециклирати. То се постиже тако што је њене са-ставне делове и склопове могуће раставити а затим поново прерадити као сировине.

У употребном, функционалном смилу, концепт структуре, на пример, станбених јединица склопа је

Слика бр.44. Приказ конструктивног склопа скелетног Ситема 50. ↓ Слика бр.45. ↓

Префабрикације свих компоненти склопа: темеља, стубова, таваница. Систем 50.↓

Слика бр.46. Основна функционална јединица и њен раст. Систем 50. ↓

26

такав да омогућава низ варијантних решења састављених од истоветних структуралних по-дцелина и целина. Способност варијантних решења не односи се само на просторне организације већ и шире, на урбанистичку целину склопа. ( Видети слике бр.47 и 48. )

Очигледно је да су све проверене особине пре-фабрикације у току њеног великог развоја после Другог светског рата до осамдесетих година 20 века од великог значаја као искуство за савремену идеју одрживости. Значајнији помаци у пре-фабрикацији десилли су се у области мате-ријализације, па је данас у великој мери присутна префабрикација заснована на дрвеним констру-ктивним склоповима. Дрво је погодан материјал за префабриковану градњу. Уз значајне помаке у области заштите дрвета од пожара и у области примене конструкција од ЛЛД-а. Практично смо у времену које антиципира дрвену грађу као основни материјал будућности у области станоградње.

( Видети слику бр. 49.)

Савремена префабрикација заснована на моду-ларним јединицама омогућује креативност проје-ктанта. Богат обликовни потенцијал настао услед варијабилног структуралног распореда модуларних јединица као и колористика чине савремену префа-бриковану градњу не само допадљивом већ и футу-ристичком.

( Видети слике бр. 50, 51, 52.)

I.БД1-3.5 ЗАКЉУЧАК

Избор система за градњу врши се већ у првом кораку када анализирамо инвестицију. Процес израде техничке документације, припрема тендера и процена инвестиције су у непосредној вези са изабраним системом градње. У већини случајева, приликом градње индивидуалних станбених зграда бира се систем носивих зидова . Међутим, како се у техничко-технолошком и грађевинском погледу грађевина усложњава, тако се и избору система градње посвећује већа и посебна пажња. Савре-мене технологије, материјали и нове теорије ко-нструкција допринели су да савремена грађе-винска и пројектантска пракса углавном почива на индустријализацији. Све је већа примена готових или полу-готових производа из индустрије грађе-винске опреме и обрада. Индустријски се прои-зводе компоненте из области завршних радова. У области конструктивних система и система градње такође се фаворизују системи склопивости или

Слика бр.47. Флексибилна употреба модула у пројекту социјалног становања Ти- триз. ↓

Слика бр.48. Схема савременог концепта префабрикације је у непосредној зависности од принципа МО-ДУЛАНРОСТИ. ↓

Слика бр. 49. Савремена употреба дрвених конструкција. ↓

27

системи монолитизације елемената конструкција на градилишту. За разлику од тога, код класичне изградње, приликом извођења конструкције већина послова и радова обавља се на лицу места. Дакле, у савременом градитељству тежња је да се што већи број компоненти произведе прецизно као индустријски производ, да се транспортује и потом састави на градилишту.

Данас се готово сва опрема као и велики број ко-нструктивних компоненти производе према ста-ндардним нормама и мерама па је систем полу-префабриковане градње присутан у свакој грађе-вини и то са све већим уделом.

За разлику од претходне епохе која је трајала до последњих деценија прошлог века, у Трећем миле-нијуму није више циљ индустријска градња као израз технолошких достигнућа епохе. Нови миле-нијум окренут је у целини одрживим и еколошким принципима у свим областима везаним за опстанак цивилизације па се у том контексту префабри-кација више развија као метод пројектовања и грађења који би подржао одрживост физичких структура. Одрживост физичких структура основана је на два принципа:

-примена конструкција и склопова и начина изгра-дње који омогућују рециклажу грађевинског фонда,

- примена еколошки подобних материјала.

Поред оваквог вида одрживости која се односи, пре свега, на технолошке поступке и технику грађења, у ширем, хуманистичком сагледавању, одрживост подразумева и значајан удео хуманистичких наука, тако да се у области студија о становању или у области студија везаних за просторе у којима радимо додатно афирмишу следеће вредности:

- Непосредан однос према спољашњој средини.

- Учешће зеленила и других фактора при креирању микро-климе простора у којима боравимо.

- Просторно планирање ослоњено на префе-ренце разматраног подручија као што су: социолошке, климатске, топографске, сао-браћајне, делатне и друге регионалне одли-ке.

На основу праксе, истраживања и експертиза из развијених држава у свету утврђују се стандарди у области еколошког и одрживог грађења у 21. веку, па се модуларност као принцип и као метод поставља у средиште пажње. Из модуларних

Слика бр.50. Passiv house, станбено насеље Немачка. ↓

Слика бр.51. Пројекат социјалног становања Ти-триз.↓

Слика бр.52. Студентски дом.↓ Соц.становање.↓

Слика бр.53. Панелни систем префабрикације од дрвета. ↓

28

принципа проистиче и концепт модуларне станбене јединице која је основ за каснија, пре свега, стру-ктурална испитивања склопова у области :

- трансформабилности,

- флексибилности,

- разноврсности,

- префабикације.

На крају, префабрикована индустријализована градња омогућава грађевинску сезону током целе године обзиром да се елементи склопа могу производити током “мртве” сезоне. Потом, у кра-тком року елементи се склапају на градилишту када то дозволе временски услови.

I.БД1-3.6 ИЗВОРИ:

- Адлер, Др Петар, (1987), Искуства са префа-брикацијом у станбеној изградњи Шведске, Изградња 3/87 стране: 21-29.

- Бајић Тања, Ксенија Пантовић (2011) Могућност примене модуларних система у пројектовању одрживог и климатски свесног социјалног ста-новања , А У бр.33/2011 стране:.42-59.

- Мировић, Славица (2001), Модуларна конструкци-ја и одрживост, ДАНС бр. 072, јул 2011. Стране:.35-39.

- Монтажни грађевински објекти (1983) група аутора;Економика, Београд 1983.

- Трбојевић Др Ранко (1982), Архитектонски при-ручник 82, Станбена префабрикована изградња у Београду , стране: 78-123

- Шелкен, Драгутин (1978), Крупно-панелни систем изградње станова Стандард , ИЗГРАДЊА 6/78стр: 40-47.

29

IБД-2 IБД-2-1

IБД-2-1.0. OСНОВНИ ЛИНИЈСКИ


Масовна продукција у зградарству, истакли смо, односи се на: зграде за становање односно на станбену архитектуру; зграде намењене раду и производњи (канцеларије и производне хале); школске установе; зграде здравствене заштите; туризам; угоститељство. Истакли смо да су конструктивни склопови који се највише користе приликом изградње побројаних зграда сврстани у три групе:

1. Класична градња, систем носећих зидова, видети слику бр.54.

2. Скелетни систем, систем носећих стубова и греда (оквири или рамовске конструкције ), видети слику бр. 55.

-Мешовити систем који комбинује претходна два.

У подели су наведени називи за основне елементе конструктивног склопа који обезбеђују примарну носивост и конструктивну стабилност.

Сваки од побројаних система има своје специфичне особине. Задатак конструктивног склопа, односно система је да обезбеди стабилност зграде приликом дејства различитих врста оптерећења. Преношење оптерећења спроводи се од кровне конструкције и њених ослонаца, преко међуспратних конструкција и њених ослонаца, до темеља и тла. Ток сила је последица логике тока преношења оптерећења и у том смислу независтан од статичког решења конструктивног склопа. Редослед путем којега се врши прихватање оптерећења илуструје пут сила почевши од крова, до темеља и тла. ( Видети слике бр. 66 и 68.)

IБД-2-1.1. СИСТЕМ НОСЕЋИХ ЗИДОВА

Основна особина система носећих зидова је да се оптерећење од међуспратних конструкција и кровне конструкције преноси на конструктивне зидове, а са зидова на темељне траке или ређе темељне плоче. Kонструктивни зидови могу бити спољашњи или унутрашњи. Зидови се зидају од елемената за зидање: опека, опекарских блокова, бетонских блокова, блокова са олакшаном масом који се добијају процесом ауто-клавирања. Носиве зидова зидамо само елементима који испуњавају прописане стандарде у вези: механичке чврстоће,

Слика бр.54. Класична градња, на лицу места, систем носећих зидова ојачаних серклажима. Зи-дови од опекарских блокова . Стубови се користе да би се подупрле лође.

Слика бр.55. Скелетни систем од армирано бетонских рамова. Тробродна производна хала. Испуна од неносећих опекарских блокова.

30

димензија, облика, положаја шупљина. Елементи се спајају везивим средствима:

1 - Малтерима опште намене и то су по правилу продужни малтер или цементни малтер где је то неопходно.

2 - У новије време за блокове са олакшаном масом (сипорекс или Итонг) користе се танкослојни малтери које другачије зовемо лепкови.

Приликом зидања морају да се испоштују правила зидања како би зид могао да прихвати оптерећења без појаве прслина и других оштећења.

Склоп носећих зидова укрућује се по обиму у висини међуспратне конструкције и дебљини зида хоризонталним серклажима. Такође, на свим сучељавањима и укрштањима зидова изводе се вертикална ојачања, вертикални серклажи. Укрућење серкалжима, ако је изведено по пропису, нарочито је важно ради стабилности грађевине приликом померања тла услед земљотреса.

Серклажи су армирано бетонски елементи најчешће правоугаоног пресека, али се не рачунају као стубови или греде нити имају њихову функцију па

их не трба мешати са њима.

Диспозиција конструктивних зидова може бити:

- подужна: тада су носећи зидови позиционирани паралелни са дужом страном зграде,

- попречна: тад су носећи зидови позиционирани управно у односу на правац пружања дуже стране зграде,

- мешовита: користи се у случају када то орга-низација простора и конструктивна целисходност омогућавају. (Видети слику бр.57.)

IБД-2-1.2. СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ

Скелетни систем састоји се из носећих стубова и греда. Стубови и греде међу собом су повезани конструктивним везама тако да је обезбеђено при-хватање оптерећења и његова правилна прера-сподела. Најчешћи примери скелетног система су оквирне или другачије назване рамовске констру-кције.

Носећи елементи скелета су: хоризонтални (греде које зовемо и ригле) и вертикални (стубови). Оптерећење се са међуспратних конструкција при-хвата хоризонталним гредама. Расподела оптере-ћења ca хоризонталних греда врши се на стубове.

Слика бр.56 Систем носећих зидова. Диспозиција но-сача система (зидова) је мешовита. Зидови су распоређени и попречно (1) и подужно. (1’ )

Слика бр.57. Аксонометријски приказ распореда носе-ћих зидова из примера на сл.бр.54. 1 попречни носачи, 1”подужни носачи 2 степенишна конструкција

Слика бр.58. Аксонометријски приказ решења основе из претходног примера применом скелетног система.

1. Оквирни носач. 2. Ребра за подужно повезивање. 3. Ребро испод плоче као ојачање. 4. Конзолно препуштена плоча. 5. Конзолно препуштена греда.

6. Степенишна конструкција.

31

Стубови на тај начин прихватају укупна опте-рећења која су редукована на концентрисане силе. ( Видети слику бр.58.)

На дну система оптерећење се преноси на темељне траке, темељне плоче, темеље самце.

Тежња је да оквирни носачи буду распорећени у систему једнаких осовинских распона управно у односу на правац пружања зграде. Код такве диспозиције носача скелетни систем постиже највећу рационалност обзиром да се распони понављају па је димензионисање једноставно.

Потпуно рационалан скелетни систем постиже се код производних хала, хотела и сличних просто-рних организација код којих се распони могу пона-вљати бесконачно много пута. (Видети слике бр.59 и 60.) Такође, код оваквих зграда удвајање распона је начин да се реше неки специфични захтеви. У случају станбене изградње, често се користи више различитих распона, али су они увек у модуларном кораку. (Видети слике бр.61 и 62.)

Подужно повезивање и затварање склопа постиже се махом ивичним гредама које повезују попречно поставњене носаче у једну затворену целину. Сеизмича померања прихватају се скелетом, арми-рано бетонским платнима, шајбнама или на други начин како то предвиди пројектант конструкције.

У скелетним конструктивним системима плоче (МК) често се ојачавају ребрима како би се извршила повољнија прерасподела оптерећења и како би се добила оптимална дебљина плоче. Дебљина арми-рано бетонске плоче зависи од корисних и других оптерећења као и од распона који плоча треба да премости. Увођењем ребара као ојачања добијају се повољније димензије плоче, а тиме оне имају и мању сопствену тежину. Ребра обезбеђују да се те-жина плоче подели на већи број ослонаца. (Видети слике: бр. 68, 69.)

IБД-2-1.3. МЕШОВИТИ СИСТЕМ

Мешовити систем комбинује претходна два система: систем носивих зидова и систем скелета. Овакав систем примењује се код станбених и дру-гих зграда када се оцени да је то најекономичније и најцелисходније решење. Посебно у изградњи пре и после Другог светског рата када је армирани бетон био релативно ретко коришћени материјал. Данас се овакав систем “нечистих” конструкције сматра превазићеним и недовољно сигурним.

Слика бр.59. Основа производне хале и пословног анекса (видети слику бр.53.) са уцртаним растером конструктивног склопа и диспо-зицијом стубова оквирних носача. Носачи, рамови, су постављени попречно у кораку од 4,9м.Стубови су на растојању од 7,30м и формирају тробродни уну-трашњи простор. Подужно повезивање гредама у осовинама 1,2,3 и 4.

Слика бр. 60. Попречни конструктивни пресек хале са сл.57 (горе) и статичка схема носача. (доле) .Све везе третиране су као непо-мерљиве.

32

IБД-2-1.4. НЕПОСРЕДНО ОСЛАЊАЊЕ

ТАВАНИЦА НА СТУБOВЕ

Конструкција носећих стубова који подржавају међуспратну конструкцију непосредно, без система греда назива се и систем печуркасте плоче.

Систем непосредног ослањања таваница на стубове (стуб+МК) ређе се примењује од класичног скелетног система (стуб+греда). Код оваквог система ослањања таваница, јављају се статички неповољни утицаји на месту продирања стуба кроз таваницу. Концентрисана сила у стубу, који је значајнијих димензија од плоче која се ослања на њега, производи велику силу продирања на месту ослањања два конструктивна елемента. У случају рамовске конструкције греде су посредни елеменат између силе у стубу и плоче па се и сила другачије прихвата.

Могу се применити два начина ослањања МК непосредно на стубове:

-систем када постоје капители изнад стубова што је повољнији случај. (Видети слике бр.63 и 64.)

-систем када не постоје капители што је непово-љнији случај. (Видети слику бр.65.)

IБД-2-2

IБД-2-2.1. АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА

Анализа оптерећења служи нам да би смо прецизно, прво аналитички а потом рачунски утврдили које све терете и друге утицаје треба да прихвати носећа конструкција. Резултат анализе оптерећења јесу нумерички именовани бројни подаци о интензитеу вертикалних, хоризонталних и других компоненти оптерећења исказаних у виду сила које дејствују на конструктивни склоп.

IБД-2-2.2. ВРСТЕ ОПТЕРЕЋЕЊА

Анализа оптерећења се односи на све утицаје од спољашњих сила и оптерећења као и на све утицаје од сила сопственог и корисног оптерећења. У том смислу може се констатовати следећа основна подела оптерећења на:

1. стална оптерећења,

2. повремена оптерећења (рачунају се као стална).

Слика бр.61. Основа станбено-пословне зграде. Ко-нструктивни систем је скелетни. Окви-рни носачи распоређени су попречно у осовинама A,B,C,D,E,F,G. Уочава се да је подужни растер неједнаког корака. По-пречни растер је 333+640+333 и прила-гођен је функцији подрума .

Слика бр.62. Попречни конструктивни пресек зграде са сл.59 (горе) и статичка схема оквирног носача(доле) .Све везе третиране су као непомерљиве.

33

IБД-2-2.2.1. СТАЛНА ОПТЕРЕЋЕЊА

Под овим насловом подразумевају се оптерећења која делују стално а то су терети који су уграђени у конструкцију зграде. Стална оптерећења могу се класификовати у две групе:

Сопствена тежина (мртав терет)

Сопствену тежину чине:

-носећа конструкција рачунајући и кровну констру-кцију,

-тежина свих обрада у структурама крова, подова, зидова.

Корисно оптерећење

Као корисно оптерећење рачунамо све терете од фиксне и мобилне опреме.

Сопствена тежина конструкције често се назива и мртав терет.Она представља тежину свих ко-нструктивних елемената. Тежња је да мртав терет буде што мањи а носивост што већа. У том смислу важан је и избор материјала од којега се праве носачи конструкције. Такође важан је и статички систем који се усваја за прорачун статичких утицаја и њихову прерасподелу. Циљ је да се у компа-ративном поступку за иста спољна и покретна и стална оптерећења и за исте распоне констру-ктивних носача одабере конструкција која има најбољу носивоста а да је истовремено најлакша, односно да је њен мртав терет што мањи. У погледу избора статичког система бира се систем који има најкоректнију прерасподелу статичких утицаја, односно тежи се да се сви елементи носача једнако оптерете. Корисно оптерећење предпо-ставља се у односу на намену објекта. У становању је то опрема у становима, у индустрији машине и друга опрема која се користи у процесу прои-зводње.

(Видети слике бр. 66 и 67.)

IБД-2-2.2.2. ПОВРЕМЕНА ОПТЕРЕЋЕЊА

Поред сталних оптерећења ( сопствена тежина и корисни терет ) која делују као вертикалне силе, носећа конструкција зграде прихвата дејство и других сила:

- сеизмичке силе настале услед померања тла приликом земљотреса

- силе ветра (важно за кровне конструкције и високе зграде)

Слика бр.63. Део основе таванице осло-њене посредно преко капитела на сту-бове.

Слика бр.64. Перспективна скица дела печуркасте таванице.Ослањање таванице посредно, преко капитела на стубове.

Слика бр.65. Ослањање таванице непо-средно на стуб, без капитела.

34

- силе настале од оптерећења као што је терет од снега у зимском периоду (оптерећење од снега преноси се преко кровне конструкције на носеће конструктивне делове).

Резултати анализе оптерећења меродавни су за димензионисање и конструисање носача. Потребно је да усвојени конструктивни систем прихвати дејство сила и пренесе резултанте дејства на тло а да при томе буде испуњен циљ да зграда задржи стабилност. Такође, нагласили смо, од важности је и материјал од којега је израђена основна носећа конструкција.

Грађевине специфичне намене трпе посебна и често много сложенија оптерећења за разлику од објеката високоградње мале и средње сложености који су значајни за предмет зградарство. Помињемо мостовске конструкције, бране хидроелектрана, путеве, железнице.

Анализа оптерећења је у пракси релативно рутински поступак мада у суштини захтева темељна теоријска и практична знања. Правилницима се темељно регулишу поступци и разматрају теоријски аспекти прорачуна конструктивних система. Наводим, као илустративни пример, неколико чланова из Правилника за бетон и армирани бетон. Наведени чланови односе се на напред изнета разматрања која се односе на анализу оптерећења. Сличне правилнике користимо и када рачунамо конструкције изведене од челика или дрвета.

БАБ страна 27. Члан 75

У теорији прорачуна армирано бетонских конструкција развијене су две теорије:

1.Теорија прорачуна према допуштеним напонима, звана класична теорија која више није примењива .

2. Теорија граничне носивости ( гранична стања носивости ).

БАБ 2 страна 28. Члан 79

За прорачун пресека према граничном стању носивости-лому узимају се следећи утицаји:

Sg- Утицај сопствене тежине и сталног оптерећења.

Sg- Утицај од промењивих оптерећења: корисно по-кретно оптерећење, статичко или динамичко, опте-рећење снегом и оптерећења ветром.

Sd- Утицаји од осталих оптерећења: промена те-мпературе, скупљање бетона, размицања и слега-ња ослонаца током времена и друго.

Слика бр.66. Структура склопа зграде :

1. Кровна конструкција и покривач. 2. Косе АБ греде. 3. АБ оквирни носач. 4. Међуспратна конструкција. 5. Хоризонтални серклажи. 6. Носећи зид уоквирен серклажима. 7. Зидано носећим блоковима. 8. Преградни фасадни зид. 9. Надзидак. 10. Консола ( тераса). 11. Соклени зид. 12. 12.Линија терена. 13. Тракасти темељ.

Слика бр.67. Основа зграде са претходне слике. Дија-гонала приказује положај МК а стрелица обележава консолну плочу-терасу. Носе-ћи зидови су обојени.

35

БАБ 2 страна 28. Члан 81

Утицаји од сеизмичких сила прорачунавају се према прописима за изградњу објеката у високоградњи у сеизмичким подручијима, а носивост пресека дока-зује се само према граничном стању лома.

Након извршене анализе оптерећења и усвојеног конструктивног склопа, односно статичког система, израчунавају се статички утицаји на основу којих вршимо димензионисање попречних пресека носа-ча. Веома је важно да у првом кораку избегнемо грешке које у последици могу да доведу до погрешних резултата и нерационалне конструкције.

IБД-2-2.3. ПРИНЦИПИ ПОЗИЦИОНИРАЊА

Позиционирање подразумева познавање правила означавања и усклађивање ознака конструкција у главном архитектонско-грађевинском пројекту и пројекту конструкције. Означавање се врши према усвојеним правилима. Правила су стандардизована и не постоји потреба да се од њих одступа. Ознаке позиција у пројекту конструкције које усваја одговорни пројектант овога дела техничке до-кументације и ознаке у главном пројекту-архите-ктонско-грађевинског дела, по правилу, морају бити истоветне.

IБД-2-2.4. ПОЗИЦИОНИРАЊЕ АРМИРАНО

БЕТОНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА

Постоји усвојено правило позиционирања за ко-нструкције изведене од армираног бетона, такође постоје правила како се обележавају носећи еле-менти конструкција изведених од челика односно од дрвета. Значајно је познавати правила и начине позиционирања и обележавања конструктивних елемената како би се правилно могао прочитати пројекат. То значи да се означена међуспратна конструкција у архитектонско-грађевинској основи под истом ознаком може пронаћи и у пројекту конструкције где су дате њене конструктивне особине као и други подаци важни за извођење. То су следећи подаци: дебљина МК, начин ослањања, начин армирања, план распореда арматуре, ква-литет бетона од којега се ко-нструкција изводи. Сличан поступак који се спроводи приликом позиционирања међуспратне конструкције спро-води се и приликом означавања позиција других елемената конструкције: стуб, подвлака, препуст, темељ, темељна греда.

36

IБД-2-2.4.1. ХИЈЕРАРХИЈА, ГЛАВНИ ТОК ПРЕНОШЕЊА ОПТЕРЕЋЕЊА

Позиционирање је веома лако схватити ако по-знајемо логику преношења оптерећења и основне особине примењеног конструктивног система. Kонструкцију зграде чине њени носиви склопови и делови тих склопова. Основни делови констру-ктивне целине зграде су :

-кровна конструкција,

-ослонци кровне конструкције,

-међуспратна конструкција,

-ослонци међуспратне конструкције,

-темељи.

( Видети слике бр. 66 и 68.)

IБД-2-2.5. ПОЗИЦИОНИРАЊЕ МЕЂУСПРАТНИХ

АБ КОНСТРУКЦИЈА

Међуспратна армирано-бетонска конструкција у на-челу може да се ослања:

- у једном правцу,

- у два првца.

IБД-2-2.5.1. ОСЛАЊАЊЕ МК У ЈЕДНОМ ПРАВЦУ

У колико је ослањање у једном правцу, то значи да се са једног до другог ослоног места арматура поставља, по правилу, у правцу најкраћег распона између ослоних елемената конструкције. У том сми-

слу кажемо да је ослањање у једном правцу.

Поред ослањања међуспратних конструкција према горње изнетим образложењима у зградарству се често јављају препусти који се ослањају само са једне стране. Назив овакве конструкције плоче или греде јесте конзола(конзолни препуст). Конзолне конструкције укљештене су односно круто ослоње-не на једној страни како би могле да прихвате моменте савијања.

(Видети цртеже на слици бр.69.)

IБД-2-2.5.2. ОСЛАЊАЊЕ МК У ДВА ПРАВЦ

КРСТАТЕ ПЛОЧЕ

У колико је плоча ослоњена у два правца, што се у пракси зове крстасто армирана плоча, то значи да се међуспратна конструкција ослања у два правца међу собом под правим углом. У том случају је и армирање плоче у два унакрсна правца који су међусобно под правим углом. Услови за крстато

Слика бр.68. Хијерархија коју користимо прилком ана-лизе конструктивног склопа. Поступак хи-јерехије и редослед обележавања еле-мената склопа је и редослед преношења оптерећења.

Слика бр.69. Скице ослањања МК од армираног бетона и усвојени начини обележавања.

армирање у геометријском смислу односе се на међусобан однос страница међуспратне конструкције која је по правилу правоугаоногОднос страница мора да се креће у распону 1:1 1:1,5.

IБД-2-2.6.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПОЗИЦИЈА, НУМЕРИСАЊЕ

ПОЗИЦИЈА, СХЕМАТСКИ ПРИКАЗИ

У графичкој документацији ( пројесе обележавају:

- међу-спратне конструкције- ребра за ојачање и укрућење- греде, - стубови, - темељи.

Хоризонтални и вертикални серклажи као и надпро-зорници и надвратници се НЕ ОБЕЛЕЖАВЈУ

IБД-2-2.6.1. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОНСТРУКЦИЈА (

Приликом уписивања позиција поштују се следећа правила:

- На основи цртежа основе зиције МК изнад те основе. То значи да у основи приземља уписујемо позиције првог спрата.

- Међуспратној конструкцијимора се дефинисати гоналом повезујемо две тачке правоугаоникаМК на дијагонално супротним странама.

- Свака МК мора имати ознаку којом се обележава правац ослањања (правац како се постављају шипке арматутре). Помоћу ових ознака на увиду нам је и начин ослањања таванице: у једном правцу или у два правца ( крстата плоча)

- Свака МК мора се означити и нумеричкиИз нумеричке ознаке позиције информишемо се о спрату на којем је поознаци у пројекту конструкције.пример, ознака POS + 305 трећем спрату што је означено првим бројем. Друга два бројна места остављена су да се упише бројна ознака плоче из статичког прорачуна. Предпостављдвоцифрен број да би се означиле све позиције на једном спрату. У овом случају то је плоча бр.5 на трећем спрату. Варијабилни део је ознака спрата, док се број позицијплоче не мења обзиром да се по правилу

37

армирање у геометријском смислу односе се на међусобан однос страница међуспратне констру-кције која је по правилу правоугаоног облика. Однос страница мора да се креће у распону 1:1 –

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПОЗИЦИЈА, НУМЕРИСАЊЕ

ПОЗИЦИЈА, СХЕМАТСКИ ПРИКАЗИ

У графичкој документацији ( пројекту ) позицијама

спратне конструкције, укрућење,

Хоризонтални и вертикални серклажи као и зорници и надвратници се НЕ ОБЕЛЕЖАВЈУ.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ МЕЂУСПРАТНИХ КОНСТРУКЦИЈА (ПЛОЧА)

ција поштују се следећа

основе означавају се по-зиције МК изнад те основе. То значи да у

уписујемо позиције првог

еђуспратној конструкцији коју означавамо дефинисати облик и зато дија-

гоналом повезујемо две тачке правоугаоника супротним странама.

Свака МК мора имати ознаку којом се обе-лежава правац ослањања (правац како се постављају шипке арматутре). Помоћу ових ознака на увиду нам је и начин ослањања таванице: у једном правцу или у два правца

е означити и нумерички. позиције информишемо

на којем је позиција и њеној ознаци у пројекту конструкције. Тако, на

+ 305 значи да je MК на трећем спрату што је означено првим бро-јем. Друга два бројна места остављена су да се упише бројна ознака плоче из статичког

Предпоставља се да је довољан двоцифрен број да би се означиле све позиције на једном спрату. У овом случају то

ем спрату. Варијабилни док се број позиције

обзиром да се по правилу

Слика бр.70. Означавање међуспратних конструкција на примеру конструктивног склопа од носивих зидова.(Носачи су конструктивни зидови).

Слика бр. 71 Обележавање МК на примеру скелетног конструктивног склопа.

међуспратних конструкција на примеру конструктивног склопа од но-сивих зидова.(Носачи су конструктивни

МК на примеру скелетног конструктивног склопа.

38

једна изнад друге налазе међуспратне ко-нструкције истих карактеристика. Плоче истих карактеристика једнаке су по следећим параметрима: начин ослањања, типу ( пуна плоча, плоча ојачана ребрима...) дебљини, начину армирања. (Видети слике бр. 70, 71, 72. )

IБД-2-2.6.1. ГРЕДЕ И РЕБРА

Слично се означавају греде односно ребра. Поред ознаке GR често се уписују и ди-мензије греде, прво ширина b па потом ви-сина h.

IБД-2-2.6.3. СТУБОВИ

Стубови се означавају словном ознаком S и бројем, спрат на којем се стуб налази не означава се али се уписују димензије стуба. Сви стубови означени истим бројем имају исте димензије и прихватају иста опте-рећења.

IБД-2-2.6.4. ТЕМЕЉИ

Темељи се означавају сличним поступком али ће информација о томе уследити у блоку предавања посвећеном оснивању зграда.

IБД-2-2.6.5. АРМИРАНО БЕТОНСКА СТЕПЕНИШТА

Степенишне АБ конструкције означавају се и позиционирају у пројекту. О томе ће усле-дити информација у делу посвећеном ко-нструкцијама армирано бетонских степе-ништа.

IБД-2-2.7. ИЗВОРИ:

- Правилник за Бетон и армирани бетон (БАБ),(1991), Друго издање, Београд.

- Практикум-скрипта из Бетонских конструкција, Архитектонски факултет, Београд.

- Таванице, скице са предавања, Грађевински фа-култет, Београд.

Слика бр.72. Скица са правилном номенклатуром по-зиција према спратности. Приземна ета-жа отпочиње од броја 01, надземне од првог спрата са бројем +101, подземне етаже од броја -101.

39

IБД-3. ЗАКЉУЧАК УЗ ПРВИ БЛОК

ПРЕДАВАЊА

Основно што би требало да се усвоји из претходних излагања јесте да се грађевинске конструкције могу решавати на различите начине али је увек потребно изабрати најједноставнији систем који је истовремено и економски оправдан, што по-дразумева и његову лаку изводљивост као и лакоћу у његовом одржавању.

Претходно је потребно подробно проучити ра-зличите врсте конструктивних склопова. Ово се односи и на материјале од којих се основна ко-нструкција изводи, пре свега треба познавати особине тих материјала. Такође, важно је разумети начине како се статички утицаји прихватају, како се врши прерасподела тих утицаја на елементе конструкције.

Основна подела на линијске и површинске носаче као и подела линијских носача на гредне, оквирне и лучне носаче помажу нам да донесемо правилне одлуке о избору најцелисходнијег конструктивног система у конкретном случају.

Избор начина извођења мора се определити у самом почетку обзиром да се техничка доку-ментација припрема у складу са изабраним начи-ном извођења. У савременом грађевинарству те-нденција је да се што више примењују инду-стријски, готови производи и да се на градилишту уграђују или монолитизују. Слично томе, инду-стријска или префабрикована и полупре-фабрикована градња склопа зграде налази своју примену посебно након другог светског рата.

Најчешћи склопови у грађевинској продукцији су скелетни системи и системи носивих зидова. Код скелетних система у нашој пракси преовлађују армирано бетонске скелетне конструкције. Неопходно је детаљније се упознати са особинама ова два конструктивна склопа као и начином

њиховог позиционирања.

IБД-4. APPENDIX

Одувек је кроз историју грађења и грађевинских конструкција био изазов као премостити, савладати распон, како смело обликовати конструкцију и како постићи велике висине грађевина. Градитељи су пробали разна решења и од различитих матери-јала, махом су то били дрво, камен и опека. Ко-ришћени су гредни ситеми, лучни системи, сводне конструкције, куполе и различити мешовити ко-нструктивни системи.

APPENDIX

ИЗ ИСТОРИЈЕ АРХИТЕКТУРЕ

Слика бр.73. Храм Атине Партенос на атинском Акропољу је пример грађевине која до данас плени префињеним пропорцијама. Конструкција је архитравна, материјал племенити камен, мермер.(440 г.пне)

Слика бр.74. Купола римског Пантеона. Пречник ку-поле је 43 метара и представља како уметничко тако и грађевинско саврше-нство. Изведено од камена. (125.гне.)

40

Великим силама које су се јављале у конс-трукцијама супротстављани су ослонци својим ве-ликим масама. Ослонци су се, на примеру готских катедрала, супротстављали значајним косим сила-ма од сводова и лукова па су називани контра-форима и бивали су ојачани потпорним луковима. (Слика бр.77 .)

Уобичајени начин за савладавање распона је системом који се назива архитравни што је у сушти-ни систем хоризонталних греда које подупиру вертикални стубови. Међутим, коришћене су и лу-чне конструкције. Низ стубова који носе греде назива се колонада, док низ стубова који носи лукове зовемо аркада. Сви ови системи, без обзи-ра на геометрију су у суштини линијски системи. ( Слике бр.73 и 76. )

Такође су нарочито у источним културама истра-живане и могућности сводних конструкција. Тако се јављају полуобличасти сводови који могу бити са или без надвишења. Ослањање сводова је на носе-ће зидове који су због великих косих отпора мора-ли бити изузетне дебљине. Сам врх мајсторства и умећа односи се на конструисање купола. Сводне конструкције и конструкције купола прихватају оптерећење целом својом површином (Слике бр.74 и 75 .)

Тако разликујемо два основна система према томе на који начин изведена конструкција носи сопстве-ни терет и остала оптерећења. На основу тога извршена је и подела на линијске носаче и на површинске носаче. Ова подела која важи и данас установљена је пре више миленијума.

Слика бр.75. Сводне и куполне конструкције Аја Софије (AgiaSofia) саграђене као

православни храм, потом претворена у мошеју, а данас је музеј. Константи-нопољ, Истанбул или Цариград. Пречник куполе је 32 м. (532.гне). Архитекте Артемије и Исидор.

Слика бр. 76. Романичке катедрале са лучним носа-чима полукружног пречника. Плафон је дрвени, каратаван.

41

Слика бр.77- на десној половини листа.→

Готска катедрала са преломљеним луковима и сводно засведеним травејима. На доњој слици на цртежу пре-сека виде се контрафори и потпорни луци – констру-ктивни елементи који су подупирали лукове и сводове здања храма .Ова епоха сматра се за једну од најсме-лијих и најреволуционарнијих у историји градитељства. У суштини је блиска скелетном систему. ( 1211 +80 г.не) Слика бр.78

Консолни препуст (конзолна греда) придржава констру-кцију балкона. Пример из Боке Которске, место Прчањ.↑

IIБ


ФУНДИРАЊЕ , ОСНИВАЊЕ ОДНОСНО ТЕМЕЉЕЊЕ

ЗГРАДА

СТРАНА

(42-53)

IIБ-1 ПРВИ ОДЕЉАК (42-44) IIБ-1.0. ОПШТИ ПОЈМОВИ 42 IIБ-1.1. ВРСТЕ ТЛА ..................................................................................... 42 IIБ-1.2. ВРСТЕ ТЕМЕЉА .............................................................................. 42

IIБ-1.3. IIБ-1.4.

АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА ................................................................. ПОЈМОВИ ВЕЗАНИ ЗА ПОНАШАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ТЛА................

43 44

IIБ-2


(44-48)

IIБ-2.0. ПЛИТКА ФУНДИРАЊА 44-45 IIБ-2.1. ТРАКАСТИ ТЕМЕЉИ ....................................................................... 45-46 IIБ-2.2. ТЕМЕЉИ САМЦИ ............................................................................ 46 IIБ-2.3. ТЕМЕЉНЕ ПЛОЧЕ .......................................................................... 46 IIБ-2.4. ОБЛИЦИ ПОПРЕЧНОГ ПРЕСЕКА ТЕМЕЉА ........................................ 47 IIБ-2.5. IIБ-2.5.1.

МАТЕРИЈАЛИ ОД КОЈИХ СЕ ТЕМЕЉИ ИЗВОДЕ ................................ УГЛОВИ РАСПРОСТИРАЊА ОПТЕРЕЋЕЊА .....................................

47-48 48

IIБ-3


(48-50)

IIБ-3.0 ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ТЕМЕЉЕЊА 48 IIБ-3.1. ИЗВОЂЕЊЕ ТЕМЕЉА НОВЕ ЗГРАДЕ КОЈА СЕ УГРАЂУЈЕ ИЗМЕЂУ

ЈЕДНОГ ИЛИ ДВА СУСЕДА ..............................................................

48-49 IIБ-3. 2 ДИЛАТИРАЊЕ ТЕМЕЉА .................................................................. 49 IIБ-3.3 КАСКАДЕ ........................................................................................ 50

IIБ-3.0.1 ОЗНАЧАВАЊЕ ТЕМЕЉА НА ЦРТЕЖИМА И У ПРОРАЧУНИМА ............ 50 IIБ-4 IIБ-4.0

ЧЕТВРТИ ОДЕЉАК ДУБОКА ФУНДИРАЊА

(50-52)

IIБ-4.1 IIБ-4.2.

ОПШТА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА .......................................................... ПОДЕЛА ШИПОВА ..........................................................................

50 51

IIБ-5

ЗАКЉУЧАК .................................................................................... 52

IIБ-6 ИЗВОРИ .......................................................................................... 53

42

II Б

ФУНДИРАЊЕ, ОСНИВАЊЕ ОДНОСНО

ТЕМЕЉЕЊЕ ЗГРАДА

IIБ-1. ПРВИ ОДЕЉАК

IIБ-1.0. ОПШТИ ПОЈМОВИ

Фундирање, оснивање или темељење зграда је поступак који се спроводи како би се сва опте-рећења од надземних и подземних етажа и других утицаја на зграду пренела на тло. Поступак подра-зумева и потребне прорачуне којима се одређују: начин фундирања, врсте темеља, димензије темеља. Темељи треба тако пројектовати и извести да зграда у целини остане стабилна при дејству вертикалних оптерећења, земљотреса и ветра. Такође, неопходно је испројектовати и технолошке поступке уз чију примену су изведени темељи у потпуности заптивени у односу на влагу и дејства подземних вода.

-ОСНОВНИ ПОЈМОВИ који се односе на фундирање су:

1.врсте тла

2.врсте темеља.

IIБ-1-1.ВРСТЕ ТЛА

Према геомеханичким, физичким, хемијским и др-угим особинама, усвојена је подела грађевинског земљишта на три групе:

IIБ-1-1.1. Прву групу чини тло које називамо здра-вица. Ту групу чине трошне стене. Код здравице је завршен геоисторијски процес. Под-групе ове врсте тла су следеће:

а) не везана тла (шљунак, камен, смеше),

б) везана тла (глина, глинаста прашина, иловача и мешавине са невезаним тлом),

ц) органска тла ( тресет, муљ ).

IIБ-1-1.1.1.2. Другу групу чине СТЕНЕ (чврсто стење).

IIБ-1-1.1.1.3. Трећу групу чине НАСУТА ТЛА - тло које је настало насипањем или испирањем. Насута тла можемо поделити на:

а) растресит насип - подразумева било какав састав,

43

б) збијени насип - не везане или везане врсте

( шут,шљака,остаци руда.)

IIБ-1-2. ВРСТЕ ТЕМЕЉА

Начин фундирања зависи од неколико фактора. Након испитивања тла усваја се један од два основна начина темељења :

а) плитко или,

б) дубоко.

Поред претходно наведене основне поделе, темељи се разликују и по следећим особинама:

- по облику попречног пресека,

- по материјалу од којега су направљени,

-по начину преношења оптерећења,

- по конструктивном склопу.

IIБ-1-3. АНАЛИЗА ОПТЕРЕЋЕЊА

Поред испитивања тла и његове носивости, код поступка срачунавања темеља веома је битно урадити анализу оптерећења. Анализа оптерећења састоји се из две компоненете:

-СТАЛНА ОПТЕРЕЋЕЊА чине:

1. сопствена тежина зграде,

2. стално делујући притисци земље,

3. оптерећење земље,

4. притисци воде ( подземни водотокови ).

-ПОКРЕТНА ОПТЕРЕЋЕЊА узрокована су дејством спољашњих сила и обухватају:

1. повремене притиске земље,

2. повремене притиске воде,

3. повремене притиске леда.

Поред ових оптерећења узима се у обзир као повремено оптерећење утицај силе ветра. Утицај ветра није сталан али извесно је да постоји па се узима као повремено оптерећење које стално наступа .

-Постоје и оптерећења која настају само за време градње.

44

IIБ-1-4.

ПОЈМОВИ ВЕЗАНИ ЗА ПОНАШАЊЕ ГРАЂЕВИ-

НСКОГ ТЛА

Укупну тежину и све друге утицаје који делују на зграду амортизује тло. Како је на почетку истакнуто, тло није на свим местима једнако ни по структури, ни по носивости ни по другим важним особинама. Различите врсте тла се различито понашају под оптерећењем. У зависности од тога, тло се различито понаша у односу на следеће карактеристике:

- стишљивост,

- чврстоћа на смицање.

Основна особина тла је СЛЕГАЊЕ односно стишљивост. Слегање настаје услед вертикалног оптерећења. Код невезаног тла долози до скоро потпуног слегања у току градње. Код везаних тла постоји способност мењања облика зрнасте структуре.

Треба знати да тло врши притисак на стопу темеља као што то врши и вода под притиском.

У вези тла напомињемо и следеће појмове који се неће детаљније разматрати већ ће само бити наведени:

-лом земљишта,

-превртање,

-клизање.

IIБ-2. ДРУГИ ОДЕЉАК

IIБ-2.0.ПЛИТКА ФУНДИРАЊА

Плитка фундирања су она код којих у површини стопе преносимо косе, централне и ексцентричне силе.

Општи услови је да дно стопе буде испод тачке смрзавања-што је према прописима испод минимума од 80 цм. Од овог правила може се одступити у следећим случајевима:

а) када су зграде мањег значаја (привре-мени карактер, помоћне зграде),

б) код фундирања на чврстој стени.

(Слика бр. 79)

Плитка фундирања су уобичајени поступак код ста-нбене изградње, изградње производних хала,

Слика бр.79. Фундирањa на стени (D), на процедном тлу (H)и на добро носивом тлу (E).

Слика бр. 80. Широки откоп и скидање нанoсa са те-рена до стабилних слојева- својеврсна замена тла.

Слика бр. 81. Изглед темељних трака испод скелетне конструкције

Слика бр.82. Изглед темељних трака испод носећих зидова

45

изградње других зграда различите намене: спорт, куллтура, здравствене установе, јавне зграде и друго. Плитка фундирања су примењива уколико геомеханички елаборат утврди довољну носивост тла непосредно испод терена на којем је планирана изградња зграде.

У случајевима када је површински слој терена нестабилан, дакле када нема способност ношења, потребно је извршити замену постојећег тла. Поступак се састоји из две фазе. У првој фази уклања се неносиви слој док се не пронађе стабилно тло. У другој фази терен се додатно насипа дробином у више слојева који се добро уваљају и збију. На овај начин, када је то неопходно, може се постићи задовољавајућа

носивост.( Овај поступак, на пример, спроводи се када

је терен настао од наноса муљевитог земљишта и слично. Скидањем овога слоја до здравице, те

насипањем дробине врши се овај поступак.)

(Слика бр.80)

Друга важна особина везана за извођење темеља везана је за присуство подземних вода и влаге у њему. То је посебна област у вези које ће се детаљније дати информација у следећем блоку предавања.

Темељи су постројења зграде у земљи и они својим обликом и конструкцијом морају да прате њен конструктивни склоп. У зависности од услова фундирања који су везани за особине тла и фактора узрокованих дејством подземних вода, потом у зависности од конструктивног склопа зграде и интензитета вертикалних оптерећења која темељи прихватају установљено је неколико подела темеља.

Основна подела темеља је по облику, тако да ра-зликујемо:

1. тракастe темељe,

2. темељe самцe,

3. темељне плоче.

Ова подела, било би правилније ако би се могла везати за начине темељења него што се везује за облик темеља.

IIБ-2.1. ТРАКАСТИ ТЕМЕЉИ

Темељне траке или тракасти темељи су вероватно најчешће коришћени начин темељења. Основна особина овога начина фундирања је да конти-нуално, спољашњим обимом зграде као и у осо-винама унутрашњих конструктивних праваца

Слика бр.83. ↑

Тракасти темељи без проширења стопе. Користе се за фундирање помоћних згра-да и привремених објеката. Слика бр. 84. ↑

Тракасти темељи правоугаоног пресека за фундирање станбених и сличних згра-да, уобичајеног пресека 60/40 цм, зову се и БЛАНКЕТЕ. Од неармираног бетона.

Слика бр. 85. Изглед темељних стопа темеља самаца повезаних темљним гредама. ↑

Слика бр.86. ↑

Ошаловане темељне греде са поставље-ном арматуром непосредно пре пуњења оплате бетоном.

изводимо непрекинуте темељне тракетраке су погодне за сва три основна типа конструктивних система: класични ( масивнимешовити али су суштински везани за систем, систем носивих зидова.83 .)

IIБ-2.2. ТЕМЕЉИ САМЦИ

Фундирања код којих се пројектују и изводе темељи самци уско су везана за скелетни конструктивни систем. Концентрисана оптерећења која се своде са греда на стубове потом наа са ње на темељ самац одговарају логици скелетног система. Први услов јесте да је растер скелетног система довољно комотан како темељне стопе не би биле превише близу јер би у случају осовинских растојања целисходније билпредвидети темељне траке. Најчешће се примењују код хала, хотела, јавних зграда где је могуће применити више пута поновљен исти растер. (Слика бр. 85.)

Оснивање на темељним стопама подразумева и неопходна укрућења у подужном и попречном смислу. Укрућења се постижу ма. Темељне греде се димензионишу статичким прорачуном. Увек се постављају изнад круне темељне плоче. (Слика бр.86. )

IIБ-2.3. ТЕМЕЉНЕ ПЛОЧЕ

Оснивање на темељним плочама је такође уобичајени систем. Користи сетехнолошки сложеније зграде веће станбене зграде, хотеле, јавне зграде. Конструктивни системи који се ослањатемељну плочу у начелу су скелетни Ређе срећемо овакав начин темељења код класично зиданих зграда. Темељна плоча изводи се од армираног бетона. Дебљина плје од 30-50 цм. Темељење на плочи по правилу се увек користи код зграда где су пројектоване подземне етаже у функцији гаража и сличннамена. Темељна плоча је начин да се обезбеди потпуно и континуално заптивање подземних делова зграда у циљу заштите од дејстава влаге и подземних вода. Из тог разлогазвана КАДА или ЧАША како би сентинуална повезаност хоризонталних и вертикалних заптивних слојева.

(Слике бр.87, 88, 89, 90.)

Стубови који се ослањају на темељне плоче могу бити повезани темељним гредама или ослоњени на

46

непрекинуте темељне траке. Темељне траке су погодне за сва три основна типа констру-

масивни), скелетни и мешовити али су суштински везани за масивни систем, систем носивих зидова. ( Слике бр. 71, 82,

код којих се пројектују и изводе везана за скелетни констру-

Концентрисана оптерећења која се потом на темељну круну

одговарају логици скеле-Први услов јесте да је растер скеле-

тног система довољно комотан како темељне стопе не би биле превише близу јер би у случају малих

целисходније било темељне траке. Најчешће се примењују

код хала, хотела, јавних зграда где је могуће применити више пута поновљен исти растер.

Оснивање на темељним стопама подразумева и неопходна укрућења у подужном и попречном смислу. Укрућења се постижу темељним греда-

. Темељне греде се димензионишу статичким прорачуном. Увек се постављају изнад круне теме-

Оснивање на темељним плочама је такође . Користи се за технички и

е као на пример за веће станбене зграде, хотеле, јавне зграде.

који се ослањају на келетни или мешовити.

Ређе срећемо овакав начин темељења код зграда. Темељна плоча изводи се

од армираног бетона. Дебљина плочастих темеља 50 цм. Темељење на плочи по правилу се

увек користи код зграда где су пројектоване подземне етаже у функцији гаража и сличних

. Темељна плоча је начин да се обезбеди потпуно и континуално заптивање подземних

у циљу заштите од дејстава влаге и подземних вода. Из тог разлога изводи се тако-

ако би се обезбедила ко-повезаност хоризонталних и вертика-

Стубови који се ослањају на темељне плоче могу бити повезани темељним гредама или ослоњени на

Слика бр.87. Израда темељне плочду П+4+Пот. Конструкција је АБ скелет.Ооквирна конструкција. Видети сликбр.88 и 89. Темељна плоча је дебљине цм. У примеру на слици темељне греде су са горње стране темељне плоче па је потребно додатно израдити подну плочу.

Слика бр.88.

Слика бр.89.

Слика бр.90. Темељне плоче без темељних греда , печуркасте темељне плоче

Израда темељне плоче за станбену зтра-+Пот. Конструкција је АБ скелет.

Ооквирна конструкција. Видети слике . Темељна плоча је дебљине 40

цм. У примеру на слици темељне греде су стране темељне плоче па је

потребно додатно израдити подну плочу.

Темељне плоче без темељних греда , печуркасте темељне плоче. ↓

47

темељну плочу непосредно односно преко јастука-обрнутог капитела.

( Слика бр.90, 91 )

IIБ-2.4.ОБЛИЦИ ПОПРЕЧНОГ ПРЕСЕКА ТЕМЕЉА

Ова подела односи се на све начине фундирања. Основни облик темеља је правоугаони и зове се често бланкета . Бланкете се користе за оснивање код тракастог начина и то за нижу спратност: п+3 до п+4. Димензија су 50/40 или 60/40 цм, односно у овим оквирима. Правоугаони поптречни пресек темеља имају и темељи самци.

Друга врста попречног пресека јесте облика тра-пеза. Користи се у случајевима када велики део правоугаоног пресека темеља остаје неоптерећен услед начина деловања силе у стопи. Сила у круни стопе врши притисак на тло преко темељне стопе при чему се интензитет притиска неједнако шири у површини попречног пресека темеља. Дно стопе прихвата интензитет силе целом својом површином док се ова површина под одређеним углом смањује према круни. Следећи логику ширења интензитета притиска, настао је трапезни облик пресека теме-ља. Уколико се докаже исплативост оваквог облика попречног пресека може се применити рационални трапезасти пресек и тиме смањити сопствена те-жина темељних конструкција. У случајевима вели-ких вертикалних оптерећења пожељно је анали-зирати рационалност правоугаоног пресека и по потреби усвојити трапезни облик. Код значајних оптерећења, на основу угла који прати ток про-стирања силе, може се уочити да је рачунска ви-сина правогаоне стопе непотребно влика и да се један део пресека може третирати као мртав терет-непотребан, сувишан бетон или други материјал. У том случају облик стопе прилагођава се току пре-ношења оптерећења. Усвојени су углови који прате ток угла под којим се сила преноси у попречном пресеку стопе. Величине углова зависе од врсте ма-теријала од којег су темељи изведени. Такође, од врсте материјала зависи да ли ће ова раци-онализација пресека бити степенаста или коса. У литератури је могуће пронаћи различите вредности углова за различите материјале, али су све те вре-дности приближно исте. IIБ-2.5.

МАТЕРИЈАЛИ ОД КОЈИХ СЕ ТЕМЕЉИ ИЗВОДЕ

Данас се практично избор материјала за извођење темеља свео на армирани и не армирани бетон. Раније се доста користио камен али и опека.

Слика бр.91. Код великог притиска стуба на темељну плочу целисходно је извести коритасто проширење чиме се постиже равно-мернија слика напона у темељној ко-нструкцији.

Слика бр. 92. Темељи израђени од камена, угао ра-спрострањења оптерећења 70°( према П.Крстићу)

Слика бр.93. Темељи израђени од опеке, угао распро-стирања оптерећења 70° (Према П.Крстићу)

48

Одлуку о начину армирања и избору армираних или не армираних темеља препуштамо пројектантима конструкције.

Темељи од камена су данас реткост, као и темељи од опеке, овде их само помињемо уз напомену у којој литератури постоје детаљни цртежи и обра-зложења како и где се они користе.

IIБ-2.5.1.

УГЛОВИ РАСПРОСТИРАЊА ОПТЕРЕЋЕЊА

Према Б.Благојевић

Темељне траке од:

опека, угао ... 50-60°

камена , угао...50-60°

неармираног бетона, угао ... 50-60°

Траке трапезног попречног пресека изведене од неармираног бетона, угао … 40-50°.

Траке трапезног попречног пресека изведене од армираног бетона, угао … 30-40°.

Темељи самци од:

армираног бетона, угао .... 40-50° за степенасте односно .... < 40° за пирамидалне

неармираног бетона, угао ... 50-60°

опека, угао ... 70°

камена, угао .. 60-70°

Према П.Крстић

Темељне траке од:

опека, угао ... 70°

камена, угао...70°

неармираног бетона, угао ...60°

У вези одељака 2.4. и 2.5. и 2.5.1. погледати слике бр. 92, 93, 94, 95, 96.

IIБ-3 ТРЕЋИ ОДЕЉАК

IIБ-3.1. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ТЕМЕЉЕЊА

IIБ-3.1.1.

ИЗВОЂЕЊЕ ТЕМЕЉА НОВЕ ЗГРАДЕ КОЈА СЕ УГРАЂУЈЕ ИЗМЕЂУ ЈЕДНОГ ИЛИ ДВА СУСЕДА

За описане ситуације у наслову спроводе се посе-бне процедуре. Нова зграда поред постојеће сусе-

Слика бр.94. Темељи од не армираног бетона. Угао ра-спростирања оптерећења 50-60°.Према Б.Благојевић.

Слика бр. 95. Тракасти темљи од армираног бетона. Угао распростирања оптерећења < 40° код трапезастих, односно 40-50° код сте-пенастих попречних пресека.

Слика бр.96. Армирано бетонски темељи самци испод стубова.

дне може бити са подрумом или без.откопавање за нову зграду постоји опасност од нарушавања стабилности суседа, поготово ако се ради о трошној згради. Због тога се мора ископ вршити смишљено, стручно и плански.

Основни принцип код нивелисања старог и новог темеља је да се морају изједначити коте дна темеља. Такође, правило је да између суседних зграда постоји разделница-дилатација. Ширина дилатације се код значајнијих габарита рачунати, али углавном задовољава цм. ( Слике бр. 97, 98. )

IIБ-3.1.2. ДИЛАТИРАЊЕ ТЕМЕЉА

Дилатације или разделнице су физичка растојања између конструктивних елеменатагреда. Поред описаног случаја када поред старе градимо нову зграду, разделнице се користе на свим оним местима где постоје различита слегања зграде. На пример, зграда може да се састоји из две целине које су функционално или обликовно повезане, али су им различите спратности. Услед различите спратности различит је и притисак који зграда врши на темеље и тло. На местима где се повезују виши и нижи деоопасности неједнаког слегања те до појаве прслина и пукотина у конструкцији. Због тога и пројектујемо и изводимо дилатације. Оне омогућзграда могу независно да притискују темељно постројење. Такође, код изузетно дугачких зграда може се јавити проблем неједнаког слегања јер ни квалитет тла није свугде исти. Прописи зато налажу израду гео-механичког елабората тла на којем се оснива зграда како би се конструктерима дали сви потребни параметри који се ода од важности су за пројектовање темеља. Дилатације нису везане само за темеље, оне се јављају и код ливених подова, на пример. Слика бр.99 Дилатација код неједнаког оптерећења темељне конструкције. Лево правилно, десно

49

дне може бити са подрумом или без. Када вршимо откопавање за нову зграду постоји опасност од нарушавања стабилности суседа, поготово ако се ради о трошној згради. Због тога се мора ископ вршити смишљено, стручно и плански.

Основни принцип код нивелисања старог и новог у изједначити коте дна

правило је да између суседних дилатација. Ширина

дилатације се код значајнијих габарита мора про-задовољава растојање 3-5

ДИЛАТИРАЊЕ ТЕМЕЉА

Дилатације или разделнице су физичка растојања између конструктивних елемената-зидова, стубова, греда. Поред описаног случаја када поред старе градимо нову зграду, разделнице се користе на свим оним местима где постоје различита слегања граде. На пример, зграда може да се састоји из

две целине које су функционално или обликовно повезане, али су им различите спратности. Услед различите спратности различит је и притисак који зграда врши на темеље и тло. На местима где се

и део зграде долази до опасности неједнаког слегања те до појаве прслина

. Због тога и пројектујемо Оне омогућавају да делови

зграда могу независно да притискују темељно код изузетно дугачких зграда

може се јавити проблем неједнаког слегања јер ни квалитет тла није свугде исти. Прописи зато

механичког елабората тла на којем се оснива зграда како би се конструктерима

који се односе на тло за пројектовање темеља.

Дилатације нису везане само за темеље, оне се ја-вљају и код ливених подова, на пример.

Дилатација код неједнаког оптерећења темељне , десно неправилно

Слика бр.97. Извођење темеља суседних зграда када су они на различитим дубинама. скице које показују погрешан начин а десно скице које приказују исправан начин. Преузето изАрхитектонске конструкције 1

Слика бр.98.Утицај блиских темеља ма Б.Благојевић.

Слика бр. 100.

У случају подељене плоче

звођење темеља суседних зграда када су они на различитим дубинама. Лево су скице које показују погрешан начин а

које приказују исправан начин. Преузето из: Крстић Петар Архитектонске конструкције 1.

тицај блиских темеља пре-

У случају подељене плоче.

50

IIБ-3.1.3. КАСКАДЕ

Чест је случај да се оснивање зграде врши на тере-ну који је мање или више стрм. Рационалан и пра-ктичан разлог је да у таквим случајевима немамо исту дубину дна темеља испод целе површине ос-нове зграде. Зато вршимо каскадирање темеља прилагођавајући се нагибу терена. Правила за извођење и пројектовање каскада су једноставна и приказана су на цртежу. ( Слика бр.101 , 102. )

IIБ-3.2. ОЗНАЧАВАЊЕ ТЕМЕЉА НА ЦРТЕЖИМА И У ПРОРАЧУНИМА

Темељи се означавају словимa, бројевима и диме-нзијама.

Темељ тракасти ТТ 1 ...

Темељ смац ТС1...

Темељна греда ТГ1...( контра греда)

Темељна плоча ТП ...

Сви темељи који имају исте геометријске кара-ктеристике, који су на истој дубини фундирања, који су армирани на исти начин и који носе исто оптерећељње означавају се једнаким ознакама. Слично као код позиционирања међу-спратних конструкција ове ознаке служе да би се лакше сна-шли приликом читања података из пројекта ко-нструкције и главног архитектонско-грађевинског пројекта.

IIБ-4. ЧЕТВРТИ ОДЕЉАК

IIБ-4.1. ДУБОКА ФУНДИРАЊА

Код земљишта које није у стању да непосредно прихвати оптерећења од зграде (како сопствену тежину тако и корисна оптерећења али и сеизмичке и друге утицаје) прибегава се специфи-чним решењима. То су дубoка фундирања или дру-гачије названа фундирања на шиповима. Сушти-нски, ови веома захтевни конструктивни и изво-ђачки начини темељења засновани су на принципу преношења оптерећења на стабилно тло које се проналази на великој дубини у односу на уоби-чајене дубине фундирања. Помоћу шипова врши се посредовање између зграде и стабилног тла.

Према врсти шипова разликујемо три случаја:

- Фундирање на стојећим шиповима- принцип преношења оптерећења на носиве слојеве тла који леже дубље.

Слика бр.101. Скица за пројектовање темеља када је терен у паду– кaскаде.

Слика бр.102. Скица правилног пројектовања темељних каскада. Каскада (К) висина темеља (h) , K: h =min 2:1

Слика бр.103. Пројекат темеља за производну халу у приказаном примеру ( видети сл.бр. 80, 81, 84, 85) састоји се из темља самаца увезаних темељним гредама и из темељних трака.

51

- Фундирање на лебдећим - пливајућим шиповима- оптерећење се не преноси непосредно на носиво тло већ на слојеве који могу да се сабију.

- Фундирање на тонућим бунарима

IIБ-4.2. ПОДЕЛА ШИПОВА

а) Према начину извођења:

-готови шипови, -изведени на лицу места, -мешовита врста изведена из претходне две.

б) Према начину увођења оптерећења шипова у грађевинско земљиште:

-притиснути шипови - трења имају малу улогу, -фрикциони шипови - преносе оптерећења прете-жно трењем омотача шипа на носиве слојеве.

ц) Према материјалу од којих су изведени: - бетонски, - армирано-бетонски, - од преднапрегнутог бетона, - челични, - дрвени.

д) Према напрезању:

- аксијално напрегнути, - напрегнути на савијање, - напрегнути и аксијално и на савијање.

е) Према дејству на околно тло: посматра се шта се дешава са тлом после дејства шипова - у том смислу тло може бити: сабијено, истиснуто, растре-шено. Генерално, у статичком смислу, шип се посматра као зглобни штап али у извесној мери преноси моменте и попречне силе.

НОСИВОСТ ШИПОВА ЗАВИСИ ОД:

- врсте тла и његових карактеристика, - облика шипа и површине попречног пресека, - материјала од којих су шипови изведени, - састава површинског омотача, - положаја шипа и размак између шипова као и начина укопавања у тло.

Општи преглед који се односи на дубока фундира-ња дат је само информативно, материја из ове области је сложена и проучава се на посебним предметима.

Слика бр.104. Откопани Франки шипови.

52

IIБ-5. ЗАКЉУЧАК

Фундирање, односно оснивање зграда је посебна инжењерска област. За наставни предмет згра-дарство важно је располагати са основним знањима. Потребно је разликовати дубока од плитких фундирања. Такође, корисно је знати од чега све зависи какву ћемо врсту, конструкцију и облик темеља пројектовати у задатом случају. Конструкција темељне субструктуре зависи од општег конструкцијског склопа зграде, од геомеханичког елабората, од услова заштите од подземних и других вода које врше хидростатички притисак на укопане делове зграде.

Подела темеља извршена је према: врсти ма-теријала од којих се израђују, према облику попречног пресека, према начину темељења.

Материјали за темеље : камен, опека, не армирани и армирани бетон.

Облици попречног пресека темеља могу бити: правоугаони, трапезасти и каскадни-степенасти.

Начини оснивања су: континуалне темељне траке, темељни самаци и темељне плоче.

Посебно је важно испоштовати услов минималне дубине фундирања у одређеној климатској и географској зони. У нашим климатским условима ( брдско-планинска регија) захтева се минимум 80 цм. Дубина фундирања рачуна се од коте уређеног терена. Дубина плитких фундирања зависи од тачке смрзавања тла. Услов је да дно темељне стопе буде испод тачке смрзавања тла.

У ситуацијама фундирања на стрмом терену облик конструкције темеља прати попречни пресек зграде па су делови темељне конструкцује на различитим дубинама, решени као каскаде. Потребно је испо-штовати прописе за извођење каскада темеља.

Такође, када је темељ нове зграде поред темеља постојећег објекта, потребно је правилно изниве-лисати дубине фундирања.

У случају различитог притиска појединих делова зграде на темељно постројење морају се извести дилатације.

Дубока фундирања изводе се у случајевима када смо принуђени да зграду не ослањамо непосредно на тло услед његове слабе носивости већ се осла-њање врши посредно преко шипова који преносе терет на носиво тло.

Слика бр.105-a. Плитко фундирање, темељне траке, згра-да без подрума, заптивање, хидроизола-ција, од влаге.

Слика бр. 105-b.

Плитко фундирање, темељне траке, згра-да са подрумом, заптивање (хидроизо-

лација) од влаге.

53

IIБ-6. ИЗВОРИ

- Благојевић, Биљана (1994) Грађевинске ко-нструкције за 1,2,3 разред грађевинске школе, Завод за учбенике и наставна средства, Београд

- Крстић, Петар (1986)Архитектонске конструкције 1, 2, Грађевинска књига, Београд

- Martin, Mittag (2000) Грађевинске конструкције, Грађевинска књига , Београд 2000

- Фурунджић (1978) Примена прописа у грађе-винарству, часопис Изградња, Београд бр.6/78

IIIБ

ТРЕЋИ БЛОК ПРЕДАВАЊА

ЗАПТИВАЊЕ ПОДЗЕМНИХ ДЕЛОВА ЗГРАДE

(54-74)

IIIБ-1 ПРВИ ОДЕЉАК (54-56) IIIБ-1.0 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ 54

IIIБ-1.1 ПОЈАМ ЗАПТИВАЊЕ ....................................................................... 54 IIIБ-1.2 ДВА ОСНОВНА ДЕЈСТВА ВОДЕ НА УКОПАНЕ ДЕЛОВЕ ЗГРАДЕ ......... 54 IIIБ-1.3 ХИДРОЛОШКИ ПОЈМОВИ ............................................................... 55 IIIБ-1.4 ВРСТЕ ЗЕМЉИШТА ......................................................................... 55-56

IIIБ-2 IIIБ-2.0


ЗАПТИВНИ МАТЕРИЈАЛИ

(56-59)

IIIБ-2.1 СИСТЕМИ ЗАПТИВАЊА .................................................................. 56

IIIБ-2.2 ОСНОВНА ПОДЕЛА ЗАПТИВНИХ МАТЕРИЈАЛА ................................ 56-57 IIIБ-2.3 УГЉОВОДОНИЧНИ МАТЕРИЈАЛИ .................................................... 57 IIIБ-2.4 СИНТЕТИЧКИ ХИДРОИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ ........................... 58

IIIБ-2.5 НЕОРГАНСКИ ХИДРОИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ ........................... 58 IIIБ-2.6 ВИШЕСЛОЈНЕ ХИДРОИЗОЛАЦИЈЕ ................................................... 58-59 IIIБ-3

IIIБ-3.0.


ПРИМЕНА ЗАПТИВНИХ МАТЕРИЈАЛА

(59-61)

IIIБ-3.1. ЗАПТИВАЊА ОД ВЛАГЕ– ОПШТЕ. ................................................... 59 IIIБ-3.2. ЗАПТИВАЊЕ ОД ПРОЦЕДНЕ ВОДЕ .................................................. 59-60 IIIБ-3.3.

IIIБ-3.3.1. IIIБ-3.3.2.

IIIБ-3.3.3..

ЗАПТИВАЊЕ ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ ........................................

ДЕЈСТВО ХИДРОСТАТИЧКОГ ПРИТИСКА СПОЉА ............................

. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗАПТИВАЊА ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ СА СПОЉАШЊЕ СТРАНЕ ОД ТРАКА И УГЉОВОДОНИЧНИХ

ПРОИЗВОДА ................................................................................... ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ПРЕМА ДУБИНИ .............................................

60

60

60-61 61

IIIБ-4

IIIБ-4.0


ИЗВОЂЕЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗАПТИВАЊА

(61-66)

IIIБ-4.1. ОПШТИ ПРИНЦИПИ ИЗВОЂЕЊА ЗАПТИВНИХ СЛОЈЕВА ................... 61-62 IIIБ-4.2.

IIIБ-4.2.1.

ИЗОЛАЦИЈА ОД ВЛАГЕ ( КАПИЛАРНЕ ВЛАГЕ) И ВОДЕ КОЈА НИЈЕ

ПОД ПРИТИСКОМ ........................................................................... КАПИЛАРНО ПЕЊАЊЕ ВЛАГЕ КРОЗ БЕТОН ....................................

62-63 63

IIIБ-4.3. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗАПТИВАЊА ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ ........... 64-66 IIIБ-4.4. ЗАПТИВАЊЕ СА УНУТРАШЊЕ СТРАНЕ ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ

БИТУМЕНСКИМ МАТЕРИЈАЛИМА .....................................................

66 IIIБ-5.

ПЕТИ ОДЕЉАК

IIIБ-5.1. СИСТЕМИ ДРЕНАЖЕ ....................................................................... 66-67 IIIБ-6

ШЕСТИ ОДЕЉАК

IIIБ-6.1. ИЗВОЂЕЊЕ ЗАШТИТЕ ЗАПТИВНИХ СЛОЈЕВА .................................. 67

IIIБ-7

СЕДМИ ОДЕЉАК

IIIБ-7.1. СТАРИЈИ НАЧИНИ ИЗВОЂЕЊА ЗАПТИВАЊА ................................... 69-70 IIIБ-8.

ОСМИ ОДЕЉАК

IIIБ-8.1 НОВИЈЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ЗАПТИВАЊА ............................................... 70-72 IIIБ-9.

РЕЗИМЕ ..........................................................................................

73-74

IIIБ-10. ИЗВОРИ .......................................................................................... 74

54

IIIБ

ЗАПТИВАЊЕ ПОДЗЕМНИХ ДЕЛОВА ЗГРАДА

IIIБ-1. ПРВИ ОДЕЉАК

IIIБ-1.0. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

IIIБ-1.1. ПОЈАМ ЗАПТИВАЊЕ

У досадашњим излагањима највише смо се бавили носећим склоповима зграде. Било је врло мало речи о архитектонској материјализацији. Трећи блок на-ставе уводи нас у веома важну област која се односи на заптивања подземних делова згра-да. У литератури се може пронаћи и назив хидроизолација подземних делова зграда.

Термин заптивање означава непропустљивост па је згодније њега користити уместо уобичајеног термина хидроизолације делова зграда под земљом. Изолација означава способност материјала или слоја да побољшава изолационе перформансе стру-ктура у зградарству што не мора да означи и непропустљивост.Термин заптивање је преузет из књиге Грађевинске конструкције аутора Martin Mittag.

Бављење грађевинским заптивањима подразумева добро познавање великог броја фактора на основу којих су установљени принципи везани за проје-ктовање детаља за заптивање. Област заптивања је веома широка и разноврсна па је најважније добро познавати принципе, док се у пракси врши стална надоградња знања. Посебно је потребно пратити област индустрије грађевинских материјала која у последњим деценијама има динамичан развој.

Област заптивања спада у архитектонску матери-јализацију обзиром да се сусрећемо са проје-ктовањем детаља и са детаљним описима свих за-птивних слојева.

IIIБ-1.2. ДВА ОСНОВНА ДЕЈСТВА ВОДЕ НА

УКОПАНЕ ДЕЛОВЕ ЗГРАДЕ

Садржана вода у земљишту делује на укопане делове зграда на један од два следећа начина:

1. као вода под хидростатичким притиском

(подземна вода, устављена вода и кпиларна вода),

2. као влага у земљишту

(адхезиона и апсорбована вода: молекули воде су везане за честице земље и не могу вршити притисак на објекат).

55

IIIБ-1.3. ХИДРОЛОШКИ ПОЈМОВИ

У свакој стручној и научној области постоје специфични појмови који су за њу везани. Потребно је знати шта ти појмови тачно значе.

Следе објашњења основних хидролошких појмова.

Устављена вода

Вода која се акумулира у непосредној близини зграде назива се устављена вода. Ова вода није у вези са подземном водом, али се њен начин дејства може поистоветити са дејством подземних вода. Може да делује као вода под хидростатичким притиском и појављује се уз зидове грађевине. (Слике бр. 106 и107.)

Капиларна вода

Јавља се услед површинског напона када се издиже изнад подземне воде (јавља се у капиларима).

Постоје две врсте капиларне воде: 1. Пуна капиларна зона када изнад подземне воде заједно са са подземном водом чини подручије без ваздуха. 2. Капиларна вода изнад нивоа подземне воде са ваздухом између менискуса и најгрубљих и на-јфинијих пора.

Процедна вода

Креће се од површине тла ка подземној води у зони са ваздухом. Не врши хидростатички притисак док не дође на водонепропусне слојеве. Постаје уста-вљена вода чим се грађевинским мерама заустави и доведе у стање мировања.

Адхезиона вода

То је мирујућа вода везана адхезионим силама све

док не почне да понире.

IIIБ-1.4. ВРСТЕ ЗЕМЉИШТА

У односу на пропустљивост воде постоје три групе земљишта:

1. јако пропустљиво земљиште (шљунак, песак, насуто),

2. пропустљиво земљиште ( муљевити песак, лес, насуто),

3. слабо-пропустљиво (иловача са жицама песка, глине).

Слика бр.106. Устављена вода након великих количина отопљеног снега и дуготрајних падавина.

Слика бр.107. Устављена вода око темељног постро-јења.

56

Систем хидроизолације и начин извођења одрећују се на основу: пропустљивости слојева земљишта (према предње изведеној подели) и на основу положаја темеља у односу на највиши ниво подземне воде. Потребна су геолошка и хидро-лошка испитивања земљишта и подземних вода.На основу ових испитивања добијају се референтни резултати од посебног значаја за пројектовање заптивних слојева.

IIIБ-2. ДРУГИ ОДЕЉАК

IIIБ-2.0. ЗАПТИВНИ МАТЕРИЈАЛИ

IIIБ-2.1. СИСТЕМИ ЗАПТИВАЊА

У зависности од степена деструктивног дејства воде под притиском, односно влаге, разликујемо три система заптивања:

- систем заптивања од влаге, - систем заптивања од воде која није под

притиском, - систем заптивања од воде под притиском.

( Слике 108, 109, 110, 111. )

Изложеност зграде дејству влаге и воде је различита тако да разликујемо:

- објекте изложене дејству воде споља, - објекте изложене дејству воде и споља и

изнутра, - изложеност утицају воде само са спољне

стране као вода под притиском, или као вода која није под притиском,

- изложеност утицају воде којом је испуњен објекат-увек као вода под хидростатичким притиском.

IIIБ-2.2. ОСНОВНА ПОДЕЛА ЗАПТИВНИХ МАТЕРИЈАЛА

Да би поступак заптивања био спроведен пропи-сно, поред информација о хидролошким и другим особинама тла, неопходно је имати и знања из области материјала и производа који се користе у овој области. Постоје опште и посебне особине материјала и производа.

Наводимо карактеристике које су опште за све заптивне материјале:

- водонепропустљивост, - постојаност у додиру са водом, - да су добре међусобне прионљивости, - да прате дилатације подземних констру-

кција,

- да изолују струју.

Слика бр.108. Заптивање од влаге из земљишта у случају зграде без подрума.

Слика бр.109. Заптивање подземних ета-жа од воде која није под притиском.

Слика бр.110. Случај зграде са подрумом када се фундира у јако пропустљивом земљишту у подземној води. Није нео-пходна дренажа. Изолација од воде под притиском.

57

Према пореклу основне сировине из које настају производи за заптивање изведена је подела на три групе заптивних материјала:

1. угљоводонични материјали, 2. синтетички хидроизолациони материјали, 3. неоргански хидроизолациони материјали,

односно, круте хидроизолације.

IIIБ-2.3. УГЉОВОДОНИЧНИ МАТЕРИЈАЛИ

Битумен је основни хидроизолациони материјал који се може применити самостално или фабрички прерађен у виду премаза, намаза и трака. Битумен је црна, лепљива крута или полукрута маса растворљива у угљендисулфиду или хлороформу. Битумен се добија из фракционе дестилације асфалтних земљаних уља. (Слике бр. 112, 113.)

Мастикси су индустријски израђене мешавине битумена, филера, песка и камене ситнежи. Ако се уместо битумена примени самлевени природни асфалт добија се природни мастикс. Мастикс се употребљава за израду хидроизолационих сре-дстава по топлом поступку и то као изолациони и заштитни слој.

Асфалтни мастикс

Течни остаци нафте помешају се са асфалтним брашном. Материјал се меша у великим казанима док се не добије уједначена маса која се излива у гвоздене калупе да се стврдне. Поступак спра-вљања је следећи: Млевени асфалтни камен меша се са каменим брашном, битиуменом и трини-дадским чистим асфалтом.

IIIБ-2.3.1. ХИДРОИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ У РОЛНАМА

У ову групу спадају битуменски и тракасти прои-зводи који се пакују у ролнама. Производе се импрегнисањем, импрегнисањем и облагањем или само облагањем. Одговарајући улошци се импре-гнирају, односно облажу чистим битуменом или полимер-битуменом са додатком или без додатка минералног пунила. Улошци су: кровни картон, сирова јута, стаклени воал, металне фолије ( алуминијумска и бакарна ) стаклена тканина, полиестарски филц, азбестни папир, полиети-лентерефтална фолија и други. За изолацију од воде под притиском користе се само голе, непосуте битуменске траке са којих се заштитна фолија може слинути.

Слика бр.111. Случај зграде са подрумом када се фундира у слабо пропустљивом земљишту изнад нивоа подземне воде. Дренажни систем спречава да се задржи процедна вода као устављена вода под притиском.

Слика бр.112. Хоризонтална и вертикална изолација купатила. Не спада у групу за-штите зграде споља већ спречавања штете од квара на инсталационој мрежи или неправилне употребе санитарних прибора. Изолација изведена битуме-нским тракама ( Кондор)

Слика бр.113. Заптивање темеља зграде без подрума. Битуменске траке лепљене преко намаза од врућег битумена.

58

Врсте тракастих хидроизолација:

- Непосути импрегнисани кровни картон. - Битуменизирани кровни картон. - Битуменске траке са улошком од стакленог

воала. - Битуменске траке са улошком од стаклене

тканине. - Битуменске траке са улошком од алуми-

нијумске фолије. - Једнострано обложена алуминијумска фоли-

ја. - Металне фолије без масе за облагање.

IIIБ-2.4. СИНТЕТИЧКИ ХИДРОИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ

Подразумевамо да су то производи хемијске инду-стрије и ту убрајамо термопластичне и еластомерне траке и фолије. Код нас се производе траке на бази: поливинилхлорида, полихлоропрена, етиле-нкополимербитумена.

IIIБ-2.5. НЕОРГАНСКИ ХИДРОИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ

Основна подела неорганских хидроизолационих материјала односи се на на начин како се спроводи њихово дејство.Тако се разликују:

- материјали који везују површински, - материјали који везују дубински.

У неорганске хидроизолационе материјале спадају :

- водонепропустљиви бетони, - водонепропустљиви малтери, - водонепропустљиви премази, намази и

наноси, - пенетрати.

IIIБ-2.6. ВИШЕСЛОЈНЕ ХИДРОИЗОЛАЦИЈЕ

Састоје се из више међусобом слепљених слојева битуменских премаза, намаза, паста, мастикса, трака, металних и синтетичких фолија. У зави-сности од потребе могу се формирати двослојни, трослојни и вишеслојни системи.

(Слика бр. 117.)

Број слојева и састав зависи од области примене: код зашите од влаге или код заштите од влаге и воде под притиском.

- Разликујемо два поступка извођења: 1.Уграђивање хладним поступком то јест премазивање, шпахтловање, лепљење,

Слика бр.114. Заштита темеља од влаге из земље и ме-ханичких и хемијских оштећења помоћу

чепастих трака. .

Слика бр. 115. Заптивање од влаге из земље пода згра-де без подрума. Примењене су круте хи-дроизолације. Под испод нивоа терена. Заптивање пенетратима.

Слика бр.116. Заптивање од влаге из земље пода згра-де без подрума. Примењене су круте хи-дроизолације. Под испод нивоа терена. Заптивање водонепропусним малтерима.

59

хладно варење. 2.Уграђивање топлим поступком тј наношењем, ливењем, лепљењем, варењем пламенком, варење топлим ваздухом.

Слично као изолације на бази битумена (органске) и круте хидроизолације (неорганске) могу се изводити у више слојева.

- Све врсте вишеслојних крутих хидроизо-лација изведене од више слојева водо-непропустљивих малтера, премаза, или шљема у принципу се изводе са унутрашње стране објекта.

(Слика бр. 118.)

IIIБ-3. ТРЕЋИ ОДЕЉАК

IIIБ-3.0. ПРИМЕНА ЗАПТИВНИХ МАТЕРИЈАЛА

IIIБ-3.1. ЗАПТИВАЊЕ ОД ВЛАГЕ -ОПШТЕ

Својом капиларношћу зидови упијају влагу која се све више шири, тако да кроз поре не могу више да пропуштају ваздух јер су већином испуњене водом. То узрокује да се прекине стврдњавање малтера који се стврдњава на ваздуху. Последица је распадање малтера и деструкција конструкције зида.

Да би спречили овакве врсте оштећења и ра-спадања, спроводе се поступци заштите од влаге или воде.

IIIБ-3.2. ЗАПТИВАЊЕ ОД ПРОЦЕДНЕ ВОДЕ

Класификована су два уобичајена начина на које процедна вода делује на зграду:

- Вода тече или капље, али на објекат не врши никакав или само незнатан хидро-статички притисак.

- Код дуготрајног задржавања процедне воде постају воде под притиском осим у случају извођења система дренаже око зграде.

Први случај је мање захтеван у погледу пројекто-вања и извођења заптивних слојева док се у другом случају траже појачани захтеви квалитета.

Опште препоруке спровођења заштите зграде при дејству процедне воде су следеће:

Слика бр. 117. Вишеслојни заптивни слојеви за заштиту од воде која делује као вода под хи-дростатичким притиском. Детаљ споја хоризонталне и вертикалне равни. Обра-тити пажњу на холкел.

Слика бр .118. Карактеристични детаљи извођења за-птивања водонепропусним малтером, круте хидроизолације. Дејство воде под хидростатичким притиском.

60

- Користити угљоводоничне материјале, синтетичке фолије, пенетрирајуће премазе.

- Процедну воду треба третирати као воду под притиском осим у случајевима када се изводи дренажа или када је фундирање изнад нивоа подземне воде у јако растре-ситом земљишту где се вода не може задржавати уз грађевину.

IIIБ-3.3.

ЗАПТИВАЊЕ ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ

Дејство воде под хидростатичким притиском могуће је на два начина:

1. Услед високог нивоа подземних вода или услед сакупљене воде око обимних подру-мских зидова зграде јавља се хидростатички притисак споља.

2. Када је објекат напуњен водом изнутра јавља се хидростатички притисак изнутра. То су случајеви резервоара за воду, базена и сличних постројења.

IIIБ-3.3.1. ДЕЈСТВО ХИДРОСТАТИЧКОГ ПРИТИСКА СПОЉА

- Када је хидростатички притисак споља, хидроизолација мора да буде отпорна на утицај природних вода. Поставља се са стране која је у додиру са водом, мора да окружује објекат са свих страна као непрекинута структура.

- Материјали за хидроизолације од воде под притиском морају да испуњавају опште и посебне услове и захтеве. Користе се: угљоводонични материјали, синтетичке фолије, пенетрати.

- За све наведене хидроизолације неопходно је извођење заштите од механичких оште-ћења одговарајућим заштитним слојевима. Користе се заштитни зидови од опека, заштите од бетона, разних врста плоча и других погодних материјала.

IIIБ-3.3.2. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗАПТИВАЊА ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ СА СПОЉАШЊЕ СТРАНЕ ОД ТРАКА И УГЉОВОДОНИЧНИХ ПРОИЗВОДА

- У детаљном пројектном елаборату утврђују се следећи елементи: која врста трака, да ли се траке комбинују са слојевима мастикса или са синтетичким тракама.

-

61

- Обрађују се подаци из резултата проучавања карактеристика објекта, услова локације, хидролошких и геолошких особина терена .

- Зграде у подземној води морају да буду једноставног облика, да би се смањила површина на коју делује вода под притиском.

- Код растреситог терена вертикална изола-ција изводи се мин 30 цм. изнад коте најви-ших подземних вода.

- Код везаних терена изолација се изводи целом висином и дужином укопаног дела зграде и најмање још 30 цм. изнад коте терена зграде.

IIIБ-3.3.3. ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ПРЕМА ДУБИНИ

Испитивањима се утврђује највиши ниво подземних вода, односно на којој дубини се оне јављају и то у најкритичнијим периодима године. Дејство подзе-мних вода је сложеније и далеко опасније од дејства влаге па се неопходно изводе вишеслојне хидроизолације. Прописи налажу следеће:

- Изнад највишег нивоа подземних вода 3 сло-ја.

- Испод највишег нивоа подземних вода: вода на 3м дубине ...............3 слоја, вода на 3- 6 м дубине ..........4 слоја, вода на 6-12 м дубине ..........5 слојева, вода испод 12м дубине ........6 слојева.

IIIБ-3. ЧЕТВРТИ ОДЕЉАК

IIIБ-4.0. ИЗВОЂЕЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗАПТИВАЊА

IIIБ-4.1. ОПШТИ ПРИНЦИПИ ИЗВОЂЕЊА ЗАПТИВНИХ СЛОЈЕВА

Начин на који ће се припремити подлога за запти-вни слој и како ће заптивање извести зависи од:

1. Врсте оптерећења које заптивна структура трпи. 2. Врсте материјала од којег је носећа структура. 3. Од материјала од кога је подлога за слојеве. 4. Од положаја заптивних слојева у односу на

спољашњу средину.

Разликујемо следећа оптерећења:

- заптивање од влаге и воде која није под притиском, - заптивање од воде под притиском.

Поред тога, начин припреме подлоге и начин изво-ђења зависи и од материјала од којих су заптивни

62

слојеви: - заптивни слојеви на бази угљоводоника, - заптивни слојеви на бази синтетичких мате-

ријала, - заптивни слојеви на бази неорганских

материјала.

Поред тога важни су и материјали од којих је по-длога за хидроизолационе слојеве:

- зидани зидови (опека, блокови и друго), - армирано бетонске плоче и зидови, - друго.

Заптивни слојеви могу бити изведени :

- са унутрашње стране конструкције, - са спољашње стране конструкције.

У већини случајева хидроизолације се изводе са спољашње стране конструкције али се у неким случајевима, посебно приликом употребе неорга-нских (крутих) изолација или приликом реко-нструкције или санације хидроизолациони слојеви постављају са унутрашње стране.

За извођење хидроизолација, по правилу треба да буде посебно израђен елаборат – пројекат у којем се дефинише избор материјала, систем хидро-изолације, прилажу извођачки детаљи и утврђује начин заштите заптивних слојева. Такође, наводе се препоруке али и условљавају материјали које треба применити. Поред тога, прилаже се и де-таљан техничко-технолошки опис извођења радова и контроле квалитета радова пре затрпавања објекта.

IIIБ-4.2. ИЗОЛАЦИЈА ОД ВЛАГЕ ( КАПИЛАРНЕ ВЛАГЕ) И ВОДЕ КОЈА НИЈЕ ПОД ПРИТИСКОМ

Заштите зграда од штетних дејстава влаге или воде која није под притиском је најмање захтевна.

ПОДЛОГА

Мора да буде равна, чврста, сува. У случајау да је подлога за хидроизолацију зидани зид треба да буде издерсован.

ИЗВОЂЕЊЕ

Хидроизолације на бази угљоводоничних једињења

Претходно се подлога премаже битулитом и потом се приступа фиксирању битуменизираних трака преко премаза од битумена. Траке се међусобом преклапају. Траке попут Кондора могу се спајати варењем.

Код хидроизолације од влаге углавном се изводе

Слика бр. 119. Детаљ топлтне изолације подрумске ета-же и детаљ заптивања ( хидроизолације ) од влаге.

Слика бр.120. Детаљан опис струкура са претходног цртежа.

63

два слоја трака и три врућа премаза или три слоја трака са четири врућа премаза.

Хидроизолације на бази неорганских материјала

Хидроизолација равне хоризонталне плоче и верти-калних зидова може се решити и крутим хидро-изолацијама.

Такође, у случају када је предвиђена хидро-изолација вертикалних зидова са унутрашње стране најбоље je да она буде изведена као крута хидро-изолација.

Иначе, уобичајено је да се хидроизолација вертика-лних зидова изводи од вишеслојних система од би-туменских и синтетичких производа и у том случају правило је да изолациони слојеви буду са спољне стране.

IIIБ-4.2.1. КАПИЛАРНО ПЕЊАЊЕ ВЛАГЕ КРОЗ БЕТОН

Осетљиво место код извођења заптивања од влаге је на месту пресецања хоризонталне хидрои-золације која се поставља на хоризонталну површи-ну пода на тлу и армирано-бетонских вертикалних носећих структура као што су серклажи или стубови. Не сме се механички оштетити заптивна структура (на пример Кондор трака) на бази угљоводоника, али се не сме ни прекинути хоризонтална хидроизолација на месту повезивања армирано бетонских вертикалних структура и подне плоче. Из тог разлога континутитет хидроизолације на месту споја вертикалних и хоризонталних бетона, „пресецање”, врши се крутом хидроизо-лацијом која треба да спречи продор влаге у објекат и да обезбеди наставак бетонирања.

Услови за успешно комбиновање угљоводоничних и крутих заптивних слојева

А. Круте хидроизолације које се употребљавају на таквим местима треба да су у добром садејству са цементом.

Б. Заптивање несме да изгуби своје заштитно дејство при покретима грађевинских делова који се очекују, например услед осцилација, промена температура или слегања.

В. Површине на које треба да се нанесе заптивање морају да буду чврсте, равне, без гнезда, без отворених напрслина и гребена и не смеју да буду мокре. Жљебови и бридови морају да буду у правцу тока вода и заобљени.

Слика бр.121. Детаљ рампе према гаражним вратима у подруму.

Слика бр.122. Описи са детаља на претходној слици.

64

IIIБ-4.3. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЗАПТИВАЊА ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ

Вода под притиском може деловати са унутрашње стране, унутар објекта ( базени ) или са спољашње стране, (подземне или устављене воде). Могу се изводити и санације односно накнадна заптивања постојећих објеката. (Слика бр.123.)

-Основно правило је да се пре извођења објекта и пре пројектовања утврде највиши нивои подземних вода.

-Зграде изложене дејству подземних вода морају да буду једноставног облика како би се смањила површина на коју делује притисак.

-Треба избећи различита слегања пошто она могу да доведу до пуцања зидова или подова.

-Заптивни слојеви морају да буду континуални, непрекинути и хоризонтално и вертикално.

-Заптивни слојеви морају да буду фиксирани на чврсту подлогу односно конструкцију тако да буду са њене спољне стране ако су у питању угљоводоничне хидроизолације и ако је у питању нови објакат а не реконструкција или санација. Ове услове могуће је остварити ако је фундирање на темељној плочи јер се таквом темељном конструкцијом обезбеђује извођење КАДЕ или ЧАШЕ. Односно, на овј начин обезбећује се непрекинутост хоризонталних и вертикалних заптивних структура. (Слике бр.110, 111, 117. )

ПОДЛОГЕ

Припрема подлоге за заптивне слојеве. Она мора да буде сува, чврста (од армираног бетона МБ 15 и више) и равна. Ако је подлога зид изведен од елемената за зидање, спојнице издерсовати и зид омалтерисати. Подлога се претходно премаже битулитом, заптивне траке се лепе наносом врућег битумена, преклопи су мин.5цм. Траке се могу варити пламенком, на пример траке Кондор. Хоризонталне заптивне слојеве заштитити ситно-зрним бетоном који служи као заштита од механи-чких оштећења.

- ИЗВОЂЕЊЕ ИЗОЛАЦИЈА ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ КАДА ЈЕ ОБЈЕКАТ У РАСТРЕСИТОМ ТЕРЕНУ

Изолације од воде под притиском изводе се најма-ње 30 цм изнад највишег подземног нивоа вода. Изнад тога изводи се потребан број слојева за заштиту од влаге и воде која није под притиском.

( Слика бр. 110. )

Слика бр.123. Извођење накнадног заптивања, са уну-трашње стране, од дејства воде под хи-дростатичким притиском. Заптивни сло-јеви од угљоводоничних трака. Принцип пројектовања.

65

- ИЗВОЂЕЊЕ ИЗОЛАЦИЈА ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ КАДА ЈЕ ОБЈЕКАТ ИЗВЕДЕН У ВЕЗАНОМ ТЛУ

-У случају везаних земљишта изолација од воде под притиском изводи се целом дужином укопаног дела објекта и још најмање 30 цм изнад коте терена, без обзира на максимални ниво подземних вода.

-Изолације могу бити угљоводоничног, синтетичког или неорганског порекла. Ако је неопходно могу се и комбиновати изолациони материјали.

-Код пројектовања вишеслојних заптивања без обзира да ли се изводе са спољашње или уну-трашње стране конструкције треба водити рачуна о неопходном укљештењу хидроизолације како на хоризонталним тако и на вертикалним делови-ма зграде. (Слика бр. 124.)

-Изолације од воде под притиском са спољне стране могу се изводити као вишеслојне. Састоје се само од битуменских материјала, затим могу бити комбинације битуменских и синтетичких трака. Такође изводе се само од синтетичких материјала или као комбинације обе врсте уз додатак мастикса. Крути системи могу се применити са спољне стране на вертикалним зидовима уколико се пројектом обезбеде услови за ефикасно извођење ових радова.

КАДЕ: након извршених земљаних радова на откопу за подруме и након обезбеђења од обрушавања земље, прво се изводе хоризонталне бетонске подлоге за хоризонталну хидроизолацију. У тој фази се изводе и вертикалне подлоге и заштитни вертикални зидови.

Пројектом је потребно предвидети хоризонтално проширење подложне плоче за хидроизолације како би заштитни вертикални зид имао ослонац. Подлога се припреми и изводе се хоризонтална и вертикална хидроизолација. Вертикална подлога припрема се према условима који су детаљно описани на страни 63. под тачком В. Зид се издерсује и омалтерише у једном слоју. Посебно се води рачуна да спајање хоризонталних и вертикалних хидроизолација буде изведено поступно, са преклопима и повијањем преко претходно изведених холкела. Након тога изведе се заштита хоризонталне хидроизолације ситнозрним бетоном. Тек тада се изводи темељна плоча и унутрашњи вертикални АБ или зидани зид.

( Слика бр. 111, 125)

Слика бр. 124. Вишеслојна изолација од воде под при-тиском за нову зграду.

Слика бр.125 Правилно извођење повезивања хори-зонталних и вертикалних заптивних трака на бази угљоводоника. Приказ прве и друге фазе.

66

- КРУТА ЗАПТИВАЊА ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ

Објекат треба да буде пројектован и изведен тако да чини целину отпорну на дилатирање услед температурних промена и слегања које би могло да изазове прслине у конструкцији.

Бетон треба да је са додацима за побољшање квалитета у погледу пластичности а у отежаним условима пожељно је да се зграда изводи од водонепропусног бетона. На овај начин може се извести ефикасно заптивање са унутрашње стране конструкције која не захтева посебно обезбеђење од узгона као у случају вишеслојних хидрои-золација.

IIIБ-4.4. ЗАПТИВАЊЕ СА УНУТРАШЊЕ СТРАНЕ ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ БИТУМЕНСКИМ МАТЕРИЈАЛИМА

Заптивање битуменским материјалима, металним тракама, и пластичним заптивним тракама против притиска воде изнутра, односно против воде која изнутра врши хидростатички притисак јавља се код резервоара за пијаћу воду, базена за акумулацију вода, базена за пливање, резервоара за скупљање кишнице. Заптивке против притиска воде изнутра морају да спрече ненаменско истицање воде из резервоара и да штите грађевину од деструктивног дејства воде. Према води коју примају морају да се односе неутрално и да буду отпорне.

Заптивање се поставља према страни грађевине која је окренута према води. Дакле, са унутрашње стране грађевине. Грађевина овакве врсте попут базена или резервоара мора да буде у облику затворене каде и по правилу мора да се издигне 30 цм изнад максималног нивоа подземних вода.

Заптивање не сме да изгуби своје заштитно дејство због очекиваних померања грађевинских делова, на пример услед пуњења или пражњења, сакупљања, температурних промена, слегања. Заптивање мора да премости напрслине у грађевини које настају скупљањем материјала од којих је носећа констру-кција.

IIIБ-5. ПЕТИ ОДЕЉАК

IIIБ-5.1.СИСТЕМИ ДРЕНАЖЕ

Одвођење воде од укопаних делова зграда ефика-сно се спроводи системом дренажних цеви. Дрена-жна цев је керамичка, односно ПВЦ цев најчешћег пречника 100 мм која је са перфорацијама са једне стране.

67

Систем дренаже мора да буде изведен прописно да би добро функционисао. Цев се полаже са перфорираном страном окренутом нагоре по правилу у близини објекта непосредно испод хоризонталне односно вертикалне хидроизолације. Улога цевног система је да сакупи слободну воду која се зауставља око обимних укопаних зидова и да је спроведе у рецепцијент како би даље отицала. Важно је да се систем дренажних цеви положи у паду према изливном месту.

Поред тога, неопходно је преко цеви у ров насути слојеве шљунковитог песка или ломљеног камена који имају намену филтерског слоја. У савременим системима након слоја шљунковитог песка поста-вља се геотекстил.

Филтерски слојеви шљунка у спрези са геоте-кстилом очисте воду од крупних чврстих честица које би могле да зачепе перфорације на дренажним цевима или да продру у цев.

(Слике бр. 126, 127.)

IIIБ-6. ШЕСТИ ОДЕЉАК

IIIБ-6.1. ИЗВОЂЕЊЕ ЗАШТИТЕ ЗАПТИВНИХ СЛОЈЕВА

Посебно се води рачуна да се поред прописаног извођења заптивних слојева правилно и квалитетно изведе и њихова заштита. Хемијска, температурна и механичка оштећења структуре заптивних слојева могу да изазову непријатне последице у згради као што су појава влаге или и цурење воде. Материјали за заштитне слојеве морају да буду компатибилни са грађевинским заптивањима и да буду отпорни на оптерећења механичке, термичке и хемијске врсте која на њих делују. Дакле, заштитне структуре одупиру се статичким, динамичким и термичким променама које би могле да угрозе изолационе слојеве.

Заштитини слојеви су хоризонтални и вертикални, са спољашње или унутрашње стране. (Слике бр. 110, 111, 123, 124, 125, 128, 129. )

Хоризонтални заштитини слојеви

Изводе се преко хоризонталних хидроизолација. Често су то ситнозрни бетони дебљине минимум 5 а максимум 10 цм. Могу се додати фолије за одвајање измећу заштите и изолујућег слоја.

0

Слика бр 126. Ситем хидроизолације и дренажног си-стема. Заштита изведена чепастим тра-кама.

Слика бр. 127. Систем одвођења воде од темеља објекта цевима за дренажу.

68

Зидани заштитни слојеви

Угљоводоничне и синтетичке хидроизолације су осетљиве на механичка и друга оштећења. Неопходно је извести заштитне структуре са спо-љних страна заптивних слојева. Уобичајено је да се у ту сврху озида зид од опеке у дебљини од 12 цм пре извођења конструкције и изолације. Површину зида окренуту ка заптивци треба омалтерисати са малтером дебљине 1 цм. Углове и ивице заоблити. На дну, приликом преласка из хоризонталне у вертикалну раван, извести заобљење (холкел) пречника 4 цм.

Заштитни слојеви од бетона

Квалитет бетона за извођење слоја је МБ 15. Агрегат је шљунак са величином зрна до 8 цм. Заштитни слој је минимум 5 цм дебео. По потреби бетонски заштитни слој армирати.

Заштитни слојеви од плоча

Бетонске плоче су готове, служе као подлога изо-лацији, сходно томе изводе се непомерљиво за време градње а пре конструкције и изолација. Прво служе као подлога за изолацију а потом остају као заштитни слој.

Асфалти

Заштита је ливеним асфалтима у дебљини слоја 2 цм.

Малтери

Заштитни слој од малтера изводи се на хори-зонталним површинама по којима се хода и које не трпе веће динамичке и статичке притиске. Пово-љније је користити заштиту малтером на верти-калним површинама.

Заштитни слојеви од битуменских заптивних трака

Целисходно је користити битуменске траке као заштитни слој вертикалне хидроизолације на дубинама већим од 3 м испод површине грађе-винског земљишта и само где су искључена накна-дна оштећења због копања земљишта. Изводе се наношењем четком, ливењем и ваљањем. Након изведене заштите радни простор напуни се песком.

Заштитни слојеви од осталих материјала

Пенасти и пластични материјали попут стиропора користе се у сврху заштите хидроизолација при чему треба бити опрезан.

Слика бр.128. Заштита хоризонталне хидроизолације од битуменских трака. Заштитни слој од си-тнозрног бетона. Фундирање на темаљној плочи. Када. Заштита од влаге.

Слика бр. 129. Вертикална заштита хидроизолације АБ зида изведена чепастим тракама. Изола-ција угљоводоничним тракама. Изолација од влаге. Дренажни систем.

69

Чепасте траке

Савремена индустрија производи заштитне чепасте траке које имају намену дренажног слоја, заштите подземних делова зграда од влаге, заштите хидроизолације и обезбеђују изолацију ваздушним слојем. Користе се и код градње равних кровова посебно када се они озелењавају. (Слика бр.130.)

IIIБ-7 СЕДМИ ОДЕЉАК

IIIБ-7.1.СТАРИЈИ НАЧИНИ ИЗВОЂЕЊА ЗАПТИВАЊА

Техничи и технолошки развој грађевинске индустрије која се бави производима за извођење заптивања зграда нарочито је динамичан после Другог светског рата а последњих деценија промене у овој области су честе што захтева неопходна стална праћења литературе и семинара у овој области. У првом периоду након Другог светског рата хидроизолације су се изводиле непропусним малтерима, течним битуменом, битуменизираним и оловним тракама и другим производима на бази угљоводоника, односно битумена. Изолација асфалтним оловним плочама сматрала се за најбољу али и најскупљу. Такође, изолација се спроводила помоћу ваздушног слоја како хоризонтална тако и вертикална.

Битумен као основа свих хидроизолација користио се као врућ или хладан премаз. Врућ битумен загреван је на температури од 150-200 C°. Хладни битумени користили су се већ разређени.

Од тада се користе следећи тракасти производи на бази битумена:

битуменска или асфалтна хартија,

асфалтни филц,

плоче од асфалтног филца,

асфалтне оловне плоче.

IIIБ-7.1.1. ИЗОЛАCИЈЕ ВАЗДУШНИМ СЛОЈЕМ

Овакав начин хидро-изолација је у потпуности напуштен јер је сложен за извоћење али су се својевремено постизали добри резултати на основу оваквог поступка. Суштински, када ваздух цирку-лише обезбећује се исушивање накупљене влаге у његовом саставу. У комбинацији са битуменским хидроизолацијама резултати су добри, али је путем савремених технологија овакав поступак прева-зићен. Код хоризонталне хидроизолације пода на подпатосницама могуће је остварити струјање

Слика бр.130. Систем дренаже зида, изолација ва-здушним слојем, механичка заштита ве-ртикалне хидроизолације изведена чепа-стим тракама.

ваздуха и тиме додатно побољшати исушивање структуре пода. У погледу извођења потребно је извести канале кроз које ваздух струји што захтева сложене и пажљиве поступке приликом зидања. (Слика бр. 131) Савремени наизолације ваздушним слојем појашњен је у делу IIIБ-6.1. под под-насловом чепасте траке.

IIIБ-8. ОСМИ ОДЕЉАК

IIIБ-8.1. НОВИЈЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ЗАПТИВАЊА

Савремена технологија и индустрија производа за заптивање у значајној мери обезбеђује ставније, брже поступке за извођење заптивних структура. Принципи остају не промењени: као и раније потребно је припремити прописно изведену подлогу и извршити квалитетне припремне радове. Такође, увек се мора водити рачуна да ли заптивање спроводимо ради обезбеђења од влаге или воде под притиском. На крају, обезбећује се и заштитни слој. Поред нових тракастих материјала, унапређују се и поступци хидроизолација које се убрајају у круте хидроизолације: премази, инјектирајуће масе.

Произвоћач СИКА је међу најнапреднијима у овој области и њихови материјали и поступци извођења су високо оцењени. Њихов производни прогарам је врло широк. Може се констатовати да су у све већој употреби тракасте изолације чије је хемијско порекло синтетичко ( PVC ) као и разне врсте крутих изолација. Спојеви на осетљивим местима попут превоја решавају се тракама које су саставни део поступка који прописује произвођач. Такође, полагње трака врши се углавномварењем топлим ваздухом. Општи је закључсве више захтева специјални алат и специјално обучена радна снага.

У свом програму произвођач нуди следеће четири групе производа намењених за подземне хидроизолације и хидроизолације подрума:

1.Синтетичке мембране

Синтетичке хидроизолационе мембране за заштиту од утицаја подземних вода, тунеле и хидротехничке објекте, рибњаке и водоснадбевање, заштитиу од загађења тла, базене за пливање и итд.

Наведене су карактеристике тракаста производа под фабричкимSikaplan® WP 1100-15HL Sikaplan® WT 5300-15C SikaProof® A-05

70

ваздуха и тиме додатно побољшати исушивање структуре пода. У погледу извођења потребно је извести канале кроз које ваздух струји што захтева сложене и пажљиве поступке приликом зидања.

Савремени начин спровођења изолације ваздушним слојем појашњен је у делу

насловом чепасте траке.

НОВИЈЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ЗАПТИВАЊА

Савремена технологија и индустрија производа за заптивање у значајној мери обезбеђује једно-ставније, брже поступке за извођење заптивних структура. Принципи остају не промењени: као и раније потребно је припремити прописно изведену подлогу и извршити квалитетне припремне радове. Такође, увек се мора водити рачуна да ли

ради обезбеђења од влаге или воде под притиском. На крају, обезбећује се и заштитни слој. Поред нових тракастих материјала, унапређују се и поступци хидроизолација које се убрајају у круте хидроизолације: премази, инје-

Произвоћач СИКА је међу најнапреднијима у овој области и њихови материјали и поступци извођења су високо оцењени. Њихов производни прогарам је

Може се констатовати да су у све већој употреби тракасте изолације чије је хемијско

) као и разне врсте крутих изолација. Спојеви на осетљивим местима попут превоја решавају се тракама које су саставни

писује произвођач. Такође, полагње трака врши се углавном лепљењем и

духом. Општи је закључак да се све више захтева специјални алат и специјално

У свом програму произвођач нуди следеће четири групе производа намењених за подземне хидроизолације и хидроизолације подрума:

мембране за заштиту од утицаја подземних вода, тунеле и хидротехничке објекте, рибњаке и водоснадбевање, заштитиу од загађења тла, базене за пливање и итд.

карактеристике за три синтетичка фабричким ознакама:

Слика бр.131. Изолација ваздушним слојем изведена по старом начину показала је добре резултате али је релативно компликована за извођење. Данас се изолација ваздушним слојем не изводи на овај начинпосебно што се углавном подземни зидови сада израђују од АБ а не од опеке.

Слика бр.132. Свремени материјали за подземна заптивања: синтетичке мембране,дног програма Сика.

Изолација ваздушним слојем изведена по старом начину показала је добре резу-лтате али је релативно компликована за извођење. Данас се изолација вазду-

слојем не изводи на овај начин, посебно што се углавном подземни

израђују од АБ а не од опеке.

Свремени материјали за подземна запти-вања: синтетичке мембране, из произво-дног програма Сика.

71

2.Хидроизолациони премази

Хидроизолациони прамази на полиуретанској, полимерцементној и акрилној бази.

У овој групи налазе се три производа који су високовредни једнокомпонентни или дбвокомпонентни малтери, односно цементне масе.

Њихови фабрички називи су:

SikaLastic®-1K Sikalastic®-152 SikaTop® Seal-107.

3.Пресецање капиларне влаге

Најновија технологија за преид капиларне влаге у порозним зидовима. Наводе се два производа:

SikaMur®-InjectoCream-100 Ново системско решење за блокаду и неутралисање капиларне влаге. Наноси се убризгавањем у претходно избушене рупе (отворе) на зиду, коришћењем СикаАвон ручног пиштоља (600мл).

SikaLatex® Сика Latex је везивна емулзија на бази каучука. Течни додатак за бетон и малтер намењен за израду везног моста између старог и новог бетона.

4.Беле каде

Врхуснки систем заштите подземних делова oбејката тзв. "Беле каде".

Као илустрација, са сајта Сика Србија преузете су карактеристике за један производ који је значајан за заптивање подрума од влаге и воде. Спада у групу синтетичких мембрана.

Сикаплан® WП 1100-15ХЛ

Хидроизолациона хомогена мембрана на бази поливинилхлорида (ПВЦ-П) укупне дебљине 1,5мм са сигналним слојем дебљине 0,6 мм. за подземне делове конструкција и тунеле.

Употреба

За заштиту свих врста подземних конструкција од подземних вода.

Карактеристике

-Висока отпорност на старење -Оптимизована чврстоћа при притиску и истезању -Отпорна на продор корења -Отпорност на трајне температуре воде од максимално +30°Ц

72

-Еластичност на ниским температурама -Може се заваривати топлотним заваривањем. -Може се уграђивати на мокре подлоге -Погодна за контакт са меком киселом водом (са ниском pH вредношћу, агресивна за бетонске површине) -Није отпорна на битумен

Боја

Боја: горњи слој: жут / доњи слој: тамно сив

Паковање

Величина ролне: 2,20 м (ширина ролне) x 20,00 м (дужина ролне)

Употреба

За постизање отпорности на влагу, заштиту бетона и хидроизолацију сутерена и других подземних кон-струкција од продора подземних вода: Подземних бетонских плоча, подземних зидова са једностраном и двостраном оплатом, за проширења и реконстр-укцију, за монтажне конструкције

Покривна моћ / Потрошња:

Карактеристике

-Наношење хладним поступком (без претходног загревања или отвореног пламена) и наношење пре фиксирања арматуре и ливења бетона. -Потпуно и трајно се везује за бетонске конструкције. -Бочно подливање воде између бетона и мембране или померање је немогуће. -Одлична водонепропусност испитана према разним стандардима. -Једноставно се уграђује уз потпуно лепљење спојница (није потребно заваривање). -Отпорна на атмосферске утицаје, уз привремену стабилност на УВ-зрачење приликом уградње. -Изузетна постојаност. -Одлична чврстоћа на затезање и истезање. -Веома еластична и одлично премошћава напрслине. -Отпорна на агресивне супстанце у природним подземним водама и земљи.

Боја

Светло жута тракаста мембрана, ламинирана слојем филца.

Паковање Ролне мембрана СикаПрооф® А појединачно се увијају у жуту ПЕ фолију ширине 1м и 2м

73

IIIБ-9. РЕЗИМЕ

У виду кратких бележака на крају дела о проје-ктовању и извођењу заптивања од влаге и воде под притиском наводе се следећа основна правила која је потребно поштовати:

-Хоризонталне и вертикалне хидроизолационе структуре морају бити непрекинуте, повезане.

-Прелаз из хоризонталне у вертикалну раван хидроизолујућих слојева од трака мора бити изведен поступно, треба избегавати нагле преломе како би се избегло оштећење хидроизолационих слојева. У ту сврху изводе се холкели или сличне прелазне подконструкције.

-Несме се постављати угљоводонична хидро-изолација у виду трака или на бази угљо-водоничних једињења на местима где се врши ко-нструктивно повезивање делова склопа армирано бетонске зграде. На таквим местима комбинују се угљоводоничне и круте хидроизолације. Односно, “пресецање” АБ конструкције врши се крутим хидроизолацијама.

-Дренажна цев поставља се непосредно уз обимне темеље зграде, одмах испод нивоа хоризонталне и вертикалне хидроизолације.

-Хоризонтална хидроизолација пода на тлу, посебно када је он испод коте терена, подиже се вертикално 30 цм уз зид зграде како би се спречило капиларно пењање влаге у слојеве зида.

-Вишеслојна хидроизолација од воде под притиском подземних етажа подиже се још 30-50 цм изнад највишег нивоа подземних вода.

-Обавезно се изводи вертикална и хоризонтална заштита хидроизолационих слојева.

-Приликом извођења заптивања у случају зграда са подрумом потребно је пројектовати темељну плочу како би се најквалитетније извела хидроизолација. Фундирање на темељној плочи је обавезно код изолација од воде под хидростатичким притиском како би се извела када.

-Неопходно је извести заштиту хидроизолације и у случају када је она са спољашње и у случају када је она са унутрашње стране.

-Обавезно поштовати упутства произвођача при-ликом извођења .

-Детаљно проучити особине тла. Утврдити да ли је непропусно, слабо пропусно или јако пропусно. Утврдити највиши ниво подземних вода и на основу тих информација изабрати адекватан начин

74

односно систем заптивања. Треба определити да ли се пројектује заптивање од влаге или воде под притиском. Према томе извршити избор заптивних материјала, поступака и средстава водећи рачуна да ли су заптивни материјали на бази угљо-водоника, синетички производи или неорганске, круте хидроизолације.

IIIБ-10. ИЗВОРИ

- Крстић,Петар(1986),Архитектонске конструкције 1,2, Грађевинска књига, Београд 8. Издање.

- Martin, Mittag (2000),Грађевинске конструкције, Грађевинска књига, Београд.

- Лашњевац Др Часлав,Мирослав Симеуновић (2002),Хидроизолациони материјали за заштиту делова објеката испод и изнад земље, Изградња 02/4 стр. 128-136.

- Денић,Н. Ђекић А.(1983)Хидроизолација у згра-дарству на доњим деловима објекта, Архите-ктонски приручник, Београд, стр.9-73.


75

ПРИМЕР ТЕСТА

1.Наведи конструктивне системе који се најчешће примељују у сатноградњи : 1. 2. 3.

(2) 2. Наведи класификацију конструктивних система према начину преношења оптерећења : 1.

2. (2) 3. Врсте темеља : а. према облику попречног пресека 1. 2.

3. (3) б. према дубини фундирања 1.

2. (2) ц. према материјалима од којих се изводе :

(2)

4. Дубина фундирања зависи од : .……………...........................................................................................................и препорука је да је она мин.................... м због ................................................

(2) 5. Два основна дејства воде на подземне делове зграде су:

1. ..................................................... 2. .....................................................

(4) 6. Које круте хидроизолације познајеш:

(3) 7. Шта је то систем дренаже и шта се тим системом постиже. Приложити скицу.

(4) 8. Скицирати заптивање подземних делова зграде –подрума, од воде под при-тиском и влаге када је највиши ниво подземне воде -1.65 м , а сокла је - 0.35м, МК је пуна плоча, зид приземља је од опеке, дебљинљ зида је 25 цм, светла висина подрумске етаже је 2.60 м. Фундирање је на темељној плочи, подрумски зид је од АБ. Хидроизолације на бази угљо-водоничних трака.

(5)

76

9. Навести поделу тла у односу на пропустљивост воде.Три групе: ( ) (3)

10. Навести три начина, технолошка поступка, који се користе приликом извођења зграда:: 1. ..................................................... 2. ..................................................... 3. .....................................................

(2) 11. Подела тла, грађевинског земљишта (у вези фундирања): 1. ............................................ 2. ............................................ 3. ............................................

(3) 12. Скицирај шеме: А) гредних носача Б) таванице која носи – у једном смеру ц) таванице која носи у два смера

(4) 13. Позиционирај МК према правилима позиционирања

3)

77

14. У вези претходног питања одговорити

а) који је конструктивни систем у питању .................................................. (1) б) који начин фундирања предлажеш ........................................................ (1) 15. Подела зидова према: а) конструктивној улози 1......................................... 2......................................... 3.........................................

(1) б) материјалу од којих се изводе

(1) 16. Основно правило зидања блоковима и другим елементима је:

(1) 17. Којим се малтером зида у средини изложеној дејству влаге

(1) 18. Наведи величине опекарских блокова које знаш

(1) 20. Код зидања системом носивих зидова серклажи су ( )који служе за ( ) и хоризонтално растојање између серклажа не сме бити веће од ( ).

(2) РЕЗУЛТАТИ: 0-27 5 ПЕТ 28-32 6 ШЕСТ 33-37 7 СЕДАМ 38-42 8 ОСАМ 43-47 9 ДЕВЕТ 48-53 10 ДЕСЕТ

78

ЛИСТ БРОЈ 1 освојено бодова ................ ВЕЖБА ПРВА- КОНСТРУКТИВНИ СКЛОПОВИ И СИСТЕМИ ЗИМСКИ СЕМЕСТАР ......................... године. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА ................................................................... БРОЈ ДОСИЈЕА ....................................... ПРВИ ЗАДАТАК :

На приложеној слици види се конструктивни систем зграде. Питања : - који конструктивни систем је у питању ............................................ -од чега је изведена носећа конструкција ........................................... -од чега су зидани зидови.................................................................. -која је врста међуспратне конструкције примењена ....................................................................................................... За обележене конструктивне елементе дати одговарајуће називе. - А ..................................... - Б ..................................... - Ц......................................

Ц------------------------ А --------------------------- Б-------------

79

ЛИСТ БРОЈ 2 освојено бодова ................ ВЕЖБА ПРВА- КОНСТРУКТИВНИ СКЛОПОВИ И СИСТЕМИ ЗИМСКИ СЕМЕСТАР .............................. године. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА ................................................................... БРОЈ ДОСИЈЕА .......................................

ДРУГИ ЗАДАТАК На приложеној слици види се слика основе за породичну станбену зграду. ПИТАЊА: - Који је конструктивни систем коришћен за изградњу куће? .......................................... -Које су основне особине тога система? .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. - Дебљина зида је 28 цм, од чега су зидани зидови? ........................................................ -На цртежу уцртати позиције међуспратних конструкција. - У основи предвидети додатне конструктивне елементе ако је потребно.

80

ЛИСТ БРОЈ 3 освојено бодова ................

ВЕЖБА ПРВА- КОНСТРУКТИВНИ СКЛОПОВИ И СИСТЕМИ

ЗИМСКИ СЕМЕСТАР

........................................ године. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА ................................................................... БРОЈ ДОСИЈЕА ....................................... ТРЕЋИ ЗАДАТАК

На приложеној слици види се план станбене зграде . Зграда је грађена у одређе-ном конструктивном систему . ПИТАЊА : - који је конструктивни систем у питању ................................................. , - од којих материјала се може изводити такав конструктивни систем. .......................................................................................................................... ЗАДАТАК : на цртежу основе уцртати носеће конструктивне елементе и диспо-зицију међуспратних конструкција са обележеним правцима ослањања.

81

ЛИСТ БРОЈ 4 освојено бодова ................ ВЕЖБА ПРВА- КОНСТРУКТИВНИ СКЛОПОВИ И СИСТЕМИ ЗИМСКИ СЕМЕСТАР ....................................... године. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА ................................................................... БРОЈ ДОСИЈЕА ....................................... ЧЕТВРТИ ЗАДАТАК

Према основној систематизацији постоје два основна конструктивна система према начину преношења оптерећења. Која су то два основна конструктивна система: 1)........................................ 2) ................................... На сликама су приказане различите конструкције, уз сваку слику дати одговор на питање који је oсновни конструктивни систем употребљен.Нацртати статичку схему носача уз прву слику.

Конструктивни елементи спадају

у групу .............................. носача. СХЕМА НОСАЧА Конструктор : Феликс Кандела, Архитектура:Сантјаго Калатрава Валенција, Шпанија. Конструктивни систем спада у

.............................групу носача.

82

ЛИСТ БРОЈ 1 освојено бодова ................ ВЕЖБА ДРУГА- ОСНИВАЊЕ /ТЕМЕЉЕЊЕ ЗГРАДА

ЗИМСКИ СЕМЕСТАР ......................... година. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА ....................................................................... БРОЈ ДОСИЈЕА ....................................... ПРВИ ЗАДАТАК :

На приложеној слици види се вертикални пресек кроз темељ и темељни зид. Питања : - која је врста фундирања примењена ............................................... -која је врста темеља примењена …....................................................... -која је мин.дубина фундирања……........................................................... -допунити приложени цртеж са потребним описима и котама.

83

ЛИСТ БРОЈ 2 освојено бодова ................ ВЕЖБА ДРУГА- ОСНИВАЊЕ /ТЕМЕЉЕЊЕ ЗГРАДА ЗИМСКИ СЕМЕСТАР ......................... године. БРОЈ ДОСИЈЕА ............................. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА .............................................................................. ДРУГИ ЗАДАТАК

Која је врста фундирања примењена на фотографисаној згради: ........................................................................................................................

84

ЛИСТ БРОЈ 3 освојено бодова ................

ВЕЖБА ДРУГА- ОСНИВАЊЕ /ТЕМЕЉЕЊЕ ЗГРАДА ЗИМСКИ СЕМЕСТАР ........................................ године. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА ................................................................... БРОЈ ДОСИЈЕА ....................................... ТРЕЋИ ЗАДАТАК

Која је врста фундирања примењена на фотографисаној згради ? ............................................................................. Kоји је конструктивни склоп зграде на фотографији ? ............................................................................

85

ЛИСТ БРОЈ 4 освојено бодова ................ ВЕЖБА ДРУГА- ОСНИВАЊЕ /ТЕМЕЉЕЊЕ ЗГРАДА ЗИМСКИ СЕМЕСТАР ........................................ година. БРОЈ ДОСИЈЕА ....................................... ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА ........................................................................ ЧЕТВРТИ ЗАДАТАК

НАЦРТАТИ ОСНОВУ И ВЕРТИКАЛНИ ПРЕСЕК ТЕМЕЉА ОЗНАЧЕНОГ ДЕЛА ОСНОВЕ ПРИЗЕМЉА : /ЦРТАТИ НА ПОСЕБНОМ ПАПИРУ У R=1: 25 -плитко фундирање -зграда са подрумом -конструктивни систем према слици -написати потребне описе и искотирати -на пoсебном цртежу решити основу темеља у Р 1:50 -нацртати пресек B-B у R= 1:50 на посебном листу, подаци се добијају на вежбама.

86

ЛИСТ БРОЈ 1 освојено бодова ................ ВЕЖБА ТРЕЋА- ЗАПТИВАЊЕ ЗГРАДА ЗИМСКИ СЕМЕСТАР ......................... година. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА ................................................................... БРОЈ ДОСИЈЕА ....................................... ПРВИ ЗАДАТАК : ХИДРОИЗОЛАЦИЈА ПОДА НА ТЛУ ОД ВЛАГЕ

Нацртати вертикални пресек кроз темељну стопу и темељни зид за зграду осно-вану на тракастим темељима од не армираног бетона. Завршна обрада пода је паркет, под је пливајући. Око зграде предвиђен је тротоар од не армираног бетона. Висина сокле је 20 цм. Фасада је трослојнa. Водити рачуна о минималној дубини фундирања. Дати описе за структурe подa и фасаднoг зидa. Цртати у Р= 1: 25.

Угледни пример:

87

ЛИСТ БРОЈ 2 освојено бодова ................ ВЕЖБА TREЋА- ЗАПТИВАЊЕ ЗГРАДА

ЗИМСКИ СЕМЕСТАР ......................... године. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА ................................................................... БРОЈ ДОСИЈЕА ....................................... ДРУГИ ЗАДАТАК : ХИДРОИЗОЛАЦИЈА ПОДРУМА ОД ВЛАГЕ

Угледни пример.

Према приложеној скици нацртати у размери Р=1:25 детаљ вертикалног пресека подрума укопаног у земљу. Хидроизолација је од влаге, потребно је обезбедити дренажу око зграде. Темељ је тракасти, армирано бетонски.

88

ЛИСТ БРОЈ 3 освојено бодова ................ ВЕЖБА ТРЕЋА- ЗАПТИВАЊЕ ЗГРАДА

ЗИМСКИ СЕМЕСТАР .................................... године. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА ................................................................... БРОЈ ДОСИЈЕА ....................................... ТРЕЋИ ЗАДАТАК ХИДРОИЗОЛАЦИЈА ПОДРУМА ОД ВОДЕ ПОД ПРИТИСКОМ

Ниво подземних вода у односу на коту готовог пода приземља је -280 м. Фундирање је на темељној плочи. Нацртати детаљ вертикалног пресека подрума у размери Р=1:25 водећи рачуна да је дејство воде под хидростатичким притиском. Написати све структуре подова и зидова. Цртеж искотирати са потребним котама.

89

ИЗВОРИ ИЛУСТРАЦИЈА

ПОПИС ФОТОГРАФИЈА, ЦРТЕЖА И ТАБЕЛА

НАСЛОВНА СТРАНА

- На насловној страни: пројекат архитекте Renѕo Pianoi, Аудиторијум, Нова опера у Риму, детаљ кровне конструкције, фотографисао аутор.

Ауторови прилози:

- Табеле број: 1, 2, 3, 4 рађене према: Несторовић, Миодраг (2000) Конструктивни системи, Архитектонски факултет, Београд. - Фотографије, означене у тексту као слике: 54, 55, 65, 73, 75, 78, 80, 81, 82, 85, 86, 87, 106, 107,

128.

- Цртежи, означено у тексту као слике: 5, 6, 7, 17, 18, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 84, 88, 89,90, 91, 95, 96, 83, 99, 100, 103, 105-a, 105-b, 108.

Цртежи број: 17, 18, израћени према: Пржуљ, М (1989) Спрегнуте конструкције , ИРО Грађевинска књига, Београд.

Цртежи број: 90, 91, 95, 96, 83: према проф. Фурунджић, часопис Изградња, Београд.

Цртежи број: 68, 69 према Скриптама Бетонске конструкције АФ, Београд.

Цртежи број: 105-a, 105-b, 108 према графичким радовима студената.

Репродукције из периодичних публикација:

- Изградња, Београд, означено у тексту као слике број: 2, 28, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 104.

- Архитектура и урбанизам, Београд, означено у тексту као слике број: 47, 48, 50, 51, 52.

-DANS, часопис Друштва архитеката Новог Сада, означено у тексту као слика број: 50.

Репродукције из других публикација:

- Благојевић Биљана (1994) Грађевинске конструкције за 1,2,3 разред грађевинске школе, Београд,

означено у тексту као слике број: 79, 98, 102, 125.

- Атлас челичних конструкција, група аутора,(1991) Грађевинска књига, Београд, означено у тексту

као слике број: 13, 19.

- Ђорђевић, Душанка,(2005) Извођење радова у високоградњи, Београд, означено у тексту као

слика број: 125.

- Архитектонски приручник 82 , Београд, означено у тексту као слике број: 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42,

43, 44, 45, 46. - Архитектонски приручник 83 , Београд, означено у тексту као слике број:109, 110, 111, 115, 116,

117, 118, 123, 124.

- Монтажни грађевински објекти, група аутора; Економика, Београд 1983, означено у тексту као

сликe број: 4, 25, 26, 27. - Крстић, Петар(1986),Архитектонске конструкције 1,2, Грађевинска књига, Београд 8. издање,

означено у тексту као слике број: 92, 93, 97, 101, 131.

- Martin, Mittag (2000), Грађевинске конструкције, Грађевинска књига, Београд, означено у тексту као слике број: 119, 120, 121, 122.

- Fletcher, Banister, Историја архитектуре, означено у тексту као слике број: 76 и 77.

- Марић Игор (2006), Традиционално градитељство поморавља и савремена архитектура, слика бр.1

Репродукције из брошура и са интернет адреса:

Означено у тексту као слике број: 4, 9, 10, 11 ,12, 14, 15, 16, 20, 22, 23, 24, 28, 29,53, 112,113, 114.

Остало:

Фотографисао арх.Радаковић Срђан: слика бр.74

i Renѕo Piano је Италијански архитекта великог међународног угледа. Носилац је Pritzkerove награ-

де, највећег признања архитектима за њихово дело у професији. Рођен је 1937. у Ђенови, Италија.

90

СПИСАК ИЗВОРА:

- Адлер, Др Петар, (1987), Искуства са префабрикацијом у станбеној изградњи Шведске, Изградња,Београд, број 3/87 стране: 21-29.

- Атлас челичних конструкција, група аутора,(1991) Грађевинска књига, Београд.

- Бајић Тања, Ксенија Пантовић (2011) Могућност примене модуларних система у проје-ктовању одрживог и климатски свесног социјалног ста-новања, Архитектура урбанизам, Београд, број 33/2011 стране:.42-59.

- Благојевић, Љиљана(1994), Грађевинске констр-укције за 1,2,3 разред грађевинске школе , Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

- Денић,Н. Ђекић А.(1983), Хидроизолација у зградарству на доњим деловима објекта, Архи-тектонски приручник, Београд, стр.9-73.


- Крстић, Петар (1986), Архитектонске конструкције 1, 2, Грађевинска књига, Београд

- Курент, Тине (1977), Модуларна координација мера и димензионирање префабриката за отворен систем градње, Архитектонски факултет Београд, После дипломске студије курс Становање.

- Лашњевац Др Часлав,Мирослав Симеуновић (2002), Хидроизолациони материјали за заштиту делова објеката испод и изнад земље, Изградња, Београд,број 02/4 стр. 128-136

- Martin, Mittag (2000), Грађевинске конструкције, Грађевинска књига, Београд.

- Мировић, Славица (2001), Модуларна конструкци-ја и одрживост, ДАНС, Нови Сад, број. 072, јул 2011, стр:35-39.

- Монтажни грађевински објекти (1983) група аутора;Економика, Београд 1983.

- Несторовић, Миодраг (2000), Конструктивни системи, Архитектонски факултет, Београд

- Практикум-скрипта из Бетонских конструкција, Архитектонски факултет, Београд.

- Правилник за Бетон и армирани бетон 1 и 2 (БАБ),(1991), Друго издање, Београд.

- Пржуљ, Миленко (1989), Спрегнуте конструкције, ИРО Грађевинска књига, Београд.

- Спрегнуте конструкције, (1972), часопис Изградња, посебно издање, Београд.

- Стојић, др.Драгослав, (1996) Дрвене конструкције и скеле, Универзитета у Нишу, Униве-рзитетски Трг бр.2, Ниш.

- Таванице, скице са предавања, Грађевински факултет, Београд.

- Трбојевић др Ранко (1982), Архитектонски приручник 82, Станбена префабрикована изгра-дња у Београду , стране: 78-123

- Фурунджић (1978), Примена прописа у грађе-винарству, Изградња, Београд бр.6/78

- Шелкен, Драгутин (1978), Крупно-панелни систем изградње станова Стандард , Изградња,

Београд, број 6/78стр: 40-47.

Издавач

Академска мисао

Приморска 21, Београд

Тел.: +381 11 3218 354

Марко Вујадиновић дипл. ел. инж. Александар Рашковић, дипл. ел. инж. +381 63 30 10 75 +381 63 30 10 65

[email protected] [email protected]

www.akademska-misao.rs

[email protected]

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 692(075.8)(0.034.2) 624.15(075.8)(0.034.2) 699.82(075.8)(0.034.2) МИЛИВОЈЕВИЋ, Дејан, 1967- Зградарство [Електронски извори]. 1 / Дејан Миливојевић. - Београд : Академска мисао, 2014 (Београд : Академска мисао). - 1 електронски оптички диск (CD-ROM) ; 12 cm Системски захтеви: Нису наведени. - Насл. са насловног екрана. - Тираж 200. - Библиографија уз свако поглавље. - Садржи библиографију. - Riassunto ; Summary ; Реюме. ISBN 978-86-7466-497-1 a) Зграде - Елементи b) Темељи - Хидроизолација COBISS.SR-ID 205825292

Миливојевић Дејан, архитекта, магистрирао и дипломирао на

Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Од 2003.

године наставник Високе пословно-техничке школе у Ужицу.

Пише за научне и стручне часописе, учествује на међународним

и националним конференцијама. Учествује на изложбама

националног значаја из области стваралаштва у архитектури.

ЗГРАДАРСТВО 1, Costruzioni architectoniche, Architectural Designs, Архитектурные конструкции

Documents