Zena Koja Je Rekla DA Bogu - Robert J Wieland

7/31/2019 Zena Koja Je Rekla DA Bogu - Robert J Wieland

1/26


2/26

ENA KOJA JE

REKLA DA BOGURobert D. Vilend

www.najvaznijevesti.com


3/26

Naslov originala:Te Lady Who Said Yes to God

Autor:Robert J. Wieland

Prevod sa engleskog:Mirjana eri

Izdava:Eden kua knjige, Novi Sad, 2015

tampa:Apollo Graphic Production, Bgd; tira 50 primeraka

Dizajn korice:Goran Vidas [email protected]

Elektronska verzija broure ena koja je rekla DaBogu besplatno je dostupna na Internetu, za linuupotrebu. Ukoliko elite da kupite ovu brouru utampanom obliku, moete je naruiti na:

www.eden.rs; (+381) 062/[email protected]; (+381) 064/40-29-428


4/26

3

ena Koja je

Rekla Da BoguMnogi hriani su zanemarili linost Marije, Isu-

sove majke. o je, moda, samo razumljiva reakcija naoboavanje koje joj drugi ukazuju a koje ide iza onoga

sto pismo kae.Meutim, ona zasluuje vie potovanja, jer Sve-

to pismo nudi iznenaujue obilje podataka o njoj.Objektivan pristup ovoj linosti verovatno e namomoguiti da vie cenimo i njenog boanskog utelov-ljenog Sina. o bi moglo da proiri granice nae vere.

Biblija nije izvor nekih omiljenih verovanja o Ma-riji, ideja o njenom sopstvenom bezgrenom zaeuu utrobi njene majke. Biblija tvrdi da Marija ima sveosobine koje sva ljudska bia nasleuju od svojih ro-ditelja, da je zaista rodila Isusa i da je On prilikom

utelovljenja poneo njene gene. Samo Hristos grehane uini, niti se nae prevara u ustima njegovim (1.Petrova 2,22). O svim ostalim pripadnicima ljudskogroda itamo: Jer svi sagreie i izgubili su slavu Bo-ju! (Rimljanima 3,23). O samoj Mariji zabeleeno jeda je iskazala svoju tenju za Spasiteljem, to nijedna

bezgrena osobi ne bi uinila: Velia dua moja Gos-poda, i obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju.(Luka 1,46.47)


5/26

4

Sveto pismo takoe ne prikazuje Mariju kao da-vaoca milosti. Umesto toga, ono je opisuje kao po-sebnog primaoca milosti:

I uavi k njoj aneo ree: raduj se ti tosi stekla milost, Gospod je s tobom [blagoslo-vena si meu enama] ada joj aneo ree:ne boj se, Marija; jer si nala milost u Boga.

(Luka 1,28.30) ... to mi velika dela uini Silni, i sveto

je njegovo ime. (stih 49 arni)

Misao o njenom trajnom devianstvu potie iztradicije, a ne iz Svetog pisma. Ona poiva na nebi-

blijskom pogledu koji negira boanske blagoslove na-menjene mukom i enskom rodu (vidi 1. Mojsijeva1,27.31; Prie 5,15-18; Matej 1,25). Pogrena shvata-nja o Marijinom trajnom devianstvu doprinose la-noj pobonosti koja proglaava brani ivot nespoji-

vim s istinskom svetou.Iako se u Svetom pismu nigde ne spominje dasu prvi hriani uzdizali ili ak oboavali Mariju,ipak se u njemu mogu nai znaajne injenice o nje-noj linosti i njenom karakteru. Na primer:

1. Oigledno je da je Marija volela dobru litera-

turu i da je i sama bila daroviti pesnik. o se moe vi-deti iz njene poznate poeme (Luka 1,46-55, pogledajte16. stranu broure).


6/26

5

2. Ona se u kriznim trenucima ponaala razu-mno, smireno, spokojno. o se moe zakljuiti iz opisanjenog susreta s anelom Gavrilom koji joj je objavioda je izabrana da postane majka Mesiji (Luka 1,26-38).

A u esti mesec posla Bog anela Ga-vrila u galilejski grad po imenu Nazaret de-vojci isproenoj za oveka po imenu Josifa iz

Davidovog doma; devojka se zvala Marija. Iuavi k njoj aneo ree: raduj se ti to si ste-kla milost, Gospod je s tobom [blagoslovenasi meu enama]. Ona se uplai na ovu rei razmiljae kakav bi to pozdrav bio. adajoj aneo ree: ne boj se, Marija; jer si na-

la milost u Boga. I gle, zaee i rodie sina,i nadenue mu ime Isus. On e biti velik izvae se Sin Svevinjega, i dae mu GospodBog presto njegovog oca Davida, te e vladatinad domom Jakovljevim doveka, i njegovom

carstvu nee biti kraja. A Marija ree ane-lu: kako e to biti kad ne znam mua? Aneopak odgovori i ree joj: Duh Sveti doi e natebe i sila Svevinjega osenie te; zato e se tosveto dete zvati Sin Boiji.

Na to Marija ree: evo sluiteljke Gos-

podnje; neka mi bude kako si kazao. I aneoode od nje. (Luka 1,26-35.38 arni)


7/26

6

3. Odlikovala se neusiljenou, promiljenoui uzdrljivou. o saznajemo iz Lukinog zapisa kojise odnosi na Isusovo roenje i detinjstvo: A Marijauvae sve rei ove i slagae ih u srcu svojemu (Luka2,19). ako znaajne tajne veina od nas ne bi uspelada sauva!

4. Njena skoro detinja, a ipak zrela vera bila jetoliko snana da je Bog mogao da je izabere za svoga

predstavnika u najveem udu svih vremena. Jelisave-ta je reima blagoslova pohvalila veru tek zatrudneleMarije: I blago onoj koja verova; jer e se izvriti tojoj kaza Gospod! (Luka 1,45)

5. Moda i vie od svih ostalih ena, Marija jeimala sposobnost da podnosi tugu. Zaista joj je bilo

blago, jer je njena osetljiva dua bila rastrzana bo-lom koji nijedna druga ena nikada nee doiveti!

A i tebi samoj proboe ma duu, da se otkrijumisli mnogih srca, rekao joj je Simeon, dok je nadah-nue radou ispunjavalo njegovu duu, jer je u Hra-

mu svojim rukama podizao pred Gospodom njenogaSina (Luka 2,35). aj ma morao je da probode njenuduu mnogo puta u toku sledee 33 godine; na kraju jeposmatrala svoga Sina kako umire na krstu. Bio je tobol neuporedivo vei od onoga koji svaka druga maj-ka osea za svojim sinom jer je Njegova smrt svojim

znaenjem nadmaila sve ostale smrti.6. Boja milost je osposobila Mariju da bude

mudra majka svom uzvienom Sinu. Zaista, nijedna


8/26

7

ena ne bi mogla da Mu bude mudrija majka bez bo-anske milosti. Poverenje koje je Bog ukazao ovoj enii odgovornost koju je stavio na njena plea dubokonas zadivljuju. Raduj se ti to si stekla milost, Gos-pod je s tobom, blagoslovena si meu enama!, rekaoje aneo. (Luka 1,28)

Mi ne moemo biti hriani koji veruju u Svetopismo sve dok ne prihvatimo puno znaenje injenice

da je boanski Hristos postao jedan od nas: MarijinSin je zaista bio njenSin; Re je postala ljudsko telo,koje mu je ona dala. Nebo je u punoj meri poverilodragoceno Dete njenom staranju. Jedna olako izre-ena, nepromiljena ili sebina Marijina re moglaje zauvek da uprlja karakter njenog prijemivog Po-

tomka, jer je u detinjstvu sticao iskustva i uio na istinain na koji i mi uimo i stiemo iskustva. itamoda se nauio poslunosti i da je bio pokoran svo-jim zemaljskim roditeljima (Jevrejima 5.8; Luka 2.51).Marijino materinstvo bilo je neizrecivo udesno do-

stignue, i zato moemo radosno prihvatiti ispunjenjenjenog proroanstva: Otsad e me zvati blaenom svinarataji! (Luka 1,48)

Da li je Marija bila zanosno lepa tinejderkakakvom su slikari voleli da je predstavljaju? Da li suse seoski momci zbog toga vrteli oko nje i gledali je sa

eljom? Nekoliko novozavetnih tekstova ukazuju nainjenicu da je, moda, kao devojka doivela bolna ra-zoaranja, pa se ta slika nikako ne slae s popularnim


9/26

8

shvatanjem o njoj kao o lepoj mladoj devojci. Dok jeBiblija svakako u potpunosti nadahnuta, slobodno semoe kazati da umetnika platna to ne moraju biti.

U svojoj poemi, koja mnogo pokazuje i otkriva.Marija kae da je Bog pogledao naponienjesluki-nje svoje. (Luka 1,48) Grka re, ovde upotrebljena,glasi tapeinosis, i u Delima 8,33 prevedena je kao po-niznost (kao glagol, u 2. Korinanima 11,7 i u Luki

14,11 znai biti ponien). o je re koja prikladnoopisuje prezir i sramotu koju je Hristos morao dapretrpi, kada je nezakonito osuen i pogubljen. Reoznaava neto vie od obinog niskog poloaja se-ljatva. Ona opisuje bolno, zastraujue poniavanje,koje Marija iz nekog svog razloga pripisuje sebi.

Jevaneoski izvetaji jasno govore da je Josif sigur-no bio udovac sa najmanje estoro dece. Imena etvo-rice sinova navedena su u Jevanelju po Mateju 13,55i Marku 6,3 (Jakov, Josija, Simon i Juda), a spominjuse i najmanje dve keri. Deaci su oigledno bili stariji

od Isusa jer Jovan izvetava kako su pokuavali da Munareuju, to bi se u jevrejskoj kulturi mogla usuditisamo starija braa (Jovan 7,3-5). ovek se moe upi-tati koji bi udovac sa najmanje estoro dece mogao dauzme tako mladu devojku da im bude maeha (narav-no da Josif, kada je isprosio Mariju nije mogao ni da

pomisli da e ona biti majka Mesiji, Spasitelju ovean-stva!). Njemu je svakako bila potrebna starija, iskusni-ja ena koja e mu pomoi da razrei svoje probleme.


10/26

9

Kada je aneo Gavrilo najavio Mariji da eostati trudna, ona je poelela kao to bi to i svakadruga ena uinila, da svoju uzbudljivu tajnu podelisa svojom najbliom prijateljicom. Da li je ta osobaod poverenja bila neka njena mlada prijateljica iz Na-zareta? Ne! Saznajemo da je otila brzo u planine udom ostarele Jelisavete, ene, koja je kao nekada Ana,upoznala gorinu ivota jevrejske ene liene poroda.

Jelisavetinatapeinosistakoe je bila od nje uklonjenaudesnim zaeem i roenjem Jovana Krstitelja u nje-noj starosti (Luka 1,5-24; 39-44). Zato je Marija tra-ila takvo drutvo, radije nego drutvo svojih vrnjakatinejdera? Da li su ona i Jelisaveta imale jo neto za-jedniko osim roakih veza?

Marijin Sinbio je poznat kao ovek bola, upoznatsa tugom (Isaija 53,3 engleski prevod). Marija kae daje i ona upoznala bol tapeinosis-a, ukljuujui moda iponiavajue odbacivanje, kao da je bila neprimeenaili neeljena. Njena omiljena heroina oigledno je bila

Ana, bolom proganjana majka proroka Samuila, jer je iMarijina pesma oblikovana po ugledu na Aninu rado-snu pesmu, ispevanu u ast roenja sina (1. Samuilova2,1-10; Luka 1,46-55). Ana je poznavala otricu maakoji joj je probadao srce, gorinu odbacivanja naizgledod strane Boga i prezira koji je doivljavala kao ena bez

dece, dok je ast naoko ukazivana oholoj drugoj eni Fe-nini (1. Samuilova 1,4-10). Samo bi se retke i potovanemlade devojke mogle emocionalno izjednaiti s Anom!


11/26

10

Mi ne znamo kako je izgledala Marija, jer nijedanumetnik koga poznajemo nije imao prednost da muona stoji kao model. Iako je njen Sin imao istinskulepotu besprekornog karaktera, verovatno ne bismookretali glavu za Njim, niti bismo Ga dva puta pogle-dali da nismo znali o kome se radi. O Njemu itamo:Ne bi oblija ni lepote u njega, i videsmo ga, i ne beenita na oima, ega radi bismo ga poeleli. Prezren

bee i odbaen izmeu ljudi (Isaija 53,2.3). On je i usvom utelovljenju bio Marijin Sin.

ta je bilo Marijino ponienje [tapeinosis]? Danije i ona, u nekom drugom smislu, iz nekog razlogabila prezrena i odbaena od ljudi? Da li je suzamau dugim noima kvasila svoj usamljeniki jastuk zato

to joj je oigledno bila uskraena mogunost da ubraku ostvari najuzveniji san svake jevrejske ene da bude majka dugo oekivanog Mesije? Ako je tako,zamislite njenu radost koja prevazilazi sve granice,dok peva svoju pesmu: Raduje se moj duh u Gos-

podu spasenja mojega, jer je On pogledao na bolnoponienje slukinje svoje!Razmotrite zadivljujuu zrelost vere te ene.

Svakako da je bila dovoljno prosveena da shvati da enjena tajanstvena trudnoa izazvati podizanje obrva ucelom gradu, da ne spominjemo slinu reakciju samoga

Josifa, kada bude uo novost. o je za svaku enu togavremena predstavljalo istinsko drutveno samoubistvo.Njena neuporediva radost zbog trudnoe bila je zagor-


12/26

11

ana tom drugom bolnom alou, drutvenim izgnan-stvom. Svaka normalna ena mogla bi se upitati: A tae pomisliti moj Josif? Da, ta e susedi kazati? Jovanbelei da su susedi svih vremena imali ta da kau, jersu Jevreji prezrivo odbacivali njenog nevinog Sina, pre-bacujui mu: Mi nismo roeni od bluda! (Jovan 8,41)

Meutim, Marija je bila spremna, hrabro je pri-hvatila teret koji je Bog eleo da stavi na njena plea;

Evo slukinje Gospodnje! Neka mi bude po rei tvo-joj! (Jovan 1,38)

Kada je cezar Avgust izdao svoj carski proglas, za-htevajui od Josifa da otputuje u Vitlejem zbog popisastanovnitva, sasvim je prirodno to je Marija elelada poe sa njim, ako nita drugo, da makar izbegne

ruganje suseda. Nije potrebno da mislimo da je onasvesno elela da rodi svoga Sina u Vitlejemu. Oigled-no je da ni ona ni Josif u gradu nisu imali roaka kojibi im mogli pomoi, jer inae ne bi morali da traeprenoite u tali sa kravama i magarcima.

Moda Marija nije ni znala da je poroaj tako bli-zu, jer verovatno ne bi krenula na preko 100 km dugoputovanje na leima magarca. (o svakako nije bilo udecembru mesecu, jer bi bilo nemogue tako putovatiu to godinje doba; a ni pastiri ne bi logorovali u polji-ma. Hristovo roenje u decembru sigurno je ostatak

evropske mitologije.)Luka, lekar po zanimanju, tako opisuje ovaj doga-

aj da postaje oigledno da je do poroaja dolo pre-


13/26

12

rano, neoekivano: A kad su bili onde, doe vremeda ona rodi (Luka 2,6). U tom trenutku nije imala niopremu za dete! Ovo iskustvo u stvarnosti svakako danije bilo tako romantino kao to ga umetnici prika-zuju na svojim slikama. Dobiti bebu u tali ispunjenojneprijatnim mirisima i poloiti je u ivotinjske jaslesvakako da nije neko zadovoljstvo. Verovatno je daMu je kasnije opisivala opasne okolnosti u vreme Nje-

govog roenja, o nehigijenskim prilikama, u kojimase naao prema proroanstvu. Na osnovu Njegovihsopstvenih prorokih rei:

a, ti si me izvadio iz utrobe; ti si meumirio na sisi matere moje. Za tobom prista-

jem od roenja, od utrobe matere moje ti siBog moj. Ne udaljuj se od mene; jer je nevoljablizu, a nema pomonika. (Psalam 22,9-11 Danii)

uga koja se uvek meala sa Marijinim rado-stima, ve je nailazila. Ako je njena Beba zaista bilaGospod Hristos, zato se Bog nije postarao za netobolje? Zato je dozvolio da Ga ona rodi u tali? Zatonije uticao na nekog u Vitlejemu da joj ukae gosto-primstvo?

Iako Marija nikada nije poputala sumnjama,snana iskuenja stalno su se vraala. Njen Deak jebio uzbudljivo razliit od druge dece, ali je ponekad


14/26

13

bivao i bolno drugaiji. esto nije uspevala da Ga ra-zume.

Bezgreni Deak nije uvek bio dobrodoao ugrenom nazaretskom drutvu, a ni lanovi porodi-ce nisu uvek imali razumevanja za Njega. Kao odanaJevrejka, Marija je oseala duboko ukorenjeno po-tovanje prema asnim rabinima u sinagogi. Zato jeonda njen Sin morao da ba tako esto pokazuje da

se Njegove ideje razlikuju od njihovih? Od Njegovogdetinjstva pa sve do krsta, Isusova nespremnost da sebori za njihovu naklonost, bila je stalni uzrok njenogbola i bolnog nezadovoljstva. A polubraa, koja su e-sto bila sklona da Ga kinje i preziru, samo su jo viepoveavala njenu teskobu.

A onda, konano, tu je bila i Golgota.Neobjanjivo odbacivanje voa, nezakonita osu-

da na lanom suenju, surovo ruganje i batinanje odstrane vojnika, to su voe ne samo dozvolile ve i ohra-brivale, neizmerna mrnja kojom su Ga zasipali i raza-

pinjanje sve to izgledalo joj je kao neobjanjiva nonamora. Pa to ne moe biti stvarnost! Kako je to moglo dase dogodi njenom Sinu, ako je On zaista Mesija?

A On je bio tu, razapet na krstu kao zloinac; pa jeak i sam priznao da su Njegovi neprijatelji bili u pra-vu, jer je u agoniji povikao da Ga je Njegov Bog osta-

vio! Zar se varala sve vreme? Nije li On, ipak, poboni,naivni samozvanac, koji je prevario samoga sebe? Zarje ona rodila takvog Sina?


15/26

14

Pod snanim emocionalnim i drutvenim priti-skom, i dobri ljudi mogu pasti u iskuenje da posum-njaju u sebe i priznaju krivice koje nikada nisu uinili.Agonija Marijinog iskuenja pod krstom sigurno jebila veoma teka. Gledajui s nevericom strani pri-zor, mogla je da se pita da li je stvarno videla anelaGavrila pre mnogo godina, da nije samo sanjala bez-greno zaee, posetu pastira i aneosku vojsku koja

je pevala na visini, mudrace i njihove darove.A onda bi se setila beskrajne ljubavi u karakteru

svoga Sina jo od Njegovog ranog detinjstva, Njegoveneuobiajene nenosti prema majci, Njegovih uda,uzvika ljudi koji su Ga pozdravljali. Kako se pred oi-ma Neba sve ovo sada moe dogaati ako je On zaista

Mesija? Kako je mogue da On umire kao zloinac,odbaen i prezren? Negde je neto verovatno bilo po-greno!A gde je Bog?

U tom trenutku Marija se setila i zagonetnog pro-roanstva starog Simeona o mau koji e joj probosti

srce. Da li je prorok na ovo mislio?Marijina uroena majinska ljubav prema ver-nom Sinu uinila je da ma u njenom srcu postanejo suroviji.

Ali, jo je muniji i tei bio uasni strah od ne-ega tako mranog da nije smela ni da misli o tome.

Moda je sve ovo bilo samo divan san; moda i nemanikakvog Jevanelja, moda je ona samo zamislilavest o velikoj radosti koja oekuje sve ljude, koju su,


16/26

15

po sopstvenom kazivanju, pastiri uli u pesmi ane-la? Ma je predstavljao mnogo vie od probadanjaponosnog srca majke koja je sanjala neostvarljive sne;ma je probadao nade celog oveanstva koje sunadmaivale njenu materinsku ljubav i bile vanije odsvega. Da, nijedna ljudska dua osim due njenog Sinanikada nije bila izloena takvoj agoniji.

Da, Bog nebeski je mogao da nae takvu enu

na Zemlji, sposobnu da nosi takav lini krst, i topredstavlja udo. Marija ostaje ljudska majka naemSpasitelju i kao takva zasluuje nau venu zahvalnost.A njen Sin zasluuje zahvalno oboavanje i slavljenjekoje smo mi u stanju da pokaemo, jer upravo je toistinska novozavetna vera.


17/26

16

Marijina Pesma

(Magnifikat)Velia dua moja Gospoda,I obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju;to pogleda na poniznost svoje sluiteljke.Jer, gle, od sada e me svi narataji smatrati

blaenom;to mi velika dela uini Silni,I sveto je njegovo ime,I milostiv je od kolena do kolenaOnima koji ga se boje.Svojom rukom uini silu,

Razbi ohole u mislima njihova srca.Zbaci vladaoce sa prestola i uzvisi ponizne,Gladne nasiti dobrima a bogate otpusti prazne.Prihvati Izrailja, svoga slugu,Da se seti milosti,

Kao to ree naim oevima,Avraamu i njegovom potomstvu doveka.(Luka 1,46-55 arni)


18/26

17

Isus je bio Mlad i

Tano Poznaje Vae ProblemeNajkraa Propoved u Bibliji

Da li ste se ikada dosaivali sluajui duge, suvo-parne propovedi? Dozvolite mi da vam neto kaem

o najkraoj propovedi u Svetom pismu sadranoju jednoj jedinoj reenici. Odrala ju je osoba koja jeimala prava da stane za propovedaonicu bar jednomu svom ivotu devica Marija. Ona je propovedalazbunjenim slugama koje nisu znale ta da urade u ne-oekivanoj neprijatnoj situaciji. to god vam kae,

uinite (Jovan 2,5). I taka. Ona je govorila o svomSinu, Isusu.

ako kratka propoved ne moe vam biti dosadna,ali vas moe uznemiriti. Izgleda da mi On uvek kaeda neto uinim to ja smatram da ne mogu. Jadne te

sluge: On im je rekao. Napunite sudove vode i to jebilo prilino lako; zatim: Zahvatite sad i nosite kumu i to je bilo lako. Meutim, morali su mu rei: Gos-podaru, evo vina koje si traio, a vrlo dobro su znali daje to samo voda. o je zbilja teko! Uiniti ili uraditi ne-to, a srce vam kae da nije tako ima li ieg munijeg?

Pronaimo i ovde Dobru vest: Upravo vam va nebeski Otac govori da ui-

nite ovo ili ono.


19/26

18

Pravi Otac nikada vas ne dovodi do uzne-mirenosti niti u vama izaziva frustraciju (setite sePavlovog saveta oevima: Ne razdraujte dece svoje Efescima 6.4).

On vam govori ta da inite. Dakle, naitevremena da Ga upitate kako to da uinite; On e vamodgovoriti.

Zapazite da Marija nijerekla: to god vam

prijatelji kau da uinite, uradite to ili ono to vamgovore vai uitelji, psiholozi, ili ak vai roditelji.Oni mogu biti u pravu, ili ne biti, ali niko vas ne razu-me kao va nebeski Otac (Psalam 27,10 mogao bi vamovde biti od pomoi).

Isus je bio mladi. On tano zna vae pro-

bleme, bio je kuan kao i vi u svemu, razume vaesebine strahove, a ipak vas voli. Verujte u to!

ujte Ga ta govori kad mu je bilo 12 godi-na. On kae svojim zbunjenim roditeljima ophrva-nim sumnjom: Zar niste znali da ja treba da budem

u domu svoga Oca? (Luka 2,49). Drugaije reeno:Ono to mi On kae, ja moram uiniti! On je timenagovestio propoved sopstvene majke!

Da li se oseate bespomonim? Moete barda pogledate! Posmatrajte Ga, sluajte Ga u Getsima-niji, na krstu. Poistovetite se s Njim tamo. Onda e

vae mrtvo, beivotno srce doiveti s Njim vaskrse-nje.


20/26

ELITE DA JO VIENAUITE O OVOJ DOBROJ VESTI?

BLIZINA VAEG SPASITELJAJeste li umorni od oseaja krivice?Oseate li se odbaenim i nepotreb-nim? Evo jedne izuzetno DOBREVESI. Hristos je preuzeo inicijativuda vas povede putem ka srei ovde isada, a dalje ka nebu i venom i-votu.

DOBRA VEST U MALO REIBroura nam otkriva kako ljudi i

ene mogu da kroz Jevanelje pro-nau zadovoljavajue odgovore nasvoje probleme. Mera vere enjaza Bogom usaena je u svakomljudskom srcu. Bog svakako znakako e odgovoriti na ovu enju.


21/26

KAKO SPASITI BRAKKako iveti s loim branim partne-rom. Bog ima lekovite Dobre vestikoje e doneti blagosloveno olaka-

nje u svaki nesrean dom, i dodatnoohrabrenje za sve one koji su sreniu svom braku. Lek je u onom to ve-rujemo, a ne u onom to inimo!

RE KOJA JEPREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da

milione preobrazi u ljude spremneda umru za svoja ubeenja, a ostalemilione u njihove progonitelje ednekrvi?Kakva se sila krije u toj novoj i ud-noj rei?

OBRNUTA MOLITVAVoda ne tee uzbrdo, a i ljudi obinone izgovaraju molitve poput one za-panjujue u Jevanelju po Jovanu 4,koja je obrnutog smera.Jesmo li spremni za tektonsku pro-menu u svom pristupanju Bojemprestolu?


22/26

Preporuujemo i sledee knjige:

MONA DOBRA VEST,Robert J. Wieland

Knjiga sadri pregled modernihkoncepcija jednostavne poruke kojebi trebalo da budu sila Boja naspasenje (Rimljanima 1,16), a kojesu postale alostan izvor zbunjeno-sti. Nasuprot tome, ovo delo baca sa-

svim novo svetlo na svu tu frustraci-ju, bezvoljnost, opadanje i mlakost koji se ogledaju naduhovnom planu. Da li smo propustili da sagledamokoliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo poverovaliu to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bi-bliji i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srcadesetina hiljada ljudi irom sveta. Ova knjiga posebnose obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj svojenade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO

TO MISLITE, Robert J. WielandMilioni ljudi veruju loim vestima.Evaneoska poruka je tako dobravest, da je to ponekad teko i pove-rovati. Boja milost je...beskrajnobolja nego to ste mislili. Prvi put

odtampana 1985, ova knjiga na-stavlja da izaziva panju.


23/26

MARIJA MAGDALENA:Biblijska pria,

Robert J. WielandMarija Magdalena pleni panju iinspirie matu gotovo svake osobekoja je sluala o njenom tajanstve-nom i raskonom inu pomazanjaskupocenim mirom koje je izlilana Isusova stopala, opravi ih zatimsvojim suzama. Robert J. Wieland istrauje ivotnupriu ove udesne ene koja zauzima visoko mesto

meu linostima o kojima govori Sveto pismo.

U POTRAZI ZA KRSTOM,Robert J. Wieland

Autor istrauje putovanja onih

osoba koje su se uputile prema kr-stu, meu kojima su, pored njega sa-mog, Isus, Marija Magdalena i Pavle.On nam otkriva kako moemo steisvoje lino iskustvo na tom istomputovanju, i naglaava da krst ne-sumnjivo ima snagu da protera svaki

strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo na-pisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.


24/26

Radosne Vesti:OD ISUSA SA LJUBAVLJU

Komplet od 34 lekcije iz Svetog pi-

sma koje e obradovati Vae srce.Podeljene na tri odseka: Dobra Vestkoja uzdie um (srce), Dobra Vesto budunosti i Pronalaenje Bojegmesta sigurnosti.

ZLATO PREIENO U OGNJU,Robert J. Wieland

Knjiga koja je imperativ za svakog

ko eli bolje da razume znaenje Isu-sove vere i Hristove prirode.


25/26

CIP - ,

27-312.47

, ena koja je rekla da Bogu / Robert D. Vilend ;[prevod sa engleskog Mirjana eri]. - Novi Sad : Eden kuaknjige, 2015 (Beograd : Apollo graphic production). - 18str. ; 14 cm

Prevod dela: Te lady who said yes to God / by Robert J.Wieland. - ira 50.

ISBN 978-86-85197-43-7

a) b) COBISS.SR-ID 295341831


26/26

Zena Koja Je Rekla DA Bogu - Robert J Wieland

Documents