ZDRAVSTVENA NEGA OBOLELIH OD TRIHINELOZE...Trihineloskopski pregled uzorka mesa svake zaklane svinje pre konzumiranja Termička obrada mesa (kuvanjem ili pečenjem) na temperaturi

ZDRAVSTVENA NEGA OBOLELIH OD TRIHINELOZE

TRIHINELOZA je parazitarno oboljenje izazvano Trihinelom spiralis.

• Kosmpolitska zoonoza

• Kliničkom slikom dominira akutni generalizovani miozitis. Rezervoari zaraze: divlja i domaća svinja, pas, lisica, jazavac, medved, vuk, pacov... Inkubacija: 1-30 dana (što je inkubacija kraća, bolest ima teži tok)

Put prenošenja: konzumiranje svinjskog mesa ili mesnih prerađevina u kojima se nalaze žive larve trihinele.

STADIJUMI BOLESTI INTESTINALNI: mučnina gađenje povraćanje proliv osećaj nadutosti SIMPTOMI SU POSLEDICA PRISUSTVA ODRASLIH PARAZITA U TANKOM CREVU

INVAZIVNI :

(javlja se od 7. ili 10. dana nakon infekcije, i traje od 2-6 nedelja) - visoka temperatura - otok lica i kapaka - otok, bol i slabost mišića - eozinofilija POSLEDICA MIGRACIJE LARVI PUTEM CIRKULACIJE, PROLASKA KROZ TKIVA I ORGANE I LOKALIZACIJE U SKELETNOJ MUSKULATURI

REKONVALESCENCIJA

- Nastaje 1 do 2 meseca nakon infekcije

- Može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci

- Posle preležane bolesti, oboleli još dugo mogu imati smetnje u vidu težine u mišićima i povremene slabosti mišića

SESTRINSKE INTERVENCIJE U NEZI OBOLELIH OD TRIHINELOZE

SMEŠTAJ BOLESNIKA

• Hospitalizuju se oboleli sa težom kliničkom slikom.

• Mirovanje

MERENJE VITALNIH FUNKCIJA NA 2 SATA

• Neophodno je pratiti temperaturu, puls, broj respiracija, TA

PRIMENA ORDINIRANE TERAPIJE

• Antiparazitarni lekovi – (Albendazol, Mebendazol) u trajanju 10-14 dana.

• Simptomatska terapija

antipiretici – za snižavanje povišene telesne temperature

analgetici - za ublažavanje bolova u mišićima

antihistaminici – smiruju alergijske manifestacije

kortikosteroidi se daju kod najtežih oblika bolesti sa komplikacijama

SPROVOĐENJE LIČNE HIGIJENE • svakodnevno kupanje bolesnika • promena položaja bolesnika u postelji uz sprovođenje pasivnih

i aktivnih vežbi • postavljanje ekstremiteta u korektivne položaje u cilju

sprečavanja kontraktura ISHRANA BOLESNIKA • visokokalorična i hiperproteinska • obroci manji i češći • pomoć bolesniku prilikom uzimanja hrane

Prevencija

Trihineloskopski pregled uzorka mesa svake zaklane svinje pre konzumiranja

Termička obrada mesa (kuvanjem ili pečenjem) na temperaturi od najmanje 77 ͦC u toku 30 minuta.

Deratizacija kojom se sprečava zaražavanje domaćih svinja

Salamurenje, dimljenje i sušenje mesa nisu sigurne mere zaštite za uništavanje larvi T. spiralis.

ZDRAVSTVENA NEGA OBOLELIH OD BOTULIZMA

BOTULIZAM

Botulizam je akutna infektivna nekontagiozna bolest koju karakterišu slabost mišića, pareze i paralize, suvoća kože i sluzokože.

Spada u alimentarna trovanja – nastaje unosom hrane koja je zagađena toksinom Clostridijum botulini.

Uzročnik bolesti: Clostridijum botulini, anaerobna bakterija, luči veoma jak egzotoksin

Prirodni rezervoar je spora C.botulinum je digestivni trakt životinja, riba i morskih sisara. Spore se izlučuju u spoljašnju sredinu kontaminirajući zemljište i biljne kulture koje nisko rastu.

• Izvor infekcije: Kontaminirana hrana i namirnice spremane u domaćinstvima posebnom tehnologijom, kao što su dimljene i sušene prerađevine od mesa i konzervirano voće i povrće. U anaerobnim uslovima spore prelaze u vegetativne oblike koji produkuju egzotoksin.

• Putevi širenja: Termički nedovoljno obrađeno meso i konzervirano povrće i riba, salata itd.

• Inkubacija: 6―36 h

PREPOZNAVANJE SIMPTOMA I ZNAKOVA BOTULIZMA

GASTROINTESTINALNI SIMPTOMI

• mučnina

• povraćanje

• bol u stomaku

• proliv

OČNI SIMPTOMI

• paraliza akomodacije oka,

• diplopija

• strabizam

• ptoza kapaka koja dodatno otežava funkciju vida

• midrijaza

Izvor:Maksimović M. Zdravstvena nega u infektologiji. Beograd:autorsko izdanje, 2006.

BUKOFARINGEALNI ZNACI I SIMPTOMI

• suvoća usta

• žeđ

• otežan govor

• otećano gutanje

POREMEĆAJ PARASIMPATIKUSA

• smanjeno lučenje pljuvačke

• smanjeno lučenje suza

• smanjeno lučenje znoja

• izražen meteorizam

• retencija mokraće

• bradikardija

Izvor:Maksimović M. Zdravstvena nega u infektologiji. Beograd:autorsko izdanje, 2006.

SESTRINSKE INTERVENCIJE U NEZI I TERAPIJI OBOLELIH OD BOTULIZMA

SMEŠTAJ BOLESNIKA

- Hospitalizacija bolesnika sa boltulizmom je obavezna.

PRAĆENJE VITALNIH FUNKCIJA PRIMENA ORDINIRANE TERAPIJE

( polivalentni antibotulinski serum najkasnije 48 časova od unosa kontaminirane hrane i simptomatska terapija po nalogu lekara)

ISPIRANJE ŽELUCA - sprovodi se ako je prošlo manje od 6 sati od konzumiranja hrane

URADITI DUBOKU KLIZMU

MERENJE DIUREZE

SPROVOĐENJE LIČNE HIGIJENE

• nega očiju

• nega usne duplje

• nega kože

ISHRANA

- parenteralna ili putem nazogastrične sonde

PREVENTIVNE MERE U CILJU SPREČAVANJA OBOLJEVANJA OD BOTULIZMA

• kontinuirano sprovođenje zdravstveno vaspitanje u toku cele godine

• sprovođenje pravilne higijene osoba koje rade sa životnim namirnicama

• kontrola konzervirane hrane

• sprovođenje pravilnog postupka pri spremanju i konzerviranju hrane

Izvor:Maksimović M. Zdravstvena nega u infektologiji. Beograd:autorsko izdanje, 2006.

ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA SA ERIZIPELOM

ERIZIPEL je akutno streptokokno gotovo nekontagiozno zapaljenje kože. Izaziva ga beta hemolitički streptokok iz grupe A.

• Izvor infekcije: bolesne osobe ili kliconoše (čovek koji nosi streptokok, najčešće u nosu, bilo simptomatski ili asimptomatski).

• Infekcija se prenosi neposrednim kontaktom.

• Ulazna vrata su oštećena koža, retko sluzokoža

• Inkubacija traje 1-3 dana.

KLINIČKA SLIKA

OPŠTI ZNACI:

• nagli početak

• jeza, drhtavica a zatima nagli skok temperature (38-40°c)

• malaksalost, mučnina

LOKALNI ZNACI SE MANIFESTUJU NA MESTU INFEKCIJE:

• svrab i osećaj žarenja a zatim bol

• crvenilo kože sa tendencijom brzog širenja

• otok je jasno crvene boje, elastične konzistencije, topao, jasno ograničen od okolne zdrave kože

• pojava vezikula koje se stapaju u bule na otečenom delu

NEGA OBOLELOG

• Mirovanje

• Ako je zahvaćen donji ekstremitet potrebna je elevacija, čime se smanjuje otok

• Na otečenu kožu stavljaju se antibiotske ili neutralne sterilne masti koje smanjuju zategnutost i bolnost

• preko otečene kože, stavljaju se sterilne komprese natopljene 3% rastvorom acidi-borici čime se smanjuje osećaj zategnutosti i pečenja kože.

• Lek izbora je penicilin

• Bolest recidivira

Literatura:

• Maksimović M. Zdravstvena nega u infektologiji. Beograd: autorsko izdanje, 2006.

• Čanak G. Infektivne bolesti sa negom zaraznih bolesnika. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2009.

• Nožić D. Infektivne bolesti sa epidemiologijom. Beograd: autorsko izdanje, 2008.