Zbirka Test Pitanja Iz Opste Epidemiologije

8/4/2019 Zbirka Test Pitanja Iz Opste Epidemiologije

http://slidepdf.com/reader/full/zbirka-test-pitanja-iz-opste-epidemiologije 1/109

ZBIRKA TEST PITANJA IZ OPŠTE EPIDEMIOLOGIJE

Vesna Pantović Gordana Đorđević

Kragujevac, 2005.







3

Sporadi~nost je:

1. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja je autohtona ¨ 2. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja nije autohtona

(uneta u virginalnu teritoriju) ý 3. stalno prisustvo oboljenja koje je autohtono tj. odoma}eno me|u stanovni{tvom

odre|enog podru~ ja ¨

Sporadi~nost je:

1. pojava bolesti ~ija je u~estalost izrazito niska ¨ 2. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja je autohtona ¨ 3. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja je uneta u virginalnu teritoriju

(nije autohtono, ve} je ekdemsko ili egzoti~no oboljenje)ý

Sporadi~nost karakteri{e:

1. pojava pojedina~nih slu~ajeva bolesti koja nije autohtona ý 2. mala koli~ina prouzrokova~a, oteàna mogu}nost preno{enja

i otporna populacija ¨

3. niska koncentracija agensa i visok stepen kolektivnog imuniteta ¨

Odsustvo bolesti u populaciji je posledica:

1. nepostojanje agensa u spolja{njoj sredini ¨ 2. nepostojanja agensa u spolja{njoj sredini ili agens postoji ali njegov

patogeni efekat nije ispoljen (izostale ekspozicije osetljivih) ý 3. cikli ~nih varijacija oboljenja ¨

4. Epidemijski proces

Epidemijski proces je:1. javljanje i odràvanje bolesti u populaciji ¨ 2. javljanje, odràvanje i nestajanje bolesti u humanoj populaciji ý 3. zakonitost koja prati pojavu bolesti u epidemijskoj formi ¨



4

II - Merenje u~estalosti poreme}aja zdravlja

(Prof. dr Vesna Pantovi})

5. Mere u~estalosti poreme}aja zdravlja

O odnosu je re~ kada su:

1. brojilac i imenilac dve posebne veli~ine, od kojih ni jedna nije sadràna u drugoj ý 2. brojilac i imenilac dve posebne veli~ine ¨ 3. brojilac i imenilac dve posebne veli~ine pri ~emu je obavezno

brojilac deo imenioca ¨

Su{tinu pojma epidemijski proces ~ini:1. me|usobna uslovljenost dejstva faktora vezanih za doma}ina, agense

i spolja{nju sredinu ý 2. odsustvo kolektivnog imuniteta ¨

3. niska koncentracija patogenog agensa ¨

Proporcija je vrsta:1. odnosa ý

2. stope ¨ 3. standardizovane stope ¨

Proporcija je vrsta odnosa u kojoj je:

1. imenilac deo brojioca ¨

2. brojilac uklju~en u imenilac ý 3. imenilac zbir posmatranih pojava ¨

Proporcija izraàva:

1. odnos dela prema celini ý 2. verovatno}u javljanja doga|aja ¨ 3. dinamiku neke pojave ¨

U proporciji brojilac i imenilac:

1. mogu imati istu jedinicu posmatranja ¨ 2. ne moraju imati istu jedinicu posmatranja ¨ 3. imaju istu jedinicu (dimenziju) posmatranja ý



5

Proporcija se izraàva u:

1. decimalama ¨ 2. razlomcima i procentima ¨

3. decimalama, razlomcima i procentima ý

Indeks je:

1. saèti pokazatelj nastao posmatranjem dve ili vi{e promenljivih veli~ina ý 2. pro{ireni pokazatelj nastao posmatranjem vi{e od tri promenljive veli~ine ¨ 3. drugi naziv za kumulativnu incidenciju ¨

Indeksi ~esto sluè za:1. pore|enje podataka koji pripadaju istoj statisti~koj seriji ý

2. pore|enje podataka koji pripadaju razli~itoj statisti~koj seriji¨

3. uo~avanje fatalnosti posmatrane pojave ¨

Stope izraàvaju:1. ra{irenost neke pojave u populaciji ¨

2. brzinu javljanja (kretanja) neke pojave u jedinici vremena ý 3. verovatno}u nekog dinami~kog procesa ¨

Brojilac stope je zbir:

1. vremenske izloènosti svakog pojedinca ¨ 2. odabranih znakova ìvotnosti ¨ 3. posmatranih pojava (doga|aja) ý

Imenilac stope tj. osobe - vreme (godine) rizika je zbir:

1. perioda tokom kojih je svaki ispitanik bio pra}en ý 2. posmatranih doga|aja ¨ 3. svih izloènih (nekom faktoru) koji su u ispitivanju posmatrani ¨

6. Pokazatelji obolevanja

Stopom incidencije se iskazuje odnos:1. ukupnog broja postoje}ih doga|aja u jednoj ta~ki vremena i broja stanovnika

u istoj vremenskoj ta~ki ¨ 2. broja novonastalih doga|aja i zbira osoba vremena izloènosti

(odnos procenjenog broja stanovni{tva sredinom posmatranog perioda, kaoprihvatljive aproksimacije) ý

3. ukupnog broja doga|aja i zbira vremena posmatranja (riziku izloèna populacija) ¨



6

Kumulativnom incidencijom se izraàva odnos:1. ukupnog broja doga|aja u jednom trenutku i zbira osoba - vremena izloènosti ¨ 2. novonastalih doga|aja u odre|enom periodu i populacije sredinom perioda

posmatranja ¨ 3. novonastalih doga|aja u odre|enom periodu i populacije na po~etku tog perioda ý

Kumulativna incidencija zavisi od:1. incidencije i duìne perioda posmatranja ý 2. teìne bolesti ¨

3. prevalencije i brojnosti posmatranja populacije ¨

Kumulativna incidencija se pribliàva stopi incidencije kada je:

1. u~estalost poreme}aja zdravlja visoka, a vreme pra}enja duga~ko ¨ 2. u~estalost poreme}aja zdravlja niska, a vreme pra}enja kratko ý

3. u~estalost poreme}aja zdravlja visoka a vreme pra}enja kratko ¨

Stopa incidencije zna~ajna je za procenu:1. epidemiolo{ke situacije i bolje uo~avanje prisustva i dejstva uzro~nih faktora ý

2. ra{irenosti bolesti u populaciji ¨

3. razvoja zdravstvenih slu`bi ¨

Prevalencija izraàva:1. odnos ukupnog broja postoje}ih doga|aja u jednoj ta~ki vremena i broja

stanovni{tva u istoj vremenskoj ta~ki ý 2. odnos broja novonastalih doga|aja i stanovni{tva tokom posmatranog perioda ¨ 3. odnos broja novonastalih doga|aja i stanovni{tva sredinom posmatranog perioda ¨

Prevalencijom se ne izraàva:

1. odnos ukupnog broja doga|aja i broja stanovnika u istoj vremenskoj ta~ki ¨

2. obim i ra{irenost pojave ¨ 3. rizik obolevanja ý

7. Pokazatelji umiranja

Osnovni pokazatelji umiranja su:

1. stopa mortaliteta i letalitet ý

2. incidencija i prevalencija ¨ 3. kumulativna incidencija i stopa incidencije ¨



7

Letalitet ukazuje na:1. javno-zdravstveni zna~aj odre|enog poreme}aja zdravlja ¨

2. rizik umiranja obolelih od odredjene bolesti ý

3. brzinu javljanja smrtnog ishoda ¨

Stopa mortaliteta je:

1. indikator javno-zdravstvenog zna~aja odre|enog poreme}aja zdravlja ý 2. pokazatelj teìne bolesti ¨ 3. pokazatelj rizika umiranja obolelih osoba ¨

8. Varijabilnost i gre{ke merenjaNepodudarnost pri vi{ekratnim (sukcesivnim ili paralelnim) merenjima, mogu bitirezultat razlika vezanih za:

1. predmet merenja ¨ 2. predmet merenja i ispitiva~e ¨ 3. predmet merenja, kori{}ene instrumente i ispitiva~e ý

Merni instrumet je:

1. aparat kojim se obavlja neki test ¨ 2. upitnik za otkrivanje razli~itih poreme}aja zdravlja ¨ 3. aparat kojim se obavlja neki test, upitnik za otkrivanje razli~itih poreme}aja

zdravlja, odre|ena tehnika fizikalnog pregleda ý

Nepodudarnost pri vi{ekratnim merenjima izme|u ostalog mogu biti rezultatrazlika koje se odnose na merni instrument i to:1. razli~ite vrste instrumenata ¨ 2. iste vrste instrumenata koji su nejednako ba`dareni ¨

3. razli~ite vrste instrumenata, iste vrste instrumenata nejednako ba`darenih, jednog istog instrumenta koji nije dovoljno precizan ý

Nepodudarnost pri vi{ekratnim merenjima mogu biti rezultat razlika vezanih zaispitiva~a, i to:1. me|uispitiva~ke varijacije ¨ 2. unutarispitiva~ke varijacije ¨

3. oba odgovora su ta~na ý





9

Informativna pristrasnost je rezultat:

1. neta~nih podataka koji vode pogre{nom klasifikovanju ispitanika ý 2. ta~nih podataka, ali pogre{nog klasifikovanja ispitanika ¨

3. nasumi~ne ili slu~ajne gre{ke ¨

Pridruènost (konfaunding) je:

1. vrsta nasumi~ne gre{ke ¨ 2. odnos izme|u dve varijable zamagljen uticajem tre}e koja je povezana

sa obe prethodne ý

3. vrsta me|uispitiva~ke varijacije ¨

III - Izvori podataka o obolevanju i umiranju(Prof. dr Vesna Pantovi})

9. Izvori podataka o populaciji

Izvori podataka o populaciji su:1. popisi stanovni{tva ¨ 2. procene i projekcije stanovni{tva ¨


Popis stanovnika je:1. sveobuhvatan, pouzdan i ta~an izvor podataka o populaciji izloènoj riziku

obolevanja, odnosno umiranju ý 2. sveobuhvatan, pouzdan i ta~an izvor podataka o populaciji svih obolelih

(novih i starih) ¨ 3. procenjen broj stanovnika koji se odnosi na sredinu svake kalendarske godine ¨

10. Izvori podataka o obolevanju i umiranju

Podaci o umiranju i to, izve{taji o uzroku smrti kao kategorije izvora podataka oumiranju, za niz poreme}aja zdravlja predstavljaju najbolji pokazatelj njihovogkretanja usled ~injenice da je smrtni ishod:

1. vremenski precizno definisan, subjektivnoj proceni nepodloàn doga|aj ¨ 2. vremenski i prostorno precizno definisan, subjektivnoj proceni nepodloàn

doga|aj koji se sigurno i pouzdano evidentira ý

3. subjektivnoj proceni nepodloàn doga|aj koji se sigurno i pouzdano evidentira ¨



10

Procena zna~aja bolesti na osnovu mortaliteta je pouzdanija ako je:

1. letalitet visok ¨ 2. interval izme|u obolevanja i smrtnog ishoda {to kra}i ¨


Prednost podataka mati~ne slu`be kao kategorije izvora podataka o umiranju je pri:

1. razmatranju epidemiolo{ke situacije na uèm podru~ ju ý 2. razmatranju epidemiolo{ke situacije na teritoriji dràve ¨ 3. proceni stope pravalencije ¨

Cilj prijave bolesti kao kategorije izvora podataka o obolevanju je:1. pra}enje kretanja bolesti ¨

2. stalna kontrola epidemiolo{ke situacije; rano uo~avanje porasta broja obolelihu cilju blagovremenog preduzimanja protivepidemijskih mera; evaluacijaefikasnosti primenjenih mera suzbijanja ý

3. koncipiranje hipoteze o razlozima nastanka bolesti ¨

Na teritoriji Dràvne zajednice Srbije i Crne Gore prijavljuje se:

1. 70 zaraznih bolesti ý 2. 67 zaraznih bolesti ¨ 3. 72 zarazne bolesti ¨

Procenat prijavljenih zavisi od:

1. razvijenosti, dostupnosti i kori{}enja zdravstvene slu`be ¨

2. teìne kini~ke slike, u~estalosti atipi~nog oblika bolesti i inaparentne infekcije,diferencijalno dijagnosti~kih problema; aùrnosti prijavljivanja ¨


Prema Me|unarodnom sanitarnom pravilniku, zemlje ~lanice SZO du`ne su danajbrìm putem prijave oboljenje ili sumnju na slede}a oboljenja:

1. kolera, pegavac, poliomijetitis ¨ 2. kuga, ùta groznica, malarija ¨ 3. kolera, kuga, ùta groznica ý

Bolesti pod nadzorom SZO su:1. pegavac, povratna groznica, paraliti~ni poliomijelitis, malarija i grip ý 2. kolera, kuga, ùta groznica, variola, malarija ¨ 3. kolera, kuga, variola, grip, pegavac ¨

Registri kao kategorija izvora podataka o obolevanju obuhvataju:



11

1. hroni~ne i neke akutne bolesti i stanja ¨ 2. 11 hroni~nih bolesti i stanja ý

3. 25 naj~e{}ih hroni~nih bolesti i stanja ¨

Registri pojedinih poreme}aja zdravlja treba da omogu}e precizno sagledavanje:1. u~estalosti i rasprostranjenosti bolesti ¨

2. toka i prognoze bolesti ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Na teritoriji Srbije vode se registri za:

1. 20 bolesti odnosno grupa bolesti ¨ 2. 15 bolesti, odnosno grupa bolesti ¨

3. 11 bolesti odnosno grupa bolesti ý

Na teritoriji Srbije se za jednu od slede}ih bolesti ne vodi registar:

1. endemska nefropatija ¨ 2. progresivna encefalopatija ý 3. reumatska groznica ¨

Registar klicono{a je i kategorija izbora podataka o:

1. obolevanju ý

2. populaciji ¨ 3. obolevanju i umiranju ¨

Registar klicono{a (formiranje kartoteke) za lica koja su prebolela pojedinebolesti i/ili izlu~uju njihove prouzrokova~e vaì za oboljenja koja mogu dovesti do:1. akutnog klicono{tva ¨ 2. hroni~nog klicono{tva ý

3. oba odgovora su ta~na ¨

Na teritoriji Srbije vode se slede}i registri kao kategorija izvora podataka o obolevanju:1. registri o hospitalizaciji ¨

2. registri obolelih, registri klicono{a, ostali registri ý 3. registri obolelih, registri ambulantno-klini~kih ustanova ¨

Na teritoriji Srbije u cilju merenja u~estalosti bolesti neophodno je raspolagati:

1. podacima o populaciji i podacima o umiranju i obolevanju ý 2. podacima o obolevanju i umiranju ¨

3. registrima o obolevanju i umiranju ¨



12

IV - Epidemiolo{ki nadzor(Dr Gordana Djordjevi})

11. Epidemiolo{ki nadzor - definicija, predmet, zna~aj i cilj

Epidemiolo{ki nadzor je:1. kontrola na klicono{tvo posle preleàne bolesti ¨

2. kontrola na klicono{tvo radnika odre|enih zanimanja ¨ 3. stalno sistematsko prikupljanje, analiza i tuma~enje podataka o odre|enoj

pojavi vezanoj za zdravlje, dostavljanje povratnih informacija onima koji podatkeprikupljaju ili koriste, a u cilju spre~ avanja i suzbijanja poreme}aja zdravlja ý

Cilj epidemiolo{kog nadzora je:1. sagledavanje u~estalosti poreme}aja zdravlja ¨ 2. sagledavanje distribucije obolelih ¨ 3. pra}enje incidencije i prevalencije i spre~avanje i suzbijanje poreme}aja zdravlja ý

Uobi~ajeni sinonim za nadzor je:1. javni nadzor ¨ 2. "javnozdravstveni nadzor" ý 3. sanitarni nadzor ¨

Nadzorom se prate:

1. isklju~ivo zarazne bolesti¨

2. zarazne i nezarazne bolesti ¨ 3. zarazne i nezarazne bolesti, povrede, kongenitalne malformacije, trovanja

i bolesti koje prate prirodne katastrofe, kao i kompletnost obuhvata i za{titepopulacije imunizacijom i pra}enje prevalencije mikroorganizama rezistentnihna lekove ý

Nadzorom se prati:1. promena u~estalosti poreme}aja zdravlja ¨ 2. promena u prevalenciji faktora rizika vezanih za na~in ìvota i zaga|enje

ìvotne sredine ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Ciljevi nadzora su:

1. otkrivanje epidemija i evaluacija primenjenih mera, identifikacija grupa sanajvi{im rizikom za datu bolest i razja{njavanje etiologije i puteva {irenja bolesti ¨

2. dugoro~no pra}enje trendova poreme}aja zdravlja, usmeravanje preventivnih iprotivepidemijskih mera, obezbedjenje podataka za nau~na istraìvanja ¨




13

12. Elementi sistema nadzora i metod nadzora

Definicije koje }e se koristiti za nadzor treba da budu:

1. detaljne i sveobuhvatne ¨ 2. jednostavne i da predstavljaju ravnoteù izme|u senzitivnosti i specifi~nosti ¨ 3. jednostavne, {to kra}e, da predstavljaju ravnoteù izme|u potreba da se

zadovolje senzitivnost, specifi~nost i izvodljivost ý

Definicije slu~aja u sistemu nadzora treba koristiti:

1. samo u svrhe nadzora ý 2. za sprovo|enje deskriptivnih studija ¨ 3. za izvo|enje analiti~kih studija ¨

U razli~itim situacijama u zavisnosti od potrebnih informacija, primenjenihmetoda nadzora i uve`banosti personala, za jednu bolest koriste se:

1. razli~ite definicije ý 2. iste definicije ¨

Metod nadzora zavisi od:

1. potrebnih informacija ¨ 2. rasprostranjenosti zdravstvenog problema ¨

3. potrebnih informacija i raspoloìvih sredstava ý

Nadzor moè biti:

1. aktivni, pasivni, kombinovani pasivno-aktivni, modifikovani aktivni,poja~ani aktivni ý

2. analiti~ki i anamnesti~ki ¨

3. anamnesti~ki i eksperimentalni ¨

Metodi nadzora su:

1. aktivni i pasivni nadzor, obavezno prijavljivanje odre|enih bolesti, nadzorzasnovan na laboratorijskim podacima, registri, ciljna populaciona ispitivanja ¨

2. predostro`ni nadzor i upozoravaju}i zdravstveni doga|aj, informacioni sistem,povezivanje podataka ¨


V - Uzro~nost u epidemiologiji



14

(Prof. dr Vesna Pantovi})

13. Uzro~na i neuzro~na povezanost

Epidemiolo{ki metodi ispitivanja doprinose utvr|ivanju:1. u~estalosti i distribucije bolesti ¨

2. kauzalnosti pretpostavljenog uzroka i bolesti ý


U pogledu me|usobnih odnosa, doga|aji mogu biti povezani na vi{e na~ina:

1. la`no povezani i sekundarno povezani ¨ 2. uzro~no povezani ¨


Otkrivanje me|usobne povezanosti izvesnih doga|aja ima zna~aja samo onda kada se:

1. razmatra u okviru pojedina~nih slu~ajeva ¨

2. ne razmatra u okviru pojedina~nih slu~ajeva ý 3. kada se deskripcijom potvr|uje povezanost ¨

Pod kategorijom doga|aja podrazumevaju se:

1. svi pojedina~ni slu~ajevi ~ije karakteristike opravdavaju zajedni~ku klasifikaciju ý 2. pojedina~ni slu~ajevi svrstani u stratume ¨

3. slu~ajevi koji imaju veliki broj doga|aja ¨

Doga|aji statisti~ki povezani mogu biti:

1. la`no i negativno povezani ¨ 2. sekundarno i pozitivno povezani ¨

3. neuzro~no i uzro~no povezani ý

Doga|aji statisti~ki zna~ajno povezani mogu biti:1. neuzro~no povezani ¨ 2. uzro~no povezani ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Doga|aji statisti~ki zna~ajno povezani mogu biti:1. la`no povezani ¨ 2. sekundarno povezani ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Statisti~ka povezanost izme|u nekog faktora i bolesti:1. ne podrazumeva da je zapaèna veza uzro~na ý



15

2. podrazumeva da je zapaèna veza uzro~na ¨ 3. podrazumeva da je veza pozitivna ¨

La`na statisti~ka povezanost podrazumeva:

1. da je zapaèna veza posledica slu~ajne ili sistematske gre{ke ý 2. negativnu statisti~ku povezanost ¨ 3. da je zapaèna veza posledica sekundarne povezanosti ¨

Sekundarna povezanost podrazumeva:1. da promena u jednoj pojavi menja drugu ¨ 2. povezanost obe posmatrane pojave (izloènosti i bolesti) sa nekom tre}om

varijablom (konfaunding faktor) ý 3. posebnu kategoriju kauzalne povezanosti ¨

Za utvr|ivanje uzro~ne asocijacije koriste se slede}i kriterijumi:1. vremenski redosled, ~ vrstina povezanosti, postojanost povezanosti ¨ 2. slaganje sa postoje}im poznavanjem bolesti, slaganje izme|u doza i efekta,

specifi~nost me|usobne povezanosti ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Kauzalnost utvr|ene statisti~ke povezanosti proverava se naj~e{}e slede}imkriterijumima:1. vremenski redosled, ~ vrstina povezanosti, postojanost povezanosti, slaganje sa

postoje}im poznavanjem bolesti ¨

2. slaganje izme|u doze i efekta, specifi~nost me|usobne povezanosti ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

̂vrstina povezanosti je:1. odnos stope obolevanja me|u osobama izloènim i neizloènim hipoteti~nom

uzro~nom faktoru ý 2. asocijacija otkrivena u jednoj studiji koja se pojavljuje u kasnijim ispitivanjima ¨ 3. incidencija bolesti koja se pove}ava sa rastu}im stepenom izloènosti odre|enom

faktoru ¨

Postojanost povezanosti:1. je odnos stope obolevanja me|u osobama izloènim i neizloènim hipoteti~nom

uzro~nom faktoru ¨ 2. podrazumeva da se neka asocijacija otkrivena u jednoj studiji pojavljuje i

u kasnijim ispitivanjima pod drugim okolnostima u razli~itim populacionimgrupama ili uz pomo} drugih metodolo{kih pristupa ý

3. je incidencija bolesti koja se pove}ava sa rastu}im stepenom izloènostiodre|enom faktoru ¨

Slaganje sa postoje}im poznavanjem bolesti (kao kriterijum koji podràva kauzalnuprirodu neke asocijacije) postoji ukoliko je:



16

1. uzro~na interpretacija prihvatljiva u odnosu na stepen poznavanja kauzalnihfaktora i bolesti ý

2. ukoliko se incidencija bolesti pove}ava sa rastu}im stepenom izloènostiodre|enom faktoru ¨

3. uzro~na interpretacija prihvatljiva u odnosu na stepen poznavanja stopeincidencije i epidemiolo{kih karakteristika bolesti ¨

Slaganje izme|u doze i efekta je kriterijum koji podràva uzro~no-posledi~nu vezu uslu~aju kada je:1. prevalencija bolesti pove}ana sa rastu}im stepenom izloènosti

odre|enom faktoru ¨ 2. stopa obolevanja me|u osobama izloènim i neizloènim hipoteti~nom

uzro~nom faktoru izjedna~avaju ¨ 3. incidencija bolesti pove}ava sa rastu}im stepenom izloènosti

odre|enom faktoru ý

Specifi~nost me|usobne povezanosti kao kriterijum za procenu kauzalne povezanostizadovoljava manje od ostalih kriterijuma i to iz slede}ih razloga:1. kauzalni faktor deluje alternativno i sistematski ¨ 2. jedan uzrok moè da da vi{e od jedne bolesti i mnoga obolenja su

multikauzalne prirode ý 3. kauzalni faktor deluje kumulativno i selektivno ¨

Svi potrebni ~inioci koji dovode do pojave bolesti defini{u pojam:1. dovoljnog uzroka ý 2. neophodnog uzroka ¨ 3. oba odgovora su ta~na ¨

Komponenta dovoljnog uzroka koja je neophodan uslov za nastanak bolesti naziva se:1. pomaù}im uzrokom ¨ 2. neophodim faktorom rizika ¨ 3. neophodnim uzrokom - agensom ý

14. Epidemiolo{ki modeli

Epidemiolo{kim modelima na slikovit i jednostavan na~in prikazujemo:1. mnogostruke interakcije ekolo{kih faktora ý 2. patogenezu bolesti ¨ 3. prirodan tok bolesti ¨





18

1. spektar ispoljavanja bolesti u doma}inu ý 2. po~etna faza infekcije ¨ 3. zavr{na faza klini~ke manifestne zarazne bolesti ¨

Gradijent infekcije kao spektar ispoljavanja bolesti u doma}inu, kre}e se od:1. inaparentne infekcije na jednom do smrtnog ishoda na drugom kraju ý 2. nastanka patolo{kih promena do pojave prvih simptoma i/ili znakova bolesti ¨ 3. nastanka prvih simptoma i/ili znakova bolesti do smrtnog ishoda ¨

Gradijent infekcije je:1. prirodni tok bolesti zaraznih oboljenja ý 2. klini~ki tok zaraznih obolenja ¨ 3. mera kontagioznosti zaraznih oboljenja ¨

Infekcija je:1. sinonim za infektivnu bolest ¨ 2. inaparentna i manifestna ý 3. lako}a preno{enja prouzrokova~a zarazne bolesti ¨

Infekcija je sinonim za infektivnu bolest:1. da ý 2. ne ¨

Infekcija je:1. razmnoàvanje infektivnog agensa u organizmu ~oveka ili ìvotinje ¨ 2. preno{enje infektivnog agensa na osetljivu osobu ¨ 3. prodiranje i razvoj infektivnog agensa u organizmu ~oveka ili ìvotinje ý

Fenomen ledenog brega je:1. pojava malog broja osoba sa klini~ki nemanifestnim oboljenjem ¨ 2. spektar ispoljavanja bolesti u doma}inu, odnosno gradijent infekcije ¨ 3. pojava velikog broja osoba sa neprepoznatim oboljenjem ý

Oboljenja kod kojih preko 90% zaraènih ima inaparentnu infekciju su:1. poliomijelitis, meningokokni meningitis ý 2. difterija i parotitis ¨ 3. morbili i vari~ela ¨

Fenomen ledenog brega vezujemo:1. za zarazne bolesti ¨ 2. isklju~ivo za zarazne bolesti ¨ 3. za bolesti zarazne i nezarazne etiologije ý



19

Analizom ograni~enom na klini~ki manifestno obolele moè se:1. ste}i ta~na slika o u~estalosti i teìni odre|enog oboljenja ¨ 2. ste}i pogre{na slika o u~estalosti i teìni odre|enog oboljenja ý 3. sagledati visina gradijenta infkcije odre|enog oboljenja ¨

VII - Agens(Prof. dr Vesna Pantovi})

17. Agens u pojavi poreme}aja zdravlja

Agens je ~inilac ~ije:1. prisustvo, obilje ili relativno odsustvo predstavlja nuàn uslov za nastanak

oboljenja ý 2. prisustvo predstavlja dovoljan uslov za nastanak oboljenja ¨ 3. prisustvo ili relativno odsustvo predstavlja dovoljan uslov za nastanak oboljenja ¨

Karakteristike ìvih prouzrokova~a koje su zna~ajne za nastanak, tok i ishod zaraznogoboljenja su:1. na~in izlu~ivanja uzro~nika, na~in ulaska u organizam, patogenost uzro~nika,

virulencija uzro~nika ¨

2. osetljivost i rezistencija uzro~nika na lekove i dezinfekciona sredstva,osetljivost, odnosno otpornost u spolja{njoj sredini ¨


Patogenost se kvantitativno moè izraziti kao odnos:1. klini~ki obolelih i agensu izloènih osetljivih osoba ý 2. klini~ki obolelih i zaraènih ¨ 3. zaraènih i klini~ki obolelih ¨

18. Zna~aj virulencije i koli~ine biolo{kog agensa u nastankuzaraznih bolesti

Stabilna osobina mikroorganizama je:

1. patogenost ý 2. virulencija ¨ 3. oba odgovora su ta~na ¨

Virulencija kao stepen patogenosti je:





21

1. 100.000 klica ¨ 2. 1.000.000 klica ¨ 3. 100.000.000 klica ý

Infektivna doza za pojavu trbu{nog tifusa je ve}a od:1. 1.000 klica ý 2. 100.000 klica ¨ 3. 1.000.000 klica ¨

Infektivna doza za pojavu bacilarne dizenterije je:1. manja od 100 prouzrokova~a ý 2. ve }a od 10.000 prouzrokova~a ¨ 3. ve}a od 100.000 prouzrokova~a ¨

VIII - Doma}in(Prof. dr Vesna Pantovi})

19. Vrste rezervoara zaraze

Rezervoar infektivnog agensa je svaka osoba, ìvotinja, zglavkar, biljka, zemlji{te ilisupstancija (kao i njihova kombinacija) u kojoj infektivni agens :

1. ìvi i razmnoàva se i moè da se prenese na osetljivog doma}ina ý 2. ìvi i ne moè da se prenese na osetljivog doma}ina ¨ 3. razmnoàva se u dovoljnom broju ¨

Rezervoar je prirodno stani{te infektivnog agensa:1. da ý 2. ne ¨

Rezervoari infektivnog agensa su ìva bi}a i neìva sredina (zemlja, voda):1. ne ¨

2. da ý

Izvor zaraze je:1. osoba, ìvotinja, stvar ili supstancija sa koje infektivni agens prelazi

na doma}ina ý 2. osoba, ìvotinja, stvar ili supstancija u kojoj infektivni agens ìvi

i razmnoàva se ¨ 3. osoba, ìvotinja, zglavkar, biljka, zemlji{te u kojoj infektivni agens ìvi i

razmnoàva se ¨

20. Bolesnici kao rezervoari zarazne bolesti



22

Bolesnik je rezervoar zaraze ako se bolest ispoljava u:1. tipi~noj i atipi~noj formi ý 2. tipi~noj formi ¨

3. fudroajantnoj formi ¨

Najve}i broj prouzrokova~a se izlu~uje u prodromalnom stadijumu slede}ih obolenja:1. kolera, bacilarna dizenterija ¨ 2. morbili, vari~ela, rubela, variola, virusni hepatitis A ý 3. morbili, vari~ela, virusni hepatitis B, kolera ¨

Bolesnik je rezervoar zaraze ukoliko je klini~ka slika bolesti:1. tipi~na ¨

2. atipi~na¨


Kod slede}ih oboljenja najve}i broj prouzrokova~a se izlu~uje kada su simptomii znaci bolesti najizraèniji:1. kolere, morbila, vari~ele ¨ 2. morbila, virusnog hepatitisa, bacilarne dizenterije ¨ 3. kolere, bacilarne dizenterije ý

Atipi~na klini~ka slika bolesti manifestuje se simptomima i znacima koji su:

1. intenzivniji ili fulminantniji ¨ 2. intenzivniji ili blaì od uobi~ajenih za to oboljenje ý 3. lak{i ili abortivni ¨

Bolesnici sa te{kom formom bolesti izlu~uju:1. velike koli~ine virulentnih prouzrokova~a ý 2. malu koli~inu virulentnih prouzrokova~a ¨ 3. veliku koli~inu slabo virulentnih prouzrokova~a ¨

Bolesnici sa te{kom formom bolesti imaju veliki epidemiolo{ki zna~aj:1. ne ý 2. da ¨

Bolesnici sa te{kom formom bolesti nemaju veliki epidemiolo{ki zna~aj, jer se:1. izlu~uje mala koli~ina slabo virulentnog prouzrokova~a ¨

2. zbog teìne klini~ke slike naj~e{}e izoluju ý 3. izlu~uje velika koli~ina prouzrokova~a, ali ekstremno niske virulencije i

kontagioznosti ¨

Laka forma bolesti se druga~ije naziva:



23

1. ambulantna ili abradirana ¨ 2. abortivna ili ambustivna ¨ 3. ambulantna ili abortivna ý

Bolesnici sa lakom formom bolesti nemaju epidemiolo{ki zna~aj:1. ta~no ¨ 2. neta~no ý

21. Klicono{e kao rezervoari zaraznih bolesti

Za klicono{u je karakteristi~no slede}e:

1. nosi specifi~ni infektivni agens, odsustvo vidljive klini~ke slike, predstavlja

mogu}i izvor infekcije ý 2. ne predstavlja izvor infekcije ¨ 3. velika koli~ina virulentnih prouzrokova~a ¨

Zdrave ili asimptomatske klicono{e se naj~e{}e sre}u u neposrednojokolini obolelog:1. da ý 2. ne ¨

U zdravih ili asimptomatskih klicono{a infekcija je inaparentna:1. tokom celog toka bolesti ý 2. na po~etku bolesti ¨ 3. na kraju bolesti ¨

Bolesnik je zarazan tokom inkubacije vari~ela, morbila, pertusisa, gripa,trbu{nog tifusa i paratifusa:1. ne ý 2. da ¨

Kod parotitisa, akutnih virusnih respiratornih infekcija i poliomijelitisa bolesnik:1. je zarazan tokom celog inkubacionog perioda ¨ 2. je zarazan pri kraju inkubacionog perioda ý 3. nije zarazan u inkubacionom periodu ¨

Rekonvalescentno ili akutno klicono{tvo traje do:1. {est meseci posle preleàne bolesti ¨ 2. tri meseca posle preleàne bolesti ý 3. jedan mesec posle preleàne bolesti ¨

Hroni~no klicono{tvo podrazumeva izlu~ivanje klica:



24

1. posle tri meseca od klini~kog ozdravljenja ý 2. posle {est meseci od klini~kog ozdravljenja ¨ 3. dve-tri godine posle preleàne bolesti ¨

22. @ivotinje kao rezervoari zaraznih bolesti

Rezervoar infektivnog agensa mogu biti ìvotinje kao:1. obolele ¨ 2. obolele i klicono{e ý 3. klicono{e ¨

Bakterijska antropozoonoza je:1. antraks ý 2. ùta groznica ¨ 3. Q-groznica ¨

Bakterijska antropozoonoza je:1. slinavka ili {ap ¨ 2. tularemija ý 3. psitakoza - ornitoza ¨

Bakterijska antropozoonoza je:

1. Q-groznica ¨ 2. slinavka ili {ap ¨

3. maleus ili sakagija ý

Virusna antropozoonoza je:1. psitakoza - ornitoza ý 2. maleus ili sakagija ¨ 3. Q-groznica ¨

Virusna antropozoonoza je:1. Q-groznica ¨ 2. slinavka ili {ap ý 3. maleus ili sakagija ¨

Virusna antropozoonoza je:1. ùta groznica ý 2. maleus ili sakagija ¨ 3. Q-groznica ¨

Rikecijska antropozoonoza je:



25

1. slinavka ili {ap ¨ 2. maleus ili sakagija ¨ 3. Q-groznica ý

Rikecijska antropozoonoza je:1. murini pegavac ý 2. tularemija ¨ 3. psitakoza - ornitoza ¨

23. Koncept prirodnih àri{ta

@ivotno stani{te se druga~ije naziva:

1. biotop ý 2. biocenoza ¨ 3. biotip ¨

Biotop i biocenoza su povezani u jedinstvenu celinu i ~ine:1. ekosistem i fitobiocenozu ¨ 2. ekosistem ili geobiocenozu ý 3. geobiocenozu i geomorfologiju ¨

Prirodno àri{te ~ini:1. populacija uzro~nika u odre|enom biotopu ¨ 2. populacija uzro~nika u odre|enom ekosistemu ¨ 3. populacija uzro~nika, populacija doma}ina i populacija vektora (u slu~aju

vektorskih zaraza) koji su u odre|enom biotopu povezani lancima ishrane ý

24. Izlazna i ulazna vrata biolo{kih agenasa

Ulazno mesto infekcije predstavlja jednu od karika:

1. epidemiolo{kog trijasa ¨ 2. Vogralikovog lanca infekcije ý 3. Gordonovog trijasa ¨

Razlikujemo slede}a ulazna mesta biolo{kog agensa:

1. sluznica respiratornog trakta, sluznica digestivnog trakta ¨ 2. koà, spoljne vidljive sluznice ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý



26

U odnosu na ulazno mesto infektivnog agensa u organizam doma}ina, razlikujemoagense koji imaju:1. jedno ulazno mesto

(koà kod transmisivnih zaraznih bolesti ili digestivni trakt kod ve}ine crevnih) ¨

2. vi{e ulaznih mesta(difterija, streptokokna infekcija, male boginje, vari~ela, antraks, kuga itd.) ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Ukoliko prouzrokova~ ima vi{e ulaznih mesta, ona mogu biti:1. glavna ¨ 2. sporedna ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Infektivni agens po ulasku u organizam moè dovesti do patolo{kog procesa:1. samo na mestu ulaska (dizenterija, kolera) ¨ 2. na mestu ulaska i na drugim organima (streptokokna infekcija, epidemi~ni

meningitis), na organima prema kojima ima afinitet (besnilo, virusni hepatitis) ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

25. Epidemiolo{ka klasifikacija bolesti izazvanih ìvim agensima

Epidemiolo{ka klasifikacija zaraznih bolesti je izvr{ena na osnovu:1. glavnog ulaznog mesta prouzrokova~a ý 2. lokalizacije patolo{kog procesa ¨ 3. klini~kih manifestacija bolesti ¨

Grupe zaraznih bolesti klasifikovanih prema epidemiolo{koj klasifikaciji su:

1. respiratorne (glavno ulazno mesto respiratorni trakt),crevne (glavno ulazno mesto digestivni trakt) ¨

2. vektorske, ko`ne, infekcije rana (glavno ulazno mesto koà),o~ne, polne (glavno ulazno mesto vidljive sluznice) ¨


26. Dispozicija i njen zna~aj

Dispozicija je:1. sklonost doma}ina da oboli ý 2. izloènost doma}ina agensu ¨ 3. otpornost doma}ina ¨



27

Faktore dispozicije i faktore koji pove}avaju ekspoziciju agensu jednim imenomnazivamo:

1. uslovljavaju}im faktorima ý 2. primarnim faktorima ¨

3. faktorima primordijalnog karaktera ¨

27. Faktori dispozicije

Faktori dispozicije su:1. uzrast, pol, rasna, etni~ka i verska pripadnost ¨ 2. zanimanje, socio-ekonomsko stanje, na~in ishrane, druge bolesti, umor, stres ¨


Individualni imunitet smanjuje verovatno}u da:1. osoba bude otporna na zaraznu bolest ¨ 2. pojedinac oboli od odre|ene bolesti ý 3. grupa ljudi oboli od zarazne bolesti ¨

Kolektivni imunitet smanjuje verovatno}u:

1. obolevanja manje grupe ljudi u kolektivu ¨ 2. obolevanja pojedinca u kolektivu ¨

3. pojave epidemije posle uno{enja agensa u populaciju, odnosno kolektiv ý

Stepen kolektivnog imuniteta meri se:1. proporcijom imunih ý 2. verovatno}om javljanja bolesti ¨ 3. proporcijom obolelih ¨

Kolektivni imunitet zavisi od :1. sposobnosti pojedinca da prenosi zarazu, duìne zaraznosti pojedinca ¨ 2. na~ina preno{enja agensa, veli~ine kolektiva, odnosa u kolektivu tj. blizine i

inteziteta kontakata u kolektivu ¨


Izostanak epidemije u populaciji, cikli~ne varijacije nekih zaraznih bolesti isamoregulacija epidemije mogu se objasniti:

1. kolektivnim imunitetom ý 2. individualnim imunitetom ¨

3. rezistencijom prouzrokova~a u spolja{nju sredinu¨



28

Kolektivnim imunitetom se mogu objasniti:1. izostanak epidemije, cikli~ne varijacije nekih zaraznih bolesti,

proces samoregulacije epidemije ý 2. epidemije zajedni~kog izvora ¨

3. propagiraju}e epidemije¨

IX - @ivotna sredina(Prof. dr Vesna Pantovi})

28. Zna~aj abiotske sredine u nastanku oboljenja

Abiotska sredina je:1. sve {to ~ini neìvu prirodu ý 2. sredina bez antibiotika ¨ 3. ozna~ena kao biotop ¨

înioci neìve sredine koji uti~u na raspodelu zdravlja i bolesti u humanojpopulaciji su:1. geolo{ki, geografski, klimatski ý 2. isklju~ivo geografski ¨ 3. geografski i klimatski ¨

29. Zna~aj biotske sredine u nastanku oboljenja

Biotsku sredinu predstavljaju:1. litosfera i odgovaraju}a ìvotna zajednica ¨ 2. geosfera i animalni rezervoari zaraze ¨ 3. ìva bi}a i odnosi koje ona me|usobno uspostavljaju ý

Ekosistem ~ini:1. ìvotna zajednica i ~inioci neìve prirode ý

2. ìvotna zajednica i odnosi ìvih bi}a ¨ 3. biolo{ko socijalna sredina ¨

30. Zaga|enje ìvotne sredine

O zaga|enju ìvotne sredine se govori kada:1. neka supstancija dospeva u ìvotnu sredinu u meri koja prevazilazi mogu}nost

njene razgradnje ý 2. neku materiju nalazimo u sredini gde ona ne bi trebalo da se na|e ¨ 3. prisustvo materija u sredini iznad maksimalno dozvoljene koncentracije ¨



29

Za mehanizam staklene ba{te odgovorni su:1. ugljendioksid i ~a| ¨ 2. ugljendioksid i vodena para ý

3. vodena para i ~ vrste ~estice ¨

X - Putevi preno{enja zaraznih bolesti(Prof. dr Vesna Pantovi})

31. Putevi preno{enja zaraznih bolesti

Prouzrokova~i zaraznih bolesti se sa rezervoara na osetljive osobe mogu preneti:1. direktnim prenosom ¨ 2. indirektnim prenosom ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

32. Direktan prenos biolo{kih agenasa

Direktan prenos se ostvaruje na slede}i na~in:1. vodom i hranom ¨

2. direktnim kontaktom i kapljicama ý 3. direktnim kontaktom i vazduhom ¨

Direktni prenos se ostvaruje na slede}i na~in:1. direktnim kontaktom, kapljicama, transplacentarnim putem ¨ 2. zemlji{tem ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Direktni kontakt podrazumeva:

1. rukovanje, poljubac, polni akt¨

2. ujed ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

33. Karakteristike kaplji~nih epidemija

Karakteristike kaplji~nih epidemija su:1. eksplozivnost ¨ 2. veliki broj obolelih (masovnost) i visok morbiditet, cikli~nost ¨




30

34. Indirektni prenos biolo{kih agenasa

Indirektni prenos uzro~nika zaraznih bolesti od rezervoara infekcije do osetljivog

doma}ina ostvaruje se preko:1. predmeta (indirektni kontakt) i biolo{kog materijala, vode, hrane ¨ 2. vazduha, vektora ¨


35. Karakteristike kontaktnih epidemija

Karakteristike kontaktnih epidemija su:1. postepen po~etak, dugo trajanje epidemije i njen progresivan tok,

centrifugalno {irenje ¨ 2. vezanost za lo{e higijenske uslove, odustvo vezanosti za sezonu, monotipija,

pojava "kontaktnog repa" ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Karakteristika kontaktnih epidemija nije:1. veliki broj obolelih ý 2. odsustvo vezanosti za sezonu ¨ 3. monotipija ¨

Jedna od karakteristika kontaktnih epidemija je:1. veliki broj obolelih i visok morbiditet ¨

2. centrifugalno {irenje epidemije ý 3. cikli~nost ¨

36. Uloga vode u preno{enju zaraznih bolesti

Voda predstavlja idealnu sredinu za odràvanje patogenih mikroorganizama:1. da ¨ 2. ne ý



31

37. Karakteristike hidri~nih epidemija

Karakteristike hidri~nih epidemija su:1. eksplozivnost, trajanje hidri~ne epidemije u zavisnosti od duìne zaga|enja vode,

politipija, pojava vodene bolesti, produèna inkubacija, promena organolepti~kihsvojstava vode ¨

2. prisustvo indikatora fekalnog zaga|enja i eventualni nalaz patogenog uzro~nikau vodi, odsustvo sezonskih varijacija, demografsko i socijalno {arenilo obolelih,kontrolne grupe zdravih i obolelih, "kontaktni rep" ¨


Kontrolnu grupu obolelih u hidri~noj epidemiji ~ine:1. osobe koje ne pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, ali su pile

kontaminiranu vodu, zbog ~ega su se razbolele ý 2. osobe koje pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, pile sukontaminiranu vodu zbog ~ega su se razbolele ¨

3. osobe koje pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, nisu pilekontaminiranu vodu, ali su se razbolele ¨

Kontrolnu grupu zdravih u hidri~noj epidemiji ~ine:1. osobe koje pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom, pile su vodu

iz inkriminisanih izvora vodosnabdevanja, ali nisu obolele ¨ 2. osobe koje pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom, ali nisu pile

vodu iz inkriminisanog izvora vodosnabdevanja, pa nisu ni obolele ý 3. osobe koje ne pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom,

nisu pile vodu iz inkriminisanog izvora vodosnabdevanja, pa nisu ni obolele ¨

"Vodena bolest" je:1. pojava akutnih vodenih proliva kojima se naj~e{}e zavr{ava hidri~na epidemija,

a prouzrokova~i su uslovno patogene klice ¨ 2. drugi naziv za enterokolitis kori{}en u stru~noj literaturi 90-tih godina ¨ 3. pojava akutnih vodenih proliva koji ~esto prethode hidri~noj epidemiji, a

prouzrokova~i su uslovno patogene klice ý

38. Zna~aj hrane u preno{enju zaraznih bolesti

Hrana predstavlja:1. idealnu sredinu ne samo za opstanak mikroorganizama koji se u njoj na|u,

ve} i za njihovo razmnoàvanje ý 2. nepovoljnu sredinu za opstanak mikroorganizama ¨ 3. povoljnu sredinu za opstanak mikroorganizama, ali ne i za njihovo razmnoàvanje¨



32

39. Karakteristike alimentarnih epidemija

Karakteristike alimentarnih epidemija su:1. eksplozivnost, visok morbiditet, kratko trajanje epidemije, monotipija ¨

2. skra}ena inkubacija, sezonski karakter, kontrolna grupa zdravih i obolelih,"kontaktni rep" ¨


Kontrolnu grupu obolelih u alimentarnoj epidemiji ~ine:1. osobe koje ne pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, ali su jele

inkriminisanu hranu, zbog ~ega su se razbolele ý 2. osobe koje pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, jele su

inkriminisanu hranu zbog ~ega su se razbolele ¨ 3. osobe koje pripadaju populaciji u kojoj se epidemija javila, nisu jele

inkriminisanu hranu, ali su se razbolele ¨

Kontrolnu grupu zdravih u alimentarnoj epidemiji ~ine:1. osobe koje pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom,

jele su inkriminisanu hranu, ali nisu obolele ¨ 2. osobe koje pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom, ali nisu jele

inkriminisanu hranu, pa nisu ni obolele ý 3. osobe koje ne pripadaju populaciji koja je zahva}ena epidemijom,

nisu jele inkriminisanu hranu, pa nisu ni obolele ¨

40. Vazduh kao put {irenja zaraznih bolesti

Vazduh ima zna~ajnu ulogu u preno{enju zaraznih bolesti zbog:1. lako}e preno{enja klica ovim putem ¨ 2. nemogu}nosti stalnog sprovo|enja odgovaraju}ih mera za{tite ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Mehanizmi {irenja zaraznih bolesti vazduhom su:

1. kaplji~na jezgra i pra{ina ý 2. Fligeove kapi i pra{ina ¨ 3. Fligeove kapi i Velsovi nukleusi ¨

41. Kapljice u preno{enju zaraznih bolesti

Fligeove kapljice mogu biti:1. krupne (ve}e od 100 mikrona) ¨ 2. sitne (manje od 100 mikrona) ¨




33

Fligeove kapljice koje se transformi{u u Velsove nukleuse su:1. ve}e od 1.000 mikrona ¨ 2. ve}e od 100 mikrona ¨ 3. manje od 100 mikrona ý

42. Karakteristike bolesti koje se {ire vazduhom

Karakteristike epidemije bolesti koja se {iri vazduhom su:1. eksplozivnost i veliki broj obolelih i visok morbiditet ¨ 2. cikli~nost ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

43. Uloga vektora u preno{enju zaraznih bolesti

Uloga vektora u preno{enju zaraznih bolesti moè biti:1. mehani~ka ¨ 2. biolo{ka ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Prenos infektivnog agensa vertikalno na slede}e generacije vektora naziva se:

1. transovarijalna transmisijaý

2. trans-stadijumska transmisija ¨ 3. oba odgovora su ta~na ¨

Vektori mogu prenositi prouzrokova~a do osetljive jedinke:1. inokulacijom ¨ 2. kontaminacijom (depozicija na koù fecesa ili drugog materijala koji zatim

prodire kroz povrede nastale ~e{anjem ili trljanjem) ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Vektorske zarazne bolesti za koje je vektor jedini prirodni na~in preno{enjanazivaju se:1. obligatne vektorske zaraze ý 2. fakultativne vektorske zaraze ¨ 3. oba odgovora su ta~na ¨

Obligatno vektorska zarazna bolest je:1. malarija ý

2. tularemija¨

3. kuga ¨





35

Rikecijske vektorske zarazne bolesti su:1. pegavi tifus, murini pegavac, pegavac stenovitih planina ¨ 2. mediteranska groznica ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Protozoalne vektorske zarazne bolesti su:1. malarija, kala-azar, ko`na laj{manijaza, tripanozomijaza ý 2. denga, papata~i groznica, malarija ¨ 3. malarija, tripanozomijaza, denga ¨

Vektorske zarazne bolesti koje prouzrokuju helminti su:1. kala-azar i denga ¨ 2. filarijaza, onhocercijaza ý 3.tripanozomijaza i ko`na laj{manijaza ¨

Va{ljivi povratni tifus prouzrokuje:1. bakterija ý 2. virus ¨ 3. rikecija ¨

Tularemiju prouzrokuje:1. virus ¨ 2. bakterija ý 3. rikecija ¨

@utu groznicu prouzrokuje:1. virus ý 2. bakterija ¨ 3. rikecija ¨

Dengu prouzrokuje:1. virus ý 2. bakterija ¨ 3. rikecija ¨

Papata~i groznicu prouzrokuje:1. virus ý 2. bakterija ¨ 3. rikecija ¨

Hemoragi~nu groznicu sa bubre`nim sindromom - HGBS prouzrokuje:1. bakterija ¨ 2. rikecija ¨

3. virus ý



36

Murini pegavac prouzrokuje:1. bakterija ¨ 2. rikecija ý 3. virus ¨

Mediteransku groznicu prouzrokuje:1. rikecija ý 2. bakterija ¨ 3. virus ¨

Pegavac stenovitih planina prouzrokuje:1. rikecija ý 2. bakterija ¨ 3. virus ¨

Pegavi tifus prouzrokuje:1. virus ¨ 2. bakterija ¨ 3. rikecija ý

Malariju prouzrokuje:1. protozoa ý 2. rikecija ¨ 3. bakterija ¨

Kala-azar prouzrokuje:1. protozoa ý 2. rikecija ¨ 3. bakterija ¨

Ko`nu laj{manijazu prouzrokuje:1. protozoa ý 2. rikecija ¨ 3. bakterija ¨

Tripanozomijazu prouzrokuje:1. bakterija ¨ 2. protozoa ý 3. virus ¨

Filarijazu i onhocercijazu prouzrokuju:1. helminti ý 2. virusi ¨ 3. protozoe ¨



37

Klasi insekata pripadaju slede}i vektori:1. va{, buve ý 2. grinje ¨

3. krpelji ¨

Klasi paukova pripadaju slede}i vektori:1. krpelji i va{i ¨ 2. grinje i buve ¨ 3. krpelji i grinje ý

Va{i prenose prouzrokova~e:1. lajmske bolesti i filarijaze ¨

2. kuge i murino pegavca ¨ 3. pegavog tifusa i va{ljive povratne groznice ý

Buve prenose prouzrokova~e:1. pegavca i povratne groznice ¨ 2. kuge i mi{ jeg pegavca ý 3. virusnih meningoencefalitisa i ve}ine pegavih groznica ¨

Komarci prenose prouzrokova~e:

1. ve}ine pegavih groznica, filarijazu, dengu¨

2. virusnih meningoencefalitisa, ùte groznice i denge ¨ 3. malarije, filarijaze, ùte groznice, denge ý

44. Karakteristike vektorskih zaraznih bolesti

Karakteristike vektorskih zaraznih bolesti su:1. tendencija ka stvaranju enzooti~kih àri{ta, zavisnost od faktora spolja{nje

sredine - klimatski faktori, endemski karakter, karakteristi~na geografska

rasprostranjenost ¨ 2. sezonska u~estalost, za kratko vreme mogu da ugroze veliki broj ljudi,

socijalno-ekonomski uslovljene, epidemiolo{ki i javno-zdravstveni zna~aj ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý



38

XI - Deskriptivna epidemiologija

45. Deskriptivni metod u epidemiologiji

Deskriptivna epidemiologija se bavi ispitivanjem:

1. postojanja uzro~ne povezanosti izme|u pojedinih ~inilaca i ispitivanog problema ¨

2. etiologije odre|enih poreme}aja zdravlja posebno kada su u pitanjubolesti nepoznate etiologije ¨

3. u~estalosti i distribucije oboljenja u odnosu na karakteristike obolelih i/ili umrlihna vreme i mesto pojave ý

Podaci prikupljeni deskripcijom mogu se koristiti u:

1. prou~avanju oboljenja poznate etiologije, istraìvanju odabranih poreme}ajazdravlja, ispitivanju gradijenta infekcije ¨

2. prou~avanju oboljenja nepoznate etiologije, istraìvanju faktora koji su ukonkretnoj situaciji doveli do pojave oboljenja ~ija je priroda poznata iu organizaciji zdravstvene slu`be ý

3. ispitivanju fenomena ledenog brega i u prou~avanju gradijenta infekcije ¨

46. Deskripcija oboljenja u odnosu na karakteristike osoba

Karakteristike osoba povezane sa pojavom oboljenja su:1. uzrast, pol, profesija ¨ 2. rasna, etni~ka i verska pripadnost, socijalno-ekonomsko stanje ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

47. Povezanost oboljenja sa uzrastomZbog svoje izrazite povezanosti sa obolevanjem i umiranjem jedna od najzna~ajnijihkarakteristika osoba je:1. uzrast ý 2. zanimanje ¨ 3. bra~no stanje ¨



39

Razlike u pojavi oboljenja izme|u populacionih podgrupa definisanih na osnovuodre|enih karakteristika:1. ne mogu se ta~no interpretirati ako se ne uzmu u obzir mogu}e razlike

u njihovoj starosnoj strukturi ý

2. mogu se ta~no interpretirati ako se ne uzmu u obzir mogu}e razlikeu njihovoj starosnoj strukturi ¨

3. ne mogu se ta~no interpretirati ako se uzmu u obzir mogu}e razlikeu njihovoj starosnoj strukturi ¨

Interpretacija razlika u pojavi oboljenja izme|u populacionih podgrupa definisanihna bazi nekih karakteristika je mogu}e samo ako se razlike u starosnoj strukturi(strukturi stanovni{tva po uzrastu):1. zanemare ¨

2. otklone metodom standardizacijeý

3. prihvate uz obavezno definisanje hronolo{kih karakteristika poreme}aja zdravlja ¨

Standardizacija je metod kojim se:1. obra|uju podaci prikupljeni skrining testom ¨ 2. precizno defini{u odre|eni pristupi u izradi epidemiolo{kog upitnika ¨

3. otklanjaju razlike u strukturi stanovni{tva po uzrastu, polu i dr. ý

Za prikazivanje povezanosti godina i bolesti koriste se:

1. dobno specifi~ne stope (broj obolelih odre|enog uzrasta stavlja se u odnos saukupnom populacijom iste starosne grupe) ý 2. specifi~ne stope prema polu ¨ 3. apsolutni broj obolelih u pojedinim dobnim grupama ¨

Uzrasna distribucija oboljenja moè biti posledica:1. varijacija u terapiji bolesti, duìne trajanja bolesti, veli~ine incidencije,

prevalencije ili mortaliteta ¨ 2. varijacije u dijagnostici oboljenja; stepena izloènosti agensu; stanja imuniteta;

degenerativnih promena tkiva sa pove}anom osetljivo{}u na agens; kumulativnogefekta faktora koji uti~u na pojavu bolesti; potreba dugog latentnog perioda ý 3. primenjenog metoda standardizacije po polu i uzrastu ¨

48. Povezanost oboljenja sa polom

Op{ta stopa obolevanja je:1. ve}a kod èna ý 2. ve}a kod mu{karaca ¨ 3. ista u èna i mu{karaca ¨



40

Ulkus, karcinom plu}a i ateroskleroti~na oboljenja se:1. ~e{}e javljaju u èna ¨

2. ~e{}e javljaju u mu{karaca ý

3. podjednako ~esto javljaju u oba pola ¨

Razlike u obolevanju me|u polovima mogu biti:1. stvarne ¨ 2. artefakti ¨


Stvarne razlike u obolevanju me|u polovima su:

1. anatomske i fiziolo{ke, biolo{ke ¨

2. u odnosu na stepen izloènosti faktorima koji uti~u na pojavu bolesti,a koji su povezani sa na~inom ìvota, navikama, obi~ajima ¨


Stvarne razlike u obolevanju me|u polovima mogu biti zamagljene:

1. razlikama u verovatno}i javljanja lekaru pri istom stepenu uznapredovalostipatolo{kog procesa ¨

2. mogu}nosti kori{}enja zdravstvene za{tite, teìni postavljanja dijagnoze ¨


Razlike u obolevanju me|u polovima mogu biti posledica artefakta, tj. usled :1. razlika u verovatno}i javljanja lekaru pri istom stepenu uznapredovalosti

patolo{kog procesa ¨ 2. razlika u mogu}nosti kori{}enja zdravstvene za{tite, razlika u teìni postavljanja

dijagnoze ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Razlike u stepenu izloènosti faktorima koji uti~u na pojavu bolesti doprinoserazlikama u morbiditetu me|u polovima i spadaju u grupu:1. artefakata ¨

2. stvarnih razlika ý 3. oba odgovora su ta~na ¨

Razlike u verovatno}i javljanja lekaru pri istom stepenu uznapredovalosti patolo{kogprocesa doprinose razlikama u morbiditetu me|u polovima i spadaju u grupu:1. stvarnih razlika ¨

2. artefakataý






42

51. Hronolo{ke karakteristike poreme}aja zdravlja

Na~in javljanja oboljenja u odnosu na vreme predstavlja:

1. zna~ajnu deskriptivnu karakteristiku ý 2. karakteristiku skrining testa ¨ 3. jednu od karakteristika anamnesti~kih studija ¨

U odnosu na vreme javljanja, u~estalost obolevanja i/ili umiranja pokazuje slede}epromene:

1. trenutne, permanentne i intermitentne ¨ 2. kratkotrajne, periodi~ne i sekularne ý 3. akutne, hroni~ne i latentne ¨

Porast obolevanja koji prelazi o~ekivanu u~estalost odgovara:

1. endemskom javljanju bolesti ¨ 2. endemo-epidemijskom javljanju bolesti ¨ 3. epidemijskom javljanju bolesti ý

Promene u u~estalosti oboljenja u odnosu na vreme javljanja mogu biti:

1. kratkotrajne, periodi~ne i sekularne ý

2. kratkotrajne i intermitentne ¨ 3. periodi~ne i permanentne ¨

52. Cikli~ne varijacije u kretanju bolesti

Cikli~ne varijacije su promene u u~estalosti oboljenja koje se:

1. povremeno javljaju i ukazuju na kratkotrajne izmene u u~estalosti obolevanjai umiranja ¨

2. regularno javljaju u odre|enim vremenskim periodima ý 3. podudaraju se terminom epidemijskog javljanja bolesti ¨

Sezonske varijacije, tj. promene u u~estalosti oboljenja, koje se regularno javljajuu odre|enim vremenskim periodima, tj. sezonama, su karakteristika bolesti:

1. nezarazne i nepoznate etiologije ¨ 2. zarazne etiologije ¨

3. zarazne, nezarazne i nepoznate etiologije ý



43

Cikli~ne varijacije mogu biti:

1. dnevne, nedeljne, sezonske, godi{nje ý 2. nedeljne i sezonske ¨ 3. godi{nje ¨

53. Sekularne varijacije u kretanju bolesti

Sekularne varijacije su promene u u~estalosti oboljenja koje nastaju u:

1. toku jedne godine ¨ 2. kra}em vremenskom periodu ¨ 3. duìm vremenskim periodima (decenijama i vekovima) ý

Sekularne promene mogu biti:

1. stvarne ili posledica artefakta ý 2. primarne i sekundarne ¨ 3. posledica razlika u primenjenim skrining testovima ¨

Artefakt u zapaènoj sekularnoj promeni rezultat je izmena u:

1. topografskim karakteristikama poreme}aja zdravlja ¨ 2. karakteristikama osoba i hronolo{kim karakteristikama ¨ 3. dijagnostici, kodiranju ili starosnoj strukturi stanovni{tva ý

Ukoliko sekularne varijacije stvarno postoje, tj. nisu posledica artefakta, one suposledica:1. genetskih izmena i/ili izmena u faktorima sredine ý 2. promena u dijagnostici i na~inu kodiranja ¨ 3. promena u me|unarodnoj klasifikaciji i uzrasnoj strukturi populacije ¨

54. Topografska distribucija bolesti

Varijacije u~estalosti obolevanja izme|u podru~ ja jedne zemlje ili me|u pojedinimzemljama od zna~aja je za:

1. procenu stope "javljanja" slu~ajeva ¨

2. planiranje zdravstvene za{tite i istraìvanje uzroka oboljenja nepoznate ilinepotpuno poznate etiologije ý

3. procenu stope "sekundarnih" javljanja slu~ajeva ¨



44

Topografske karakteristike poreme}aja zdravlja obuhvataju ispitivanje obolevanjau odnosu na:1. vreme i toponime ¨

2. starost i pol obolelih ¨ 3. internacionalne razlike, razlike unutar zemlje ili lokalnu distribuciju ý

Internacionalne razlike u morbiditetu i mortalitetu mogu biti posledica razlika u:1. razvijenosti i dostupnosti zdravstvene slu`be ¨ 2. pouzdanosti dijagnoze i potpunosti prijavljivanja, razlika u strukturi stanovni{tva ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Internacionalne razlike u morbiditetu i mortalitetu odnose se:

1. samo na zarazne bolesti ¨ 2. na zarazne, nezarazne i bolesti nepoznate etiologije ý 3. isklju~ivo na bolesti nezarazne etiologije ¨

Poznavanje distribucije obolevanja unutar jedne zemlje od zna~aja je u:1. organizaciji zdravstvene slu`be ¨ 2. postavljanju hipoteze o uzroku nastanka bolesti ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Naj~e{}a razlika u strukturi obolevanja unutar zemlje je razlika izme|u:1. sela i grada ý 2. planinskih i ravni~arskih predela ¨ 3. severnih i ju`nih krajeva ¨

55. Obja{njenje povezanosti oboljenja sa mestom

Povezanost oboljenja sa mestom je posledica karakteristika populacije i/ilikarakteristika samog mesta:

1. da ý 2. ne ¨

Povezanost oboljenja sa mestom posledica je:

1. karakteristika populacije ¨ 2. karakteristika samog mesta ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý



45

56. Ekolo{ke studije

Ekolo{ke studije se druga~ije nazivaju:

1. korelacione ý 2. studije preseka ¨ 3. anamnesti~ke studije ¨

Ekolo{kim studijama se posmatra:

1. linearalna korelacija izme|u bolesti (I, P ili Mt) i neke karakteristike odinteresa (na~in ishrane, uzimanje alkohola, pu{enje i sl.) ý

2. povezanost bolesti, nekih faktora rizika i konfaunding faktora ¨ 3. kretanje zaraznih bolesti u populaciji ¨

Ekolo{ke studije su:

1. prvi korak u ispitivanju uzro~no-posledi~ne veze ý 2. definitivna potvrda uzro~no-posledi~ne veze ¨ 3. druga~ije nazvane anamnesti~ke studije ¨

Osnovni nedostatak ekolo{kih studija je:

1. postojanje veze na nivou grupe ne zna~i obavezno da je takva veza prisutnai na nivou pojedinca ý

2. ne procenjuje veli~inu RR ¨ 3. ne procenjuje veli~inu OR ¨

XII - Analiti~ka epidemiologija(Prof. dr Vesna Pantovi})

57. Analiti~ki metod u epidemiologiji Analiti~kom metodom se ispituju bolesti:1. nepoznate etiologije ¨ 2. poznate etiologije ¨ 3. nepoznate, ali i bolesti poznate etiologije ý

Analiti~ki metod se:1. nadovezuje na deskriptivni ý 2. prethodi deskriptivnom metodu ¨ 3. sprovodi se paralelno sa deskriptivnim metodom ¨



46

Analiti~kom metodom se:1. testira hipoteza o faktorima odgovornim za nastanak odre|enog

poreme}aja zdravlja ý

2. procenjuje uticaj isklju~ivo genetskih faktora na nastanak bolesti ¨ 3. procenjuje uticaj isklju~ivo sredinskih faktora na nastanak oboljenja ¨

Klju~no pitanje u analiti~koj studiji je:1. da li je izloènost nekom ~iniocu povezana sa pojavom bolesti ý 2. da li je vrednost RR>2,0 ¨ 3. da li je incidencija ve}a od 50/100.000 ¨

58. Anamnesti~ke studije

Anamnesti~ke studije:1. polaze od posledice (bolesti) pa se identifikuju faktori koji su s njenom

pojavom udruèni ý 2. polazi od uzroka pa se identifikuje u~estalost oboljenja ¨ 3. polaze od definisanja incidencije bolesti u ispitivanim grupama ¨

Postupak anamnesti~kih studija obuhvata:1. prikupljanje podataka o izloènosti u ispitivanim grupama ý

2. utvr|ivanje proporcije obolelih u ispitivanoj grupi ¨ 3. prikupljanje podataka o obolevanju u ispitivanim grupama ¨

Elementi od zna~aja pri izboru bolesnika u anamnesti~kim studijama:

1. jasno definisani kriterijumi na kojima se zasniva dijagnoza, grupu ~ine svibolesnici ili njihov slu~ajno odabran uzorak iz definisane populacije,odnosno odre|ene zdravstvene ustanove ¨

2. bolje studiju ograni~iti samo na novoobolele ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Podudarnost (slaganje) izme|u kontrolne grupe i grupe obolelih u anamnesti~kojstudiji:

1. treba ostvariti u odnosu na pol, uzrast i eventualno obrazovni nivo ý 2. treba ostvariti u odnosu na sve karakteristike, osim one koja je uzrok bolesti ¨ 3. stepen intervencije pri selekciji kontrolne grupe nije bitan ¨

Prednosti anamnesti~kih studija su:

1. mali broj ispitanika ¨

2.

brzina izvo|enja, skromno angaòvanje sredstava¨




47

Nedostaci anamnesti~kih studija su:

1. te{ko}a pouzdanog izbora kontrolne grupe, problem pouzdanosti prikupljenihpodataka ¨

2. izra~unavanje stopa nije mogu}e, uloga agensa se ispituje u odnosu na samo jedan poreme}aj zdravlja ¨


59. Kohortne studije

Kohortne studije odlikuje:

1. primarna podela ispitanika na izloène i neizloène uticaju odre|enog ~iniocaza koga se pretpostavlja da dovodi do odre|enog poreme}aja zdravlja ¨

2. posmatranje u kojoj }e od dve grupe (izloèni, neizloèni) incidencija biti vi{a(utvr|ivanje proporcije obolelih) ¨


U kohortnim studijama me|u ispitivanim grupama utvr|uje se:1. razlika u frekvenciji izloènosti odre|enom faktoru ¨ 2. razlika u stopi incidencije ili mortaliteta ý 3. oba odgovora su ta~na ¨

Osnovni princip kohortnih studija je:1. prisustvo uzroka i posledice u momentu ispitivanja ¨ 2. usmerenost od uzroka ka posledici ý 3. usmerenost od posledice ka uzroku ¨

U izvo|enju kohortnih studija mogu}i su:1. jedan pristup ¨ 2. dva pristupa ý

3.

tri pristupa¨

Dugo trajanje kohortnih studija prevazilazi se:1. prospektivnim pristupom ¨ 2. studijom prevalencije ¨ 3. retrospektivnim pristupom ý

Prednosti kohortnih studija su:1. izra~unavanje stopa mogu}e, pouzdanije merenje izloènosti agensu ¨ 2. uo~avanje razli~itih poreme}aja zdravlja koji su posledica jednog uzroka ¨




48

Nedostaci kohortnih studija su:1. dugo trajanje, visoki tro{kovi ¨ 2. nije mogu}e izra~unavati retke bolesti i stanja ¨


60. Studije preseka

Studije preseka se nazivaju jo{ i:1. studije prevalencije ý 2. studije incidencije ¨ 3. studije "istorije slu~aja" ¨

Studijama preseka se:1. izra~unava i poredi prevalencija odre|enog poreme}aja zdravlja me|u osobama

koje su, u vreme ispitivanja, izloène i koje nisu izloène pretpostavljenomfaktoru rizika ý

2. izra~unava i poredi u~estalost pretpostavljenog faktora rizika u ispitivanimgrupama ¨

3. izra~unava i poredi incidencija obolevanja u ispitivanim grupama ¨

XIII - Eksperimentalna epidemiologija(Prof. dr Vesna Pantovi})

61. Eksperimentalni metod u epidemiologiji - dizajniranjeeksperimentalnih studija

Sinonim za eksperimentalne studije je:

1.

studija preseka¨

2. opservaciona studija ¨ 3. interventna studija ý

Su{tina eksperimentalne metode je da:

1. istraìva~ interveni{e u jednoj grupi ispitanika (eksperimentalna grupa),dok u drugoj (kontrolna grupa) te intervencije nema ý

2. istraìva~ interveni{e u obe ispitivane grupe (i u grupi ispitanika iu kontrolnoj grupi) ¨

3. istraìva~ interveni{e samo u kontrolnoj grupi ¨



49

Dizajniranje eksperimentalne studije obuhvata:1. planiranje studije, izbor ispitanika ¨ 2. procenu ishoda ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Ispitanici koji ulaze u eksperimentalnu studiju treba da se slaù u odnosu na:1. dve karakteristike od zna~aja za ishod ispitivanja ¨ 2. tri karakteristike od zna~aja za ishod ispitivanja ¨ 3. {to ve}i broj karakteristika od zna~aja za ishod ispitivanja ý

Pristrasnost u proceni ishoda eksperimenta moè se u velikoj meri otklonitimetodama:1. jednostruke slepe tehnike, dvostruko slepe tehnike ¨ 2. trostruko slepe tehnike ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Jednostruko, dvostruko ili trostruko slepom tehnikom u eksperimentu:1. otklanja se pristrasnost u proceni ishoda eksperimenta ý 2. otklanjaju gre{ke u selekciji slu~ajeva ¨ 3. otklanja pristrasnost u odnosu na izbor ispitanika ¨

62. Eti~ki aspekti eksperimenta

Iz eti~kih razloga, direktna provera {tetnog dejstva neke nokse:1. predstavlja retku mogu}nost ý 2. ~esto se primenjuje ¨ 3. eti~ki momenat se ne dovodi u pitanje ¨

[tetni efekat neke nokse proverava se:1. obavezno i direktno i indirektno ¨ 2. isklju~ivo direktno ¨

3. naj~e{}e indirektno ý

Eti~ki aspekti eksperimenta regulisani su:1. Berlinskom deklaracijom ¨ 2. @enevskom konvencijom ¨ 3. Helsin{kom deklaracijom ý

Osnovna prednost eksperimentalnih studija je:1. pruà najja~e dokaze o postojanju odnosa uzrok-posledica ý

2. ukazuje na vrednost prevalencije ¨ 3. omogu}ava sagledavanje letaliteta ¨



50

Nedostaci eksperimentalnih studija su:1. ograni~ena izvodljivost, sporna eti~nost, oteàno generalizovanje rezultata ¨ 2. problem odziva i osipanja, potrebno angaòvanje velikog broja istraìva~a,

potrebna velika materijalna sredstva ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

63. Vrste eksperimentalnih studija i njihove specifi~nosti

Vrste eksperimentalnih studija su:1. klini~ki eksperiment ¨ 2. terenski eksperiment, eksperiment u dru{tvenoj zajednici ¨

3.

oba odgovora su ta~naý

Klini~ki eksperiment se izvodi:1. me|u obolelim osobama kod kojih se testira efikasnost jedne ili vi{e metoda

u le~enju neke bolesti ili stanja ý 2. me|u zdravim osobama kod kojih se procenjuje efekat odre|enog

hemioprofilakti~kog sredstva ¨ 3. me|u zdravim i obolelim osobama kod kojih se procenjuje efekat delovanja

neke {tetne nokse na odre|eni poreme}aj zdravlja ¨

Terenski eksperiment obuhvata:1. zdrave osobe iz op{te populacije koje se nalaze u uobi~ajenom ili visokomriziku da razviju bolest ý

2. osobe za koje se zna da su u pove}anom riziku od pojave druge bolesti ¨ 3. obolele i zdrave osobe za koje se predpostavlja da su u pove}anom riziku

od pojave neke bolesti ¨

XIV - Epidemiolo{ki upitnik(Prof. dr Vesna Pantovi})

64. Epidemiolo{ki upitnik - op{te karakteristike

Epidemiolo{ki upitnik je:1. drugi naziv za epidemiolo{ko ispitivanje ¨ 2. stari naziv za epidemiolo{ku anketu ¨ 3. osnovni instrument istraìvanja kojim se od ispitanika prikupljaju podaci

od zna~aja za odre|eni zdravstveni problem ý



51

Epidemiolo{ki upitnik se uspe{no koristi u istraìvanju:1. isklju~ivo zaraznih bolesti ¨ 2. kod zaraznih i nezaraznih bolesti ¨

3. zaraznih, nezaraznih i oboljenja nedovoljno poznate ili nepoznate etiologije ý

Cilj epidemiolo{kog upitnika kod ispitivanja zaraznih bolesti je otkrivanje:1. izvora zaraze ¨ 2. na~ina {irenja prouzrokova~a u cilju preduzimanja odgovaraju}ih

protivepidemijskih mera ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Kod hroni~nih poreme}aja zdravlja nepoznate i nedovoljno poznate etiologije,epidemiolo{kim upitnikom se:

1. prikupljaju informacije od ispitanika u odnosu na izloènost faktorima rizika ý 2. direktno uo~ava uzrasna distribucija obolelih ¨ 3. prikupljaju podaci o prevalenciji bolesti u populaciji ¨

65. Konstruisanje epidemiolo{kog upitnika i na~inprikupljanja podataka

Epidemiolo{ki upitnik sadrì pitanja:

1. otvorenog tipa ¨ 2. zatvorenog tipa ¨ 3. otvorenog i/ili zatvorenog tipa ý

Pitanje otvorenog tipa:

1. ne sadrì unapred ponu|ene odgovore ý 2. odnosi se isklju~ivo na segment seksualnog ìvota ispitanika ¨ 3. obuhvata rutinska pitanja koja su obavezni deo svakog upitnika

bez obzira na oboljenje koje se ispituje ¨

Pitanja zatvorenog tipa:1. odnose se na zagarantovanost tajnosti njihovog odgovora ¨ 2. zahtevaju da osoba izabere svoj odgovor u okviru datih mogu}nosti ý 3. obuhvataju sva pitanja koja se ti~u porodi~ne anamneze ¨

Zatvorena pitanja u epidemiolo{kom upitniku mogu biti:1. dihotomna ¨ 2. sa vi{estrukim izborom ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý



52

Pitanja u epidemiolo{kom upitniku su:

1. razumljiva, jednostavna logi~nog sleda, jedno pitanje sadrì jedan pojam,svedena na neophodan broj ¨

2. nedvosmislena neusmeravaju}a pitanja, bez stru~ne terminologije,na dva na~ina formulisana ukoliko su te{ka i osetljiva ¨


Pitanja epidemiolo{kog upitnika su grupisana u nekoliko slede}ih celina:

1. op{ti pojam, demografski podaci, podaci o oboljenju ¨ 2. podaci o izloènosti, li~na i porodi~na anamneza, ostali podaci ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Prikupljanje informacija uz pomo} epidemiolo{kog upitnika ostvaruje se tako {to:1. anketar popunjava upitnik ¨ 2. ispitanik popunjava upitnik ¨ 3. obe mogu}nosti se primenjuju ý

Upotrebljivost upitnika kao instrumenta merenja odre|uje se:1. stepenom validnosti ¨ 2. stepenom pouzdanosti ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Prvu retrospektivnu kohortnu studiju o povezanosti pu{enja i raka plu}a sproveli su:1. Dooc i Hartman 1956. ¨ 2. Doll i Hill 1951. ý 3. Mc'Doll i Hill 1953 ¨

Prva prospektivna kohortna studija o ispitivanju faktora rizika za kardiovaskularnebolesti je:

1. Farska studija ¨ 2. Bostonska studija ¨ 3. Framingamska studija ý

Framingamska prospektivna studija ispitivala je povezanost:

1. faktora rizika za kardiovaskularne bolesti ý 2. pu{enja i raka plu}a ¨ 3. pojave adenokarcinoma vagine u devojkama od 15 do 22 godine i uno{enja

preparata estrogena tokom trudno}e njihovih majki ¨



53

XV - Istraìvanje epidemije(Prof. dr Vesna Pantovi})

66. Istraìvanje epidemije - {ema istraìvanja epidemije,definisanje epidemije

[emu istraìvanja epidemije po Gordisu 2000, ~ini:1. definisanje epidemije, ispitivanje raspodele obolelih, kombinacija relevantnih

varijabli ¨ 2. postavljanje hipoteze, testiranje hipoteze, predlaganje mera spre~avanja

i suzbijanja ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Definisanje epidemije kao po~etak istraìvanja epidemije podrazumeva definisanje:1. brojioca, imenioca i izra~unavanje stopa javljanja ý 2. imenioca ¨ 3. brojioca ¨

Operacionalna definicija se druga~ije naziva:1. pomo}na definicija ¨ 2. radna definicija ý 3. zavr{na definicija ¨

"Stopa" javljanja slu~ajeva u epidemiji je:1. odnos izme|u broja inficiranih i/ili obolelih i populacije u riziku na po~etkuepidemije ý

2. razlika izme|u broja izloènih i broja inficiranih ¨ 3. odnos izme|u broja inficiranih ili obolelih i populacije na kraju epidemije ¨

Da bi definisali epidemiju, pored definisanja brojioca i imenioca treba definisatii stope i to:1. stopu incidencije ¨ 2. "stopu" javljanja i "stopu" sekundarnog javljanja ý

3.

stopu mortaliteta i stopu prevalencije¨

67. Istraìvanje epidemije - ispitivanje raspodele obolelihtokom istraìvanja epidemije

Raspodelu obolelih, tokom istraìvanja epidemije, treba ispitati u odnosu na:1. rezistentnost prouzrokova~a ¨ 2. kolektivni imunitet ¨

3. vreme, mesto i rizik podgrupa ugroène populacije u odnosu na demografskekarakteristike (pol, uzrast, mesto boravka, zanimanje, socijalnu grupu...) ý



54

Raspodela obolelih u vremenu (epidemijska kriva) sluì za:

1. orijentaciju o izvoru i putu {irenja, vremenu izlaganja mogu}em agensu,uo~avanje epidemijskih talasa i odre|ivanje daljeg toka epidemije ý

2. izra~unavanje "stope" tercijarnog javljanja ¨ 3. precizno definisanje mera spre~avanja i suzbijanja ¨

Epidemije zajedni~kog izvora mogu biti:

1. propagiraju}e epidemije ¨ 2. epidemije kratkotrajnog izvora i stalnog ili povremenog izvora ý 3. epidemije kratkotrajnog izvora i epidemije progresivnog toka ¨

Oduzimanjem prose~ne inkubacije od vrha epidemijske krive mogu}e je izra~unati:1. vreme ekspozicije ý 2. "stopu" slu~ajeva ¨ 3. "stopu" sekundarnih slu~ajeva ¨

Prikazivanje raspodele obolelih prema mestu obolevanja daje ideju o mestuekspozicije ali ne i o:

1. populaciji izloènoj riziku ý 2. "stopi" javljanja ¨

3. "stopi" javljanja i "stopi" sekundarnog javljanja ¨

Istraùju}i epidemiju (definisanja epidemije, ispitivanja raspodele obolelih ikombinovanje relevantnih varijabli), epidemiolog:

1. postavlja dijagnozu bolesti ¨ 2. zaklju~uje o faktorima rizika ¨ 3. postavlja hipotezu o izvoru agensa i putu {irenja ý

U preciziranju mesta i puta preno{enja infekcije epidemiolog koristi:

1. "seriju slu~ajeva", studiju preseka ¨ 2. isklju~ivo studiju preseka ¨ 3. "seriju slu~ajeva", studiju preseka i kohortne i anamnesti~ke studije ý

Urgentnost primene mera suzbijanja odre|uje:

1. pojava klicono{tva posle preleàne bolesti ¨ 2. teìna bolesti i epidemijski potencijal ý 3. virulencija prouzrokova~a ¨





56

@iva virusna vakcina je:1. vakcina protiv rubele ý 2. Salkova vakcina ¨

3. vakcina protiv besnila

¨

@iva virusna vakcina je vakcina protiv:1. krpeljskog melingoencefalitisa ¨ 2. zau{aka ý 3. besnila ¨

@iva virusna vakcina je:1. Salkova vakcina ¨ 2. vakcina protiv krpeljskog melingoencefalitisa ¨

3. vakcina protiv ùte groznice ý

Mrtve virusne vakcine su:1. Salkova vakcina, vakcina protiv besnila ¨ 2. vakcina protiv gripa, krpeljskog meningoencefalitisa, virusnog hepatitisa A ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Mrtva virusna vakcina je:1. Salkova ý 2. Sejbinova ¨

3. vakcina protiv malih boginja ¨

Mrtva virusna vakcina je vakcina protiv:1. besnila ý 2. malih boginja ¨ 3. zau{aka ¨

Mrtva virusna vakcina je vakcina protiv:1. krpeljskog meningoencefalitisa ý 2. ùte groznice ¨

3. ov~ijih boginja ¨

@ive virusne vakcine su:1. Sejbinova vakcina, vakcina protiv malih boginja ¨ 2. vakcina protiv rubele, zau{aka, ùte groznice, ov~ijih boginja ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Frakcije uzro~nika sadrè slede}e vakcine:1. meningokokna, pneumokokna ¨ 2. hepatitis B, Hib ¨




57

Frakcije uzro~nika sadrì slede}a vakcina:1. meningokokna ý 2. Di-Te ¨

3. protiv morbila ¨

Frakcije uzro~nika sadrì slede}a vakcina:1. pneumokokna ý 2. Di-Te-Per ¨ 3. protiv pertusisa ¨

Frakcije uzro~nika sadrì slede}a vakcina:1. hepatitis B ý

2. Di-Te-Per¨

3. protiv zau{aka ¨

Frakcije uzro~nika sadrì slede}a vakcina:1. Hib ý 2. Te-Al ¨ 3. BCG ¨

@iva bakterijska vakcina je:1. BCG ý 2. MMR ¨ 3. Di-Te-Per ¨

Mrtva bakterijska vakcina je vakcina protiv:

1. velikog ka{lja ¨

2. trbu{nog tifusa, paratifusa, kolere ¨



1. velikog ka{lja ý

2. meningokoknog meningitisa ¨ 3. tuberkuloze ¨


1. trbu{nog tifusa ý

2. pneumokokne bolesti ¨

3. zau{aka ¨



58


1. paratifusa ý

2. hepatitisa B ¨ 3. besnila ¨


1. kolere ý

2. Hib-a ¨ 3. ùte groznice ¨

Mrtva rikecijska vakcina je vakcina protiv:1. pegavog tifusa ¨ 2. Q groznice ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Anatoksi~na vakcina je vakcina protiv:1. difterije ¨ 2. tetanusa ¨ 3. oba odgovora su ta ~na ý

Pro{iren program imunizacije SZO (EPI) obuhvata imunizaciju protiv slede}ihakutnih zaraznih bolesti de~jeg uzrasta:

1. tuberkuloza, difterija, tetanus, pertusis ¨ 2. poliomijelitis i male boginje ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Na osnovu odgovaraju}ih propisa u na{oj zemlji sprovodi se:

1. obavezna imunizacija lica odre|enog uzrasta, obavezna vakcinacija licaeksponiranih odredjenim zaraznim bolestima ¨

2. vakcinacija po klini~kim indikacijama, vakcinacija putnika u medjunarodnomsaobra}aju ¨


Vakcina protiv tuberkuloze je:

1. ìva bakterijska ý 2. mrtva bakterijska ¨ 3. spravljena od frakcija uzro~nika ¨

@iva vakcina protiv gripa se daje:

1. per os ¨

2. intramuskularno ¨ 3. pernazalno ý



59

Vakcina protiv velikih boginja davala se:1. perkutano ý 2. intramuskularno ¨ 3. subkutano ¨

Sve adsorbovane vakcine se daju:1. intramuskularno ý 2. subkutano ¨ 3. duboko subkutano ¨

Vakcina protiv difterije je:1. anatoksi~na ý 2. mrtva ¨

3.

sa~injena od frakcija uzro~nika¨

70. Kombinovane vakcine, simultano vakcinisanje

Kombinovane vakcine su:1. Di-Te; Di-Te-Per, Ty-Te ¨ 2. polio, MMR ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Vi{e antigena u kombinovanim vakcinama ne samo da povoljno uti~e na stvaranjeimuniteta ve} obezbedjuje i:1. ve}i obuhvat imunizacijom ¨ 2. smanjuje mogu}nost kontraindikacija, smanjuje tro{kove ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Simultana imunizacija se vr{i slede}im vakcinama:1. polio i Di-Te; polio i Di-Te-Per ; polio - Ty; besnilo i tetanus ¨ 2. hepatitis B, polio i Di-Te-Per; hepatitis B i BCG ¨


Udruènost antigena u kombinovanim vakcinama:

1. povoljnije uti~e na stvaranje imuniteta ý 2. nepovoljno uti~e na stvaranje imuniteta ¨ 3. na imunolo{ki odgovor deluje kao i prilikom pojedina~nog davanja istih vakcina ¨

Simultano vakcinisanje je:1. istovremeno davanje dve ili vi{e vakcina koje nisu izme{ane ý 2. aplikovanje vakcinalne doze koja sadrì vi{e antigena ¨ 3. drugi naziv za kontinuirano sprovo|enje vakcinacije ¨



60

71. Obavezne sistematske vakcine

Obavezna sistematska imunizacija je:1. imunizacija odre|enih uzrasnih grupa stanovni{tva protiv devet zaraznihbolesti, a na osnovu aktuelnog Zakona o za{titi stanovni{tva od zaraznihbolesti iz 2004. god. ý

2. obavezna imunizacija odre|enih lica po epidemiolo{kim indikacijama protiv:hipatitisa B, trbu{nog tifusa, besnila, tetanusa i drugih zaraznih bolesti ¨


Vakcinacija protiv malih boginja, zau{aka i crvenke (rubele) spada u grupu:1. obaveznih sistematskih imunizacija ý

2. obaveznih imunizacija lica po epidemiolo{kim indikacijama ¨ 3. anatoksi~nih vakcina ¨

Ako se ne daju istovremeno razmak izme|u ìvih virusnih vakcina je najmanje:1. 4 nedelje ý 2. 3 nedelje ¨ 3. 2 nedelje ¨

Razmak izme|u davanja vakcine protiv kolere i ùte groznice:

1. nije potreban ¨ 2. mora biti 2-3 nedelje ý 3. mora biti 4-6 nedelja ¨

72. Obavezna vakcinacija lica eksponiranih odredjenim zaraznim bolestima,vakcinacija po klini~kim indikacijama, vakcinacija putnika umedjunarodnom saobra}aju

Vakcinacija protiv hepatitisa B spada u grupu:

1. obaveznih vakcinacija lica eksponiranih odredjenim zaraznim bolestima ý 2. obaveznih vakcinacija po epidemiolo{kim indikacijama ¨ 3. ìvih vakcina ¨

Imunizacija lica eksponiranih odredjenim zaraznim bolestima obavezna je protivslede}ih bolesti:1. hepatitisa B, besnila, tetanusa ý 2. ùte groznice, kolere, difterije i dr. ¨ 3. oba odgovora su ta~na ¨



61

Vakcinacija po klini~kim indikacijama obavezna je protiv:1. gripa, meningokoknog meningitisa, velikog ka{lja - acelularna vakcina ¨ 2. oboljenja izazvanih Hib-om i streptokokusom pneumonije ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Vakcinacija putnika u medjunarodnom saobra}aju obavezna je protiv:

1. trbu{nog tifusa, difterije, meningokoknog meningitisa, tetanusa ¨ 2. kolere, ùte groznice, hepatitisa B i dr. ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

73. Kalendar vakcinacije

U prvoj godini ìvota sprovodi se imunizacija slede}im vakcinama:1. BCG, Di-Te-Per, polio, hepatitis B ý 2. BCG, Di-Te-Per, polio, MMR ¨ 3. BCG, Di-Te-Per, MMR ¨

Za decu koja su do tada redovno vakcinisana, u drugoj godini ìvota sprovodi se:1. primovakcinacija Di-Te-Per vakcinom ¨ 2. revakcinacija Di-Te-Per i OPV vakcinom, vakcinacija MMR vakcinom ý 3. revakcinacija Di-Te i OPV vakcinom ¨

Za decu koja su do tada redovno vakcinisana, u sedmoj godini ìvota sprovodi se:1. prva revakcinacija Di-Te i OPV vakcinom ¨ 2. druga revakcinacija Di-Te i OPV vakcinom ý 3. druga revakcinacija Di-Te-Per i OPV vakcinom ¨

U odnosu na broj antigena vakcine mogu biti:1. monovalentne ¨ 2. kombinovane ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Udruèni antigeni u kombinovanim vakcinama:1. povoljnije uti~u na stvaranje imuniteta ý 2. negativno uti~u na imuni odgovor ¨ 3. imuni odgovor je isti kao u slu~aju aplikovanja monovalentnih vakcina ¨

Revakcinacije kao podsticaj ranije stvorenog imuniteta su zna~ajnije:1. posle aplikovanja mrtvih i anatoksi~nih vakcina ý 2. posle aplikacije ìvih vakcina ¨

3.

oba odgovora su ta~na¨





63

Kontrola oìljka posle aplikacije BCG vakcine vr{i se u periodu:

1. 1 mesec posle vakcinisanja ¨ 2. 2-4 meseca posle vakcinisanja ¨

3. 3-6 meseci posle vakcinisanja ý

Novoro|ena deca koja su vakcinisana BCG vakcinom moraju se ponovo vakcinisatiako je posle 3-6 meseci posle vakcinisanja pre~nik vakcinalnog oìljka:

1. ve}i od 3 mm ¨ 2. manji od 6 mm ¨ 3. manji od 3 mm ili ga nemaju ý

Vakcinaciji protiv TBC podleù i lica do navr{ene 25. godine ìvota ako zapo~inju

rad u zdravstvenoj organizaciji koja se bavi dijagnostikom i le~enjem tuberkuloze,u porodili{tima, pred{kolskim i {kolskim ustanovama, koja:

1. do tada nisu uspe{no vakcinisana ¨

2. do tada nisu uspe{no vakcinisana, a na tuberkulin reaguju pozitivno ¨

3. do tada nisu uspe{no vakcinisana, a na tuberkulin reaguju negativnoili slabo pozitivno (infiltrat do 10 mm) ý

Tuberkulinski test se ~ita posle:1. 24-72 sata ¨

2. 72-96 sati ý 3. 4-6 nedelja ¨

Tuberkulinski test se ~ita posle 72-96 sati i smatra se pozitivnim ukoliko se namestu intradermalnog ubrizgavanja tuberkulinskog preparata pojavi tvrdi infiltratu pre~niku:1. od najmanje 6 mm ý 2. od najmanje 3 mm ¨ 3. od 3 do 5 mm ¨

75. Vakcinacija protiv difterije

Vakcina protiv difterije sadrì:

1. detoksikovani toksin C. diphtheriae ý 2. mrtve pruzrokova~e difterije ¨ 3. ìve prouzrokova~e difterije ¨



64

Vakcine Di-Te-Al i Di-Te-Al pro adultis:

1. sadrè istu koli~inu antigena ¨ 2. Di-Te-Al vakcina ima dva puta manju koli~inu antigena od koli~ine

u vakcini Di-Te-Al pro adultis ¨

3. Di-Te-Al vakcina ima dva puta ve}u koli~inu antigena od koli~ineu vakcini Di-Te-Al pro adultis (dT) ý

Kombinovana Di-Te-Al vakcina sadrì:1. detoksikovane toksine prouzrokova~a difterije i tetanusa ý 2. mrtve prouzrokova~e difterije i tetanusa ¨ 3. ìve prouzrokova~e difterije i tetanusa ¨

Vakcina Di-Te-Al daje se deci:

1.

od navr{ene dve do navr{ene sedme godine koja zbog neurolo{kih komplikacijanisu primili pertusis komponentu ý 2. od 8 do 14 godina ¨ 3. starijoj od 14 godina ¨

Primarna imunizacija Di-Te-Al vakcinom sprovodi se:1. jednom dozom vakcine ¨ 2. sa dve doze vakcine ý 3. sa tri doze vakcine ¨

Di-Te-Al pro adultis (dT) vakcina se daje deci starijoj od:1. 5 godina ¨ 2. 7 godina ý 3. 12 godina ¨

Vakcina Di-Te-Al daje se:1. intramuskularno u deltoidni mi{i} ý 2. intramuskularno u prednju stranu nadlaktice ¨ 3. subkutano u zadnju stranu nadlaktice ¨

Vakcina protiv difterije spada u grupu vakcina:1. obaveznih za lica u odre|enom uzrastu ¨ 2. koje se daju putnicima u me|unarodnom saobra}aju ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Osoba koja putuje u zemlju u kojoj je difterija registrovana u epidemijskoj formitreba da bude vakcinisana protiv difterije u uzrastu:

1. 25-45 godina starosti, davanjem jedne doze Di-Te-Al pro adultis vakcine ý

2. starijem od 45 godina, davanjem jedne doze vakcine ¨ 3. starijem od 55 godina, sa dve doze vakcine ¨



65

Di-Te-Al - pro adultis vakcina sadrì:

1. ve}u koli~inu pre~i{}enog toksoida difterije u odnosu na onu koju sadrìDi-Te-Al vakcina ¨

2. istu koli~inu pre~i{}enog toksoida difterije koja se nalazi u Di-Te-Al vakcini ¨ 3. manju koli~inu pre~i{}enog toksoida difterije u odnosu na koli~inu koja se

nalazi u Di-Te-Al vakcini ý

76. Vakcinacija protiv pertusisa

Di-Te-Per vakcina sadrì:1. ìve prouzrokova~e pertusisa ¨

2. mrtve prouzrokova~e pertusisa ý 3. fragmente prouzrokova~a ¨

Optimalni imuni odgovor posle imunizacije vakcinom koja sadrì mrtve B. pertussisuspostavlja se:1. odmah posle davanja jedne doze ¨ 2. posle dve doze ¨ 3. posle tre}e doze ý

Vakcina protiv pertusisa moè biti:1. korpuskularna ¨ 2. anatoksi~na ¨ 3. korpuskularna ali i acelularna (sastavljena od 2-4 antigena sa povr{ine }elije) ý

Primovakcinacija protiv pertusisa, prema kalendaru, zapo~inje:1. sa navr{ena 2 meseca ìvota ý 2. sa navr{ena 3 meseca ìvota ¨ 3. daje se odmah po ro|enju ¨

Primovakcinacija protiv pertusisa podrazumeva aplikovanje:1. jedne doze vakcine ¨ 2. dve doze vakcine u propisanom razmaku ¨ 3. tri doze vakcine u propisanom razmaku ý

Razmak izme|u tri doze vakcine Di-Te-Per prilikom sprovo|enja primovakcinacije:1. nije definisan ¨ 2. iznosi 4-6 nedelja, odnosno 1-3 meseca, najvi{e 5 meseci ý 3. iznosi 4 meseca ¨



66

Di-Te-Per vakcina kao adsorbovana aplikuje se duboko intramuskularno u:1. glutealni predeo ¨ 2. m. deltoideus ili m. quadriceps femoris ý 3. zadnju stranu nadlaktice ¨

Vakcina Di-Te-Per moè se simultano dati sa:1. isklju~ivo OPV ¨ 2. MMR vakcinom ¨ 3. OPV, MMR, HBV i Hib (gde se ona koristi) ý

Posebne kontraindikacije za Pertussis vakcinu ili Di-Te-Per vakcinu(zbog komponente pertusis) su:1. evolutivna neurolo{ka oboljenja ý 2. febrilne konvulzije ¨

3. oslabljena otpornost ¨

Posle aplikacije Di-Te-Per vakcine postvakcinalne reakcije mogu biti:1. op{te ¨ 2. posebne ¨ 3. op{te i posebne ý

Vakcina protiv Pertussisa se proizvodi kao:1. monovakcina ¨ 2. kombinovana vakcina (Di-Te-Per) ¨


Po vaè}im zakonskim propisima, simultano sa Di-Te-Per vakcinom u prvoj godiniìvota se daje isklju~ivo:1. OPV ý 2. IPV ¨ 3. MMR ¨

77. Vakcinacija protiv tetanusa

Vakcina protiv tetanusa sadrì:1. pre~i{}en toksoid tetanusa adsorbovan na aluminijum fosfatu ý 2. pre~i{}en toksoid tetanusa ¨ 3. mrtve prouzrokova~e tetanusa adsorbovane na aluminijum fosfatu ¨

Za{tita od tetanusa povre|enih lica obuhvata primarnu hirur{ku obradu rane ikombinovanu aktivno-pasivnu za{titu u zavisnosti od:1. uzrasta povre|enog ¨

2. vakcinalnog statusa povre|enog ý 3. masivnosti povrede, blizine nervnih spletova i iskrvavljenosti ¨



67

Vakcina Te-Al se daje:1. intramuskularno u deltoidni mi{i} ý 2. intramuskularno u zadnju stranu nadlaktice ¨ 3. subkutano u zadnju stranu nadlaktice ¨

Aluminijum fosfat u vakcini protiv tetanusa ima ulogu:1. konzervansa ¨ 2. nosa~a ý 3. aktivnog principa ¨

Prema kalendaru vakcinacije, vakcinisanje omladine u 18. ili 19. godini samo jednom dozom vakcine Te-Al smatra se:1. tre}om revakcinacijom ¨ 2. ~etvrtom revakcinacijom ý

3. {estom revakcinacijom ¨

Ukoliko se pri aplikaciji neke od mrtvih vakcina dijagnostikuje akutna bolest,febrilno stanje, alergija na sastojke vakcine, one su ozna~ene kao:1. op{te kontraindikacije ý 2. posebne kontraindikacije ¨ 3. sistemske kontraindikacije ¨

78. Vakcinacija protiv poliomijelitisaImunizacija protiv de~je paralize vr{i se:1. ìvom vakcinom ¨ 2. mrtvom vakcinom ¨ 3. ìvom vakcinom, osim u slu~ajevima imunodeficijencije kada se daje

mrtva vakcina ý

U slu~aju imunodeficijencije za{tita protiv de~je paralize sprovodi se:1. ìvom vakcinom ¨

2. mrtvom vakcinom ý 3. nijednom od navedenih ¨

Atenuisana vakcina protiv poliomijelitisa sadrì:1. ìve prouzrokova~e virusa ý 2. mrtve prouzrokova~e virusa ¨ 3. frakcije prouzrokova~a virusa ¨

Vakcinalnu dozu OPV vakcine ~ine:1. 3 kapi vakcine ¨

2. dve kapi vakcine ý 3. jedna kap vakcine ¨



68

Vakcinisanje OPV vakcinom prema kalendaru vakcinacije zapo~inje sa:1. navr{ena dva meseca ìvota ý 2. navr{ena tri meseca ìvota ¨

3. 5 meseci ìvota ¨

Primovakcinacija novoro|enih protiv de~je paralize podrazumeva aplikaciju:1. dve doze vakcine sa razmakom 4-6 nedelja ¨ 2. tri doze vakcine sa razmakom 4-6 nedelja ¨ 3. tri doze vakcine sa razmakom koji ne sme biti kra}i od 6 nedelja ý

Prema na{im propisima razmak izme|u prve i druge, kao i druge i tre}e dozeOPV vakcine u okviru bazi~ne imunizacije ne sme biti kra}i od:1. 5 nedelja ¨ 2. 6 nedelja ý 3. 8 nedelja ¨

Posle uredno obavljene primovakcinacije OPV vakcinom u prvoj godini ìvota, pokalendaru, revakcinacija se obavlja u:1. 2, 4, 7. i 14. godini ¨ 2. 2, 7. i 14. godini ý 3. 4, 7, 14. i 18. godini ¨

Revakcinacija protiv de~je paralize obavlja se uvek davanjem:1. dve doze ìve oralne tritipne vakcine ¨ 2. jedne doze OPV vakcine ý 3. 1/2 doze OPV tritipne vakcine namenjene za bazi~nu imunizaciju ¨

@iva vakcina protiv poliomijelitisa se zove:1. Salkova ¨ 2. Sejbinova ý 3. Robbinsova ¨

Mrtva (inaktivisana), Salkova vakcina daje se:1. intramuskularno ý 2. subkutano ¨ 3. oralno ¨

Mrtva vakcina protiv poliomijelitisa indukuje stvaranje:1. lokalnih antitela na nivou digestivnog trakta ¨ 2. cirkuli{u}ih antitela ý 3. cirkuli{u}ih i sekretornih antitela ¨



69

Mrtva vakcina protiv poliomijelitisa:1. spre~ava prodiranje divljih virusa poliomijelitisa u digestivni trakt ¨ 2. dozvoljava i dalje virusima poliomijelitisa boravak u digestivnom traktu ý 3. nijedan odgovor nije ta~an ¨

Promena pH sredine prema kiselosti (usled zaga|enja) koja inaktivi{e viruspoliomijelitisa, menja boju vakcine u:1. crvenu ¨ 2. oran` ¨ 3. ùtu ý

Promena boje OPV vakcine u ùtu ukazuje da je ona:1. ispravna za upotrebu ¨

2.

neispravnaý

3. upotrebljiva jo{ 30 dana ¨

Kompletiranjem bazi~ne imunizacije OPV vakcinom do 6. meseca ìvota:

1. smanjuje se rizik za postvakcinalni poliomijelitis usled jo{ uvek prisutnihmaternalnih antitela IgG klase u tom uzrastu ý

2. smanjuje se rizik nastanka poliomijelitisa izazvanog divljim sojevima jermaternalna antitela nisu prisutna ¨


Ukoliko deca ranije nisu vakcinisana protiv poliomijelitisa, primovakcinacijase moè sprovesti do kraja:1. 10. godine ìvota ¨ 2. 14. godine ìvota ý 3. 18. godine ìvota ¨

Zamrzavanje OPV vakcine:1. je zabranjeno ¨ 2. dozvoljeno ali na tepmeraturi do - 50C ¨

3. dozvoljeno je jer se radi o ìvoj vakcini ý

Jednom zapo~eta, a prekinuta vakcinacija OPV vakcinom:1. nastavlja se bez ponavljanja doza ý 2. zapo~inje se od po~etka ¨ 3. nastavlja se uz ponavljanje samo prethodne doze ¨

Prema preporuci SZO vakcina protiv poliomijelitisa se aplikuje:1. per os ukapavanjem dve kapi na kocku {e}era ¨

2. direktnim ukapavanjem dve kapi u usta ý 3. per os ukapavanjem dve kapi u ka{i~icu ohla|enog ~aja ili sirupa ¨



70

IPV vakcina se daje deci koja su:1. primila transfuziju u poslednjih 6 nedelja ¨ 2. alergi~na na komponente OPV vakcine ¨

3. imunodeficijentna ý

IPV vakcina imunodeficijentnoj deci se daje usled:1. prevencije neèljenih postvakcinalnih reakcija u vidu paraliza ý 2. boljeg imunog odgovora ¨ 3. kvalitetnije i duè za{tite ¨

U slu~aju prekinutog, pa ponovo zapo~etog vakcinisanja OPV vakcinom primena vi{e od 3 doze vakcine u toku jedne godine:1. je opasna ¨

2. nije {tetna ¨ 3. nije {tetna ali nije racionalna ý

Do interferencije virusa u vakcini OPV ne dolazi u ve}oj meri usled:1. razli~ite koncentracije virusa za razne tipove ý 2. razli~ite distribucije virusa u populaciji ¨ 3. iste koncentracije virusa za razli~ite tipove ¨

Vakcina OPV se aplikuje peroralnim putem i tako:1. smanjuje postvakcinalne reakcije ¨

2. smanjuje u~estalost postvakcinalnih komplikacija ¨ 3. opona{a prirodnu infekciju kada je i imuni odgovor najkvalitetniji ý

79. Vakcinacija protiv morbila, parotitisa i rubele (MMR)

Vakcinisanje i revakcinisanje vakcinom MMR obavlja se kombinovanom:1. mrtvom vakcinom ¨ 2. ìvom vakcinom ý


Vakcinacija MMR vakcinom se mora obaviti od navr{enog 12. meseca ìvota, anajkasnije do navr{enih:

1. 18 meseci ìvota, kao i dece do navr{enih 14 godina, koja iz bilo kojih razlogaranije nisu vakcinisana ovom vakcinom ý

2. 15 meseci ìvota, kao i dece do navr{enih 12 godina ìvotakoja iz bilo kojih razloga ranije nisu vakcinisana ovom vakcinom ¨

3. 24 meseca ìvota ¨





72

80. Vakcinacija protiv hepatitisa B

Vakcina protiv hepatitisa B sadrì:1. mrtve prouzrokova~e ¨

2. pre~i{}en protein povr{inskog antigena hepatitis B virusa (HBs Ag) ý 3. pre~i{}en protein jedarnog antigena hepatitis B virusa (HBc Ag) ¨

Imunizaciji protiv B hepatitisa podleù:1. lica odredjenog uzrasta (deca od navr{ena 2 do navr{enih 15 meseci ìvota,

novorodjen~ad HBs Ag pozitivnih majki), najksnije 24 sata po rodjenju ¨ 2. lica eksponirana odredjenim zaraznim bolestima ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Vakcinacija protiv B hepatitisa za novoro|en~ad HBsAg pozitivnih majki, lica kojasu imala akcident sa infektivnim materijalom, kao i pacijenata pre stupanja nahemodijalizu, podrazumeva davanje:1. dve doze vakcine ¨ 2. tri doze vakcine bez propisanog razmaka ¨ 3. ~etiri doze vakcine sa propisanim razmakom ý

Vakcinacija protiv hepatitisa B novoro|en~adi HBsAg pozitivnih majki, kao i licakoja su imala akcident sa infektivnim materijalom, daje se po {emi:

1. 0. 1. 2. i 12 meseci ý 2. 0. 1. 2. i 6 meseci ¨ 3. 0. 1. 3. i 6 meseci ¨

Dvostruka doza za odre|eni uzrast vakcine protiv B hepatitisa daje se:

1. novoro|enoj deci od HBsAg pozitivnih majki ¨ 2. osobama koje su imale akcident sa inficiranim materijalom ¨ 3. pacijentima pre stupanja na hemodijalizu ý

Revakcinacija protiv B hepatitisa dok traje opasnost od infekcije obavlja se:

1. svake godine ¨ 2. svake pete godine ý 3. svake tre}e godine ¨

Kompletna pasivno-aktivna za{tita protiv B hepatitisa sprovodi se u:1. novoro|ene dece od HBsAg pozitivnih majki i osoba na dijalizi ¨ 2. osoba na dijalizi i akcidentalno povre|enim infektivnim materijalima ¨ 3. slu~aju akcidenta sa infektivnim materijalom na radnom mestu

i u novoro|ene dece HBsAg pozitivnih majki ý



73

Vakcina protiv B hepatitisa {titi i od:1. D ("delta") hepatitisa ý 2. E hepatitisa ¨ 3. C hepatitisa ¨

Osobe koje su nosioci antitela povr{inskog antigena B hepatitisa ili su nosioci nekogod antigena HB virusa:1. zabranjeno je vakcinisati ¨ 2. imaju burne postvakcinalne reakcije ukoliko ih vakcini{emo ¨ 3. moèmo vakcinisati ali je to krajnje neracionalno ý

Markeri virusnog hepatitisa B su:1. prisustvo odgovaraju}ih antitela na antigene HBV ¨ 2. prisustvo antigena HBsAg, HBcAg, HBeAg ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Vakcina protiv B hepatitisa proizvedena je:1. od frakcija virusa B hepatitisa ¨ 2. od inaktivisanih virusa B hepatitisa ¨ 3. genetskim inènjeringom ubacivanjem gena samo povr{inskog antigena virusa

hepatitisa B u gljivice kvasca Saccharomyces cerevisiae ý

81. Vakcina i serum u prevenciji tetanusa

Tetani~ni imunoglobulin (TIg) aplikuje se:1. intramuskularno bez prethodne provere preosetljivosti ý 2. intramuskularno obavezno sa prethodnom proverom preosetljivosti ¨ 3. intravenski bez prethodne provere preosetljivosti ¨

Serum protiv tetanusa (SAT) aplikuje se:

1. intravenski ¨ 2. subkutano uz obaveznu proveru preosetljivosti i desenzibilizacijom po potrebi ý 3. oba odgovora su ta~na ¨

Posle primarne hirur{ke obrade rane u za{titi od tetanusa povre|enog licatreba prvo:

1. detaljno pregledati vakcinalni karton ukoliko je dostupan ý 2. proveriti osetljivost pacijenta na jaja i perje ¨ 3. mikrobiolo{ki proveriti prisustvo bakteriolo{ke kontaminiranosti rane ¨



74

Ukoliko rana nije zaprljana ili starija od 12 h kompletna za{tita od tetanusapovre|enih lica podrazumeva:

1. primarnu obradu rane i sprovo|enje pasivno-aktivne za{tite zavisno od

vakcinalnog statusa povre|enog lica ý 2. kombinovanu aktivno-pasivnu za{titu svih povre|enih ¨ 3. primarnu obradu rane i pasivnu za{titu svih povre|enih ¨

U za{titi od tetanusa povre|enog lica, osobi koja je potpuno vakcinisana(sa najmanje dve doze) ili revakcinisana tokom poslednjih 5 godina:

1. treba dati vakcinu Te-Al ¨ 2. treba dati vakcinu Te-Al i Tig ¨ 3. ne treba ordinirati aktivno-pasivnu za{titu ý

U za{titi od tetanusa povre|enih lica, osobi koja je potpuno vakcinisana(sa najmanje dve doze) ili revakcinisana pre 5-10 godina treba dati:

1. jednu dozu vakcine i Tig ¨ 2. jednu dozu vakcine ý 3. dve doze vakcine i Tig ¨

U za{titi od tetanusa povre|enih lica, osobi kod koje je uvidom u vakcinalni kartonutvr|eno da je pro{lo vi{e od 10 godina od poslednjeg vakcinisanja ili revakcinisanja

treba dati:1. jednu dozu vakcine i 250 ij Tig ili najmanje 5000 ij SAT ý 2. dve doze vakcine u razmaku 4-6 nedelja i 250 ij Tig ili najmanje 5000 ij SAT ¨ 3. dve doze vakcine u razmaku 4-6 nedelja i buster dozu posle godinu dana ¨

U za{titi od tetanusa povre|enih lica, osobi kod koje je uvidom u vakcinalni kartonkonstatovano da je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili podataka o vakcinacijinema, treba dati:1. jednu dozu vakcine i Tig ili SAT ¨ 2. dve doze vakcine u razmaku 4-6 nedelja i buster dozu posle godinu dana

i 250 ij Tig ili najmanje 5000 ij SAT, istovremeno sa prvom dozom vakcine ý 3. dve doze vakcine u razmaku 4-6 nedelja ¨

Posle aplikovanja vakcine protiv tetanusa:1. ne postoji nikakva mogu}nost eventualne alergijske reakcije vaksinisanih ý 2. postoji mogu}nost alergijskog reagovanja vakcinisanih jer nije oslobo|ena

proteina ¨ 3. lokalne manifestacije alergijskog reagovanja su uvek prisutne ¨



75

U za{titi od tetanusa povre|enih lica ni vakcinu ni Tig ne treba dati osobamakoje su:1. revakcinisane, a od revakcinacije do povrede je pro{lo manje od 5 godina ý

2. revakcinisani protiv tetanusa pre vi{e od 5 godina, a manje od 10 godinado povrede ¨ 3. revakcinisani protiv tetanusa pre manje od jedne godine ¨

U za{titi od tetanusa povredjenih lica, jednu dozu vakcine treba dati onima koji su:1. revakcinisani, a od revakcinacije do povrede je pro{lo manje od 5 godina ¨ 2. revakcinisani protiv tetanusa pre vi{e od 5 godina, a manje od 10 godina

do povrede ý 3. revakcinisani protiv tetanusa pre vi{e od 10 godina ¨

U za{titi od tetanusa povre|enih lica jednu dozu vakcine i Tig ili SAT, treba dationima koji su:1. potpuno vakcinisani (sa najmanje dve doze) ili revakcinisani tokom

poslednjih 5 godina ¨ 2. potpuno vakcinisani (sa najmanje dve doze) ili revakcinisani pre 5-10 godina ¨ 3. potpuno vakcinisani (sa najmanje dve doze) ili revakcinisani pre vi{e od

10 godina ý

U za{titi od tetanusa povre|enih lica, dve doze u razmaku 4-6 nedelja i buster dozu

posle godinu dana (potpuno vakcinisanje) i 250 ij Tig ili najmanje 5000 ij SAT saprvom dozom treba dati onima koji su:1. nevakcinisani ¨ 2. nevakcinisani, nepotpuno vakcinisani ili nema podataka o vakcinaciji ý 3. vakcinisani pre vi{e od 10 godina kao i onima koji su nevakcinisani,

nepotpuno vakcinisani ili koji nemaju podatke o imunizaciji ¨

82. Vakcina i serum u prevenciji besnila

HDC vakcina protiv besnila proizvedena je na kulturi }elija:1. pile}eg embriona ¨ 2. bubrega majmuna ¨ 3. humanih diploidnih }elija ý

Vakcina protiv besnila je:1. mrtva vakcina ý 2. ìva vakcina ¨ 3. detoksikovani toksin prouzrokova~a ¨



76

Na osnovu vaè}ih zakonskih propisa postekspoziciona vakcinacija protiv besnilasprovodi se po slede}oj {emi:1. 0 (dve doze), 7. 21. dana po jedna doza ¨ 2. 0. 3. 21. ¨

3.

0. 3. 7. 14. i 28. danaý

Davanje ve}ih koli~ina C-vitamina poja~ava dejstvo (proizvodnju antitela) HDC vakcine protiv rabijesa:1. da ý 2. ne ¨

Imunitet protiv besnila profesionalno ugroènih lica odràva se davanjem:1. dve doze vakcine svake 2. godine ¨ 2. jedne doze vakcine svake 3. godine ý

3. tri doze (0. 3. i 7. dana) vakcine, svake 5. godine ¨

Simultano sa vakcinom protiv besnila:1. treba dati SAT ¨ 2. uvidom u vakcinisani karton sprovodi se vakcinacija protiv tetanusa ukoliko

to vakcinalni status zahteva ý 3. treba dati samo TIg ¨

Aplikacija antirabi~nog imunoglobulina:1. podrazumeva obavezno davanje vakcine protiv besnila ý 2. zna~i da se vakcina HDC moè dati, ali ne mora ¨ 3. podrazumeva obavezno davanje TIg ¨

Predvi|ena koli~ina antirabi~nog imunoglobulina se daje:1. intramuskularno u gluteus ¨ 2. cela koli~ina oko rane ¨ 3. 1/2 oko rane, ostatak intramuskularno proksimalno ý

Antirabi~ni imunoglobulin se daje u koli~ini:

1. 30 ij/kg TT ¨ 2. 250 ij ¨ 3. 20 ij/kg TT ý

Vakcina protiv besnila HDC se daje u:1. deltoidni mi{i} naizmeni~no ý 2. glutealni mi{i} ¨ 3. kvadriceps ¨



77

Ranu koju je nanela ìvotinja koja je sumnjiva na besnilo ili desetodnevnaopservacija ìvotinje nije mogu}a:1. u ku}nim uslovima treba odmah previti ¨ 2. treba obavezno isprati vodom i sapunom u ku}nim uslovima ý

3. zabranjeno je ispirati u ku}nim uslovima jer bi to ubrzalo diseminaciju virusa ¨

Vakcinacija protiv besnila moè biti:1. preekspoziciona ¨ 2. postekspoziciona ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

83. Za{tita putnika u me|unarodnom saobra}aju

Putnike u me|unarodnom saobra}aju treba vakcinisati protiv:

1. ùte groznice, meningokoknog meningitisa, hepatitisa B, trbu{nog tifusa,kolere, tetanusa, difterije i drugih zaraznih bolesti ý

2. ùte groznice i kolere ¨ 3. hepatitisa B, trbu{nog tifusa, kolere ¨

Vakcina protiv kolere spada u grupu:1. obaveznih vakcinacija lica odre|enog uzrasta ¨

2. vakcinacija odre|enih lica po klini~kim indikacijama

¨

3. vakcina obaveznih za putnike u me|unarodnom saoba}aju ý

Vakcina protiv ùte groznice spada u grupu:1. vakcina koje se daju profesionalno ugroènim osobama ¨ 2. vakcina koje se daju po klini~kim indikacijama ¨ 3. vakcina obaveznih za putnike u me|unarodnom saobra}aju ý

Vakcina protiv difterije je u grupi vakcina obaveznih:1. po epidemiolo{kim indikacijama ¨

2. za lica odre|enog uzrasta i za putnike u me|unarodnom saobra}aju ý 3. samo za lica odre|enog uzrasta ¨

84. Kontraindikacije za vakcinaciju

Imunizaciji protiv odre|enih zaraznih bolesti ne podleù lica kod kojih:1. medicinska sestra utvrdi da nema vakcinalnog kartona ¨ 2. lekar utvrdi da postoje kontraindikacije ý

3. lekar utvrdi postojanje telesne temperature manje od 37,5 0C ¨



78

Individualne kontraindikacije za primenu vakcina mogu biti:1. lokalne ¨ 2. generalizovane ¨

3. privremene i trajne ý

Individualne kontraindikacije za primenu vakcina mogu biti:1. op{te i posebne ý 2. op{te ¨ 3. njedan od navedenih odgovora nije ta~an ¨

Op{te kontraindikacije su:1. akutna bolest, febrilno stanje, preosetljivost (anafilaksija) na sastojke vakcine ¨

2.

stanja oslabljene otpornosti, graviditet¨


Febrilno stanje je:1. op{ta kontraindikacija za vakcinaciju ý 2. posebna kontraindikacija za vakcinaciju ¨ 3. spada u grupu i op{tih i posebnih kontraindikacija za primenu vakcina ¨

Telesna temperatura je kontraindikacija za davanje vakcine ako je ve}a od:1. 37 0C ¨

2. 38 0C ý 3. 39 0C ¨

Preosetljivost na neku od komponenata vakcine (antigen, animalni protein,antibiotici, konzervans, stabilizator, nosa~) spada u grupu:1. posebnih kontraindikacija ¨ 2. privremenih kontraindikacija ¨ 3. op{tih kontraindikacija ý

Trudno}a je op{ta kontraindikacija za davanje:1. svih vakcina ¨ 2. ìvih vakcina ý 3. korpuskularnih vakcina ¨

Stanje oslabljene otpornosti je op{ta kontraindikacija za davanje:

1. ìvih vakcina ý 2. mrtvih i ìvih vakcina ¨ 3. bakterijskih vakcina ¨



79

Posebne kontraindikacije su:

1. stanje oslabljene otpornosti ¨ 2. alergijska reakcija na neku od komponenata vakcine ¨ 3. ponu|eni odgovori nisu ta~ni ý

Posebne kontraindikacije prate davanje:

1. svih vakcina ¨ 2. samo nekih vakcina ý 3. samo virusnih vakcina ¨

Posebna kontraindikacija za davanje BCG vakcine je:

1. HIV infekcija i drugi poreme}aji }elijskog imuniteta ý 2. alergija na koko{ije meso, jaja i perje ¨

3. ìvotno doba posle 30. godine ìvota ¨

Posebna kontraindikacija za davanje vakcine protiv velikog ka{lja je:

1. alergija na jaja i perje ¨ 2. trudno}a, period laktacije i ìvotno doba pre 3. godine i posle 60. godine ìvota ¨ 3. evolutivno neurolo{ko oboljenje ý

Posebna kontraindikacija za davanje vakcine protiv trbu{nog tifusa je:

1. trudno}a, laktacija ¨

2. ìvotno doba pre 3. godine i posle 60. godine ìvota ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Op{ta kontraindikacija za davanje vakcine protiv gripa je:

1. stanje oslabljene otpornosti ý 2. anemija ¨ 3. oba odgovora su ta~na ¨

Posebna kontraindikacija za vakcinaciju BCG vakcinom je:

1. HIV infekcija i drugi poreme}aji celularnog imuniteta ý 2. epilepsija ¨

3. tonzilektomija ¨

Posebne kontraindikacije za vakcinaciju protiv pertusisa(korpuskularna i acelularna) su:

1. evolutivna neurolo{ka oboljenja (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi,progresivna encefalopatija) ý

2. neèljene reakcije (anafilaksija) na prethodnu dozu ¨




80

Posebne kontraindikacije odnose se na vakcinu protiv:

1. tuberkuloze ý

2. poliomijelitisa ¨

3. hepatitisa B ¨

Posebne kontraindikacije odnose se na vakcinu protiv:1. besnila ¨

2. pertusisa ý

3. tetanusa ¨

Kontraindikacije ne postoje pri davanju vakcine protiv:1. besnila i tetanusa ý 2. besnila ¨ 3. morbila i poliomijelitisa ¨

XVIII - Organizacija obavezne imunizacije protiv zaraznih bolesti(Prof. dr Vesna Pantovi})

85. Pripremna faza vakcinacije

U pripremnoj fazi vakcinacije treba:1. pregledati lica za imunizaciju ¨ 2. izvr{iti evaluaciju rezultata prethodne imunizacije ¨ 3. doneti program imunizacije i uputstvo za njegovo sprovo|enje ý

Imunizacija protiv zaraznih bolesti uklju~uje:1. dono{enje odgovaraju}ih zakonskih propisa, plana i programa ¨ 2. aplikaciju vakcine ¨


U fazi pripremanja imunizacije treba:

1. revidirati kartoteku obavezne imunizacije ý 2. pregledati lica za imunizaciju ¨ 3. proceniti incidenciju obolevanja kao i u~estalost postvakcinalnih reakcija

za oboljenja protiv kojih se sprovodi vakcinacija ¨



81

86. Faza izvo|enja imunizacije

U organizacionom smislu imunizacija se sprovodi:1. kontinuirano ý

2. intermitentno ¨ 3. kampanjski za sve vakcine ¨

U fazi izvo|enja imunizacije:1. sprovodi se evaluacija rezultata imunizacije ¨ 2. pregled lica za imunizaciju i aplikacija vakcina ý 3. ure|enje imunizacionih punktova i revizija kartoteke obavezne imunizacije ¨

87. Zavr{na faza vakcinacije

Zavr{na faza vakcinacije obuhvata:

1. podno{enje izve{taja o obavljenoj imunizaciji ¨ 2. nadzor i kontrolu uspeha vakcinacije ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Nadzor nad vakcinabilnim bolestima podrazumeva:

1. pra}enje incidencije, komplikacija i smrtnosti od ovih bolesti ý 2. pra}enje prevalencije i smrtnosti od ovih bolesti ¨

3. pra}enje komplikacija posle vakcinacije na posebno za to predvi|enomformularu ¨

Obuhvat obaveznom imunizacijom je procenat vakcinisanih u odnosu na:

1. broj lica koji je trebalo vakcinisati ý 2. broj nevakcinisanih ¨ 3. broj obolelih od bolesti protiv koje se vakcinacija sprovodi ¨

XIX - Pasivna imunizacija(Prof. dr Vesna Pantovi})

88. Zna~aj pasivnog imuniteta

Imunitet posle preleàne bolesti je:1. prirodni aktivni ý 2. ve{ta~ki aktivni ¨

3. prirodni pasivni ¨



82

Imunitet posle vakcinacije zove se jo{ i:1. ve{ta~ki pasivni ¨ 2. prirodni aktivni ¨

3. ve{ta~ki aktivni ý

Davanjem imunoglobulina ili seruma uspostavlja se imunitet koji se zove jo{ i:1. ve{ta~ki aktivni ¨ 2. ve{ta~ki pasivni ý 3. prirodni pasivni ¨

Imunitet koji dete ro|enjem dobije od majke naziva se:1. prirodni pasivni ý

2.

prirodni aktivni¨

3. ve{ta~ki pasivni ¨

Pasivni imunitet je vid:1. specifi~ne otpornosti ý 2. nespecifi~ne otpornosti ¨ 3. oba odgovora su ta~na ¨

Prirodni pasivni imunitet se sti~e:1. posle aplikacije imunoglobulina ili seruma ¨

2. posle preleàne bolesti ¨ 3. preno{enjem antitela majke transplacentarno

(nestaje posle 5-6 meseci od ro|enja) ý

Ve{ta~ki pasivni imunitet se postiè:1. vakcinacijom ¨ 2. preno{enjem antitela majke transplacentarno i preko kolostruma ¨ 3. uno{enjem seruma i gamaglobulina humanog ili animalnog porekla ý

Pasivna imunizacija je opravdana kod:1. neposredne izloènosti opasnosti od pojedinih infekcija ý 2. neposredne izloènosti opasnosti od svih infekcija ¨ 3. nijedan odgovor nije ta~an ¨

Pasivna imunizacija je opravdana kada je u pitanju neophodnost kombinovanjapasivno-aktivne imunoprofilakse kod:1. tetanusa, besnila, morbila ¨ 2. tetanusa, besnila, VHB ý 3. tetanusa, pertusisa, difterije ¨



83

89. Vrste imunih seruma i indikacije za upotrebu

Imuni serumi ili antiserumi su:

1. frakcija krvi koja sadrì antitela protiv odre|enih prouzrokova~aili nekih vrsta toksina ý

2. sinteti~ki produkovana antitela protiv odre|enih prouzrokova~a ¨ 3. genetskim inènjeringom produkovana antitela protiv nekih vrsta toksina ¨

Za dobijanje imunih seruma koristi se tehnika:1. senzibilizacije ìvotinja ¨ 2. reformulacije ìvotinja ¨ 3. hiperimunizacije ̀ ivotinja ý

Antivirusni serum animalnog porekla je:1. hiperimuni serum protiv besnila ý 2. hiperimuni serum protiv tetanusa ¨ 3. hiperimuni serum protiv hepatitisa B ¨

Imuni serumi se proizvode imunizacijom ìvotinja:1. samim toksinima prouzrokova~a ¨ 2. suspenzijom mrtvih, odnosno ìvih prouzrokova~a ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Antitetanusni serum spada u grupu:1. antibakterijskih seruma ¨ 2. antitoksi~nih seruma ý 3. antivirusnih seruma ¨

Antitoksi~ni serumi su:1. antitetanusni, antidifteri~ni ¨ 2. antigangrenozni, antibotulinski, protiv otrova paukova, {korpiona, otrovnih riba ¨


Profilakti~ki efekat antitetanusnog seruma ostvaruje se:1. neutralizacijom slobodnih toksina u tkivima ¨ 2. neutralizacijom Cl. tetani ý 3. oba odgovora su ta~na ¨

Antitoksi~ni serum protiv tetanusa se koristi u:1. pasivnoj imunizaciji ¨

2.

terapiji oboljenja¨

3. pasivnoj imunizaciji i terapiji oboljenja ý



84

Seroprofilaksa protiv tetanusa:1. zapo~inje odmah po postavljanju indikacije ¨ 2. zapo~inje po postavljanju indikacije uz istovremenu aplikaciju prve doze vakcine ý 3. ne podrazumeva obaveznu aplikaciju vakcine protiv tetanusa ¨

Tetanusni antitoksi~ni serum se u prva 24 ~asa od povrede obi~no daje u dozi od:1. 500 AJ ý 2. 600 AJ ¨ 3. 1000 AJ ¨

Posle zmijskog ujeda ukoliko je pro{lo manje od 4 ~asa od povrede u terapijske svrhedaje se serum protiv zmijskog ujeda u koli~ini od:1. 5000 AJ ¨

2.

6000 AJý

3. 10000 AJ ¨

90. Vrste imunoglobulina i indikacije za upotrebu

Humani imunoglobulini predstavljaju:1. frakciju krvi koja sadrì antitela protiv odre|enih prouzrokova~a ili nekih vrsta

toksina ¨ 2. proteinsku frakciju seruma sa predominacijom globulina klase IgG koja sadrì

antivirusna, antibakterijska i u manjoj meri antitoksi~na antitela ý 3. proteinsku frakciju seruma sa predominacijom globulina klase JgA koja sadrì

isklju~ivo antivirusna antitela ¨

Humani imunoglobulini mogu biti:1. standardni (normalni) ¨ 2. hiperimuni (sadrè pove}anu koncentraciju antitela) ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Preparati standardnog gamaglobulina se dobijaju iz plazme:1. najmanje 500 zdravih davalaca krvi ili iz intaktnih placenti zdravih èna ¨ 2. najmanje 1000 zdravih davalaca krvi ili iz intaktnih placenti zdravih èna ý 3. najmanje 100 zdravih davalaca krvi ili iz intaktnih placenti zdravih èna ¨

Imunoglobulin u obliku:1. 16% rastvora sadrì najmanje 2 antitela (jedno antibakterijsko i jedno

antivirusno) ý 2. 20% rastvora sadrì najmanje 2 antitela ¨ 3. 1% rastvora sadrì najmanje 3 antitela (antibakterijski, antivirusni i antitoksi~ni) ¨



85

Koncentracija antitela u preparatima standardnog gamaglobulina koji se dobijaju izplazme najmanje 1000 zdravih davalaca krvi ili iz intaktnih placenti zdravih èna je:

1. najmanje 20 puta ve}a od koncentracije u materijalu iz koga poti~e ¨ 2. najmanje 25 puta ve}a od koncentracije u materijalu iz koga poti~e ý

3. najmanje 35 puta ve}a od koncentracije u materijalu iz koga poti~e ¨

Nivo pojedinih vrsta antitela i njihov me|usobni odnos zavise od:1. tehnologije prerade osnovnog materijala ¨ 2. u~estalosti postvakcinalnih komplikacija ¨ 3. ra{irenosti bolesti u populaciji i od obuhvata stanovni{tva vakcinacijom ý

Humani imunoglobulini se doziraju prema:1. unapred utvr|enoj {emi ¨

2. telesnoj teìni ý 3. uzrastu ¨

U slu~aju postavljanja indikacije humani imunoglobulini se daju u koli~ini:1. 0,02 - 0,2 ml/kg telesne teìne ý 2. 0,2 - 2,0 ml/kg telesne teìne ¨ 3. isklju~ivo 2 ml/kg telesne teìne ¨

Profilakti~ki efekat pravovremeno i u dovoljnoj koli~ini datih gamaglobulinaostvaruje se u slu~aju izloènosti osetljive osobe slede}im oboljenjima:1. morbili, rubela ¨ 2. vari~ela, parotitis, poliomijelitis ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Hiperimuni gamaglobulini se izdvajaju iz:1. plazme najmanje 1000 davalaca krvi ¨ 2. krvi najmanje 10000 davalaca krvi ¨ 3. krvi osoba koje su vakcinisane protiv odre|ene bolesti pa je nivo specifi~nih

antitela veoma visok ý

Danas se koriste humani hiperimuni gamaglobulini protiv:1. tetanusa, besnila i virusnog hepatitisa B ý 2. kolere, kuge, ùte groznice ¨ 3. besnila, kolere i tetanusa ¨

U profilaksi tetanusa do 24 ~asa posle povrede daje se antitetanusni imunoglobulinu koli~ini od:1. 250 IJ ý 2. 500 IJ

¨

3. 1000 IJ ¨





87

XX - Skrining(Prof. dr Vesna Pantovi})

91. Skrining-definicija i ciljevi

Skrining je po definiciji:1. preliminarno otkrivanje osoba sa neprepoznatim oblicima poreme}aja zdravlja

uz pomo} lako i brzo primenljivih postupaka ý 2. potvrda oboljenja u osoba sa diskretnim oblicima poreme}aja zdravlja uz pomo}

jednostavnih postupaka ¨ 3. otkrivanje osoba sa prepoznatim oblicima poreme}aja zdravlja koje }e drugim

tehnikama biti definitivno potvr|eni ¨

Karakteristika skrininga je:1. definitivna dijagnostika ¨ 2. orijentaciona trijaà ispitanika na one koji verovatno imaju ili verovatno nemaju

ispitivano oboljenje/stanje ý 3. orijentaciona podela ispitanika na one koji sigurno imaju i sigurno nemaju

ispitivano oboljenje/stanje ¨

Karakteristika skrininga je da obuhvata:1. prividno zdrave osobe ý 2. zdrave osobe ¨

3. osobe koje imaju simptome bolesti koje je lekar op{te prakse detektovao ¨

Cilj skrininga je:1. identifikovanje fenomena ledenog brega ¨ 2. otkrivanje poreme}aja zdravlja u bilo kojoj fazi ¨ 3. rano otkrivanje poreme}aja zdravlja na ~iji se tok i/ili ishod moè uticati ý

92. Vrste skrininga

Skrining moè biti:1. masovni, selektivni ¨ 2. multipli, oportunisti~ki ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Multipli skrining je:1. primena vi{e skrining testova ý 2. primena jednog skrininga sa mogu}no{}u otkrivanja multiplih poreme}aja

zdravlja¨

3. karakteristika skrininga ¨



88

Masovni skrining je:1. vrsta selektivnog skrininga ¨ 2. namenjen op{toj populaciji ý

3. vrsta oportunisti~nog skrininga ¨

Selektivni skrining je:1. usmeren na otkrivanje odre|enih poreme}aja zdravlja ¨ 2. usmeren na prepoznavanje odre|enih faktora rizika ¨ 3. vrsta skrininga koji se odnosi na strogo definisane grupe ljudi ý

Oportunisti~ki skrining je:1. vrsta skrininga ý

2.

parametar skrininga¨

3. karakteristika skrininga ¨

Oportunisti~ki skrining je ograni~en na:1. pacijente odre|enih medicinskih ustanova ¨ 2. pacijente koji se javljaju lekaru u slu`bama Doma zdravlja ¨ 3. pacijente koji se javljaju lekaru iz razloga koji nije u vezi sa stanjem koje je

predmet skrininga ý

93. Parametri skrining testa

Parametri skrining testa su:1. validnost i selektivnost ¨ 2. validnost i masovnost ¨ 3. validnost i pouzdanost ý

Parametar skrining testa je:1. validnost ¨ 2. pouzdanost ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Validnost je:1. faza skrininga ¨ 2. cilj skrininga ¨ 3. parametar skrining testa ý

Pouzdanost je:1. osobina svakog skrining testa ¨

2.

karakteristika skrininga¨

3. parametar skrining testa ý



89

Validnost je:1. sposobnost testa da u grupi ispitanika izdvoji obolele ¨ 2. sposobnost testa da klasifikuje ispitanike u verovatno obolele i sigurno obolele ¨

3. sposobnost testa da klasifikuje ispitanike u verovatno obolele i zdrave ý

Pouzdanost je sposobnost testa da:1. daje rezultat koji je najpribli`niji realnim vrednostima ¨ 2. daje isti rezultat pri ponavljanim ispitivanjima ý 3. daje rezultate koji su validni ¨

Pouzdanost skrininga zna~i jo{ i:1. valjanost ¨

2.

predvidljivostý

3. osetljivost ¨

XXI - Mere suzbijanja zaraznih bolesti(Prof. dr Vesna Pantovi})

94. Mere suzbijanja zaraznih bolesti - mere prema bolesniku

Mere suzbijanja zaraznih bolesti se druga~ije nazivaju:1. mere prevencije ¨

2. protivepidemijske mere ý 3. mere izolacije i le~enja bolesnika ¨

Mere suzbijanja (protivepidemijske mere) se sprovode u odnosu na:1. bolesnika i osobe koje su bile sa njim u kontaktu ¨ 2. okolinu u kojoj se bolesnik nalazi ¨


Kada se zarazna bolest pojavi, sprovode se slede}e mere suzbijanjaprema bolesniku:1. dijagnoza bolesti, prijavljivanje bolesti i smrti, izolacija i le~enje bolesnika ¨ 2. prevoz bolesnika, kontrola na klicono{tvo ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý



90

95. Prijava zaraznih bolesti - cilj i zna~aj

Ukupan broj zaraznih bolesti koje se obavezno prijavljuju po vaè}em Zakonu iz 2004.godine je:

1. 65 ¨ 2. 67 ý 3. 70 ¨

Epidemije svih zaraznih bolesti podleù obaveznoj prijavi:1. da ý 2. ne ¨ 3. nije zakonski regulisano ¨

Smrt od bilo koje zarazne bolesti podleè obaveznoj prijavi:1. ne ¨ 2. da ý 3. nije zakonski regulisano ¨

Prijavljivanje bolesti i smrti je mera:1. spre~avanja usmerena prema bolesniku ¨ 2. suzbijanja usmerena prema bolesniku ý 3. suzbijanja usmerena prema okolini ¨

Ciljevi prijavljivanja zaraznih bolesti su:1. kontrola epidemiolo{ke situacije i blagovremeno preduzimanje odgovaraju}ih

mera suzbijanja ¨ 2. pra}enje kretanja incidencije zaraznih bolesti i planiranje zdravstvene za{tite,

provera efikasnosti mera prevencije i mera suzbijanja ¨ 3. svi navedeni odgovori su ta~ni ý

Obaveznoj prijavi podleè sumnja na:1. koleru, kugu, velike boginje, ùtu groznicu ¨

2. virusne hemoragi ~ne groznice, poliomijelitis, difteriju, male boginje, botulizam ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

96. Epidemiolo{ki zna~aj rane dijagnoze bolesti

Postavljanje dijagnoze bolesti je mera:1. suzbijanja usmerena prema bolesniku ý 2. suzbijanja usmerena prema okolini ¨

3. spre~avanja usmerena prema bolesniku¨



91

97. Izolacija i prevoz bolesnika

Izolacija i le~enje bolesnika je mera:

1. suzbijanja usmerena prema okolini ¨ 2. spre~avanja usmerena prema okolini ¨ 3. suzbijanja usmerena prema bolesniku ý

Zakonski regulisani uslovi prevoza bolesnika predstavljaju meru:1. suzbijanja usmerenu prema bolesniku ý 2. spre~avanja usmerenu prema okolini ¨ 3. suzbijanja usmerenu prema okolini ¨

Izolacija i le~enje bolesnika moè biti:1. bolni~ka (hospitalna) ¨ 2. ku}na (domicijalna) ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Osobe koje boluju od kolere obavezno se izoluju u:

1. ku}nim uslovima ¨ 2. karantinu ¨ 3. zdravstvenim ustanovama za bolni~ko le~enje lica obolelih od zaraznih bolesti ý

Osobe koje su obolele ili za koje se sumnja da boluju od kuge obavezno se izoluju u:

1. karantinu ¨ 2. zdravstvenim ustanovama za bolni~ko le~enje lica obolelih od zaraznih bolesti ý 3. ku}nim uslovima ¨

Osobe sumnjive da boluju od kuge, velikih boginja, virusnih hemoragi~nih groznica,kao i od zaraznih bolesti nepoznate etiologije:

1. obavezno se izoluju u zdravstvenim ustanovama za bolni~ko le~enje lica obolelih

od zaraznih bolestiý

2. le~e se u karantinu ¨ 3. stavljaju se pod nadzor u ku}nim uslovima ¨

Obaveznu izolaciju u zdravstvenim ustanovama za bolni~ko le~enje lica obolelihod zaraznih bolesti treba sprovesti ~ak i u slu~aju sumnje na:

1. velike boginje, kuga, virusne hemoragi~ne groznice i zarazne bolestinepoznate etiologije ý

2. poliomijelitis i difterija, kao i bolesti ve}eg javnozdravstvenog zna~aja ¨ 3. oba odgovora su ta~na ¨



92

Obaveznu izolaciju u zdravstvenim ustanovama za bolni~ko le~enje lica obolelih odzaraznih bolesti treba sprovesti ~ak i u slu~aju sumnje na:

1. kugu, velike boginje ¨ 2. virusne hemoragi~ne groznice i zarazne bolesti nepoznate etiologije ¨


Osobu za koju se sumnja da boluje od virusnih hemoragi~nih groznica:

1. treba izolovati u ku}nim uslovima ¨ 2. treba obavezno izolovati u zdravstvenim ustanovama za le~enje lica obolelih

od zaraznih bolesti ý 3. ne treba izolovati ¨

Odgovaraju}im sanitetskim vozilom se prevoze lica koja su:

1. obolela od kuge, velikih boginja i virusnih hemoragi~nih groznica ¨ 2. pod sumnjom da su obolela od kolere, kuge, velikih boginja, virusnih

hemoragi~nih groznica, poliomijelitisa i drugih zaraznih bolesti nepoznateetiologije ¨


98. Kontrola na klicono{tvo

Kontrola na klicono{tvo je mera:1. suzbijanja usmerena prema okolini ¨ 2. spre~avanja usmerena prema okolini ¨ 3. suzbijanja usmerena prema bolesniku ý

Kontrola na klicono{tvo obolelih od trbu{nog tifusa i paratifusa, obavezno se vr{i:1. neposredno po ozdravljenju ¨ 2. 7 dana po prestanku le~enja ý 3. 15 dana po ozdravljenju ¨

Zdravstveni pregled lica koje je prebolelo trbu{ni tifus, paratifus A i B, zapo~inje 7 danaod prestanka le~enja i obuhvata bakteriolo{ki pregled:1. stolice tri puta u razmaku od najmanje 24 sata ¨ 2. stolice dva puta u razmaku od najmanje 24 sata ¨ 3. stolice i mokra}e tri puta u razmaku od najmanje 24 sata ý

Ako su rezultati negativni ponovni bakteriolo{ki pregled stolice i mokra}e osobekoja je prebolela trbu{ni tifus i paratifus vr{i se posle:1. 6 meseci ý 2. 12 meseci ¨

3. 24 meseca ¨



93

Zdravstveni pregled klicono{a trbu{nog tifusa i paratifusa zapo~inje 30 dana od danautvr|ivanja klicono{tva i obuhvata:1. bakteriolo{ki pregled stolice i mokra}e svakih 6 meseci ¨

2. bakteriolo{ki pregled stolice svakih 6 meseci ¨ 3. bakteriolo{ki pregled stolice i mokra}e jedanput mese~no ý

Osoba se smatra hroni~nim klicono{om trbu{nog tifusa ukoliko i posle godinu danaod dana utvr|ivanja klicono{tva tokom mese~nih pregleda stolice i mokra}e nematri uzastopno negativna nalaza:1. da ý 2. ne ¨

Kod osobe koja je prebolela bacilarnu dizenteriju ili zarazno trovanje hranomizazvano salmonelom, bakteriolo{ki pregled stolice obavlja se:1. dva dana uzastopno po prestanku klini~kih simptoma ¨ 2. tri dana uzastopno po prestanku klini~kih simptoma ý 3. tri dana uzastopno, 7 dana po prestanku le~enja ¨

Zdravstveni pregled klicono{e bacilarne dizenterije odnosno salmoneloza obuhvatatri uzastopna bakteriolo{ka pregleda stolice, a zapo~inje po isteku:1. 3 dana od dana utvr|ivanja klicono{tva ¨ 2. 5 dana od dana utvr|ivanja klicono{tva ý

3. 7 dana od dana utvr|ivanja klicono{tva ¨

Kod osoba koje su prebolele bacilarnu dizenteriju ili zarazno trovanje hranomizazvano salmonelom, bakteriolo{ki pregledi stolice zapo~inju:1. odmah po prestanku klini~kih simptoma ý 2. 7 dana po zavr{etku le~enja ¨ 3. 10 dana po zavr{etku le~enja ¨

99. Mere suzbijanja zaraznih bolesti - mere prema okoliniMere suzbijanja zaraznih bolesti usmerene prema okolini su:1. epidemiolo{ko ispitivanje, zdravstveni nadzor nad osobama koje su bile

u direktnom kontaktu sa bolesnikom, karantin za osobe koje su bileu direktnom kontaktu sa obolelim ili sa osobama za koje se sumnja daboluju od karantinskih bolesti ¨

2. za{tita stanovni{tva imunoprofilaksom, seroprofilaksom ili hemioprofilaksom,dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, sanitarno-higijenske mere,zdravstveno vaspitanje, ostale mere ¨




94

Mere suzbijanja zaraznih bolesti usmerene prema okolini:1. epidemiolo{ko ispitivanje, zdravstveni nadzor, karantin, imunoprofilaksa,

seroprofilaksa, hemioprofilaksa ¨

2. dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, sanitarno-higijenske mere,zdravstveno vaspitanje, ostale mere ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Zdravstveni nadzor nad osobama koje su bile u direktnom kontaktu sa bolesnikom je jedna od mera:1. suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema okolini ý 2. suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku ¨ 3. spre~avanja zaraznih bolesti usmerena prema okolini ¨

Karantin za osobe koje su bile u direktnom kontaktu sa obolelim ili sa osobamaza koje se sumnja da boluju od karantinskih bolesti je mera:1. spre~avanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku ¨ 2. suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku ¨ 3. suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema okolini ý

Za{tita stanovni{tva u slu~aju pojave epidemije imunoprofilaskom, seroprofilaksom ilihemioprofilaksom je mera:1. suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku ¨

2. suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema okolini ý 3. spre~avanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku ¨

100. Zdravstveni nadzor i karantin

Zdravstveni nadzor podrazumeva:1. kontrolu zdravstvenog stanja osoba koje su bile u direktnom kontaktu

sa obolelima od zaraznih bolesti ý

2.

kontrolu zdravstvenog stanja uz ograni~enje kretanja osoba koje su bileu direktnom kontaktu sa obolelima od zaraznih bolesti ¨ 3. kontrolu zdravstvenog stanja osoba koje su bile u indikretnom

kontaktu sa osobama koje su obolele od zaraznih bolesti ¨

Osobe pod zdravstvenim nadzorom:1. mogu se kretati samo u ku}nim uslovima ¨ 2. mogu se slobodno kretati ý 3. nijedan od ponu|enih odgovora nije ta~an ¨



95

Zdravstveni nadzor traje:1. onoliko koliko traje prose~na inkubacija za datu bolest ¨ 2. dvostruki period maksimalne inkubacije za datu bolest ¨

3. koliko i maksimalna inkubacija za datu bolest ra~unaju}i od poslednjeg kontaktasa izvorom zaraze ý

Osobe koje su bile u kontaktu sa obolelima od crevne zarazne bolesti (npr. obolelimaod trbu{nog tifusa i bacilarne dizenterije) a rade u proizvodnji, preradi i distribucijinamirnica ili sa vodom za pi}e:1. ne mogu obavljati svoju delatnost u trajanju maksimalne inkubacije

za datu bolest, ra~unaju}i od poslednjeg kontakta sa izvorom zaraze ý 2. mogu nesmetano obavljati svoju delatnost ¨ 3. nijedan od ponu|enih odgovora nije ta~an ¨

Osobe koje su bile u neposrednom dodiru sa obolelima od kolere ili sa licima zakoja se sumnja da su obolela od kolere, kao i lica koja dolaze iz zemalja u kojimaima kolere, kuge i virusnih hemoragi~nih groznica (osim HGBS):1. stavljaju se u karantin ¨ 2. stavljaju se pod zdravstveni nadzor u trajanju maksimalne inkubacije za ove

bolesti ý 3. stavljaju se pod zdravstveni nadzor u dvostrukom trajanju dvostrukog perioda

maksimalne inkubacije za te bolesti ¨

U karantin se stavljaju lica koja su:1. bila u kontaktu sa obolelim licima ili sa licima za koje se sumnja da su obolela

od kuge, velikih boginja ili virusnih hemoragi~nih groznica (osim HGBS) ý 2. obolela ili se sumnja da su obolela od kuge ili virusnih hemoragi~nih groznica

(osim HGBS) ¨ 3. oba odgovora su ta~na ¨

Ra~unaju}i od poslednjeg kontakta sa izvorom zaraze karantin traje onoliko kolikoiznosi:

1. prose~na inkubacija za datu bolest ¨ 2. dvostruka maksimalna inkubacija za datu bolest ¨

3. maksimalna inkubacija za datu bolest ý

Osobe obolele u karantinu se:1. le~e ¨ 2. upu}uju u bolnicu ý 3. le~e u posebnim za to namenjenim delovima karantina ¨



96

Karantin se raspu{ta ako se:1. posle poslednjeg slu~aja bolesti u zemlji u kojoj je bolest registrovana

u trajanju maksimalne inkubacije ne pojavi nijedan novi slu~aj oboljenja ¨ 2. posle poslednjeg slu~aja bolesti u karantinu u trajanju maksimalne inkubacije

ne pojavi nijedan novi slu~aj oboljenja ý 3. posle poslednjeg slu~aja u trajanju dvostrukog perioda maksimalne inkubacije

ne pojavi nijedan novi slu~aj oboljenja ¨

101. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija

Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija su deo mera suzbijanja usmerenih prema:1. okolini ý

2. bolesniku ¨ 3. kontaktima drugog reda ¨

Prema vremenu kada se obavlja, dezinfekcija se deli na:1. preventivnu ¨ 2. dezinfekciju u toku bolesti i zavr{nu dezinfekciju ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Preventivna dezinfekcija se sprovodi:

1. pre pojave tipi~nih klini~kih simptoma bolesti ¨ 2. pre pojave oboljenja radi njegovog spre~avanja ý 3. posle pojave oboljenja radi njegovog suzbijanja ¨

Teku}u dezinfekciju treba otpo~eti odmah po otkrivanju zarazne bolesti i sprovoditi je:1. svaki drugi dan ¨ 2. tri puta tokom bolesti ¨ 3. svakodnevno do izle~enja obolelog, bez obzira da li je hospitalizovan

ili se nalazi u ku}noj izolaciji ý

Teku}a dezinfekcija je:

1. va`nija mera nego zavr{na dezinfekcija ý 2. manje va`na u odnosu na zavr{nu dezinfekciju ¨ 3. iste va`nosti kao i zavr{na dezinfekcija ¨

Dezinsekcija prema vaè}im zakonskim propisima obavezna je pri pojavi:1. kuge ¨ 2. autohtone malarije ¨




97

XXII - Bolni~ke infekcije( Dr Gordana Djordjevi})

102. Definicija i epidemiolo{ke karakteristike bolni~kih infekcija

Bolni~ka infekcija se manifestuje:1. u toku hospitalizacije ¨ 2. po prestanku hospitalizacije u precizno definisanom vremenskom

periodu zavisno od vrste intervencije (operacija, implantat) ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Infekcije postoperativnih rana se smatraju nozokomijalnim ako se razviju unutar:1. 30 dana od operacije ý 2. najmanje dva meseca od operacije ¨ 3. oba odgovora su ta~na ¨

Nozokomijalnim infekcijama se smatraju i infekcije novoro|en~adi nastale:1. transplacentarno ¨ 2. preko kolostruma ¨ 3. pri njegovom prolazu kroz poro|ajni kanal majke ý

Rezervoari bolni~ke infekcije su:1. pacijenti i osoblje ¨ 2. pacijenti i neìva sredina ¨ 3. pacijenti, osoblje, posetioci i neìva sredina ý

Naj~e{}i putevi {irenja bolni~kih infekcija su:1. kontakt preko prljavih ruku, Fluggeove kape i kontakt preko predmeta

zajedni~ke upotrebe (instrumenti i aparati) ý 2. Wellsovi nukleusi i pra{ina ¨ 3. vode i hrane ¨

U~estalost bolni~kih infekcija u nekim razvijenim zemljama Zapada iznosi:1. 2-3% ¨ 2. 5% ¨ 3. 5-10% ý

U~estalost bolni~kih infekcija najve}a je na:1. ko`nim odeljenjima ¨ 2. odeljenjima za interne bolesti ¨ 3. odeljenjima za novoro|enu decu posebno nedono{~ad i odeljenjima za

intenzivnu negu i hemodijalizuý



98

U~estalost bolni~kih infekcija posebno je visoka na:1. neurolo{kim odeljenjima ¨ 2. urolo{kim i psihijatrijskim odeljenjima ý 3. odeljenjima za rehabilitaciju nepokretnih pacijenata ¨

Bolni~ke infekcije predstavljaju i dalje problem iz slede}ih razloga:1. pove}ava se broj potencijalnih izvora infekcije, napredak antimikrobne terapije

pove}ao je broj rezistentnih bakterijskih sojeva ¨ 2. modernom terapijom produàva se ìvot osoba koje zbog osnovne bolesti ili

starosti nisu sposobne da savladaju infekciju; upotreba imunosupresivnih lekova ¨ 3. svi navedeni odgovori su ta~ni ý

Pove}anje incidencije bolni~kih infekcija uglavnom je uzrokovano visokomincidencijom:1. gram negativnih bakterija ý 2. gram pozitivnih bakterija ¨ 3. gljivica i virusa ¨

Zna~aj bolni~kih infekcija:1. komplikuju}i osnovno oboljenje pove}avaju ukupne tro{kove le~enja,

jedan broj se zavr{ava letalno ¨ 2. postoji mogu}nost preno{enja nozokomijalnih infekcija preko bolesnika

ili osoblja na populaciju izvan bolnice ¨

3. svi odgovori su ta~ni ý

Derivirane bolni~ke infekcije su:1. infekcije koje su nastale od incidentnog slu~aja ¨ 2. infekcije po posebnim kriterijumima izdvojene kao opasne ¨ 3. infekcije preko bolesnika ili osoblja prenete van bolnice ý

Na sniènje incidencije bolni~kih infekcija najefikasnije bi uticalo:1. otkri}e efikasnih lekova protiv rezistentnih sojeva ¨

2.

pove}anje rezistencije doma}inaý

3. pove}ana upotreba dezinfekcionih sredstava ¨

103. Kontrola bolni~kih infekcija

Mere spre~avanja i suzbijanja bolni~kih infekcija su usmerene ka:1. otkrivanju rezervoara zaraze, spre~avanju transmisije mikroorganizama ¨ 2. pove}anju rezistencije bolesnika na infekciju ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý



99

Bolni~ke infekcije u razvijenim zemljama se mogu prevenirati do:1. 10% ¨ 2. 15% ¨ 3. 20% ý

Epidemiolo{ki nadzor nad bolni~kim infekcijama je:1. svakodnevno sprovo|enje mera spre~avanja i suzbijanja ¨ 2. registrovanje bolni~ke infekcije po unapred utvr|enim kriterijumima ¨ 3. prikupljanje, analiza i tuma~enje podataka o bolni~kim infekcijama ý

Prema na~inu otkrivanja bolni~kih infekcija nadzor moè biti:1. sveobuhvatan ¨ 2. ciljan ¨

3.

aktivan i pasivaný

Prema obimu podataka koji se prikupljaju nadzor moè biti:1. sveobuhvatan ili ciljan ý 2. ograni~en ¨ 3. prospektivan ili retrospektivan ¨

Epidemiolo{ki nadzor je:1. mera spre~avanja bolni~kih infekcija ¨ 2. mera suzbijanja bolni~kih infekcija ¨

3. jedan od elemenata programa kontrole bolni~kih infekcija ý

Preventivna izolacija je:1. izolacija novoprimljenih pacijenata u bolnici u posebne za to

namenjene prostorije ¨ 2. na~in za{tite pacijenata koje zbog smanjene otpornosti organizma

treba za{tititi od okoline ý 3. izolacija potencijalnog izvora zaraze ¨

Sme{taj bolesnika u {to manje grupe potrebno je izvr{iti zbog:1. nemogu}nosti isklju~ivanja klicono{a me|u bolesnicima ý 2. efikasnijeg rada personala ¨ 3. efikasnijeg sprovo|enja mera prevencije i mera suzbijanja ¨

[irenje hospitalne infekcije u nekoj populacionoj grupi zavisi od:1. osetljivosti kolektiva ¨ 2. virulentnosti prouzrokova~a ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý



100

Uspeh u prevenciji {irenja infekcije u bolni~koj sredini izme|u ostalog se ostvaruje:1. grupisanjem na osnovu uzrasta ¨ 2. me{anjem mla|e i starije dece (razre|enjem osetljivih) ý 3. doslednim sprovo|enjem mera spre~avanja i suzbijanja zaraznih bolesti ¨

Za sme{taj novoro|ene dece naj~e{}e se preporu~uje sistem:1. personalne izolacije ¨ 2. kohortne izolacije ý 3. vanredne izolacije ¨

Osoblje moè da doprinese {irenju infekcije sa jednog bolesnika na drugog naj~e{}epreko:1. infekcije respiratornog trakta ¨ 2. prljavih ruku ý

3. Fligeovih kapi ¨

Epidemiolo{ki nadzor bolni~kih infekcija je:1. prva stepenica u sprovo|enju programa kontrole bolni~kih infekcija ý 2. prva stepenica u sprovo|enju postupaka za le~enje i negu pacijenata ¨ 3. isto {to i program kontrole bolni~kih infekcija ¨

Reìm rada i postupci za le~enje i negu pacijenata su deo:1. epidemiolo{kog nadzora nad bolni~kim infekcijama ¨

2.

programa kontrole bolni~kih infekcijaý

3. za{tite osoblja od bolni~kih infekcija ¨

U cilju spre~avanja {irenja bolni~kih infekcija preporu~uje se da pacijentibudu sme{teni u sobama sa po:1. 4 kreveta i razmakom 1 m ¨ 2. 2-4 kreveta i razmakom 1-1,5 m ¨ 3. 4-6 kreveta i razmakom 1,5-2 m ý

XXIII - Klini~ka epidemiologija(Dr Gordana Djordjevi})

104. Klini~ka epidemiologija - definicija i zna~aj, medicina zasnovanana dokazima, oblasti klini~ke epidemiologije

Klini~ka epidemiologija je:1. ispitivanje epidemiologije zaraznih bolesti u bolni~kim uslovima ¨ 2. ispitivanje epidemiologije nezaraznih bolesti u klini~kim uslovima ¨

3. primena epidemiolo{kih metoda i principa u klini~koj praksi ý



101

Podru~ja prou~avanja klini~ke epidemiologije su:1. procenjivanje pojmova normalnosti i abnormalnosti, procenjivanje preciznosti

dijagnosti~kih testova, prou~avanje prirodnog toka i prognoze bolesti ¨ 2. analiza rezultata i tro{kova primenjenih mera, primena preventivnih mera

u okviru klini~ke prakse ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Efektnost je:1. predstavljena postignutim efektima u odnosu na uloèni novac, vreme

i druge resurse ¨ 2. stepen pri kome intervencija primenjena u praksi odgovara svrsi kojoj

je namenjena ¨ 3. stepen pri kome primenjena intervencija dovodi do pozitivnih rezultata pod

idealnim uslovima ý

Efektivnost je:1. stepen pri kome primenjena intervencija dovodi do pozitivnih rezultata

pod idealnim uslovima ¨ 2. stepen pri kome intervencija primenjena u praksi odgovara svrsi

kojoj je namenjena ý 3. predstavljena postignutim efektima u odnosu na uloèni novac, vreme

i druge resurse ¨

Efikasnost je:1. stepen pri kome intervencija primenjena u praksi odgovara svrsi kojoj je namenjena ¨

2. stepen pri kome primenjena intervencija dovodi do pozitivnih rezultatapod idealnim uslovima ¨

3. predstavljena postignutim efektima u odnosu na uloèni novac, vremei druge resurse ý

XXIV - Biolo{ki napad(Prof. dr Vesna Pantovi})

105. Biolo{ki napad - istorijat, osobenosti biolo{kog oru`ja i okolnostiu kojima je mogu}e njegovo kori{}enje

Ono {to biolo{ko borbena sredstva ~ini atraktivnim za upotrebu je:1. efekat delovanja nije trenutni ve} odloèni ¨ 2. nepredvidivost manifestacija epidemijskog procesa ¨ 3. prikrivena primena olak{ana imitiranjem "prirodnog" nastanka epidemije

oboljenja ý



102

Primenu biolo{kog oru`ja pored ostalih ograni~ava njegova slede}a karakteristika:1. specifi~nost i selektivnost dejstva ¨ 2. efekat delovanja duì u pore|enju sa drugim vrstama oru`ja ¨ 3. nemogu}nost potpune kontrole njihovog efekta zbog nepredvidivosti

manifestacija epidemijskog procesa ý

Karakteristike koje ~ine biolo{ko oru`je atraktivnim za upotrebu su:

1. ekonomi~nost proizvodnje, specifi~nost i selektivnost dejstva na ljude,mogu}nost za{tite sopstvenih snaga, efekat delovanja duì u pore|enju sadrugim oru`jem ¨

2. simultana primena sa drugim oru`jima izaziva teè posledice nego {to jenjihov pojedina~ni efekat, prikrivena primena olak{ana imitiranjem "prirodnog"nastanka epidemije ¨


Primenu biolo{kog oru`ja ograni~avaju karakteristike:1. nemogu}nost potpune kontrole èljenog efekta, zavisnost od faktora sredine,

efekat delovanja odloèn ¨ 2. opasnost od delovanja na sopstvene snage, zavisnost komandnih struktura

u dono{enju odluka od struktura drugih profila ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

106. Biolo{ki napad - poèljne osobine i vrste biolo{kog oru`ja i na~innjegove primene

Poèljne osobine biolo{kog oru`ja su:1. visoka kontagioznost, mala infektivna doza ¨ 2. postojanje vi{e puteva i na~ina zaraàvanja ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Poèljne osobine biolo{kog oru`ja su:

1. postojano izaziva èljeni efekat, relativno kratak inkubacioni period,laka i jednostavna proizvodnja ¨ 2. stabilnost prilikom proizvodnje, lagerovanja i primene, oteàna detekcija

i identifikacija, mogu}nost za{tite sopstvenog ljudstva ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Kao biolo{ko oru`je mogu biti upotrebljene slede}e bakterije:1. Bacillus anthracis, Yersinia pestis ¨ 2. Vibrio cholerae ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý



103

Kao biolo{ko oru`je mogu biti upotrebljeni virusi:1. variole, hemoragijskih groznica ¨ 2. hepatitisa ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Biolo{ki agensi sa letalnim dejstvom su oni koji uzrokuju smrtnost u preko:1. 25% ý 2. 35% ¨ 3. 45% ¨

Biolo{ki agensi koji izazivaju onesposobljavanje uslovljavaju nizak letalitet od:1. 1-2% ý 2. 3-4% ¨

3.

4-5%¨

Biolo{ki agensi mogu izazvati slede}e visoko kontagiozno oboljenje:1. trbu{ni tifus ¨ 2. plu}nu kugu ý 3. dengu ¨

Biolo{ki agensi mogu izazvati slede}e umereno kontagiozno oboljenje:1. influencu ¨ 2. trbu{ni tifus ý 3. brucelozu ¨

Prema vojnim kriterijumima podela biolo{kog oru`ja izvr{ena je prema:1. o~ekivanom efektu na ljude i ìvotinje, sposobnosti {irenja i infektivnoj dozi ¨ 2. o~ekivanom efektu na ljude, sposobnosti {irenja i prema infektivnoj dozi ¨ 3. o~ekivanom efektu na ljude, sposobnostima {irenja zaraze i prema duìni

inkubacionog perioda ý

Slede}e oboljenje je nekontagiozno:

1. arbovirusne infekcije ý 2. variola ¨ 3. bacilarna dizenterija ¨

Biolo{ki agensi sa brzim dejstvom izazivaju obolevanje u toku:1. 24 sata od primene ý 2. 48 sati od primene ¨ 3. 72 sata od primene ¨

Biolo{ki agensi sa usporenim dejstvom izazivaju obolevanje obi~no nakon:



104

1. 2-7 dana ý 2. 5-8 dana ¨ 3. 7-9 dana ¨

Biolo{ki agensi sa odloènim dejstvom izazivaju obolevanje nakon:1. 10 dana ¨ 2. 9 dana ¨ 3. 8 dana ý

Stafilokokni toksin spada u grupu biolo{kog oru`ja sa:1. brzim dejstvom ý 2. usporenim dejstvom ¨ 3. odloènim dejstvom ¨

Prouzrokova~ antraksa spada u grupu biolo{kih agenasa sa:1. odloènim dejstvom ¨ 2. usporenim dejstvom ý 3. brzim dejstvom ¨

Prouzrokova~ tularemije spada u grupu biolo{kih agenasa sa:1. brzim dejstvom ¨ 2. odloènim dejstvom ¨ 3. usporenim dejstvom ý

Prouzrokova~ denge spada u grupu biolo{kih agenasa sa:1. brzim dejstvom ¨ 2. usporenim dejstvom ý 3. odloènim dejstvom ¨

Prouzrokova~ trbu{nog tifusa spada u grupu biolo{kih agenasa sa:1. odloènim dejstvom ý 2. usporenim dejstvom ¨ 3. brzim dejstvom ¨

Prouzrokova~ bruceloze spada u grupu biolo{kih agenasa sa:1. usporenim dejstvom ¨ 2. brzim dejstvom ¨ 3. odloènim dejstvom ý

Prouzrokova~ Q-groznice spada u grupu biolo{kih agenasa sa:1. brzim dejstvom ¨ 2. odloènim dejstvom ý

3. usporenim dejstvom ¨



105

Neotporni biolo{ki agensi u spoljnoj sredini preìvljavaju:1. 1-3 ~asa ý 2. 5-7 ~asova ¨ 3. 8-10 ~asova ¨

Relativno otporni biolo{ki agensi u spoljnoj sredini preìvljavaju do:1. 24 sata ý 2. 36 sati ¨ 3. 72 sata ¨

Prouzrokova~ kolere spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:1. neotporni ¨ 2. relativno otporni ý 3. veoma otporni ¨

Prouzrokova~i arboviroza spadaju u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:1. relativno otporni ý 2. neotporni ¨ 3. veoma otporni ¨

Prouzrokova~ tularemije spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:1. veoma otporni ¨ 2. neotporni ¨ 3. relativno otporni ý

Prouzrokova~ bruceloze spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:1. neotporni ¨ 2. relativno otporni ý 3. veoma otporni ¨

Prouzrokova~ antraksa spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:1. relativno otporni ¨ 2. veoma otporni ý 3. neotporni ¨

Prouzrokova~ kuge spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:1. veoma otporni ý 2. relativno otporni ¨ 3. neotporni ¨

Prouzrokova~ Q-groznice spada u grupu biolo{kih agenasa koji su u spoljnoj sredini:1. relativno otporni ¨ 2. neotporni ¨

3. veoma otporni ý



106

Na~in primene biolo{kih agenasa pre svega zavisi od:1. sposobnosti {irenja prouzrokova~a ¨ 2. ulaznih vrata ý 3. infektivne doze ¨

107. Za{tita od biolo{kog napada

Karakteristike epidemije kao posledice biolo{kog napada su:1. nagla i neo~ekivana pojava obolelih, visoka u~estalost obolevanja i/ili umiranja,

istovremena infekcija obolelih sa dva ili vi{e uzro~nika, neuobi~ajenageografska pojava neke zarazne bolesti ¨

2. pojava sezonskih oboljenja u vreme kada se ona obi~no ne registruju,neuobi~ajen put prenosa, odnosno manifestacije oboljenja, u~estalo obolevanjeìvotinja, dokazi o kontaminaciji vazduha, vode, hrane ¨


Sumnju na biolo{ki napad izazivaju slede}i klini~ki sindromi:1. sindrom respiratornog trakta, sindrom gastointestinalnog trakta, sindrom

centralnog nervnog sistema ¨ 2. sindrom promena na koì i vidljivim sluznicama, hemoragijski sindrom ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

U borbi protiv biolo{kog oru`ja sprovodimo slede}e mere:1. prepoznavanje biolo{kog napad i postavljanje klini~ko-epidemiolo{ke

dijagnoze, detekcija i identifikacija biolo{kog agensa ¨ 2. zbrinjavanje eksponiranih - obolelih i zdravih, biolo{ka dekontaminacija ¨


Tokom biolo{kog napada sindrom respiratornog trakta mogu izazvati slede}i agensi:1. uzro~nici kuge, antraksa, sakagije, tularemije ¨ 2. uzro~nici influence, Q-groznice, histoplazmoze ¨


Agensi koji, primenjeni kao biolo{ko oru`je, izazivaju sindrom gastrointestinalnogtrakta su:1. uzro~nici kolere, trbu{nog tifusa, dizenterije ¨ 2. bakterijski toksini, toksini gljivica ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý



107

XXV - Preventivnomedicinska za{tita u vanrednim situacijama(Prof. dr Vesna Pantovi})

108. Preventivnomedicinska za{tita u vanrednim situacijama - definicija

vanredne situacije i klasifikacija, preventivne i protivepidemijske mereza{tite od zaraznih oboljenja u vanrednim situacijama

Prema intenzitetu, sve nepogode mogu se svrstati u slede}e grupe:1. elementarne nepogode manjih razmera, nepogode ve}ih razmera ¨ 2. elementarne nesre}e, elementarne katastrofe ¨ 3. oba ponudjena odgovora su ta~na ý

Vanredni doga|aji po uzroku nastanka mogu biti:1. elementarne nepogode ¨

2. nepogode koje su posledica ljudske aktivnosti ¨ 3. oba odgovora su ta~na ý

Nosioci preventivnomedicinske za{tite u vanrednim situacijama su:1. ekipe civilne za{tite ¨ 2. ekipe crvenog krsta ¨ 3. preventivnomedicinske ekipe ý

Elementarnu nesre}u karakteri{e:1. veliki broj poginulih ¨

2. veliki broj poginulih, povre|enih i obimna razaranja ¨ 3. manji broj ljudskih `rtava a materijalna {teta je velika ý

Elementarnu katastrofu karakteri{e:1. veliki broj poginulih i povre|enih i obimna razaranja ý 2. veliki broj povre|enih i poginulih ¨ 3. manji broj poginulih i povre|enih i velika razaranja ¨

U cilju prevencije i suzbijanja zaraznih bolesti neophodno je odmah posle nesre}eodnosno katastrofe organizovati:1. poja~ani sanitarni i epidemiolo{ki nadzor na ugroènom podru~ju ý 2. poja~ani epidemiolo{ki nadzor na ugroènom podru~ju ¨ 3. masovnu vakcinaciju stanovni{tva ¨

Masovna vakcinacija stanovni{tva kao profilakti~na i protivepidemijska merau uslovima elementarnih nesre}a i katastrofa:1. se obavezno sprovodi ¨ 2. nije opravdana iz vi{e razloga ý 3. stvara ose}aj la`ne sigurnosti ¨

109. Preventivnomedicinska za{tita u ratu



108

Zbirka Test Pitanja Iz Opste Epidemiologije

Documents