Zakon o Opštem Upravnom Postupku

ZAKONO OPTEM UPRAVNOM POSTUPKU-preien tekst-PRVI DEOOSNOVNE ODREDBEGlava IOSNOVNA NAELAVaenje zakonalan 1.Po ovom zakonu duni su da postupaju republiki organ upravei, kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujui propise, reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima pojedinca, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrene ovim zakonom.Po ovom zakonu duni su da postupaju i organi grada i optine kad na osnovu zakona obavljaju poslove dravne uprave, kao i privredna drutva, ustanove i druge organizacije, kad u vrenju javnih ovlaenja, koja su im poverena zakonom reavaju, odnosno kad obavljaju druge poslove iz stava 1. ovog lana.Poseban postupaklan 2.Pojedina pitanja postupka zbog specifine prirode upravnih stvari u odreenim upravnim oblastima mogu se posebnim zakonom urediti drukije nego to su ureena ovim zakonom, ako je to neophodno.Supsidijarna primena zakonalan 3.U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan poseban postupak postupa se po odredbama tog zakona i te odredbe moraju biti u saglasnosti s osnovnim naelima utvrenim ovim zakonom. Po odredbama ovog zakona postupa se u svim onim pitanjima koja nisu ureena posebnim zakonom.Kad ovlaeno slubeno lice, sazna ili oceni da stranka ili uesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava, upozorie ih na to.Ako se na osnovu zakona strankama nalau kakve obaveze, prema njima e se primenjivati one mere predviene propisima, koje su za njih povoljnije, ako se takvim merama postie cilj zakona.Upotreba izraza organlan 4.Pod organom koji vodi postupak, odnosno reava u upravnim stvarima podrazumeva se: organ uprave, drugi republiki organ uprave, upravna organizacija, kao i privredno drutvo, ustanova i druga organizacija kojima je zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja (u daljem tekstu: organ).Naelo zakonitostilan 5.Organi koji postupaju u upravnim stvarima reavaju na osnovu zakona i drugih propisa.U upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu ovlaen da reava po slobodnoj oceni, reenje mora biti doneseno u granicama ovlaenja i u skladu sa ciljem u kome je ovlaenje dato.Naelo zatite prava stranaka i zatite javnog interesalan 6.Pri voenju postupka i reavanju u upravnim stvarima organi su duni da strankama omogue da to lake zatite i ostvare svoja prava, vodei pri tom rauna da ostvarivanje njihovih prava ne bude na tetu prava drugih lica niti u suprotnosti sa javnim interesom.Naelo efikasnostilan 7.Kad organi reavaju u upravnim stvarima, duni su da obezbede uspeno i kvalitetno ostvarivanje i zatitu prava i pravnih interesa pojedinaca, pravnih lica i drugih stranaka.Naelo istinelan 8.U postupku se mora utvrditi pravo stanje stvari, i u tom cilju moraju se potpuno i pravilno utvrditi sve injenice i okolnosti koje su od vanosti za donoenje zakonitog i pravilnog reenja.Naelo sasluanja strankelan 9.Pre donoenja reenja stranci se mora pruiti mogunost da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su vane za donoenje reenja.Reenje se moe doneti bez prethodnog sasluanja stranke samo u sluajevima kad je to zakonom doputeno.Naelo slobodne ocene dokazalan 10.Koje e injenice uzeti kao dokazane odluuje ovlaeno slubeno lice po svom uverenju na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.Naelo samostalnosti u reavanjulan 11.Organ vodi upravni postupak i donosi reenje samostalno, u okviru ovlaenja utvrenog zakonom ili drugim propisom.Ovlaeno slubeno lice samostalno utvruje injenice i okolnosti, i na podlozi utvrenih injenica i okolnosti primenjuje zakone i druge propise.Naelo dvostepenosti u reavanju (Pravo na albu)lan 12.Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. Samo zakonom moe se propisati da u pojedinim upravnim stvarima alba nije doputena i to ako je na drugi nain obezbeena zatita prava i pravnih interesa stranke i zatita zakonitosti.Ako nema organa uprave drugog stepena, alba protiv prvostepenog reenja moe se izjaviti samo kad je to zakonom predvieno. Tim zakonom odredie se i organ koji e reavati po albi.Pod uslovima iz ovog zakona stranka ima pravo na albu i kad prvostepeni organ u odreenom roku ne donese reenje po njenom zahtevu, odnosno ne donese reenje u postupku pokrenutom po slubenoj dunosti, a u interesu stranke.Protiv reenja donesenog u drugom stepenu alba nije doputena.Naelo konanosti i pravosnanosti reenjalan 13.Reenje protiv koga se ne moe izjaviti alba (konano reenje), niti pokrenuti upravni spor (pravosnano reenje), moe se ponititi, ukinuti ili izmeniti samo u sluajevima koji su zakonom predvieni.Naelo ekonominosti postupkalan 14.Postupak se vodi brzo i sa to manje trokova za stranku i druge uesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno utvrivanje injeninog stanja i za donoenje zakonitog i pravilnog reenja.Naelo pruanja pomoi neukoj strancilan 15.Organ e se starati da neznanje i neukost stranke i drugih uesnika u postupku ne budu na tetu prava koja im po zakonu pripadaju.Naelo o upotrebi jezika i pismalan 16.Upravni postupak vodi se na jednom od jezika konstitutivnih naroda u skladu sa Ustavom i Zakonom.Pripadnicima drugih konstitutivnih naroda u BiH kao strankama ili drugim uesnicima u postupku pripada pravo da se slue svojim jezikom.Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uesnika u postupku, organ je duan da im omogui da preko prevodioca prate postupak na svom jeziku, kao i da im pozive i druga pismena dostavlja na njihovom jeziku i pismu.Stranka i drugi uesnici u postupku koji nisu dravljani Republike Srpske, a ne znaju jezik na kome se vodi postupak imaju pravo da tok postupka prate preko prevodioca.Glava IINADLENOST1. Stvarna i mesna nadlenostlan 17.Stvarna nadlenost za reavanje u upravnom postupku odreuje se po propisima kojim se ureuje odreena upravna oblast ili kojim se odreuje nadlenost pojedinih organa.Mesna nadlenost se odreuje po propisima o teritorijalnoj podeli i po propisima o organizaciji pojedinih organa.lan 18.Za reavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno su nadleni organi odreeni zakonom ili drugim propisom.lan 19.Organ ne moe preuzeti odreenu upravnu stvar iz nadlenosti drugog organa i sam je reiti, osim ako je to zakonom predvieno i pod uslovima propisanim tim zakonom.Organ nadlean za reavanje u odreenoj upravnoj stvari moe na osnovu zakonskog ovlaenja preneti reavanje u toj stvari na drugi organ.Stvarna i mesna nadlenost ne mogu se menjati dogovorom stranaka, dogovorom organa i stranaka, ni dogovorom organa, osim ako to zakonom nije dozvoljeno.lan 20. Mesna nadlenost se odreuje:1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokretnostprema mestu gde se nalazi;2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove iz nadlenosti republikog organa uprave prema seditu organa;3) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost privredna drutva ili drugog pravnog licaprema seditu privredna drutva ili drugog pravnog lica;4) u upravnim stvarima koje se odnose na djelatnost privrednog drutva koje ima poslovnu jedinicu van svog sjedita, a koje proizilaze iz pravnog odnosa te jedinice, pored ograna opte nadlenosti, nadlean je i organ na ijem podruju se nalzi ova poslovna jedinica.5) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzetnika ili drugog fizikog lica koje profesionalno obavlja delatnostprema mestu gde se delatnost obavlja;6) u ostalim upravnim stvarimaprema prebivalitu stranke. Kad ima vie stranaka, nadlenost se odreuje prema stranci prema kojoj je zahtev upravljen. Ako stranka nema prebivalite u Republici Srpskoj, nadlenost se odreuje prema njenom boravitu, a ako nema ni boravitaprema njenom poslednjem prebivalitu, odnosno boravitu u Republici Srpskoj;7) ako se mesna nadlenost ne moe odrediti po odredbama ta. 1. do 5. ovog lana, odreuje se prema mestu gde je nastao povod za voenje postupka.U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov, ili u kojima je povod za voenje postupka nastao na brodu ili vazduhoplovu, mesna nadlenost se odreuje prema matinoj luci broda, odnosno matinom pristanitu vazduhoplova.lan 21.Ako su prema odredbama l. 19. i 20. ovog zakona istovremeno mesno nadlena dva ili vie organa, nadlean e biti organ koji je prvi pokrenuo postupak. Mesno nadleni organi mogu se sporazumeti koji e od njih voditi postupak.Svaki mesno nadleni organ izvrie na svom podruju one radnje postupka koje ne trpe odlaganje.lan 22.Organ koji je pokrenuo postupak kao mesno nadlean zadrava nadlenost i kad u toku postupka nastupe okolnosti prema kojima bi bio mesno nadlean drugi organ. Organ koji je pokrenuo postupak moe ustupiti predmet organu koji je prema novim okolnostima postao mesno nadlean, ako se time znatno olakava postupak naroito za stranku.lan 23.Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka na svoju stvarnu i mesnu nadlenost.Ako organ nae da nije nadlean za rad po odreenoj upravnoj stvari, postupie na nain propisan u lanu 54. st. 3. i 4. ovog zakona.Ako je nenadleni organ izvrio neku radnju postupka, nadleni organ kome je upravna stvar ustupljena cenie da li e neku od tih radnji ponoviti.2. Stranke sa diplomatskim imunitetomlan 24.U pogledu nadlenosti organa u stvarima u kojima je stranka stranac koji uiva diplomatski imunitet u Republici Srpskoj, strana drava ili meunarodna organizacija, vae pravila meunarodnog prava.U sluaju sumnje o postojanju i obimu diplomatskog imuniteta, objanjenje daje republiki organ nadlean za poslove uprave.Slubene radnje koje se tiu lica koja uivaju diplomatski imunitet obavljaju se preko republikog organa nadlenog za poslove uprave.3. Prostorno ogranienje nadlenostilan 25.Organ izvrava slubene radnje u granicama svog podruja.Ako postoji opasnost zbog odlaganja, a slubenu radnju bi trebalo izvriti izvan granica podruja organa, organ moe izvriti radnju i izvan granica svog podruja. On je duan da o tome odmah obavesti organ na ijem je podruju tu radnju izvrio.Slubene radnje koje se obavljaju na eksteritorijalnom podruju vre se preko republikog organa nadlenog za poslove uprave.4. Sukob nadlenostilan 26.Sukob nadlenosti izmeu republikih organa uprave, izmeu republikih oragana uprave i republikih upravnih organizacija kao i izmeu republikih upravnih organizacija reava Vlada.Sukob nadlenosti izmeu organizacionih jedinica jedinice lokalne samouprave i sukob nadlenosti izmeu administrativne slube optine, odnosno grada i organizacija koje vre poslove od interesa za optinu odnosno grad rjeava naelnik, odnosno gradonaelnik jedi- nice lokalne samoupravelan 27.Sukob nadlenosti izmeu organizacionih jedinica koje vre odreene upravne poslove iz nadlenosti republikog organa uprave, reava republiki organ uprave iz ije nadlenosti obavljaju poslove organizacione jedinice u sukobu.lan 28.Kad se dva organa izjasne kao nadleni ili kao nenadleni za reavanje u istoj upravnoj stvari i o tome donesu upravni akt, predlog za reavanje sukoba nadlenosti podnosi organ koji je poslednji odluivao o svojoj nadlenosti, a moe ga podneti i stranka.Organ koji reava sukob nadlenosti istovremeno e ponititi reenje koje je u upravnoj stvari doneo nenadleni organ, odnosno ponitie zakljuak kojim se nadleni organ izjasnio kao nenadlean i dostavie spise predmeta nadlenom organu.Protiv reenja kojim se odluuje o sukobu nadlenosti stranka ne moe izjaviti posebnu albu ni voditi upravni spor.Odredba lana 21. stav 2. ovog zakona shodno se primenjuje u sluaju sukoba nadlenosti.lan 29.Ako organ u sukobu smatra da mu je reenjem kojim je odlueno o sukobu nadlenosti povreeno neko pravo, moe izjaviti albu.Ako je o sukobu reila Vlada ili sud, alba nije doputena.Ako organ nadlean za reavanje po albi iz prethodnog stava utvrdi da reenje o sukobu nije zasnovano na propisima, raspravie odnose koji su usled toga nastali izmeu organa koji se alio i organa koji je reenjem o sukobu nadlenosti oglaen za nadlenog, vodei rauna o pravima koja po odgovarajuim propisima pripadaju organu koji se alio. Reenje doneseno po albi smatra se prvostepenim reenjem.5. Pravna pomolan 30.Za izvrenje pojedinih radnji u postupku koje treba preduzeti izvan podruja nadlenog organa, taj organ e zamoliti nadleni organ na ijem se podruju radnja ima preduzeti.Organ nadlean za reavanje u upravnoj stvari moe, radi lakeg i breg obavljanja radnje ili izbegavanja nepotrebnih trokova, obavljanje pojedine radnje u postupku poveriti odgovarajuem drugom organu ovlaenom za preduzimanje takve radnje.lan 31.Organi su duni da jedni drugima ukazuju pravnu pomo u upravnom postupku. Ta pomo se trai slubenom zamolnicom.Zamoljeni organ iz stava 1. ovog lana, duan je da postupi po zamolnici bez odlaganja a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema slubene zamolnice.Pravna pomo za izvrenje pojedinih radnji u postupku moe se traiti od suda u skladu sa posebnim propisima. Izuzetno, organ moe traiti od suda da mu dostavi spise koji su potrebni za voenje upravnog postupka. Sud je duan postupiti po tom zahtevu ako se time ne ometa sudski postupak. Sud moe odrediti rok u kome mu se spisi moraju vratiti.Za pravnu pomo u odnosu sa inostranim organima vae inostrane odredbe meunarodnih ugovora, a ako tih ugovora nema primenjuje se naelo uzajamnosti. U sluaju sumnje o postojanju uzajamnosti, objanjenje daje republiki organ nadlean za poslove uprave.Organi ukazuju pravnu pomo inostranim organima na nain utvren zakonom. Organ e uskratiti pravnu pomo ako se trai obavljanje radnje koja je protivna javnom poretku. Radnja koja je predmet molbe inostranog organa moe se izvriti i na nain koji zahteva inostrani organ, ako takav postupak nije protivan javnom poretku.Ako meunarodnim ugovorima nije predviena mogunost neposrednog optenja s inostranim organima, organi opte s inostranim organima preko republikog organa uprave nadlenog za poslove uprave.5a. Slubeno lice ovlaeno za rjeavanje u uprav- nom postupkulan 31a.Rjeenje u upravnom postupku donosi rukovodilac, od- nosno starjeina organa, ako posebnim propisima nije drugaije odreeno.Rukovodilac, odnosno starjeina organa moe ovla- stiti drugo slubeno lice iz istog organa za donoenje rjeenja, izuzev akta o odlaganju izvrenja rjeenja.O ovlaenju slubenog lica iz stava 2. ovog lana rukovodilac, odnosno starjeina organa donosi posebno rjeenje koje sadri line podatke slubenog lica i obim ovlaenja.lan 31b.Rukovodilac, odnosno starjeina organa moe ovla- stiti drugo slubeno lice iz istog organa za voenje upravnog postupka i donoenje rjeenja ili za voenje upravnog postupka.Ovlaeno slubeno lice iz stava 1. ovog lana moe biti lice koje ima VII stepen odgovarajue kolske spre- me odgovarajueg smjera, najmanje tri godine radnog isku- stva u traenom stepenu obrazovanja i poloen struni ispit za rad u republikim organima uprave.O ovlaenju slubenog lica rukovodilac, odnosno starjeina organa donosi posebno rjeenje koje sadri line podatke slubenog lica i obim ovlaenja.6. Izuzeelan 32.Slubeno lice koje reava ili obavlja pojedine radnje u postupku, izuzee se ako je:1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovlaenik, odnosno saobveznik, svedok, vetak, punomonik, ili zakonski zastupnik stranke;2) sa strankom, zastupnikom ili punomonikom stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena zakljuno, brani drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena zakljuno, pa i onda kad je brak prestao;3) sa strankom, zastupnikom ili pomonikom stranke u odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranioca;4) u prvostepenom postupku uestvovalo u voenju postupka ili u donoenju reenjalan 33.Slubeno lice koje reava u odreenoj upravnoj stvari ili koje obavlja odreenu radnju u postupku, im sazna da postoji neki od razloga za izuzee iz lana 32. ovog zakona, duno je da prekine svaki dalji rad na predmetu i da o tome obavesti organ nadlean za reavanje o izuzeu. Ako slubeno lice smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzee, obavestie o tome isti organ, ne prekidajui rad.lan 34.Stranka moe zahtevati izuzee slubenog lica kad postoje razlozi navedeni u lanu 32. ovog zakona, kao i kad postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. U svom zahtevu stranka mora navesti okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od razloga za izuzee.Slubeno lice za koje je stranka zahtevala izuzee iz bilo kog razloga navedenog u lanu 32. ovog zakona ne moe do donoenja zakljuka o tom zahtevu obavljati radnje u postupku, osim onih koje ne trpe odlaganje.lan 35.O izuzeu slubenog lica odluuje funkcioner koji rukovodi tim organom.O izuzeu funkcionera koji rukovodi organom uprave odluuje Vlada.O izuzeu se odluuje zakljukom.lan 36.U zakljuku o izuzeu odredie se slubeno lice koje e reavati u upravnoj stvari, odnosno obavljati pojedine radnje u postupku u predmetu u kome je izuzee odreeno.Protiv zakljuka kojim se odreuje izuzee nije doputena posebna alba.lan 37.Odredbe ovog zakona o izuzeu shodno se primenjuju i na zapisniara.Zakljuak o izuzeu zapisniara donosi slubeno lice koje vodi postupak.Glava IIISTRANKA I NJENO ZASTUPANJE1. Strankalan 38.Stranka je lice po ijem je zahtevu pokrenut postupak protiv koga se vodi postupak, ili koje radi zatite svojih prava ili pravnih interesa ima pravo da uestvuje u postupku.lan 39.Stranka u upravnom postupku moe biti svako fiziko i pravno lice.Republiki organ uprave, organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se reava u upravnom postupku.Stranka moe biti i sindikalna organizacija, ako se postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes lana te organizacije.lan 40.Tuilac, pravobranilac i drugi republiki organ upravei kad su zakonom ovlaeni da u postupku zastupaju javni interes, imaju u granicama tih ovlaenja prava i dunosti stranke.Organi iz stava 1. ovog lana ne mogu u postupku imati ira ovlaenja nego to ih imaju stranke, osim ako su im takva ovlaenja data zakonom.2. Procesna sposobnost i zakonski zastupniklan 41.Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama obavljati radnje u postupku (procesna sposobnost).Za procesno nesposobno lice radnje u postupku obavlja njegov zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik se odreuje na osnovu zakona ili aktom nadlenog republikog organa uprave donesenim na osnovu zakona.Pravno lice obavlja radnje u postupku preko svog predstavnika, odnosno zakonskog zastupnika.Predstavnik, odnosno zakonski zastupnik pravnog lica odreuje se optim aktom tog pravnog lica, ako nije odreen zakonom ili aktom nadlenog republikog organa uprave donesenim na osnovu zakona.Republiki organ uprave obavlja radnje u postupku preko zakonom ili drugim propisom ovlaenog predstavnika, organizacija koja nema svojstvo pravnog licapreko lica koje se odreuje prema optem aktu organizacije, a naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica preko lica koje oni ovlaste, ako posebnim propisom nije drukije odreeno.Kad organ ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju, obavestie o tome organ starateljstva.lan 42.U toku celog postupka organ e po slubenoj dunosti paziti da li lice koje se pojavljuje kao stranka moe biti stranka u postupku, i da li stranku zastupa njen zakonski zastupnik, odnosno ovlaeni predstavnik.Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosno prestanak pravnog lica postupak se moe obustaviti ili nastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja jepredmet postupka. Ako prema prirodi stvari postupak ne moe da se nastavi, organ e obustaviti postupak zakljukom protiv kog je doputena posebna alba.3. Privremeni zastupniklan 43.Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili ako neku radnju treba preduzeti protiv lica ije je prebivalite, odnosno boravite nepoznato, a koje nema punomonika, organ e postaviti takvoj stranci privremenog zastupnika ako to trai hitnost predmeta, a postupak se mora sprovesti. Taj organ e odmah izvestiti o tome organ starateljstva, a ako je privremeni zastupnik postavljen licu ije je prebivalite, odnosno boravite nepoznato, objavie svoj zakljuak na oglasnoj tabli organa.Ako pravno lice, organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica nemaju zakonskog zastupnika, ovlaenog predstavnika ili punomonika, organ, pod uslovima iz stava 1. ovog lana postavie toj stranci privremenog zastupnika i o tome e je odmah obavestiti. Pravnom licu se privremeni zastupnik postavlja, po pravilu iz reda slubenih lica tog pravnog lica.Na nain predvien u st. 1. i 2. ovog lana postavie se privremeni zastupnik i kad treba izvriti radnju koja se ne moe odloiti, a stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika, ovlaenog predstavnika ili punomonika nije mogue blagovremeno pozvati. O tome e se stranka, zakonski zastupnik, ovlaeni predstavnik ili punomonik odmah obavestiti.Lice koje se postavlja za privremenog zastupnika duno se primiti zastupanja, a zastupanje moe odbiti samo iz razloga koji su predvieni posebnim propisima. Privremeni zastupnik uestvuje samo u postupku za koji je izriito postavljen, i to dok se ne pojavi zakonski zastupnik ili ovlaeni predstavnik, odnosno sama stranka ili njen punomonik.4. Zajedniki predstavnik i zajedniki punomoniklan 44.Dve ili vie stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukije odreeno, u istom predmetu istupati zajedniki. One su u tom sluaju dune da naznae ko e od njih istupati kao njihov zajedniki predstavnik, ili e postaviti zajednikog punomonika.Organ moe, ako to ne zabranjuje poseban propis, odrediti zakljukom strankama koje u postupku uestvuju sa istovetnim zahtevima da u odreenom roku naznae ko e ih izmeu njih predstavljati, ili da postave zajednikog punomonika. Ako stranke po takvom zakljuku ne postupe, ovlaenog predstavnika ili zajednikog punomonika moe odrediti organ, u kom sluaju zajedniki predstavnik, odnosno zajedniki punomonik zadrava to svojstvo sve dok stranke ne postave drugog. Protiv tog zakljuka stranke imaju pravo na posebnu albu, koja ne odlae izvrenje zakljuka.I u sluaju odreivanja zajednikog predstavnika, odnosno zajednikog punomonika, svaka stranka zadrava pravo da istupa kao stranka u postupku i da daje izjave, kao i da samostalno izjavljuje albu i koristi druga pravna sredstva.5. Punomoniklan 45.Stranka, odnosno njen zakonski zastupnik moe odrediti punomonika koji e je zastupati u postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave.Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoi imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka, odnosno njen zakonski zastupnik.I pored punomonika, sama stranka moe davati izjave, a one se mogu od nje i neposredno traiti.Stranka koja je prisutna kad njen punomonik daje usmenu izjavu, moe neposredno posle date izjave izmeniti ili opozvati izjavu svog punomonika. Ako u pismenim ili usmenim izjavama koje se tiu injenica postoji nesaglasnost izmeu izjava stranke i njenog punomonika, organ e ceniti obe izjave u smislu lana 10. ovog zakona.lan 46.Punomonik moe biti advokat, advokatsko drutvo ili zaposleni kod slube za besplatnu pravnu pomo, za pravna lica zaposleni kod tog pravnog lica, a za fizika lica brani, odnosno vanbrani suprunik stranke ili srodnik stranke po krvi ili po tazbini.Ako se kao punomonik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, organ e takvom licu uskratiti dalje zastupanje i o tome e odmah obavestiti stranku i nadlenog javnog tuioca.Protiv zakljuka o uskraivanju zastupanja moe se izjaviti posebna alba koja ne odlae izvrenje zakljuka.lan 47.Punomo se moe dati pismeno ili usmeno na zapisnik. Ako se u toku postupka ne sastavlja zapisnik o usmenoj punomoi stavie se zabeleka u spisu predmeta.Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpie stavie na pismenu punomo umesto potpisa otisak kaiprsta.Izuzetno, slubeno lice koje vodi postupak ili obavlja pojedine radnje u postupku moe dopustiti da uime stranke, kao njen punomonik, izvri odreenu radnju bez priloene punomoi lan njene porodice ili domainstva ili lice koje je u radnom odnosu sa njom, ako nema sumnje u postojanje i obim punomoi. Ako takvo lice postavi zahtev za pokretanje postupka ili u toku postupka da izjavu suprotnu ranijoj izjavi stranke, od njega e se zatraiti da u odreenom roku naknadno podnese punomo.lan 48.Punomo se moe dati u obliku privatne isprave.Ako je punomo data u obliku privatne isprave, pa se posumnja u njenu istinitost, moe se narediti da se podnese overena punomo.Pravilnost punomoi ispituje se po slubenoj dunosti, a nedostaci pismene punomoi otklanjaju se shodno odredbi lana 56. ovog zakona, pri emu slubeno lice moe dopustiti punomoniku sa neurednom punomoi da izvri hitne radnje u postupku.lan 49.Za obim punomoi merodavna je sadrina punomoi. Punomo se moe dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje, a moe se i vremenski ograniiti.Punomo ne prestaje smru stranke, gubitkom njene procesne sposobnosti ili promenom njenog zakonskog zastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik moe opozvati raniju punomo.Na pitanja u vezi sa punomoi koja nisu ureena odredbama ovog zakona shodno se primenjuju odredbe zakona o parninom postupku.lan 50.Odredbe ovog zakona koje se odnose na stranke, shodno se primenjuju i na njihove zakonske zastupnike, ovlaene predstavnike, punomonike, privremene zastupnike, zajednike predstavnike i zajednike punomonike.lan 51.Stranci e se dozvoliti da u upravnim stvarima za koje se trai sruno poznavanje pitanja u vezi sa predmetom postupka dovede struno lice koje e joj davati obavetenja i savete (struni pomaga). To lice ne zastupa stranku.Stranka ne moe dovesti kao strunog pomagaa lice koje nije poslovno sposobno ili koje se bavi nadripisarstvom.Glava IVOPTENJE ORGANA I STRANAKA1. Podnescilan 52.Podnescima se podrazumevaju zahtevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, prijave, molbe, albe, prigovori i druga saoptenja kojima se stranke obraaju organima.Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili alju potom pismeno, ili se usmeno saoptavaju na zapisnik, a mogu se, izjavljivati i telefaksom. Kratka i hitna saoptenja mogu se dati i telefonom, ako je to po prirodi stvari mogue.lan 53.Podnesak se predaje organu nadlenom za prijem podneska, a moe se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. Za usmene podneske koji nisu vezani rokom ili nisu neodloni, moe se odrediti da se predaju u samo odreene sate u toku radnog vremena, odnosno u odreene dane. Vreme za predaju takvih podnesaka objavljuje svaki organ u svojim prostorijama na vidnom mestu.lan 54.Organ koji je nadlean za prijem podneska, duan je primiti podnesak koji mu se predaje, odnosno uzeti na zapisnik podnesak koji mu se usmeno saoptava.Slubeno lice koje primi podnesak duno je na usmeni zahtev podnosioca da mu potvrdi prijem podneska.Ako organ nije nadlean za prijem podneska, slubeno lice tog organa e upozoriti na to podnosioca i uputiti ga organu nadlenom za prijem. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se njegov podnesak primi, slubeno lice je duno da primi takav podnesak. Ako organ nae da nije nadlean za rad po takvom podnesku, donee zakljuak kojim e odbaciti podnesak zbog nenadlenosti.Kad organ potom dobije podnesak za iji prijem nije nadlean, a nesumnjivo je koji je organ nadlean za prijem, poslae podnesak bez odlaganja nadlenom organu, odnosno sudu i o tome e obavestiti stranku. Ako organ koji je dobio podnesak ne moe da utvrdi koji je organ nadlean za rad po podnesku, donee bez odlaganja zakljuak kojim e odbaciti podnesak zbog nenadlenosti i zakljuak odmah dostaviti stranci.Protiv zakljuka donesenog po odredbama stavova 3. i 4. ovog lana doputena je posebna alba.Ako organ potom dobije tubu za pokretanje upravnog spora, dostavie je bez odlaganja nadlenom sudu, o emu e obavestiti podnosioca tube.lan 55.Podnesak mora biti razumljiv i da bi se po njemu moglo postupati treba da sadri: oznaenje organa kome se upuuje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosno predlog, ko je zastupnik, punomonik ili predstavnik ako ga ima, kao i ime i prezime i prebivalite, odnosno boravite (adresa) ili firmu i sedite podnosioca, zastupnika, punomonika ili predstavnika.Podnosilac je duan da svojeruno potpie podnesak. Izuzetno, podnesak moe umesto podnosioca potpisati njegov brani drug, jedan od njegovih roditelja, sin ili ki, ili advokat koji je po ovlaenju stranke sastavio podnesak. Lice koje je potpisalo podnesak duno je da na podnesku potpie svoje ime i stavi svoju adresu.Ako je podnosilac nepismen ili nije u stanju da se potpie, potpisae ga drugo pismeno lice, koje e potpisati i svoje ime i navesti svoju adresu.lan 56.Ako podnesak sadri neki formalni nedostatak koji spreava postupanje po podnesku, ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, organ koji je primio takav podnesak uinie sve to treba da se nedostaci otklone i odredie podnosiocu rok u kome je duan da to uini. To se moe saoptiti podnosiocu telefonom ili usmeno ako se podnosilac zatekne kod organa koji saoptava da podnesak sadri nedostatke. O uinjenom saoptenju organ e staviti zabeleku na spisu.Ako podnosilac otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrae se da je podnesak bio od poetka uredan. Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa se usled toga ne moe po podnesku postupati, organ e zakljukom odbaciti takav podnesak kao neuredan. Na ovu posledicu podnosilac e se naroito upozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna alba.Kad je podnesak poslat telefaksom ili je primljeno saoptenje telefonom, pa se posumnja da je podnesak podnelo lice ije je ime navedeno u telefaksu odnosno da potie od lica koje je u saoptenju telefonom dalo svoje ime, organ e pokrenuti postupak za utvrivanje tih injenica, pa ako se one utvrde, odnosno ako se nedostaci ne otklone postupie se na nain propisan u stavu 2. ovog lana. Protiv zakljuka organa kojim se podnesak odbacuje moe se izjaviti posebna alba.lan 57.Ako podnesak sadri vie zahteva koji se moraju reavati odvojeno, organ koji primi podnesak uzee u reavanje zahteve za ije je reavanje nadlean, a sa ostalim zahtevima postupie u smislu lana 54. stav 4. ovog zakona.lan 57a.Organi i stranke, te druga lica koja uestvuju u postupku mogu komunicirati i u elektronskom obliku.U pogledu prijema, odnosno otpreme podnesaka elek- tronskim putem primjenjuju se odredbe propisa kojima se regulie e-poslovanje.2. Pozivanjelan 58.Organ je ovlaen da poziva lice ije je prisustvo u postupku potrebno, koje ima prebivalite, odnosno boravite na njegovom podruju. Po pravilu pozivati se ne moe radi dostavljanja reenja i zakljuaka, ili radi saoptenja koja se mogu uputiti potom ili na drugi nain pogodniji za lice kome se saoptenje treba dostaviti.Na usmenu raspravu moe biti pozvano lice koje ima prebivalite, odnosno boravite izvan podruja organa koji vodi postupak, ako se time postupak ubrzava ili olakava, a dolazak ne prouzrokuje vee trokove ili vei gubitak vremena za pozvanog.Pozivanje se vri pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predvien drugi nain.lan 59.U pismenom pozivu oznaie se naziv organa koji je izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva, mesto, dan, a kad je to mogue i sat dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, vetak itd.), i koja pomona sredstva i dokaze pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U pozivu se mora navesti da li je pozvano lice duno da doe lino ili moe poslati punomonika koji e ga zastupati i upozorie se da je u sluaju spreenosti da se odazove pozivu duno da izvesti organ koji je izdao poziv. Pozvani e se isto tako upozoriti na posledice ako se ne odazove pozivu, ili ne izvesti da je spreen da doe.U pozivu na usmenu raspravu stranka se moe pozvati da podnese pismene i druge dokaze, a moe se upozoriti i da moe povesti svedoke na koje namerava da se pozove.Kad to doputa priroda stvari, moe se ostaviti na volju pozvanom licu da umesto linog dolaska preda do odreenog dana potrebnu pismenu izjavu.lan 60.Prilikom pozivanja organ e voditi rauna o tome da se lice ije je prisustvo potrebno, pozove da doe u vreme koje e najmanje ometati pozvanog u obavljanju njegovog redovnog posla.Niko ne moe biti pozvan da doe u toku noi, osim ako je re o hitnim i neodlonim merama.lan 61.Pozvano lice duno je da se odazove pozivu.Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog opravdanog razloga spreeno da doe, duno je odmah po prijemu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, a ako je razlog spreenosti nastao kasnije odmah po nastanku razloga.Ako se lice kome je poziv lino dostavljen (lan 75.) ne odazove pozivu a izostanak ne opravda, moe biti privedeno, a pored toga i kanjeno novanom kaznom do 50 KM. Ove e se mere primeniti samo ako je u pozivu bilo oznaeno da e se one primeniti. Ako su usled neopravdanog izostanka pozvanog lica nastali trokovi u postupku, moe se odrediti da te trokove snosi lice koje je izostalo. Zakljuak o privoenju, o izricanju kazne ili plaanju trokova, donosi slubeno lice koje vodi postupak u saglasnosti sa slubenim licem ovlaenim za reavanje upravne stvari, a kod zamoljenog organa u saglasnosti sa rukovodiocem, odnosno stareinom tog organa, odnosno sa slubenim licem ovlaenim za reavanje u slinim upravnim stvarima. Protiv tog zakljuka doputena je posebna alba.3. Zapisniklan 62.O usmenoj raspravi ili drugoj vanijoj radnji u postupku, kao i o vanijim usmenim izjavama stranaka ili treih lica u postupku, sastavlja se zapisnik.O manje vanim radnjama i izjavama stranaka i treih lica koja nemaju bitnog uticaja na reavanje u upravnoj stvari, o upravljanju tokom postupka, o saoptenjima, slubenim opaanjima, usmenim uputstvima i nalazima, kao i okolnostima koje se tiu unutranjeg rada organa kod koga se vodi postupak, nee se, po pravilu, sastavljati zapisnik ve e se u samom spisu staviti zabeleka, koju potvruje slubeno lice koje ju je stavilo, uz oznaku datuma. Ne mora se sastavljati zapisnik ni o onim usmenim zahtevima stranke o kojima se odluuje po skraenom postupku, a kojima se udovoljava, ve se takvi zahtevi mogu samo evidentirati na propisan nain.lan 63.U zapisnik se unosi: naziv organa koji obavlja radnju, mesto gde se obavlja radnja, dan i sat kad se obavlja, predmet u kome se ona obavlja i imena slubenih lica, prisutnih stranaka i njihovih zastupnika, punomonika ili predstavnika.Zapisnik treba da sadri tano i kratko tok i sadraj izvrenih radnji u postupku, kao i datih izjava. Pri tom zapisnik treba da se ogranii na ono to se tie same upravne stvari koja je predmet postupka. U zapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhu upotrebljene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, te isprave se prilau zapisniku.Izjave stranaka, svedoka, vetaka i drugih lica koja uestvuju u postupku, a koje su od znaaja za reavanje u upravnoj stvari, upisuju se u zapisnik to tanije, a prema potrebi i njihovim reima. U zapisnik se upisuju i svi zakljuci koji se u toku izvrenja radnje donesu.Ako se sasluanje vri preko tumaa ili prevodioca, oznaie se na kom je jeziku sasluani govorio i ko je bio tuma ili prevodilac.Zapisnik se vodi u toku vrenja slubene radnje. Ako se radnja ne moe istog dana zavriti, unee se svakog dana posebno u isti zapisnik ono to je tog dana uraeno i to e se propisno potpisati.Ako se radnja o kojoj se vodi zapisnik nije mogla izvriti bez prekida, u zapisniku e se oznaiti da je bilo prekida.Ako su u toku radnje izraeni ili pribavljeni planovi, skice, crtei, fotografije i slino, overie se i prikljuiti zapisniku.Propisima se moe odrediti da se zapisnik u odreenim stvarima moe voditi u vidu knjige ili drugih sredstava evidencije.lan 64.Zapisnik mora biti voen uredno i u njemu se ne sme nita brisati. Mesta koja su precrtana do zakljuenja zapisnika moraju ostati itljiva i overena potpisom slubenog lica koje rukovodi radnjom postupka.U ve potpisanom zapisniku ne sme se nita dodavati ni menjati. Dopuna u ve zakljuenom zapisniku unosi se u dodatak zapisnika.lan 65.Pre zakljuenja zapisnik e se proitati sasluanim licima i ostalim licima koja uestvuju u postupku. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Na kraju zapisnika e se navesti da je zapisnik proitan i da nisu stavljene nikakve primedbe,ili ako jesu, ukratko e se upisati sadraj primedbi. Zatim e zapisnik potpisati lice koje je uestvovalo u radnji, a na kraju e ga overiti slubeno lice koje je rukovodilo radnjom kao i zapisniar ako ga je bilo.Ako zapisnik sadri sasluanje vie lica, svako e se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika gde je upisana njegova izjava.Ako su vrena suoenja, deo zapisnika o tome potpisae lica koja su suoena.Ako se zapisnik sastoji od vie listova, oni e se oznaiti rednim brojevima, svaki list e na kraju svojim potpisom overiti slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice ija je izjava upisana na kraju lista.Dopune ve zakljuenog zapisnika ponovo e se potpisati i overiti.Ako lice koje treba da potpie zapisnik nije pismeno, ili ne moe da pie potpisae ga pismeno lice koje e staviti svoj potpis. To ne moe biti slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka, niti zapisniar.Ako neko lice nee da potpie zapisnik, ili se udalji pre zakljuenja zapisnika, to e se upisati u zapisnik i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskraen.lan 66.Zapisnik sastavljen u skladu sa odredbama lana 65. ovog zakona jeste javna isprava. Zapisnik je dokaz o toku i sadrini radnje postupka i datih izjava, osim onih delova zapisnika na koje je sasluano lice stavilo primedbu da nisu pravilno sastavljeni.Dozvoljeno je dokazivati netanost zapisnika.lan 67.Kad u postupku reava kolegijalni organ, o veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Kad je u postupku po albi jednoglasno odlueno, ne mora se sastaviti zapisnik o veanju i glasanju, ve se o tome moe staviti samo zabeleka na spisu.U zapisnik o veanju i glasanju upisuju se, pored podataka o linom sastavu kolegijalnog organa, oznaenje predmeta o kome se radi i kratak sadraj onoga to je reeno, kao i izdvojena miljenja ako ih je bilo. Taj zapisnik potpisuje lice koje predsedava i zapisniar.4. Razgledanje spisa i obavetavanje o toku postupkalan 68.Stranke koje imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da o svom troku prepiu, odnosno fotokopiraju potrebne spise. Razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje vri se pod nadzorom slubenog lica.Pravo da razgleda spise i da o svom troku prepie, odnosno fotokopira pojedine spise ima i svako tree lice koje uini verovatnim svoj pravni interes.Zahtev za razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje spisa moe se staviti i usmeno. Organ moe traiti od lica iz stava 2. ovog lana da pismeno ili usmeno na zapisnik obrazloi postojanje svog pravnog interesa.Ne mogu se razgledati, prepisivati, odnosno fotokopirati: zapisnik o veanju i glasanju, slubeni referati i nacrti reenja, kao ni spisi koji se vode kao poverljivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka, ili ako se protivi javnom interesu ili opravdanom interesu jedne od stranaka ili treih lica.Stranka i svako tree lice koje uini verovatnim svoj pravni interes u predmetu, kao i zainteresovani republiki organ upravei, imaju pravo da budu obaveteni o toku postupka.Protiv odbijanja zahteva iz st. 1. do 5. ovog lana doputena je posebna alba i kad zakljuak nije donesen pismeno. alba se moe izjaviti odmah po saoptenju, a najkasnije u roku od 24 sata od saoptavanja. O albi se mora odluiti u roku od 48 sati od sata izjavljivanja albe.Glava VDOSTAVLJANJE1. Nain dostavljanjalan 69.Dostavljanje pismena (poziva, reenja, zakljuaka i drugih slubenih spisa) vri se po pravilu, tako to se pismeno predaje licu kome je namenjeno.Dostavljanje se vri potom, odnosno telefaksom ili ga vri organ preko svog slubenog lica. Lice kome se pismeno treba dostaviti moe biti pozvano radi dostavljanja samo izuzetno kad to zahteva priroda ili znaaj pismena koje se treba uruiti.Nain dostavljanja odreuje organ ija se pismena dostavljaju.lan 70.Dostavljanje se vri radnim danom i to danju.Organ ije se pismeno treba dostaviti moe iz naroito vanih razloga odrediti da se dostavljanje izvri i u neradne dane, a i nou ako je to neodlono potrebno.Dostavljanje potom moe se vriti i u neradne dane.lan 71.Dostavljanje se vri, po pravilu, u stanu ili na radnom mestu, a advokatu u njegovoj advokatskoj kancelariji.Dostavljanje se moe izvriti i izvan prostorija navedenih u stavu 1. ovog lana, ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi, a ako tih prostorija nema, tom licu se moe izvriti dostavljanje gde god se ono zatekne.2. Posredno dostavljanjelan 72.Kad se lice kome se dostavljanje treba izvriti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom pismena nekom od odraslih lanova njegovog domainstva, a ako se ni oni ne zateknu, onda nastojniku zgrade ili susedu, ako oni na to pristanu.Ako se pismeno dostavlja na radnom mestu, a lice na koje se odnosi tu se ne zatekne, dostavie se licu koje je na istom mestu zaposleno, ako ono pristane da ga primi. Dostavljanje advokatu moe se izvriti i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.Dostavljanje po st. 1. i 2. ovog lana ne moe se izvriti licu koje u istom postupku uestvuje sa suprotnim interesom.lan 73.Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno treba dostaviti odsutno i da mu lica navedena u lanu 72. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno e se vratiti organu koji ga je izdao, uz naznaenje gde se odsutni nalazi.Ako se prebivalite, odnosno boravite lica kome se pismeno dostavlja, ne moe utvrditi, organ koji je izdao pismeno postavie tom licu privremenog zastupnika u smislu lana 43. ovog zakona i njemu e dostaviti pismeno.lan 74.Ako se dostavljanje ne moe izvriti ni na nain propisan u lanu 72. ovog zakona, a nije utvreno da je lice kome se pismeno dostavlja odsutno, dostavlja e predati pismeno nadlenom organu na ijem se podruju nalazi prebivalite, odnosno boravite lica kome se pismeno dostavlja, ili poti u njegovom prebivalitu, odnosno boravitu, ako se dostavljanje vri potom. Na vratima stana ili poslovne prostorije lica kome se pismeno dostavlja, dostavlja e privrstiti pismeno saoptenje o tome gde se pismeno nalazi i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Na saoptenju i na samom pismenu koje se dostavlja dostavlja e oznaiti razlog takvog dostavljanja kao i dan kad je saoptenje pribio na vrata i potpisat e ga.O dostavljanju izvrenom na nain propisan u stavu 1. ovog lana obavestie se organ koji je odredio dostavljanje.3. Obavezno lino dostavljanjelan 75.Dostavljanje se mora izvriti lino licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje odreeno ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja poinje tei rok koji se ne moe produavati, ili kad to odredi organ. Smatra se da je izvreno lino dostavljanje advokatu i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.Kad lice kome se pismeno treba lino dostaviti ne zatekne u stanu, na radnom mestu ili se u advokatskoj kancelariji ne zatekne ni lice koje je u njoj zaposleno, dostavlja e saznati kad i na kom mestu ga moe nai, pa e mu kod nekog od lica navedenih u lanu 72. ovog zakona ostaviti pismeno obavetenje da u odreeni dan i sat bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi primanja pismena. Ako i posle toga dostavlja ne zatekne lice kome se pismeno dostavlja postupie na nain propisan u lanu 74. ovog zakona i tada se smatra da je dostavljanje izvreno.Dostavljanjem pismena zakonskom zastupniku, punomoniku ili punomoniku za primanje pismena (lan 77.), smatra se da je dostavljanje izvreno samoj stranci.4. Posebni sluajevi dostavljanjaa) Dostavljanje zakonskom zastupniku i punomonikulan 76.Dostavljanje zakonskom zastupniku ili punomoniku, vri se na nain propisan u l. 69. do 75. ovog zakona.Ako vie stranaka ima zajednikog zakonskog zastupnika ili punomonika u istom predmetu, pismeno za sve njih dostavlja se tom zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku. Ako stranka ima vie punomonika, dovoljno je da se dostavljanje izvri samo jednom od njih.b) Dostavljanje punomoniku za primanje pismenalan 77.Stranka moe ovlastiti odreeno lice kome se dostavljaju sva pismena za nju. Kad stranka obavesti o tom ovlaenju organ, taj organ e sva dostavljanja vriti tom punomoniku (punomonik za primanje pismena).Punomonik za primanje pismena duan je da svako pismeno bez odlaganja poalje stranci.Ako bi neposredno dostavljanje stranci, zakonskom zastupniku ili punomoniku znatno odugovlailo postupak, slubeno lice moe naloiti stranci da po odreenom predmetu i u odreenom roku postavi u seditu organa punomonika za primanje pismena. Ako stranka ne postupi po ovom nalogu, organ moe postupiti shodno lanu 43. ovog zakona.Kad se stranka ili njen zakonski zastupnik nalazi u inostranstvu, a nemaju punomonika u Republici Srpskoj, pozvae se prilikom dostavljanja prvog pismena da u odreenom roku postave punomonika ili punomonika za primanje pismena i upozorie se da e im se, ako u ostavljenom roku ne postave punomonika, postaviti po slubenoj dunosti punomonik za primanje pismena, odnosno privremeni zastupnik.Dostavljanjem pismena punomoniku za primanje pismena smatra se da je dostavljanje izvreno stranci kojoj je pismeno trebalo biti dostavljeno.lan 78.Kad vie stranaka u postupku zajedniki uestvuju sa istovetnim zahtevima, a nemaju zajednikog punomonika, dune su prilikom prve radnje u postupku da prijave organu zajednikog punomonika za primanje pismena, po mogunosti onog koji stanuje u seditu organa. Dok ne prijave zajednikog punomonika za primanje pismena, za takvog punomonika smatrae se ona stranka izmeu njih koja je na prvom zajednikom podnesku prva potpisana ili oznaena. Ako se na takav nain ne moe odrediti punomonik, slubeno lice moe odrediti za punomonika bilo koju od tih stranaka. Ako je broj stranaka veliki ili su iz raznih mesta, stranke mogu prijaviti, a i samo slubeno lice moe odrediti vie takvih punomonika i oznaiti koju e stranku svaki od njih zastupati.Zajedniki punomonik za primanje pismena duan je, bez odlaganja obavestiti sve stranke o pismenu koje je za njih primio i omoguiti im da pregledaju, prepiu ili overe pismeno koje po pravilu, on treba da uva.U pismenu koje se dostavlja punomoniku za primanje pismena oznaie se lica za koja se dostavljanje vri.c) Dostavljanje dravnim organima, privrednim drutvima i drugim pravnim licimalan 79.Dostavljanje dravnim organima, privrednim drutvima i drugim pravnim licima vri se predajom pismena slubenom licu, odnosno licu odreenom za primanje pismena, ako za pojedine sluajeve nije drukije propisano.Ako u postupku uestvuju kolektiviteti koji nemaju svojstvo pravnog lica (lan 39. stav 2.), dostavljanje se vri predajom pismena licu koje su oni ovlastili, odnosno odredili (lan 41. stav 4.).Ako dostavlja u radnom vremenu ne nae lice odreeno za primanje pismena, predaju pismena moe izvriti bilo kom licu zaposlenom u republikom organu uprave, privrednom drutvu ili drugom pravnom licu iz stava 1. ovog lana koje se zatekne u njihovim prostorijama.d) Dostavljanje ostalim licimalan 80.Licima u inostranstvu, kao i licima u zemlji koja uivaju diplomatski imunitet, dostavljanje se vri preko republikog organa nadlenog za poslove uprave, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno.Dravljanima Republike Srpske u inostranstvu, dostavljanje izvoda iz matinih knjiga, uverenja, potvrda i drugih pismena izdatih na njihov zahtev, kao i ostalih pismena moe da se vri neposredno.lan 81.Licima koja su liena slobode dostavljanje se vri preko ustanove u kojoj se nalaze.e) Dostavljanje javnim saoptenjemlan 82.Ako se radi o veem broju lica koja organu nisu poznata ili koja se ne mogu odrediti, pismeno e se dostaviti javnim saoptenjem na oglasnoj tabli organa koji ga je izdao. Smatra se da je dostavljanje izvreno po isteku 15 dana od dana isticanja saoptenja, ako organ koji je pismeno izdao ne odredi dui rok. Pored isticanja na oglasnoj tabli, organ moe objaviti saoptenje u sredstvima javnog informisanja ili na drugi uobiajeni nain.f) Odbijanje prijemalan 83.Ako lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva bez opravdanog razloga odbije da primi pismeno, ili to uini lice zaposleno u republikom organu uprave, privrednom drutvu, drugom pravnom licu ili u advokatskoj kancelariji, odnosno ako to ne uini lice koga su za primanje pismena odredili kolektiviteti koji nemaju svojstvo pravnog lica dostavlja e pismeno ostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj lice stanuje, odnosno gde je zaposleno, ili e pismeno privrstiti na vrata stana ili poslovne prostorije.Kad je dostavljanje izvreno na nain predvien u stavu 1. ovog lana, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavio i time e se smatrati da je dostavljanje izvreno.g) Promena prebivalita, odnosno boravita ili seditalan 84.Kad stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promeni svoje prebivalite, odnosno boravite ili sedite, duni su da o tome odmah obaveste organ.Ako oni to ne uine, a dostavlja ne sazna kuda su se odselili, organ e odrediti da se sva naredna dostavljanja u postupku za tu stranku vre isticanjem pismena na oglasnu tablu organa.Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu organa.Kad punomonik, odnosno punomonik za primanje pismena u toku postupka promeni svoje prebivalite, odnosno boravite, a ne obavesti o tome organ, dostavljanje e se izvriti kao da punomonik nije ni postavljen.5. Dostavnicalan 85.Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici sam slovima oznaiti dan prijema.Ako je primalac nepismen ili ne moe da se potpie, dostavlja e na dostavnici oznaiti njegovo ime i dan predaje i stavie napomenu zato primalac nije stavio svoj potpis.Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to oznaiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje pismena i time se smatra da je pismeno dostavljeno.Ako je dostavljanje izvreno nekom od lica navedenih u lanu 72. ovog zakona, dostavlja e na dostavnici oznaiti lice kome je pismeno predato i odnos tog lica prema licu kome se dostavljanje trebalo izvriti.Ako je dostavljanje izvreno po lanu 74. ovog zakona, na dostavnici treba oznaiti dan izvrenog saoptenja, kao i dan predaje pismena nadlenom organu na ijem se podruju nalazi prebivalite, odnosno boravite lica kome se dostavljanje vri ili poti njegovog prebivalita, odnosno boravita.6. Greke u dostavljanjulan 86.Ako pri dostavljanju bude uinjena greka, smatrae se da je dostavljanje izvreno onog dana za koji se utvrdi da je lice kome je pismeno namenjeno dobilo to pismeno.Ako je dostavnica nestala, dostavljanje se moe dokazivati i drugim sredstvima.Glava VIROKOVIlan 87.Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu biti odreeni rokovi.Ako rokovi nisu odreeni zakonom ili drugim propisom, odreuje ih, s obzirom na okolnosti sluaja, slubeno lice.Rok koji je odredilo slubeno lice, kao i rok odreen propisima za koji je predviena mogunost produenja, moe se produiti na predlog stranke koji je podnesen pre isteka roka, ako postoje opravdani razlozi za produenje.lan 88.Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine.Kad je rok odreen po danima, dan u koji je dostavljanje izvreno, odnosno u koji pada dogaaj od koga treba raunati trajanje roka, ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je odreen po mesecima, odnosno po godinama zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje izvreno, odnosno danu u koji pada dogaaj od koga se rauna trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca.Zavretak roka moe se oznaiti i kalendarskim danom.lan 89.Poetak i tok rokova ne spreavaju neradni dani.Ako poslednji dan roka pada u neradni dan, rok istie istekom prvog narednog radnog dana.lan 90.Podnesak je podnesen u roku ako je pre nego to je rok istekao predat nadlenom organu.Kad je podnesak upuen potom preporueno, dan predaje poti, smatra se danom predaje organu kome je upuen.Kad je podnesak upuen telefaksom, dan prijema telefaksa smatra se danom predaje organu.Za lica liena slobode, dan predaje podneska ustanovi u kojoj se nalaze smatra se danom predaje organu kome je upuen.Ako je organ odredio dan kad e se raspravljati o podnesku koji je stranka duna da podnese, pa je pozvao stranku da podnesak dostavi do odreenog dana, organ je duan da uzme u razmatranje podnesak koji je primljen pre poetka raspravljanja.Glava VIIPOVRAAJ U PRE\ANJE STANJElan 91.Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da u roku izvri neku radnju postupka, pa je usled tog proputanja iskljuena od vrenja te radnje, dozvolie se po njenom predlogu, povraaj u preanje stanje.Na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak, dozvolie se povraaj u preanje stanje i kad je ona iz neznanja ili oiglednom omakom podnesak blagovremeno poslala potom, odnosno predala nenadlenom organu.Povraaj u preanje stanje dozvolie se i kad je stranka oiglednom omakom prekoraila rok, a podnesak je ipak primljen kod nadlenog organa najkasnije tri dana od dana isteka roka, ako bi stranka zbog zakanjenja izgubila neko pravo.lan 92.Stranka je duna da u predlogu za povraaj u preanje stanje iznese okolnosti zbog kojih je bila spreena da u roku izvri proputenu radnju i da te okolnosti uini verovatnim.Predlog za povraaj u preanje stanje ne moe se zasnivati na okolnosti koju je organ ve ranije ocenio kao nedovoljnu za produenje roka ili odlaganje rasprave.Ako se povraaj u preanje stanje trai zbog toga to je proputeno da se podnese nekakav podnesak, predlogu treba priloiti i taj podnesak.lan 93.Predlog za povraaj u preanje stanje podnosi se u roku od osam dana raunajui od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za proputanje, onda od dana kad je to saznala.Posle isteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje.Ako se propusti rok za traenje povraaja u preanje stanje, ne moe se traiti povraaj u preanje stanje zbog proputanja ovog roka.lan 94.Predlog za povraaj u preanje stanje podnosi se organu kod koga je trebalo izvriti proputenu radnju.O predlogu za povraaj u preanje stanje odluuje zakljukom organ kod koga je trebalo izvriti proputenu radnju.Neblagovremeno podnesen predlog za povraaj u preanje stanje odbacie se bez daljnjeg postupka.Ako su injenice na kojima se predlog za povraaj u preanje stanje zasniva optepoznate, organ moe odluiti o tom predlogu bez izjanjenja protivne stranke.lan 95.Protiv zakljuka kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje nije doputena alba osim ako je povraaj dozvoljen po predlogu koji je neblagovremeno podnesen ili je nedoputen (lan 93. stav 3.).Protiv zakljuka kojim je odbijen predlog za povraaj u preanje stanje doputena je posebna alba, ako je zakljuak doneo prvostepeni organ.alba nije doputena protiv zakljuka o predlogu za povraaj u preanje stanje koji je doneo organ nadlean za reavanje u drugom stepenu o glavnoj stvari.lan 96.Predlog za povraaj u preanje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ o tom predlogu moe privremeno prekinuti postupak dok zakljuak o predlogu ne postane konaan.Kad je povraaj u preanje stanje dozvoljen postupak se vraa u ono stanje u kom se nalazio pre proputanja, a ponitavaju se sva reenja i zakljuci koje je organ doneo u vezi sa proputanjem.Glava VIIIODRAVANJE REDAlan 97.Slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka duno je da se stara o odravanju reda u radu.Slubeno lice je ovlaeno da opominje lica koja ometaju rad i odreuje mere potrebne za odravanje reda.Lica koja prisustvuju nekoj radnji postupka ne smeju nositi oruje ili opasno orue.lan 98.Lice koje, i pored opomene, ometa rad pri vrenju radnje postupka moe biti udaljeno. Lice koje uestvuje u radnji postupka moe biti udaljeno tek poto je prethodno bilo opomenuto da e biti udaljeno i poto su mu predoene pravne posledice takve mere. Udaljenje zbog ometanja rada izrie slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka.lan 99.Ako na osnovu odredbe lana 98. bude udaljena stranka koja nema punomonika, ili ako bude udaljen punomonik iji vlastodavac nije prisutan, slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka pozvae lice koje se udaljava da postavi svog punomonika. Ako pozvano lice to ne uini, slubeno lice moe odgoditi radnju na troak lica, koje je odbilo da postavi svog punomonika, a moe mu i samo postaviti punomonika, ako je to potrebno.Takav punomonik moe zastupati stranku samo u radnji postupka sa koje je stranka udaljena.lan 100.Ko u radnji postupka tee narui red, moe se pored udaljenja, kazniti novanom kaznom do 100 KM.Kazna iz stava 1. ovog lana ne iskljuuje druge oblike odgovornosti.Kaznom iz stava 1. ovog lana moe biti kanjeno i lice koje svojim podneskom grubo povredi ugled organa ili slubenog lica.lan 101.Novanu kaznu zbog radnji predvienih u lanu 100. stav 1. izrie slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka.Protiv zakljuka o kazni moe se izjaviti posebna alba. alba protiv zakljuka ne odlae izvrenje kazne.Glava IXTROKOVI POSTUPKA1. Trokovi organa i stranakalan 102.Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak, kao to su: putni trokovi slubenih lica, izdaci za svedoke, vetake tumae, odnosno prevodioce, uviaj, oglase, i sl, a koji su nastali sprovoenjem postupka, padaju po pravilu, na teret onoga koji je postupak izazvao.Kad lice koje uestvuje u postupku prouzrokuje svojom krivicom trokove pojedinih radnji u postupku, duno je da ih snosi.Kad je postupak koji je pokrenut po slubenoj dunosti okonan povoljno po stranku, trokove postupka snosi organ.lan 103.Svaka stranka snosi po pravilu, svoje trokove prouzrokovane postupkom, kao to su putni trokovi, izgubljena zarada, izdaci za takse, pravno zastupanje, struno pomaganje i sl.Kad u postupku uestvuju dve ili vie stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak, a koji je po nju nepovoljno okonan, duna je da protivnoj stranci nadoknadi opravdane trokove. Ako je u takvom sluaju neka od stranaka delimino uspela sa svojim zahtevom, duna je da protivnoj stranci nadoknadi trokove srazmerno delu zahteva u kome nije uspela. Stranka koja je iz obesti prouzrokovala protivnoj stranci trokove u postupku, duna je da joj te trokove nadoknadi.Trokovi za pravno zastupanje nadoknauju se samo u sluajevima kad je tako zastupanje bilo nuno i opravdano.Zahtev za naknadu trokova po odredbama st. 2. i 3. ovog lana mora biti stavljen na vreme, tako da organ moe o njemu odluiti u reenju. U protivnom stranka gubi pravo na naknadu trokova. Slubeno lice duno je da na to upozori stranku.Svaka stranka snosi svoje trokove postupka koji je zavren poravnanjem, ako u poravnanju nije drukije odreeno.Trokove stranke i drugog lica u postupku prouzrokovane postupkom pokrenutim po slubenoj dunosti, a koje stranka, odnosno drugo lice u postupku nije izazvalo svojim ponaanjem snosi organ.lan 104.Trokove postupka u vezi sa izvrenjem snosi izvrenik. Ako se ovi trokovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih trailac izvrenja.lan 105.Ako se postupak pokree po zahtevu stranke, a sa sigurnou se moe predvideti da e izazvati posebne izdatke (u vezi sa uviajem, vetaenjem, dolaskom svedoka i sl.), organ moe zakljukom odrediti da stranka unapred poloi potreban iznos za pokrie tih trokova. Ako stranka ne poloi taj iznos u odreenom roku, organ moe odustati od izvoenja tih dokaza ili obustaviti postupak, osim ako produenje postupka zahteva javni interes.lan 106.U reenju kojim se postupak o glavnoj upravnoj stvari zavrava, odreuje se ko snosi trokove postupka, njihov iznos, kome se i u kom roku imaju isplatiti.U reenju se mora posebno navesti da li e onaj ko snosi trokove morati da nadoknadi trokove drugoj stranci (lan 103. st. 2. i 3.).Ako trokove postupka snosi vie lica trokovi e se izmeu njih razdeliti na jednake delove, odnosno u odgovarajuoj srazmeri.Ako organ u reenju ne odlui o trokovima, navee da e o trokovima doneti poseban zakljuak.lan 107.Svedoci, vetaci, tumai, prevodioci i slubena lica imaju pravo na naknadu trokova putovanja, izdataka izazvanih boravkom u mestu, a ako im zarada za to vreme ne pripada imaju pravo i na naknadu izgubljene zarade. Pored naknade, vetaci, tumai i prevodioci imaju pravo i na nagradu.Zahtev za naknadu, odnosno nagradu svedoci, vetaci, tumai i prevodioci duni su da postave prilikom sasluanja, davanja miljenja, tumaenja, odnosno prevoenja. U protivnom, gube to pravo. Slubeno lice duno je da ih na to upozori.Iznos naknada, odnosno nagrade odreuje zakljukom organ, odreujui ko je duan da ih plati i u kom roku. Protiv tog zakljuka doputena je posebna alba.2. Oslobaanje od plaanja trokovalan 108.Organ moe osloboditi stranku od plaanja trokova u celini ili delimino, ako nae da ih ona ne moe podneti bez tete po nuno izdravanje sebe i svoje porodice. Organ donosi zakljuak o tome po predlogu stranke, na osnovu uverenja i ostalih dokaza o njenom imovnom stanju koje izdaje nadleni organ.Oslobaanje od plaanja trokova odnosi se na oslobaanje od taksa i drugih izdataka organa koji vodi postupak.Strani dravljani oslobodie se od plaanja trokova samo pod uslovom uzajamnosti. U sluaju sumnje o postojanju uzajamnosti, objanjenje daje republiki organ nadlean za poslove uprave.lan 109.Organ moe u toku postupka ukinuti zakljuak o oslobaanju od plaanja trokova ako utvrdi da vie ne postoje razlozi zbog kojih je stranka bila osloboena od plaanja trokova.lan 110.Protiv zakljuka kojim se odbija zahtev stranke za oslobaanje od plaanja trokova, kao i protiv zakljuka iz lana 109. stranka moe izjaviti posebnu albu.DRUGI DEOPRVOSTEPENI POSTUPAKGlava XPOKRETANJE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA1. Pokretanje postupkalan 111.Postupak pokree nadleni organ po slubenoj dunosti povodom zahteva stranke.lan 112.Nadleni organ e pokrenuti postupak po slubenoj dunosti kad to odreuje zakon ili drugi propis i kad utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojee injenino stanje, treba pokrenuti postupak radi zatite javnog interesa.Pri pokretanju postupka po slubenoj dunosti nadleni organ uzima u obzir i eventualne predstavke graana, organizacija i organa.lan 113.Postupak je pokrenut im organ izvri ma koju radnju radi voenja postupka.Ako organ povodom zahteva stranke utvrdi da nema uslova za pokretanje postupka, donee zakljuak o odbacivanju zahteva stranke. Protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna alba.lan 114.U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i voenje postupka potreban zahtev stranke, nadleni organ moe pokrenuti i voditi postupak samo ako takav zahtev postoji.Ako u upravnim stvarima u kojima je propisan rok za podnoenje zahtjeva stranka podnese zahtjev po isteku ro- ka, nadlean organ e takav zahtjev zakljukom odbaciti kao neblagovremen. Protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna alba.2. Spajanje upravnih stvari u jedan postupaklan 115.Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili slinom injeninom stanju i istom pravnom osnovu, i ako je organ u pogledu svih predmeta stvarno nadlean moe se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad je re o pravima i obavezama vie stranaka.Pod istim uslovima jedna ili vie stranaka mogu u jednom postupku ostvarivati i vie razliitih zahteva.O voenju jednog postupka u sluajevima iz st. 1. i 2. organ e doneti zakljuak. Protiv tog zakljuka se moe izjaviti posebna alba.lan 116.Organ moe javnim saoptenjem pokrenuti postupak prema veem broju lica koja mu nisu poznata ili se ne mogu odrediti, a koja u postupku mogu imati poloaj stranke, ako je re o bitno istom zahtevu prema svima njima.lan 117.Kad se u smislu lana 115. ovog zakona vodi jedan postupak ili kad je postupak pokrenut javnim saoptenjem u smislu lana 116, svaka stranka istupa u postupku samostalno.Ukoliko se u postupku iz stava 1. ovog lana preduzimaju odreene mere prema strankama, mora se odrediti koja se od tih mera odnosi na koju od stranaka, osim ako se radi o strankama koje u postupku zajedniki uestvuju sa istovetnim zahtevima ili ako zakonom nije drukije propisano.3. Izmena zahtevalan 118.Nakon pokretanja postupka, stranka moe do donoenja prvostepenog reenja proiriti zahtev ili umesto ranijeg zahteva postaviti drugi, bez obzira na to da li se proireni ili izmenjeni zahtev zasniva na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom injeninom stanju.Ako organ ne dozvoli proirenje ili izmenu zahteva, donee o tome zakljuak. Protiv tog zakljuka doputena je posebna alba.4. Odustanak od zahtevalan 119.Stranka moe odustati od svog zahteva u toku celog postupka.Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od tog zahteva, organ e doneti zakljuak kojim se postupak obustavlja. O tome e biti obavetena protivna stranka, ako je ima.Ako je dalje voenje postupka potrebno u javnom interesu ili kad to zahteva protivna stranka, organ e produiti voenje postupka.Kad je postupak pokrenut po slubenoj dunosti organ moe obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut po zahtevu stranke, postupak e se nastaviti ako stranka to zahteva.Protiv zakljuka kojim se postupak obustavlja doputena je posebna alba.lan 120.Stranka odustaje od svog zahteva podneskom ili izjavom koju daje na zapisnik organu koji vodi postupak. Stranka moe opozvati svoj odustanak od zahteva, sve dok organ ne donese zakljuak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci.Pojedina radnja ili proputanje stranke moe se smatrati odustankom od zahteva samo kad je to zakonom odreeno.Ako je stranka odustala od zahteva posle donoenja prvostepenog reenja, a pre isteka roka za albu zakljukom o obustavljanju postupka ponitava se prvostepeno reenje ako je njime zahtev stranke bio u celini ili delimino pozitivno reen. Ako je stranka odustala od zahteva posle izjavljene albe, a pre nego to joj je dostavljeno reenje doneseno povodom albe, zakljukom o obustavljanju postupka ponitava se prvostepeno reenje kojim je zahtev stranke bio usvojen bilo u celini ili delimino, ako je stranka u celini ili delimino, odustala od svog zahteva.lan 121.Stranka koja je odustala od zahteva duna je da snosi trokove koji su nastali do obustavljanja postupka, osim ako posebnim propisima nije drukije odreeno.5. Poravnanjelan 122.Ako u postupku uestvuju dve ili vie stranaka sa suprotnim zahtevima, slubeno lice nastojae u toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili u pojedinim pitanjima.Poravnanje mora biti uvek jasno i odreeno, i ne sme biti na tetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treih lica. Slubeno lice mora na to paziti po slubenoj dunosti. Ako se utvrdi da bi poravnanje bilo na tetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treih lica, organ koji vodi postupak nee prihvatiti da se zakljui poravnanje, i o tome e doneti zakljuak.Poravnanje se upisuje u zapisnik. Poravnanje je zakljueno kad stranke, posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu zapisnik. Overen prepis zapisnika predae se strankama ako ga trae.Poravnanje ima snagu izvrnog reenja donesenog u postupku (izvrna isprava).Organ pred kojim je zakljueno poravnanje donee zakljuak kojim e postupak obustaviti u celini ili delimino.Protiv zakljuka o obustavljanju, odnosno o nastavljanju postupka doputena je posebna alba.Glava XIPOSTUPAK DO DONOENJA REENJAA. OPTA NAELA1. Zajednike odredbelan 123.Pre donoenja reenja utvruju se sve odlune injenice i okolnosti koje su od znaaja za donoenje reenja i strankama omoguuje da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese.injenice i okolnosti iz stava 1. ovog lana utvruju se u skraenom postupku (lan 129.) ili u posebnom ispitnom postupku (lan 130.).lan 124.Slubeno lice moe u toku postupka upotpunjavati injenino stanje i izvoditi dokaze radi utvrivanja i onih injenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisu bile utvrene.Slubeno lice odredie po slubenoj dunosti izvoenje svakog dokaza ako oceni da je to potrebno radi razreenja stvari.Slubeno lice pribavie po slubenoj dunosti podatke o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija.lan 125.injenino stanje na kom zasniva zahtev stranka je duna da iznese tano, potpuno i odreeno.Ako se ne radi o injenicama koje su optepoznate, stranka je duna da za svoje navode predloi dokaze i da ih po mogunosti podnese. Ako stranka tako ne postupi, slubeno lice pozvae je da to uini. Od stranke se nee traiti da podnese dokaze, koje bre i lake moe pribaviti organ, niti da podnosi javne isprave koje organi nisu duni izdavati po lanu 160. ovog zakona.Ako stranka nije u naknadno odreenom roku predloila, odnosno podnela dokaze, organ e zakljukom odbaciti zahtev. Protiv tog zakljuka doputena je posebna alba.lan 126.Stranka daje izjavu, po pravilu, usmeno, a moe je dati i pismeno.Kad se radi o sloenoj upravnoj stvari ili kad su potrebna odreena struna objanjenja, slubeno lice moe naloiti stranci da podnese pismenu izjavu, u ostavljenom roku. U takvom sluaju i stranka ima pravo da trai da joj se dopusti davanje pismene izjave.Ako je stranci naloeno ili doputeno da podnese pismenu izjavu, ne moe joj se usled toga oduzeti pravo da svoju izjavu da i usmeno.lan 127.Ako se u postupku pojavi lice koje do tada nije uestvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva da uestvuje u postupku kao stranka, slubeno lice e ispitati njegovo pravo da bude stranka i o tome e doneti zakljuak. Protiv zakljuka kojim se ne priznaje to pravo doputena je posebna alba.lan 128.Slubeno lice je duno da upozori stranku na njena prava u postupku i da joj ukazuje na pravne posledice njenih radnji ili proputanja u postupku.2. Skraeni postupaklan 129.Organ moe po skraenom postupku reiti stvar:1) ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje moe utvrditi na osnovu optepoznatih injenica ili injenica koje su organu poznate;2) ako se stanje stvari moe utvrditi na osnovu slubenih podataka kojima organ raspolae a nije potrebno posebno sasluanje stranke radi zatite njenih prava, odnosno pravnih interesa;3) ako je propisom predvieno da se upravna stvar moe reiti na podlozi injenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrene ili se dokazima samo posredno utvruju, pa su injenice ili okolnosti uinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da se zahtevu stranke ima udovoljiti;4) ako se radi o preduzimanju hitnih mera u javnom interesu koje se ne mogu odlagati, a injenice na kojima reenje treba da bude zasnovano su utvrene ili bar uinjene verovatnim.3. Poseban ispitni postupaklan 130.Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi utvrivanja injenica i okolnosti koje su znaajne za reavanje stvari ili radi davanja strankama mogunosti da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese.Tok ispitnog postupka odreuje, prema okolnostima pojedinog sluaja slubeno lice, u skladu sa odredabama ovog zakona i drugih propisa koji se odnose na upravnu stvar o kojoj se radi.U granicama iz stava 1. i 2. ovog lana slubeno lice: odreuje koje radnje u postupku treba izvriti i izdaje nareenja za njihovo izvrenje, odreuje red kojim e se pojedine radnje izvriti i rokove u kojima e se izvriti ako nisu propisani zakonom, odreuje usmenu raspravu i sasluanja, kao i sve to je potrebno za njihovo odravanje, odluuje koji e se dokazi izvesti, kojim dokaznim sredstvima, te o svim predlozima i izjavama.Slubeno lice odluuje da li e se raspravljanje i dokazivanje vriti odvojeno o pojedinim pitanjima ili zajedno za sva pitanja.lan 131.Stranka ima pravo da uestvuje u ispitnom postupku, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i pravne interese.Stranka ima pravo da iznosi injenice koje mogu biti od uticaja na reenje stvari i da pobija tanost navoda koji se ne slau sa njenim navodima. Ona ima pravo da sve do donoenja reenja dopunjuje i objanjava svoje navode, a ako to ini posle odrane usmene rasprave, duna je da obrazloi zbog ega to nije uinila na raspravi.Slubeno lice duno je da prui mogunost stranci da se izjasni o svim okolnostima i injenicama koje su iznesene u ispitnom postupku, o predlozima i predloenim dokazima, da uestvuje u izvoenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i vetacima preko slubenog lica, a sa njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvoenja dokaza i da se o tome izjasni. Organ nee doneti reenje pre nego to stranci prui mogunost da se izjasni o injenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva reenje, a o kojima stranci nije bila data mogunost da se izjasni.4. Prethodno pitanjelan 132.Ako organ naie na pitanje bez ijeg se reenja ne moe reiti sama upravna stvar, a to pitanje ini samostalnu pravnu celinu za ije je reavanje nadlean sud ili neki drugi organ, (prethodno pitanje), on moe pod uslovima iz ovog zakona sam raspraviti to pitanje ili postupak prekinuti dok nadleni organ to pitanje ne rei. O prekidu postupka donosi se zakljuak, protiv kojeg je doputena posebna alba.Ako je organ koji vodi postupak sam reio prethodno pitanje, reenje takvog pitanja ima pravno dejstvo samo u upravnoj stvari u kojoj je to pitanje reeno.U pitanju postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca organ je vezan pravosnanom presudom suda kojom se optueni oglaava krivim.lan 133.Organ mora prekinuti postupak kad se prethodno pitanje odnosi na postojanje krivinog dela, na postojanje braka, na utvrivanje oinstva i materinstva ili kad je to zakonom odreeno.Kad se prethodno pitanje odnosi na krivino delo za koje se gonjenje preduzima po slubenoj dunosti, a nema mogunosti za krivino gonjenje, organ koji vodi postupak raspravie i to pitanje.lan 134.Ako se zbog prethodnog pitanja ne mora prekinuti postupak, organ koji vodi ovaj postupak moe sam reiti prethodno pitanje kao sastavni deo te upravne stvari.lan 135.Ako organ koji vodi postupak ne uzme prethodno pitanje u raspravljanje u smislu lana 134. a postupak za reavanje prethodnog pitanja koji se moe voditi samo po slubenoj dunosti jo nije pokrenut, traie da nadleni organ pokrene postupak o tom pitanju.U upravnoj stvari u kojoj se postupak za reavanje prethodnog pitanja pokree povodom zahteva stranke, organ moe zakljukom naloiti jednoj od stranaka da u cilju reavanja prethodnog pitanja trai od nadlenog organa pokretanje postupka, odreujui joj rok u kojem je duna da to uini, i da o podnesenom traenju podnese dokaz. Pri tom e organ koji vodi upravni postupak upozoriti stranku na posledice proputanja. Rok za traenje pokretanja postupka za reavanje prethodnog pitanja poinje tei od dana kad zakljuak postane konaan.Ako stranka iz stava 2. ovog lana ne podnese u odreenom roku dokaz da je od nadlenog organa traila pokretanje postupka po prethodnom pitanju, smatrae se da je odustala od zahteva, a organ koji vodi upravni postupak obustavie postupak. Ako to nije uinila protivna stranka, organ e nastaviti postupak i sam raspraviti prethodno pitanje.Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana doputena je posebna alba.lan 136.Postupak prekinut zbog reavanja prethodnog pitanja pred nadlenim organom nastavie se kad se konano odlui o tom pitanju.5. Usmena raspravalan 137.Slubeno lice odreuje, po svojoj inicijativi ili po predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom sluaju kad je to korisno za razreenje stvari, a mora je odrediti:1) u upravnim stvarima u kojima uestvuju dve ili vie stranaka sa suprotnim interesima ili2) kad se treba izvriti uviaj ili sasluanje svedoka ili vetaka.lan 138. Usmena rasprava je javna.Slubeno lice moe iskljuiti javnost za celu usmenu raspravu ili samo za jedan deo po slubenoj dunosti ili na zahtev stranke, odnosno zainteresovanog lica:1) ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti;2) ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost ometanja usmene rasprave;3) ako treba da se raspravlja o odnosima u porodici;4) ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju slubenu, poslovnu, profesionalnu, naunu ili umetniku tajnu.O iskljuenju javnosti donosi se zakljuak koji mora biti obrazloen i javno objavljen.lan 139.Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zastupnike, punomonike, predstavnike i strune pomagae.Slubeno lice moe dopustiti da usmenoj raspravi sa koje je javnost iskljuena prisustvuju pojedina slubena lica i nauni radnici ako je to od interesa za njihovu slubu, odnosno nauni rad. Slubeno lice e upozoriti ta lica da su duna da uvaju kao tajnu ono to na raspravi saznaju.lan 140.Organ je duan da preduzme sve to je potrebno da se usmena rasprava obavi bez odugovlaenja i po mogunosti bez prekidanja i odlaganja.Licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora se ostaviti dovoljno vremena da se pripreme za raspravu i da dou na vreme i bez vanrednih trokova. Pozvanim licima ostavie se, najmanje osam dana od dana dostavljanja poziva do dana rasprave.lan 141.Kad je za raspravljanje na usmenoj raspravi potrebno upoznavanje sa planovima, spisima ili drugim predmetima, iste treba staviti na uvid pozvanim licima istovremeno sa odreivanjem rasprave, a u pozivu za raspravu oznaiti vreme i mesto kad i gde se oni mogu razgledati.lan 142.Organ je duan da javno objavi odreivanje usmene rasprave kad postoji opasnost da se pojedinani pozivi nee moi na vreme dostaviti, kad postoji verovatnoa da ima zainteresovanih lica koja se jo nisu pojavila kao stranke, ili kad to nalau drugi razlozi.Javna objava usmene rasprave treba da sadri sve podatke koji moraju biti navedeni u pojedinanom pozivu, kao i poziv da na raspravu doe svako ko smatra da se upravna stvar tie njegovih pravnih interesa. Ta se objava saoptava na nain propisan u lanu 63. ovog zakona.lan 143.Usmena rasprava odrae se, po pravilu, u seditu organa koji vodi postupak. Ako je potreban uviaj u mestu izvan sedita organa, usmena rasprava se moe odrati na mestu uviaja. Organ moe odrediti za usmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebno radi smanjenja trokova i zbog potpunijeg, breg ili jednostavnijeg raspravljanja upravne stvari.lan 144.Slubeno lice je duno da na poetku usmene rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a u pogledu odsutnih da proveri da li su im pozivi uredno dostavljeni.Ako neka od stranaka koja jo nije sasluana nije dola na raspravu, a nije utvreno da joj je poziv uredno dostavljen, slubeno lice odloie raspravu, osim ako je usmena rasprava na vreme javno objavljena.Ako na raspravu ne doe stranka po ijem je zahtevu postupak pokrenut, iako je uredno pozvana, a iz celokupnog stanja stvari se moe pretpostaviti da je odustala od zahteva, organ e obustaviti postupak. Protiv tog zakljuka doputena je posebna alba. Ako se ne moe pretpostaviti da je stranka odustala od zahteva ili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastaviti po slubenoj dunosti, slubeno lice e, prema okolnostima sluaja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili e je odloiti.Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano izostane iako je uredno pozvana, slubeno lice moe sprovesti raspravu i bez nje, a moe na njen troak i odloiti usmenu raspravu, ako je to potrebno radi pravilnog reenja upravne stvari.lan 145.Ako prisutna stranka i pored upozorenja na posledice, ne stavi u toku rasprave primedbu na radnje koje se na raspravi preduzimaju, smatrae se da nema primedbi. Ako ta stranka kasnije stavi primedbu na radnje preduzete na raspravi, organ e ceniti i tu primedbu, ako ona moe imati uticaja na reavanje stvari, i ako nije data posle rasprave s ciljem odugovlaenja postupka.Ako stranka koja je pozvana javnim saoptenjem nije dola na raspravu, a primedbe na radnje preduzete na raspravi stavi posle rasprave, ove e se primedbe uzeti u obzir pod uslovima iz stava 1. ovog lana.lan 146.Na usmenoj raspravi treba se raspraviti i utvrditi ono to je predmet ispitnog postupka.Ako se predmet ne moe raspraviti na jednoj raspravi, slubeno lice e prekinuti raspravu i zakazati to pre njen nastavak. Za taj nastavak slubeno lice e preduzeti sve mere koje su propisane za odreivanje rasprave, a prisutnim licima moe usmeno saoptiti te mere, kao i vreme i mesto nastavka rasprave. Prilikom nastavka rasprave slubeno lice iznee u glavnim crtama tok dotadanje rasprave.Za izvoenje pismenih dokaza koji se naknadno podnesu ne mora se ponovo odreivati rasprava, ali e se stranci dati mogunost da se o tim dokazima izjasni.B. DOKAZIVANJE1. Opte odredbelan 147.injenice na podlozi kojih se donosi reenje (odlune injenice) utvruju se dokazima.Kao dokazno sredstvo upotrebie se sve to je podesno za utvrivanje stanja stvari i to odgovara pojedinom sluaju, kao to su isprave, odnosno mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije, iskazi svedoka, izjave stranke, nalazi i miljenje vetaka, uviaji i dr.lan 148.O tome da li neku injenicu treba utvrivati ili ne, odluuje slubeno lice, prema tome da li ta injenica moe imati uticaja na reavanje upravne stvari. Dokazi se, po pravilu, izvode poto se utvrdi ta je u pogledu injenica sporno ili ta treba dokazivati.Ne treba dokazivati injenice koje su optepoznate.Ne treba dokazivati ni injenice ije postojanje zakon pretpostavlja, ali je doputeno dokazivanje nepostojanja tih injenica, ako zakonom nije drukije odreeno.lan 149.Ako je dokazivanje pred organom koji vodi postupak neizvodljivo, povezano s nesrazmernim trokovima ili velikim gubitkom vremena, dokazivanje se moe izvoditi pred zamoljenim organom.lan 150.Kad je propisom predvieno da se stvar moe reiti na podlozi injenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrene ili se dokazima samo posredno utvruju (injenice i okolnosti koje su uinjene verovatnim), izvoenje dokaza u tom cilju nije vezano za odredbe ovog zakona o izvoenju dokaza.lan 151.Ako organu koji reava u upravnoj stvari nije poznato pravo koje vai u stranoj dravi, moe se o tome obavestiti kod republikog organa uprave.Organ koji reava u upravnoj stvari moe od stranke zatraiti da podnese javnu ispravu koju je izdao nadleni inostrani organ kojom se potvruje koje pravo vai u toj dravi. Doputeno je suprotno dokazivanje od onog to je sadrano u toj ispravi, ako meunarodnim ugovorom nije drukije predvieno.2. Ispravelan 152.Isprava koju je u propisanom obliku izdao organ, odnosno privredno drutvo, ustanova ili organizacija na osnovu javnog ovlaenja (javna isprava), dokazuje ono to se u njoj potvruje. Ta isprava moe biti prilagoena elektronskoj obradi podataka.U postupku dokazivanja, mikrofilmska kopija isprave, odnosno reprodukcija te kopije izjednava se sa ispravom iz stava 1. ovog lana ako je tu mikrofilmsku kopiju, odnosno reprodukciju te kopije, izdao organ, privredno drutvo, ustanova ili organizacija u vrenju javnih ovlaenja.Doputeno je dokazivati da su u ispravi iz stava 1. ovog lana, injenice neistinito potvrene ili da su te isprave neispravno sastavljene.Doputeno je dokazivati da mikrofilmska kopija, odnosno reprodukcija te kopije nije verna originalu.lan 153.Ako je na ispravi neto precrtano, ostrugano, izbrisano, ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi drugi spoljni nedostaci, slubeno lice e oceniti prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave, ili je isprava izgubila dokaznu vrednost za reavanje u upravnoj stvari.lan 154.Isprave koje slue kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organ. Stranka podnosi ispravu u originalu, mikrofilmskoj kopiji isprave ili u reprodukciji te kopije ili u overenom prepisu, a moe je podneti i u obinom prepisu. Kad stranka podnese ispravu u overenom prepisu slubeno lice moe traiti da stranka pokae originalnu ispravu, a kad podnese ispravu u obinom prepisu, slubeno lice e utvrditi da li je taj prepis veran originalu. Mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije koju je izdao organ, privredno drutvo, ustanova ili organizacija u vrenju javnih ovlaenja ima dokaznu vrednost javne isprave, iz lana 152. stav 1. ovog zakona.Ako je organ koji je za to bio nadlean neke injenice ili okolnosti ve utvrdio ili su one dokazane u javnoj ispravi (kao lina karta, izvod iz matine knjige i dr.), organ koji vodi postupak uzee te injenice i okolnosti kao dokazane. Kad je u pitanju sticanje ili gubljenje prava, a postoji verovatnoa da su se te injenice i okolnosti naknadno izmenile, ili ih na osnovu posebnih propisa treba utvrivati, slubeno lice e traiti da stranka podnese dokaze o tim injenicama i okolnostima, ili e ih organ sam pribaviti.lan 155.Slubeno lice moe naloiti stranci da podnese ispravu na koju se poziva, ako raspolae istom ili je moe pribaviti.Ako se isprava nalazi kod suprotne stranke, a ona nee dobrovoljno da je podnese ili pokae, slubeno lice e pozvati tu stranku da podnese ili pokae ispravu na raspravi, da bi se druge stranke o njoj mogle izjasniti.Ako stranka kojoj je naloeno da podnese, odnosno pokae ispravu ne postupi po pozivu, organ e ceniti, s obzirom na sve okolnosti sluaja, od kakvog je to uticaja za reavanje upravne stvari. U takvom sluaju organ moe toj stranci izrei novanu kaznu za povredu procesne discipline u iznosu do 100 KM, a tu kaznu moeponovo izrei u istom iznosu, odnosno sve dok stranka ne pristane da podnese, odnosno pokae ispravu. Protiv zakljuka kojim je izreena novana kazna stranka moe izjaviti posebnu albu, koja ne zadrava izvrenje tog zakljuka.lan 156.Ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa, privredna drutva, ustanove ili organizacije koja ima javno ovlaenje za reavanje u upravnim stvarima, a stranka koja se pozvala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organ e pribaviti istu po slubenoj dunosti.lan 157.Ako se isprava nalazi kod treeg lica, koje nee da je pokae, organ e doneti zakljuak kojim e naloiti tom licu da pokae ispravu na raspravi, da bi se stranke mogle o njoj izjasniti.Tree lice moe uskratiti pokazivanje isprave iz razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedoenje.Protiv treeg lica koje bez opravdanog razloga odbije da pokae ispravu postupie se kao protiv svedoka koji odbija da svedoi.Protiv zakljuka kojim se nareuje pokazivanje isprave, kao i protiv zakljuka o kazni zbog nepokazivanja isprave, tree lice ima pravo albe, koja odlae izvrenje zakljuka.Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod treeg lica duna je naknaditi trokove koje je to lice imalo u vezi sa pokazivanjem isprave.lan 158.Isprave koje su izdali inostrani organi, a koje u dravi u kojoj su izdate vae kao javne isprave, imaju, pod uslovima uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domae javne isprave, ako su propisno overene.Uverenjelan 159.Organi izdaju uverenja odnosno druge isprave (certifikate, potvrde i dr.) o injenicama o kojima vode slubenu evidenciju.Uverenja i druge isprave o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija moraju se izdavati saglasno podacima iz slubene evidencije. Takva uverenja, odnosno druge isprave imaju znaaj javne isprave.Uverenje i druge isprave o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija izdaju se stranci na usmeni zahtev, po pravilu istog dana kad je stranka zatraila izdavanje uverenja, odnosno druge isprave, a najkasnije u roku od osam dana, ako propisom kojim je ustanovljena slubena evidencija nije drukije odreeno.Ako organ odbije zahtev za izdavanje uverenja, odnosno druge isprave duan je da o tome donese posebno reenje. Ako u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva ne izda uverenje, odnosno drugu ispravu, niti donese reenje o odbijanju zahteva, stranka moe izjaviti albu kao da je zahtev odbijen.Ako stranka, na osnovu dokaza kojima raspolae, smatra da joj uverenje, odnosno druga isprava nije izdata u skladu sa podacima iz slubene evidencije, moe zahtevati izmenu ili izdavanje novog uverenja, odnosno nove isprave.Ako u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva za izmenu ili izdavanje novog uverenja, odnosno nove isprave, organ ne postupi po zahtevu stranke, stranka moe izjaviti albu kao da je njen zahtev odbijen.lan 160.Organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave i o injenicama o kojima ne vode slubenu evidenciju ako je to odreeno zakonom ili drugim propisom. U tom sluaju injenice se utvruju u postupku propisanim ovim zakonom.Uverenje, odnosno druga isprava izdata na nain predvien stavom 1. ovog lana ne obavezuje organ kojem je podnesena kao dokaz i koji treba da reava o upravnoj stvari. Taj organ moe ponovo utvrivati injenice navedene u uverenju, odnosno drugoj ispravi.Uverenje, odnosno druga isprava se stranci izdaje u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva, a ako se tako ne postupi, smatrae se da je zahtev stranke odbijen.3. Svedocilan 161.Svedok moe biti svako lice koje je sposobno da opazi injenicu o kojoj treba da svedoi i koje je u stanju da to svoje opaanje saopti.Lice koje u postupku uestvuje u svojstvu slubenog lica ne moe biti svedok.lan 162.Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu, a i da svedoi ako ovim zakonom nije drukije odreeno.lan 163.Ne moe se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene, profesionalne, naune i umetnike tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti.lan 164. Svedok moe uskratiti svedoenje:1) ako bi odgovorom na pojedina pitanja izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju njega, njegovog srodnika po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, njegovog branog druga ili srodnika po tazbini, do drugog stepena zakljuno i onda kad je brak prestao, kao i njegovog staraoca ili starinika, usvojioca ili usvojenika;2) ako bi odgovorom na pojedina pitanja povredio obavezu, odnosno pravo da uva poslovnu, profesionalnu, naunu ili umetniku tajnu;3) o onome to je stranka poverila svedoku kao svom punomoniku;4) o onome o emu se stranka ili drugo lice ispovedilo svedoku kao verskom ispovedniku.Svedok se moe osloboditi dunosti svedoenja i o pojedinim drugim pitanjima kad iznese vane razloge za to. Ako je potrebno, on treba te razloge da uini verovatnim.Svedok ne moe zbog opasnosti od imovinske tete uskratiti svedoenje o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao svedok, zapisniar ili posrednik, o radnjama koje je u vezi sa spornim odnosom preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, kao i o svakoj onoj radnji o kojoj je na osnovu posebnih propisa duan podneti prijavu ili dati izjavu.lan 165.Svedoci se sasluavaju pojedinano bez prisustva svedoka koji e se kasnije sasluati.Sasluani svedok ne sme se udaljiti bez dozvole slubenog lica.Slubeno lice moe ve sasluanog svedoka ponovo sasluati a svedoke iji se iskazi ne slau moe suoiti.Lice koje zbog bolesti ili telesne nesposobnosti ne moe doi po pozivu ispitae se u svom stanu.lan 166.Svedok e se prethodno upozoriti da je duan govoriti istinu, da ne sme nita preutati i da moe na svoj iskaz biti zaklet, pa e mu se predoiti i posledice davanja lanog iskaza.Od svedoka e se zatim uzeti