Zakon Frederik BastiJa

PREDGOVOR

Drava je ona velika izmiljotina pomou koje svako pokuava da ivi na raun svakog drugog.Frederik Bastija

Frederik Bastija (1801 - 1850) zauzima posebno mesto u srcima i svesti prijatelja slobode. Tu nema misterije koju trebareavati. Klju Bastijinog apela je integritet i elegancija njegove poruke. Njegovo pisanje pokazuje istotu i promiljenu strast koje su retke u savremenom svetu. Uvek je pisao da ga razumeju, da ubedi, a ne da impresionira ili pomete.

Posredstvom prie, Bastija je svojim francuskim sunarodnicima spretno sruio pogrene predstave o ekonomiji. Kada nam, danas, u modernoj Americi, intelektualci i politiari i dalje govore da nas slobodan ulaz inostranih proizvoda osiromauje ili da destruktivni zemljotresi i uragani dovode do prosperiteta, stvarajui potrebu za ponovnom izgradnjom, vidimo rezultate kulture koja ne zna za Frederika Bastiju.

Ipak, misliti da je Bastija samo ekonomista znai ne ceniti ga dovoljno. Bastija je bio filozof zakona prve klase. Ono to ga je napravilo takvim je Zakon. Piui, dok je Francuska bila zavoena lanim obeanjima socijalizma, Bastija se bavio zakonom u klasinom smislu; on svoj razum usmerava na otkrivanje principa drutvene organizacije koja najbolje odgovara ljudskim biima.

Poinje priznanjem da pojedinci moraju dejstvovati da bi se odravali u ivotu. Oni to ine delujui svojim sposobnostima na prirodni svet i transformiui njegove komponente u korisne proizvode. ivot, sposobnosti, proizvodnja - drugim reima, individualnost, sloboda, svojina - to je ovek, pie Bastija. A kako se nalaze u samoj sri ljudske prirode, oni prethode svom ljudskom zakonodavstvu i pretpostavljeni su mu. Isuvie malo ljudi shvata tu poentu. Zakonodavni pozitivizam, miljenje da nema dobrog i loeg pre donoenja zakonodavstva, naalost, mui ak i neke zagovornike individualne slobode (utilitaristike potomke Bentama, na primer). Ali, Bastija nas podsea: ivot, sloboda i svojina ne postoje zato to su ljudi stvorili zakone. Naprotiv, injenica da su ivot, sloboda i svojina postojali ranije, upravo je i navela ljude da stvore zakone.

Za Bastiju, zakon je odricanje. Sloio se sa prijateljem koji je ista kao da je neprecizno rei da zakon treba da stvara pravdu. U stvari, zakon bi trebalo da spreava nepravdu. Pravda se postie samo u odsustvu nepravde. Ovo se nekim itaocima moe uiniti dubiozno. No, ako razmislimo, moemo videti da je slobodno i pravedno drutvo ono koje se javlja kao posledica izostanka nasilne intervencije protiv pojedinaca; njihovog ostavljanja na miru.

Svrha zakona je odbrana ivota, slobode i svojine. On je, kae Bastija, kolektivna organizacija individualnog prava na zakonitu odbranu. Svaki pojedinac ima pravo da brani svoj ivot, slobodu i svojinu. Za grupu pojedinaca se, stoga, moe rei da ima kolektivno pravo da udrui resurse da se brani. Stoga se princip kolektivnog prava - razlog njegovog postojanja, njegova legitimnost - zasniva na individualnom pravu. A zajednika snaga koja titi ovo kolektivno pravo ne moe, logino, imati nikakvu drugu svrhu niti zadatak od onog koji zastupa. Ako je sama svrha zakona zatita individualnih prava, onda se zakon ne moe koristiti - bez kontradikcije -za ostvarivanje onoga to pojedinci nemaju pravo da rade. Takvo izopaenje sile bilo bi...suprotno naoj premisi. Rezultat bi bio nezakonit zakon.

Drutvo zasnovano na ispravnom konceptu zakona bilo bi ureeno i napredno. Ali, naalost, neki e odabrati pljaku umesto proizvodnje, ako prva zahteva manje napora od druge. Ozbiljna opasnost javlja se kada klasa ljudi koja stvara zakon (zakonodavstvo) pribegne pljaki. Rezultat je, pie Bastija, zakonita pljaka. U poetku, samo mala grupa zakonodavaca vri legalnu pljaku. No, to moe pokrenuti proces u kome se opljakane klase bore da postanu deo izopaenosti zakona umesto da tee njegovom ukidanju. Kao da je neophodno da, pre no to nastupi vladavina pravde, svako pretrpi okrutnu odmazdu - neki zbog toga to su loi, a neki zbog toga to ne razumeju stvari.

Rezultat opte legalne pljake je moralni haos, upravo zato to su zakon i moral suprotstavljeni. Kad zakon i moral protivree jedan drugom, graanin je suoen sa surovom alternativom: ili da izgubi oseaj za moral ili da izgubi potovanje prema zakonu. Bastija istie da je, za mnoge ljude, sve ono to je zakonito i opravdano. Zato zapadaju u konfuziju.I konflikt.

Sve dok priznajemo da se zakon moe odvratiti od svog pravog cilja - da moe da naruava svojinu umesto da je titi, svako e eleti da uestvuje u izradi zakona, bilo da bi se zatitio od pljake ili da bi ga iskoristio zarad pljake. Politika pitanja e uvek biti tetna, dominantna i zaokupljae sve ivo. Bie tue na vratima Zakonodavne palate, a ni borba unutar nje nee biti manje estoka.Zvui poznato?

Bastija - pored elje za plenom - nalazi jo jedan motiv koji stoji iza legalne pljake: Lanu filantropiju. Opet, on vidi protivurenost. Ako filantropija nije dobrovoljna, ona unitava slobodu i pravdu. Zakon ne moe dati nita to prvo nije uzeto njegovom vlasniku. On tu analizu primenjuje na sve vrste vladinih intervencija, od carina do, takozvanog, javnog obrazovanja.

Bastijine rei su svee kao da su danas napisane. On objanjava da legalnu pljaku moemo prepoznati ako potraimo zakone koji dozvoljavaju da se svojina jednog lica da nekom drugom. Takve zakone treba ukinuti bez odlaganja. Ali , upozorava on, osoba koja profitira od ovog zakona e se gorko aliti, branei svoja steena prava,svoja ovlaenja. Bastijin savet je direktan: Ne sluajte ovu sofistiku uticajnih krugova. Prihvatanje ovih argumenata ugradie legalnu pljaku u celokupan sistem. U stvari, to se ve dogodilo. Obmana dananjice je pokuaj da se svako obogati na raun svakog drugog.

Globalni stav koji je pozadina izopaenja zakona, pie Bastija, smatra oveka pasivnim entitetom, kome nedostaje sopstveni pokreta i koji eka ruku i plan mudrog zakonodavca. On citira Rusoa: Zakonodavac je mehaniar koji pronalazi mainu. Sen-ista: Zakonodavac nareuje budunosti. Na njemu je da hoe dobro oveanstvu. Na njemu je da ljude napravi onim to on hoe da budu. I, poput brijaa otrog, Robespjera: Funkcija vlasti je da usmerava fizike i moralne snage nacije prema cilju zbog kojeg je i stvorena politika zajednica.

Bastija ponavlja osudu oveka sistema Adama Smita, koji vidi ljude kao proste pione koje treba pomerati po ahovskoj tabli. Da bi ostvario svoje ciljeve, zakonodavac mora suzbiti ljudske razlike jer one remete plan. Nametnuta pokornost (ima li kakve druge?) je pravilo dana. Bastija,u tom smislu, citira nekoliko pisaca, a onda odgovara:

Oh, uzvieni pisci! Molim vas, setite se ponekad da su ta glina, taj pesak i to stajsko ubrivo, kojima tako proizvoljno raspolaete, ljudi! Oni su vam ravni! Oni su inteligentna i slobodna ljudska bia poput vas! Kao i vi, i oni su od Boga dobili sposobnost da uoavaju, da planiraju unapred, da misle i da sami prosuuju!Posle citiranja nekoliko pisaca koji su toliko spremni da se posvete ponovnom izmiljanju ljudi, Bastija vie ne moe da kontrolie svoj uas: Ah, vi bedna stvorenja! Vi, koji mislite da ste tako veliki! Vi, koji prosuujete da je oveanstvo tako malo! Vi, koji elite sve da reformiete! Zato ne reformiete sebe same? Taj zadatak bio bi sasvim dovoljan.

Bastija ne moe da dozvoli ni neogranienoj demokratiji da umakne njegovom domaaju. Sa uobiajenom elegancijom, zadire pravo u sr problema. Demokrata pozdravlja narodnu mudrost. Iz ega se ta mudrost sastoji? Iz sposobnosti da izaberu svemone zakonodavce - i to je sve. Ljudi, koji su za vreme izbora bili tako mudri, tako oralni i tako savreni, sada nemaju nikakvih sklonosti; ili, ako ih imaju, to su sklonosti koje vuku dole, u degradaciju... ako su ljudi onako nesposobni, onako nemoralni i onako neuki kako to istiu politiari, zato se onda pravo glasa tih istih ljudi brani sa takvim ostraenim insistiranjem? I ako su prirodne sklonosti oveanstva toliko rave da nije bezbedno dozvoliti ljudima da budu slobodni, kako to da su sklonosti tih organizatora uvek pozitivne?

Bastija zavrava svoju knjigu prodornim pozivom na slobodu i odbacivanjem svih predloga da se ljudima nametne neprirodno drutveno ureenje. On preklinje sve zakonodavce i dobroinitelje [neka] odbace sve sisteme i probaju slobodu.

Godinama posle prvog objavljivanja Zakona, malo toga napisanog u tradiciji klastinog liberalizma, moe se pribliiti njegovoj istoi, snazi, njegovom skoro poetskom kvalitetu. Avaj, daleko od toga da je svet nauio lekcije Zakona. Bastiju bi raalostilo u ta se Amerika pretvorila. Upozorio nas je. Identifikovao je principe neophodne za pravo ljudsko drutvo i uinio ih pristupanim svima. U borbi za okonanje legalizovane pljake etatizma i odbranu individualne slobode, ta se jo moglo traiti od jednog oveka?

Novembar, 1995.god. eldon Rimen

ZAKON

Zakon - izopaen! I policijske snage drave izopaene zajedno sa njim! Zakon, kaem, ne samo okrenut od svog pravog cilja, ve nateran da sledi sasvim suprotan cilj! Zakon - pretvoren u oruje svakojake pohlepe! Umesto da kontrolie zloin, zakon - i sam kriv za zla koja bi trebalo da kanjava!

Ako je ovo tano, to je ozbiljna injenica, i moralna dunost mi nalae da na to skrenem panju svojim sugraanima.

ivot je Boji dar

Bog nam je dao dar koji obuhvata sve druge darove. To je dar ivota - fizikog, intelektualnog i moralnog ivota.

Ali, ivot se ne moe sam odravati. Stvaralac ivota nam je poverio odgovornost da ga uvamo, razvijamo i usavravamo. Da bi to ostvarili, snabdeo nas je nizom udesnih sposobnosti. I smestio nas usred raznovrsnih prirodnih resursa. Delujui naim sposobnostima na te prirodne resurse, pretvaramo ih u proizvode i koristimo. Ovaj proces je neophodan da bi ivot tekao svojim odreenim tokom.

ivot, sposobnosti, proizvodnja - drugim reima, individualnost, sloboda, svojina - to je ovek. I, uprkos lukavosti vetih politikih lidera, ova tri Boja dara prethode svom ljudskom zakonodavstvu i pretpostavljena su mu.

ivot, sloboda i svojina ne postoje zato to su ljudi stvorili zakone. Naprotiv, injenica da su ivot, sloboda i svojina postojali ranije, upravo je i navela ljude da stvore zakone .

ta je zakon?

ta je, onda, zakon? To je kolektivna organizacija individualnog prava na zakonitu odbranu.

Svako od nas ima prirodno pravo - od Boga - da brani svoju linost, svoju slobodu i svoju svojinu. Ovo su tri osnovna ivotna zahteva i ouvanje svakog od njih u potpunosti zavisi od ouvanja ona druga dva. Jer, ta su nae sposobnosti nego produetak nae individualnosti? A ta je svojina nego produetak naih sposobnosti?

Ako svaka osoba ima pravo da brani - ak i silom - svoju linost, svoju slobodu i svoju svojinu, onda sledi da grupa ljudi ima pravo da organizuje i podrava zajedniku snagu radi stalne zatite tih prava. Stoga se princip kolektivnog prava - razlog njegovog postojanja, njegova legitimnost - zasniva na individualnom pravu. A zajednika snaga koja titi ovo kolektivno pravo ne moe, logino, imati nikakvu drugu svrhu niti zadatak od onog koji zastupa. Zato, poto pojedinac ne moe zakonito da koristi silu protiv linosti, slobode ili svojine drugog pojedinca, se onda zajednika sila - iz istog razloga - ne moe zakonito koristiti za unitavanje linosti, slobode ili svojine pojedinaca ili grupa.

Takvo izopaenje sile bilo bi, u oba sluaja, suprotno naoj premisi. Sila nam je data da branimo svoja individualna prava. Ko e se usuditi da kae da nam je sila data da bi unitavali ista ta prava nae brae? Poto nijedan pojedinac koji nezavisno deluje ne moe zakonito da koristi silu radi unitavanja prava drugih, zar iz toga logino ne sledi da se isti princip primenjuje i na zajedniku silu koja nije nita drugo do organizovana kombinacija individualnih sila?

Ako je to tano, onda nita nije oiglednije od ovog: zakon je organizacija prirodnog prava zakonite odbrane. On je zamena individualnih sila zajednikom silom. A ova zajednika sila treba da ini samo ono to pojedinane sile imaju prirodno i zakonito pravo da uine: da tite lica, slobode i svojine; da ouvaju prava svakog i dovedu do toga da pravda vlada nad svima nama.

Pravedna i trajna vlast

Kada bi nacija poivala na ovim temeljima, ini mi se da bi meu ljudima vladao red, kako u mislima tako i u delima. ini mi se da bi takva nacija imala najjednostavniju, najprihvatljiviju, najekonominiju, najogranieniju, najmanje ugnjetavaku, najpravedniju i najtrajniju moguu vladu - ma kakva bila njena politika forma.

Pod takvom administracijom, svako bi shvatio da ima sve privilegije, kao i sve odgovornosti svoje egzistencije. Niko ne bi imao nikakav spor sa vladom, pod uslovom da se njegova linost potuje, da je njegov rad slobodan i da su plodovi tog rada zatieni od svakog nepravednog napada. Kad postignemo uspeh, ne bismo morali da zahvaljujemo dravi na svom uspehu. A kada, pak, doivimo neuspeh, ne bismo pomiljali na to da za svoju nesreu krivimo dravu vie no to je seljaci okrivljuju zbog grada ili mraza. Drava bi se oseala samo preko neprocenjivih blagoslova bezbednosti koje bi obezbeivao ovakav koncept vlasti.

Moe se dalje konstatovati da bi se, zahvaljujui nemeanju drave u privatne poslove, nae potrebe i njihovo zadovoljavanje razvijali na logian nain. Ne bismo viali siromane porodice koje trae knjievno obrazovanje pre nego to dobiju hleb. Ne bismo gledali gradove naseljene na raun seoskih okruga, niti seoske okruge na raun gradova. Ne bismo gledali velika pomeranja kapitala, radne snage i stanovnitva izazvana zakonodavnim odlukama.

Izvori nae egzistencije postali su neizvesni i nepouzdani zbog takvih pomeranja koja je izazvala drava. A, osim toga, ovakvi zakoni optereuju vladu veim odgovornostima.

Potpuno izopaenje zakona

Ali, naalost, zakon se nikako ne ograniava na svoje prave funkcije. I, kada prevazie svoje prave funkcije, to ne ini samo u nekim nevanim i spornim pitanjima. Zakon je otiao dalje od toga; on je delovao direktno suprotno svojoj sopstvenoj svrsi. Zakon je korien da uniti svoj sopstveni cilj: primenjen je za unitavanje pravde koju je trebalo da odrava; za ograniavanje i unitavanje prava koja je, po svojoj stvarnoj nameni, trebalo da potuje. Zakon je stavio kolektivnu silu na raspolaganje beskrupuloznim ljudima koji ele da, bez rizika, eksploatiu linost, slobodu i svojinu drugih. Pretvorio je pljaku u pravo, kako bi zatitio pljaku. I pretvorio je zakonitu odbranu u zloin, kako bi kaznio zakonitu odbranu.

Kako je ostvareno ovo izopaenje zakona? I kakvi su rezultati?

Zakon je izopaen pod uticajem dva potpuno razliita uzroka: glupe pohlepe i lane filantropije. Porazgovarajmo o prvoj.

Fatalna sklonost oveanstva

Samoouvanje i sopstveni razvoj uobiajene su aspiracije svih ljudi. I kada bi svako uivao u neograninom korienju svojih sposobnosti i slobodno raspolagao plodovima svoga rada, drutveni progres bi bio stalan, neprekidan i neiscrpan.

Ali, postoji jo jedna tendencija uobiajena kod ljudi. Kad mogu, ele da ive i prosperiraju na raun drugih. Ovo nije ishitrena optuba. Niti potie od mranog i nemilosrdnog duha. Anali istorije svedoe o toj istini: neprestani ratovi, masovne migracije, verski progoni, univerzalno ropstvo, nepotenje u trgovini i monopoli. Ova fatalna elja vodi poreklo iz same prirode oveka - iz tog primitivnog, univerzalnog i neuguivog instinkta koji ga tera da zadovoljava svoje elje uz najmanji mogui trud.

Vlasnitvo i pljaka

ovek moe da ivi i da zadovoljava svoje potrebe samo neprekidnim radom; neprekidnom primenom svojih sposobnosti na prirodne resurse. Ovaj proces je poreklo svojine.

Ali, tano je i to da ovek moe da ivi i zadovoljava svoje potrebe otimanjem i korienjem proizvoda tueg rada. Ovaj proces je poreklo pljake.

No, kako je ovek prirodno sklon izbegavanju truda - a kako je rad sam po sebi muka - sledi da e ljudi pribei pljaki uvek kada je pljakati lake nego raditi. Istorija nam ovo sasvim jasno pokazuje. A pod tim uslovima, ni religija ni moral to ne mogu zaustaviti.

Kada se, onda, okonava pljaka? Okonava se kada postane munija i opasnija od rada. Oigledno je, onda, da je prava svrha zakona da koristi mo svoje kolektivne sile da zaustavi ovu fatalnu sklonost da se pljaka umesto da se radi. Sve zakonske mere trebalo bi da tite svojinu i kanjavaju pljaku.

Ali, uopteno govorei, zakon stvara jedan ovek ili jedna klasa ljudi. A, kako zakon ne moe da funkcionie bez odobrenja i podrke dominantne sile, ova sila se mora poveriti onima koji zakone prave.

Ova injenica, kombinovana sa fatalnom sklonou ljudskog srca da svoje potrebe zadovoljava uz najmanji mogui napor, objanjava skoro univerzalnu izopaenost zakona. Zato je lako razumeti kako zakon, umesto da kontrolie nepravdu, postaje nepobedivo oruje nepravde. Lako je shvatiti zato zakonodavac koristi zakon da, u razliitoj meri, kod drugih ljudi unitava njihovu linu nezavisnost ropstvom, njihovu slobodu ugnjetavanjem, a njihovu svojinu pljakom. Ovo se ini radi koristi osobe koja stvara zakon, a srazmerno moi koju ima.

rtve legalne pljake

Ljudi se, prirodno, bune protiv nepravde ije su rtve. Stoga, kada pljaku organizuje zakon radi profita onih koji zakon prave, sve opljakane klase - mirnim ili revolucionarnim putem - pokuavaju, nekako, i same da ponu da piu zakone. Zavisno od stepena njihovog obrazovanja, te opljakane klase,u pokuaju da dostignu politiku mo, mogu predloiti jedan od dva sasvim razliita cilja: da zaustave legalnu pljaku ili da uzmu udela u njoj.

Teko naciji kada ovaj drugi cilj prevlada kod masovnih rtava legalne pljake kad na njih doe red da prirabe vlast da prave zakone!

Dok se to ne desi, manjina vri legalnu pljaku nad veinom, to je uobiajena praksa tamo gde je pravo uea u izradi zakona ogranieno na nekoliko lica. Ali, onda, uee u izradi zakona postaje univerzalno. A tada, ljudi tee da svoje suprodstavljene interese uravnotee univerzalnom pljakom. Umesto da iz korena iupaju nepravdu koja se nalazi u drutvu, oni od tih nepravdi prave optu pojavu. im opljakane klase zadobiju politiku vlast, uvode sistem represalija protiv drugih klasa. One ne ukidaju legalnu pljaku.(Ovaj cilj bi zahtevao vie prosveenosti nego to poseduju). Umesto toga, one se ugledaju na svoje loe prethodnike uestvujui u legalnoj pljaki, mada je ona protiv njihovih sopstvenih interesa.

Kao da je neophodno da, pre no to nastupi vladavina pravde, svako pretrpi okrutnu odmazdu - neki zbog toga to su loi, a neki zbog toga to ne razumeju stvari.

Rezultati legalne pljake

U drutvo se ne moe uneti vea promena i vee zlo od sledeeg: pretvaranja zakona u instrument pljake.Koje su posledice takvog izopaenja? Trebali bi nam itavi tomovi sve da ih opiemo. Stoga se moramo zadovoljiti isticanjem najupadljivijih.

Na prvom mestu, ona iz svaije savesti brie razliku izmeu pravde i nepravde .

Nijedno drutvo ne moe da postoji ukoliko se zakoni u izvesnoj meri ne potuju. Najsigurniji put da zakoni budu potovani je da ih uinimo vrednim potovanja. Kad zakon i moral protivree jedan drugom, graanin je suoen sa surovom alternativom: ili da izgubi oseaj za moral ili da izgubi potovanje prema zakonu. Ova dva zla imaju podjednake posledice i pojedincu bi bilo teko da se opredeli.

Priroda zakona je da odrava pravdu. Ovo je u toj meri tano da su, u svesti ljudi, zakon i pravda jedno te isto.

U svima nama postoji snana dispozicija da verujemo kako je sve ono to je zakonito i opravdano. Ovo uverenje je tako rasprostranjeno da mnoge osobe pogreno veruju da su neke stvari pravedne samo zato to ih takvim ini zakon. Stoga, da bi pljaku uinili naizgled pravednom i svetom pred mnogim ljudskim savestima, potrebno je samo da je zakon dekretom odobri. Ropstvo, restrikcije i monopol nai e branioce ne samo meu onima koji na njima profitiraju, ve i meu onima koji zbog njih pate.

Sudbina nekonformista

Ako nagovestite sumnju u moral tih institucija, hrabro se kae da ste opasan inovator, utopista, teoretiar, podriva reda; ruili biste temelje na kojima poiva drutvo.

Ako drite predavanja o moralu ili politikoj nauci, nai e se politike organizacije da piu peticije vladi u ovom smislu: da se nauka vie ne moe predavati iskljuivo sa stanovita slobodne trgovine (slobode, svojine i pravde) kao to je to dosad bio sluaj, ve da se, ubudue, mora predavati iskljuivo sa stanovita injenica i zakona koji reguliu francusku privredu (injenice i zakoni koji su u suprotnosti sa slobodom, svojinom i pravdom). Da se, na radnim mestima nastavnika koja dotira vlada, profesor mora strogo suzdravati da, ni u najmanjoj meri, ne ugrozi nuno potovanje zakona koji su trenutno na snazi. (Opti odbor proizvoaa, poljoprivrede i trgovine, 6.maj 1850.god.)

Stoga, ako postoji zakon koji sankcionie ropstvo ili monopol, ugnjetavanje ili krau u bilo kom obliku, on se nikada ne sme pominjati. Jer kako se moe pomenuti bez nanoenja tete potovanju koje izaziva? tavie, moral i politika ekonomija se moraju predavati sa stanovita ovog zakona; na osnovu pretpostavke da to mora biti pravedan zakon samo zato to je zakon.

Sledea posledica ovog traginog izopaenja zakona je da daje preteranu vanost politikim strastima i sukobima, i politici uopte.

Ovu tvrdnju bih mogao dokazati na hiljadu naina. No, ilustracije radi, ograniiu se na temu koja u poslednje vreme okupira svaije misli: opte pravo glasa.

Ko e da sudi?

Sledbenici Rusoove kole miljenja - koji sebe smatraju veoma naprednim, a koje ja smatram dvadeset vekova iza svog vremena - nee se sloiti sa mnom po ovom pitanju. Ali, opte pravo glasa - koristei ovu re u najuem smislu - ne predstavlja jednu od onih svetih dogmi koje je zloin preispitivati ili dovoditi u sumnju. U stvari, na opte pravo glasa se mogu dati ozbiljne primedbe.

Kao prvo, re opte prikriva grubu greku. Na primer, u Francuskoj ivi 36 miliona ljudi. Stoga, da bi pravo glasa postalo opte, trebalo bi da postoji 36 miliona glasaa. Ali, najiri sistem omoguava glasanje samo 9 miliona ljudi. Tri od etiri lica su iskljuena. tavie, iskljuena su od strane onog etvrtog. To etvrto lice iznosi princip nesposobnosti kao svoj razlog za iskljuivanje ostalih.

Opte pravo glasa, onda, podrazumeva opte pravo glasa za one koji su sposobni. Ali, tu ostaje ovo sutinsko pitanje: Ko je sposoban? Da li su maloletnici, ene, duevni bolesnici i osobe koje su poinile neke vee zloine jedini koje treba smatrati nesposobnim?

Razlog zbog koga je glasanje ogranieno

Blie ispitivanje ove tematike pokazuje nam motiv zbog koga se pravo glasa zasniva na pretpostavci nesposobnosti. Motiv je da onaj koji bira ili glasa to svoje pravo ostvaruje ne samo za sebe, ve za svakog.

Najiri izborni sistem i najogranieniji izborni sistem su, u ovom pogledu, slini. Razlikuju se jedino po tome ta ini nesposobnost. To nije razlika u principu, ve samo razlika u stepenu.

Ako je, kao to se prave savremene grke i rimske kole miljenja, pravo glasa nekome dato roenjem, bila bi nepravda za odrasle da spreavaju ene i decu da glasaju. Zato su spreeni u tome? Zato to su unapred oznaeni kao nesposobni. A, zato je nesposobnost motiv za iskljuivanje? Zato to glasa nije jedini koji snosi posledice svog glasanja; zato to se svaki glas dotie i pogaa svakog u celokupnoj drutvenoj zajednici; zato to ljudi u drutvenoj zajednici imaju pravo da trae neka jemstva u pogledu postupaka od kojih zavisi njihova dobrobit i egzistencija.

Odgovor je u ograniavanju zakona

Znam ta se moe odgovoriti na ovo; kakvi mogu biti prigovori. Ali, ovo nije mesto da se iscrpno razmatra protivrenost ove vrste. Ovde samo elim da primetim da bi ta polemika oko opteg prava glasa (kao veina drugih politikih pitanja), koja uzrujava, uzbuuje i rui nacije, izgubila skoro sav svoj znaaj da je zakon uvek bio ono to treba da bude.

U stvari, da je zakon ogranien na zatitu svih lica, svih sloboda i svih svojina; da je zakon samo organizovana kombinacija prava pojedinca na samoodboranu; da je zakon prepreka, kontrola, onaj koji kanjava svako ugnjetavanje i pljaku - da li bi se mi, graani, tada raspravljali oko obuhvaenosti birakim pravom?

Pod takvim okolnostima, da li bi obuhvaenost birakim pravom ugrozila ono vrhunsko dobro - javni mir? Da li bi iskljuene klase odbile mirno da saekaju dobijanje svog prava glasa? Da li bi oni koji su imali pravo glasa ljubomorno branili svoju privilegiju?

Da je zakon ogranien na svoje prave funkcije, svaiji interes pred zakonom bio bi isti. Nije li jasno da, pod takvim uslovima, oni koji su glasali ne bi ometali one koji nisu glasali?

Kobna ideja legalne pljake

No, s druge strane, zamislite da je uveden ovaj fatalni princip: pod izgovorom organizovanja, regulisanja, zatite ili pomoi, zakon uzima svojinu jednog lica i daje je drugom; zakon uzima bogatstvo svih i daje ga nekolicini - bilo da su oni seljaci, proizvoai, brodovlasnici, umetnici ili komiari. Pod takvim uslovima e,onda, svaka klasa sigurno teiti da se doepa zakona, i to je logino.

Iskljuene klase e ljutito traiti svoje pravo glasa - i radije e sruiti drutveni sistem nego da ostanu bez njega. ak e vam i prosjaci i vagabundi tada dokazivati da imaju neosporno pravo glasa. Rei e vam:

Mi ne moemo da kupimo vino, duvan ili so, a da ne platimo porez. A deo poreza koji plaamo je zakonom - u vidu povlastica i subvencija - dat ljudima bogatijim od nas. Drugi koriste zakon da poveaju cene hleba, mesa, gvoa ili platna. Pa, poto svi drugi koriste zakon radi sopstvene koristi, mi bismo takoe eleli da koristimo zakon zarad nae sopstvene koristi. Traimo od zakona pravo na pomo koja predstavlja pljaku od strane siromaha. Da bi ostvarili to pravo, i mi treba da budemo glasai i zakonodavci kako bismo za nau klasu Prosjaenje organizovali u irokim razmerama, kao to ste vi, u irokim razmerama, organizovali Zatitu za vau klasu. Ta, nemojte rei nama, prosjacima, da ete vi raditi za nas i onda nam, kao to predlae gospodin Mimerel, baciti 600.000 franaka da bi nas uutkali, kao to bi nam bacili kost da gloemo. Mi imamo druge zahteve. I, u svakom sluaju, elimo da se cenjkamo za sebe kao to su se druge klase cenjkale za sebe!

I, ta moete odgovoriti na takav argument!

Izopaen zakon izaziva sukobe

Sve dok priznajemo da se zakon moe odvratiti od svog pravog cilja - da moe da naruava svojinu umesto da je titi - svako e eleti da uestvuje u izradi zakona, bilo da bi se zatitio od pljake ili da bi ga iskoristio radi pljake. Politika pitanja e uvek biti tetna, dominantna i zaokupljae sve ivo. Bie tue na vratima Zakonodavne palate, a ni borba unutar nje nee biti manje estoka. Da bi ovo spoznali, skoro i ne moramo razmatrati ta se deava u francuskom i engleskom zakonodavstvu; samo shvatiti ovo pitanje znai znati odgovor.

Treba li nuditi dokaze da je ovo odvratno izopaenje zakona veiti izvor mrnje i nesklada; da tei unitenju samog drutva? Ako je takav dokaz potreban, pogledajte Sjedinjene Drave (1850.godine). Nema zemlje u svetu gde se zakon vie dri u okvirima svog pravog domena: zatite slobode i svojine svakog lica. Kao posledica toga, ini se da nema zemlje u svetu gde drutveni poredak poiva na vrim temeljima. Ali, ak i u Sjedinjenim Dravama, postoje dva - i samo dva - pitanja koja su oduvek ugroavala javni mir.

Ropstvo i carine su pljaka

Koja su ta dva pitanja? To su ropstvo i carine. To su jedina dva pitanja kod kojih je, nasuprot optem duhu republike Sjedinjenih Drava, zakon poprimio karakter pljakaa.

Ropstvo je, po zakonu, naruavanje slobode. Zatitna carina je, po zakonu, naruavanje svojine.

Izuzetna je injenica da ovaj dvostruki legalni zloin tuno naslee Starog sveta - predstavlja jedino pitanje koje moe (a moda i hoe) dovesti do propasti Unije [Sjedinjenih Amerikih Drava]. Zaista je nemogue zamisliti, u samom srcu drutva, injenicu koja izaziva vee zaprepaenje od ove: Zakon je postao instrument nepravde. A, ako ova injenica nosi uasne posledice po Sjedinjene Drave - gde je prava svrha zakona izopaena samo u sluaju ropstva i carina - kakve li e biti posledice u Evropi, gde je izopaenost zakona princip i sistem?

Dve vrste pljake

Prihvatajui misao sadranu u uvenoj proklamaciji gospodina Karlijea, gospodin d' Montalamber (politiar i pisac) je rekao: Moramo ratovati protiv socijalizma. Prema definiciji socijalizma koju je izneo gospodin arl Dipen, hteo je da kae: Moramo ratovati protiv pljake.

Ali, o kakvoj je pljaki govorio? Jer, postoje dve vrste pljake: legalna i nelegalna.

Ne mislim da se nelegalna pljaka, kao to su kraa ili prevara - koje krivini zakonik definie, predvia i kanjava - moe nazvati socijalizmom. Nije to ona vrsta pljake koja sistematski preti temeljima drutva. U svakom sluaju, rat protiv ove vrste pljake nije ekao na komandu ove gospode. Rat protiv nelegalne pljake vodi se od kako je sveta. Mnogo pre februarske revolucije 1848.godine - ak mnogo pre pojave samog socijalizma - Francuska je obezbeivala policiju, sudije, andarme, zatvore, tamnice i gubilita u cilju borbe protiv nezakonite pljake. Sam zakon vodi ovaj rat, a moja je elja i miljenje da zakon treba uvek da odri takav odnos prema pljaki.

Zakon brani pljaku

Ali, on to uvek ne ini. Ponekad, zakon brani pljaku i uestvuje u njoj. Zato su korisnici poteeni sramote, opasnosti i skrupula koje bi njihova dela ,inae, ukljuivala. Ponekad, zakon stavlja itav aparat sudija, policije, zatvora i andarma u slubu pljakaa i - kada se brani - tretira rtvu kao kriminalca. Ukratko, postoji legalna pljaka i ba o tome, nema sumnje, govori gospodin d' Montalamber.

Ova legalna pljaka moe biti samo izolovana mrlja meu zakonodavnim merama naroda. U tom sluaju, najbolje je izbrisati je uz minimum govora i denuncijacija - i uprkos guvi koju prave uticajni krugovi.

Kako identifikovati legalnu pljaku

Ali, kako identifikovati ovu legalnu pljaku? Sasvim prosto. Pogledajte da li zakon uzima od nekih ljudi neto to im pripada i daje ga drugim ljudima kojima to ne pripada. Pogledajte da li zakon donosi koristi jednom graaninu na raun drugog, inei ono to sam graanin ne moe da uini, a da ne poini zloin.

Onda ukinite taj zakon bez odlaganja, jer on je ne samo zlo sam po sebi, ve i bogat izvor daljih zala jer priziva represalije. Ako se takav zakon - koji je ,moda, izolovan sluaj - smesta ne ukine, on e se proiriti, umnoiti i razviti u sistem.

Osoba koja profitira od ovog zakona e se gorko aliti, branei svoja steena prava. Tvrdie da je drava obavezna da titi i podstie njegovu konkretnu delatnost; da ta procedura obogauje dravu zato to zatiena dalatnost, na taj nain, moe da troi vie i daje vee plate sirotim radnim ljudima.

Ne sluajte ovu sofistiku uticajnih krugova. Prihvatanje ovih argumenata ugraditie legalnu pljaku u celokupan sistem. U stvari, to se ve dogodilo. Obmana dananjice je pokuaj da se svako obogati na raun svakog drugog; da se pljaka uini univerzalnom pod izgovorom njenog regulisanja.

Legalna pljaka ima puno imena

Sad, legalna pljaka se moe izvriti na bezbroj naina. Stoga imamo bezbroj planova za njeno organizovanje: carine, zatita, povlastice, subvencije, podsticajne mere, progresivno oporezivanje, narodne kole, garantovana radna mesta, garantovani profit, minimalne nadnice, pravo na pomo, pravo na orua rada, bespovratni kredit i tako dalje, i tako dalje. Svi ovi planovi kao celina - sa svojim zajednikim ciljem zakonitog pljakanja - ine socijalizam.

No, budui da je, prema ovoj definiciji, socijalizam skup doktrine, kakav napad moemo izvriti na njega osim rata doktrine? Ako smatrate da je ova socijalistika doktrina pogrena, apsurdna i loa, onda je pobijte. I to je grenija, apsurdnija i gora, to e se lake opovrgnuti. Na prvom mestu, ako elite da budete jaki, ponite da upate iz korena svaku esticu socijalizma koja se uvukla u vae zakonodavstvo. To nee biti lak zadatak.

Socijalizam je legalna pljaka

Gospodin d' Montalamber optuen je da eli da se bori protiv socijalizma korienjem brutalne sile. Valjalo bi ga osloboditi te optube, jer on je jasno rekao: Rat koji moramo voditi protiv socijalizma mora biti u skladu sa zakonom, au i pravdom.

Ali, kako gospodin d' Montalamber ne vidi da je samog sebe stavio uzaarani krug? Koristili biste zakon da se borite protiv socijalizma? Ali, upravo je zakon ono na ta se socijalizam oslanja. Socijalisti ele da vre legalnu, a ne nelegalnu pljaku. Kao i svi drugi koji imaju monopol, socijalisti ele da zakon pretvore u sopstveno oruje. A kad zakon jednom pree na stranu socijalizma, kako se moe upotrebiti protiv njega?

Jer, kad zakon podstie pljaku, ona se ne plai vaih sudova, vaih andarma i vaih zatvora. Pre bi im se mogla obratiti za pomo.

Da bi to predupredili, spreili biste socijalizam da pone da stvara zakone? Spreili biste socijaliste da uu u zakonodavnu palatu? Neete uspeti, proriem, sve dok legalna pljaka bude osnovni posao zakonodavstva. Nelogino je - u stvari, apsurdno - pretpostvljati drugaije.

Izbor pred nama

Pitanje legalne pljake mora se reiti jednom za svagda i postoje samo tri naina da se ono rei:1. Manjina pljaka veinu.2. Svako pljaka svakog.3. Niko ne pljaka nikog.

Moramo izabrati izmeu ogranine pljake, opte pljake i nikakve pljake. Zakon moe pratiti samo jedno od ova tri.

Ograniena legalna pljaka: Ovaj sistem je preovladavao onda kada je bilo ogranieno pravo glasa. Okretali bi lea ovom sistemu da se sprei najezda socijalizma.

Opta legalna pljaka: Pretili su nam ovim sistemom odkako je pravo glasa postalo opte. Veina, koja je nedavno dobila pravo glasa, odluila je da formulie zakon na istom principu legalne pljake koji su koristili njihovi prethodnici kad je pravo glasa bilo ogranieno.

Odsustvo legalne pljake: Ovo je princip pravde, mira, reda, stabilnosti, harmonije i logike. Do dana svoje smrti, proklamovau ovaj princip svom snagom svojih plua (to je sve, avaj, suvie neadekvatno).

Prava funkcija Zakona

A, sasvim iskreno govorei, moe li se od zakona traiti ita vie od odsustva pljake? Moe li se zakon - koji trai obaveznu primenu sile - koristiti za bilo ta drugo, osim za zatitu svaijih prava? ikam sve da ga proire van ove svrhe, a da ga ne izopae i, zbog toga, ne okrenu mo protiv pravde. Ovo je najkobnije i najneloginije izopaenje koje se ikako moe zamisliti. Mora se priznati da je pravo reenje - koje se tako dugo trai u oblasti drutvenih odnosa - sadrano u ovim jednostavnim reima: Zakon je organizovana pravda.

Sada moramo rei sledee: Kada pravda - odnosno, sila - organizuje zakon, ovo iskljuuje ideju korienja zakona (sile) za organizovanje svake ljudske aktivnosti, bilo da se radi o radnoj snazi, dobrotvornim delatnostima, poljoprivredi, industriji, obrazovanju, umetnosti ili veri. Zakonsko organizovanje bilo koje od njih bi neizbeno unitilo sutinsku organizaciju - pravdu. Jer, zaista, kako moemo zamisliti upotrebu sile protiv slobode graana bez njene upotrebe i protiv pravde i, samim tim, delovanja protiv njene prave svrhe?

Zavodljivi mamac socijalizma

Ovde se sreem sa najpopularnijom zabludom naeg vremena. Ne smatra se dovoljnim da zakon bude pravedan; on mora biti filantropski. Niti je dovoljno da zakon svakom graaninu garantuje slobodno i neuvredljivo korienje njegovih sposobnosti za fiziko, intelektualno i moralno lino usavravanje. Umesto toga, zahteva se da zakon neposredno iri blagostanje, obrazovanje i moral po celoj naciji.

To je zavodljivi mamac socijalizma. I opet ponavljam: ove dve primene zakona direktno su protivurene jedna drugoj. Moramo izabrati izmeu njih. Graanin ne moe istovremeno biti slobodan i neslobodan.

Prinudno bratstvo unitava slobodu

Gospodin d' Lamarten mi je jednom ovako pisao: Vaa doktrina ini samo polovinu mog programa. Zaustavili ste se kod slobode; ja idem dalje,do bratstva. Odgovorio sam mu: Drugi deo Vaeg programa e unititi prvi.

U stvari, meni je nemogue da razdvojim re bratstvo od rei dobrovoljno. Nikako ne mogu da razumem kako se bratstvo moe zakonito nametnuti bez zakonitog unitavanja slobode i, samim tim, bez zakonitog bacanja pravde pod noge.

Legalna pljaka ima dva korena: kao to sam ranije rekao, jedan od njih je ljudska pohlepa; drugi je lana filantropija.

Na ovom mestu mislim da bih trebao da tano objasnim ta podrazumevam pod reju pljaka (spoliation).

Pljaka naruava svojinu

Ja ovu re, kao to se esto radi, ne koristim ni u kakvom nejasnom, neodreenom, priblinom ili metaforinom smislu. Ja je koristim u njenom nauno prihvaenom znaenju - da izraava ideju suprotnu ideji svojine (nad platama, zemljom, novcem ili bilo im drugim). Kada se deo bogatstva prenese sa osobe koja ga poseduje - bez njenog pristanka i bez naknadne, bilo silom ili prevarom - na bilo koga ko je ne poseduje, onda kaem da je svojina naruena; da je poinjen akt pljake.

Kaem da je ovaj in upravo ono to bi zakon trebalo da gui, uvek i svuda. Kada zakon sam poini ono delo koje treba da gui, kaem da je, ipak, poinjena pljaka i dodajem da je, sa take gledita drutva i blagostanja, ova agresija na prava jo gora. U ovom sluaju legalne pljake, meutim, osoba koja stie korist nije odgovorna za in pljakanja. Odgovornost za ovu legalnu pljaku snosi zakon, zakonodavac i samo drutvo. U tome lei politika opasnost.

Treba aliti to je re pljaka uvredljiva. Uzalud sam pokuavao da pronaem neku re koja ne bi bila uvredljiva, jer ne bih nikad eleo - a posebno sada - da naim razmiricama dodam jednu iritirajuu re. Zato, bilo da mi verujete ili ne, izjavljuem da ne nameravam da napadam bilo ije namere ili moral. Pre bi se reklo, napadam jednu ideju koju smatram pogrenom; sistem koji mi se ini nepravedan; nepravdu tako nezavisnu od linih namera da svako od nas ima koristi od nje, ne elei da tako bude i zbog nje pati, ne znajui uzrok svoje patnje.

Tri sistema pljake

Iskrenost onih koji se zalau za protekcionizam, socijalizam i komunizam se, ovde, ne dovodi u pitanje. Svaki pisac koji to uradi mora biti pod uticajem politikog duha ili politikog straha. Treba istai, meutim, da su protekcionizam, socijalizam i komunizam sutinski ista biljka u tri razliite faze svoga rasta. Sve to se moe rei je da je legalna pljaka vidljivija kod komunizma - zato to je to kompletna pljaka; i kod protekcionizma - zato to je pljaka ograniena na specifine grupe i privredne grane.* (1) Stoga sledi da je, od ova tri sistema, socijalizam najnejasniji, najneopredeljeniji i, shodno tome, najiskreniji stadijum razvoja.

Ali, iskrene ili neiskrene, namere ljudi se ovde ne dovode u pitanje. U stvari, ve sam kazao da se legalna pljaka delimino zasniva na filantropiji, premda je to lana filantropija.

S ovim objanjenjem, ispitajmo vrednost - poreklo i tendenciju - ove popularne aspiracije koja pretenduje na to da ostvari opte blagostanje uz pomo opte pljake.

Zakon je sila

Poto zakon organizuje pravdu, socijalisti pitaju zato zakon ne organizuje i radnu snagu, obrazovanje ireligiju.

Zato se zakon ne bi koristio za te svrhe? Zato to ne bi mogao da organizuje radnu snagu, obrazovanje i religiju, a da ne uniti pravdu. Moramo se setiti da je zakon sila i da se, shodno tome, prave funkcije zakona ne mogu zakonski proirivati izvan pravih funkcija sile.

Kada zakon i sila dre pojedinca u okvirima pravde, oni ne nameu nita drugo do puku negaciju. Obavezuju ga samo na to da se suzdri od povreivanja drugih. Oni ne naruavaju ni njegovu linosti, ni slobodu, ni svojinu. Oni tite sve njih. Oni su defanzivni; podjednako brane prava svih.

Zakon je negativan koncept

Nekodljivost zadatka koji obavljaju zakon i zakonita odbrana je oita sama po sebi; beskorisnost je oevidna; a legitimnost se ne moe osporiti.

Kao to je primetio jedan moj prijatelj, ovaj negativni koncept zakona istinit je u toj meri da konstatacija svrha zakona je da dovede do toga da caruje pravda ne predstavlja rigorozno tanu tvrdnju. Trebalo bi konstatovati da je svrha zakona u tome da sprei da caruje nepravda. U stvari, upravo nepravda, a ne pravda, ima sopstveno postojanje.

Pravda se ostvaruje samo u odsustvu nepravde.

Ali, kada zakon, uz pomo svog neophodnog pomagala, sile, ljudima namee regulativu radne snage, metoda ili predmeta obrazovanja, religioznog uverenja ili vere - onda zakon vie nije negativan; on pozitivno deluje na ljude. On zamenjuje njihovu sopstvenu volju voljom zakonodavca; njihovu sopstvenu inicijativu inicijativom zakonodavca.

Kada do toga doe, ljudi vie nemaju potrebu da razmatraju, da uporeuju, da planiraju unapred; zakon sve to radi za njih. Inteligencija za ljude postaje beskoristan rekvizit ; prestaju da budu ljudi; gube svoju linost, svoju slobodu, svoju svojinu.

Pokuajte da zamislite propise vezane za radnu snagu, nametnute silom koja nije naruavanje slobode; transfer bogatstva, nametnut silom koji nije naruavanje svojine. Ako ne moete da pomirite te protivurenosti, onda morate zakljuiti da zakon ne moe da organizuje radnu snagu i industriju bez organizovanja nepravde.

Politiki pristup

Kada politiar posmatra drutvo iz osame svoje kancelarije, njega pogaa prizor neravnopravnosti koji vidi. On osuuje odricanja koja su sudbina tolike nae brae, odricanja koja izgledaju jo tunija u poreenju sa luksuzom i bogatstvom.

Moda bi politiar trebalo da se zapita da nije takvo stanje stvari prouzrokovano starim osvajanjima i pljakanjima ili legalnom pljakom novijeg datuma. Moda bi trebalo da razmotri ovakav predlog: poto svi ljudi tee blagostanju i savrenstvu, zar ne bi pravda, kao uslov, bila dovoljna da pobudi najvee napore u pravcu progresa i najvee mogue ravnopravnosti koja je spojiva sa individualnom odgovornou? Zar to ne bi bilo u skladu sa konceptom individualne odgovornosti koju je eleo Bog da bi oveanstvo imalo izbor izmeu poroka i vrline, i kazne i nagrade koji su njihov posledica?

Ali, politiar o tome nikad ne razmilja. Njegov mozak se okree organizacijama, kombinacijama i ureenjima - zakonskim i naizgled zakonskim. On pokuava da nae lek zlu poveavanjem i odravanjem upravo onog to je, na prvom mestu, i izazvalo zlo: legalne pljake. Videli smo da je pravda negativan koncept. Postoji li bar jedno od tih pozitivnih zakonskih dela koje u sebi ne sadri princip pljake?

Zakon i milosre

Kaete: Ima ljudi koji nemaju novca i okreete se zakonu. Ali, zakon nije dojka koja se puni mlekom. Niti se mleni kanali zakona snabdevaju mlekom sa nekog drugog izvora, osim drutva. Nita ne moe ui u javnu blagajnu u korist jednog graanina ili jedne klase, osim ako ostali graani i ostale klase nisu bili primorani da ga poalju. Kad bi svaka osoba izvlaila iz blagajne svotu koju je u nju unela, onda bi bila istina da zakon ne pljaka nikog. Ali, ova procedura ne ini nita za one ljude koji nemaju nivca. Ona ne stimulie ravnopravnost dohotka. Zakon moe biti instrument izjednaavanja samo dok uzima od nekih ljudi i daje drugim ljudima. Kada to radi, zakon je instrument pljake.

Imajui ovo u vidu, ispitajte zatitne carine, subvencije, garantovan profit, garantovana radna mesta, pomo i eme blagostanja, javno obrazovanje, progresivno oporezivanje, slobodne kredite i javne radove. Videete da se oni uvek zasnivaju na legalnoj pljaki, organizovanoj nepravdi.

Zakon i obrazovanje

Kaete: Ima ljudi kojima nedostaje obrazovanje i okreete se zakonu. Ali, zakon nije, sam po sebi, baklja uenja koja oko sebe rasipa svetlost. Zakon obuhvata drutvo u kome neke osobe imaju znanja, a druge ne; u kome neki graani imaju potrebu da ue, a drugi mogu da dre predavanja. Po pitanju obrazovanja, zakon ima samo dve alternative: on moe dozvoliti da se ova transakcija predavanja - i - uenja vri slobodno i bez upotrebe sile ili moe, u ovoj stvari, silom delovati na volju ljudi, uzimajui od nekih dovoljno da se plate nastavnici koje je vlada imenovala da druge obuavaju besplatno. No, u ovom drugom sluaju, zakon vri legalnu pljaku naruavajui slobodu i svojinu.

Zakon i moral

Kaete: Ima ljudi kojima nedostaje morala ili vere i okreete se zakonu. Ali, zakon je sila. I treba li da pokazujem koliko je nasilan i uzaludan napor koristiti silu po pitanjima morala i vere?

ini se da socijalisti, ma kako samozadovoljni bili, nisu mogli da ne vide ovu monstruoznu legalnu pljaku koja je posledica takvih sistema i takvih napora. Ali, ta socijalisti rade? Ovi mudro kriju ovu legalnu pljaku od drugih - ak i od sebe samih - pod zavodljivim imenima bratsva, jedinstva, organizovanja i povezivanja. Poto od zakona tako malo traimo - samo pravdu - socijalisti pod tim podrazumevaju da odbacujemo bratstvo, jedinstvo, organizovanje i povezivanje. Socijalisti nas igou imenom individualisti.

Ali, mi uveravamo socijaliste da se odrimo samo prinudne organizacije, a ne prirodne organizacije. Odriemo se onih oblika povezivanja koji su nam nametnuti, a ne slobodnog povezivanja. Odriemo se prinudnog bratstva, a ne pravog pratstva. Odriemo se vetakog jedinstva koje samo liava ljude individualne odgovornosti. Ne odriemo se prirodnog jedinstva oveanstva pod okriljem Provienja.

Brkanje termina

Poput drevnih ideja od kojih potie, socijalizam brka obeleja drave i drutva. Kao posledica toga, svaki put kad imamo primedbu na neto to uradi vlada, socijalisti zakljue da prigovaramo zato to se to uopte radi.

Ne odobravamo dravno obrazovanje. Onda socijalisti kau da smo protivni bilo kakvom obrazovanju. Protivimo se dravnoj religiji. Onda socijalisti kau da uopte ne elimo religiju. Protivimo se jednakosti koju namee drava. Oni, onda, kau da smo protiv jednakosti. I tako dalje, i tako dalje.To vam je kao da nas socijalisti optuuju da ne elimo da ljudi jedu zato to ne elimo da drava uzgaja ito.

Uticaj socijalistikih pisaca

Kako su politiari uopte poeli da veruju u ovu udnu ideju da se zakon moe navesti da stvara ono to ne sadri - bogatstvo, nauku i religiju koji, u pozitivnom smislu, ine prosperitet? Da li je to uslovljeno uticajem naih savremenih pisaca na drutvena zbivanja?

Dananji pisci - posebno oni socijalistike kole miljenja - svoje razne teorije baziraju na jednoj zajednikoj hipotezi: oni oveanstvo dele na dva dela. Ljudi uopte - sa izuzetkom samog pisca - ine prvu grupu. Pisac, sasvim sam, ini drugu i najvaniju grupu. Ovo je, sigurno, najudnija i najuobraenija ideja koja je ikad doprla do ljudskog uma!

U stvari, ti pisci o drutvenim pitanjima kreu od pretpostavke da ljudi izmeu sebe nemaju naina da se razlikuju; nemaju motiva da deluju. Ti pisci pretpostavljaju da su ljudi inertna materija, pasivne estice, nepokretni atomi, u najboljem sluaju neka vrsta vegetacije ravnoduna prema nainu sopstvenog postojanja. Oni pretpostavljaju da su ljudi skloni oblikovanju - voljom i rukom druge osobe -u beskrajnu raznovrsnost oblika, vie ili manje simetrinih, umetnikih i usavrenih.

tavie, nijedan od tih pisaca o vladinim poslovima ne okleva da zamisli sebe samog - pod nazivom organizatora, pronalazaa, zakonodavca ili osnivaa - kao tu volju i ruku, tu univerzalnu motivacionu silu, tu kreativnu snagu ija je uzviena misija da oblikuje taj rasuti materijal - ljude - u drutvo.

Ti socijalistiiki pisci gledaju na ljude na isti nain kao to batovan gleda svoje drvee. Ba kao to batovan kapriciozno oblikuje svoje drvee u piramide, suncobrane, kocke, vaze, lepeze i druge oblike, tako i socijalistiki pisac udljivo oblikuje ljudska bia u grupe, serije, centre, subcentre, radnike slube i ostale varijacije. I, ba kao to su batovanu potrebne sekire, kuke za kresanje, testere i makaze za oblikovanje njegovog drvea, tako je socijalistikom piscu potrebna sila, koju moe nai samo u zakonu, da oblikuje ljudska bia. U tu svrhu, on izmilja zakone o carinama, zakone o porezima, zakone o pomoi i zakone o kolama.

Socijalisti ele da izigravaju Boga

Socijalisti gledaju na ljude kao na sirovinu koju treba modelovati u drutvene kombinacije. Ovo je u toj meri tano da bi socijalisti, ako, kojim sluajem, iole posumnjaju u uspeh ovih kombinacija, zatraili da se mali deo oveanstva skloni ustranu da se njima eksperimentie. Popularna ideja isprobavanja svih sistema je dobro poznata. A zna se da je jedan socijalistiki lider ozbiljno zahtevao da mu Ustavotvorna skuptina da mali okrug sa svojim stanovnicima, da na njima isproba svoje eksperimente.

Na isti nain, pronalaza pravi maketu pre no to konstruie mainu u prirodnoj veliini; hemiar troi neke hemikalije - poljoprivredni proizvoa neto semena i zemljita - da bi isprobali neku ideju.

Ali, kakva razlika postoji izmeu batovana i njegovog drvea, izmeu pronalazaa i njegove maine, izmeu hemiara i njegovih elemenata, izmeu poljoprivrednog proizvoaa i nejgovog semena! Sasvim iskreno, socijalista smatra da ista razlika postoji izmeu njega i oveanstva!

Nije udo to pisci 19. veka na drutvo gledaju kao na vetaku tvorevinu zakonodavevog genija. Ova ideja - plod klasinog obrazovanja - obuzela je sve intelektualce i znamenite pisce nae zemlje. Tim intelektualcima i piscima se odnos izmeu ljudi i zakonodavca ini istim kao odnos izmeu gline i grnara.tavie, ak i tamo gde su pristali da priznaju princip akcije u srcu oveka - i princip razboritosti u oveijem intelektu - te boje darove smatrali su fatalnim darovima. Mislili su da bi ljudi, navedeni pobudama ova dva dara, imali fatalnu tendenciju da sami sebe unite. Ako ih zakonodavci ostave da slobodno slede svoje sklonosti, oni pretpostavljaju da bi ljudi doli do ateizma umesto vere, neznanja umesto znanja, siromatva umesto proizvodnje i razmene.

Socijalisti preziru oveanstvo

Prema ovim piscima, zaista je srea da su Nebesa neke ljude - guvernere i zakonodavce - obdarila upravo suprotnim sklonostima, ne samo radi njih samih ve, isto tako, zarad ostalog sveta! Dok je oveanstvo sklono zlu, zakonodavci eznu za dobrim; dok se oveanstvo kree prema tami, zakonodavci tee prosvetljenju; dok oveanstvo privlai porok, zakonodavce privlai vrlina. Poto su odluili da je ovo pravo stanje stvari, oni onda zahtevaju da primene silu kako bi sopstvenim sklonostima zamenili sklonosti ljudske rase.

Otvorite nasumice bilo koju knjigu o filozofiji, politici ili istoriji i verovatno ete videti kako je ova ideja duboko ukorenjena u naoj zemlji - dete klastine nauke, majka socijalizma. Kod svih njih, verovatno ete se sresti sa idejom da je oveanstvo samo inertna materija, da prima ivot, organizaciju, moralni prosperitet od dravne sile. Jo gore, konstatovae se da je oveanstvo sklono degeneraciji i da se na ovom negativnom kursu moe zaustaviti samo misterioznom rukom zakonodavca. Konvencionalna klasina misao svugde kae da, iza pasivnog drutva, lei skrivena sila po imenu zakon i zakonodavac (ili se koristi kakav drugi termin da bi se oznailo neko neimenovano lice ili osobe od nesumnjivog uticaja i autoriteta) koji pokree, upravlja, ini dobro i unapreuje oveanstvo.

Odbrana prinudnog rada

Razmotrimo prvo citat iz Bosijea (Bossuet) [Dofenovog] /Dauphin/ tutora na dvoru Luja XIV]:

Jedna od stvari najsnanije utisnutih (od strane koga?) u svest Egipana bio je patriotizam Nikome nije bilo dozvoljeno da bude beskoristan za dravu. Zakon je svakome propisivao njegov rad, to se prenosilo sa oca na sina. Nikome nije bilo dozvoljeno da ima dve profesije. Niti je neka osoba mogla ii s jednog posla na drugi... Ali, postojao je jedan zadatak kome su svi bili primorani da se povinuju: prouavanje zakona i mudrosti. Nepoznavanje religije i politikih propisa zemlje nije imalo opravdanja ni pod kojim okolnostima. tavie, svako zanimanje dodeljivano je (od strane koga?) odreenom okrugu... Meu dobrim zakonima, jedan od najboljih bio je to je svako bio obuen (od koga?) da im se pokorava. Kao posledica toga, Egipat je bio prepun divnih izuma i nije zapostavljano nita to je ivot moglo uiniti lakim i mirnim.Tako prema Bosijeu, ljudi ne izvlae nita sami iz sebe. Patriotizam, prosperitet, izumi, zemljoradnja, nauka - sve to je dato ljudima radom zakona, vladara. Sve to ljudi treba da ine je da se poviju pred rukovodstvom.

Odbrana oinske vlade

Bosije ovu ideju drave kao izvora sveukupnog napretka dovodi tako daleko da brani Egipane od optube da su odbacili rvanje i muziku.

On kae:

Kako je to mogue? Ove vetine izumeo je Trismegist [za koga se tvrdilo da je savetnik egipatskog boga Ozirisa.]

I, ponovo, kod Persijanaca, Bosije tvrdi da sve dolazi odozgo:

Jedna od najznaajnijih odgovornosti vladara bila je da podstie poljoprivredu... Ba kao to su postojale slube, osnovane za regulaciju vojske, tako su postojale slube za upravljanje radom na farmama... Persijanci su bili inspirisani neodoljivim potovanjem prema kraljevskoj vlasti.

A, prema Bosijeu, iako izuzetno inteligentni, Grci nisu imali oseaj line odgovornosti; poput pasa i konja, oni sami nisu mogli da izmisle ni najjednostavnije igre:

Grci, prirodno inteligentni i hrabri, rano su kultivisani od strane kraljeva i doseljenika koji su stigli iz Egipta. Od tih egipatskih vladara Grci su nauili ta su telesne vebe, trke izmeu ljudi i trke konjima i kolima... Ali, najbolje emu su Egipani nauili Grke bilo je da postanu posluni i dozvole sebi da ih zakon oblikuje radi opteg dobra.

Ideja o pasivnom oveanstvu

Ne moe se osporiti da su antike teorije [koje su izneli ovi najnoviji uitelji, pisci, zakonodavci, ekonomisti i filozofi] smatrale da ljudi sve dobijaju od izvora izvan sebe samih. Kao drugi primer, uzmimo Fenelona [arhiepiskopa, pisca i uitelja Vojvode Burgundskog].

Bio je svedok moi Luja XIV. Pored injenice da je odgojen u duhu klasinih nauka i divljenja prema antici, to je, prirodno, navelo Fenelona da prihvati ideju da oveanstvo treba da bude pasivno; da su ljudska nesrea i prosperitet - poroci i vrline - izazivani spoljanjim uticajem koji na njih vri zakon i zakonodavci. Zato u svojoj Utopiji Salentuma, ljude - sa svim njihovim interesovanjima, sposobnostima, eljama i stvarima koje su u njihovom vlasnitvu - podvodi pod apsolutno diskreciono pravo zakonodavca.O kakvom god se pitanju radilo, ljudi o njemu ne odluuju sami; vladar odluuje za njih. Vladar je opisan kao dua ove bezobline mase ljudi koji ine naciju. U vladaru obitava misao, predvianje, sav napredak i princip svekolike organizacije. Stoga je sva odgovornost na njemu.

itava deseta knjiga Fenelonovog Telemaha to dokazuje. Ja itaoca upuujem na nju i zadovoljavam se da nasumice citiram iz ovog slavnog dela kojem, u svakom drugom pogledu, prvi odajem potovanje.

Socijalisti ignoriu razum i injenice Sa zapanjujuom lakovernou, tipinom za pobornike klasicizma, Fenelon ignorie autoritet razuma i injenice, kad optu sreu Egipana pripisuje, ne njihovoj sopstvenoj mudrosti, nego mudrosti njihovih kraljeva: Nismo mogli baciti pogled ni na jednu obalu, a da ne vidimo bogate gradove i najlepe locirane seoske posede; polja, nikad na ugaru, svake godine prekrivena zlatnim plodovima; doline, pune stada; radnike, kako se saginju pod teinom voa kojim je zemlja raskono obdarila svoje uzgajivae; pastire koji su jeku ispunili zvucima nenih tonova svojih gajdi i svirala. Srean je narod, rekao je Mentor, kojim vlada mudar kralj... Kasnije, Mentor je poeleo da posmatram zadovoljstvo i obilje koje se prostiralo celim Egiptom, gde se moglo izbrojati 22.000 gradova. Divio se dobrim policijskim propisima po gradovima; pravdi u korist siromaha, a protiv bogataa; solidnom obrazovanju dece u duhu poslunosti, rada, trezvenosti i ljubavi prema umetnosti i knjievnosti; tanosti sa kojom se izvode svi verski obredi; nesebinosti, visokom uvaavanju asti, vernosti ljudima i strahu od bogova kojima je svaki otac uio svoju decu. Nikada nije prestajao da se divi prosperitetu ove zemlje. Srean je, govorio je, narod kojim ovako vlada mudar kralj. Socijalisti ele da disciplinuju narod Fenelonova idila na Kritu je jo privlanija. Mentor je primoran da kae: Sve to vidite na ovom divnom ostrvu resultat je Minosovih zakona. Obrazovanje koje je dodelio deci ini njihova tela jakim i robusnim. Od samog poetka, deca se navikavaju na tedljiv i radan ivot jer se pretpostavlja da sva ulna zadovoljstva slabe i telo i duh. Stoga im se ne dozvoljava nikakvo zadovoljstvo, osim da postanu nepobedivi, zahvaljujui vrlini, i da steknu slavu ...Ovde se kanjavaju tri poroka koja prolaze nekanjeno kod drugih naroda: nezahvalnost, licemerje i pohlepa. Nema potrebe da se ljudi kanjavaju zbog pompe i raskalanosti, jer one su nepoznate na Kritu... Nikakav skup nametaj, nikakva velianstvena odea, nikakve slasne gozbe, nikakve pozlaene palate nisu dozvoljene. Tako Mentor priprema svoga uenika da - nesumnjivo s najboljim moguim namerama - oblikuje i manipulie narod Itake. A da bi uverio uenika u mudrost ovih ideja, Mentor mu recituje primer Salentuma. Upravo iz filozofije ove vrste dobijamo nae prve politike ideje! Ue nas da tretiramo ljude slino kao to, u poljoprivredi, instruktor ui seljake kako da pripreme i obrauju zemljite. Frederik Bastija: ZAKON - 16 Slavno ime i rava zamisao Sada sasluajte slavnog Monteskijea (Montesquieu) na istu temu: Da bi se odrao trgovaki duh, neophodno je da ga favorizuju svi zakoni. Proporcionalno delei imetke koji se stvaraju u trgovini, zakoni treba da svakom siromanom graaninu obezbede dovoljno povoljnu situaciju koja bi mu omoguila da radi kao drugi. Isti ti zakoni bi trebali da stave svakog bogatog graanina u tako nepovoljnu situaciju da ga primoraju da radi kako bi se odrao ili zaradio. Dakle, zakoni treba da raspolau svaijim imetkom! Premda je, u demokratiji, stvarna ravnopravnost dua drave, nju je ,ipak, tako teko uspostaviti da ekstremna preciznost u ovoj stvari ne bi uvek bila poeljna. Dovoljno je da se ovde uspostavi cenzus da se te razlike u bogatstvu smanje ili utvrde u okvirima odreenih granica. Poto se to uradi, ostaje da se, izvesnim zakonima, izjednae nejednakost nametanjem optereenja bogatima i davanjem olakica siromanima. Ovde, opet, sreemo ideju o izjednaavanju imetaka pomou zakona, pomou sile. U Grkoj, postoje dve vrste republike. Jedna, Sparta, bila je vojna; druga, Atina, bila je trgovaka. U prvoj je bilo poeljno da graanin bude dokon; u drugoj je podsticana ljubav prema radu. Obratite panju na udesan genije tih zakonodavaca: umanjivanjem vrednosti svih ustaljenih obiaja - meanjem uobiajenih koncepcija svih vrlina - znali su unapred da e se svet diviti njihovoj mudrosti. Likurg je svome gradu Sparti obezbedio stabilnost kombinujui sitnu krau sa duom pravde; kombinujui najveu vezanost sa najekstremnijom slobodom; kombinujui najsvirepija verovanja sa najveom umerenou. Izgledalo je da svoj grad liava svih njegovih resursa, umetnosti, trgovine, novca i odbrane. U Sparti, ambicija nije imala nadu materijalne nagrade. Prirodna oseanja nisu nalazila oduka jer ovek nije bio ni sin, ni mu, ni otac. ak se ni ednost vie nije smatrala pristalom. Tim putem, Likurg je poveo Spartu ka veliini i slavi. Ova smelost, koja se stretala u institucijama Grke, ponovljena je usred degeneracije i korupcije naeg modernog doba. Povremeno poten zakonodavac modelovao je narod kod koga se integritet ini isto onako prirodnim kao hrabrost kod Spartanaca. Gospodini Vilijem Pen [Penn], na primer, pravi je Likurg. Iako je gospodin Pen za svoj cilj imao mir - dok je Likurg za svoj cilj imao rat - oni su slini jedan drugom po tome to im je njihov moralni presti u odnosu na slobodne ljude omoguavao da prevaziu predrasude, da potisnu strasti i da povedu svaki svoj narod novim putevima. Zemlja Paragvaj nam prua jo jedan primer [ljudi koje, zarad njihovog sopstvenog dobra, oblikuju njihovi zakonodavci?]. No, tano je da, ako neko smatra isto zadovoljstvo komandovanja najveom radosti u ivotu, on razmilja o zloinu protiv drutva; meutim, bie uvek plemenit ideal upravljati ljudima na nain koji e ih uiniti srenijim. Oni koji ele da osnuju sline ustanove moraju uiniti sledee: uvedite zajedniko vlasnitvo nad svojinom kao u Platonovoj republici; duboko potujte bogove kako je naredio Platon; spreite da se stranci pomeaju s narodom da biste ouvali obiaje; pustite dravu, a ne graane, da uspostavi trgovinu. Zakonodavci treba da obezbede zanate, a ne luksuz; oni treba da zadovoljavaju potrebe, a ne elje. Zastraujua zamisao Oni koji su podloni vulgarnoj zanesenosti mogu uskliknuti: Monteskije je to rekao! Tako je velianstveno! Uzvieno! to se mene tie, posedujem hrabrost sopstvenog miljenja. Kaem: ta! Imate smelosti da to nazovete lepim? To je zastraujue! To je uasno! Ovi sluajno odabrani delovi iz Monteskijeovih dela pokazuju da on ljude, slobode i svojinu - samo oveanstvo - smatra niim drugim do materijalom zakonodavaca da na njemu vebaju svoju mudrost. Frederik Bastija: ZAKON - 17 Lider demokrata Ispitajmo sada Rusoa na ovu temu. Ovaj pisac o drutvenim pitanjima vrhunski je autoritet demokrata. I, mada drutvenu strukturu bazira na volji naroda, on je, vie od bilo koga drugog, potpuno prihvatio teoriju ukupne intertnosti oveanstva u prisustvu zakonodavaca: Ako je istina da je veliki vladar retka pojava, nije li istina da je veliki zakonodavac jo rei? Vladar samo treba da sledi ablon koji stvori zakonodavac. Zakonodavac je mehaniar koji pronalazi mainu; vladar je samo radnik koji je puta u pogon. A koju ulogu igraju ljudi u svemu ovome? Oni su samo maina koja se puta u pogon. U stvari, ne smatraju li se oni samo sirovinom od koje je maina sainjena? Izmeu zakonodavca i vladara postoji isti odnos kao izmeu strunjaka za poljoprivredu i seljaka; a odnos izmeu vladara i njegovih podanika isti je kao onaj izmeu seljaka i njegove zemlje. Koliko visoko iznad oveanstva je, onda, postavljen ovaj pisac koji se bavi drutvenim pitanjima? Ruso vlada nad samim zakonodavcima i ui ih njihovom zanatu ovim zapovednim izrazima: Hoete da date stabilnost dravi? Onda, to je vie mogue pribliite ekstreme. Nemojte tolerisati ni imune ljude ni prosjake. Ako je zemljite loe ili jalovo, ili zemlja previe mala za svoje stanovnike, onda se okrenite industriji i zanatima i trampite te proizvode za hranu koja vam je potrebna. ... Na plodnom zemljitu - ako vam nedostaje stanovnitva - posvetite svu svoju panju poljoprivredi jer ona umnoava ljude; zabranite zanate, jer oni slue samo smanjenju broja stanovnika zemlje... Ako imate prostranu i pristupanu liniju obale, onda prekrijte more trgovakim brodovima; imaete sjajan, ali kratak vek. Ako vaa mora zapljuskuju samo nepristupane stene, neka narod bude varvarski i jede ribu; ivee tie - moda bolje - a, svakako, srenije. Ukratko, i pored maksima koje su zajednike svima, svaki narod ima svoje konkretne uslove. I, sama po sebi, ova injenica e imati za posledicu zakonodavstvo koje odgovara tim uslovima. Zato su nekada Hebreji - i, odskora, Arapi - imali religiju kao svoj glavni cilj. Cilj Atinjana bio je knjievnost; Kartagine i Tira, trgovina; Rodosa, pomorstvo; Sparte, rat; a Rima, vrlina. Autor Duha zakona pokazao je kojom vetinom zakonodavac treba da usmeri svoje institucije prema svakom od ovih ciljeva... Ali, pretpostavimo da zakonodavac pogreno protumai svoj pravi cilj i radi u skladu sa principom drugaijim od principa navedenog u prirodi stvari? Pretpostavimo da izabrani princip ponekad stvara ropstvo, a ponekad slobodu; ponekad bogatstvo, a ponekad stanovnitvo; ponekad mir, a ponekad osvajanja? Ovo brkanje ciljeva e lagano oslabiti zakon i iskvariti ustav. Drava e biti podvrgnuta beskrajnim agitacijama, sve dok ne bude unitena ili promenjena, a nepobediva priroda e povratiti svoje carstvo. Ali, ako je priroda dovoljno nepobediva da povrati svoje carstvo, zato Ruso ne prizna da joj, na prvom mestu, zakonodavac nije ni trebao da ga dobije? Zato on ne vidi da bi se ljudi, sledei svoje sopstvene instinkte, okrenuli obradi plodnog zemljita i trgovini na prostranoj i pristupanoj obali, bez uplitanja Likurga ili Solona ili Rusoa koji bi lako mogli ne biti u pravu. Socijalisti ele nametnut konformizam Bilo kako bilo, Ruso daje stvaraocima, organizatorima, direktorima, zakonodavcima i kontrolorima drutva stranu odgovornost. On je, stoga, pun zahteva prema njima: Onaj ko bi smeo da se primi politikog stvaranja naroda trebalo bi da veruje kako moe da, tako rei, transformie ljudsku prirodu; da transformie svakog pojedinca - koji je, sam za sebe, usamljna i savrena celina - u obian deo vee celine od koje e pojedinac od tada primati svoj ivot i sutinu. Zato bi osoba koja se lati politikog stvaranja naroda trebalo da veruje u svoju sposobnost da izmeni ovekovu konstituciju; da je ojaa; da zameni fiziku i nezavisnu egzistenciju koju daje priroda, egzistencijom koja je parcijalna i moralna. Ukratko, takozvani stvaralac politikog oveka mora ukloniti sile samog oveka i nadahnuti ga drugim silama koje su mu prirodno strane. Sirota ljudska priroda! ta bi postalo od ljudskog dostojanstva kada bi ga poverili sledbenicima Rusoa? Frederik Bastija: ZAKON - 18 Zakonodavci ele da oblikuju oveanstvo Ispitajmo, sada, Rejnala u vezi sa oblikovanjem oveanstva od strane zakonodavca: Zakonodavac, prvo, mora razmotriti klimu, vazduh i tlo. Resursi, koji njemu stoje na raspolaganju, odreuju njegove dunosti. On, prvo, mora razmotriti svoj lokalitet. Stanovnitvo, koje ivi na morskim obalama mora imati zakonodavstvo isplanirano za plovidbu... Ako se radi o kopnenom naselju, zakonodavac mora praviti planove prema prirodi i plodnosti zemljita... Genije zakonodavca otkrie se naroito u raspodeli svojine. Opte je pravilo da se, pri osnivanju nove kolonije u ma kojoj zemlji svakom oveku da dovoljno zemljita da izdrava svoju porodicu... Na nekultivisanom ostrvu koje naseljavate decom, ne treba da radite nita drugo nego da pustite seme istine da klija uporedo sa razvojem razuma. Ali, kada naseljavate naciju s prolou u novu zemlju, umenost zakonodavca lei u politici nedozvoljavanja ljudima da zadre tetna miljenja i obiaje koji bi se na bilo koji nain mogli korigovati i izleiti. Ako elite da spreite da ta miljenja i obiaji postanu stalni, snabdeete sledee pokoljenje optim sistemom javnog obrazovanja dece. Vladar ili zakonodavac ne bi nikada trebalo da osnivaju koloniju, a da prethodno ne organizuju istovremeno upuivanje mudrih ljudi da poduavaju omladinu ... U novoj koloniji se briljivom zakonodavcu, koji eli da proisti obiaje i ponaanje ljudi, otvara obilje mogunosti. Ako ima vrlinu i genijalnost, zemlja i ljudi koji mu stoje na raspolaganju e mu duu nadahnuti drutvenim planom. Autor moe samo nejasno da anticipira plan, jer je on neminovno podloan nestabilnosti svih hipoteza; problem ima mnogo oblika, komplikacija i okolnosti koje je teko predvideti i detaljno urediti. Zakonodavcima je reeno kako da upravljaju ljudima Rejnalova uputstva zakonodavcima o tome kako da upravljaju ljudima mogu se porediti sa profesorom agronomije koji dri predavanje studentima: Klima je prvo pravilo poljoprivrednog proizvoaa. Njegovi resursi odreuju njegovu proceduru. On prvo mora razmotriti svoj lokalitet. Ako je zemljite glinovito, on mora da radi to i to. Ako je zemljite peskovito, on mora raditi na drugi nain. Poljoprivrednom proizvoau, koji eli da oisti i unapredi svoje zemljite, otvorena je svaka mogunost. Ako je dovoljno vet, stajsko ubrivo koje mu stoji na raspolaganju sugerisae mu plan rada. Profesor moe samo nejasno da anticipira plan, jer je on neminovno podloan nestabilnosti svih hipoteza; problem ima mnogo oblika, komplikacija i okolnosti koje je teko predvideti i detaljno urediti. Oh, uzvieni pisci! Molim vas, setite se ponekad da su ta glina, taj pesak i to stajsko ubrivo, kojima tako proizvoljno raspolaete, ljudi! Oni su vam ravni! Oni su inteligentna i slobodna ljudska bia poput vas! Kao i vi, i oni su od Boga dobili sposobnost da uoavaju, da planiraju unapred, da misle i da sami prosuuju! Privremena diktatura Evo ta kae Mabli o pitanju zakona i zakonodavca. U pasusima koji su prethodili ovom koji je ovde citiran, Mabli je pretpostavio da su zakoni, zbog zanemarivanja bezbednosti, istroeni. On nastavlja da se obraa itaocu ovako: Pod tim uslovima, oigledno je da su federi vlade labavi. Zategnite ih ponovo i zlo e biti izleeno ... Mislite manje na to kako da kaznite greke, a vie kako da nagradite ono to vam je potrebno. Na taj nain, vraate snagu mladosti vaoj republici. Poto slobodni ljudi nisu poznavali ovu proceduru, oni su izgubili svoju slobodu! Ali, ako je zlo toliko napredovalo da ga uobiajene procedure vlade ne mogu izleiti, onda jedno kratko vreme pribegnite vanrednom sudu sa znatnim ovlaenjima. Mati graanstva treba zadati teak udarac. Tako Mabli nastavlja kroz dvadeset tomova. Pod uticajem uenja poput ovog - koje potie od klasinog obrazovanja - dolo je vreme kad je svako eleo da se postavi iznad oveanstva kako bi ga uredion, organizovao i regulisao na sopstveni nain. Socijalisti ele ravnopravnost bogatstva Ispitajmo po pitanju zakonodavaca i oveanstva sledeeg, Kondijaka (Condillac): Frederik Bastija: ZAKON - 19 Moj Boe, uzmi lik Likurga ili Solona. I pre no to zavri s itanjem ovog eseja, zabavi se obezbeivanjem zakona nekim divljacima u Americi ili Africi. Zatvori te nomade u utvrena boravita; naui ih kako da gaje stada... Pokuaj da razvije drutvenu svest koju im je priroda usadila... Primoraj ih da ponu da obavljaju dunosti oveanstva... Koristi kaznu da im ogadi ulna zadovoljstva. Tada e videti da e svaka stavka tvog zakonodavstva navesti divljake da izgube porok i steknu vrlinu. Svi ljudi su imali zakone. No, mali broj ljudi je bio srean. Zato je to tako? Zato to su sami zakonodavci skoro uvek bili neuki po pitanju svrhe drutva, koja lei u sjedinjenju porodica pomou zajednikog interesa. Nepristrasnost u zakonu ine dve stvari: uspostavljanje ravnopravnosti u bogatstvu i ravnopravnosti u dostojanstvu meu graanima... to uspostave veu ravnopravnost, zakoni postaju srazmerno nesigurniji za svakog graanina... Kad su svi ljudi ravnopravni u bogatstvu i dostojanstvu - i kad zakoni ne ostave nikakvu nadu da moe doi do poremeaja ove ravnopravnosti kako ljude tada moe podsticati pohlepa, ambicija, raspusnost,dokonost, lenjost, zavist, mrnja ili ljubomora? Ono to ste nauili o republici Sparti treba da vam razjasni ovo pitanje. Nijedna druga drava nije nikada imala zakone koji bili vie u skladu sa prirodnim poretkom, sa ravnopravnou. Greka socijalistikih pisaca U stvari, nije neobino to je tokom 17. i 18. veka ljudska rasa smatrana inertnom materijom, spremnom da primi sve - oblik, lik, energiju, pokret, ivot - od velikog vladara ili velikog zakonodavca ili velikog genija.Ti vekovi su zadojeni prouavanjem antike. A antika svuda - u Egiptu, Persiji, Grkoj, Rimu - prua isti prizor nekoliko ljudi koji oblikuju oveanstvo prema svome efu, zahvaljujui prestiu sile i obmane. No, to ne dokazuje da je takva situacija poeljna. Poto su ovek i drutvo sposobni da se poprave, to pokazuje samo da je prirodno oekivati da greka, neznanje, despotizam, ropstvo i sujeverje treba da budu najvei na poecima istorije. Napred citirani pisci nisu pogreili kad su utvrdili da su antike institucije takve, ve su pogreili kad su ih ponudili na divljenje i podraavanje buduim generacijama. Nekritini i detinjasti konformisti, uzeli su zdravo za gotovo veliinu, dostojanstvo, moral i sreu vetakih drutava antikog sveta. Nisu razumeli da se znanje javlja i raste protokom vremena; i da, srazmerno tom rastu znanja, mo zauzima mesto prava i drutvo se ponovo uzima kontrolu nad samim sobom. ta je sloboda? U stvari, kakve smo politike borbe svedoci? To je institktivna borba svih ljudi za slobodu. A kakva je ta sloboda, na pomenu ijeg imena srce bre kuca i svet uzdrhti? Nije li to zajednica svih sloboda sloboda savesti, obrazovanja, udruivanja, tampe, putovanja, rada, trgovine? Ukratko, nije li sloboda sloboda svakog pojedinca da u potpunosti koristi svoje sposobnosti, sve dok pri tom ne ugroava druge ljude? Nije li sloboda unitenje svakog despotizma - ukljuujui, naravno, despotizam zakona? Najzad, nije li sloboda ograniavanje zakona samo na njegovu racionalnu sferu organizovanja prava pojedinca na zakonsku samoodbranu, kanjavanja nepravde? Mora se priznati da je sklonost ljudske rase prema slobodi uveliko osujeena, posebno u Francuskoj. Ovo je u velikoj meri posledica kobne elje - usvojene od antikih uenja - koju nai pisci o drutvenim problemima imaju kao neto zajedniko: oni ele da se postave iznad oveanstva da bi ga ureivali, organizovali i regulisali prema svojoj mati. Filantropska tiranija Dok drutvo kri put prema slobodi, ti slavni ljudi koji se stavljaju na njegovo elo, ispunjeni duhom 17. i 18. veka. Oni misle samo na podvrgavanje oveanstva mentalnoj tiraniji sopstvenih drutvenih izuma. Poput Rusoa, oni ele da primoraju oveanstvo da pokorno nosi jaram javnog blagostanja koji su izmislili u sopstvenoj mati. Ovo je posebno vailo za 1789.godinu. Tek to je stari reim uniten, a ve je drutvo podvrgnuto drugim vetakim aranmanima, uvek polazei sa iste take: svemoi zakona. ujte ideje nekoliko pisaca i politiara iz tog perioda: Frederik Bastija: ZAKON - 20 SEN IST: Zakonodavac nareuje budunosti. Na njemu je da hoe dobro oveanstvu. Na njemu je da ljude napravi onim to on hoe da budu. ROBESPJER: Funkcija vlasti je da usmerava fizike i moralne snage nacije prema cilju zbog kojeg je i stvorena politika zajednica. BILO-VAREN: Narod koji treba da se vrati slobodi mora se formirati iznova. Jaka sila i energina akcija neophodne su da se unite stare predrasude, promene stari obiaji, poprave izopaena oseanja, ogranie suvine potrebe i unite ukorenjeni poroci... Graani, nefleksibilna strogost Likurga stvorila je vrste temelje spartanske republike. Slab i poverljiv karakter Solona gurnuo je Atinu u ropstvo. Ova paralela sadri svu nauku vladanja. Le PELTIJE (Le Pelletier): Imajui u vidu razmere ljudske degradacije, uveren sam da je neophodno sprovesti potpunu obnovu i, ako mogu tako da se izrazim, stvaranje novog naroda. Socijalisti ele diktaturu Opet se tvrdi da ljudi nisu nita drugo do sirovine. Nije na njima da ele sopstveno unapreenje; oni su za to nesposobni. Prema Sen istu, za to je sposoban samo zakonodavac. Ljudi treba da budu samo ono to zakonodavac hoe da budu. Prema Robespjeru, koji bukvalno kopira Rusoa, zakonodavac poinje time to objavljuje cilj zbog kojeg je i stvorena politika zajednica. Kad se to utvrdi, vlada treba samo da usmeri fizike i moralne snage nacije prema tom cilju. U meuvremenu, pripadnici nacije treba da ostanu potpuno pasivni. A, prema uenju Bilo-Varena narod ne treba da ima nikakve predrasude, nikakva oseanja i nikakve elje, osim onih koje odobri zakonodavac. On ide ak tako daleko da kae kako je nefleksibilna strogost jednog oveka temelj republike. U sluajevima gde je navodno zlo toliko veliko da ga uobiajene procedure vlade ne mogu izleiti, Mabli preporuuje diktaturu da bi se unapredila vrlina: Pribegnite, kae on, vanrednom sudu sa znatnim ovlaenjima. Mati graana treba zadati teak udarac. Ova doktrina nije zaboravljena. ujte Robespjera: Princip republikanske vlasti je vrlina, a sredstvo potrebno za uspostavljanje vrline je teror. U naoj zemlji, elimo da zamenimo moral za sebinost, potenje za ast, principe za obiaje, dunosti za manire, carstvo razuma za tiraniju mode, prezir prema poroku za prezir prema siromatvu, gordost za drskost, duevnu veliinu za tatinu, ljubav prema slavi za ljubav prema novcu, dobre ljude za dobre drugare, zaslugu za spletku, genije za razum, istinu za sjaj, arm sree za dosadu zadovoljstva, ljudsku veliinu za sitne due velikana, dareljiv, jak, srean narod za dobrodune, frivolne, degradirane ljude; ukratko, elimo da zamenimo sve vrline i uda republike porocima i apsurdima monarhije. Arogancija diktatora Kako strano visoko iznad ostatka oveanstva sebe, ovde, postavlja Robespjer! I obratite panju na aroganciju sa kojom govori. Ne zadovoljava ga da se moli za veliko buenje ljudskog duha. Niti takav rezultat oekuje od dobro ureene vlade. Ne, on lino e prepraviti oveanstvo i to uz pomo terora. Ova masa loih i kontradiktornih izjava je izvaena iz Robespjerovog govora u kome eli da objasni naela morala kojima bi trebalo da se rukovodi revolucionarna vlada. Obratite panju da Robespjer ne zahteva diktaturu samo u svrhe odbijanja inostrane invazije ili slamanja opozicionih grupa. On, pre, eli diktaturu da bi mogao koristiti teror za nametanje sopstvenih moralnih principa zemlji. On kae da taj in treba da bude samo privremena mera koja prethodni novom ustavu. Ali, u stvarnosti, eli nita manje nego da teror iskoristi da u Francuskoj ugasi sebinost, ast, obiaje, manire, modu, tatinu, ljubav prema novcu, dobro druenje, spletku, razum, ulnost i siromatvo. Sve dok on, Robespjer, ne postigne ta uda, kako ih s pravom zove, nee dozvoliti da zakon ponovo zavlada.* Indirektan prilaz despotizmu Obino,meutim, ta gospoda - reformatori, zakonodavci i pisci o drutvenim pitanjima - ne ele da oveanstvu nametnu direktan despotizam. O ne, oni su isuvie umereni i ovekoljubivi za takvu direktnu akciju. Umesto toga, okreu se zakonu za taj despotizam, taj apsolutizam, tu svemo. Oni ele samo da stvaraju zakone. Da bi pokazao prevlast ove udne ideje u Francuskoj, trebalo bi da prepiem ne samo celokupna dela Mablija, Rejnala, Rusoa i Fenelona - uz dodatak dugih izvoda Bosijea i Monteskijea - ve i celokupan zbornik Konvencije.Tako ta neu raditi; itaoca jednostavno upuujem na njih. Frederik Bastija: ZAKON - 21 Napoleon je eleo pasivno oveanstvo Uopte ne udi, naravno, da se ista ta ideja jako dopala Napoleonu revnosno ju je prigrlio i energino koristio. Poput hemiara, Napoleon je smatrao itavu Evropu materijalom za svoje eksperimente. Ali, blagovremeno, taj materijal je reagovao protiv njega. Na Sv. Jeleni - duboko razoaran - Napoleon je izgleda prepoznao neku inicijativu u oveanstvu. Prepoznavi je, postao je manje neprijateljski raspoloen prema slobodi. Ipak, ovo ga nije spreilo da u testamentu svom sinu ostavi ovu lekciju: Vladati znai poveati i iriti moral, obrazovanje i sreu. Posle svega, teko da moramo citirati ista miljenja Morelija, Babefa (Babeuf), Ovena (Owen), Sen-Simona (Saint-Simon) i Furijea (Fourier). Evo, meutim, nekoliko izvoda iz knjige Luja Blana (Blanc) o organizaciji rada: Prema naem planu, drutvo dobija svoju pokretaku snagu od sile". Razmotrite sada ovo: impuls iza te pokretake snage treba da obezbedi plan Luja Blana; njegov plan treba nametnuti drutvu; drutvo na koje se misli je ljudska rasa. Stoga, ljudska rasa treba da dobije pokretaku snagu od Luja Blana. Rei ete sada da su ljudi slobodni da prihvate ili odbace ovaj plan. Mora se priznati, ljudi su slobodni da prihvate ili odbace savet od koga god ele. Ali, gospodin Luj Blan tako ne shvata stvar. On oekuje da se njegov plan ozakoni i, tako, silom nametne ljudima snagom zakona: Prema naem planu, drava treba samo da donosi zakone o radu (nita drugo?), pomou kojih industrijski progres moe i mora da se nastavi u punoj slobodi. Drava samo postavlja drutvo na nagib (samo to?) Potom e drutvo skliznuti niz nagib prostom snagom stvari i prirodnim funkcionisanjem ustanovljenog mehanizma. No, kakav je taj nagib na koji ukazuje gospodin Luj Blan?Zar ne vodi u provaliju? (Ne, vodi u sreu). Ako je to tano, zato drutvo,onda, ne ide tamo po sopstvenom izboru? (Zato to drutvo ne zna ta hoe; ono mora biti pokrenuto). ta e ga pokrenuti? (Sila.) A ko e obezbediti pokretaku snagu za tu silu? (Pa, izumitelj maine - u ovom sluaju, gospodin Luj Blan). Zaarani krug socijalizma Neemo nikada pobei iz tog kruga: ideje pasivnog oveanstva i sile zakona koju veliki ovek koristi da bi pokrenuo ljude. Kad se jednom nae na nagibu, da li e drutvo uivati istu slobodu? (Svakako). A ta je sloboda, gospodine Luj Blan? Jednom za svagda, sloboda nije samo dato pravo; ona je takoe mo data nekoj osobi da koristi i razvija svoje sposobnosti pod vladavinom pravde i pod zatitom zakona. Ovo nije beznaajna razlika; njeno znaenje je duboko, a njene posledice je teko proceniti. Jer kad se sloimo da osoba, da bi bila potpuno slobodna, mora da ima mo da koristi i razvija svoje sposobnosti, onda sledi da svaka osoba ima pravo da od drutva trai ono obrazovanje koje e joj omoguiti da se razvija. Takoe sledi da svaka osoba ima pravo da od drutva trai orua za proizvodnju, bez kojih ljudska delatnost ne moe biti u punoj meri efikasna. No, kojom akcijom drutvo moe dati svakoj osobi neophodno obrazovanje i neophodna orua za proizvodnju ako ne akcijom drave? Zato, opet, sloboda je mo. Iz ega se ta mo sastoji? (Iz obrazovanja i dobijanja orua za proizvodnju.) Ko e obezbediti obrazovanje i orua za proizvodnju? (Drutvo, koje ih duguje svakom). Kojom akcijom e drutvo dati orua za proizvodnju onima koji ih ne poseduju? (Pa, akcijom drave.) A od koga e ih drava uzeti? Neka italac sam odgovori na ovo pitanje neka sagleda i pravac kuda nas ovo vodi. Doktrina demokrata Neobian fenomen naeg vremena - koji e verovatno zaprepastiti nae potomke - je doktrina zasnovana na ovoj trostrukoj hipotezi: ukupnoj inertnosti oveanstva, svemoi zakona i nepogreivosti zakonodavca. Te tri ideje ine sveti simbol onih koji sebe proglaavaju potpuno demokratskim. Frederik Bastija: ZAKON - 22 Zagovornici ove doktrine takoe izjavljuju da su drutveni. U meri u kojoj su demokratski, oni bezgraninu veru polau u oveanstvo. No, u meri u kojoj su drutveni, oni oveanstvo smatraju malo boljim od blata. Ispitajmo detaljnije ovaj kontrast. Kakav je stav demokrate kada se diskutuje o politikim pravima? Kako gleda na ljude kad treba izabrati zakonodavca. Ah, onda se tvrdi da ljudi poseduju instiktivnu mudrost; obdareni su najfinijom percepcijom; njihova volja uvek je prava; opta volja ne moe da pogrei; glasanje nikada ne moe biti previe univerzalno. Kad doe vreme glasanja, glasa se oigledno nee pitati ni za kakvu garanciju svoje mudrosti. Njegova volja i sposobnost izbora se mudro uzimaju zdravo za gotovo. Mogu li ljudi pogreiti? Zar ne ivimo u doba prosvetiteljstva? ta! Zar ljude uvek treba drati na uzici? Zar svoja prava nisu stekli velikim naporom i rtvom? Zar nisu dali dovoljno dokaza o sopstvenoj inteligenciji i mudrusti? Zar nisu odrasli? Zar nisu sposobni sami da prosude? Zar ne znaju ta je za njih najbolje? Postoji li klasa ljudi koja bi imala toliko smelosti da se postavi iznad ljudi i sudi i deluje za njih? Ne, ne, ljudi jesu i treba da budu slobodni. Oni ele sami da vode svoje poslove i to e i uraditi. Ali, kad je zakonodavac konano izabran ah! Onda ton njegovog govora trpi zaista radikalnu promenu. Ljudi se vraaju pasivnosti i nesvesnom; zakonodavac dobija svemo. Sad je na njemu da inicira, usmerava, pokree i organizuje. oveanstvo treba samo da se potini; kucnuo je as despotizma. Sada uoavamo ovu kobnu zamisao: ljudi koji su, za vreme izbora, bili tako mudri, tako moralni i tako savreni sada nemaju nikakvih sklonosti; ili, ako ih imaju, to su sklonosti koje vuku dole u degradaciju. Socijalistiki koncept slobode Ali, zar ljudima ne treba dati malo slobode? No, gospodin Konsideran (Considerant) nas je uverio da sloboda neminovno vodi monopolu! Shvatamo da sloboda znai konkurenciju. Ali, prema gospodinu Luj Blanu, konkurencija je sistem koji unitava privrednike i iskorenjuje ljude. Iz tog razloga se slobodni ljudi unitavaju i iskorenjuju srazmerno stepenu svoje slobode. (Moda bi gospodin Luj Blan trebalo da pogleda rezultate konkurencije, na primer, u vajcarskoj, Holandiji, Engleskoj i Sjedinjenim Dravama). Gospodin Luj Blan nam takoe govori da konkurencija vodi monopolu. Pomou istog rezonovanja, on nas tako informie da niske cene vode visokim cenama; da konkurencija vodi proizvodnju destruktivnoj aktivnosti; da konkurencija iscrpljuje izvore kupovne moi; da konkurencija namee porast proizvodnje pri emu, istovremeno, namee smanjenje potronje. Iz ovog sledi da slobodni ljudi proizvode da ne bi troili; da sloboda znai ugnjetavanje i ludilo meu ljudima; i da se gospodin Luj Blan za to apsolutno mora pobrinuti. Socijalisti se boje svih sloboda Pa, kakvu bi slobodu zakonodavci trebalo da dozvole ljudima? Slobodu savesti? (No, kad bi to bilo dozvoljeno, videli bi ljude kako koriste priliku da postanu ateisti). Onda, slobodu obrazovanja? (Ali, roditelji bi plaali profesore da njihovu decu ue nemoralu i neistinama; pored toga, prema gospodinu Tijeru (Thiers), kad bi obrazovanje bilo preputeno nacionalnoj slobodi, ono bi prestalo da bude nacionalno i mi bismo svoju decu uili idejama Turaka i Indusa; dok, zahvaljujui ovom zakonskom despotizmu nad obrazovanjem, naa deca imaju tu sreu da ih ue plemenitim idejama Rimljana.) Onda, slobodu rada? (Ali,to bi znailo konkurenciju koja, zauzvrat, ostavlja neutroenu proizvodnju, unitava privrednike i iskorenjuje ljude). Moda, slobodu trgovine? (Ali, svako zna - i zagovornici zatitnih carina su dokazali u vie navrata - da sloboda trgovine unitava svakog ko se u nju upusti i da je neophodno suzbiti slobodu trgovine da bi prosperirali). Moda, onda, slobodu udruivanja? (Ali, prema socijalistikoj doktrini, prava sloboda i dobrovoljno udruivanje su u meusobnoj protivurenosti, a cilj socijalista je da suzbiju slobodu udruivanja upravo da bi primorali ljude da se udruuju u pravoj slobodi). Frederik Bastija: ZAKON - 23 Jasno je, onda, da savest socijaldemokrata ne moe ljudima da dozvoli nikakvu slobodu zato to veruju da je ljudska priroda uvek sklona degradacji i katastrofi svake vrste. Zato, naravno, zakonodavci moraju praviti planove za ljude da ih spasu od njih samih. Ovaj nain rezonovanja dovodi nas do tekog pitanja: ako su ljudi onako nesposobni, onako nemoralni i onako neuki kako na to ukazuju politiari, zato se onda pravo glasa tih istih ljudi brani sa takvim ostraenim insistiranjem? Ideja natoveka Tvrdnje ovih organzatora oveanstva nameu jo jedno pitanje koje sam im esto postavljao i na koje, koliko znam, nisu nikada odgovorili: ako su prirodne sklonosti oveanstva toliko rave da nije bezbedno dozvoliti ljudima da budu slobodni, kako to da su skonosti tih organizatora uvek dobre? Zar zakonodavci i njihovi naimenovani zastupnici takoe ne pripadaju ljudskoj rasi? Ili, veruju da su oni sami sainjeni od finijeg materijala nego ostatak oveanstva? Organizatori smatraju da drutvo, ako ostane neusmereno, juri strmoglavce u neminovnu propast zato to su ljudski instinkti tako izopaeni. Zakonodavci tvrde da zaustavljaju ovaj samoubilaki kurs i daju mu zdraviji pravac. Oito su,onda, zakonodavci i organizatori od Nebesa dobili inteligenciju i vrlinu koji ih stavljaju izvan i iznad oveanstva; ako je tako, pustimo da pokau pravo svojine nad takvom superiornou. Bili bi pastiri nama, njihovim ovcama. Takav aranman , svakako, pretpostavlja da su oni prirodno superiorni u odnosu na nas ostale. I, svakako, imamo puno opravdanje da od zakonodavaca i organizatora zahtevamo dokaz te prirodne superiornosti. Socijalisti odbijaju slobodan izbor Molim shvatite da ja ne osporavam njihovo pravo da izmiljaju socijalne kombinacije, da ih reklamiraju, da ih zagovaraju i isprobavaju na sebi, na sopstveni raun i rizik. Ali, osporavam njihovo pravo da nam te planove nameu zakonom - silom - i da nas primoravaju da za njih plaamo poreze. Ne insistiram na tome da se pobornici raznih drutvenih kola miljenja - prudonisti, kabetisti, furijeovci, univerziteristi, protekcionisti - odreknu svojih raznovrsnih ideja. Insistiram samo da se odreknu te jedne zajednike ideje: treba samo da odustanu od ideje da nas primoraju da pristanemo na njihove grupe i serije, njihove podrutvljene projekte, njihove banke s bespovratnim kreditima, njihov grko-rimski koncept morala i njihove trgovinske propise. Traim samo da nam se dozvoli da sami odluimo o tim planovima; da nas ne teraju da ih prihvatamo, direktno ili indirektno, ako smatramo da su u suprotnosti sa naim interesima ili odvratni naim savestima. Ali, ti organizatori ele pristup poreskim fondovima i zakonskoj moi da bi sproveli svoje planove. Pored toga to je ugnjetaka i nepravedna, ova elja takoe implicira kobnu pretpostavku da je organizator nepogreiv, a oveanstvo nekompetentno. Ali, opet, ako ljudi nisu kompetentni da sami prosuuju,emu onda sva ta pria o optem pravu glasa? Uzrok francuske revolucije Ovo idejno protivureje se, naalost ali logino, odrazilo na dogaaje u Francuskoj. Na primer, Francuzi su predvodili sve ostale Evropljane u ostvarivanju prava - ili, preciznije, politikih zahteva. Ipak, ova injenica nas ni u kom pogledu nije spreila da postanemo narod kojim se najvie vlada, koji se najvie regulie, kome se najvie namee, koji se najvie upree i koji se najvie eksploatie u Evropi. Francuska takoe predvodi druge nacije kao ona u kojoj se stalno mogu oekivati revolucije. A, pod tim okolnostima, sasvim je prirodno da to i bude sluaj. I ostae sluaj sve dok nai politiari budu prihvatali ideju koju je tako lepo izrazio gospodin Luj Blan: Drutvo dobija svoju pokretaku snagu od sile.Ovo e ostati tako sve dok ljudska bia sa oseanjima ostaju pasivna; sve dok sebe smatraju nesposobnim da svoj prosperitet i sreu unaprede sopstvenom inteligencijom i sopstvenom energijom; sve dok oekuju sve od zakona; ukratko, sve dok zamiljaju da je njihov odnos prema dravi isti kao odnos ovce prema pastiru. Ogromna mo vlasti Sve dok te ideje preovlauju, jasno je da je odgovornost vlasti ogromna. Dobra i loa srea, bogatstvo i siromatvo, jednakost i nejednakost, vrlina i porok - svi, onda, zavise od politike administracije. Frederik Bastija: ZAKON - 24 Opterereena je svim, preduzima sve, radi sve; zato je odgovorna za sve. Ako imamo sree, onda vlast trai nau zahvalnost; ali, ako nemamo sree, onda vlast mora da snosi krivicu. Jer, zar ne stoje sada nae linosti i svojina na raspolaganju vlasti? Zar zakon nije svemoan? Stvarajui monopol nad obrazovanjem, vlast mora odgovoriti nadama oeva porodica koji su, tako, lieni svoje slobode; a ako se ta nada poljulja, ija je to greka? Reguliui privredu, vlast se obavezala da uini da privreda procveta; u suprotnom, apsurdno je liiti privredu slobode. A, ako privreda sada