ZAHTEV ZA IZDAVANJE INTEGRISANE DOZVOLE ZA · PDF file1 Naziv operatera: “SIRMIUM STEEL” DOO Sedište: Sremska Mitrovica Broj: Datum: ZAHTEV ZA IZDAVANJE INTEGRISANE DOZVOLE ZA

1

Naziv operatera: “SIRMIUM STEEL” DOO

Sedište: Sremska Mitrovica

Broj:

Datum:

ZAHTEV ZA IZDAVANJE INTEGRISANE DOZVOLE ZA RAD POSTROJENJA “SIRMIUM STEEL” DOO I OBAVLJANJE AKTIVNOSTI

TOPIONICA I LIVNICA ČELIČNIH GREDICA, NA LOKACIJI U SREMSKOJ MITROVICI,

ULICA VIŠNJEVAČKA 27, KAT.PAR 8177/1 KO SREMSKA MITROVICA

I. Opšti podaci

1. O zahtevu Novo postrojenje X

Rad ili bitne izmene u radu postojećeg postrojenja

Prestanak aktivnosti

Revizija dozvole

Produţenje vaţenja dozvole

2. O operateru

2.1. Naziv Preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu i usluge “SIRMIUM STEEL” DOO

Sedište Sremska Mitrovica,

Adresa Sremska Mitrovica, Ulica Višnjevaĉka 27

Broj telefona/faksa +381 22 618 203/+381 22 618 207

E-mail [email protected]

2.2. Registarski broj i datum registracije BД 121173 od 08.08.2008 god. (Izvod iz registracije - Sveska 1, Prilog br. 2)

2.3. Lice i podaci za kontakt - Guglielmo Bodino, mašinski inţenjer, direktor, tel: 022/618203

- Milan Gadţurić, inţ. zţs., inţenjer zaštite ţivotne sredine u “SIRMIUM STEEL” DOO,

tel: 069/705156, e-mail: [email protected]

- Prof. dr Ţeljko Kamberović, dipl. inţ. metalurgije, lice odgovorno za pripremu zahteva za integrisanu

dozvolu i pripadajuće dokumentacije, tel: 063/8039653;

- Dr Marija Korać, dipl. inţ. metalurgije, lice odgovorno za pripremu zahteva za integrisanu dozvolu i

mailto:[email protected]

2

pripadajuće dokumentacije, tel: 064/2741244;

- spec zţs Jasmina Saratlić, dipl. inţ. mašinstva, lice odgovorno za pripremu pripadajuće

dokumentacije, tel: 063/569243

2.4. Drugi podaci o operateru/pravnom licu /

3. O postrojenju i njegovoj okolini (Detaljniji prikaz sadržan u Odeljku III)



Broj telefona/faksa +381 22 618 203/+381 22 618 207




tel: 069705156, e-mail: [email protected]

3.3. Naziv i adresa vlasnika zemljišta na kome se

planira obavljanje aktivnosti “SIRMIUM STEEL” DOO, Sremska Mitrovica

3.4. Naziv i adresa vlasnika glavne i pomoćnih

zgrada postrojenja u kome se aktivnost

izvodi

“SIRMIUM STEEL” DOO, Sremska Mitrovica

3.5. Informacija o uslovima utvrĊenim u

urbanistiĉkom i prostornom planu

Osnovni planski dokument na predmetnoj lokaciji je PROSTORNI PLAN OPŠTINE SREMSKA

MITROVICA koji je objavljen u Sluţbenom listu Opštine Sremska Mitrovica br. 9/2009.

Dokument koji je osnova za izdavanje lokacijske dozvole je Plan detaljne regulacije dela privredno-

tehnološke zone istoĉno od ulice Marka Aurelija sa kompleksom industrijskog pogona topionice, Decembar

2008 god.

Uslovi uvrĊeni planom detaljne regulacije prikazani su u prilogu (Sveska 3, Prilog br. 1 - Izvod iz Plana

detaljne regulacije).

3.6. Informacija o alternativnim lokacijama Odabir lokacije u Sremskoj Mitrovici, izvršen je na bazi ekonomskih i geostrateških kriterijuma. Prvi uslov su

dobri tehniĉko - infrastrukturnih uslova i blizinu lokacije valjaonice fabrike za proizvodnju betonskog

rebrastog i glatkog gvoţĊa “METALFER STEEL MILL“ koja koristi kao sirovinu ĉeliĉne gredice. Drugi

uslov je mogućnosti tranporta sirovina i gotovog proizvoda drumskim, ţelezniĉkim i vodenim putem.

Alternativne lokacije koju su razmatrane iskljuĉivo su se nalazile u industrijskoj zoni Sremske Mitrovice.


3

3.7. Informacija o okolini na koju moţe uticati

obavljanje aktivnosti ili udes

U neposrednoj blizini lokacije predmetnog postrojenja u Sremskoj Mitrovici, sa juţne strane nalaze se

proizvodni objekti u nizu: valjaonica fabrike za proizvodnju betonskog rebrastog i glatkog gvoţĊa

“METALFER STEEL MILL“, fabrika za roizvodnju drvenih gajbica i paleta, fabrika za proizvodnju elektro

opreme “MOELLER”. Sa drugih strana predmetno postrojenje je okruţeno neizgraĊenim graĊevinskim i

poljoprivrednim zemljištem.

(Sveska 3, Mape i skice, Prilog br. 3 - Makrolokacija R1:1000)

4. Vrsta industrijske aktivnosti U skladu sa Ĉlanom 2. Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola

(“Sluţbeni glasnik RS“ broj 84/05) , odnosno iz priloga – Vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje

integrisana dozvola, preduzeće “SIRMIUM STEEL“ DOO, Sremska Mitrovica spada pod:

2. Proizvodnja i prerada metala

2.5.b) Postrojenja za topljenje, ukljuĉujući i legiranje obojenih metala, kao i proizvode dobijene ponovnom

preradom (rafinacija, livenje itd.), sa kapacitetom topljenja od preko 4 t dnevno za olovo i kadmijum ili 20 t

dnevno za sve ostale mеtale

5. Osoblje i investicioni troškovi

5.1. Broj zaposlenih u postojećim objektima 202 zaposlene osobe

5.2. Ukupni troškovi, sa novim investicijama Ukupni troškovi investicije nisu za javni uvid. Uvid je omogućen na lokaciji operatera, na osnovu ĉlana 9.

stav 1. taĉka 10. Zakona o integrisanom spreĉavanju i kontroli zagaĊivanja ţivotne sredine (”Sluţbeni glasnik

RS” broj 135/04) (Sveska 1, Prilog br. 3 – Odluka upravnog odbora o poslovnoj tajni za investicione

programe preduzeća).

II. Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama

1. Kratak opis aktivnosti za koju se integrisana dozvola zahteva

1.1. Kratak opis aktivnosti Topionica i livnica ĉeliĉnih gredica je postrojenje koje planira proizvodnju od 240.000 t ĉeliĉnih gredica, koja

se postiţe u drugoj godini rada i zadrţava na tom nivou u naredne tri godine. Posle toga, od šeste godine rada,

moguće je postepeno povećanje proizvedene koliĉine, da bi se u desetoj godini rada fabrike dostigla

proizvodnja od 450.000 t. Parametri postrojenja koji su korišćeni kao baza za projektovanje, u skladu su sa

najnovijom tehnologijom Grupacije StG u oblasti mini-topionica.

Osnove radne operacije su sledeće: prijem otpada od gvoţĊa, skladištenje sirovine, ubacivanje u elektroluĉnu

peć, topljenje, legiranje u lonĉastoj peći i nakon toga livenje, hlaĊenje, seĉenje i pakovanje ĉeliĉnih gredica.

4

Iznad peći i linije livenja nalazi se sistem za odvoĊenje vazduha i ĉestica do postrojenja za preĉišćavanje

gasova i silosa za sakupljanje prašine. Šljaka koja nastaje kao nusproizvod odlaţe se na otvoreno skladište gde

se u separatoru razdvaja na komponete. Iznad separatora šljake postavljen je takoĊe vrećasti filter.

Detaljan opis tehnološkog procesa prikazan je u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2, Radni plan postrojenja

za upravljanje otpadom, Deo 1.3 Operacije upravljanja otpadom).

Detalja opis rada filtera i sistema za hlaĊenje vode dat je prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2, Radni plan

postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 2. Opremanje postrojenja radi spreĉavanja i kontrole zagaĊenja

ţivotne sredine i ugroţavanja zdravlja ljudi).

1.2. Normalan broj radnih sati i dana u nedelji

za obavljanje aktivnosti

Probni rad na predmetnoj lokaciji se odvija u dve smene i to prva smena od 12 do 22 h, druga smena od 22 do

8 h. Pauza je od 8 do 12 h. Prilikom proraĉuna kapaciteta korišćeni su sledeći tehnološko - proizvodni

parametri rada:

- broj radnih nedelja godišnje 46

- broj radnih smena nedeljno 15

- radno vreme u smeni, h 8

- godišnji fond radnih sati, h 5.520

- iskorišćenost radnog vremena, % 90

- godišnje efektivno radno vreme, h 4.968

1.3. Planiran datum izgradnje Izgradnja fabrike je završena u oktobru 2010.god i ima ishodovano Rešenje o probnom radu br. 112-351-

00026/2010-02 od 01.12.2010.god., izdato od strane Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i

graditeljstvo, Novi Sad. (Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog br. 1), kao i Privremeno rešenje o izdavanju

integralne dozvole za skladištenje i tretman neopasnog metalnog otpada na lokaciji operatera br. 119-501-

01992/2010-04 od 16.03.2011., izdato od strane Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu ţivotne sredine i odrţivi

razvoj, Novi Sad. (Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog br. 9)

1.4. Kapacitet proizvodnje i planirani obim

godišnje proizvodnje Kapacitet proizvodnje iznosi 50 t/h, dok je planirani godišnji obim proizvodnje max 247.000 t.

1.5. Planirani datum puštanja u rad Dozvola za probni rad ishodovana je 01.12.2010. godine sa rokom vaţenja od godinu dana i fabrika je puštena

u rad. Dozvola za probni rad izdata je od strane Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i

graditeljstvo u Novom Sadu sa rokom vaţenja godinu dana.

5

1.6. Prevoz do i od preduzeća Prevoz sirovina – ĉeliĉnih otpadaka do lokacije postrojenja za tretman – topionice i livnice ĉeliĉnih odlivaka,

odvija se drumskim i ţelezniĉkim putem. Prevozna sredstva nisu u vlasništvu preduzeća “SIRMIUM STEEL“

DOO.

TakoĊe, gotovi proizvodi – ĉeliĉne gredice, prevoze se drumskim i ţelezniĉkim putem od lokacije preduzeća

do potrebnog odredišta.

Ne obavlja se transport opasnih materija niti materija koje zahtevaju posebnu struĉnu osposobljenost.

1.7. Podaci o planiranom korišćenju sirovina i

pomoćnih materijala, energije i vode (iz

tabelarnih pregleda u prilogu)

U nastavku su dati bilansi ulaznih sirovina i materija potrebnih za proces proizvodnje:

Staro gvoţĊe: 276.000 t/god

Kreĉ: 40 kg/t

Fero legure: 18 kg/t

Ugljenik: 30 kg/t

Kiseonik: 4.000 Nm3/h

Argon: 1.000 Nl/min

Azot: 800 Nl/min

Komprimovani vazduh: Koliĉina komprimovanog vazduha koja se moţe obezbediti instaliranim

kompresorima je max 3.150 Nm3/h, p = 8 bar

Zemni gas: 1.000 Nm3/h

Voda: Pijaća voda i voda za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mreţu: iz gradske vodovodne mreţe

Industrijska voda: iz bušenih bunara, max potrošnja 43 m3/h

Elektriĉna energija: 60 MW – max instalisana snaga objekta, 50 MW – nominalna instalisana snaga

objekta

Potrebni resursi za obavljanje procesa proizvodnje detaljno su opisani u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2,

Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 1.3 Operacije upravljanja otpadom).

1.8. Troškovni opis korišćenja najboljih

dostupnih tehnika (BAT) i/ili planiranih

aktivnosti za dostizanje nivoa BAT (opis

se zasniva na uporeĊivanju sadašnjih i

analizi potrebnih uslova za dostizanje

BAT)

Postrojenje je novo. Podaci opisa korišćenja najboljih dostupnih tehnika (BAT) dati su Svesci 5, tako da nema

troškova pribliţavanja i dostizanja BAT-a, već samo ukupnih investicionih troškova.

1.9. Razlozi za podnošenje zahteva za izdavanje

integrisane dozvole i oĉekivane promene u

odnosu na dosadašnji rad

Prema Zakonu o integrisanom spreĉavanju i kontroli zagaĊivanja ţivotne sredine (“Sluţbeni glasnik RS” broj

135/04) i Uredbi o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola (“Sluţbeni glasnik

RS” broj 84/05), postrojenje spada u deo 2. Proizvodnja i prerada metala, Taĉka 2.5.b) Postrojenja za

topljenje, ukljuĉujući i legiranje obojenih metala, kao i proizvode dobijene ponovnom preradom (rafinacija,

6

livenje itd.), sa kapacitetom topljenja od preko 4 t dnevno za olovo i kadmijum ili 20 t dnevno za sve ostale

mеtale. Postrojenje je novo i nalazi se u probnom radu.

1.10. Lista propisa, priruĉnika, obraĉunskih

programa (za procenu koncentracija

zagaĊujućih materija u ţivotnoj sredini)

korišćenih prilikom kompletiranja zahteva

za izdavanje integrisane dozvole

Zakon o zaštiti ţivotne sredine (“Sluţbeni glasnik RS“ broj 135/04 i 36/2009)

Zakon o integrisanom spreĉavanju i kontroli zagaĊivanja ţivotne sredine (“Sluţbeni glasnik RS“ broj 135/04)

Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola (“Sluţbeni glasnik RS” broj

84/05)

Za procenu tehnološkog procesa korišćena je Direktiva o Integralnom spreĉavanju i kontroli zagaĊenja (IPPC)

i Referentni BAT dokument - najbolja dostupna tehnika (tehnološko rešenje) za proizvodnju gvoţĊa i ĉelika i

livnice i kovaĉnice.

Naziv originalnih dokumenata: Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC), Reference Document on

Best Available Techniques for the Production of Iron and Steel, European Commission, December 2001 &

July 2009 (Draft D2) i Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC), Reference Document on Best

Available Techniques in the Smitheries and Foundries Industry, European Commission, May 2005

Pravilnik o sadrţini, izgledu i naĉinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole (“Sluţbeni

glasnik RS“ broj 30/06)

Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog izvora zagaĊivanja, kao i metodologiji za vrste,

naĉine i rokove prikupljanja podataka (“Sl. glasnik RS”, broj 91/2010)

Zakon o zaštiti vazduha (“Sluţbeni glasnik RS” broj 36/09)

Zakon o upravljanju otpadom (“Sluţbeni glasnik RS” broj 36/2009 i 88/2010)

Zakon o vodama (“Sluţbeni glasnik RS” broj 30/2010)

Zakon o zaštiti od buke u ţivotnoj sredini (“Sluţbeni glasnik RS” broj 36/2009)

Zakon o planiranju i izgradnji (“Sluţbeni glasnik RS” broj 72/2009 i 81/2009 – isprav.)

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Sluţbeni glasnik RS” broj 11/2010)

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Sluţbeni

glasnik RS” broj 75/2010)

Pravilnik o graniĉnim vrednostima emisije, naĉinu i rokovima merenja i evidenciji podataka (“Sluţbeni

glasnik RS” broj 30/97 i 35/97 - ispravka)

7

Uredba o graniĉnim vrednostima emisija zagaĊujućih materija u vazduh (“Sluţbeni glasnik RS” broj 71/2010)

Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije

zemljišta i metodologija za izradu remedijacionih programaR(“Sluţbeni glasnik RS“ broj 88/2010)

Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ţivotnoj sredini (“Sluţbeni glasnik RS” broj 54/92 bez odredbi koje se

odnose na dozvoljene nivoe buke u naseljima, na metode merenja buke i na uslove koje moraju da ispune

struĉne organizacije za merenje buke)

Uredba o indikatorima buke, graniĉnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke,

uznemiravanja i štetnih efekata buke u ţivotnoj sredini (“Sluţbeni glasnik RS” broj 75/2010)

Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Sluţbeni glasnik RS“, broj 56/10)

Pravilnik o opasnim materijama u vodama (“Sluţbeni glasnik SRS” broj 31/82)

Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim koliĉinama i kriterijumima za odreĊivanje vrste dokumenta koje

izraĊuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa (“Sluţbeni glasnik RS” broj 41/2010)

Pravilnik o sadrţini obaveštenja o novom seveso postrojenju odnosno kompleksu, postojećem seveso

postrojenju,odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno kompleksa (“Sluţbeni

glasnik RS” broj 41/2010) i druga vaţeća zakonska i podzakonska akta

Dangerous Properties of Industrial Materials Sixth Edition N.Irving Sax - Benjamin Fener/Josph

J.Ferzerald/Thomas J.Haley/ Elizabeth K.Weisburger - Van Nostrand Reinhold Company - New York

Cincinnati Toronto London Melbourne 1985.

Klasifikacija opasnih materija metod RHI/Reaction Hazard index

Safe Handling of Compressed Gases in Containers (Pamphlet P-1). Arlington, VA: Compressed Gas

Association, Inc.,1991.

Vodiĉ za odgovor na udes, Ministarstvo zaštite ţivotne sredine, 2009. god.

2. Podaci o planskoj i projektnoj dokumentaciji za postrojenje (dozvole, odobrenja, saglasnosti)

2.1. Nadleţni organ odgovoran za planiranje i

izgradnju na teritoriji na kojoj se aktivnost

odvija ili će se odvijati

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotne sredine, Novi Sad

8

2.1.1 Naziv nadleţnog organa Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotne sredine, Novi Sad

Adresa Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad

Broj telefona/faksa +381214874590; +38121457737


2.1.2 Planski dokument i urbanistiĉki plan sa

podacima o urbanistiĉkim uslovima za

ureĊenje prostora, parcelaciji i sprovoĊenju

plana, kao i projekat (ukljuĉivanje u

prostorno-razvojni plan)

Osnovni planski dokument na predmetnoj lokaciji je PROSTORNI PLAN OPŠTINE SREMSKA

MITROVICA koji je objavljen u Sluţbenom listu Opštine Sremska Mitrovica br. 9/2009. Ovim planom je

predviĊena namena površine na kojoj se nalazi predmetni kompleks kao radne površine i kompleksi za

potrebe industrije, poljoprivrede, male privrede i skladištenja.

Dokument koji je osnova za izdavanje lokacijske dozvole je Plan detaljne regulacije dela privredno-

tehnološke zone istoĉno od ulice Marka Aurelija sa kompleksom industrijskog pogona topionice, Decembar

2008 god. UtvrĊuje uslove prikljuĉenja na infrastrukturu i uslove za izgradnju objekta.

Uslovi uvrĊeni planom detaljne regulacije prikazani su u prilogu (Sveska 3, Prilog br. 1 - Izvod iz Plana

detaljne regulacije).

(Sveska 3, Prilog br. 2- Situaciono prikaz iz PDR)

2.1.3 Katastarski broj parcele sa kopijom plana

izdatom od nadleţnog organa

Katastarska parcela broj 8177/1 KO Sremska Mitrovica

(Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog br. 2 - Kopija plana)

2.1.4 Dokaz o pravu korišćenja zemljišta,

odnosno pravu svojine na objektu, odnosno

pravu korišćenja na neizgraĊenom

graĊevinskom zemljištu

Zemljište na kome je postrojenje izgraĊeno, ukupne površine 4ha 56a 76m2 je u 100 % vlasništvu

“SIRMIUM STEEL“ DOO, Sremska Mitrovica – dokaz Prepis lista nepokretnosti broj: 20869 KO Sremska

Mitrovica (Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog br. 3 – Prepis lista nepokretnosti)

2.1.5 Odobrenje za izgradnju i/ili upotrebna

dozvola

Rešenje o probnom radu br. 112-351-00026/2010-02 od 01.12.2010.god., izdato od strane Pokrajinskog

sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, Novi Sad (Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog br.

1). Rešenje o Upotrebnoj dozvoli br. 351-26/2010-02 od 01.12.2011. god., izdato od strane Pokrajinskog

sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotne sredine, Novi Sad

Privremeno rešenje o izdavanju integralne dozvole za skladištenje i tretman neopasnog metalnog otpada na

lokaciji operatera br. 119-501-01992/2010-04 od 16.03.2011., izdato od strane Pokrajinskog sekretarijata za

zaštitu ţivotne sredine i odrţivi razvoj, Novi Sad. (Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog br. 9).

2.2. Nadleţni organ odgovoran za upravljanje Nadleţni organ odgovoran za upravljanje vodama (zaštitu i korišćenje voda i zaštitu od štetnog dejstva voda)

9

vodama (zaštitu i korišćenje voda i zaštitu

od štetnog dejstva voda)

je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

2.2.1 Naziv Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Adresa Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad

Broj telefona/faksa +38121456721

E-mail

2.2.2 Podaci iz dozvole za korišćenje voda Investitor je ishodovao vodoprivrednu saglasnost na tehniĉku dokumentaciju za kompleks industrijskog

pogona topionice u Sremskoj Mitrovici. Saglasnost obuhvata zahvatanje voda za sanitarne i tehniĉke potrebe,

za hidrantsku mreţu iz javne vodovodne mreţe, kanalisanje sanitarno – fekalnih otpanih voda u septiĉke

jame, odvoĊenje preĉišćenih atmosferskih voda u kanal.

Operater je u postupku ishodovanja Vodne dozvole.

(Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog br.4)

Operater je ishodovao i dostavio Rešenje o vodnoj dozvoli br. 104-325-824/2011-01 od 25.11.2011. god.,

izdato od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Novi Sad

2.2.3 Podaci o sopstvenom postrojenju za tretman

otpadnih voda koje nastaju u procesu

obavljanja aktivnosti

U okviru predmetnog fabriĉkog kompleksa ne postoji postrojenje za preĉišćavanje/tretman otpadnih voda jer se

u procesu ne generišu tehnološke otpadne vode.

Atmosferske vode sa izbetoniranih površina skladišta i saobraćajnica preko separatora i taloţnika se ispuštaju

u meliorativni kanal.

Na lokaciji je prisutno postrojenje za tretman voda koje potiĉu iz procesa hlaĊenja (rashladne kule) i osnovni

cilj ovog postrojenja je hlaĊenje i ponovna primena pomenutih voda.

U topionici starog gvoţĊa i pogonu za proizvodnju ĉeliĉnih gredica, projektom su predviĊena dva odvojena

sistema rashladne vode - otvoreni rashladni sistem i zatvoreni rashladni sistem. Otvoreni sistem u

recirkulaciji ima Q = 180 m3/h i Zatvoreni sistem ima Q = 1.104m

3/h.

Postojeći sistem recirkulacije vode detaljno je opisan u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2, Radni plan

postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 2.2. Sistem za preĉišćavanje otpadnih voda).

2.2.4 Podaci iz dozvole za ispuštanje otpadnih

voda i priloţenog tabelarnog pregleda

odvodnog sistema iz jednog ili više mesta

za ispuštanje otpadnih voda u odvodni

sistem

Operater je u postupku ishodovanja Vodne dozvole.

Na predmetnoj lokaciji ne nastaju tehnološke otpadne vode. Voda koja nastaje u tehnološkom procesu

topljenja i livenja ĉeliĉnih gredica vraća se u sistem recirkulacije i ponovo je u upotrebi.

Sanitarno-fekalna kanalizaciona se usmerava do vodonepropusne septiĉke jame zapremine 50m3. Praţnjenje

10

septiĉke jame vrši nadleţno komunalno preduzeće.

Atmosferska ĉista i atmosferska zauljena voda (preko taloţnika i separatora) spajaju se u revizionom šahtu

Aĉ4 i odlaze u retenzioni bazen, pa preko crpne stanice u meliorativni kanal Novi Ĉikas 2, slivno podruĉje

reke Save. Voda koja se preliva iz retenzionog bazena u meliorativni kanal i zbog mogućnosti potencijalnog

zagaĊivanja ima obavezu kontrole.

Ako podnosilac zahteva za izdavanje dozvole planira da otpadne vode odvodi u drugo postrojenje na tretman, potrebno je navesti podatke, i to:

2.2.5 Naziv operatera koji prima otpadne vode

na tretman: Sedište; Broj telefona/faksa; E-

mail

Operater ne odvodi otpadne vode u drugo postrojenje na tretman. Otpadne vode koje se odvode sa lokacije su

sanitarno-fekalne i odvozi ih nadleţno komunalno preduzeće JKP “VODOVOD” Sremska Mitrovica.

2.2.6 Podaci iz dozvole za rad postrojenja za

tretman otpadnih voda

Ne postoji.

2.2.7 Podaci iz ugovora zakljuĉenog izmeĊu

podnosioca zahteva i operatera postrojenja

za tretman otpadnih voda

Ugovor sa JKP “VODOVOD” o praţnjenju septiĉke jame zapremine 50m3. Praţnjenje će se vršiti po potrebi.

2.3. Saglasnosti i odobrenja izdata od nadleţnih

organa 2.3.1 Lista priloţenih saglasnosti,

odobrenja i drugih akata pribavljenih u

postupku izdavanja odobrenja za izgradnju

postrojenja za tretman otpadnih voda

Ne postoji.

3. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na:

3.1. Vazduh U toku probnog rada izvršeno je garancijsko merenje emisije na dva postojeća filterska sistema. Podaci o

filterskim sistemima dati su u prilogu dokumentu (Dokumentacija, Prilog br. 2, Radni plan postrojenja za

upravljanje otpadom, Deo 2.3 Sistem za preĉišćavanje gasova iz postrojenja).

Merenje je izvršeno u skladu sa Uredbom o graniĉnim vrednostima emisija zagaĊujućih materija u vazduh

(“Sluţbeni glasnik RS” broj 71/2010). (Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 3 - Izveštaj o merenju emisije

postrojenja za preĉišćavanje gasova i Prilog br. 4 - Izveštaj o merenju emisije na filteru separatora).

Operater je izvršio i merenja ambijentalnog vazduha u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima

kvaliteta vazduha (“Sluţbeni glasnik RS” broj 11/2010 i izmene i dopune 75/2010) (Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 1 –

Izveštaj o merenju imisije, pre puštanja u rad i Prilog br. 2 – Izveštaj o rezultatima merenja nivoa zagaĊujućih

11

materija u ambijentalnom vazduhu u toku probnog rada).

3.2. Vode Na predmetnoj lokaciji u Sremskoj Mitrovici ne generišu se tehnološke otpadne vode. Voda koja se koristi u

sistemu hlaĊenja je u recirkulaciji. Sanitarne otpadne vode upuštaju se u septiĉku jamu koju prazni nadleţno

komunalno preduzeće.

Atmosferska ĉista i atmosferska zauljena voda (preko taloţnika I separatora) spajaju se u revizionom šahtu




Uslovno ĉiste atmosferske vode sa krovova i iz oluka se direktno odvode u obodne kanale ili zelene površine.

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 9 - Izveštaj o ispitivanju otpadne vode)

3.3. Zemljište i tlo ZagaĊenje zemljište se ne oĉekuje. Otpadno gvoţĊe (sirovina) i šljaka (nusproizvod) se odlaţe na izbetonirane

skladišne prostore. Nema odlaganja sirovina niti materijala na zemljište. Izvršena su ispitivanja zemljišta i

podzemnih voda pre izgradnje postrojenja i u toku probnog rada. Rezultati ne ukazuju na prisustvo

kontaminanata.

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 5 - Izveštaj o ispitivanju zemljišta)

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 6 - Izveštaj o fiziĉko-hemijskom ispitivanju zemljišta, u toku probnog rada)

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 7 - Izveštaj o ispitivanju sirove vode)

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 8 - Izveštaj o ispitivanju podzemne vode, u toku probnog rada)

3.4. Otpad Otpad koji se generiše tokom rada postrojenja je razvrstan i zbrinjava se na propisan naĉin prema Zakonu o

upravljanju otpadom. Detaljan opis tehnološkog procesa opisan je u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2,

Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 4. Rad u postrojenju)

3.5. Buku i vibracije Buka i vibracije koje se javljaju potiĉu od rada postrojenja, utovara i i istovara sirovine i gotovog proizvoda i

rada vozila koja opsluţuju lokaciju postrojenja.

Merenje buke u ţivotnoj sredini je izvršeno pre pre izgradnje postrojenja i u toku probnog rada. Rezultati ne

ukazuju na prisustvo štetnog dejstva buke.

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 10 - Izveštaj o rezultatima merenja buke u ţivotnoj sredini)

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 11 - Izveštaj o rezultatima merenja nivoa buke u ţivotnoj sredini, u toku probnog

rada)

12

3.6. Rizik od udesa Rizik od udesa u toku redovnog rada ne postoji. Znaĉajan uticaj na ĉinioce ţivotne sredine moţe biti u sluĉaju

nepredviĊenih dogaĊaja koji dovode do udesa – poţar, eksplozija gasa ili pucanja sistema za preĉišćavanje

gasova.

Rizici od udesa, mere prevencije i mere zaštite sa postupanjima u sluĉaju udesa definisane su u Dokumentu

Plan mera za spreĉavanje udesa koji je dat u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 4, Plan mera za spreĉavanje

udesa i ograniĉavanje njihovih posledica, Deo 3.2 Procena verovatnoće, mogućih posledica i ocena rizika)

3.7. Karakteristike uticaja opisanih u 3.1. do 3.6. Rad postrojenja ”SIRMIUM STEEL” DOO u Sremskoj Mitrovici – topionica i livnica ĉeliĉnih gredica ne

dovodi do znaĉajnog uticaja na ţivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Otpadno gvoţĊe koje se koristi kao sirovina

kao i otpadna šljaka koja nastaje kao nuzproizvod imaju karakter neopasnog otpada. Radni proces topljenja i

legiranja ĉelika je potpuno automatizovan. Tehnoloških otpadnih voda nema. Voda za hlaĊenje peći kao i

mulj koji nastaje, vraćaju se u proces proizvodnje. Emisija gasova i prašine rešena je filterskim sistemima za

preĉišćavanje proizvodnog pogona i separacije šljake. Rezultati garancijskog merenja emisije u skladu su sa

graniĉnim vrednostima emisije za ovu vrstu postrojenja.

Drugih negativnih uticaja u toku redovnog rada postrojenja po ĉinioce ţivotne sredine nema.

(Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog br. 5 - Rešenje na Studiju o proceni uticaja projekta na ţivotnu

sredinu br. 119-501-00599-04 od 02.09.2009. god., izdato od strane Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu

ţivotne sredine i odrţivi razvoj, Novi Sad.)

III. Detaljni podaci o postrojenju, procesima i procedurama

1. Lokacija



Broj telefona/faksa +381 22 618 207




tel: 069/705156, e-mail: [email protected]


13

- Prof. dr Ţeljko Kamberović, dipl. inţ. metalurgije, lice odgovorno za pripremu zahteva za integrisanu

dozvolu i pripadajuće dokumentacije, tel: 063/8039653

- Dr Marija Korać, dipl. inţ. metalurgije, lice odgovorno za pripremu zahteva za integrisanu dozvolu i

pripadajuće dokumentacije, tel: 064/2741244

- spec zţs Jasmina Saratlić, dipl. inţ. mašinstva, lice odgovorno za pripremu pripadajuće dokumentacije, tel:

063/569243

1.3. Nacionalna referentna mreţa 44° 58‟29” N 19° 38‟42” E prema koordinatama programa Google Earth

1.4. Opis podruĉja i lokacije postrojenja (prema

priloţenoj mapi u razmeri 1:25.000)

Parcela kompleksa topionice i livnice ĉeliĉnih gredica 8177/1 K O Sremska Mitrovica nalazi se u

Industrijskoj zoni, u trouglu koji formiraju, sa severa ţelezniĉka pruga Beograd – Šid – Zagreb, sa juga

lokalna saobraćajnica koja povezuje Sremsku Mitrovicu sa Rumom (tzv. Rumski put) i sa zapada lokalna

saobraćajnica koja povezuje Sremsku Mitrovicu sa autoputem E – 70 Beograd – Šid – Zagreb

Opis podruĉja i lokacije postrojenja. (Sveska 3, Mape i skice, Prilog br. 2- Makrolokacija)

Situacioni plan podruĉja ”SIRMIUM STEEL” DOO Sremska Mitrovica (R 1:4000)

1.5. Opis lokacije svih zgrada, objekata i

njihovih aktivnosti u okviru podruĉja (prema

priloţenoj skici u razmeri 1:1.000 ili

1:5.000)

Opis objekata dat je u tekstualnom delu, a raspored objekata unutar kompleksa prikazan je na situacionom

planu. (Sveska 3, Mape i skice, Prilog br. 3- Mikrolokacija R 1:1000)

1.6. Informacija o povezanosti lokacije sa

infrastrukturom administrativnog regiona

i/ili lokalne samouprave

Postojeća lokacija, na kojoj se nalazi fabriĉki kompleks “SIRMIUM STEEL“ DOO u Sremskoj Mitrovici,

opremljena je osnovnim elementima infrastrukture: gradskom vodovodnom mreţom, termoenergetskom

gasnom mreţom, elektroenergetskom mreţom kao i mreţom TT instalacija. Na lokaciji postoji atmosferska

kanalizacija. Kompleks nije prikljuĉen na gradsku kanalizacionu mreţu.

1.7. Informacija o naĉinu korišćenja susednih

lokacija (vrste postrojenja i aktivnosti koje

se obavljaju)

Navedena parcela se nalazi u inudstrijskoj zoni,u neposrednoj blizini postojeće valjaonice, na oko 500 m

juţno od fabrike za proizvodnju betonskog rebrastog i glatkog gvoţĊa, koja pripada kompaniji

“METALFER STEEL MILL“. Pored ove fabrike, na udaljenosti od 800 m, takoĊe sa juţne strane, nalazi se

pogon za proizvodnju drvenih gajbica, drvenih paleta i asfaltna baza. Na udaljenosti od oko 1 km locirana

je i nova fabrika za proizvodnju elektro opreme, koja pripada kompaniji “MOELLER”.

Sa severne strane, lokaciju ograniĉava lokalni makadamski put, preko koga se moţe izaći na put koji

povezuje Sremsku Mitrovicu sa autoputem E – 70. Malo dalje ka severu nalazi se i ţelezniĉka pruga

Beograd – Šid – Zagreb. Dalje ka severu su autoput E – 70 i obronci Fruške gore.

14

Sa istoĉne strane posmatrane lokacije prostire se nezauzeto zemljište poljoprivrednog karaktera, a na

udaljenosti cca 1 – 2 km naziru se i manje površine pod šumom.

Sa zapadne strane se takoĊe prostiru nezauzete parcele (trenutno obradive poljoprivredne površine), pa sve

do niza proizvodno - poslovnih objekata koji su locirani duţ puta koji povezuje Sremsku Mitrovicu sa

autoputem E - 70.

Udaljenje najbliţih stambenih objekata, koji pripadaju tzv. naseljima Mala Bosna i Mala Slavonija, od

ograde kruga buduće topionice je oko 2.000 m.

1.8. Podaci o posebno zaštićenim podruĉjima Lokacija fabriĉkog kompleksa se ne nalazi u zaštićenom prirodnom dobru i na njoj nema evidentiranih ili

potencijalnih prirodnih dobara. (Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog br. 6 - Dopis Zavoda za zaštitu

prirode Srbije broj 03-3338/1 od 28.01.2009.god.)

2. Upravljanje zaštitom životne sredine

2.1. Politika zaštite ţivotne sredine Obzirom da se radi o novom postrojenju koje je u fazi probnog rada, razmatranje uvoĊenja politike zaštite

ţivotne sredine planira se nakon zapoĉinjanja redovnog rada i odluku o tome će doneti menadţment

preduzeća.

2.2. Sistem upravljanja zaštitom ţivotne sredine Obzirom da postrojenje još uvek nije pušteno u rad i da se nalazi u fazi probnog rada, sistem upravljanja

zaštitom ţivotne sredine (EMS), kao i drugi sistemi kvaliteta, ustanoviće se nakon poĉetka redovnog rada, a

na osnovu odluke menadţmenta.

2.3. Izveštavanje Kada predmetni sistem bude uspostavljen, preduzeće će redovno dostavljati nadleţnom organu kopiju

godišnjeg izveštaja o upravljanju zaštitom ţivotne sredine u preduzeću

2.4. Dobra praksa upravljanja Operater će pristupiti uvoĊenju sistema ISO 14001 radi ukljuĉivanja u sistem upravljanja i kontrole zaštite

ţivotne sredine. Ispravno i odrţivo upravljanje zaštitom ţivotne sredine podrazumeva kontrolisanje uticaja na

ţivotnu sredinu i implementaciju mera zaštite ţivotne sredine u projektno tehniĉku dokumentaciju. IzmeĊu

ostalog, sistem EMS ukljuĉuje i donošenje Politike zaštite ţivotne sredine i Programa upravljanja zaštitom

ţivotne sredine. Na taj naĉin se utiĉe na znaĉajne aspekte zaštite ţivotne sredine svih aktivnosti u postrojenju

u vidu:

upravljanja otpadom

odgovora na akcidentne situacije

15

programa obuke

monitoringa parametara ţivotne sredine

redovnog izveštavanja o kvalitetu ţivotne sredine

Glavni cilj navedenog sistema je da obezbedi set doslednih procedura i alata koji će omogućiti da se

identifikuju uticaji na ţivotnu sredinu za svaku pojedinaĉnu aktivnost u postrojenju i da se sistemski

primenjuju ekonomski isplative mere koje prate, kontrolišu i odgovaraju na promene parametara ţivotne

sredine.

3. Korišćenje najboljih dostupnih tehnika

3.1. Opis postrojenja, proizvodnog procesa i

procesa rada Prikazano u Svesci 5, Prilog br. 1

3.2. Podaci o najboljoj dostupnoj tehnici koja je

korišćena za procenu procesa Prikazano u Svesci 5, Prilog br.1

3.3. UporeĊivanje procesa koji se obavlja u

odnosu na relevantni BAT

Proizvodni program i kapacitet proizvodnje u okviru fabrike ”SIRMIUM STEEL” DOO je uobiĉajeno

tehnološko rešenje za ovu vrstu proizvodnje i u saglasnosti je sa preporukama navedenog BAT – a.

(Sveska 5, Prilog br.1)

3.3.1 Supstitucija opasnih materija U toku navedenog tehnološkog procesa na predmetnoj lokaciji, u upotrebi su materijali koji su u saglasnosti sa

preporukama BAT-a. Opasne materije nisu u upotrebi.

3.3.2 Tehnološki proces Opisani tehnološki proces je u skladu sa preporuĉenim tehnikama za ovu vrstu delatnosti.

4. Korišćenje resursa

4.1. Sirovine, pomoćni materijali i drugo Osnovna sirovina koja se koristi u procesu koji se odvija na prostoru topionice i livnice ĉeliĉnih gredica u

Sremskoj Mitrovici je otpadno gvoţĊe. Za tretman starog gvoţĊa operater poseduje Dozvolu iz oblasti

upravljanja otpadom.

(Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog br. 9 – Privremeno rešenje o izdavanju integralne dozvole za

skladištenje i tretman neopasnog metalnog otpada na lokaciji operatera br. 119-501-01992/2010-04 od

16.03.2011., izdato od strane Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu ţivotne sredine i odrţivi razvoj, Novi Sad).

Karakteristike ulaznih sirovina detaljno su opisane u prilogu dokumentu (Dokumentacija, Prilog br.2, Radni

plan postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 1.3 Operacije upravljanja otpadom i 1.4. Dozvoljene vrste

16

otpada) (Sveska 2, Tabelarni pregledi, Prilog br. 1)

4.1.1 Lista rezervoara i drugih objekata za

skladištenje hemijskih materija opisanih u

Tabelama 1-4 u prilogu

Hemijske materije se u predmetnom postrojenju ne koriste. Priprema rashladne vode zahteva upotrebu

antiskalanta i i isporuĉuje se u plastiĉnoj ambalaţi. Ambalaţom se upravlja prema Planu upravljanja otpadom

(Dokumentacija, Prilog br.2, Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom)

Površine skladišnih prostora koje su u upotrebi date su u nastavku:

UKUPNA POVRŠINA PLATOA IZNOSI P = 958,00 m2

UKUPNA POVRŠINA BAZENA IZNOSI P = 1.604,33 m2

(Sveska 3, Mape i skice, Prilog br. 5 - Mapa skladišta na lokaciji “SIRMIUM STEEL“ DOO)

4.2. Energija (podaci opisani u Tabelama 5-9) Zemni gas: 1.000 Nm3/h

Elektriĉna energija: 60 MW – max instalisana snaga objekta, 50 MW – nominalna instalisana snaga

objekta

Korišćenje energetskih izvora u industrijskim postrojenjima dati su tabelarno (Sveska 2, Tabelarni pregledi,

Prilog br. 2).

(Sveska 3, Mape i skice, Prilog br. 6, Raspred mašina i ureĊaja proizvodnog pogona “SIRMIUM STEEL“

DOO)

4.3. Voda (podaci opisani u Tabelama 10, 32, 33

i 34)

U predmetnom postrojenju se ne koriste površinski vodotokovi.

Pijaća voda i voda za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mreţu obezbeĊuje se iz gradske vodovodne mreţe

Industrijska voda za dopunu rashlanih sistema obezbeĊuje se iz bušenih bunara. Maksimalna izdašnost

bunara je 43 m3/h. Potrošnaj voda za dopunu rashladnog sistema je 27,5 m3/h.

Podaci su opisani u tabelama (Sveska 2, Tabelarni pregledi, Prilog br.5)

4.4. Navesti podatke iz svakog akta o pravu

korišćenja resursa koji je u prilogu

Gas i elektriĉna energije se ne proizvode. Operater se snabdeva istim od distributera za šta poseduje ishodovane

saglasnosti za prikljuĉak.

(Sveska 4, Kopije izdatih dozvola, Prilog 10 i Prilog 11)

5. Emisije u vazduh (podaci opisani u

Tabelama 11-21)

Emisija gasova i prašine rešena je filterskim sistemima za preĉišćavanje vazduha proizvodnog pogona i

separacije šljake. U toku probnog rada izvršeno je garancijsko merenje emisije na oba filterska sistema.

Podaci o filterskim sistemima dati su u prilogu dokumentu (Dokumentacija, Prilog br. 2, Radni plan

postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 2.3 Sistem za preĉišćavanje gasova iz postrojenja).

Rezultati garancijskog merenja emisije u skladu su sa graniĉnim vrednostima emisije za ovu vrstu postrojenja.

Podaci su opisani u tabelama (Sveska 2, Tabelarni pregledi, Prilog br.3).

17

5.1. Postrojenja za tretman zagaĊujućih materija U procesu topljenja starog gvoţĊa u elektroluĉnoj peći i topljenja ĉelika u livaĉkoj peći, javljaju se vreli

gasovi, koji se prethodno tretiraju (hlade i preĉišćavaju) na sistemu otprašivanja, pre ispuštanja u atmosferu

preko dimovodnog kanala.

Drugi filterski sistem preĉišćava vazduh iz procesa separacije šljake.

Podaci o filterskim sistemima dati su u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2, Radni plan postrojenja za

upravljanje otpadom, Deo 2.3 Sistem za preĉišćavanje gasova iz postrojenja).

5.2. Taĉkasti izvori emisija zagaĊujućih materija Tačkasti izvor (emiter) je izvor zagaĊivanja kod koga se zagaĊujuće materije ispuštaju u vazduh kroz za to

posebno definisane ispuste (dimnjak, kanal, cev) ili iz nekoliko ispusta povezanih na zajedniĉki ispust.

Postrojenje ima dva taĉkasta emitera E1 i E2. Poloţaj emitera (Sveska 3, Mape i skice, prilog br.7)

Detaljan opis je dat u dokumentu Plan vršenja monitoringa (Dokumentacija, Prilog br.1, Deo 2.4 Identifikacija

emisija).

5.3. Difuzni izvori emisija zagaĊujućih materija Difuzni izvor (emiter) je izvor zagaĊivanja kod koga se zagaĊujuće materije ispuštaju u vazduh iz

nedefinisanih ispusta, tj. bez odreĊenog ispusta/dimnjaka (ureĊaji, površine i druga mesta). Na lokaciji postoji

mogućnost emisije prašine sa skladišta šljake i tokom manipulativnih procesa istovara sirovina.

5.4. Emisije u vazduhu koje potiĉu od materija

koje imaju snaţno izraţen miris Navedenih emisija nema jer se u tehnološkom procesu ne koriste materije koje imaju snaţno izraţen miris.

5.5. Uticaj emisija zagaĊujućih materija na

ambijentalni kvalitet vazduha

Parametri koji se oĉekuju u emisiji mogu imati uticaj na kvalitet ambijentalnog vazduha. Pre svega, to se

odnosi na prisutvo gasova i finih ĉestica prašine. U skladu sa gode navedenim, Operater je uradio snimanje

kvaliteta vazduha ţivotne sredine pre završetka izgradnje i puštanja u rad predmetnog postrojenja u Sremskoj

Mitrovici, na dva mesta, sa ciljem utvrĊivanja kvaliteta ambijentalnog vazduha i o tome vodi zapise.

Nivo zagaĊenosti vazduha prati se merenjem koncentracija za sumpor dioksid, azot dioksid, suspendovane

ĉestice i ĉaĊ u vazduhu instrumentima za automatsko merenje i/ili uzimanjem uzoraka i njihovom analizom.

Operater je izvršio i merenja ambijentalnog vazduha u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i

zahtevima kvaliteta vazduha (“Sluţbeni glasnik RS” broj 11/2010 i izmene i dopune 75/2010)

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 1 – Izveštaj o merenju imisije, pre puštanja u rad i Prilog br. 2 – Izveštaj o

rezultatima merenja nivoa zagaĊujućih materija u ambijentalnom vazduhu u toku probnog rada).

5.6. Kontrola i merenje Monitoring se vrši u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom Republike Srbije i predloţen je u

dokumentu Plan vršenja monitoringa (Dokumentacija, Prilog br.1- Plan vršenja monitoringa, Deo Prilozi -

Parametri u kontroli ambijentalnog vazduha i Parametri u uĉestalost merenja emisije)

Rezultati garancijskog merenja emisije prikazani su u izveštajima i tabelarno (Sveska 2, Tabelarni pregledi,

18

Prilog br. 3, Tabela 11-21).

5.7. Izveštavanje Izveštavanje o sprovedenom monitoringu emisije i ambijentalnog vazduha vrše se prema dinamici utvrĊenoj u

Planu vršenja monitoringa putem zapisa i tabelarno.

Detaljan opis naĉina izveštavanja je dat u prilogu (Dokumentacija, Prilog br.1 - Plan vršenja monitoringa,

Deo 3.8 Izveštavanje).

6. Emisije štetnih i opasnih materija u vode

(podaci opisani u Tabelama 22-31)

Emisije štetnih i opasnih materija u vode se ne oĉekuje. Atmosferska voda sa izbetoniranih površina skladišta

i saobraćajnica preko separatora i taloţnika ispušta se u meliorativni kanal. Emisije u vode prikazane su

tabelarno. (Sveska 2, Tabelarni pregledi, Prilog br.4)

6.1. Otpadne vode Na predmetnoj lokaciji u Sremskoj Mitrovici ne generišu se tehnološke otpadne vode. Voda koja se koristi u


komunalno.

Atmosferska ĉista i atmosferska zauljena voda (preko taloţnika I separatora) spajaju se u revizionom šahtu




Uslovno ĉiste atmosferske vode sa krovova i iz oluka se direktno odvode u obodne kanale ili zelene površine.

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 14 - Izveštaj o ispitivanju otpadne vode)

6.1.1 Tretman otpadnih voda U okviru predmetnog fabriĉkog kompleksa ne postoji postrojenje za preĉišćavanje/tretman otpadnih voda jer

se u procesu ne generišu tehnološke otpadne vode.

Voda za hlaĊenje recirkuliše u sistemu rashladnih tornjeva.

Atmosferske vode sa izbetoniranih površina skladišta i saobraćajnica preko separatora i taloţnika se ispuštaju

u meliorativni kanal.

6.1.2 Postrojenja za tretman otpadnih voda Otpadnih voda iz opisanog tehnološkog procesa nema, samim tim one se nigde ni ne ispuštaju, niti na lokaciji

postoji klasiĉan sistem za preĉišćavanje otpadnih voda.

Na lokaciji je prisutno postrojenje za tretman voda koje potiĉu iz procesa hlaĊenja (rashladne kule) i ova

voda je u recirkulaciji.

U topionici starog gvoţĊa i pogonu za proizvodnju ĉeliĉnih gredica, projektom su predviĊena dva odvojena

sistema rashladne vode - otvoreni rashladni sistem i zatvoreni rashladni sistem. Otvoreni sistem u

recirkulaciji ima Q = 180 m3/h i Zatvoreni sistem ima Q = 1.104 m

3/h.

Voda iz otvorenog rashladnog sistema se koristi za direktno hlaĊenje izlivenih ĉeliĉnih gredica, tako da je

19

ovim sistemom pored dopunjavanja rashladne vode koja se izgubi u obliku isparenja u direktnom kontaktu sa

vrelim ĉelikom, predviĊeno i njeno hlaĊenje, preĉišćavanje i recirkulacija. Sitni ĉeliĉni opiljci i oksidi gvoţĊa

se izdvajaju iz vode i vraćaju se nazad na topljenje. Dopuna otvorenog rashladnog sistema u koliĉini od 4,5

m3/h vrši se sveţom vodom.

Voda iz zatvorenog rashladnog sistema se koristi za hlaĊenje opreme i vrelih gasova iz elektroluĉne i livaĉke

peći. Ova voda se hladi na rashladnim kulama i zatvorenim cevovodima i vraća se nazad da ohladi peći,

aparate, ureĊaje i vrele gasove. U sistemu nastaju gubici zbog evaporacije na rashladnim tornjevima, koji se

dopunjavaju sveţom vodom. Dopuna zatvorenog rashladnog sistema u koliĉini od 23,04 m3/h vrši se sveţom

vodom. Drugim reĉima, ukupna potrošnja sveţe vode, za dopunu gubitaka u oba rashladna sistema iznosi

27,54 m3/h i ona se vrši iz bušenog bunara kapaciteta 12 l/s, odnosno 43,2 m

3/h.

U rashladnom tornju voda koja treba da se hladi ulazi kroz gornji deo konstrukcije preko dizni i zatim se šalje

do gornjeg dela rashladnog sektora, kroz koje prolazi od vrha ka dnu, dok se vazduh preko usisnih

ventilatora, lociranih na vrhu, kreće od dna ka vrhu i na taj naĉin u protivstrujnom toku uslovljava hlaĊenje

vode. Toranj za isparavanje je izgraĊen od betona, koji je otporan na povišenu temperaturu i koroziju. Ostali

delovi rashladne kule su izraĊeni od PVC-a. RashlaĊena voda temperature 35 °C sakuplja se u posebnom

tanku, odakle se odgovarajućim pumpama šalje nazad u proces.

Voda od hlaĊenja mašine za kontinuirano livenje sa protokom od 300 m3/h, prvo dolazi u izmenjivaĉ toplote,

a tek odatle odlazi u rashladni toranj i dalje zajedno sa ostalim vodama.

Postojeći sistem recirkulacije vode detaljno je opisan u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2 - Radni plan

postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 2.2. Sistem za preĉišćavanje otpadnih voda)

6.1.3 Emisije otpadnih voda Otpadne tehnološke vode na predmetnoj lokaciji se ne generišu. Atmosferske vode sa izbetoniranih površina

skladišta i saobraćajnica preko separatora i taloţnika se ispuštaju u meliorativni kanal.

6.1.4 Uticaj na kvalitet vodnih tela Predmetni tehnološki proces nema visoko opterećenih otpadnih voda koje mogu da naruše kvalitet vodnih tela

(meliorativnog kanala Novi Ĉikas 2).

6.1.5 Kontrola i merenje Kontrola kvaliteta vodnih tela (meliorativnog kanala Novi Ĉikas 2) predloţena je u dokumentu Plan vršenja

monitoringa (Dokumentacija, Prilog br.1, poglavlje Prilozi - Parametri i uĉestalost ispitivanja otpadnih voda).

6.1.6 Izveštavanje Izveštavanje o sprovedenom monitoringu otpadnih voda vršiće se prema dinamici utvrĊenoj u Planu vršenja

monitoringa putem zapisa i tabelarno. (Dokumentacija, Prilog br.1 - Plan vršenja monitoringa, Deo 3.8

Izveštavanje).

20

7. Zaštita zemljišta i podzemnih voda

(podaci opisani u Tabelama 23-31)

Zaštita zemljišnog prostora (zemljišta) i njegovog odrţivog korišćenja ostvaruje se merama sistematskog

praćenja kvaliteta zemljišta, praćenjem indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta, kao i

sprovoĊenjem remedijacionih programa za otklanjanje posledica kontaminacije i degradacije, bilo da se oni

dešavaju prirodno ili da su uzrokovani ljudskim aktivnostima.

Posredno, zagaĊivanjem zemljišta moţe doći do zagaĊivanja podzemnih voda. Monitoring podzemnih voda se

vrši prikupljanjem i analizom iz pijezometara koji se nalaze u razliĉitim slojevima izdani. Svrha pijezometara

je, osim da se odrede hidrološki uslovi, da se obezbedi praćenje kretanja kontaminanata.

Emisije u podzemne vode i zemljište prikazane su tabelarno u prilogu (Sveska 2, Tabelarni pregledi, Prilog

br.4).

7.1. U sluĉaju kada se otpadne vode sa lokacije

ispuštaju direktno u podzemno vodno telo Na predmetnoj lokaciji u Sremskoj Mitrovici nema direktnog ispuštanja otpadnih voda u podzemno vodno telo.

7.2. U sluĉaju kada se otpadne vode sa lokacije

ne ispuštaju direktno u podzemno vodno

telo

Na predmetnoj lokaciji u Sremskoj Mitrovici moţe doći do indirektnog zagaĊenja podzemnih voda. U tu

svrhu vrši se kontrola vode u pijezometrima.

Kontrola kvaliteta zemljišta i podzemnih voda predloţena je u dokumentu Plan vršenja monitoringa

(Dokumentacija, Prilog br.1, Deo Prilozi - Parametri i uĉestalost ispitivanja zemljišta i Parametri i uĉestalost

ispitivanja podzemnih voda iz pijazometara)

8. Upravljanje otpadom (podaci opisani u

Tabelama 35-37)

Operater ”SIRMIUM STEEL” DOO, Sremska Mitrovica kao sirovinu u proizvodnom procesu topionice i

livnice ĉeliĉnih gredice koristi otpadno gvoţĊe. Rad postrojenja u skladu je sa Zakonom o upravljanju

otpadom. Detaljan opis operacija upravljanja otpadom prikazan je u dokumentu Radni plan postrojenja.

(Dokumentacija, Prilog br. 2- Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 1.3 Operacije upravljanja

otpadom)

Evidencije o primljenim, preraĊenim i nastalim koliĉinama i vrstama otpada vode se zapisima i tabelarno.

(Sveska 2, Tabelarni pregledi, Prilog br.6)

8.1. Plan upravljanja otpadom Predmetno postrojenje se bavi tretmanom neopasnog otpada od gvoţĊa. Operater je ishodovao Privremeno

rešenje o izdavanju integralne dozvole za skladištenje i tretman neopasnog metalnog otpada. Za postrojenja

koja podleţu ishodovanju navedene dozvole, Zakon o upravljanju otpadom (”Sluţbeni glasnik RS” 36/09 i

88/10) propisao je obavezu izrade dokumenta Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom, umesto

dokumenta Plan upravljanja otpadom. (Dokumentacija, Prilog br. 2 – Radni plan postrojenja za upravljanje

otpadom)

21

8.2. Proizvodnja otpada Na osnovu tehnoloških parametara postupka koji se odvija na predmetnoj lokaciji postrojenja ”SIRMIUM

STEEL” DOO u Sremskoj Mitrovici u toku njegovog probnog rada, u dokumentu Radni plan postrojenja za

upravljanje otpadom predstavljene su vrste otpada, ostataka i muljeva koje se generišu na lokaciji.

(Dokumentacija, Prilog br. 2 – Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 4.1. Kontrola muljeva i

ostataka)

8.3. Razvrstavanje i prijem otpada Razvrstavanje i prijem otpada opisan je prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2 – Radni plan postrojenja za

upravljanje otpadom, Deo 1.4 Operacije upravljanja otpadom)

8.4. Privremeno skladištenje otpada Privremeno skladištenje otpada opisano je u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2 – Radni plan postrojenja za

upravljanje otpadom, Deo 1.3 Operacije upravljanja otpadom)

8.5. Prevoz otpada

Operater ne poseduje sopstvena teretna vozila za prevoz otpada, već se ovaj prevoz vrši kamionima i drugim

prevoznim sredstvima trećih lica.

8.6.

Prerada otpada: tretman i reciklaţa

Tretman otpada sastoji se od operacija topljenja otpadnog gvoţĊa u elektroluĉnoj peći, legiranja u lonĉastoj

peći i livenja ĉeliĉnih gredica. Šljaka koja nastaje kao nuzproizvod odlaţe se na otvoreno skladište gde se u

separatoru razdvaja na komponete.

Opis tretmana otpada opisano je u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2 – Radni plan postrojenja za upravljanje

otpadom, Deo 1.3 Operacije upravljanja otpadom)




gasova i silosa za sakupljanje prašine. Iznad separatora šljake postavljen je takoĊe vrećasti filter koji

preĉišćava vazduh prilikom separacije.

8.6.1

Sopstvena postrojenja, objekti i tehnologije

Tretman otpadnog gvoţĊa se radi u sopstvenom postrojenju. Parametri postrojenja koji su korišćeni kao

baza za projektovanje, u skladu su sa najnovijom tehnologijom Grupacije StG u oblasti mini-topionica.

Tretman – separacija šljake takoĊe se radi u okviru predmetnog postrojenja, na liniji za šljaku.

Proizvodni procesi su potpuno automatizovani.


gasova i silosa za sakupljanje prašine. Iznad separatora šljake postavljen je takoĊe vrećasti filter.

Opis postrojenja dat je u dokumentu u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2 – Radni plan postrojenja za

upravljanje otpadom, Deo 1.3 Operacije upravljanja otpadom).

22

8.6.2

Upućivanje na tretman i reciklaţu kod

drugog operatera

Na dalji tretman se upućuje prašina iz silosa, dok se šljaka i kovarina mogu prodavati kao sekundarne sirovine

ili interno reciklirati kao što je predviĊenja.

Na reciklaţu se upućuje otpad iz odrţavanja i remonta, kao i otpad iz administracije, osim komunalnog

otpada.

Opis otpada koji se upućuje na dalji tretman i reciklaţu dat je u dokumentu u prilogu (Dokumentacija, Prilog

br. 2 – Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 4.1 Kontrola muljeva i ostataka).

8.7. Odlaganje otpada Na lokaciji operatera otpad se privremeno odlaţe do njegovog upućivanja na tretman ili reciklaţu.

8.7.1 Sopstvena postrojenja, objekti i tehnologije Operater ne vrši odlaganje otpada, osim privremeno skladištenje do upućivanja na tretman ili reciklaţu.

8.7.2 Upućivanje na odlaganje kod drugog

operatera Komunalni otpad je jedina vrsta otpada koja se upućuje na odlaganje/ komunalnu gradsku deponiju.

8.8. Procena uticaja planiranog upravljanja

otpadom

Tretman otpada je na lokaciji operatera je glavni tehnološki proces. On se odvija uz potpunu kontrolu i

automatizaciju svake faze. Operacije upravljanja otpadom su jasno definisane radnim procedurama. U toku

probnog rada nema znaĉajnog uticaja na ĉinioce ţivotne sredine.

8.9. Kontrola i merenje (analize)

Svako teretno vozilo koje ulazi ili izlazi iz predmetnog fabriĉkog kruga meri se na kolskoj vagi dimenzija 20 x

5 m. Na taj naĉin operater prati, meri i kontroliše unete koliĉine ĉeliĉnog otpada, odnosno iznete koliĉine

otpada na reciklaţu.

8.10.

Dokumentovanje i izveštavanje

U dokumentu Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom opisane su, izmeĊu ostalog, obaveze operatera

postrojenja za upravljanje otpadom u pogledu monitoringa i obaveštavanja o koliĉini i vrsti otpada.

(Dokumentacija, Prilog br. 2 – Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 5.1. Monitoring i

izveštavanje o sastavu otpada)

9.

Buka i vibracije (podaci opisani u Tabeli

38)

Korisnik izvora buke moţe stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu

mera zaštite, kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, ureĊaja, mašina, transportnih

sredstava i aparata koji prouzrokuju buku.

(Sveska 2, Tabelarni pregledi, Prilog br.7)

9.1. Izvori Buka i vibracije koje se javljaju potiĉu od rada postrojenja, utovara i i istovara sirovine i gotovog proizvoda i

rada vozila koja opsluţuju lokaciju postrojenja. Korisnik izvora buke duţno je da na propisan naĉin obezbedi

pojedinaĉno merenje buke, izradi izveštaja o merenju buke i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, u

skladu sa navedenim zakonom. (Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 12 – Izveštaj o ispitivanju uslova radne

23

sredine)

9.2. Emisije Emisija buke su ograniĉene na proces istovara sirovina, ubacivanja sirovina u peć i kretanje vozila koji

opsluţuju lokaciju.

9.3. Kontrola i merenje Uredbom o indikatorima buke, graniĉnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke,

uznemiravanja i štetnih efekata buke u ţivotnoj sredini (“Sluţbeni glasnik RS“ broj 75/2010) propisuju se

indikatori buke u ţivotnoj sredini, graniĉne vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i

štetnih efekata buke na zdravlje ljudi.

Merenje buke u ţivotnoj sredini na lokaciji Operatera postrojenja, potrebno je vršiti kao kontrolno u sluĉaju

kada se vrši rekonstrukcija postojećih ili izgradnja novih proizvodnih celina, ili vrši zamenu opreme. Novi

izvori buke ne smeju povisiti postojeći nivo buke za više od 5 dB(A) u odnosu na zateĉeno stanje. Svaki

sledeći izvor buke moţe povisiti nivo buke posle godinu dana najviše za 5 dB(A). U tom sluĉaju potrebno je

vršiti merenje buke dnevnog i noćnog nivoa buke pre puštanja u rad ureĊaja i u toku probnog rada, ili nakon

izvršenih izmena u proizvodnim celinama.

Merenje buke u ţivotnoj sredini je izvršeno pre pre izgradnje postrojenja i u toku probnog rada.

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 10 - Izveštaj o rezultatima merenja buke u ţivotnoj sredini)

(Sveska 6, Izveštaji, Prilog br. 11 - Izveštaj o rezultatima merenja nivoa buke u ţivotnoj sredini, u toku

probnog rada)

9.4. Izveštavanje Izveštavanje o sprovedenom merenju buke vršiće se prema dinamici utvrĊenoj u Planu vršenja monitoringa

putem zapisa i tabelarno. (Dokumentacija, Prilog br.1 - Plan vršenja monitoringa, Deo Prilozi - Parametri i

ušestalost merenaj buke). Rezultate praćenja buke u ţivotnoj sredini ĉuvati, i na zahtev inspekcijske sluţbe

dostavljati nadleţnom opštinskom organu.

10. Procena rizika od značajnih udesa Proces proizvodnje koji se odvija u topionici i livnici ĉeliĉnih gredica na lokaciji u Sremskoj Mitrovici je

potpuno automatizovan, nema manipulacije ni korišćenja zapaljivih, niti korozivnih teĉnosti, stoga

potencijalna opasnost po ţivotnu sredinu postoji samo u sluĉaju poţara izazvanog ne adekvatnim rukovanjem

sa mašinama, ili poţarom i eksplozijom uzrokovanom razvijanjem ekplozivnog vodonika ili isticanjem

zemnog gasa. Sa aspekta opasnosti tehnološkog procesa topljenja i livenja ĉelika uzroci udesnih situacija

mogu se podeliti i na sledeći naĉin: visoka temperatura u pećima što uzrokuje pojavu plamena u peći,

izloţenost toploti probojem metala, defekti curenja ili pucanja gasne instalacije. Sa aspekta rizika ova

tehnologija moţe se svrstati u grupu sa malim do srednjim rizikom.

24

U redovnom radu mala je mogućnosti nekontrolisanih ispusta, koji bi mogli dovesti do ugroţavanja zdravlja

ljudi i ţivotne sredine. (Sveska 2, Tabelarni pregledi, Prilog br. 3, Tabela 20)

Rizici od udesa obraĊeni su kroz Plan (Dokumenti, Prilog br. 4 - Plan mera za spreĉavanje udesa i

ograniĉavanje njihovih posledica, Deo 1.3 Identifikacija mogućih izvora opasnosti)

11. Mere za nestabilne (prelazne) načine

rada postrojenja koje se odnose na:

11.1. Poĉetak rada postrojenja ako postoji rizik

izlaganja ţivotne sredine negativnim

uticajima

Postrojenje se pušta u rad na tehnološkijednostavan naĉin, šarţiranjem ELP peći, procedura je usaglašena i ovaj

postupak se moţe izvoditi i više puta u toku radne godine. U postupku poĉetka rada ne postoji rizik izlaganja

ţivotne sredine negativnim uticajima, jer su svi sistemi prilagoĊeni da prihvate otpadne materije koje nastaju u

procesu. Nema rizika, jer ne postroji prelazni rad postrojenja koji se odnosi na poĉetak rada.

11.2.

Defekte curenja

Ukoliko se doĊe do procurivanja teĉnog metala, vode iz rashladnog sistema ili gasova iz zatvorenog sistema

cevi postupa se prema procedurama odgovora na udes opisanim u Planu mera zaštite ţivotne sredine u sluĉaju

udesa koji je priloţen uz predmetni Zahtev (Dokumenti, Prilog br. 4 - Plan mera za spreĉavanje udesa i

ograniĉavanje njihovih posledica).

11.3. Trenutno zaustavljanje rada postrojenja Rad postrojenja se trenutno zaustavlja na osnovu radnih uputstava proizvoĊaĉa isporuĉene opreme

11.4. Obustavu rada Postupak obustave rada postrojenja se odvija po utvrĊenom redosledu i preporukama proizvoĊaĉa opreme

12. Definitivni prestanak rada postrojenja ili

njegovih delova

PredviĊeni postupci u sluĉaju definitivnog prestanka rada predmetnog postrojenja ili njegovih delova u

Sremskoj Mitrovici, detaljno su opisani u dokumentu Plan mera za zaštitu ţivotne sredine posle prestanka

rada i zatvaranja postrojenja (Dokumentacija, Prilog br. 5 – Plan mera za zaštitu ţivotne sredine posle

prestanka rada i zatvaranja postrojenja).

13. Netehnički prikaz podataka na kojima se

zasniva zahtev za izdavanje integrisane

dozvole

13.1.

Podaci o operateru, postrojenju, lokaciji

Preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu i usluge “SIRMIUM STEEL” DOO

Sremska Mitrovica

Ulica Višnjevaĉka 27

25

Topionica i livnica ĉeliĉnih gredica je postrojenje koje planira proizvodnju od 240.000 t ĉeliĉnih gredica,

koja se postiţe u drugoj godini rada i zadrţava na tom nivou u naredne tri godine. Posle toga, od šeste godine

rada, moguće je postepeno povećanje proizvedene koliĉine, da bi se u desetoj godini rada fabrike dostigla

proizvodnja od 450.000 t. Parametri postrojenja koji su korišćeni kao baza za projektovanje, u skladu su

sa najnovijom tehnologijom Grupacije StG u oblasti mini-topionica.

Parcela kompleksa topionice i livnice ĉeliĉnih gredica 8177/1 K O Sremska Mitrovica nalazi se u

Industrijskoj zoni, u trouglu koji formiraju, sa severa ţelezniĉka pruga Beograd – Šid – Zagreb, sa juga

lokalna saobraćajnica koja povezuje Sremsku Mitrovicu sa Rumom (tzv. Rumski put) i sa zapada lokalna

saobraćajnica koja povezuje Sremsku Mitrovicu sa autoputem E – 70 Beograd – Šid – Zagreb.

Topionica je projektovana da zadovolji potrebe valjaonice koja se nalazi u neposrednoj blizini.

13.2. Karakteristike aktivnosti zbog kojih je

podnet zahtev za izdavanje integrisane

dozvole (opis proizvodnog procesa)



Iznad peći i linije livenja nalazi se sistem za odvoĊenje vazduha i ĉestica do postrojenja za preĉišćavanje i

silosa za sakupljanje prašine. Šljaka koja nastaje kao nuzproizvod odlaţe se na otvoreno skladište gde se u

separatoru razdvaja na komponete. Iznad separatora šljake postavljen je takoĊe vrećasti filter.

Detaljan opis tehnološkog procesa prikazan je u dokumentu Radni plan postrojenja (Dokumentacija, Prilog br.

2, Deo 1.3 Operacije upravljanja otpadom).

Opis rada filtera i sistema za hlaĊenje vode dat je u dokumentu Radni plan postrojenja (Dokumentacija, Prilog

br. 2, Deo 2 Opremanje postrojenja radi spreĉavanja i kontrole zagaĊenja ţivotne sredine i ugroţavanja

zdravlja ljudi).

13.3. Opis aktivnosti koje imaju znaĉajan uticaj

na ţivotnu sredinu:

13.3.1 Resursi, energija i voda koji se koriste i

opis mera za smanjenje njihovog korišćenja

Voda koja se koristi za hlaĊenje se zagreva, jedan deo ispari, a veći deo, zajedno sa ĉesticama koje ĉine

oksidi gvoţĊa se sliva u separator. U separatoru se ĉestice odvajaju od tople vode koja odlazi u postrojenje

za hlaĊenje vode. Obzirom da izvesna koliĉina vode isparava u procesu, sistem se dopunjava vodom iz

bunara.

Planirano je da se ne vrši omekšavanje vode iz razloga što bunarska voda iz sliĉnog bunara sa bliske

lokacije odgovara u potpunosti proizvodnom procesu.

Oksidi gvoţĊa se suše i koriste u elektroluĉnoj peći kao sirovina.

26

13.3.2 Glavne sirovine i pomoćni materijali i

njihovo korišćenje

Pored gvoţĊa, u posude se ubacuje ugljenik (koks) i kreĉ. Koliĉina gvoţĊa u jednoj šarţi iznosi 1,120 t,

koliĉina ugljenika je 0,015 t, dok je koliĉina kreĉa 0,030 t.

U livaĉkoj peći vrši se legiranje sa ferolegurama, CaO, CaF2 i C do postizanja potrebnog hemijskog sastava.

Ĉelik u teĉnom stanju se sipa iz posude u korito, odakle izlazi kroz ĉetiri otvora i formira ĉetiri linije. U

kalupima hlaĊenim vodom, ĉelik prelazi u ĉvrsto stanje i dobija ţeljene dimenzije popreĉnog preseka, a

zatim se seĉe na ţeljenu meru pomoću gorionika, koji koriste kiseonik i zemni gas.

13.3.3 Upotreba opasnih hemijskih supstanci i

preparata i planirane mere za njihovu

supstituciju

U krugu fabrike nalazi se i postrojenje za snabdevanje fabrike potrebnim tehniĉkim gasovima. Gasovi koji

su potrebni za proizvodnju su kiseonik, argon i azot.

Tehnologija koja se primenjuje u skladu je sa preporuĉenim BAT dokumentom.

13.3.4 Korišćenje tehnologija, odnosno primena

najboljih dostupnih tehnika

(Izvori/referentni dokumenti)

Za procenu tehnološkog procesa korišćena je Direktiva o Integralnom spreĉavanju i kontroli zagaĊenja (IPPC)

i Referentni BAT dokument - najbolja dostupna tehnika (tehnološko rešenje) za proizvodnju gvoţĊa i ĉelika i

livnice i kovaĉnice.

Naziv originalnih dokumenata: Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC), Reference Document on

Best Available Techniques for the Production of Iron and Steel, European Commission, December 2001 &

July 2009 (Draft D2) i Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC), Reference Document on Best

Available Techniques in the Smitheries and Foundries Industry, European Commission, May 2005

13.3.5 Prikaz glavnih emisija (koncentracije i

godišnje koliĉine) za vazduh, vode,

zemljište, glavne tokove otpada i njihov

tretman, buku i vibracije

Emisija taĉkastog izvora - emiter sistema za otprašivanje proizvodnog pogona

- praškaste materije 3,77 mg/m3, GVE je 5 mg/m3

- dioksini i furani nisu dektovani, GVE je 0,2 ng/m3

Emisija taĉkastog izvora – emiter filtera separatora šljake

- praškaste materije 2,05 mg/m3

- arsen, kadmijum i olovo nisu dektovani

Otpadna atmosferska voda sa platoa i saobraćajnica - iz taloţnika

- otpadna voda odgovara klasi II voda

Buka i vibracije koje se javljaju potiĉu od rada postrojenja, utovara i i istovara sirovine i gotovog proizvoda i

rada vozila koja opsluţuju lokaciju postrojenja

Pre izgradnje

- Dnevni nivo 48 dB, GVB 65 dB

- Noćni nivo 45 dB, GVB 55 dB

U toku probnog rada

27

- Dnevni nivo 50,8 dB, GVB 65 dB

- Noćni nivo 47,2 dB, GVB 55 dB

13.3.6 Mogući uticaj zagaĊivanja na zdravlje ljudi,

kvalitet vazduha, vode i zemljišta

Uticaj na kvalitet vazduha

ZagaĊivanje vazduha kao posledica rada postrojenje je konstantno prisutno. Koncentracije polutanata

potrebno je redovno pratiti i o njima izveštavati nadleţnog inspektora.

Emisija gasova i prašine rešena je filterskim sistemima za preĉišćavanje vazduha proizvodnog pogona i

separacije šljake. Parametri koji se oĉekuju u emisiji mogu imati uticaj na kvalitet ambijentalnog vazduha. Pre

svega, to se odnosi na prisutvo gasova i finih ĉestica prašine. U skladu sa gode navedenim, operater je uradio

snimanje kvaliteta vazduha ţivotne sredine pre završetka izgradnje i puštanja u rad predmetnog postrojenja u

Sremskoj Mitrovici, na dva mesta, sa ciljem utvrĊivanja kvaliteta ambijentalnog vazduha i o tome vodi zapise.

Najznaĉajniji uticaj na kvalitet vazduha moţe biti uzrokovan emisijom preko graniĉnih vrednosti u sluĉaju

udesa. Kontrolna merenja emisije sprovodi akreditovana struĉna organizacija.

Uticaj na kvalitet zemljišta, površinskih i podzemnih vodotokova

Na predmetnoj lokaciji u Sremskoj Mitrovici ne generišu se tehnološke otpadne vode. Voda koja se koristi u


komunalno preduzeće. Atmosferska ĉista i atmosferska zauljena voda (preko taloţnika I separatora) spajaju se

u revizionom šahtu Aĉ4 i odlaze u retenzioni bazen, pa preko crpne stanice u meliorativni kanal Novi Ĉikas

2, slivno podruĉje reke Save. Voda koja se preliva iz retenzionog bazena u meliorativni kanal i zbog

mogućnosti potencijalnog zagaĊivanja ima obavezu kontrole. Uslovno ĉiste atmosferske vode sa krovova i iz

oluka se direktno odvode u obodne kanale ili zelene površine.

Zaštita zemljišnog prostora (zemljišta) i njegovog odrţivog korišćenja ostvaruje se merama sistematskog

praćenja kvaliteta zemljišta, praćenjem indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta, kao i

sprovoĊenjem remedijacionih programa za otklanjanje posledica kontaminacije i degradacije, bilo da se oni

dešavaju prirodno ili da su uzrokovani ljudskim aktivnostima.

U podzemne vodotokove i u zemljište ne vrši se ispuštanje bilo kakvih štetnih ili opasnih materija.

Uticaj na zdravlje ljudi

U normalnim uslovima rada postrojenja, koje se nalazi u industrijskoj zoni Sremske Mitrovice, i u ĉijoj

neposrednoj blizini nema stambenih objekata, ne ĉekuje se da će doći do njenog štetnog uticaja na zdravlje

stanovništva.

28

Zbog evidentnog prisustva prašine moţe doći do pojave respiratornih problema kod zaposlenog osoblja

prisutnog na lokaciji. Moguća je i pojava nekih sistematskih oboljenja, alergija, astme, i sl.

Na predmetnoj lokaciji postoji rizik od pojave poţara koji bi eventualno mogao da utiĉe na zdravlje

stanovništva ili ţivotnu sredinu. U tom sluĉaju vazduhom bi se raširio oblak dima koji bi u sebi sadrţao razna

manje ili više toksiĉna jedinjenja kao što su: ĉaĊ, pepeo, prašina, azotni oksidi, ugljen dioksid i dr.

Stanovništvo bi pre svega bilo izloţeno repiratornim problemima.

Nivo koncentracije zagaĊujućih materija u dimnom oblaku zavisio bi od vremenskih uslova. Ukoliko je tiho

vreme, bez vetra, prenošenje polutanata dalje od mesta nastanka je sporo, kao i smanjenje njihove

koncentracije kao posledica mešanja sa vazduhom.

13.3.7 Mere za spreĉavanje udesa i smanjenje

posledica

Rizik od udesa u toku redovnog rada ne postoji. Znaĉajan uticaj na ĉinioce ţivotne sredine moţe biti u sluĉaju

nepredviĊenih dogaĊaja koji dovode do udesa – poţar, eksplozija gasa ili pucanja sistema za preĉišćavanje

gasova.

Rizici od udesa, mere prevencije i mere zaštite, sa postupanjima u sluĉaju udesa definisane su u Dokumentu

Plan mera za spreĉavanje udesa koji je dat u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 4, Plan mera za spreĉavanje

udesa i ograniĉavanje njihovih posledica, Deo 3.2 Procena verovatnoće, mogućih posledica i ocena rizika)

13.3.8 Planovi, ukljuĉujući proširenje i dogradnju

posebnih proizvodnih jedinica ili procesa

Planira se postepeno povećanje proizvedene koliĉine sa 240.000 t ĉeliĉnih gredica od šeste godine rada

fabrike, da bi se u desetoj godini rada dostigla proizvodnja od 450.000 t.

U prvoj fazi će biti postavljeni rezervoari za tehniĉke gasove sa pratećom opremom, a u drugoj fazi će biti

napravljena fabrika za razlaganje vazduha i proizvodnju tehniĉkih gasova.

13.4. Saţet opis procene uticaja na ţivotnu

sredinu u celini, ukljuĉujući mogućnost

prelaska zagaĊenja iz jednog medijuma u

drugi, sa planiranim merama, kao i

prekograniĉnim uticajima

Otpad koji se generiše tokom rada postrojenja je razvrstan i zbrinjava se na propisan naĉin prema Zakonu o

upravljanju otpadom. Detaljan opis tehnološkog procesa opisan je u prilogu (Dokumentacija, Prilog br. 2,

Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom, Deo 4. Rad u postrojenju)

13.5. Opravdanost predloţenih nivoa emisija U predmetnom postrojenju nivoi izmerenih emisije su ispod graniĉnih vrednosti propisanih IPPC BAT u

industriji livenja gvoţĊa i zakonskom regulativom Republike Srbije.

Prilozi:

29

DOKUMENTACIJA propisana ĉlanom 9. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagaĎivanja životne sredine (“Sluţbeni glasnik RS“ broj

135/04):

1. PLAN VRŠENJA MONITORINGA

2. RADNI PLAN POSTROJENJA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

3. PLAN MERA ZA EFIKASNO KORIŠĆENJE ENERGIJE

4. PLAN MERA ZA SPREĈAVANJE UDESA I OGRANIĈAVANJE NJIHOVIH POSLEDICA

5. PLAN MERA ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE POSLE PRESTANKA RADA I ZATVARANJA POSTROJENJA

SVESKA 1 – OPŠTI PODACI

SVESKA 2 – TABELARNI PREGLEDI

SVESKA 3 – MAPE I SKICE

SVESKA 4 – KOPIJE IZDATIH DOZVOLA

SVESKA 5 – KORIŠĆENJE NAJBOLJIH DOSTUPNIH TEHNIKA

SVESKA 6 - IZVEŠTAJI

„ ”SIRMIUM STEEL” doo

Inženjer zaštite životne sredine

M.P.

---------------------------------------------

Milan Gadţurić, ing. zţs.

ZAHTEV ZA IZDAVANJE INTEGRISANE DOZVOLE ZA · PDF file1 Naziv operatera: “SIRMIUM STEEL” DOO Sedište: Sremska Mitrovica Broj: Datum: ZAHTEV ZA IZDAVANJE INTEGRISANE DOZVOLE ZA

Documents