ZAGAĐENOST ŽIVOTNE SREDINE KAO POSLEDICA …apeironsrbija.edu.rs/icama2009/011_branka jordovic - zagadjenje... · 2. Ekološke posledice NATO-agresije Posle devet godina od NATO

ZAGAĐENOST ŽIVOTNE SREDINE KAO POSLEDICA VANREDNIH SITUACIJA

THE POLLUTION OF THE ENVIRONMENT AS AN AFTER EFFECT OF

SPECIAL CURCUMSTANCES

Akademik prof. dr Branka Jordović1, student Jelena Đorđević2, student Ivana Biočanin1 1-Tehnički fakultet Čačak Univerziteta u Kragujevcu, 2- VMŠSS Ćuprija

Abstract: . From the very beginning, human being considered an importance and role of environment that offering maing conditions for life and existence. Destiny of now and future society will depened on domination of mechanistic approach to reality and an projecting of safety paradigm i.e. sustainable development. So, the aim of this work is to indicate the importance realization of this concept. Kew words: NBC accident, radioactive material, human environment, specific measures, RHB- contamination, protection, risk management, eco-safety. .

Uvod

Savremena ratna dejstva, uz upotrebu svih vrsta naoružanja (ratne tehnike) same po sebi

narušavaju životnu sredinu. U slučaju bombardovanja bivše SRJ može se konstatovati da je između ostalog u pitanju bilo vođenje hemijskog i radiološkog rata sa pokušajem izazivanja ekološke katastrofe. Ova konstatacija proizlazi iz činjenice da su planski i smišljeno gađanja postrojenja hemijske industrije i skladišni prostori ispunjeni opasnim i štetnim materijama, koje su izazvale ekološku štetu ogromnih razmera. Pored dosadašnjih posledica koje su u najvećoj meri vezane za izazivanje eksplozija, požara i oslobađanje toksičnih materija u životnu sredinu, od većeg značaja su dugoročne posledice zbog kontaminacije sredine spororazgradljivim hemikalijama i radioaktivnim materijalom sa koncerogenim, mutagenim, teratogenim i embriotoksičnim i drugim svojstvima.

Uzimajući u obzir koliko rat ostavlja ljudskih žrtava, ranjavanja, uništavanja i rušenja, mi često prenebegavamo uticaj rata na zagađenje i kontaminaciju životne sredine. Ovaj rad predstavlja kratku studiju o efektima i posledicama NATO bomabardovanja naše zemlje sa nekim sugestijama u vezi sa načinom zaštite i sanacije posledica po ljude i životnu sredinu.U radu se ukazuje na značaj ekološkog menadžmenta na razvijanje ekološkog obrazovanja za zaštitu i unapređenje životne sredine. Na konkretnim primerima se ukazuje na štetne uticaje zagađivača na čovekovo zdravlje i na životnu sredinu. U radu su opisani ekološki problemi koji se javljaju kod nas i u svetu. Predlažu se te mere, koje treba preduzeti kako bi se sprečilo dalje zagađenje i degradacija životne sredine, zdravlje, fizička aktivnost i kvalitet života..

1. Pšenica-osnovni izvor hrane U vremenima nagle industrijalizacije, urbanizacije, razvijanja postojećih i osvajanja novih

tehnologija, sve je više zastupljena nedovoljna fizička aktivnost i nepravilna ishrana. Sve je veći procenat gradskog stanovništva i visoko-kvalifikovanih radnika-intelektualaca, učenika, studenata i dece, koji svoje slobodno vreme provode uz kafićima, kladionicama, uz TV ekrane i kompjutere. Pravilna ishrana, sport i fizička aktivnost su potpuno zanemareni. Hemijske i fizičke štetnosti u ishrani mogu biti najrazličitijeg porekla i osobina, a sa uvođenjem, novih hemijskih supstanci i materija biće ih sve više.

Globalna kretanja i tendencije koje će imati uticaja na svetsku proizvodnju PŠENICE

Globalna kretanja i tendencije koje će imati uticaja na svetsku proizvodnju PŠENICE

Globalna promena klimeSmanjenje prosečnih prinosa

Globalna promena klimeSmanjenje prosečnih prinosa

Povećana potrošnja pšenice u najmnogoljud. i najsiromaš. populac.

(Indija, Kina, afričke zemlje)

Povećana potrošnja pšenice u najmnogoljud. i najsiromaš. populac.

(Indija, Kina, afričke zemlje)

“Veliki Ekscesi”- suše, poplave, ledena

kora, oluje, i sl.

“Veliki Ekscesi”- suše, poplave, ledena

kora, oluje, i sl.

Rast ljudske populacije2010. god > 10 milijardi2030. god > 12 milijardi

Rast ljudske populacije2010. god > 10 milijardi2030. god > 12 milijardi

POVEĆANJEPROIZVODNJE

PŠENICE

Mali inputi pri gajenju pšenice

Mali inputi pri gajenju pšenice

Povećanje siromaštva Povećanje siromaštva

Slika 1. Trend i karakteristike rasta pšenične proizvodnje

Osnovne karakteristike proizvodnje žitarica u R. Srbiji: specifična proizvodna godina, teška i

kasna setva, povoljno proleće, suša u nalivanju, povoljni uslovi za žetvu, nagli rast potražnje i cena na tržištu. Suša u 2007. godini i povećanje proizvodnje bioetanola, cene energije, Kina, Indija... Pad cena pred žetvu, očekivan i budući trend rasta. U jaroj setvi 20 do 30% niži prinosi, naročito kod ovsa. Kod nas moguće i potrebno povećanje površina, a u Srbiji ima oko 800.000 ha ozimih strnih žita (pšenica, ječam, tritikale, raž, ovas), jara strna žita od 100 do 200.000 ha.

Tabela 1. Površine i prinosi u Srbiji (2008.)

Vrsta žitarica

Šumadija

Centralna Srbija

Republika

Srbija

hа t/hа hа t/hа hа t/hа

Pšenica 10.119 4.400

249.878

4.231

537.896

4.734

Јеčam 2.730 5.200

58.487 4.118

103.253

4.636

Ostala strna žita 1.096 4.600

36.357 3.975

46.542 4.098

Ukupno 13.945 4.733

344.722

4.108

686.691

4.489

Poznato je da čovek godinama može da živi samo od hleba i vode, jer pšenica predstavlja

kompletan izvor hrane. To kažu stručnjaci, koji su kompetentni za ovakav jedan zaključak, koji govori o hranljivosti hleba i njegovom značaju za održavanje čovekovog života i njegovog zdravlja.

Kada je to tako, postavlja se pitanje, kakva nam je pšenica i kakav hleb jedemo, jer je on, kao što smo već naveli, i hrana i lek, neophodan za zdravlje svakog čoveka ponaosob, kao i čitave nacije?

Voda, vazduh i zemljište su sve više zagađeni kod nas i u svetu. U urbanim sredinama najvažniji ekološki problem je aerozagađenje i zagađenje vodnih tokova, naročito ono, koje prouzrokuju motorna vozila, prljava tehnologija, tehnološke katastrofe, NHB udesi, terorizam... Poseban problem predstavlja nepravilnost ishrane i masovna pojava gojaznosti, što treba da zabrine naciju i primena ISO-standarda u ovoj oblasti.

Tabela 2. Kategorija uhranjenosti ispitanika (prema BMI)

100451002510020XUKUPNO

214100≥ 40Gojaznost III stepena

948210235 – 39, 9Gojaznost II stepena

16720510230 – 34, 9Gojaznost I stepena

4721328651325 – 29, 9Predgojaznost

241132815318, 5 – 24, 9Normalna uhranjenost

214100< 18, 5Pothranjenost

%broj %broj %broj

Ukupno Žene Muškarci BMIKategorija uhranjenosti

BMI=TM (kg) /TV² Pojmovi o pravdi ce opravdavaju najvišom sankcijom – moralnim kodeksom. Međutim,

nikakvo ljudsko poštenje ni širokogrudost ne mogu samo po sebi osigurati pravedan i sprovodljiv pravni kodeks. Prema tome, samo nedvosmislen normativ obezbeđuje i nedvosmislenost prava i obaveza subjekta u određenim okolnostima.”

Kakvi su (nacionalni) normativi u odnosu na ISO standarde u kvalitetu života, zdravlja i ishrane?

Eko-bezbednost (Eb) je u funkcionalnoj zavisnosti od eko-zaštite (Ez).

Eb=f(Ez) (1) Ali, kako eko-zaštita zavisi od intenziteta (i), ili kvaliteta (k), ili raznovrsnosti (zaštitnih)

mera (Mz), sledi da je eko-bezbednost funkcija:

Eb=f(i(z)+k(z)+r(z)) (2)

Atributi zaštite (i, k i r) su u konjunktivnoj vezi. Logičan zaključak bi bio da će sistem imati

viši bezbednosni nivo ako je veća unija atributa zaštite, odnosno što je konzistentnija zaštita1. Standardi čine ogroman pozitivni doprinos u većini aspekata našeg života. Oni garantuju

takve karakteristike proizvoda i usluga kao što su kvalitet, usklađenost sa okolinom, sigurnost, pouzdanost, efikasnost, prilagodljivost i – ekonomičnost. Kada proizvodi i/ili usluge ispune naša očekivanja, mi tražimo da oni budu skladu sa standardima2. Međutim, kada standardi izostanu mi smo spremni da kritikujemo. Vrlo često se zabrinemo kada proizvodi budu lošeg kvaliteta, neprilagodljivi, nekompatibilni sa opremom u koju se ugrađuju, pa čak nepouzdani i opasni.

Ustav Republike Srbije, takođe, zajemčuje građanima pravo na javno obaveštavanje i informisanje, dok za sredstva javnog obaveštavanja koja se finansiraju iz javnih prihoda utvrđuje obavezu da "blagovremeno i nepristrasno obaveštavaju javnost". Zakonom o poljoprivrednom zemljištu (član 15.) utvrđeno je da se poljoprivredno zemljište koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim samim Zakonom. Pored toga, zabranjeno je ispuštanje i odlaganje opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu i u kanalima za odvodnjavanje i navodnjavanje.

2. Ekološke posledice NATO-agresije Posle devet godina od NATO bombardovanja, niko u Republici Srbiji nema tačne i zvanične

podatke o tačnim posledicama po zdravlje nacije. I ako mnogi stručnjaci upozoravaju na dramatične posledice hemijskog i radijacijskog zagađenja, i drastičan porast malignih i drugih teških bolesti, zvaničnog izveštaja nema.

Stručna javnost u svetu, u poslednje vreme, bombardovanje SRJ, sve češće, poredi sa ekološkom katastrofom, koja ne ugrožava samo naše stanovništvo, već i šire područje Balkana. I ako se retko objavljuju radovi o štetnosti osiromašenog urana na zdravlje ljudi, čak i sami američki lekari i vojni analitičari, govore o njegovim razornim posledicama3.

1 Često se za ovakve slučajeve kaže da je zaštita "jaka" koliko je "jaka" najslabija karika u lancu eko-zaštite. 2 Ustavom Republike Srbije (član 68.) utvrđeno je da "svako ima pravo na zaštitu svog psihičkog i fizičkog zdravlja". Pored toga, članom 74. Ustava Srbije predviđeno je da "svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju". Takođe, predviđeno je da je "svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine". 3 Prva upotreba municija na bazi osiromašenog urana bila je od strane NATO pakta u toku Golfskog rata. Zatim je ova municija korišćena i tokom NATO agresija na RS i SRJ. Za razliku od Golfskog rata gde su pored vazdušnih vođene i kopnene operacije i tom prilikom su korišćeni različiti tipovi ove municije, u vazdušnim napadima na teritorije RS i SRJ je isključivo korišćena samo jedna vrsta ove municije. Prema zvaničnim podacima na sedam lokacija Vranja izručeno je oko 15 tona osiromašenog urana. Takođe se pretpostavlja da je 107 lokacija na Kosovu bombardovano sa više od 20 tona te municije.

Slika 2. Sejač municije sa osiromašenim uranom i smrti

U bombardovanju SRJ, za 78 dana, bačeno je 15.000 tona osiromašenog urana (od kojih su

SAD priznale 11.000 tona), nepoznata količina plutonijuma i 25.000 tona baruta. Avioni NATO-a su poleteli 36.219 puta i, uz 200 helikopterskih preletanja, potrošili 367 miliona litara kerozina, što je prouzrokovalo pojavu ozonske rupe na prostoru SCG. Gađanjem hemijskih postrojenja i fabrika, u atmosferu su oslobođene velike količine opasnih supstanci, kao što su: hlor, dihloretan, živa, polihlorovani bifenil (PHB) i neki drugi štetni derivati nafte. Uz sve to, dekontaminacija se odvija sporo i neefikasno.

Tabela 3. Avioni, koji su korišćeni u NATO-agresiji na SRJ

Najčešće korišćene ubojna sredstva u toku NATO bombardovanja bila su avio-bombe (AGM-

45A i 45B "SHRIKE", AGM-88A "HARM", AGM-84A/84E "HARPOON"/"SLAM, AGM-65 "MAVERICK", MARTEL AS-37, ALARM, AGM-12C i dr.), krstareće rakete - "TOMAHAWK" (AGM-86B, AGM-86C, AGM-129ACM, BGM-109A, BGM-109B, BGM-109C, BGM-109C, BGM-109C i dr.) sa različitim sadržajem trinitrotoluena, aluminijuma i drugih hemijskih supstanci, koje su samo prilikom detonacije, oslobađale ogromne količine toksičnih gasova (preovlađivali su oksidi azota i ugqenika).

Municija na bazi osiromašenog urana na našim prostorima ispaljivana je iz aviona A-10 tipa (Tanderbolt), specijalno dizajniranog za borbu iz vazduha sa ciqevima na zemqi u dnevno-noćnim uslovima. Ova municija, kalibra 30, 105 i 120 mm korišćena je u Golfskom zalivu, u Bosni i sada i na Jugoslovenskom prostoru i to u velikim količinama. Ako se još doda, da je na našu zemlju ispaljeno oko 400 krstarećih raketa, te da je za veliku preciznost pogađanja kod balistike leta korišćen osiromašen uran zbog vrlo velike gustine(kontrateg) s pravom se može reći da je na našu zemlju bačeno na desetine tona osiromašenog urana, velike ekvivalente radioaktivnosti.

Slika 3. Ostaci municije na bazi osiromašenog urana

3. Kvalite ishrane, posle Alarmantni su svetski izveštaji, u kojima postoji uznemirenost zbog sadržaja radioaktivnih

elemenata u kontrolisanoj hrani i vodi i tlu na području Republike Srbije. Izveštaj UNEP (telo UN za zaštitu životne sredine) proglasio je Bor, Kragujevac, Vranje, Pančevo i Novi Sad ekološkim crnim tačkama u Evropi.

Institut za energiju i istraživanja životne sredine (IEER) u Merilendu, SAD, kaže da su: NATO bombardovanja oslobodila u životnu sredinu značajnu količinu toksičnih supstanci, da su civili koji žive u okolini ciljeva izloženi velikom riziku po zdravlje od zagađivača u vazduhu, zemljištu, vodi, kao i hrani i da su posledice osiromašenog uranijuma katastrofalne!!!

Kakvo mi to, onda, proizvodimo žito? Kakav hleb jedemo, kad se on dobija od tog istog žita? Želimo da napomenemo, pre svega, da samo jedan miligram osiromašenog uranijuma, unet u

organizam, dovoljan je da zaustavi rad bubrega, a nabrojani zagađivači prouzrokuju: poremećaje centralnog nervnog sistema, porast malignih oboljenja (rak pluća, štitne žlezde, jajnika i organa za varenje, leukemija), genetske poremećaje, sterilitet kod oba pola, psihičke poremećaje. Zato su u dramatičnom porastu su maligna oboljenja, spontani pobačaji, degerenativne trudnoće i broj dece rođene sa smanjenom telesnom masom, sindromima i anomalijama, smanjen je broj zatrudnjivanja.

Slika 4. Trajne ekološke posledice i poremećaj biodiverziteta

Kada se nađe u organizmu, uran kao teški metal, može da ispolji hemotoksičnost i radiotok-

sičnost4. Ukoliko je u nekoj od rastvorljivih formi (metalni uranijum), dominantna bi bila hemo-toksičnost, a u slučaju da se radi o slabo rastvorljivim aerosolima, radiotoksičnost je dominantni efekat. Osnovnu opasnost predstavlja inhalacija aerosola u neposrednoj blizini pogođenog objek-ta. Najveću količinu MOU u organizam unose lica u neposrednoj blizini dejstva (do 100 m), kada projektil pogađa u tvrdu metu.

Najčešći i najopasniji put kontaminacije uranom je inhalatorni put. Ako je jedinjenje urana nerastvorljivo, ostaje na mestu unošenja (najčešće duž respiratornog trakta) i tu lokalno ispoljava svoja dejstva. Rastvorljiva jedinjenja uranijuma putem krvi transportuju se do depo organa. Kri-tični organ (depo i glavni ekskretorni organ) za intoksikaciju uranijumom je bubreg. U njemu se deponuje 0,05–12%, poluvremenom izlučivanja 6–1500 dana, tako da se izlučuje urinom više go-dina posle unošenja. Pri jednokratnom unošenju presudno je hemijsko, nefrotoksično dejstvo, dok je radijaciono veoma slabo. Velika količina, čak 2–20% unetog uranijuma zadržava se u mineral-nom delu kosti, trajno vezan, tako da presudni postaju radijacioni efekti. U ostalim organima (je-tra, pankreas i slezina) vezuje se 0,03–12%, prvenstveno 4-valentnog urana.

U kliničkoj slici intoksikacije uranom dominira akutna ili subakutna bubrežna insuficijencija, pancitopenija, a u hroničnoj ekspoziciji neurološki ispadi. Kasne posledice – maligne promene, najčešće karcinomi bronha, osteosarkom, leukoze i tumori jetre nastaju posle dugog latentnog pe-rioda, dok se genetske promene mogu javiti već u prvoj generaciji. Za postavljanje dijagnoze po-treban je anamnestički podatak o ekspoziciji, odnosno boravku na kontaminiranom terenu, rezul-tati dozimetrijske kontrole, opšti klinički pregled i laboratorijske analize (hematološke, biohemij-ske, citogenetske).

Za sprovođenje uspešne terapije od presudnog značaja je da se proces dekontaminacije, naro-čito ako postoji interna kontaminacija, započne što pre, najbolje u prvih 24 sata, kada je uspeh preko 90%. Moguće je blokirati ulazak i vezivanje urana (zaštitnim sredstvima i ispiranjem rana izotoničnim rastvorom Na-bikarbonata), i ubrzati eliminaciju već unetog sporom i.v. infuzijom Na-bikarbonata, tokom nekoliko dana. Dalja terapija je nespecifična – simptomatska.

4 Čovek se može kontaminirati MOU: inhalacijom (preko organa za disanje), ingestijom (preko hrane, vo-de, tj. preko organa za varenje) i preko kože ( kako zdrave tako i oštećene, usled otvorenih rana ili bolesti).

Postoje indicije da je malignitet posle 1999. godine je u velikom porastu, što se posebno odnosi na karcinome pluća i dobroćudne tumore jajnika i materice, čiji se broj drastično povećao, kao i broj prevremeno rođene dece.

Kada je u pitanju neki grad, kao npr. Kragujevac, količina polihlorovanog bifenila (PHB) i dioksina, 1.000 puta je veća od one koja bi u Evropskoj Uniji značila opasnost. Naime, nakon bombardovanja kragujevačke Zastave, u zemljište je iscureo PHB ili piralen, jedna od najotrovnijih supstanci, koja spada u klasu biološkog i mutagenog otpada. Piralen dospeva u vodotokove, a korišćenje ribe, voća, povrća i žitarica, koji su u kontaktu sa takvom vodom, ima kancerogene posledice po ljudsko zdravlje. Više od dve tone ulja koje sadrži potencijalno kancerogeni PHB iz fabričke farbare, sagorelo je ili se izlilo u Lepenicu i Veliku Moravu, pritoku Dunava, čijom vodom se pune rezervoari za navodnjavanje poljoprivrednih zemljišta i pijaću vodu5.

Situacija u Srbiji, a posebno u Pančevu, Novom Sadu i Kragujevcu, je alarmantna i zato zahteva od najreferentnijih institucija u Srbiji koje se bave zaštitom zdravlja građana, da objave tačne informacije o stepenu radijacije i zagađenosti životne sredine (voda, zemlja, vazduh), a posebno prisustvo i količinu piralena u Lepenici i njenom priobalnom pojasu. Takođe, to mora da se javno prezentuje i saopšti građanima cele Srbije, jer skrivanje istine, od bilo koga i neupućivanje građana na preduzimanje odgovarajuće zaštite svog zdravlja, takođe predstavlja zločin.

4. Šta činiti dalje? Dugoročne posledice na biljni i životinjski svet i ekosisteme u celini osećaće se dugi niz

godina. Usled granatiranja rafinerija, azotara i petrohemije, oštećenja trafostanica (koje su koristile piralenska ulja), kao i drugih industrijskih postrojenja, mnoga opasna hemijska jedinjenja su dospela u vazduh, vodu i zemljište. U procesu kruženja materije i kroz lance ishrane, mnoga od njih će dospeti ili su već dospela u žive organizme. Mnoga od tih jedinjenja imaju teratogeno, kancerogeno i mutageno dejstvo, pa će se šteta po žive organizme, biljke i životinje, a naravno i na ljude, ispoljavati na različite načine. Pri sagledavanju uticaja ukupnih NATO dejstava na prirodnu baštinu odnosno biodiverzitet SRJ kao imperativ se nameće pitanje razumevanja hijerarhijske organizacije života odnosno međusobne povezanosti biotičkih nivoa od molekularnog, preko nivoa ćelije, jedinke, populacije, zajednice, eko-sistema, bioma do biosfere.

Danas posedujemo značajne količine informacija o vrsti i količinama ubojnih sredstava od NATO dejstava, koja su izazvala direktne neprocenjive štete u životnoj sredini ugrožavajući živote i zdravlje ljudi, biljni i životinjski svet. O dugoročnim posledicama (imajući pre svega na umu kumulativni efekat čitavog niza polutanata) govorićemo nakon složenih interdisciplinarnih i multidisciplinarnih istraživanja, koja su u toku. Posledice po životnu sredinu zbog bombardovanja se manifestuju na lokalnom i regionalnom nivou, a imaju uticja i na globalne promene i to u vidu trenutne-direktne štete i štete koja će se pokazati i perzistirati u dužem vremenskom periodu.

Nakon izvršenih radova na sanaciji ugroženih područja, potrebno je u dužem periodu osigura-ti praćenje relevantnih radioloških parametara u širem rejonu lokacije6. Monitoring sadrži stan-dardne procedure praćenja stanja životne sredine, sa težištem na otkrivanju i merenju sadržaja

5 Stručnjaci tek očekuju eskalaciju malignih tumora, jer će pravo dejstvo da se oseti kroz 10-15 godina od bombardovanja. U našoj zemlji posle bombardovanja, čak 350 mališana godišnje oboli od karcinoma, a manje od 2/3 uspe da se izleči. To znači da svakog dana oboli po jedno dete. 6 Poželjna je i odgovarajuća epidemiološka studija i praćenje zdravstvenog stanja eventualnih rizičnih grupa stanovništva u neposrednoj blizini lokacije, ukoliko za to postoje ekonomski uslovi.

238U i njegovih potomaka, i treba da obuhvati periodično praćenje sledećih parametara: uzimanje i analizu uzoraka padavina i taložnih materija; analizu uzoraka zemlje sa lokacije i bliže okoline; analizu uzoraka vazduha; analizu uzoraka biološkog materijala, i analizu površinskih voda u pod-ručju lokaliteta i objektima snabdevanja.

Slika 5. Kvalitet žitarica, kakav bi želeli u budućnosti Sva saznanja vezana za trenutne, ali i trajne efekte njegovog dejstva baziraju se na teoret-

skim saznanjima i iskustvima stečenim za vreme agresije 1999. i nakon nje, tokom sanacija terena po kojima je dejstvovano municijom čiji su projektili od OU. Na osnovu svih do sada dostupnih podataka i praktičnih iskustava sa izviđanja i procesa dekontaminacije neophodno je izraditi pro-cenu radijacionog rizika za pojavu kasnih efekata (malignih oboljenja i genetskih oštećenja) kod stanovništva u zonama upotrebe municije od OU, i ukupnih štetnih efekata na biodiverzitet tog područja. Zdravstveni nadzor nad osobljem koje je bilo u zoni kontaminacije po bilo kom osnovu mora da bude stalna briga medicinskih službi i sanitetskih organa. Dalekosežne posledice po lju-de i životnu sredinu zahtevaju dodatna istraživanja, monitoring i praćenje, ali, i pored toga, zasi-gurno ne mogu biti potpuno predvidljive.

Dugoročne posledice na biljni i životinjski svet i ekosisteme u celini osećaće se dugi niz godina. Usled granatiranja rafinerija, azotara i petrohemije, oštećenja trafostanica (koje su koristile piralenska ulja), kao i drugih industrijskih postrojenja, mnoga opasna hemijska jedinjenja su dospela u vazduh, vodu i zemljište. U procesu kruženja materije i kroz lance ishrane, mnoga od njih će dospeti ili su već dospela u žive organizme. Mnoga od tih jedinjenja imaju teratogeno, kancerogeno i mutageno dejstvo, pa će se šteta po žive organizme, biljke i životinje, a naravno i na ljude, ispoljavati na različite načine. Pri sagledavanju uticaja ukupnih NATO dejstava na prirodnu baštinu odnosno biodiverzitet Srbije kao imperativ se nameće pitanje razumevanja hijerarhijske organizacije života odnosno međusobne povezanosti biotičkih nivoa od molekularnog, preko nivoa ćelije, jedinke, populacije, zajednice, ekosistema, bioma do biosfere.

Danas posedujemo značajne količine informacija o vrsti i količinama ubojnih sredstava od NATO dejstava, koja su izazvala direktne neprocenjive štete u životnoj sredini ugrožavajući živote i zdravlje ljudi, biljni i životinjski svet. O dugoročnim posledicama (imajući pre svega na umu kumulativni efekat čitavog niza polutanata) govorićemo detaljnije, nakon složenih interdisciplinarnih i multidisciplinarnih istraživanja, koja su u toku.

Zagađenje, kontaminacija i degradacija životne sredine na prostorima SRJ nije lokalnog već regionalnog karaktera. Zato je posao oko utvrđivanja posledica NATO bombardovanja i njihova sanacija međunarodni problem, što zahteva njihovo aktivno učešće u sanaciji posledica i naplati

ratne štete. Iskustva, stečena u toku izvršavanja mirnodopskih, ratnih i posleratnih zadataka su brojna, korisna i veoma značajna, kako u Sistemu Odbrane, tako i u Sistemu zaštite životne sredine. Od posebnog značaja je stručno osposobljavanje kadra, obuka snaga, praćenje RHB situacije i opremanje savremenim sredstvima NVO ABHO i definisanje jedinstvenog Sistema ABHO, u miru i ratu.

Preduslovi za efikasno i delotvorno suprotstavljanje savremenim vidovima i oblicima narušavanja radne i životne sredine (ratna dejstva, NHB udesi, terorizam, organizovan kriminal,...) zahtevaju sledeće:

- jasno definisanje svih oblika pretnji, dejstava i organizovanog kriminala; - donošenje adekvatnih zakonskih propisa, posebno specijalnih istražnih tehnika, i njihovo

usaglašavanje na međunarodnom nivou po pitanju eko-bezbednosti hrane; - pristupanje međunarodnim inicijativama za sprečavanje i suzbijanje vanrednih događaja na

globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou; - konkretna saradnja službi bezbednosti država i drugih entiteta u borbi protiv međunarodnog

terorizma i i organizovanog kriminala (razmena obaveštajnih saznanja, zajedničke akcije i operacije...);

- usvajanje i poštovanje ISO-standarda o eko-bezbednosti hrane; - stalna edukacija stanovništva i informisanje javnosti.

Slika 6. Staro, staro mi dajte-ono što na pšenicu miriše

Zaključak Usled NATO bombardovanja ali i drugih drastičnih zagađenja, broj obolelih od hroničnih

nezaraznih bolesti je u stalnom porastu, zastupljenost genetskih faktora je oko 30%, a ostalo predstavlja uticaj riziko- faktora. Razlog tome je i nepravilna ishrana. Nedovoljna informisanost, ali i loša finasijska situacija može biti uzrok nedovoljne zastupljenosti kvalitetne hrane, voća i povrća u svežem stanju, kao i veštačkih zaslađivača u ishrani obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti.

Sistem obezbedjenja jedne države započinje funkcionisanjem procene, praćenjem i utvrđivanjem vanrednog dogadjaja, posebno u uslovima većeg zagađenja i kontaminacije.. To može biti direktnim javljanjem iz preduzeća-ustanove, okruga, opštine (kad se vanredni dogašaj-udes desi

u zemlji) ili na osnovu kompaktnog monitoringa (kada se udes desi u inostranstvu). Ova informacija treba da stigne do nadležnih organa, radi donošenja adekvatne odluke u okviru eko-bezbednosti.

Ishrana zdravih, a još više obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti nije u potpunosti prihvatljiva, a uzrok tome može biti nedovoljno znanje u pogledu pravilne ishrane, što ukazuje na veliki značaj angažovanja dijetetičara –nutricioniste pri određivanju dijetetskog režima. Na osnovu praćenja laboratorijskih analiza kod pacijenata možemo doći do zaključka da sa smanjenjem TM dolazi i do poboljšanja parametara koji upravo zavise od načina ishrane. Savremeni standardi za upravljanje zaštitom životne sredine će osigurati vladama osnovu za zadovoljavanje međunarodnih obaveza. Čineći to, eko-standardi ne ugrožavaju državni suverenitet niti potiskuju konkurentsku sposobnost. One imaju potencijal da vladama smanje teret stvaranja propisa i njihovog sprovođenja, budući da trošak i njihovog razvoja i procene usklađenosti snosi poslovni i privatni sektor.

Iskustvo pokazuje da je uvođenje sistema kvaliteta usko povezano sa organizacionim promenama i da je neophodno uključivanje svih subjekata, naučnih oblasti, grana i disciplina. Imperativ modernog društva postaje smanjenje intervencije nad prirodom, a veće korišćenje znanja, informacija i novih tehnologija. Instrumenti i mere ekonomsko-pravne i ekološke politike na ovom putu moraju imati odlučujuću i nezamenljivu ulogu. Nacija plaća visoku cenu nepravilne i jeftine ishrane i odlaganja opasnog otpada, koje je rezultiralo zagađenjem životne sredine koje zahteva veoma skupo i komplikovano čišćenje danas.

Literatura

1. M.Davidović, M.Baroš, Z.Vejnović i R.Benderać: Municija na bazi osiromašenog urana i

moguće posledice po ljude (uvodno predavanje), III KONGRES RATNE MEDICINE, sa međunarodnim učešćem (ratne i poratne posljedice), Banja Luka 23- 27.maj 2001.

2. Biočanin R., Nikolić D., Petković M. Nuklearni udesi u miru i zaštita, VII KONGRES NUKLEARNE MEDICINE JUGOSLAVIJE, 24 - 26 septembar, Soko Banja, 1998.

3. Ristić D. i saradnici: Ammunition Produced from Deplated Uranium, YUNSC`96, Proc. Yugoslav Nuclear Society Conference, Belgrade 7-9. Oct 1996.

4. Biočanin R., Vojinović – Miloradov M . Posledice NATO agresije na životnu sredinu, OKTOBARSKI SUSRETI ZDRAVSTVENIH RADNIKA SRBIJE, 23-28.10.2000. godine, Zlatibor.

5. WHO and Secretariat of the Basel Convention, Preparation of National Health – Care Waste Management Plans in Sub – Saharan Countries.

6. AGENDA 21, United Nations Conference on Environment and Development: Annex II, June 14. 1992, A/CONF.151/126, 1992.

7. Biocanin R. Protection of the human enviroment in case chemical accident, II regional Simposium "CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT" 18-22. june 2003. Krusevac.

8. Zakon o zaštiti životne sredine, Sl. glasnik SR Srbije, br. 134/2004. 9. Joldžić V. Konvencije od značaja za zaštitu životne sredine i interesa Republike Srbije,

INSTITUT ZA KRIMINOLOŠKA ISTRAŽIVANJA, Beograd, 2006. 10. Fira A. Globalna kretanja i tendencije proizvodnje pšenice, Okrugli sto „ZLATNO ZRNO

ŠUMADIJE“, 29-30. jul 2008. Stragari, Kragujevac. 11. Bataveljić D. Demokratska odgovornost i vladavina prava u funkciji ljudske bezbednosti, Naučna

konferencija sa međ. učešćem „DIMENZIJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI“, 20-22.jun 2008. Soko Banja.

12. Biočanin R., Amidžić B., Kozomara R. Ekološki značaj hrane u sistemu kvaliteta života i zdravlja , Okrugli sto „ZLATNO ZRNO ŠUMADIJE“, 29-30. jul 2008. Stragari, Kragujevac.

13. Vitorović S., Milošević M. Osnovi toksikologije, Poljoprivredni fakultet Univerziteta Beograd, 2002.

14. Čevrljaković-Dobričić N., Biočanin R., Panić S. Kvantifikacija uticaja na životnu sredinu u vanrednim situacijama, Naučni skup „BEZBEDNOST U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE“, Privredna komora Srbije, 5-6. februar 2007. Beograd.