Yeshua-Isus

Jevrejski Jeshua

JEVREJSKI JEUAILIGRKI ISUS

Naslov originala: The Hebrew Yeshua vs. the Greek Jesus, by Nehemia Gordon

Copyright za Srbiju: Metaphysica

Izdava: Metaphysica

Prevod: Branko Petrovi

Tehniko ureenje: Branko Petrovi

Dizajn korica: Vladimir Jajin, [email protected]

tampa: Metaphysica

Distribucija: 011/292-0062

Nehemija Gordon

JEVREJSKI JEUAILIGRKI ISUS

ta je Isus zaista govorio?

Najvee biblijsko otkrie savremenog doba

Metaphysica

Sadraj

Predgovor Avi Ben Mordehaja ................................................................................................5

Predgovor Kejta Donsona .....................................................................................................6

Uvod Majkla Ruda ...................................................................................................................7

1. Sve, dakle, to vam kau da drite .....................................................................................9

2. Pranje ruku ..........................................................................................................................12

3. Razumevanje farisejizma ....................................................................................................14

4. Da li je Jeua bio karaita? ...................................................................................................19

5. Kontradikcija u Jevanelju po Mateju .................................................................................22

6. Grki ili hebrejski? ...............................................................................................................23

7. em-Tovov hebrejski Matej ................................................................................................25

8. Mojsijev presto ....................................................................................................................30

9. Govore, ali ne ine ..............................................................................................................33

10. uli ste da je reeno .........................................................................................................35

11. Novo razumevanje ............................................................................................................39

Dodatak 1. Papijevo svedoanstvo .........................................................................................41

Dodatak 2. Gadost koja pustoi ..............................................................................................42

Dodatak 3. Apsolutni autoritet rabina ......................................................................................44

Dodatak 4. Tekst Mateja 23:2-3 ..............................................................................................45

Dodatak 5. Renik em-Tovovog hebrejskog Mateja 23:2-3 ..................................................47

Renik .....................................................................................................................................49

Bibliografija ..............................................................................................................................55

Predgovor

Avi Ben Mordehaja

Imao sam tu privilegiju da se susretnem sa Nehemijom Gordonom u Jerusalimu 2003. godine tokom jevrejskog Praznika Sukot (Senice). Iako Nehemija ne veruje u Isusa on je priao jednoj grupi sledbenika Mojsijevog Zakona o svojim istraivanjima vezanim za 23. poglavlje Matejevog Jevanelja. U poetku, ja ak nisam ni planirao da prisustvujem predavanju, ali kao da je bilo boansko provienje da sednem i sluam oko dva sata kako izlae svoju temu. Nakon to je otkrio svoje pronalaske, otiao sam zaprepaen. Ja sam i ranije prouavao jevrejsku verziju Matejevog Jevanelja, ali nain i preciznost kojim je Nehemija priao problematici bio je sasvim nov. Njegova metodologija je bila kolski razumljiva. Sve je bilo dobro dokumentovano, ukljuujui stare izvore na njihovim originalnim jezicima (jevrejskom, aramejskom i grkom), ali izloeno na nain razumljiv ak i onima koji nisu poznavaoci tih jezika.

Gordon je poeo Isusovim reima iz Mateja 23:2-3: Na Mojsijev presto sedoe knjievnici i fariseji. Sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite. Na osnovu ovoga sledi da Isus zapoveda da se podrava farisejsko uenje, izuzevi njihovo licemerje. To znai da treba sluati dananje jevrejske rabine koji su nastavak nekadanjih fariseja.

U krugovima Mesijanskih Jevreja problematika u vezi Mateja 23:2-3 i kako se to odnosi na rabinski (farisejski) autoritet izazvao je mnoge podele i neslaganja. Neki smatraju da je jasno da Isus kae da je rabinski (farisejski) judaizam ispravan i obavezujui. Za druge to i nije tako jasno, smatrajui da su, u najmanjoj meri, Isusove rei pogreno protumaene, ili, tavie, falsifikovane? Koje je ispravno razumevanje Mateja 23:2-3, i kako se treba odnositi prema Mojsijevom zakonu? Da li ga treba potovati? Pridravati se? Ili odbaciti?

Gordon odgovara na ova pitanja postavljajui Isusa u njegov jevrejski kontekst i dozvoljavajui Isusovim reima da zrae u svom originalnom semitskom okruenju. Gordon je otvorio vrata za neto to e ostaviti ogromne pozitivne i dugotrajne posledice na sadanju i buduu hriansku misao, neto to e ostaviti svoj peat istine u srcima i umovima velikog broja ljudi.

Pripremite se za uzbudljivo putovanje nakon razmevanja Isusa i Novog Zaveta kroz oi jednog striktnog istraitelja Svetog Pisma (Biblije). Vreme je za suoavanje sa pravom istinom o jevrejskom Jeui i grkom Isusu.

Uivajte.

Avi Ben Mordehaj, pisac i predava na temu:

Razumevanje Isusa u jevrejskom kontekstu iz prvog stolea.

Millennium Communications

Jerusalim, Izrael.

Predgovor

Kejta DonsonaKao hrianski svetenik ohrabren sam proitavi knjigu Jevrejski Jeua ili grki Isus. Na nesreu, mnogi ljudi ne mogu da prevaziu injenicu da je pisac Jevrejin, Karait. Zato elim da iskoristim priliku da ohrabrim hriane da prevaziu predrasude vezane za pisca i da se fokusiraju na poruku. Usput budi reeno, smatram da je pisac veliki strunjak u svojoj brani.

Kada sam se sreo sa Nehemijom Gordonom u Izraelu, bio sam zapanjen ne samo njegovom eljom da prouava Sveto Pismo, ve to je vanije, njegovom revnou da ga primenjuje u svakodnevnom ivotu. Odmah sam shvatio da on nije zainteresovan za Ja mislim teologiju. Drugim reima, on je primarno fokusiran na to ta pie u Svetom Pismu, a ne na to kako ga crkva ili sinagoga tumai. To je bio novi pristup za mene, bogoslovski obrazovanog svetenika. Iako su me uili da samostalno prouavam Sveto Pismo, ubrzo sam shvatio da se engleski prevod koji sam koristio ne slae u potpunosti sa hebrejskim originalom. Zato sam morao da prevaspitavam sebe da prihvatim hebrejski Stari Zavet, ne samo kao korisnu hriansku literaturu, ve i kao autoritet.

Dok sam komunicirao sa Nehemijom, on me je forsirao da traim objanjenja u samom Svetom Pismu, a ne dogmatska ili tradicionalna tumaenja. On je eleo da sam shvatim ta pie, a ne da budem zavisan od njega ili bilo koje druge linosti. Tako sam poeo da bolje razumevam stih iz Dela apostolskih:

Ovi pak bejahu plemenitiji od onih u Solunu; ovi primie re svesrdno, svaki dan istraujui Pismo, da li je tako. (Dela 17:11)

Nehemija je prekinuo sa amerikim stilom ivota i uronio u ivot i kulturu Izraela. Isto tako, njegova knjiga nas poziva na slino putovanje. Imamo priliku da uronimo u ivot, jezik i kulturu Jeue Nazareanina.

Vreme objavljivanja ove knjige nije moglo biti bolje. Mnogi smatraju da je Mel Gibsonova odluka da reira svoj film o Isusovom stradanju na originalnim jezicima, latinskom, aramejskom i hebrejskom, radikalna i neprimerena. Nisam mogao da verujem koliko verujuih hriana u Americi se razoaralo kad su shvatili da Isus nije priao na engleskom jeziku. Oni su ak bili okirani kad su shvatili da njega ne zovu imenom Isus. To mi je pokazalo koliko daleko je otila crkva od jezika i kulture Jeue Nazareanina.

Moja molitva je da itaoci svih veroispovesti uzmu malo vremena da prihvate dar ove knjige i proitaju poruku koja e nas preseliti do prve nebeske objave: Mojsijevog zakona.

Kejt Donson arlot

Severna Karolina

Uvod

Majkla Ruda

Izraelsko drutvo Mladi mesec se sastalo bez fanfara nakon to je prestao amor hebrejskog, panskog i engleskog jezika, a domain otvorio skup na jeziku koji prilii biblijskim temama: hebrejskom. Sala je bila puna ljudi odevenih u crnim kaputima i eirima i sa loknicama koje su ispod uveta prelazile u iroku bradu. Rasute u gomili, povremeno bi trale arene kipe malo modernijih (ali bez sumnje jo uvek ortodoksnih) posetilaca. Okupili smo se da diskutujemo o starom jevrejskom kalendaru.

Voditelj je spremao svoje beleke na bini, i onda se brzo doetao do mog stola. Nakon kratkog predstavljanja, brzo je navrljao jedno ime i broj telefona na komadiu papira otkinutom od lista iz svoje belenice i prekrivi ga palcem rekao: Treba da stupi u kontakt sa ovim ovekom, to pre je mogue. Ali nemoj da iko vidi ovo ime, jer emo obojica izleteti odavde, razume? Ja klimnuh glavom, a on podie svoj palac. Tada smotah to pare papira i stavih u dep. Sutradan sam sedeo u kafeu u centru Jerusalima sa ovekom ije ime je bilo napisano na papiru - Nehemijom Gordonom. Tako sam poeo da shvatam zato ovog oveka istovremeno i potuju i boje ga se u ortodoksnoj jevrejskoj zajednici u Jerusalimu.

Nehemija mi je objasnio da je roen u Americi i da je sin ortodoksnog rabina. Poao je u jevrejsku kolu i poeo sa prouavanjem Tore (Mojsijevog petoknjija) u ranom detinjstvu. U daljem kolovanju, poeo je da prouava Talmud i ostale jevrejske spise. to vie pitanja je postavljao svojim rabinima, to manje zadovoljavajuih odgovora je dobijao. Od svojih rabina je saznao da postavlja ista pitanja kao srednjovekovni karaiti. Karaiti?, upitah. Ko su to karaiti?

Kada je Jerusalim uniten 70 god. n.e., hramska sluba koja je proimala Judaizam u periodu od oko 1000 godina, je odjednom prekinuta. Rimljani su bez milosti pobili stotine hiljada Jevreja. Svetenika sluba koju su po tradiciji obavljali Sadokovi potomci bila je u rasulu, a uz dozvolu Rima na scenu stupaju fariseji da popune prazninu. Iz nacionalnog haosa koji je nastao u to vreme, fariseji, koji su bili relativno mala religiozna grupa do tog trenutka, menjaju judejske obiaje i uvode novi religiozni sistem. U sinagogama u dijaspori novi obiaji, pravila, amandmani i merila pravednosti se nameu farisejskim sledbenicima. Sve to je dobilo svoju finalnu formu u talmudskim spisima. Farisejske voe, prozvane rabini (=veliki), polau pravo na boanski autoritet da uspostave te svoje inovacije. Kako je farisejizam rastao, Jevreji koji su prouavali Sveto Pismo i koji su odbijali autoritet ili inovacije rabina, nazvani su karaiti (=itaoci). Pre dolaska farisejizma na vlast, pojam karait je bio nepoznat i nepotreban.

Dok mi je Nehemija izlagao principe istorijskog karaizma, navodio je iste stihove iz prorokih spisa Biblije koje je Jeua (Isus) citirao kada se prepirao sa farisejima. Nehemija je takoe ukoravao fariseje zbog slinih razloga zbog kojih ih je ukoravao Jeua. Tada rekoh u sebi: Jeua se ponaao kao karaita! Nehemija mi je predloio da se sastanemo i sledeeg dana da nastavimo nau diskusiju. Nisam mogao da odbijem.

Nali smo se za stolom u istom tihom prijatnom restoranu seledeeg popodneva. Nehemija je shvatio da sam ja Mesijanski Jevrejin. On mi je objasnio da je, mada kao karaita koji ne veruje da je Jeua Boji Mesija, u okviru svojih studija itao Novi Zavet. Nehemija se raspitivao za moje prihvatanje Novog Zaveta. Raunajui na njegovo poznavanje Novog Zaveta i da je strunjak za Tanah (TaNaH - hebrejski naziv za Stari Zavet, radi se o skraenici za Tora = Mojsijevo petoknjije, Neviim = Proroke knjige i Ketuvim = Spisi (tj. Psalmi i preostali delovi Starog Zaveta)) znao sam da mogu izloiti svoje shvatanje za oko sat vremena.

Na kraju mog monologa, Nehemija se naslonio na naslonja svoje stolice, zavrteo glavom u neverici i rekao: Pa ti opisuje Jeuu kao da je karaita! Nehemija i ja, bez obzira na specifinost ivotnih iskustava, identifikovali smo se sa istim principima koje izlau karaiti; ja, prihvatajui Jeuino uenje i odbijanjem paganskih hrianskih predanja, a Nehemija, prihvatanjem Tanaha i odbijanjem farisejskog jevrejskog predanja. Dolazei iz razliitih svetova, identifikovali smo se i postali prijatelji.

Mada smo se upoznali preko prouavanja biblijskog hebrejskog kalendara, tokom proteklih godina, on mi je posluio kao neprocenjiv izvor u mojim biblijskim istraivanjima ovde u zemlji Izrailjevoj. Njegovo iskustvo na polju starih biblijskih tekstova je izuzetno. On teno govori klasini i moderni hebrejski jezik i ita razne dijalekte aramejskog, sirijskog i grkog jezika. Nehemija je takoe radio kao prevodilac svitaka sa Mrtvog mora.

U jesen 2001. god. doao sam do Nehemije sa neim to sam smatrao tekstualnim problemom u Jevanelju po Mateju. Opisao sam problem detaljno i pitao da li on moe iskoristiti svoje jeziko i tekstualno umee kao prouavalac starih tekstova da doe do odgovora. Nehemijina potraga za reenjem ga je na kraju dovela do jednog starog teksta Jevanelja po Mateju na hebrejskom jeziku.

Rani crkveni oci su zapisali da je Matej napisao svoje Jevanelje na hebrejskom jeziku i da je ono potom prevedeno na ostale jezike. Verovalo se da je veina tih hebrejskih tekstova Jevanelja po Mateju unitena tokom rimskih progonstava Jeuinih sledbenika, ali se ispostavilo da su te spise tajno uvali i prepisivali jevrejski pisari. Ti tekstovi su prepisivani tajno poto je Rimska crkva branila Jevrejima da poseduju primerke novozavetnih knjiga, a naroito hebrejske verzije tih knjiga. Pravo je udo kako su ti originalni tekstovi Matejevog jevanelja sauvani do dananjeg dana, da bi ih mogli koristiti poznavaoci hebrejskog jezika.

Kada je Nehemija uporedio grki prevod Matejevog Jevanelja sa starim hebrejskim tekstom, bio je zaprepaen jasnoom Jeuinih rei na originalnom hebrejskom jeziku. Grki tekst sadri mnoge greke tipine za prevoenje sa hebrejskog na grki jezik. Na taj nain mnoge Jeuine izjave koje su jasne na hebrejskom toliko su iskrivljene da su postale nerazumljive u grkom tekstu. Saznanje tanog znaenja Jeuinih rei je za mene bilo revolucionarno. To je otkrivenje koje sam ekao itavog svog ivota!

Upravo se kreete na putu koji e razbiti okove religioznog ropstva i osloboditi vas manipulacije religija nainjenih od strane oveka. U vaoj ruci se nalazi skupoceni izbrueni dragi kamen istine koja menja ivot. Sedite i uputite se oko tri puna sata na tu avanturu. Nemojte odustajati. Iskljuite telefon i zakljuajte vrata. Nehemija Karait Gordon e vas provesti preko ruevina stare sinagoge u Horazinu u Galileji, sesti vas na Mojsijev presto i pokazati vam jedno od najveih biblijskih otkrivenja savremenog doba.

Majkl Rud

Jerusalim, Izrael

Glava 1

Sve, dakle, to vam kau da drite...

itaoc moe biti zauen da ova studija dolazi od Jevrejina karaite. Re karait znai italac (Svetog Pisma), i po definiciji karaiti su koncentrisani na Tanah ili kako se kod nas kae na Stari Zavet. Moj moto glasi: Ako se to ne nalazi u Tanahu (Starom Zavetu), sa tim ne elim da imam posla. Pa zato bi jedan karaita koji ne veruje u Isusa, tj. Jeuu pisao studiju Jevanelja po Mateju? Eto, u poslednjih nekoliko godina doao sam do neoekivanog otkria tako da oseam pritisak da ga sa nekim i podelim. Kad pogledam u nazad, moje karaitsko usmerenje je verovatno trasiralo put da postavljam pitanja na koja ne-karaita ne bi traio vreme i da ispitujem pretpostavke koje bi ne-karaita verovatno prihvatio zdravo za gotovo. Moja molitva je da delei ove informacije slavim ime Jehove, najuzvienijeg Ela, Stvoritelja neba i zemlje i Njegovu savrenu Toru.

Sve ovo je poelo kada me je moj prijatelj, mesijanski Jevrejin, Majkl Rud pitao ta mislim o Mateju 23:1-3. Majkl objanjava da u tim stihovima Jeua govori svojim uenicima da sluaju fariseje poto oni poduavaju sa autoritetom. Prvo sam kazao Majklu da se ja kao karaita pridravam Tanaha i da nemam predstave o tom problemu. Majkl me je onda pitao da li mu ja kao strunjak za stare jezike mogu pomoi da razume taj tekst. Ja sam diplomirao na Arheologiji i Biblijskim studijama na Hebrejskom Univerzitetu u Jerusalimu i radio sam vie godina na oficijelnom projektu za objavljivanje rukopisa sa Mrtvog mora (Dead Sea Scroll Publication Project). Zato je Majkl smatrao da ja mogu koristiti svoje znanje da pokuam da rasvetlim neke stvari iz Matejeve knjige.

Objasnio sam Majklu da pre nego to pristanem da se upustim u istraivanje, elim da bolje shvatim problem. Ako je problem jednostavno u tome da se njemu ne svia to to je reeno u Mateju 23, onda ja verovatno ne mogu mnogo da pomognem. Majkl je poeo da objanjava otvorivi Matej 23:2-3, itajui:

(2) Na Mojsijev presto sedoe knjievnici i fariseji. (3) Sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite; ali po delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore. (Matej 23:2-3)

Majkl je objasnio da izgleda da Jeua govori da fariseji ue sa autoritetom jer sede na Mojsijevom prestolu. Poto nisam bio upoznat sa pojmom Mojsijevog prestola, pitao sam Majkla ta to znai. On je odgovorio da postoje dva glavna miljenja koja objanjavaju znaenje sintagme Mojsijev presto. Neki kau da je u svakoj sinagogi postojalo sedite nazvano Mojsijev presto i na kome su sedale verske voe i poduavale sa autoritetom. Po drugom miljenju, Mojsijev presto je samo stilska figura koja pokazuje da se poduava sa Mojsijevim autoritetom. Bez obzira na izbor znaenja, iskaz da fariseji sede na Mojsijevom prestolu znai da oni imaju neku vrstu Mojsijevog autoriteta. Kao da Matej kae da farisejske rei treba slediti, ali poto su oni licemeri, njihova dela ne treba podravati. To znai da sledbenici Jeue treba da rade sve to fariseji ue, ako ele da dosledno slede Jeuine instrukcije. U praksi, to bi znailo da treba drati sva pravila i amandmane koje su fariseji izmislili bez osnova u Svetom Pismu. Ja znam dobro ta pravila i propise poto sam odrastao kao Jevrejin, sin ortodoksnog rabina, tj. kao savremeni farisej. ivo se seam kako su me uili ulhan Aruh, savremeni rabinski prirunik koji pokriva sve aspekte svakodnevnog ivota do najsitnijih detalja. Jedan detalj koji se urezao u moje seanje je uputstvo kako obuvati cipele ujutro:

Osoba treba prvo obuti desnu cipelu, ali bez vezivanja pertle. Potom treba obuti levu cipelu i zavezati pertlu, a potom se vratiti na desnu cipelu i zavezati je. (Shulchan Aruch, Orach Chayim 2:4)

Rabin Moe Iserles, akenaski rabin koji je prokomentarisao ulhan Aruh sa obiajima karakteristinim za evropske jevreje dodaje:

Primedba: ak i da nae cipele nemaju pertle, osoba treba prvo obuti svoju desnu cipelu. (Shulchan Aruch, Orach Chayim 2:4)

Potpuno sam saoseao sa Majklom: da li mu je Jeua zaista zapovedio da slua fariseje kako da vee svoje cipele? A izgleda da to i jeste znaenje Jeuinih rei sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite. Tada kazah Majklu da shvatam njegovu dilemu, ali ako je to ono to je Jeua uio, onda on treba da slua fariseje. Nisam video ta je tu problem, osim to Majkl moe da presvisne od toplotnog udara nosei savremeni farisejski ogrta po jerusalimskoj egi. Kad sam to izustio, nisam mogao a da se ne nasmejem svojoj ali. Majkl je tada kazao da problem nastaje ako se proita ostatak Mateja 23 gde Jeua upozorava uenike da ne slede farisejske zablude. Na primer:

Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite niti putate da uu oni koji bi hteli. (Matej 23:13)

Da li je zaista Jeua rekao svojim uenicima da sluaju ove fariseje koji zatvaraju Carstvo nebesko pred ljudima?! Majkl mi je proitao jo jedan stih:

Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistote. (Matej 23:27)Jeua opisuje fariseje kao grobove pune svake neistote. Da li je zaista Jeua mogao da kae svojim sledbenicima da sluaju uputstva onih koje naziva licemerima i okreenim grobovima?

Rekao sam Majklu da jo uvek nisam siguran. Moda je Jeua potovao rabinsko pravo da stvaraju nove zakone, ali ih je optuivao to ne slede svoje sopstvene amandmane. A to je po svemu sudei znaenje tih stihova. Majkl je kazao da postoji jo jedan razlog zbog kojeg teko moe da prihvati da je Jeua pouavao uenike da sluaju fariseje. U Mateju 15 se nalazi pria o uenicima koji sedaju da jedu hleb ne opravi ruke. Fariseji se ale Jeui da njegovi uenici kre predanja starih, a Jeua da fariseji kre Toru ozakonjujui takva oveija predanja.

Glava 2

Pranje ruku

Za Jeuino uenje protiv predanja starih saznao sam nekoliko godina ranije. Tada sam sreo jednog interesantnog oveka koji se predstavio kao hrianin koji se dri Tore. Nikad ranije nisam sreo hrianina koji se dri Tore, pa sam bio veoma zaintrigiran ta bi to moglo da znai. Uvek sam smatrao da Jeuini sledbenici mrze Toru i da veruju da je Tora ukinuta i prikovana na krst. Zato kada mi je taj novi prijatelj kazao da je hrianin koji se dri Tore, zamolio sam ga da mi objasni ta to znai. Poto je ve proveo neko vreme sa mnom, znao je da kad god se raspravlja neto sa karaitom, treba izneti svoje izvore. Zato, umesto da teoretie, on jednostavno otvori svoj Novi Zavet i proita mi rei iz Matejevog Jevanelja:

Jer zaista vam kaem: Dok ne proe nebo i zemlja, nee nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz Zakona (Tore) dok se sve ne zbude. (Matej 5:18)

On mi je objasnio da Tora nije ukinuta, ak ni najmanji detalj. A onda je nastavio: Ali... Uvek postoji ali u ovakvim stvarima. Moj prijatelj hrianin - potovalac Tore je objasnio: Postoje neke stvari u Tori koje je Jeua ukinuo. To mi je izgledalo neozbiljno, pa sam zatraio od njega da mi da neki primer. A on ree da je postojala zapovest da se peru ruke pre obroka, ali da je tu zapovest Jeua ukinuo. Nisam mogao a da se ne nasmejem na to, i zapitah prijatelja da mi pokae u Starom Zavetu stih u kome pie da treba prati ruke pre jela. On je bio siguran da se to nalazi negde... najverovatnije u Treoj ili etvrtoj knjizi Mojsijevoj, negde gde se nalaze svi ti ritualni propisi. Pustio sam ga da se malo pomui dok je prelistavao, poglavlje po poglavlje. Nakon oko 15 minuta, objasnio sam mu da takav stih ne postoji nigde u Tori.

Pranje ruku pre jela je bilo vano pitanje za mene. Vaspitan sam kao ortodoksni rabinski Jevrejin, poto mi je otac bio ortodoksni rabin. Odrastajui, uio sam da je veliki greh ne prati ruke pre jela. Kad rabini govore o pranju ruku, oni ne misle o uzimanju sapuna i pranju, to je obina higijena. Ono to rabin misli jeste naroiti rital pranja ruku. Rabinski ritual poinje sa specijalnim bokalom koji ispunjava odreene propise i zahteve. Taj bokal se napuni vodom i stavi u levu ruku i koristi za polivanje desne ruke. Tada se bokal prebacuje u desnu ruku i poliva se leva ruka. Proces se ponavlja jo jednom, a po nekima i trei put. Na kraju se mora izrei blagoslov:

Da si blagosloven Ti, Gospode Boe na, kralju sveta, koji si nas posvetio zapovestima svojim i koji si nam zapovedio da peremo ruke.

Dok sam rastao i susretao se svakodnevno sa tim ritualom, poeo sam da prigovaram tom blagoslovu, govorei da ne postoji takva zapovest u Tori. Moji rabini su mi objasnili da je pravilo pranja ruku rabinska uredba a da nam Bog zapoveda da sluamo rabine. Sluajui rabinske uredbe mi, navodno, sluamo Boga koji je zapovedio da se sluaju rabini. Kada sam traio da mi pokau gde pie da se sluaju rabini, reeno mi je da prestanem sa svojim stalnim pitanjima.

I tako, dobro sam znao da pranje ruku ne postoji nigde u Tori i to sam objasnio mom prijatelju hrianinu potovaocu Tore. On je bio iznenaen, pa smo otvorili Matej 15 gde se govori kako Jeuini uenici jedu hleb a da nisu oprali ruke. Jeui prilazi farisej koji mu se ali:

Zato uenici tvoji prestupaju predanje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kada hleb jedu. A on odgovarajui ree im: Zato i vi prestupate zapovest Boiju zbog predanja svojih? (Matej 15:2-3)

Jeuini uenici nisu bili optueni zbog krenja Tore ve zbog krenja predanja starih. A Jeua odgovara da predanja starih kre zapovest Boju. Mogu da shvatim kako neko ko nije upoznat sa farisejizmom moe da brka predanje starih sa Torom. Ali ja sam odrastao uz farisejizam i dobro razumem ta Jeua eli da kae jer sam i sam proao kroz sve to. Shvatio sam da je mom prijatelju neophodan kratak kurs farisejskog judaizma ako eli da shvati Jeuine rei.

Glava 3

Razumevanje farisejizma

Poeo sam da objanjavam svom prijatelju da su savremeni ortodoksni Jevreji nastavak nekadanjih fariseja; to se jasno vidi u Talmudu. Svakako, tokom 2000 godina desile su se i izvesne promene, ali u sutini i fariseji i rabini prihvataju pet osnovnih principa koje ja nazivam Pet rabinskih greaka.

Greka #1: Dve Tore

Prvi od tih osnovnih principa je moda i najvaniji i najdalekoseniji. To je uenje da je Mojsije primio dve Tore na gori Sinaj: jednu usmenu Toru i jednu pisanu Toru. Radi se o veoma starom konceptu, koji Talmud dodeljuje amaju, uvenom rabinu koji je iveo nekoliko decenija pre Jeue:

Doao jedan ne-Jevrejin kod amaja i upitao ga: Koliko Tora vi imate? [amaj] odgovori: Dve, pisana Tora i usmena Tora (Torah She-Be'al Peh ). (Babylonian Talmud, Sabbath 31a)

Dakle, fundamentalna dogma farisejizma je verovanje u usmenu Toru, koja se nekad naziva Usmeni zakon. Talmud objanjava da je ova usmena Tora otkrivena Mojsiju tokom drugog otkrivenja na gori Sinaj. Prema Midrau, ova druga Tora je data usmeno da bi ostala van domaaja pagana (tj. neznaboaca ili ne-Jevreja). Bog je znao da e se Tanah (Stari Zavet) prevesti na grki, objanjava se u Midrau, pa je zato dao Usmeni zakon da bi ga sauvao u rabinskom okruenju kao neku vrstu tajnog znanja.

Jedna od najdubljih promena u farisejizmu od I veka n.e., jeste zapisivanje Usmene Tore. Prvi koji je poeo da zapisuje bio je rabin Juda Princ, koji je oko 200 g. n.e. napisao Minu, kompilaciju farisejskih dogmi i pravila koji su se prouavali u rabinskim kolama. Tokom sledeih vekova rabini su raspravljali o znaenju raznih stihova iz Mine i ove rasprave i objanjenja su zapisani kao Talmud. U stvari postoje dva Talmuda. Jerusalimski Talmud je napisan u Tiberijadi oko 350 god. i nazvan je jerusalimski da bi dobio na renomeu. Jerusalimski Talmud se esto naziva i Palestinski Talmud. Drugi Talmud su dovrili oko 500 god. ovek po imenu Rabina i rabin Ai u Vavilonu i nazvan je Vavilonski Talmud. U srednjem veku Jerusalimski Talmud je uglavnom bio zapostavljan, dok je Vavilonski stekao autoritet. Kada danas rabini priaju o Talmudu, ne navodei o kojem se radi, oni misle na Vavilonski Talmud. Trei deo usmenog zakona je Midra i on je napisan od II do IX veka n.e. Dok su Mina i Talmud ureeni po temama, Midra je ureen kao neprekidan komentar biblijskih stihova.

Greka #2: Autoritet rabina

Drugi osnovni princip rabinsko/farisejskog judaizma je verovanje da rabini imaju apsolutni autoritet da tumae Sveto Pismo, i sve to oni kau na religioznom planu je obavezujue, ak iako je jasno da je neistina. To je najbolje izraeno rabinskom dogmom da ako rabini kau da je desno na levoj strani, a levo na desnoj strani, tome se mora povinovati. Dok sam odrastao to je bio moj svakodnevni problem. Stalno bih dolazio do mojih rabina i alio se da izgleda kako se ovo ili ono tumaenje u Talmudu direktno kosi sa reima iz Svetog Pisma. Meni je svaki put reeno da su to rabini komentarisali i da ja ne smem to dovoditi u pitanje.

Jednog dana jedan od mojih rabina me je seo da me ubedi u apsolutni autoritet rabina. Poeo je da mi pria priu o rabinu Eliezeru koja se nalazi u Vavilonskom Talmudu traktat Baba Metsia, str. 59b. Rabin Eliezer je bio najvei rabinski mudrac i uitelj legendarnog rabina Akive. Jednog dana rabin Eliezer je uestvovao u debati sa ostalim rabinima oko jedne stavke rabinskog zakona. Rabin Eliezer je tvrdio da odreena vrsta pei moe postati ritualno neista dok su ostali rabini tvrdili da ne moe. Talmud govori da je tog dana rabin Eliezer izneo sve mogue argumente, ali da nije mogao da ubedi ostale rabine. Rabin Eliezer je oseao veliku frustraciju. Njegovi racionalni argumenti su jasno govorili da je on u pravu, ali to nije bilo dovoljno da ubedi ostale rabine da promene svoj stav. I ta sad da radi? U oaju rabin Eliezer se koristi udima, pa povika: Ako sam ja u pravu neka ovo drvee to pokae! I odjednom, rabini u koli zaue veliku buku i kad pogledae napolje, itav jedan vonjak bio je iupan i lebdeo je u vazduhu. Rabini su bili zadivljeni, ali se okrenue rabinu Eliezeru i kazae: Mi ne sluamo drvee. Rabin Eliezer pokua ponovo i povika: Ako sam u pravu neka reka to pokae! Tada svi potrae iz kole napolje i videe reku kako tee uzvodno. I sada se rabini zadivie, ali se okrenue rabinu Eliezeru i kazae: Mi ne sluamo reke. Sada rabin Eliezer poe da kljua i viknu: Ako sam u pravu neka zidovi kole to pokau! I zidovi odmah poee da se krive. Ali rabini kazae: Mi ne sluamo zidove. Ne znajui ta sad da radi rabin Eliezer viknu: Ako se zakon slae sa mnom, neka se to pokae sa Neba! Istog trena, svi koji su bili u koli ue glas sa neba kako govori: Zato se raspravljate sa rabinom Eliezerom, kad vidite da se sve stvari iz zakona slau s njim! Rabini su opet bili impresionirani, ali rekoe: Izvini, ali mi ne sluamo Nebo. I dok je moj rabin priao tu priu, on otvori 5. Mojsijevu 30:12 gde se kae da Tora nije na nebesima. Svakako, ta fraza je deo stiha koji govori da nema opravdanja da se ne sledi Tora, jer ona nije na nebesima ili preko mora, ve u naim srcima i ustima. Jevreji su uli Toru direktno od Mojsija i znali su tano ta ona znai, i zato nije bilo opravdanja da je ignoriu. Ali isti taj stih je posluio ovim rabinima kao opravdanje pred rabinom Eliezerom zbog ega ne sluaju Stvoritelja u vezi Tore. Kada je Tora jednom dana, ona vie nije na nebesima i zato Bog ne treba da je tumai. Zakljuak mog rabina iz cele te prie je: tumaenje rabina je ak iznad direktne objave samog Boga, pa ko sam ja da to dovodim u pitanje. Kada mi je rabin ispriao ovu priu, okrenuo sam se prema njemu i zahvalio. Rekao sam da je to ono to je trebalo da ujem. Od tada nemam nikave sumnje u vezi Usmenog zakona i rabina, jer znam zasigurno da to nije od Boga.

Kasnije kada sam odrastao, proitao sam istu tu priu o rabinu Eliezeru direktno iz Talmuda i video sam da se ona nastavlja. Nakon konfrontacije izmeu rabina Eliezera i ostalih rabina, jedan od rabina se etao kroz umu, kad naie na proroka Iliju (rabini veruju da Ilija komunicira sa mnogima od njih). I ovaj rabin upita Iliju ta je Bog rekao kad je uo da je kola izjavila da nee da sluaju nebesa. Ilija je kazao da se u tom trenutku Stvoritelj nasmejao i rekao: Banai nichuni, banai nichuni ( ) Sinovi moji me pobedie! Sinovi moji me pobedie! (Babylonian Talmud, Baba Metsia 59b).

Greka #3: Nerazumno tumaenje

Trea rabinska greka je korienje nerazumnog tumaenja. Tora nam govori tano kako da razumemo njene rei. U 5. Mojsijevoj 31 postoji zapovest da se sav narod Izraela mukarci, ene, deca i stranci na vratima sakupe na Praznik Senica svake sedme godine da sluaju itanje Tore. Svrha ovog javnog itanja je da Izraelci uju, naue i ive po Tori:

Sabravi narod, ljude i ene, decu i doljake, koji budu u mestima tvojim, da uju i ue da se boje Gospoda Boga vaeg, i dre i tvore sve rei ovog zakona; I sinovi njihovi, koji jo ne znaju, neka uju i ue bojati se Gospoda Boga vaeg, dokle ste god ivi na zemlji u koju idete preko Jordana da je nasledite. (5. Mojs. 31:12-13)

Svrha ovog javnog itanja bila je da se obian ovek naui Tori, sluajui, uei i ivei po njoj. Treba se podsetiti da u to vreme obian ovek nije imao Toru u svojoj kui. Da bi nainio kopiju Tore, ovek je morao da zakolje itavo stado ovaca da bi dobio dovoljno koe, a zatim da plati pisara da sedne oko godinu dana da sa velikim naporom napie vernu kopiju Tore. Zato se carevima zapoveda u 5 Mojs. 17:18 da naine sebi jednu kopiju Tore. Izraelskom caru je, naime, neophodna Tora kao stalni vodi za vladanje. Ali proseni Izraelac nije mogao sebi priutiti primerak Tore, tako da je jedini pristup boanskom uenju bilo javno itanje svakih sedam godina.

Ono to mi uimo iz 5. Mojs. 31 jeste da je Tora napisana tako da bude sasvim razumljiva tim starim Izrailjcima, koji su mogli samo da je uju. Kada tumaimo Toru danas, mi treba da se postavimo na mesto tih obinih Jevreja koji sluaju Toru dok im se ita. Svakako, mi imamo jedinstven izazov koji oni nisu imali. Moramo premostiti jaz od 3500 godina kulture i jezika. Iako je hebrejski jezik govorni jezik u savremenom Izraelu, jevrejski jezik iz Svetog Pisma se prilino razlikuje od njega, tako da moramo razumeti jezik onako kako je korien kada je Tora nastala. Kada prebrodimo taj kulturni i jeziki jaz, moramo se pitati: Kako bi stari Izraelac razumeo Toru u Mojsijevo vreme? Svako tumaenje koje nije jasno obinom jevrejskom pastiru iz tog doba, koji slua javno itanje, nije ono zato je Tora namenjena.

Problem je u tome to rabini tumae Toru koristei ono to se danas naziva midrako tumaenje. U midrakom tumaenju, rei se uzimaju van konteksta pa im se onda dodeljuje znaenje. Dobar primer je 2. Mojs. 23:2 gde pie:

Ne idi za mnoinom na zlo, i ne govori na sudu povodei se za veim brojem da se izvrne pravda. (2. Mojs. 23:2)

Ovaj stih govori da ovek nije kriv samo zato to svi govore da je kriv. To bi bilo izopaivanje pravde. Mi treba da svedoimo za istinu bez obzira na posledice, ak i kada smo jedini glas razuma. Rabini uzimaju ovaj stih i izvode sasvim drugaiji princip iz njega. Oni, jednostavno, odbacuju rei sa poetka i kraja ovog stiha:

Ne idi za mnoinom na zlo, i ne govori na sudu povodei se za veim brojem da se izvrne pravda. (2. Mojs. 23:2)

Ono to preostaje je povodei se za veim brojem. Izvuene iz svog originalnog konteksta, ove rei se tumae kao zapovest povodi se za veinom. ta god kae veina rabina mora da se poslua, jer 2. Mojs. 23:2 govori povodi se za veinom. Nita za to to 2. Mojs. 23:2 u stvari govori da se ne treba povoditi za veinom, ve za istinom. To nije vano zato to rabini imaju iskljuivo pravo da tumae onako kako im odgovara. Izvlaenje rei iz konteksta i iskrivljavanje njihovog znaenja je uobiajeni rabinski pristup Svetom Pismu. Strogo govorei, ovaj pristup ne tumai ve stvara. On koristi sluajne glasovne delove stvarajui novo znaenje, koje nema nikakve prirodne veze sa reima iz Pisma.

Greka #4: Predanje

etvrta greka rabinizma je posveenje predanja ili narodnih obiaja. Rabini veruju da ako neto radi itava jevrejska zajednica tokom dueg vremenskog perioda, onda taj obiaj, koji se naziva minhag (), postaje obavezujui za itavu zajednicu. Ovaj princip je sauvan u izreci minhag jisrael tora hi ( ) Obiaj u Izraelu je zakon, ili bukvalno prevedeno, Obiaj u Izraelu je Tora. Klasian primer je noenje kipe, tj. jevrejske kapice. Taj obiaj je bio nepoznat u talmudsko doba. Ovaj obiaj je nastao u srednjem veku i nakon nekoliko stotina godina, postao obavezujui. Danas, jedan od najosnovnijih rabinskih zakona govori da mukarac ne sme hodati dva metra nepokrivene glave, kao ni moliti se (ak i sedei) nepokrivene glave. Ovakvi posveeni obiaji predstavljau direktno krenje Tore koja nam zapoveda:

Nita ne dodajte k rei koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste sauvali zapovesti Gospoda Boga svog koje vam ja zapovedam. (5. Mojs. 4:2)

Isti princip je ponovljen u 5. Mojs. 12:32 (13:1 u Tanahu):

ta vam god ja zapovedam sve drite i tvorite, niti ta dodajte k tome ni oduzmite od toga. (5. Mojs. 12:32)Slino nalazimo i u Priama Solomunovim:

Nita ne dodaj k reima Njegovim, da te ne ukori i ne nae se laa. (Prie 30:6)Pretvaranje obiaja u zakon, bez obzira koliko je star taj obiaj, jeste krenje Tore, a oni koji su to uradili postaju laovi.

Greka #5: Ljudski zakoni

Peta rabinska greka je uvoenje novih zakona. Ovi novokomponovani rabinski zakoni se nazivaju takanot () propisi, ispravke, reforme ili micvot derabanan ( ) rabinske zapovesti. Klasian primer takane propisa (takana je jednina od takanot) je pranje ruku, zakonski propis koji su doneli rabini. Poto su rabini doneli ovaj propis, a poto nam je Bog, navodno, zapovedio da sluamo rabine (bar u skladu sa Usmenim zakonom), moe se izrei sledei blagoslov: Blagosloven da si ti Gospode, kralju sveta, koji si nas posvetio zapovestima svojim i zapovedio nam da peremo ruke.

Nakon to sam objasnio ovih pet rabinskih greaka svom prijatelju hrianinu koji se dri Tore, poeo sam da shvatam da ono to je za mene bila druga priroda, bilo je neto sasvim strano nekome ko ne poznaje rabinsko-farisejski judaizam. Sada shvatam u koliko tekoj poziciji se nalazi moj prijatelj. Kao hrianin koji se dri Tore on je pokuao da shvati poruku koja je izreena judejskim i galilejskim Jevrejima pre 2000 godina. Ali on uopte nije shvatao sr Jeuine poruke, poto nije nita znao o Pet greaka koje su rabini pokuavali da nametnu jevrejskoj populaciji stare Judeje i Galileje. Kada je proitao da je Jeua ukinuo predanje starih o pranju ruku, mislio je da se radi o ukidanju Tore. Ali meni je bilo oigledno da Jeua govori protiv farisejskih amandmana i tako podrava Toru. To je i mislio kad je rekao: Zato i vi prestupate zapovest Boiju za predanje svoje? Vi prestupate 5. Mojs. 4:2 i 12:32, dodajui svoje propise Tori.

Jeua nastavlja: I ukidoste zapovest Boiju za predanje svoje. (Matej 15:6) Drei ljude zauzete farisejskim propisima, rabini su odvojili ljude od Tore. Ovo je poruka koja zvui danas isto kao i pre 2000 godina. Oko 70% Jevreja u dananjem Izraelu su sekularisti, to znai da ne ive po Tori. Ako pitate prosenog Izraelca, zato je izbacio Toru iz svog ivota, on e vam odgovoriti da je biti religioznim isuvie teko i da to ne moe nikako biti ono to Bog trai od njega. Ako ga pitate za primer, on e vam navesti hiljadu i jednu stvar koju rabini zahtevaju a koje nemaju osnovu u Tori. Pa ti sekularisti nisu glupi. Oni znaju da ti rabinski propisi nisu iz Tore, ali ne shvataju da postoji nain da se ivi po Tori, a da ne budu uvueni u rabinske inovacije. Na taj nain odbacuju bebu zajedno sa vodom. U stvari, postavljajui takve, od ljudi postavljene propise, rabini teraju ljude od Tore.

Glava 4

Da li je Jeua bio karaita?

Dok sam tako sedeo i razgovarao sa mojim prijateljem hrianinom koji se dri Tore, poeo sam da shvatam da Jeuina poruka ima karaitsku crtu. On je govorio protiv rabinskih zakona, koji su suprotni boanskim zakonima, da bi obratio ljude ka Tori koja je primarna poruka karaitskog judaizma. Kada je moj prijatelj nastavio sa itanjem Mateja 15, moje pretpostavke u vezi Jeue su se potvrivale. Nakon kritikovanja fariseja zato to su obezvredili Toru svojim ljudskim svetim predanjem, Jeua citira Isaija 29:13:

Licemeri, dobro je za vas prorokovao Isaija govorei:

HYPERLINK "file:///E:\\WINDOWS\\Temp\\040015.htm" \l "nowhere#nowhere"

Pribliava mi se narod ovaj ustima svojim i usnama me potuje, a srce im je daleko od mene.Izraz uei naukama i zapovestima ljudskim je parafraza Isaije 29:13, gde pie micvat anaim melumada nauene zapovesti ljudske, tj. zakoni koje je ovek stvorio, prihvatajui obiaje koji su se ponavljali generacijama. Kada sam proitao kako Jeua kritikuje ljudske zapovesti rabina, bazirajui svoje rei na Isaiji 29:13, bio sam istovremeno zadivljen i iznenaen. U srednjem veku je Isaija 29:13 bio karaitski borbeni pokli protiv rabinskih novotarija, a ovaj stih se ponavlja nebrojeno puta u srednjovekovnim karaitskim spisima. A ovde nalazimo istu priu stotinama godina ranije. On meni lii na karaitu iz I veka.

Ko su karaiti?

Tada upitah svog prijatelja ta misli o tome. U poetku on se oseao uvreenim. On je znao da sam ja karaita, a karaite je smatrao jednom jevrejskom sektom nastalom u srednjem veku. Pa, kako Jeua moe biti karaita?! Moj prijatelj je itao i jednu staru rabinsku priu o Ananu ben Davidu koga rabini smatraju osnivaem karaizma, nakon svae sa rabinima koji su ga odbacili. Kada sam to uo nisam mogao da se suzdrim a da se ne nasmejem. Rabini priaju tu priu o svim svojim neprijateljima. Po Talmudu, Jeua je osnovao hrianstvo poto ga je odbacio njegov uitelj rabin Joua ben Perahja. Po jednoj drugoj rabinskoj legendi, Muhamed je osnovao Islam poto su ga odbacili Jevreji iz Meke. Nakon to sam objasnio sve ovo svom prijatelju, on je priznao da ne izgleda mnogo verovatnim da neko ui ljude da slede Toru samo da bi se osvetio rabinima. Moj prijatelj je eleo da sazna vie. Ko je bio taj Anan? Ja sam mu objasnio da on nije ni bio karait. U stvari, karaiti iz tog vremena su odbacili Anana, jer iako je odbacio rabinski autoritet, on je jo uvek koristio nerazumne metode tumaenja koje su koristili rabini. Zbog toga su karaiti odbacili njegove sledbenike nazvavi ih Ananitima.

Moj prijatelj se sada prilino zbunio. Ako karaite nije osnovao Anan, pa kako su se oni pojavili? Tada sam ga podsetio da, kao to sam naveo ranije, Talmud je napisan oko 500 god. u Vavilonu. Od tada, Talmud vie nije bio tajno znanje male grupe rabina. Kao rezultat, talmudizam je poeo da se iri irom jerejskog sveta. to je vie Jevreja poelo da se identifikuje kao talmudisti, drugi Jevreji su sve vie protestovali da njihovi preci nisu poznavali taj Usmeni zakon, ve su sledili samo jevrejske spise (= Stari Zavet). U to vreme hebrejski spisi su nazivani Kar () a oni Jevreji koji su insistirali na doslednom pridravanju hebrejskim spisima nazvani su Karaiti (). Objasnio sam svom prijatelju da se u poetku podrazumevalo da se Izraelci pridravaju Svetog Pisma, tako da nije bilo potrebe da se jedan segment populacije oznai sa imenom Karait, tj. ita Svetog Pisma. Svi su prouavali Sveto Pismo, bar svi oni koji su mogli da kontroliu sebe da se ne klanjaju Balu ili rtvuju Astaroti. U tom smislu, i Mojsije je bio Karaita, tj. prouavalac Svetog Pisma, od vremena kada je data Tora. Isto tako i Isaija i Jeremija i svi ostali proroci Izraela. Svi su oni bili karaiti jer su verovali u istinitost Svetog Pisma i odbacivali oveije zakone i lana otkrivenja (5. Mojs. 4:2, Isaija 29:13, Jeremija 16:19). Nakon to sam objasnio sve ovo, moj prijatelj je poeo da shvata ta sam mislio kad sam kazao da Jeua lii na karaitu iz I veka n.e. Poput Isaije i Jeremije, i Jeua je uio ljude da se vrate Tori i da odbace oveije zakone. Ovaj aspekt njegove poruke je karaitski, bez obzira to se ta re nije koristila u to vreme. Moj prijatelj me je pitao da li znam neki drugi primer pokreta koji je postojao i pre nego to je dobio svoj naziv. Meni je odmah pao na pamet Misnagdim, glavni pokret rabinskog judaizma iz IX veka u Litvaniji, u kome su moji preci bili voe. U to vreme rabini su se podelili u dva tabora, Hasidim ili pravedni, sledbenici novog oblika rabanizma koji je izmislio Baal em-Tov, i Misnagdim ili protivnici koji su se usprotivili novim talasima hasidizma. Hasidi su davali svu vlast jednom rabinu koga su zvali rebe i provodili su veinu svog vremena u takozvanim mistinim zanimanjima Nasuprot njima, Misnagdim su davali razliitu vlast razliitim rabinima, u zavisnosti od njihovog poznavanja Talmuda, a provodili su veinu vremena prouavajui Talmud i ostale zakonske tekstove. Svaki rabin je mogao dosegnuti visoki poloaj meu misnagdima prema svojim kolskim kvalitetima, dok je hasidski rebe doao do tog poloaja ili injenjem uda ili nasleem od svog oca. Do dananjeg dana Jevreji koji potiu iz Litvanije ponosno izjavljuju da su oni misnagdim (protivnici) koji su sauvali originalni rabinski judaizam. U tom smislu misnagdim tvrde da je rabin Akiva bio misnaged (jednina od misnagdim) ak iako je iveo 1600 godina pre nego to je ovaj pokret dobio ime. Nema sumnje da su misnagdim u pravu! Rabin Akiva - koji je iveo 1600 godina pre Baal em-Tova nije bio hasid, jer nije verovao u jedinstvenog rabinskog lidera koji ini uda (setiti se uda rabina Eliezera). Nema sumnje da su misnagdim uvari jedne ranije forme rabinizma koja je postojala vekovima pre nego to su dobili svoje ime, dok su hasidi (pravedni) izmislili jednu potpuno novu religioznu dogmu.

Glava 5

Kontradikcija u Jevanelju po Mateju?

Nakon razgovora sa mojim prijateljem hrianinom koji se dri Tore, nisam mnogo razmiljao o karaitskim aspektima Jeuine poruke. Na kraju krajeva, ve sam itao Novi Zavet i znao sam da postoje neki aspekti Jeuine poruke koji izgledaju oigledno anti-karaitski (vidi poglavlje 10). Tada se postavilo pitanje Mateja 23:1-3. Problem teksta je bio potpuno jasan. U Mateju 15 izgleda da Jeua govori svojim uenicima da se dre podalje od ljudskih zapovesti fariseja, dok im u Mateju 23:1-3 govori da sluaju sve to fariseji ue jer oni sede na Mojsijevom prestolu i imaju njegov autoritet.

Moja prva reakcija kao karaite je jo uvek bila da me nije briga to postoji kontradikcija izmeu Mateja 15 i Mateja 23. Ipak, odluio sam da to prihvatim kao tekstualni problem na isti nain na koji sam se suoavao sa tekstualnim problemima u spisima sa Mrtvog mora i slino.

Jedno od prvih reenja na koje sam naiao bilo je iz takozvane biblijske kritike, jednog od onih uenih profesora koji sede zavaljeni u svojoj fotelji od slonove kosti. Gledite iz fotelje od slonove kosti je glasilo da je Matej 15 pisao jedan anti-farisejski Jeuin uenik, dok je Matej 23 pisao pro-farisejski uenik. Svaki od ovih uenika je jednostavno uo u Jeuinim reima ono to je eleo da uje, prema svojim unapred stvorenim ubeenjima. Ja nisam odbacio ovo objanjenje iako nisam bio oduevljen s njim. Smatrao sam da je malo verovatno da se takav razdor pojavi meu prvim Jeuinim sledbenicima. Da li je zaista bilo pro-farisejskih i anti-farisejskih frakcija u prvoj crkvi? Moda i jeste, ali morao sam da naem bar jednu istorijsku referencu koja bi to potvrdila. Tako neto bi moralo ostaviti trag u istorijskim i tekstualnim izvetajima.

Veina hrianskih naunika jednostavno priznaje da Jeua nije mislio da uenici treba da sluaju fariseje, ali su nesposobni da ponude bilo kakvo objanjenje injenice da Matejeva knjiga njemu pripisuje ove rei. Dugo vremena nisam imao reenje za ovaj problem, i nisam znao kako da nastavim dalje. Pokuao sam da proverim Matej 23:2-3 u grkom originalu, poto, kao karaita, moj pristup prema Tanahu je uvek bio da itam hebrejski original, budui da svaki prevod implicitno sadri tumaenje. U stvari to je moj prilaz bilo kojem starom dokumentu. Ako elim da znam ta kae Talmud, ja ga itam na aramejskom, a ako elim da znam ta kau svici sa Mrtvog mora, itam ih na hebrejskom. Tako sam proverio Matej 23:2-3 na grkom i naao da standardni engleski prevod verno predstavlja ono to je napisano na grkom.

Glava 6

Grki ili hebrejski?

Nakon to sam naao da se u Mateju 23:2-3 govori na grkom isto to i na engleskom, bio sam skoro potpuno bez ideja. Polje mog rada je Tanah, svici sa Mrtvog mora i stari Judaizam. Iako sam uio grki na fakultetu, prouavanje Novog Zaveta nije bila moja ua specijalnost. Zato sam pitao nekolicinu svojih kolega sa fakulteta da li imaju ideju ta da radim sada. Jedan od njih mi je rekao da neki strunjaci smatraju da su prva tri Jevanelja originalno napisana na hebrejskom. Upitao sam zbog ega misle tako, a on je odgovorio: Jer su puni hebraizama.

Znao sam sve o hebraizmima iz mojih studija Septuaginte, starog prevoda Tanaha na grki jezik. ak i najvei strunjaci za grki jezik nalaze da je ovaj prevod nerazumljiv, dok bilo koji izraelski student moe da ga ita i nakon par godina uenja grkog. Razlog je u tome to su Septuagintu preveli veoma loi prevodioci. Umesto da prevedu Tanah na isti grki, oni su mehaniki prevodili re po re, ukljuujui i brojne hebrejske fraze. Za nekog ko je upoznat sa Tanahom na hebrejskom, ovaj prevod je relativno lagan za itanje, dok za specijaliste za grki jezik, koji oekuju elegantnu grku sintaksu, on zvui besmisleno. I u staro vreme nije bilo nita bolje. Kako kae jedan od mojih profesora: Na ulicama Atine, niko nije mogao da razume Septuagintu. itaocu iz antike Grke, ovaj prevod je bio nerazumljiv. Na primer, Tanah po pravilu zapoinje izvetaje sa izrazom vajehi () i bi.... U hebrejskom izraz i bi... znai i desi se. Ali grki italac ita kai egeneto ( ) i kae: I bi? I ta bi?! Na grkom to je besmisleno! esto prevodioci nisu ni znali ta prevode, tako da su kreirali besmislene izraze prevodei re po re. Slino se desilo i mom prijatelju koji je napisao lanak na engleskom i potom dao da mu se prevede na hebrejski. Na jednom mestu u lanku moj prijatelj je napravio referencu za jednu tabelu: See Table 1. (Vidi Tabelu 1). Jevrejski prevodilac poetnik preveo je kao re'e ulhan ehad ( ) vidi jedan sto. Engleska re table moe da znai sto (za ruavanje) ali i tabela, kako je trebalo prevesti ovde. Kada je moj prijatelj video ovaj prevod nije znao da li da plae ili da se smeje. Radi se o prevodu kakav se esto sree u Septuaginti, bukvalni prevod nekoga ko nije siguran ta prevodi. Da stvari budu gore, mnogi grki prepisivai koji nisu znali ni re hebrejskog, pokuali su da isprave lo grki. Rezultat je prevod koji ponekad oponaa hebrejski original re po re, dok se na drugim mestima potpuno razlikuje od originala.

Nakon kratkog prouavanja prva tri Jevanelja na grkom, uoio sam da oni sadre hebraizme. Dodue, ne u istoj meri kao Septuaginta, ali sadre. Blass and Debrunner, standardna gramatika novozavetnog grkog objanjava situaciju:

Mnogi izrazi koji se ne koriste u grkom jeziku uunjali su se u verno napisani prevod sa hebrejskog originala.

Blass and Debrunner idu dalje sa tvrdnjom da su ti izrazi aramaizmi. Nakon malo vie istraivanja otkrio sam da dugo vremena postoji debata meu strunjacima za Novi Zavet oko toga da li su neki delovi Novog Zaveta (naroito Matej, Marko, Luka, Dela apostolska i Otkrivenje) bili originalno napisani na aramejskom ili hebrejskom jeziku. Oni koji favorizuju aramejski original su u velikoj veini, ali dok sam lagano krio put kroz grki jezik prva tri Jevanelja, sve vie sam nailazio na izraze poput i bi koji mogu biti jedino hebraizmi, nikako aramaizmi. Na aramejskom ta fraza je besmislena kao i na grkom.

Nakon nekoliko iscpljujuih sedmica ronjenja po novozavetnom grkom jeziku, moj odgovor je bio isti kao na poetku. Dakle, ta ako je Matejeva knjiga napisana na hebrejskom ili je imala hebrejske korene?! Bez obzira kako to bilo fascinirajue, kako mi to moe pomoi da razumem Matej 23:2-3? Ponovo sam se obratio svom kolegi sa fakulteta, a on mi je priznao da je preskoio najvaniji deo. Objasnio mi je da ne samo da neki strunjaci veruju da je Matej originalno napisan na hebrejskom, nego je i jedna verzija hebrejskog Mateja opstala do dananjeg dana.

Glava 7

em-Tovov hebrejski Matej

Kada sam uo da jo uvek postoji verzija hebrejskog Jevanelja po Mateju, odmah sam otiao do biblioteke Hebrejskog Univreziteta (koji se nalazi u Jerusalimu na brdu Skopus), i nakon kratke pretrage preko kompjutera naiao sam na knjigu Jevanelje po Mateju prema primitivnom hebrejskom tekstu(The Gospel of Matthew according to a Primitive Hebrew Text). Pisac knjige je Dord Hauard (George Howard), priznati strunjak sa jednog amerikog univerziteta. Seo sam da itam njegovu knjigu u kojoj se nalazi hebrejski tekst Mateja, engleski prevod teksta, kao i lingvistike i tekstualne studije. Pre nego to sam preao na hebrejski tekst, odluio sam da proitam lingvistike i tekstualne studije da vidim sa ime imam posla.

Hauard objanjava da je hebrejsku verziju Matejeve knjige sauvao panski Jevrejin koji se zove em-Tov Ibn aprut. Ovog em-Tova ne treba meati sa Baal em-Tovom, uvenim rabinskim udotvorcem iz XVIII veka, inae osnivaem Hasidizma. em-Tov koji je sauvao hebrejsku verziju Mateja iveo je oko 400 godina ranije. Ovaj em-Tov iz XIV veka je iveo u paniji tokom inkvizicije. Ovaj period se naziva Rasprave (Disputatio). Ove rasprave su bile javne debate na koje su katoliki ugnjetai silom dovodili Jevreje. Rasprava se dogaala kada bi katoliki biskup poslao svoje jurine trupe do neke sinagoge i dovukao lokalnog rabina do javnog trga. Rabin je tada bio primoran da brani jevrejsku veru na licu mesta. Ako bi rabin izgubio, lokalno jevrejsko stanovnitvo je prisiljavano da se obrati u katolicizam, a u sluaju pobede, mogli su biti optueni za uvredu katolike vere i prisiljeni da emigriraju da bi spasili goli ivot. Rasprava se, logino, po pravilu gubila, ali je za veinu Jevreja bilo prihvatljivije da budu izbeglice nego da budu prinueni da se obrate u katolicizam.

em-Tov Ibn aprut je iveo u vreme kada su rasprave bile najuestalije i da bi pomogao svojim sunarodnicima seo je i napisao polemiku knjiicu koja negira katolicizam. em-Tovova polemika taktika je bila da ide kroz Novi Zavet, deo po deo, traei slabosti koje se mogu koristiti protiv katolicizma. Ono to je interesantno, jedan od njegovih uobiajenih trikova je bio da citira stihove u kojima katolici kre direktne Jeuine zapovesti. Na kraju em-Tovove polemike knjiice pod nazivom Kamen ispita (Even Bohan), on je ubacio i hebrejsku verziju Jevanelja po Mateju u vidu dodatka. em-Tov objanjava da ako njegovi sunarodnici Jevreji ele da preive ove Rasprave, oni moraju da se bolje upoznaju sa Novim Zavetom. Jevrejska verzija Mateja koja je dodata na kraju em-Tovove knjiice Kamen ispita se danas obino naziva em-Tovov hebrejski Matej.

em-Tovov hebrejski Matej je poznat vekovima, ali se uvek smatralo da je em-Tov jednostavno preveo svoju verziju Mateja sa grkog ili latinskog na hebrejski. Onda je osamdesetih godina XX-og veka Dord Hauard sa Univerziteta Merser (Mercer University) u Dordiji izveo detaljnu lingvistiku studiju u kojoj je pokazano da postoje delovi em-Tovovog hebrejskog Mateja koji se ne mogu lako objasniti prevodom sa grkog. Kada sam doao do dela Hauardove knjige u kojoj je izloena lingvistika analiza, bio sam ushien; sada sam opet bio u svom elementu.

Jedna od stvari koje je Hauard naao u em-Tovovom Mateju je hebrejska igra rei. Kod igre rei se na razliitim mestima koriste rei sa slinim izgovorom, a razliitim znaenjem. Ona je uobiajena za Tanah i predstavlja integralni deo hebrejskog pripovedanja. Na primer, prvi ovek se naziva Adam () jer je nainjen od zemlje, koja se na hebrejskom kae adama (). U stvari postoji i druga re za zemlju arec (), to se moglo koristiti u Prvoj Mojsijevoj. Ali re adama (zemlja) se koristi vie puta u Prvoj Mojsijevoj 2 kao igra rei nasuprot Adamu.

U drugom primeru, Tora nam govori da su ovek i njegova ena bili goli, ili na hebrejskom arumim (). Ve u sledeem stihu nalazimo da je zmija bila inteligentna, ili na hebrejskom arum (). U ovoj igri rei se suprotstavljaju goli arumim () i inteligentan, mudar arum (). Ova igra rei nema nikakvu skrivenu poruku, ona je jednostavno sastavni deo sklopa i stila hebrejskog pripovedanja.

Sledei primer se nalazi u viziji proroka Jeremije:

Posle mi doe re Gospodnja govorei: ta vidi, Jeremija? I rekoh: Vidim prut bademov (aked ). Tada mi ree Gospod: Dobro si video, jer u se zaloiti (oked ) oko rei svoje da je izvrim. (Jeremija 1:12)

Ovde je igra rei isprepletena sa Jeremijinom vizijom. On vidi bademov prut, na hebrejskom aked (), a kao odgovor Gospod e se zaloiti, na hebrejskom oked (). Svakako na nekom drugom jeziku ovaj izraz nema smisla. Dok je na hebrejskom veza oigledna, italac na nekom drugom jeziku se udi kakve veze ima bademov prut sa Stvoriteljevim nastojanjem da odri svoju re.

Ovakve igre rei su veoma este i mogu se nai na skoro svakoj stranici Tanaha. Zato je bilo veliko iznenaenje kad je Hauard pronaao hebrejsku igru rei u em-Tovovom Mateju, jer se pretpostavljalo da je to prevod sa grkog.

Na primer u Mateju 18:9 Jeua kae: I ako te oko tvoje sablanjava (tahilha ), izvadi ga i baci od sebe (taliheha ). Ovde se nalazi igra rei izmeu rei koje zvue slino: tahilha sablazniti i taliheha baci od sebe. Kako je hebrejska igra rei mogla ui u knjigu prevedenu sa grkog?

Svakako, jedan primer igre rei ne moe biti dokaz da je knjiga napisana na hebrejskom, jer to moe biti sluajnost. Ali, ako se ona nalazi i na drugim mestima, teko se moe prihvatiti da se radi o prevodu sa grkog originala. Ali em-Tovovov hebrejski Matej obiluje igrama rei. Na primer: A narod videvi (vajiru ) zadivi se (vajiru ) i proslavi Boga, koji je dao takvu vlast ljudima. (Matej 9:8) U ovom sluaju igru rei ine homonimi izvedeni iz razliitih korena (raa ... videti nasuprot jara ... bojati se, diviti se). Mnogo sloeniji sluaj nalazimo u Matej 12:13.15:

Tada ree oveku: Prui ruku svoju. I prui (vajet ). I postade zdrava kao i druga... I desi se nakon toga, i Jeua je znao, i okrenu (vajet ) odatle i narod mnogi iae za njim...

Ovde se re vajet () koristi dva puta sa dva razliita znaenja (i prui i i okrenu). Slian primer nalazimo u Mateju 14:35-36:

(35) ...i donesoe mu sve bolesnike (haholim ) od svih slabosti. (36) I moljahu (vehilu ) ga...

U ovom primeru, koren hlh ... poprima dva razliita znaenja (bolesnike i moljahu) - tipina hebrejska igra rei.

Postoje, ak i sluajevi gde se igra rei preplie u itavoj prii. Na primer u Mateju 18:23-34 Jeua poinje priu koristei re alem () (platiti) pet puta. Zatim zakljuuje u 35. stihu: Tako e i Otac moj nebeski uiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu celim (alem ) srcem. U pouci ove prie koristi se isti koren rei alem ... ali sa drugaijim znaenjem (celim naspram platiti).

Jedan od glavnih dokaza koji navode oni koji veruju da je Jevanelje po Mateju napisano na grkom jeziku predstavlja igra rei na samom grkom. U Mateju 16:18 Jeua kae imonu: Ti si Petar (Petros ), i na tome kamenu (petra ) sazidau Crkvu svoju... (Matej 16:18) Ova igra rei se bazira na grkoj rei petra koja znai kamen i iz koje se izvodi ime Petar (Petros). Ovo se obino navodi kao odluni dokaz da je Matej prvobitno pisan na grkom, jer je oigledno da je grka igra rei isprepletena sa sadrajem stiha. Ali u ovom stihu na hebrejskom postoji sasvim drugaija igra rei! U hebrejskom Mateju Jeua kae: Ti si kamen (even ) i sagradiu (evne ) svoju kuu molitve na njemu. U hebrejskom Mateju, igra rei je izmeu even () kamen i glagola evne () sagradiu. Ova igra rei je vana poto se bazira na slinoj igri rei kao Psalam 118:22: Kamen (even ) koji odbacie zidari (bonim ), posta glava od ugla, koji se kasnije citira u Mateju 21:42, 44!

Zato su ove igre rei vane? Ako je em-Tov hebrejski Matej bio prevod sa grkog, odakle potiu sve te igre rei? Svrha igre rei je da ulepaju tekst i ukau na neku teoloku poruku. Ali, zato bi se jedan rabin iz XIV veka, koji pie knjigu da opovrgne katoliko hrianstvo, muio da ulepa hebrejski prevod Mateja?Postoje i drugi argumenti pored igre rei koji podravaju hebrejski original. U nekim sluajevima izgleda kao da grki Matej nema smisla ili predstavlja potekou za razumevanje, dok je u em-Tovovom hebrejskom Mateju sasvim logian i razumljiv. Na primer u grkom stoji: Jer su svi Proroci i Zakon proricali do Jovana. (Matej 11:13) Da sam ja em-Tov koji pie raspravu protiv katolikog hrianstva, ja bih uzeo ovaj stih kao svoj prvi argument. Ovde, crno na belo, u grkom Mateju pie da Tanah ne govori o Jeui; Tanah je prorokovao samo do Jovana Krstitelja, dok Jeuina misija nije proreena Tanahom. Tako kae grki Matej! Hebrejski Matej, meutim, ima malu, ali veoma znaajnu razliku, i kae: Jer su svi Proroci i Tora proricali o Jovanu. (Hebrejski Matej 11:13) Ovaj hebrejski tekst ima vie smisla. Tu se jednostavno kae da se irom Tanaha nalaze stihovi koji upuuju na proroka kao to je bio Jovan Krstitelj (moda e neko uzeti Malahijino poslednje proroanstvo kao primer). Rei do i o na grkom jeziku se sutinski razlikuju (heos naspram peri ), ali na hebrejskom razlika je u samo jednom slovu (ad naspram al ). Dakle, ako je em-Tovov hebrejski Matej bio samo prevod sa grkog, onda se taj grki tekst na kome se bazira, sutinski razlikuje od svih grkih tekstova pronaenih do danas. Ali, ako je grki Matej prevod sa hebrejskog, onda je hebrejski original na kome se on bazira veoma slian em-Tovovom hebrejskom Mateju.

Grki MatejdoHebrejski Matejo

Hebrejski ekvivalentadal

Grki ekvivalentheos peri

Ako je em-Tovov Matej samo prevod sa grkog, zato bi hebrejski prevod imao vie smisla od grkog originala? U em-Tovovom interesu bi bilo da sauva grki smisao koji prua jae argumente protiv katolicizma, to je i bio njegov cilj.

Ako em-Tovov Matej nije prevod sa grkog, onda ta je to? U zakljuku svoje knjige Hauard objanjava:

Istraivanje ovog teksta dovodi do zakljuka da izvorni tekst hebrejskog Mateja u em-Tovu jeste jedna prvobitna zbirka tekstova, a nikako prevod. Izvorni tekst je, meutim, bio izloen nizu revizija, tako da sadanji tekst em-Tova predstavlja original, ali u jednoj neistoj formi.

To znai da em-Tovov hebrejski Matej nije originalni Matej, ali u svojoj pozadini ima elemente originalnog Mateja. Da bi se to pokazalo striktnije, potrebno je uroniti dublje u postojei hebrejski tekst Jevanelja po Mateju. Nakon desetak proeljanih poglavlja, to postaje sasvim jasno. em-Tovov hebrejski Matej je oigledno kontaminiran grkim Matejom do te mere da ak sadri i grke rei transkribovane na hebrejski. Izgleda kao da je neko seo sa hebrejskim Matejom u jednoj ruci i grkim u drugoj sa ciljem da se hebrejski tekst dotera prema grkom. Izgleda da su tokom vekova dobri poznavaoci Jevanelja uoili razlike izmeu hebrejskog i grkog Mateja i pomislili da se radi o grekama u hebrejskom tekstu. U stvari, ove greke su bile u grkom tekstu, dok je hebrejski predstavljao originalni tekst koji je pisao Matej lino. Ali ovi strunjaci nisu shvatali da su nepanjom prilagodili hebrejski prema grkom. Tako, kada se em-Tovov Matej slae sa postojeim grkim tekstom, mi nemamo ta da nauimo, jer se najverovatnije radi o prilagoavanju prema grkom. Ali, kada se hebrejski Matej razlikuje od grkog teksta, on verovatno sadri originalni tekst koji se izgubio u grkom.

Glava 8

Mojsijev presto

Kada sam se naoruao ovim novim saznanjem, konano sam otvorio Matej 23:2-3 u em-Tovovom hebrejskom Mateju da vidim ta pie. Kao to je ve navedeno, u prevodu sa grkog pie:

(2) Na Mojsijev presto sedoe knjievnici i fariseji. (3) Sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite; ali po delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore. (Matej 23:2-3)

Ali kada sam pogledao u hebrejski tekst Mateja, naao sam neto sasvim drugaije:

(2) (3) (2) Al kise Moe jevu haperuim vehahhakhamim.

(3) Veata, kol aer jomer lakhem, imru va'asu, u vetakanotehem uma'asehem al ta'asu, ehem omrim vehem enam osim.

Ili, prevedeno na na jezik:

(2) Fariseji i mudraci sedoe na Mojsijev presto.

(3) I sada, sve to vam on kae, drite i inite, ali po njihovim propisima (takanot ) i njihovim primerima (ma'asim ) ne inite, jer oni govore ali ne ine.U hebrejskom Mateju Jeua govori svojim uenicima da ne sluaju fariseje. Ako oni tvrde da imaju autoritet poto sede na Mojsijevom prestolu, onda treba da dre i ine to Mojsije kae!Da bi shvatili ta se desilo, treba uporediti hebrejski sa grkim. U grkom tekstu, uenicima se zapoveda da dre sve to oni [fariseji] kau, ali u hebrejskom Jeua kae svojim uenicima da dre sve to on [Mojsije] kae. Ovo su dve sutinski razliite poruke, ali na hebrejskom jeziku, razlika je u samo jednom slovu! Na hebrejskom, on kae je jomar (), dok oni kau je jomru (). Jedina razlika izmeu ove dve rei u originalnom tekstu (bez takica) jeste dodatak jednog slova vav () u rei jomru () oni kau. Zapanjujue je kako jedno od najmanjih slova u hebrejskoj abecedi vav (), moe izazvati tako veliku razliku u znaenju! Dodavanjem ovog malog slova, Jeuina poruka da se slua Mojsije (sve to on kae) postaje zapovest da se sluaju fariseji (sve to oni kau). Sa druge strane, na grkom jeziku razlika izmeu on kae (eipe ) i oni kau (eiposin ) je mnogo vea. Ovo nam sugerie da je grki prevodilac pogreno proitao hebrejski tekst, kao da sadri to dodatno slovo vav (). Moda prevodilac nije ak ni imao predstavu o farisejima!

Poto je pouio svoje uenike da rade kako Mojsije kae, Jeua nastavlja da oni ne treba da rade po takanot () i ma'asim () fariseja. Ove dve rei takanot i ma'asim postaju znaajne kada se pria o farisejima. Re takanot smo ve sreli kada smo prouavali pet rabinskih greaka. U farisejskom argonu, re takanot znai propis, amandman, reforma, ili preciznije, propis koji menja biblijski zakon. Sami rabini prave razliku izmeu biblijskog zakona i njihovih novokomponovanih zakona koje nazivaju takanot amandmani. Standardni leksikon za post-Tanah hebrejski, The Jastrow Dictionary, daje sledei primer koreenja rei takanot:

Da li ovo naziva halakhot (zakonske odluke)? Ovo su prepravke [takanot] (promene biblijskog zakona).

Ako je tekst em-Tovovog Mateja ispravan, onda Jeua upozorava svoje uenike da ne slede takanot, tj. rabinske propise. Svakako, ovo je u skladu sa onim to Jeua ui svoje uenike u Mateju 15:3 i dalje: Zato i vi prestupate zapovest Boiju za predanje svoje?... I ukidoste zapovest Boiju za predanje svoje. Poput karaitskih mudraca iz srednjeg veka, Jeua optuuje fariseje da stavljaju svoje novokomponovane zakone iznad zakona Tore. Interesantno, u hebrejskom Mateju 15:3, re prevedena kao predanje je takoe takanot, prepravke biblijskog zakona! Ova nit se protee kroz itavu knjigu. Jeua propoveda protiv takanot, farisejskih novotarija koje menjaju biblijski zakon.

U grkom Mateju 15:8-9 Jeua optuuje fariseje zbog uenja naukama i zapovestima ljudskim, to je, kako se smatra, navod Isaije 29:13. Meutim, to nije tano ono to Isaija kae. Isaija, u stvari, govori o nauenim zapovestima ljudskim. Neverovatno, hebrejski Matej tano navodi Isaiju, od rei do rei.

Grki Matej 15:9uei naukama i zapovestima ljudskim

Hebrejski Matej 15:9zapovest je ljudska kojoj su naueni

Hebr. Isaija 29:13zapovest je ljudska kojoj su naueni

Ovo je veoma vano, jer, ako je em-Tov Ibn aprut prevodio sa grkog i uoio da se u Novom Zavetu pogreno citira Isaija, on bi hteo da sauva ovo pogreno citiranje kao orue u njegovim raspravama sa katolicima. Ako je em-Tovov hebrejski Matej zaista prevod sa grkog, kako to da se njegovo citiranje Tanaha slae sa originalnim hebrejskim, od rei do rei, dok je citiranje u grkom tekstu u najboljem sluaju prepriavanje?

Kada sam uoio tano navoenje Isaije 29:13, bio sam zadivljen; karaitski mudraci su takoe optuivali fariseje da slede nauene zapovesti ljudske i, kao to sam ranije naveo, ova fraza se veoma esto nalazi u srednjovekovnim karaitskim spisima.

Druga stvar na koju Jeua upozorava svoje uenike su ma'asim () fariseja. Prema Destrouovom reniku ma'asim su uzori, primeri, presedani ili tanije, dela koja slue kao uzori. Koncept ma'asim je jedinstven u farisejskom jaudaizmu. Nije udno to grki prevodilac Mateja nije imao predstavu na ta se ta re odnosi, tako da je preveo bukvalno kao erga dela. Ali, Jeua govori o ma'asim fariseja, to je neto veoma specifino. Kada neki farisej ne zna zakon u datoj situaciji, on gleda primer jednog od svojih uitelja. Fariseji smatraju da ako je neko od uitelja poinio odreeno delo, to je ono to Usmeni zakon zahteva. To se zove ma'ase () ili u mnoini ma'asim primeri. Ovaj koncept je kanonizovan u talmudskom pravilu ma'ase rav ( ) primeri uitelja (Babylonian Talmud, Sabbath 21a). Talmud navodi brojne ma'asim, iz ega se izvode praktini zakoni. Na primer, rabini imaju pravilo da je dozvoljeno korienje mosta koji je nainio neki ne-Jevrejin na abat, ako on nije nainjen naroito za Jevreje. Ovo udno pravilo se izvodi iz sledeeg primera:

Ma'ase u kojem su rabin Gamaliel i stareine putovali brodom, kada je jedan ne-Jevrejin nainio most za izlaz sa broda, i rabin Gamaliel i stareine preoe preko njega. (Babylonian Talmud, Sabbath 122a)

Rabini su smatrali da rabin Gamaliel i stareine ne mogu da pogree, pa injenica da koriste most pokazuje da je to dozvoljeno delo. Uenje primera iz rabinskih dela je uobiajeni metod koji rabini koriste za izvoenje religioznih zakona. Nema potrebe za traenjem odgovora u Bibliji, jer rabinski primer je bolji.

Prema hebrejskom Mateju, Jeua upozorava uenike da ne gledaju ma'asim, primere rabina, kao standard za ispravno ponaanje. Takoe, ne treba da slede takanot, novokomponovane rabinske zakone. Umesto toga, treba da sluaju ta kae Mojsije, jer, na kraju krajeva, rabini tvrde da imaju vlast poto sede na Mojsijevom prestolu. Ovo podsea na uenje u vezi novia sa cezarovim likom (Matej 22:20-21). Ako je novi cezarov, daj ga cezaru. Ako je to Mojsijev presto, onda radi kako Mojsije kae.

Glava 9

Govore, ali ne ine

Zadnje rei iz Mateja 23:3 predstavljaju naroito interesantan problem:

...ali po njihovim propisima (takanot) i njihovim primerima (ma'asim) ne inite, jer oni govore, ali ne ine. (Hebrejski Matej 23:3)ta je Jeua mislio kad je rekao [oni] ne ine? ta oni ne ine? Kada sam prvi put itao ovo na hebrejskom, zvualo je kao da neto nedostaje na kraju stiha. U isto vreme, neto u vezi ovoga mi je izgledalo poznato, ali nisam bio siguran ta. Tokom sledeih nekoliko sedmica sam premiljao o reima jer oni govore ali ne ine. Neto je ovde nedostajalo, ali ta? Odgovor je doao do mene na potpuno neoekivan nain. Kao karaita esto se konfrontiram sa ljudima koji nemaju predstavu ta je to karaitski judaizam. Jedna od najeih predrasuda je da karaiti veruju samo u Toru (pet knjiga Mojsijevih) i da imaju bogosluenje na gori Gerizim. Kao to uvek objanjavam, za goru Gerizim su vezani Samarjani, a ne karaiti. Karaiti veruju u celi Stari Zavet, od Prve Mojsijeve do Malahije (ili, od Prve Mojsijeve do Knjige Dnevnika, Stari Zavet na hebrejskom ima drugaiji raspored knjiga). Karaiti takoe smatraju da je Jerusalim mesto koje je Bog izabrao kao izabrano mesto za svoje ime zauvek (2. Carevima 12:7). Za razliku od toga, Samarjani su potomci vavilonskih ne-Jevreja koje je silom naselio asirski car u srednjem delu Izraela i koji odravaju svoje bogosluenje na jednom visokom mestu na gori Gerizim.

Pria o Samarjanima se nalazi u 2. Carevima 17. Kada su ovi Mesopotamci naselili Samariju, poeli su da ih napadaju lavovi. Zato su traili od asirskog cara da poalje svetenika izmeu prognanih Izraelaca da poslue lokalnim bogovima. Ovaj svetenik je pripadao loim jevrejskim svetenicima koji su sluili na visokim mestima, to je bio jedan od najveih grehova severnih plemena od vremena Jerovoama (2. Car. 17:12-23). Ali, ovaj svetenik je poneo sa sobom i jedan primerak Tore i poeo da ui Samarjane o pravom Bogu. Na kraju, Samarjani su sluili pravom Bogu, kao i svojim bogovima (2. Car. 17:28-32).

Jednog dana sam primio jo jedan e-mail od osobe koja je brkala karaite sa Samarjanima; svake sedmice primim nekoliko takvih mejlova. Kada sam seo da odgovorim na taj e-mail, odluio sam da osveim memoriju ponovnim itanjem 2. Carevima 17. Dok sam itao ovaj biblijski izvetaj o Samarjanima, naiao sam na teko razumljiv stih. Ovaj stih iz Tanaha je pria o Samarjanima u malom:

1. I do dananjeg dana rade po starim obiajima;2. ne boje se Gospoda, i ne rade 3. (ni) po svojim uredbama i obiajima, 4. (n)i po zakonu i zapovesti to je zapovedio Bog sinovima Jakovljevim... (2. Car. 17:34)

Ovo je doslovan prevod stiha onako kako se nalazi u hebrejskom jeziku, i jasno je da nema smisla. Izgleda kao da se u Knjizi o Carevima kritikuju Samarjani zato to ne rade po svojim uredbama i obiajima, dok se na poetku istog stiha kritikuju to rade po svojim starim obiajima. Pa, ta se to dogaa ovde?

Svi standardni prevodioci samo preu preko ovog stiha, prepriavi ga ugrubo. Ali ako se fiksiramo na ono to se govori na hebrejskom, dolazimo do udne fraze ne rade, koja kao da se ne uklapa u stih. Kada sam ovo proitao, znao sam da je hebrejska sintaksa, nain kako se sastavljaju reenice, sasvim drugaija od engleske. Ponekad je potrebno proitati hebrejski stih vie puta naglas da bi se razumelo znaenje. Nakon ovoga, na hebrejski stih dobija potpuni smisao, ali se mora prevesti promenom reda reenica, kao to sledi:

1. I do dananjeg dana rade po starim obiajima;3. po svojim uredbama i obiajima, 2. ne boje se Gospoda, i ne rade 4. (n)i po zakonu i zapovesti to je zapovedio Bog sinovima Jakovljevim... (2. Car. 17:34)

Nain na koji je ovaj stih sastavljen stavlja akcenat na to to Samarjani rade po svojim uredbama i obiajima, ali ne rade po Tori. Kada sam konano shvatio ovaj stih, sinulo mi je da je to reenje Mateja 23:3. Oba stiha imaju tu naizgled neobjanjivu frazu ne rade, koja kao da se ne uklapa u stih. Ali, ona se sasvim uklapa, kada se 2. Car. 17:34 razume sa ispravnom hebrejskom sintaksom. Jeua koristi taj isti stil kada govori o farisejima, ali po njihovim propisima (takanot) i njihovim primerima (ma'asim) ne inite, jer oni govore ali ne ine (Hebrejski Matej 23:3). 2. Car. 17:34 navodi slinu stvar sa Samarjanima koji slede svoje uredbe i obiaje ali ne ine po Tori. Jeua kae da poput starih Samarjana, fariseji imaju svoje sopstvene uredbe i obiaje koje slede, dok istovremeno oni govore o Tori, ali ne rade po Tori. Da bi to naglasio, on koristi frazu iz 2. Car. 17:34 koja govori o samarjanskim gresima i primenjuje je na fariseje.

Glava 10

uli ste da je reeno

Nekoliko sedmica nakon to sam uoio vezu sa Samarjanima, pozvan sam da izloim svoje pronalaske pred malom grupom u Jerusalimu. Dok sam izlagao svoja otkria, postajao sam sve vie svestan da su u grkoj verziji Jeue to neki mogu da zovu grki Isus izbaene mnoge stvari iz Tore i da se promovie farisejizam. S druge strane, hebrejski Jeua kao da pokuava da povrati Toru, koja je godinama bila skrajnuta farisejsko-rabinskim predanjima i ljudskim zakonima. Naao sam sebe kako glasno razmiljam: Da li je hebrejski Jeua bio karaita?

Kada sam zavrio sa svojim izlaganjem, prisutni su poeli sa postavljanjem pitanja. Jedan od prisutnih je pitao kako se sve ovo slae sa nizom uenja u kojima Jeua zapoinje sa frazom: uli ste da je kazano... a ja vam kaem... Zar ta uenja ne ukidaju razne stvari iz Tore? Poto do tada nisam razmiljao o tome, odgovorio sam da moram pogledati te stihove i potom dati odgovor.

Te noi sam itao uli ste da je kazano... a ja vam kaem... stihove u Mateju 5 na grkom. Izgledalo je da zaista ukida pojedine zapovesti iz Tore. Moda je taj posetilac bio u pravu? Moda je Jeua zaista ukinuo neke delove Tore? Kao karaita, ja nisam bio vezan za ovaj problem, ali kao tekstualnom strunjaku, problem mi se usadio u glavu. Ako je Jeua doao da ukine Toru, kako se to slae sa reima ni jedna titla iz Mateja 5:17, koje kao da podravaju i najsitnije detalje Tore? Oseao sam se kao da sam neto propustio. Sedmicu dana kasnije, seo sam sa svojim prijateljem mesijanskim Jevrejem i itao zajedno sa njim Matej 5. Za mene je naroito problematian bio segment Mateja 5:33-37:

(33) Jo ste uli kako je kazano starima: Ne kuni se lano, a ispuni to si se Gospodu zakleo. (Grki Isus jasno kae da se ne treba zaklinjati, ve samo govoriti da ili ne.

Ja sam objasnio svom prijatelju mesijanskom Jevreju da je to za mene kao karaitu, veoma osetljiva tema. Jedna od stvari koju su me uili moji rabini jeste da je strogo zabranjeno izgovarati Stvoriteljevo ime. Ja sam prihvatio to uenje, ak i nakon to sam postao karaita. Ono je bilo toliko ukorenjeno, da je postalo moja druga priroda. Ali jednog dana jedan stari karaitski mudrac, Mordekai Alfandari, sa kojim sam esto prouavao, rekao mi je da sednem i proitam naglas 2. Mojsijevu 3:15 naglas:

I opet ree Bog Mojsiju: Ovako kai sinovima Izrailjevim: Gospod (JHVH) Bog otaca vaih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, posla me k vama; to je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno. (2 Mojsijeva 3:15)

Kad sam proitao ovaj stih, shvatio sam koliko sam greio. Ovde se jasno kae da je Stvoriteljevo ime Jahve (JHVH), koje neko izgovara Jehova, Jihve, itd. Ali, drei se rabinske zabrane, ja sam itao ovaj stih kao da kae: Adonaj (Gospod)... to je moje ime doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno. Zabrana izgovaranja imena, stvorila je mentalni blok koji je promenio Boje ime u Gospod, ak iako re Jahve (JHVH - ) jasno stoji u hebrejskom tekstu. Kada sam ovo shvatio, pale su mi na pamet rei: ujte ovo, ludi i bezumni narode, koji imate oi, a ne vidite... (Jeremija 5:21).

Seam se, da sam se udio ta ovaj stih znai kada sam izgovorio da je ime Jahve njegov spomen od kolena na koleno. Ja sam to razumeo kao da je Jahve mrtav i zato ima spomen! Kasnije, kada sam postao strunjak za hebrejski jezik, shvatio sam da se radi o uasnom prevodu. Hebrejska re koja se obino prevodi kao spomen je zikri (). Ova re dolazi od korena zkr (...) i ima mnogo ire znaenje nego jednostavno spomen. Ona znai odnositi se na neto bilo umom (seati se/spomen) ili usnama (spomenuti). Isti koren nalazimo u 2. Mojsijevoj 23:13 gde se kae: ... Ne pominjite (tazkiru = , od korena zkr ...) imena bogova tuih, i da se ne uje iz usta vaih. To znai da se u 2. Mojsijevoj 3:15 kae: To je ime moje doveka, i time pominjite mene od kolena do kolena. Dakle, Sveto Pismo od nas trai da spominjemo Stvoriteljevo veno ime Jahve! To se slae sa jasnom zapovesti za zaklinjanje u ime Jahvino. Na primer, 5. Mojsijeva 6:13: Gospoda (JHVH) Boga svog boj se, i Njemu slui, i Njegovim se imenom kuni. Ovo je jasna i eksplicitna zapovest da se zaklinjemo u Jahvino ime. Slino, u 5. Mojsijevoj 10:20: Boj se Gospoda (JHVH) Boga svog, Njemu slui i Njega se dri, i Njegovim se imenom kuni.

Zaklinjanje u ime Gospodnje (JHVH) se sree u itavom Tanahu. Na primer, u 1. Carevima 2:23 car Solomun se zaklinje prizivajui ime Gospodnje (JHVH): Tako da mi uini Gospod (JHVH) i tako da doda... Drugim reima, on mee na sebe prokletstvo da ga Gospod (JHVH) kazni ako lae ili ne ispuni zahteve svog zaveta. U 1. Samuilovoj 20:3 nalazimo kako se David zavetuje: Tako iv bio Gospod (JHVH)... U Jeremija 12:16 nalazimo korienje formule Tako iv bio Gospod (JHVH)... u veoma vanom proroanstvu za poslednje vreme:

I ako dobro naue puteve naroda mog, da se zaklinju mojim imenom: Tako da je iv Gospod (JHVH) kao to su oni uili moj narod da se kune Valom, tada e se sazidati usred naroda mog. (Jeremija 12:16)

Uvek sam bio opinjen ovim proroanstvom jer se ovde govori o ne-Jevrejima! Upueno je onim ne-Jevrejima koji su uili Izrael da se kune Valom. Ako se ti ne-Jevreji naue zakletvi Tako iv bio Gospod (JHVH)..., onda e postati deo zavetnog naroda. Oigedno, to se jo nije dogodilo. Do danas je veina Jevreja zaboravila kako da se zaklinje Tako iv bio Gospod (JHVH)..., a i ne primeujem da ba mnogo ne-Jevreja ine to. Ali, to je obeanje da e na kraju vremena ne-Jevreji nauiti da se zaklinju u ime Gospodnje (JHVH) i tako se ugraditi u Izrael. Zato sam bio iznenaen kad sam video u grkom Mateju (5:33-37) da je Jeua ukinuo zaklinjanje, tavie kazavi da je svaki koji se kune od zloga. Ako je to zaista ono to je Jeua rekao, onda ne samo da on ukida Toru ve i odlae ispunjenje proroanstva o kraju vremena iz Jeremijine knjige.

Pre nego to sam doneo svoj konaan sud o Jeui, odluio sam da ponovo proverim u hebrejskom tekstu. Ono to sam naao bila je mala razlika, ali to je bila razlika kao izmeu dana i noi. U hebrejskom Mateju, Jeua kae:

(33) Jo ste uli kako je kazano starima: Ne kuni se lano [3. Mojs. 19:12], a ispuni to si se Gospodu zakleo [5. Mojs. 23:21]. (U hebrejskom Mateju Jeua kae da se ne treba zaklinjati lano! Tora kae u 3. Mojsijevoj 19:12 da se ne treba zaklinjati lano u ime Gospodnje (JHVH). Izgleda da su neki fariseji shvatili ovo kao dozvolu da se kunu lano koliko hoe, samo da se pri tome ne spominje ime Gospodnje (JHVH). Ovo udno uenje se zasniva na previe bukvalnom shvatanju 3. Mojsijeve 19:12: Ne kunite se imenom mojim lano. Fariseji su razumeli da ovo znai da dok god se ne kunemo u ime Gospodnje (JHVH), mi smo slobodni da se kunemo lano. Jeua protestuje i kae da je zabranjeno zaklinjati se u bilo ta. Nije vano da li je zakletva u Gospoda (JHVH) ili u Jerusalim. Svaka zakletva u bilo ta je obavezujua. Ako kaemo: Da, kunem se da u uraditi to i to, bez obzira u ta se zakleli, mi moramo drati nau re. Isto vredi ako se zakunemo: Ne, kunem se da neu uraditi to i to, moramo ostati na tome.

Jeua zavrava svoje ukoravanje parafrazirajui 5. Mojsijevu 4:2 gde se kae da se ne sme dodavati nita Tori: to je vie od toga od zloga je. Jeua ponavlja ovaj osnovni princip Tore, verovatno da bi utiao svakoga ko pomisli da on dodaje Tori. Ukljuivanje zakletve u bilo ta u zabranu: Ne kunite se imenom mojim lano (3. Mojs. 19:12) nije dodatak Tori. Radi se jednostavno o objanjenju principa koji lei u pozadini zapovesti, a to je zabrana krivokletstva bilo koje vrste, a ne samo u ime Gospodnje (JHVH). Jeua ponavlja zapovest o zabrani dodavanja da bi uenicima bilo jasno da on ne dodaje nita Tori, niti bi ikad to uinio, jer bilo ta dodano Tori jeste zlo! Razlika izmeu grkog i hebrejskog teksta je sutinska! Grki Isus ukida itavu zapovest iz Tore, dok hebrejski Jeua potvruje Toru.

Nekoliko sedmica kasnije, sreo sam se sa prijateljima mesijanskim Jevrejima koji su prisustvovali prvom predavanju na kome sam govorio o hebrejskom Mateju. Upitali su me da li bismo mogli pogledati detaljnije neke od problematinih stihova u hebrejskom Mateju. Kao karaita, uvek zahtevam da mi ljudi pokau gde je neto napisano tako da mogu i sam da vidim, i bio sam srean to sam nauio i druge tom principu. Prostudirali smo problem o zaklinjanju i ja sam ispriao ta sam otkrio. Jedan od njih je upitao da li znam ijedno farisejsko miljenje gde se govori da je zakletva obavezujua samo ako se navodi ime Gospodnje (JHVH). Proverio sam to pitanje, ali nisam naao ni jednu referencu u Talmudu. Svako ko prouava Talmud zna da za svako pitanje religioznog zakona, obino postoje dva dijametralno suprotna gledita. Jedan rabin moe da kae da je neto isto, dok bi drugi to proglasio neistim. Po farisejskom miljenju to nije u neskladu sa tvrdnjom da je usmena Tora otkrivena na gori Sinaj. Talmud objanjava da kada dva rabina izloe dva dijametralno suprotna gledita, oba, i ovo i ono su rei ivog Boga. Drugim reima, kada je Bog navodno otkrio usmenu Toru na gori Sinaj, on je Mojsiju dao dva razliita pravila za svaki segment zakona. Neki rabini objanjavaju da je prvo miljenje za sadanje vreme, dok e drugo miljenje postati operativno tek nakon budueg Mesijinog dolaska. Uprkos razliitim miljenjima u Talmudu, nigde nisam naao potvrdu da su fariseji verovali da zakletva koja ne spominje ime Gospodnje (JHVH) nije obavezujua. Pretpostavio sam da moda farisejski stav po kojem je zakletva bez imena Gospodnjeg (JHVH) neobavezujua, jednostavno nije upisana u Talmud. Zna se da su mnoga farisejska uenja izgubljena. Zaista, skoro jedna treina Jerusalimskog Talmuda je potpuno nestala! Samo to sam to izustio, pogledao sam na hebrejski Matej 23 koji se nalazio ispred mene, i naao potvrdu onoga to sam smatrao teorijom! Poeo sam da itam:

( HYPERLINK "file:///E:\\WINDOWS\\Temp\\040023.htm" \l "nowhere#nowhere"

16) Teko vama, prestoli slepi, koji govorite: Ako se ko kune hramom, to nije nita; a ko se kune neim posveenim za hram, kriv je. (

HYPERLINK "file:///E:\\WINDOWS\\Temp\\040023.htm" \l "nowhere#nowhere"

17) Bezumnici i slepci! Jer ta je vee: hram ili ono to je posveeno hramu? (18) I [kaete] ako se ko kune rtvenikom, nita je to, a ko se kune darom, mora ga doneti. ( HYPERLINK "file:///E:\\WINDOWS\\Temp\\040023.htm" \l "nowhere#nowhere"

19) ta je vee: dar ili rtvenik? Hram ili rtva? (20) Koji se, dakle, kune rtvenikom, kune se njim i svim to je na njemu. (Hebrejski Matej 23:16-20)

U ovim stihovima Jeua se obraa farisejima. Pre toga je rekao da oni sede na Mojsijevom prestolu, a sada ih na hebrejskom zove prestoli slepi; oni su seli na prestolu Mojsijevom, ali su duhovno slepi. Onda ih ukorava zbog izjave da ako se neko zakune svetinjom ili oltarom nije vezan tom zakletvom. To je upravo ono protiv ega Jeua govori u Mateju 5:33-37, kada kae da se ne treba zaklinjati niim lano, pa ak ni Jerusalimom. Ono to je interesantno u vezi Matej 23:16-20 je da se hebrejski i grki sutinski ne razlikuju. U oba sluaja Jeua govori da su zakletve i zaveti obavezujui bez obzira u ime ega su obeani. On ne pokazuje ni nagovetaj da je on protiv zavetovanja, niti govori za onog ko se kune svetinjom ili zavetuje oltarom da je od zloga. ta vie, i u hebrejskom i u grkom tekstu, Jeua podupire princip po kojem se zabranjuje lano zaklinjanje u ime Gospodnje (JHVH), a to je zabrana protiv bilo kakve lane zakletve. I ovde je hebrejski Jeua pokuao da obrati ljude Tori, nakon to su ih fariseji odveli pogrenim putem.

Glava 11

Novo razumevanje

Tokom svih ovih istraivanja bio sam vie puta iznenaen onim to sam nauio od Jeue. Ja jo uvek ne verujem da je Jeua Mesija (Boji pomazanik); kao svi karaiti, ja nestrpljivo oekujem dolazak pomazanog cara iz Davidove linije, koji e vladati kao car nad Izraelom, uvodei u eru venog mira (Isaija 11, Ezekiel 34:24-25, pa i Luka 1:32-33). Prema mom saznanju, Jeua treba tek da ispuni taj kriterijum Mesije od loze Davidove. Meutim, moje shvatanje ko je Jeua bio kao istorijska linost se promenilo. Ranije sam mislio da je on bio uzurpator koji je doao da ukine Toru. Ali, to vie sam prouavao hebrejskog Mateja, sve vie sam nalazio da kad god je izgledalo da Isus ukida Toru u grkom tekstu, Jeua bi podravao Toru u hebrejskom tekstu. Sve vie mi lii da je Jeua mogao biti karaita iz I veka koji se protivio novokomponovanim rabinskim zakonima i obraao ljude Tori. Moda e dalja istraivanja pokazati konano ko je on bio.

Zavrio bih sa reima karaite iz XI veka, mudrog Jakova Kirkisanija:

Neki karaiti misle da je Jeua bio dobar ovek i da je on iao putem Sadoka, Anana i ostalih; i da su se rabini urotili protiv njega i ubili ga kao to su pokuavali da ubiju Anana, ali bez uspeha.

Kirkisani kae da su se rabini urotili da ubiju Jeuu jer je on pokuao da vrati ljude Tori, kao to su Sadok i Anana inili. Ime Sadok (tanije Cadok) je vezano za sadukeje, prvosvetenike tokom perioda drugog hrama koji genetski vode poreklo od Sadoka, (tanije Cadoka) prvosvetenika u vreme Davida (2. Samuilova 8:17). Cadok je bio vaan prvosvetenik jer je on prvi sluio u Solomunovom hramu i on je taj koji je pomazao Solomuna za cara (1. Carevima 1:39). Zato je Cadok postao simbol prvosvetenika koji ima legitimitet da slui u hramu i da pomae Mesijanskog cara. U Jezekilju 44:15 se navodi: A svetenici Leviti sinovi Sadokovi, koji izvravahu ta treba u mojoj svetinji, kad sinovi Izrailjevi zaoe od mene, oni e pristupati k meni da mi slue, i stajae preda mnom prinosei mi pretilinu i krv, govori Gospod Bog. (Jezekilj 44:15) Re sadukeji je jednostavno grki oblik hebrejske rei cadokim () koja znai sinovi Cadokovi. Danas su Sadukeji/Sinovi Cadokovi najpoznatiji po negiranju vaskrsenja mrtvih. Ali to je bilo gledite samo jedne grupe Sadukeja koji su bili veina u I veku n.e. Raniji sadukeji, kao to je autor 2. knjige o Makabejima, su prihvatali dogmu o vaskrsenju mrtvih na osnovu takvih eksplicitnih stihova kao to je Danilo 12:2 i Psalam 133:3. Jedna stvar za koju se zna da su se svi sadukeji jednoglasno slagali bilo je predavanje Tori i odbijanje farisejskih inovacija. Josif Flavije, jevrejski istoriar iz I veka n.e., pie:

Ono to bih sada objasnio jeste da su fariseji naloili narodu veliki broj obreda nasledivi od svojih predaka, koji nisu zapisani u zakonima Mojsijevim, i zbog toga ih sadukeji negiraju i kau da smatramo obaveznim one obrede koji su u pisanoj rei, ali da ne drimo ono to je nasleeno tradicijom od naih predaka. (Josif Flavije, Jevrejske starine,13.10.6 (13.297))

Dakle, osnovna razlika izmeu fariseja i sadukeja je bila u tome to su fariseji promovisali ljudska predanja, dok su sadukeji negirali te inovacije i priklonili se jedino Svetom Pismu. Kirkisani kae da se poput ranih sadukeja (koji su jo uvek verovali u vaskrsenje mrtvih) Jeua protivio rabinskim zakonima i da je pokuao da vrati ljude Tori.

Kirkisani takoe uporeuje Jeuu sa Ananom. Kao to je ve navedeno, veina karaita je kritikovala Anana jer, iako je odbacio rabinski autoritet, jo uvek se sluio iracionalnim metodama tumaenja koje su koristili rabini. Meutim, Kirkisani je veoma simpatisao Anana i dao mu ocenu 10 zbog napora da povrati ljude Tori. Izgleda da je Kirkisani dao i Jeui ocenu 10 zbog napora da povrati ljude Tori. Pitam se ta bi Kirkisani rekao da je proitao em-Tovov hebrejski Matej?

Dodatak 1

Papijevo svedoanstvo

Kada mi je kolega sa fakulteta pomenuo prvi put da je, po nekim naunicima, Jevanelje po Mateju u originalu napisano na hebrejskom, pomislio sam da se ali. To je bilo pre nego to sam znao za em-Tovov hebrejski Matej, tako da mi je to tada izgledalo potpuno nemogue. Skoro svako zna da je Novi zavet dokumentovan mnogobrojnim fragmentima papirusa koji doseu do par vekova nakon to je napisan. Znao sam da su svi ti papirusi i rukopisi napisani na grkom. Pa, kako je onda Matej mogao biti napisan na hebrejskom?! Druga stvar koju su me uili je da se Jevanelje po Mateju citira na grkom u mnogobrojnim crkvenim ocima. Re crkveni oci se odnoci na rane hrianske pisce iz prvih est vekova nove ere. Dakle, ako je Matej zaista bio napisan na hebrejskom, onda bi neko iz prvih vekova to i zapisao! Takoe, ako je grki tekst bio tako lo prevod, onda bi neko rekao neto u vezi toga. I dok sam govorio te rei, moj kolega me pogleda preko stola svojim uvijenim obrvama i ree: Pa crkveni oci zaista govore da je Matej napisao svoje Jevanelje na hebrejskom