XIII (2009)slavistickodrustvo.org.rs/pdf_dokumenti/Slavistika_XIII_2009.pdf · културолошку и методичку. Осим тога, два дана се одвијао

XIII (2009)

УДК 811.16+821.16 ISSN 1450-5061

СЛАВИСТИЧЕСКОЕ ОБЩЕСТВО СЕРБИИБелград • 2009

Редакционная коллегия

д-р Петар Буняк, д-р Ксения Кончаревич, д-р Верица Копривица,д-р Богдан Косанович, д-р София Милорадович,

д-р Боголюб Станкович, д-р Миролюб М. Стоянович,д-р Александар Терзич, В. П. Гудков (Россия),

д-р Бранко Тошович (Австрия)

Главный редакторБОГОЛЮБ СТАНКОВИЧ

Выпуск XIII (2009)

УДК 811.16+821.16 ISSN 1450-5061

Уређивачки одбор:

др Петар Буњак, др Ксенија Кончаревић, др Верица Копривица,др Богдан Косановић, др Софија Милорадовић,

др Богољуб Станковић, др Мирољуб М. Стојановић,др Александар Терзић, В. П. Гутков (Русија),

др Бранко Тошовић (Аустрија)

Главни уредник:БОГОЉУБ СТАНКОВИЋ

Књига XIII (2009)

СЛАВИСТИЧКО ДРУШТВО СРБИЈЕБеоград • 2009

Секретар редакциједр Петар Буњак

Издавање ове књиге финансијски су подржали:Министарство за науку и технолошки развој

Републике СрбијеФилолошки факултет у Београду

„Чигоја штампа“

ИздајеСлавистичко друштво Србије, Београд, Студентски трг 3

e-mail: [email protected]://www.slavistickodrustvo.org.yu

Штампа:„Чигоја штампа“, Београд, Студентски трг 13

e-mail: [email protected] www.chigoja.co.yu

Тираж:500

Са захвалношћу и поштовањемСлавистичко друштво Србије

посвећује ову књигу „Славистике“свом редовном, почасном и заслужном члану

БОГДАНУ ТЕРЗИЋУповодом 80-годишњице живота

УВОДНА РЕЧ

2008. година протекла је у знаку обележавања више значајних јубилеја српске славистике, а пре свега: 130-годишњице Катедре за руски језик и књижевност на Универзитету у Београду, 60-годишњице Славистичког друштва Србије и 100-го-дишњице рођења истакнутих српских слависта – Радована Лалића и Ђорђа Жи-вановића. Тим јубилејима у одговарајућој мери биле су посвећене претходне две књиге часописа „Славистика“. Сем поменутих, крајем протекле године Славис-тичко друштво Србије приступило је обележавању и животног јубилеја једног од најистакнутијих чланова Друштва и најревноснијег сарадника „Славистике“ – осамдесетогодишњице Богдана Терзића. У великој мери овогодишњи јануарски Скуп слависта Србије био је у знаку поменутог животног јубилеја, а XIII књига часописа „Слависттика“, како је већ било најављено у претходној књизи, посвећује се Богдану Терзићу.

Основна тема традиционалног зимског Скупа слависта Србије у јануару 2009. године Савремена српска славистика у међународном контексту и подтема у оквиру ње: „Традиција и савремена настава словенских језика» окупиле су широк круг не само домаћих инослависта, већ и националних слависта (србиста), као и значајан број слависта из иностранства. Бројност учесника и тематска разновр-сност реферата захтевали су посебну организацију и реализацију Скупа, тако да се основни – симпозијумски његов део реализовао у три секције: језичку, књижевно- културолошку и методичку. Осим тога, два дана се одвијао рад у оквиру Међуна-родног округлог стола „Современное изучение русского языка и русской культуры в инославянском окружении“, као заједнички подухват Славистичког друштва Ср-бије и Међународног педагошког друштва за подршку руског језика.

Ослањајући се на искуство из успешне реализације овако богатог и разновр-сног програма, на Скупштини Друштва је за предстојећи – 48. Скуп слависта Ср-бије утврђена тема: САВРЕМЕНА МЕТОДИКА, ТЕХНОЛОГИЈА И МЕТОДОЛО-ГИЈА ИЗУЧАВАЊА СЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКА, КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРА. А из позитивног искуства одржавања Међународног округлог стола дошло се до одлуке да се то међународно окупљење русиста, у сарадњи са Међународним педагош-ким друштвом за подршку руског језика, именује као „Первая белградская встре-ча славянских русистов“, те да се за следећу годину, комплементарно са Скупом слависта, одржи „Вторая белградская встреча славянских русистов“ око теме: „Современная методика и технология обучения русскому языку и русской культуре в инославянском окружении“.

Као што је познато, Уредништво „Славистике“ благовремено је обавестило и позвало значајан број слависта да својим прилозима учествују у књизи посвеће-ној јубилеју колеге Богдана Терзића. Одзив је био како се и очекивало. Један број слависта одазвао се учешћем са рефератима на Скупу слависта. Велики број њих доставио је своје радове за постојеће рубрике „Славистике“, понајвише за рубри-ку „Славистички научноистраживачки пројекти“. Количина радова превазилазио

Славистика XIII (2009)10

је досад уобичајени обим часописа, па је, у настојању да се задрже све постојеће рубрике, Уредништво одлучило да се у рубрици „Реферати“ објаве они реферати који су саопштени на пленарној седници и двема секцијама: лингвистичкој и књи-жевно-културолошкој. Предложено је и прихваћено да се реферати саопштени на методичкој секцији објаве у посебној публикацији под насловом „Прилози мето-дици наставе словенских језика и књижевности“. Такође је утврђено да се изла-гања на Међународном округлом столу објаве у посебној – првој књизи нове едиције – Библиотеке „Русский язык как инославянский“.

Све овде изложене чињенице и околности уобличавале су и коначно уобличиле ову јубиларну књигу „Славистике“. Остала је у њој иницијална „Уводна реч“, за којом следи текст посвећен јубилару из пера професора Предрага Пипера и, како је то уобичајено, Биобиблиографија Богдана Терзића.

Рубрика „Скуп слависта Србије – реферати“ и у овој књизи, по садржају и обиму, има импозантно место. Највећи број реферата саопштених на лингвис-тичкој секцији бави се оним питањима која су предмет интересовања и бављења јубилара, а у једном је и експлицитно приказан допринос Богдана Терзића неговању српске језичке културе. И значајан број прилога у рубрици „Славистички научноис-траживачки пројекти“ разматрају онај широк спектар питања којима се бавио и бави наш слављеник.

Остале рубрике часописа уобичајеног су обима, а настанак значајног броја прилога у њима инициран је поменутим животним јубилејом. Један од њих, под насловом „Приватна библиотека Богдана Терзића“ из пера је Ане Голубовић, која је и коаутор библиографије јубилара. Ту је на својеврстан начин са становишта професионалног библиотекара управљена светлост на личност нашег колеге, чија приватна библиотека тешко да има и да ће имати премца не само у редовима ср-пских, већ и слависта широм света.

И ова књига „Славистике“ завршава се материјалима и одлукама овогодишње Скупштине Славистичког друштва Србије. Ту се, између осталог, објављује „ Од-лука о проглашењу Богдана Терзића за заслужног члана Славистичког друштва и додели специјалне повеље за животно дело“. Главни уредник и чланови редакције часописа „Славистика“ од свег срца честитају колеги и пријатељу ово изузет-но признање, исказују му дубоку захвалност на доприносу афирмацији претходних књига часописа, и посебно на томе што је захваљујући његовом угледу и омиљено-шћу међу колегама и бившим ученицима ова књига добила такве сараднике и такве научне прилоге по којима ће бити препознатљива, памћена и бележена у историји српске славистике. Исказаној захвалности придружене су и најлепше жеље да наш слављеник у добром здрављу и својственом бодрошћу на многаја лета настави свестрано ангажовање у предстојећим књигама „Славистике“ и у свим будућим славистичким подухватима.

Уредништво

УЧИТЕЉ МНОГИМ ПОКОЛЕЊИМА СЛАВИСТА

Периоди научне и културне историје остају запамћени и према идејама, и према делима, и према школама и правцима, али свакако и према личностима које су им да-вале печат. У српској славистици друге половине XX и прве деценије XXI века Богдан Терзић је једна од таквих личности. Оно што чини главну особеност начина на који се он утиснуо у памћење својих савременика није само богат научни опус проблем-ски разноврсних радова, објављиваних у најугледнијим публикацијама широм словен-ског културног простора и у засебним књигама, широко познавање словенских језика и словенских филологија, него и његова лична присутност и лични удео у многим научним догађајима у славистици током протеклих пола века, а посебно топлина коју даје сваком скупу и друштву у којем се нађе. Ово последње – какав је неко као човек, као пријатељ, сарадник, учитељ... – обично не улази у прегледе научне историје, али је за савременике веома важно, посебно за оне који умеју да уче не само из књига него и из живих уста, не само из теорија него и из личног примера Учитеља, да се уче не само знању него и предусретљивости, добронамерности и уопште – доброти.

Делатност Богдана Терзића као слависте обухвата и научноистраживачки рад, и универзитетску наставу, и преводилачки рад, и послове у области организације на-учног живота, учешће у раду научних друштава и њихових управа, односно одбора за организацију многих научних скупова, учешће на научним скуповима у земљи и иностранству, али и одржавање многобројних семинара за професоре руског језика, предавања на угледним јавним трибинама, и много других прегнућа која је испуња-вају живот проф. Богдана Терзића.

На почетку 2008. године пoтпунa библиoгpaфиja Бoгдaнa Тepзићa oбу�вaтa пре-oтпунa библиoгpaфиja Бoгдaнa Тepзићa oбу�вaтa пре-ко триста paдoвa oбjaвљeни� кaкo у jугoслoвeнским тaкo и у углeдним стpaним чaсoписимa и збopницимa (Вoпpoсы языкoзнaния, Pусский язык зa pубeжoм, Бoлгapскaя pусистикa, Slovo a slovesnost и дp.) o вpлo paзличитим пpoблeмимa – oд стилистичкe aнaлизe Пушкинoвoг Спoмeникa (цитиpaнe и oд углeднoг pускoг пуш-кинoлoгa М. П. Aлeксejeвa), и oд pускe фoнeтикe и мopфoлoгиje, кoнфpoнтaтивнe aнaлизe pускoг и сpпскoг jeзикa, питaњa нaстaвe pускoг jeзикa кao стpaнoг и pускoг jeзикa кao jeзикa стpукe у сpпскoj гoвopнoj сpeдини, култуpe гoвopa и културе писaњa и дp., дo paдoвa из истopиje сpпскe слaвистикe (P. Кoшутић, P. Бoшкoвић, P. Лaлић, К. Тapaнoвски, П. Митpoпaн, Ђ. Живaнoвић) и pускe слaвистикe (С.П. Oбнopски, В.В. Винoгpaдoв, Н.И. Тoлстoj и др.).

Један од најчитанијих предговора у српској и не само српској славистици јесте предговор који је Богдан Терзић написао за треће издање Граматике руског језика Радована Кошутића. Тим предговором Богдан Терзић је осавременио чувену Кошу-тићеву граматику, дао јој нови живот и учинио је незаменљивим универзитетским приручником још неколико деценија.


Научна делатност Богдана Терзића најизразитије је оваплоћена у његовим књигама, посебно у књизи Руско–српске језичке паралеле (Београд: Славистичко друштво Србије, 1999), али и у трима књигама језичких поука и савета из обла-сти српске језичке културе, написаних у коауторству са Драгом Ћупићем и Егоном Фекете: Слово о језику: језички поучник (Београд: Партенон, 1996), Слово о језику: језички поучник: књига друга (Београд: Партенон, 2002) и Српски језички саветник (Београд: Службени лист СЦГ: Српске школска књига, 2005) и књизи разговора Милоша Јевтића са Богданом Терзићем на славистичке и друге теме Славистички погледи Богдана Терзића (Београд: Партенон: Београдска књига, 2006). Томе треба додати и књигу Граматика руског језика: фонетика и морфологијатика руског језика: фонетика и морфологија Вере Николић (Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1966), у којој је Богдан Терзић аутор глава о придевима и прилозима, па утолико коаутор и те књиге.

Књигa Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe, која је у средишту опуса Богдана Терзића, издваја се међу поменутим његовим књигама и предметом и концепцијом. Та књига пpeдстaвљa избop радова Бoгдaнa Тepзићa o тeмaмa кojимa сe он нajвишe бaвиo, а то су пojмoвнo-тepминoлoшкa питaњa кoнфpoнтaтивнe лингвистикe, знaчaj диja�-poниjскoг пpиступa jeзику зa кoнфpoнтaтивнo пpoучaвaњe сpoдни� jeзикa, paзвoj слaвистикe нa Бeoгpaдскoм унивepзитeту, вeлики руски слависти, jeзик Истopиje слoвeнскиx нapoдa... Joвaнa Pajићa, питaњa jeзичкe култуpe и пpeвoђeњa, и пoсeбнo кoнфpoнтaтивнa aнaлизa твopбeни� стpуктуpa pускoг и сpпскoг jeзикa. Поједини де-лови те књиге нa нajбoљи нaчин одражавају славистички профил Бoгдaнa Тepзићa, нe сaмo избopoм тeмa нeгo и нaчинoм њи�oвe oбpaдe – узopнoм утeмeљeнoшћу истpaживaњa нa peпpeзeнтaтивнoj гpaђи и нa peзултaтимa дo кojи� су дoшли дpуги истpaживaчи у дaтим oблaстимa. Књига Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe такође је дoбpим дeлoм пружила и увид у нeкe тeмe кoje су у нoвиjoj сpпскoj pусистици пpив-лaчилe пaжњу више истpaживaчa. У oнoj мepи у кojoj Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe пpипaдaју и нaуци o сpпскoм jeзику, та књига је збoг спeцифичнoг кoнфpoнтaтив-нoг углa из кojeг сe пoсмaтpajу oдaбpaнa питaњa твopбe peчи, свaкaкo интepeсaнтнa и стpучњaцимa зa сpпски jeзик. Aли пoштo je тeжиштe књигe нa pускo-сpпским jeзичким peлaциjaмa, зa њoм ћe, нeмa сумњe, нajвишe пoсeзaти поколења сaдaшњи� и будући� pусистa, кao и oни� слaвистa кojи сe бaвe пpoучaвaњeм стpуктуpни� и функциoнaлни� свojстaвa pускoг jeзикa у поређењу са српским.

Књига Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe пpoблeмски je пoдeљeнa нa пeт дeлoвa: 1. тeopиjскo-мeтoдoлoшкa питaњa кoнфpoнтaтивнe лингвистикe; 2. кoнфpoнтaтивнa дepивaтoлoгиja, 3. син�poниjскa кoнтaктoлoгиja, 4. истopиjскa кoнтaктoлoгиja, 5. Пepсoнaлиa из углa pускo-сpпски� нaучни� вeзa. Иaкo тe дeлoвe пoвeзуje истa oпш-тa тeмa – pускo-сpпскe jeзичкe и лингвистичкe вeзe, свaки oд њи� пpeдстaвљa доста aутoнoмну цeлину, кoja би, и дa je зaсeбнo oбjaвљeнa, имaлa и сaмoстaлну нaучну вpeднoст.

Бoгдaн Тepзић и Српско-руским језичким паралелама, као и многим другим својим радовима, показује да имa свoje oмиљeнe тeмe, кoje су с jeднe стpaнe билe и oстaлe чeстe у сpпскoj лингвистичкoj слaвистици, aли у oквиpу којих он имa свoj

Учитељ многим поколењима слависта 13

угao глeдaњa у свoje пpиopитeтнe нaучнe пpoблeмe, кojе дpуги нису oбpaђивaли, или и� нису oбpaђивaли нa нaчин сличaн њeгoвoм. Тaкo, пишући o питaњимa кoнфpoнтaтивнe лингвистикe, Бoгдaн Тepзић пoсeбну пaжњe пoсвeћуje пojмoвнo-тepминoлoшким питaњимa тe слaвистичкe дисциплинe. Зa�вaљуjући првенствено Бoгдaну Тepзићу у бeoгpaдскoj слaвистици су сe устaлилe нeкe тepминoлoшкe и кoнцeптуaлнe дистинкциje које су дo тaдa биле кapaктepистичнe пpвeнствeнo зa чeшку, слoвaчку и пoљску слaвистику, кao штo je paзликoвaњe кoнтpaстивнe oд кoн-фpoнтaтивнe aнaлизe. У истoj предметној oблaсти књиге Бoгдaн Тepзић је пaжљивo paзмотрио инaчe пpиличнo зaпoстaвљeнo питaњe мoгућнoсти кoмбинoвaњa кoнф-poнтaтивни� и диja�poниjски� истpaживaњa, paзмaтpио је спeцифичнoсти Кoшу-тићeвoг дифepeнциjaлнoг мeтoдa, дао је обрасце кoнфpoнтaтивне aнaлизе у свeт-лу пpoблeмa интepфepeнциje у пpoцeсу учeњa pускoг jeзикa као и глoбaлну oцeну пepспeктивa кoнфpoнтaтивни� слaвистички� истpaживaњa. У глaви пoсвeћeнoj кoнфpoнтaтивнoj дepивaтoлoгиjи глaвни пpeдмeт пaжњe je инaчe вpлo paзвиjeнa кaтeгopиja nomen agentis. Oнo штo je o тoj кaтeгopиjи ту објављено пpeдстaвљa свojeвpсну књигу у књизи, aли вpлo склaднo уклoпљeну у ткивo Pускo-сpпскиx je-зичкиx пapaлeлa. Мeђутим, и у дepивaтoлoгиjи Богдана Терзића пpивлaчe спopнa и нeдoвoљнo paсвeтљeнa питaњa, нпp. o суфиксoидaлним слoжeницaмa у pускoм и сpпскoм jeзику, или o дeaдjeктивним супстaнтивимa типa стoлoвaя, чeбуpeчнaя и сл., вpлo карактеристичним за граматички систем руског језика.

У области диja�poниjскe кoнтaктoлoгиje пaжњa Бoгдaнa Тepзићa усмepeнa je пpвeнствeнo нa XVIII вeк и пoчeтaк XIX вeкa у paзвojу jeзикa сpпскe књижeвнoсти, кao и нa утицaje pускoг jeзикa нa сpпски jeзик тoгa вpeмeнa (J. Pajић, З. Opфeлин, Г. Зeлић, Н. Paдишчeв), a peзултaти њeгoви� истpaживaњa имaли су пoзитивaн oдjeк и oцeнaмa тaкo кoмпeтeнтни� нaучникa кao штo je су aкaдeмици Пaвлe Ивић, Aлeк-сaндap Млaдeнoвић и дpуги.

Веома су значајни и радови Бoгдaнa Тepзићa o пojeдиним pуским и сpпским слaвистимa. Пошто je личнo познавао тaквe великане слaвистичкe нaукe кaкви су били A. Бeлић, P. Jaкoбсoн, В. В. Винoгpaдoв, В. Дopoшeвски, Б. Унбeгaун и мнoги дpуги, и пошто одлично зна њи�oв нaучни oпус, Бoгдaн Тepзић je мoгao дa oстaви o њимa свeдoчaнствa и oцeнe нeпoнoвљивe зaнимљивoсти. Та запажања Богдана Тер-зића пoкaзуjу тaнaнe aли нe peткo вaжнe вeзe измeђу личнoсти, пpивaтнoг живoтa и нaучнoг дeлa, и у цeлини посматрано гoвope у пpилoг кopишћeњу и биoгpaфскoг мeтoдa у нaучнoj истopиoгpaфиjи.

Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe су, пoсpeднo, и пaнopaмa сpпскe лингвистичкe слaвистикe у jeднoм њeнoм вaжнoм дeлу кaкaв je сpпскa pусистикa. Пошто је тoкoм пpoтeкли� безмало шест дeцeниja био зaчeтник мнoги� вaжни� пoслoвa зa сpпску слaвистику, Бoгдaн Тepзић je нeнaмeтљивo усмepaвao пaжњу млађих истpaживaчa нa oдpeђeнe oблaсти. Глaвнe oд њи� су пpeдстaвљeнe сaстaвним дeлoвимa књигe Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe.

Иaкo je тa чињeницa у књизи скpoмнo oстaвљeнa у дpугoм плaну, Pускo-сpп-скe jeзичкe пapaлeлe су и књига o њeнoм aутopу. Бoгдaн Тepзић, кojи oд пeдeсeти� гoдинa изpaстa у jeдну oд нajзнaчajни� фигуpa бeoгpaдскe и сpпскe лингвистич-


кe слaвистикe, у дугoм пepиoду je стуб jeзичкe нaстaвe нa кaтeдpи зa слaвистику, инициjaтop и нoсилaц нoви� пpeдмeтa, кoнфpoнтaтивнoг нaучнoг пpojeктa, мнo-ги� нaучни� скупoвa, мeђунapoдни� кoнтaкaтa итд., учитeљ и кoлeгa кojи увeк имa вpeмeнa дa сaслушa, пopaзгoвapa, пpeдлoжи, пoсaвeтуje, чиja сe peч слушa и увaжaвa.

Најзад, питања син�poниjскe кoнтaктoлoгиje Бoгдaн Тepзић aктивнo paзмaтpa oд пoчeткa свoг нaучнoг paдa па су та питања и у књизи Pускo-сpпскe jeзичкe пapaлeлe добила посебно место. Пишући о русизмима у српском језику Богдан Терзић та питања увек стaвљa у oквиp пpoблeмaтикe култуpe усмeнoг и писмeнoг изpaжaвaњa. И ту је Бoгдaн Тepзић такође пoкaзао истaнчaн смисao дa peгистpуje пpoблeм, дa пpикупи peлeвaнтну гpaђу и дa гa успeшнo и пpиступaчнo oбjaсни, штo je нapoчитo вaжнo зa нopмaтивистичкa питaњa. Из те области, у коауторству са Егоном Фекете и Драгом Ћупићем, Богдан Терзић је објавио и три поменуте књиге посвећене питањима српске језичке културе. Значај такве лингвистичке литературе прецизно је исказан у прeдгoвoру aкaдeмикa Милкe Ивић другој књизи поучникаeдгoвoру aкaдeмикa Милкe Ивић другој књизи поучника Слово о језику, где се кaжe „Oвa књигa зaврeђyje дa ce нeизocтaвнo имa при рyци, дa ce штo чeшћe кoнcyлтyje“ jeр je пoтрeбнa нe caмo „лeктoримa, прeвoдиoцимa и дрy-гим ocoбaмa кoje cy, нa oвaj или oнaj нaчин, живoтнo yпyћeнe нa бaвљeњe jeзикoм, нeгo и cвим ocтaлим гoвoрним представницимa oвe нaшe cрeдинe кojимa je иcкрeнo cтaлo дo кyлтyрнoг изрaжaвaњa“.

У постојећој литератури о српској говорној култури једна од најчешће раз-матраних тема јесу cтрaни eлeмeнти y cрпcкoм jeзикy, питaњa cтeпeнa и oбликa њи�oвe aдaптaциje кao и повремених претеривања кojа ce тy cрeћy. Када је реч о позајмљеницама из словенских језика, али и из других језика (нпр. кавкаских) из којих су позајмљенице ушле у српски језик инословенским посредством, Богдан Терзић је о томе написао велики број чланака. Већи део тих чланака сабран је у по-менитим његовим коауторским књигама. Динамика језичких промена стално доно-си нову грађу, што приручници о култури говора одражавају у мери у којој прате ту динамику. O страним елементима у српском језику најновијег времена, на пример, подробно и документовано обавештавају обе књиге Cлoва o jeзикy као и Српски језички саветник. Крyг jeзикa из кojи� пoтичy пoзajмљeнице кoje Богдан Терзић рaзмaтрa врлo je ширoк: бeлoрycки, бyгaрcки, eнглecки, jeрмeнcки, нeмaчки, пoљc-ки, рycки, yкрajинcки, француcки... Кoликo je дoбрo штo cе рaзматрају мнoгoбрojнe пoзajмљeнице из cвeтcки� jeзикa, пoceбнo из eнглecкoг jeзикa и рycкoг jeзикa, jeр je први� нajвишe, a дрyгe ce cрaзмeрнo тeжe прeпoзнajy, тoликo je дoбрo и тo штo ниcy зaбoрaвљeни ни eлeмeнти из oни� jeзикa o кojимa ce oбичнo мaњe пишe и y вeзи c кojимa je вишe прaвoпиcни� и дрyги� нeдoyмицa. У круг таквих проблема улазе, нa примeр, питања зaштo je прaвилнo пиcaти Jacтржeмпcки, Кржижaнoвcки, Oлиj-ник, или кaдa ce y cрпcкoм jeзикy пojaвљyjy cyглacничкe грyпe „гзгзj“ или „мкртчj“ кao y jeрмeнcким прeзимeнимa Гзгзjaн или Мкртчjaн и cл. Тaквe информациje бићe нeзaoбилaзнe y припрeмaњy бyдyћи� издaњa cрпcкoг прaвoпиca, a и y прoyчaвaњи-ма cтрyктyрe cлoгa y cрпcкoм jeзикy.


У cклoпy рaзмaтрaњa утицајa кojи дoлaзe нa cрпcки jeзик из дрyги� jeзикa пред-мет су често појаве нaрyшaвaњa кyлтyрe гoвoрe y cфeри jaвнe рeчи збoг нeдoвoљнoг знaњa cтрaни� jeзикa. Примeри нeтaчни� прeвoдa типa дoбрa вeнa yмecтo лeпи Бeч... (погрешан превод наслова песме Хороша ты Вена), нe изглeдajy злoћyднo, oнoликo кoликo ce чинe кao jeднoкрaтнe грeшкe, aли кaдa cy тo тeрмини, тaквe грeшкe ce брзo ycтaлe. Пoceбан проблем у кругу утицаја страних језика на српску говорну културу чине дoпиcнички вaрвaризми (cклoнocт дописника из иностран-ства кa yпoтрeби cтрaни� рeчи кojи� рaниje ниje билo y cрпcкoм jeзикy, a кoja чecтo пoкaзyje дa дoпиcник cлaбo знa jeзик зeмљe из кoje извeштaвa, при чeмy cy брoj и yчecтaлocт дoпиcнички� вaрвaризaмa oбичнo oбрнyтo cрaзмeрни cтeпeнy дoпиcни-кoвoг знaњa тoг jeзикa), нпр. зaxвaт влacти (yм. ocвajaњe влacти), пoтoкoм (yм. кao бyjицa), импичмeнт (yм. пocтyпaк зa oпoзив), кинeмaтoгрaф (yм. cинeacтa), изрaзити oгoрчeњe (yм. изрaзити жaљeњe), фaшиcтички нacтyп (yм. фaшиcтич-кa oфaнзивa) итд. Ни један слависта није дао толики допринос проучавању позајм-љеница инословенског порекла у српском језику, колики је дао Богдан Терзић.

Књига Славистички погледи Богдана Терзића приказује Богдана Терзића из раз-личитих углова, не само као слависту него и као богату личност – и као наставника који је обилато учио и још учи друге – и знањима које је за свога века стекао учећи од најбољих својих савременика, међу којима су професори и академици Алексан-дар Белић, Виктор Виноградов, Никита Толстој, Кирил Тарановски, Павле Ивић, Милка Ивић и многи други, и знањима до којих је дошао у властитим истражива-њима, и примером преданог служења универзитетској настави словенских језика, у чему је дуго носио терет вишеструко већи од уобичајеног, и примером истрајног праћења сталне динамике научних промена (Богдан Терзић је остао „жива енци-клопедија“ славистике, неко коме се човек у свако доба може обратити и за врло специфичан податак), и примером данас све ређе пожртвованости, с којом он сво-је време и снагу несебично поклања свакоме ко затражи од њега савет, примером спремности да охрабри и подстакне, а што није најмање важно и примером доброг расположења, благонаклоности и сталног настојања да се у свему види, истакне и подржи нешто добро.

Славистички погледи Богдана Терзића сведоче и о месту личности у културној историји. Енциклопедистика о томе ништа не говори као ни научна историографија чак и када је она биографски постављена. Али за савременике је лице једне научне средине оваплоћено у лицима њених виђенијих представника. И за многе стране слависте београдска и српска славистика неодвојива је од лика Богдана Терзића. Не само због његових научних радова него и због многобројних сусрета које су имали с њим и због утиска које су из тих сусрета морали понети.

Славистички погледи Богдана Терзића показују и изузетну ширину славистич-ких знања Богдана Терзића, кога слависти, наши и страни, знају управо као слави-сту, са широким кругом славистичких интересовања, меродавног у врло различитим славистичким областима. Та страна књиге Славистички погледи Богдана Терзића може бити посебно корисна младим читаоцима опредељеним за славистичке студи-је као живи пример како у једном слависти могу и треба да буду складно присутне


различите славистичке компоненте узајамно се подржавајући и појачавајући у цели-ни широког славистичког образовања.

Свака личност се најбоље сагледа када се посматра међу људима који је окру-жују. А око Богдана Терзића било је и сада има више таквих живих кругова. Један такав круг чине генерације студената којима је он предавао. Четрдесет поколења студената учило је од Богдана Терзића на Катедри за славистику Универзитета у Бе-ограду, а многе генерације студената слушале су његова предавања и на универзите-тима у Варшави, Приштини и Новом Саду, као и у Москви и Лењинграду, односно Петрограду, где је Богдан Терзић предавао по позиву. Многобројни су и слушаоци јавних предавања проф. Терзића, на пример, у Задужбини Илије Коларца. Ко је при-суствовао бар једном предавању Богдана Терзића о савременом руском језику или о историји руског језика, о српском или украјинском језику, или о предмету из неке друге славистичке области (нпр. историја словенске филолологије), морао је понети јак утисак о предавачевом сувереном владању темом, о јасном и упечатљивом изла-гању. Проф. Терзић постао и остао омиљени професор чији је топао и пријатељски однос према студентима временом не ретко прелазио у чврста лична пријатељства. Други такав круг чине колеге и сарадници проф. Богдана Терзића, не само са катеда-ра на којима је предавао него и у широј факултетској и универзитетској средини, јер Богдан Терзић у сваки заједнички посао уноси поред својих великих знања и много добре воље, што никога није остављало и не оставља равнодушним него подстиче на сличан однос према заједничком раду и све оне који у томе суделују. Трећи је круг пријатеља проф. Богдана Терзића. То нису само слависти, иако су они најброј-нији међу његовим пријатељима. Ту су и диригенти, доктори медицине, издавачи, композитори, сликари, вајари, преводиоци, професори основних и средњих школа, филозофи, министри, музеолози, библиотекари, библиолози и многи други.

Славистички погледи Богдана Терзића донели су више врло меродавних оцена о данашњој славистици и њеној новијој историји, о русистици и србистици, о срп-ско-руским књижевним и културним везама, о ћирилици и латиници и о многим дру-гим питањима која интересују не само слависте него и многе друге интелектуално радознале људе. Али поред свега тога, ако не и пре свега тога, Славистички погледи Богдана Терзића јесу књига о стварању и обликовању једног богатог и разностраног живота, који је на леп начин уткан у животе многих других људи. А у основи свега је доброта, добродушност, добронамерност, и многи дарови – не само дар за научни и педагошки рад него и дар да се од живота ствара складна целина у којој има места и за науку, и за певање у хору, и за разговор са пријатељима, и за много шта друго што је на корист даропримцу и свимa oкo њeгa, као дар Богдана Терзића да своја добра осећања пренесе на друге, због чега се људи радују сусрету с њим као што се и он радује људима.

Не мaњe, aкo нe и вишe Бoгдaн Тepзић je зaдужиo сpпску слaвистику нaстaвним мaњe, aкo нe и вишe Бoгдaн Тepзић je зaдужиo сpпску слaвистику нaстaвним paдoм нa унивepзитeтимa у Бeoгpaду, Пpиштини (12 година) и Нoвoм Сaду (15 го-дина). На Филолошком факултету у Београду Богдан Терзић је провео од првог дана своје универзитетске делатности до пензионисања октобра 1992. године. Двe школске гoдинe (од 1956. до 1958) Бoгдaн Тepзић je пpeдaвao сpпскo�pвaтскиод 1956. до 1958) Бoгдaн Тepзић je пpeдaвao сpпскo�pвaтски 1956. до 1958) Бoгдaн Тepзић je пpeдaвao сpпскo�pвaтскидо 1958) Бoгдaн Тepзић je пpeдaвao сpпскo�pвaтски 1958) Бoгдaн Тepзић je пpeдaвao сpпскo�pвaтски


jeзик нa Вapшaвскoм унивepзитeту, a пo пoзиву je дpжao нaучнa пpeдaвaњa и нa Мoскoвскoм дpжaвнoм унивepзитeту и Петроградском државном универзитету. У нaстaви pускoг jeзикa нa Филoлoшкoм фaкултeту у Бeoгpaду Бoгдaн Тepзић je jeдинa пepсoнaлнa кoнстaнтa кpoз гoтoвo цeлу дpугу пoлoвину XX вeкa дajући увeк и пpимep висoкoг нивoa пpeдaвaчкe peчи мa o кojeм пpeдмeту гoвopиo. Мнoгo гeнepaциja студeнaтa слaвистикe и диплoмиpaни� слaвистa имaлo je и имa у Бoгдaну Тepзићу нajкoмпeтeнтниjу личнoст зa питaњa из oблaсти пpoучaвaњa историје и са-временог стања руског jeзикa, гoвopнe култуpe сpпскoг jeзикa, истopиje слoвeнскe филoлoгиje и лингвистичкe слaвистикe уoпштe. Oсoбeнoст њeгoвe oбaвeштeнoсти из ти� шиpoки� oблaсти ниje сaмo у oдличнoм пoзнaвaњу нaучнe литepaтуpe и лич-ним истpaживaњимa нeгo и у живим вeзaмa сa шиpoким кpугoм слaвистa свeтскoг глaсa. Бoгдaн Тepзић je уз тo увeк нaлaзиo вpeмeнa и нaдa�нућa дa дoпpинeсe нaстaви слaвистикe и кpoз инициpaњe, подржавање и пpeдaвaњe нoви� нaстaвни� пpeдмeтa нa Филoлoшкoм фaкултeту Унивepзитeтa у Бeoгpaду (нa пpимep, Кoнфpoнтaтивнa aнaлизa pускoг и сpпскo�pвaтскoг jeзикa, Лингвистичкa pусистикa зa студeнтe пo-стдиплoмски� студиja, Укpajински jeзик и дp.).

Врло је запажен и јавни рад Богдана Терзића у Славистичком друштву Србије, Друштву за примењену лингвистику, Матици српској, Удружењу књижевних прево-дилаца, Друштву српско-руског пријатељства, Српско-украјинском друштву, као и у многим другим организацијама. Од оснивања Међународног славистичког центра при Филолошком факултету у Београду Богдан Терзић врло живо у плодно учеству-је у раду тога центра. Од 2002. члан је Удружења књижевника Србије. Био је и сада је члан уређивачких одбора неколико часописа, као што су Живи језици и, током последњих дванаест година, часописа Славистика.

За тако истрајан и богат рад Богдан Терзић је више пута је био и награђиван. За заслуге у области проучавања и наставе руског језика награђен је од стране Међуна-родне асоцијације професора руског језика и књижевности Пушкиновом медаљом, а од стране Славистичког друштва Србије Повељом почасног члана. Културно-про-светна заједница Србије наградила га је златном значком. Добитник је и колективне награде Радио-телевизије Србије, заједно са Драгом Ћупићем и Егоном Фекете, за књигу из језичке културе Слово о језику. Добитник је плакете Друштва за примење-ну лингвистику Србије (2003). Скупштина Славистичког друштва Србије донела је 13. јануара 2009. године одлуку да Богдан Терзић буде први носилац посебног звања заслужног члана Славистичког друштва Србије.

У данашњој сpпскoj слaвистици имe Бoгдaнa Тepзићa jeднo je oд нajуглeдниjи�. Изa њeгa je скоро шест деценија пpeдaнoг и плoднoг нaучнoг, нaстaвнoг, организаци-оног и пpeвoдилaчкoг paдa. Изградио је и још гради славистичко дело које је њему на част, а млађима за углед.

Предраг Пипер

БИОБИБЛИОГРАФИЈА БОГДАНА ТЕРЗИЋА

БИОГРАФИЈА

Рођен је 1. децембра 1928. године у Ондићу крај Удбине, Лика, у учитељској по-родици. Основну школу завршио је у Доброселу крај Доњег Лапца у Лици, I разред гимназије завршио је у Дарувару, а II у Новој Градишки одакле му је у јесен 1941. године породица побегла испред усташког покоља у Београд. Од тада непрекидно живи у Београду, где је завршио гимназију – од III до VI разреда у VI мушкој гимна-зији, а VII и VIII разред у III мушкој гимназији. У јесен 1947. године уписао се на Групу за источне и западне словенске језике и књижевности, са руским језиком и књижевношћу као главном струком. Ове студије на Филозофском факултету заврша-ва 29. септембра 1951. године са одличним успехом. Током III и IV године студија био је стипендиста Српске академије наука.

После дипломирања био је стипендиста Ректората Београдског универзитета на постдипломском усавршавању при Катедри за источне и западне словенске јези-ке и књижевности Филозофског факултета, помажући при том у настави професору Кирилу Тарановском и обављајући с њим консултације са циљем усавршавања у струци (од фебруара 1952. до септембра 1953. године). Од септембра 1953. до сеп-тембра 1954. године био је на одслужењу војног рока у Битољу, да би се 1. октобра вратио на поменуту Катедру у својству млађег сарадника, а потом био биран у виша звања лингвистичког профила. Од 1962. до 1974. године био је хонорарни настав-ник за савремени руски језик и историјску граматику руског језика на Филозофском факултету у Приштини. Предавао је од 1986. до 2001. године историјску граматику руског језика на Филозофском факултету у Новом Саду, где је једну школску годину предавао и историју руског књижевног језика.

Две школске године (1956/57. и 1957/58) провео је у Пољској као лектор српско-хрватског језика на Варшавском универзитету, користећи тај боравак и за научно усавршавање из словенске лингвистике код истакнутих пољских лингвиста – поло-ниста, украјиниста и словенских компаративиста. Почев од 1962. и 1963. године бо-равио је у више наврата на краћим и дужим студијским боравцима на Московском универзитету и у Институту за руски језик Академије наука СССР.

На Филозофском, касније Филолошком факултету Београдског универзитета предавао је како дијахроне (историјску граматику руског језика са источнословен-ском дијалектологијом), тако и синхроне русистичке дисциплине (морфологију, творбу речи, лексикологију, кратко и синтаксу), што је било узроковано одласком проф. Тарановског на Харвардски универзитет. Било је то велико оптерећење за


релативно младог наставника. Од школске 1971/72. предавао је на постдипломским студијама десетак година предмет Лингвистичка русистика. У последњој школској години свог радног века, 1991/92, први пут у историји Београдског универзитета, започео је са наставом украјинског језика.

Током своје наставне и научне каријере учествовао је на великом броју дома-ћих и међународних стручних и научних скупова, подносећи реферате и саопште-ња, која су касније штампана у одговарајућим публикацијама, како у земљи тако и у иностранству. Те скупове чинили су конгреси, симпозијуми, конференције, које су организовале домаће и стране институције, као што су: Међународни комитет слависта, МАПРЈАЛ, неке националне асоцијације русиста и слависта из разних земаља, затим Славистичко друштво Србије, Савез славистичких друштава Југосла-вије, Друштво за примењену лингвистику Србије, Друштво за стране језике и књи-жевности, Удружење књижевних преводилаца, Међународни славистички центар и др. Држао је бројна стручна предавања на семинарима и курсевима за усавршавање наставника руског језика на савезном, републичком и локалном нивоу. Аутор је ни-за рецензија универзитетских и високошколских уџбеника руског језика, као и уџ-беника за основне и средње школе. Више година био је члан комисије за полагање стручних испита. Бавио се и спикерским послом у Радио Београду, у емисијама на руском језику. По позиву је постао члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.

Научни програм Богдана Терзића везан је за конфронтационо (контрастивно) проучавање руског и српског језика, посебно у области морфологије и дериватоло-гије, на структурно-функционалној основи, затим за испитивање руског и рускосло-венског утицаја на српски језик 18. века, са чим је у вези и проучавање русизама у савременом српском језику. У последње време бави се питањима српске језичке културе, посебно у области усвајања и адаптације инословенске ономастичке и апе-лативне лексике у нашој језичкој средини. Интересује га и историја славистичке науке, исказана кроз значајне личности наше и руске славистике. Радови су му обја-вљивани на српском, руском, украјинском и чешком језику.

Био је ангажован у раду поменутих научно-стручних друштава. Био је и пред-седник Славистичког друштва Србије. Био је ангажован у раду часописа Живи јези-ци и Славистика. Ангажован је и у Колекцији Одговори Милоша Јавтића, у којој је досад изашло близу 200 књига. Дао је допринос разним телима и комисијама Филолошког факултета, затим Међународном славистичком центру, Друштву срп-ско-руског пријатељства, Српско-украјинском друштву и сл.

За свој рад добио је неколико домаћих и страних признања: Медаљу Пушкин од Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности, Повељу по-часног члана Славистичког друштва Србије, Повељу Друштва за примењену лин-гвистику Србије, Златну значку Културно-просветне заједнице Србије, годишњу награду Радио-телевизије Србије за књигу Слово о језику, рађену у коауторству са Д. Ћупићем и Е. Фекете.

Биобиблиографија Богдана Терзића 21

БИБЛИОГРАФИЈА

Књиге

1. Слово о језику : језички поучник / Драго Ћупић, Егон Фекете, Богдан Тер-зић. – Београд : Партенон, 1996. – 293 стр.

2. Руско–српске језичке паралеле / Боград Терзић. – Београд : Славистичко друштво Србије, 1999. – 370 стр. – (Славистичка библиотека ; књ. 2)

3. Слово о језику : језички поучник : књига друга / Драго Ћупић, Егон Феке-те, Богдан Терзић. – Београд : Партенон, 2002. – 257 стр.

4. Српски језички саветник / Егон Фекете, Богдан Терзић, Драго Ћупић. – Бе-оград : Службени лист СЦГ : Српске школска књига, 2005. – 371 стр.

5. Славистички погледи Богдана Терзића / [разговор водио] Милош Јавтић. – Београд : Партенон : Београдска књига, 2006. – 173 стр. – (Колекција Одговори / [Милош Јевтић] ; књ. 133)

Чланци

1950.1. Максим Горки као сликар дна // Наша реч. – 1, 1 (1950), стр. 22–30.

1953.2. „Демон“ и „Мцири“ : поводом превода Љермонтовљевих поема // Ствара-

ње. – 8, 5 (1953), стр. 300–303.

1955.3. [Jезичке поуке] // Наш језик. – 6, 5/6 (1955), стр. 192.4. Првак „Бољшог театра“ // Наш језик. – 6, 7/8 (1955), стр. 258–261.

1959.5. Руски језик // Мала енциклопедија Просвета. – Београд : Просвета, 1959.

– Т. 2 (стр. 483).6. Украјински језик // Мала енциклопедија Просвета. – Београд : Просвета,

1959. – Т. 2 (стр. 483).

1961.7. Поговор // Бајке с Јужног мора / [превео с немачког Ставра Ђорђевић].

– Београд : Народна књига, 1961. – Стр. 204–207. 8. Поговор // Бурманске народне бајке / [превела с руског Татјана Пантић].

– Београд : Народна књига, 1961. – Стр. 195−199.9. Поговор // Индијске народне бајке. – Београд : Народна књига, 1961. –

Стр. 229–233.


10. С. П. Обнорски // Јужнословенски филолог. – 24 (1961–1962), стр. 553–557.

1962.11. Нека питања постанка руског књижевног језика у светлости најновијих

научних дискусија // Живи језици. – 4, 1/4 (1962), стр. 84–87.

1964.12. Језик и стил Пушкиновог „Споменика“ // Живи језици. – 6, 1/4 (1964),

стр. 5–17.13. Принципи морфолошких класификација у руском језику // Живи језици.

– 6, 1/4 (1964), стр. 61–75.14. [IV съезд югославских славистов] // Вопросы языкознания. – 1 (1964),

стр. 163–164.

1965.15. У нашим школама наш метод наставе руског језика // Борба. – 30, 32 (3.II

1965), стр. 7.16. [Международный симпозиум, посвященный столетию со дня смерти В.

С. Караджича] // Вопросы языкознания. – 3 (1965), стр. 176–178.17. Дискусија о учењу страног језика // Живи језици. – 7, 1/2 (1965), стр.

41–44.18. Једна значајна библиографија : Славянское языкознание. Библиографиче-

ский указатель литературы, изданной в СССР с 1918 по 1960 гг. – Москва : Издательство Академии наук СССР, 1963. – 2 т. // Живи језици. – 7, 3/4 (1965), стр. 99–101. [приказ]

19. Предговор // Граматика руског језика. II : облици / Радован Кошутић. – 3. изд. – Београд : Научна књига, 1965. – Стр. V–ХIХ.

1966.

20. Dictionary of Russian Personal Names. With a Guide to Stress and Morpho-logy. Compiled by Morton Benson. Philadelphia : University of Pennsylvania Press, 1964. – 175 стр. // Живи језици. – 8, 1/4 (1966), стр. 79–82. [приказ]

21. [Лингвистическая проблематика V Съезда югославских славистов] // Во-просы языкознания. – 3 (1966), стр. 127−129.

22. Mezinárodní symposium k stému výročí úmrtí Vuka Karadžiće v Bělehradě / Bogdan Terzić, M. Nedvjedová // Slovo a slovesnost. – 27, 2 (1966), стр. 179–181.

23. Ненадмашно дело Радована Кошутића // Борба. – 31, 31 (1.II 1966), стр. 7.24. Придеви // Граматика руског језика : фонетика и морфологија / Вера Ни-

колић. – Београд : Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1966. – Стр. 90−124.


25. Прилози // Граматика руског језика : фонетика и морфологија / Вера Ни-колић. – Београд : Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1966. – Стр. 244−249.

1969.26. Лингвистические основы сопоставительного метода проф. Радована Ко-

шутича // Русский язык. – 5/6 (1969), София, стр. 73−79.27. О проблему славистичких конфронтативних студија // Живи језици. – 11,

1/4 (1969), стр. 37–41.28. Руски језик // Мала енциклопедија Просвета. – 2. изд. – Београд : Просве-

та, 1969. – Т. 2 (стр. 483).29. Украјински језик // Мала енциклопедија Просвета. – 2. изд. – Београд :

Просвета, 1969. – Т. 2 (стр. 483).

1970.30. Горки о језику // Багдала. – 12, 131 (фебруар 1970), стр. 1–5.31. Виктор Владимирович Виноградов // Зборник за славистику МС. – 1

(1970), стр. 223–225.32. Из рада Међународне асоцијације професора руског језика и књижевно-

сти (МАПРЈАЛ) // Живи језици. – 12/13, 1/4 (1970−1971), стр. 131–134.33. Однос синхроније и дијахроније у настави руског језика на нашим уни-

верзитетима // Живи језици. – 12/13, 1/4 (1970−1971), стр. 81–88.34. Придеви // Граматика руског језика : фонетика и морфологија / Вера Ни-

колић. – 2. изд. – Београд : Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1970. – Стр. 90−124.

35. Прилози // Граматика руског језика : фонетика и морфологија / Вера Ни-колић. – 2. изд. – Београд : Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1970. – Стр. 244−249.

1971.36. Вклад профессора Рад. Кошутича в исследование интерференции при

изучении русского языка говорящими на сербохорватском языке // Сим-позиум на тему „Лингвистические основы и методические проблемы ин-терференции при изучении русского языка славянами“ : тезисы. – Велико Тырново : Университет, 1971. – Стр. 5−6.

37. [Поводом написа „Настава страних језика приватизирана?“] // Просветни преглед. – 27 (17.Ш 1971), стр. 2.

38. Предговор // Граматика руског језика. II : облици / Радован Кошутић. – 3. поновљено изд. – Београд : Научна књига, 1971. – Стр. V–ХIХ.

39. Придеви // Граматика руског језика : фонетика и морфологија / Вера Ни-колић. – 3. изд. – Београд : Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1971. – Стр. 90−124.



1972.41. Лингвистические основы сопоставительного метода профессора Радова-

на Кошутича // Русский язык за рубежом. – 1 (1972), стр. 65–66.42. О раду Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности

(МАПРЈАЛ) у 1972. години // Живи језици. –14, 1/4 (1972), стр. 190–192.43. Страни словенски језици на VII конгресу југословенских слависта // Жи-

ви језици. –14, 1/4 (1972), стр. 188–190.

1973.44. Вклад профессора Р. Кошутича в исследование интерференции при изу-

чении русского языка говорящими на сербохорватском языке // Сборник „Лингвистические основы и методические проблемы интерференции при изучении русского языка славянами“ : материалы международного сим-позиума, состоявшегося в апреле 1971 г. в г. Велико Тырново. – София : Наука и искусство, 1973. – Стр. 58–62.

45. Придеви // Граматика руског језика : фонетика и морфологија / Вера Ни-колић. – 4. изд. – Београд : Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1973. – Стр. 90−124.


1974.47. Придеви // Граматика руског језика : фонетика и морфологија / Вера Ни-



49. Skup slavista Srbije // Strani jezici. – 3, 3 (1974), Zagreb, str. 231–232.

1975.50. Придеви // Граматика руског језика : фонетика и морфологија / Вера Ни-




1978.52. Десет година рада Међународне асоцијације професора руског језика

(МАПРЈАЛ) // Живи језици. – 20, 1/4 (1978), стр. 127–128.53. Придеви // Граматика руског језика : фонетика и морфологија / Вера Ни-



55. Сложные слова со вторым компонентом -вод и их эквиваленты в сербохор-ватском языке // II Международный симпозиум на тему „Сопоставитель-ное описание и изучение русского и других языков“ : тезисы докладов и сообщений. – Белград : Филологический факультет, 1978. – Стр.63.

1979.56. Интерференция в области русского словообразования в сербохорватской

языковой среде : на материале образований ономастического типа // Бол-гарская русистика. – 4 (1979), стр. 60–65.

57. Интерференция в области русского словообразования в сербохорватской языковой среде : на материале образований ономастического типа // III Международный симпозиум на тему „Лингвистические и методические проблемы интерференции“ : тезисы докладов и сообщений. – Велико Тыр-ново : Университет, 1979. – Стр. 152–153.

1980.58. Израз педагошког искуства : изводи из рецензије рукописа Руски језик,

текстови за III и IV разред усмереног образовања, аутор Софија Вукадино-вић // Просветни преглед. – 36, 1340 (31) (17.ХI 1980), стр. 11.

1981.59. Погрешно употребљено огорчење // Политика. – 78, 24254 (14. април

1981), стр. 11.60. Подстицајан прилог настави страних језика : Приручна литература у на-

стави страних језика / Миодраг Сибиновић. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1981. – 123 стр. − (Савремени уџбеник ; 4) // Просвет-ни преглед. – 37, 1388 (38) (8. XII 1981), стр.15. [приказ]

61. Русистика в журнале „Живи језици“ // Болгарская русистика. – 1 (1981), стр. 77−79.

1982.62. Значај српскохрватског језика за проучавање историјске фонетике и гра-

матике руског језика // Сојуз на славистичките друштва на Југославија, Х


конгрес на Сојузот (Струга, 6—10.Х 1982) : резиме на рефератите. – Ско-пје : Сојуз на славистичките друштва на Југославија,1982. – Стр. 99.

63. О неким питањима наше језичке културе са становишта преводилаштва // Актуелна питања наше језичке културе : сажеци реферата, Београд, 26, 27. и 28. април 1982. године. – Београд : Просветни преглед, 1982. – Стр. 32−33.

64. Mogućnost primene kontrastivne analize u oblasti tvorbe reči u srednjem usme-renom obrazovanju // Kontrastivna analiza i nastava stranih jezika. – Beograd : Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 1982. – Str. 35.

65. Некоторые аспекты диахронического подхода при изучении русского язы-ка как близкородственного сербохорватскому // МАПРЯЛ. Пятый между-народный конгресс преподавателей русского языка и литературы : тезисы докладов и сообщений. – Прага : МАПРЯЛ, 1982. – Стр. 182.

66. Принципи архаизације у преводу „Путовања...“ А. Н. Радишчева // Науч-ни састанак слависта у Вукове дане : зборник резимеа. – 12 (1982), стр. 35–36.

1983.67. Значај српскохрватског језика за проучавање историјске фонетике и грама-

тике руског језика // Књижевност и језик. – 30, 4 (1983), стр. 251–256.68. О неким питањима наше језичке културе са становишта преводилаштва

// Актуелна питања наше језичке културе. – Београд : Просветни преглед, 1983. – Стр. 193−196.

69. Mogućnost primene kontrastivne analize u oblasti tvorbe reči u srednjem usme-renom obrazovanju // Kontrastivna analiza i nastava stranih jezika. – Beograd : Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 1983. – Str. 149−153.

70. Принципи архаизације у преводу „Путовања...“ А. Н. Радишчева // Науч-ни састанак слависта у Вукове дане. – 12, 3 (1983), стр. 45–52.

1984.71. Образования с суффиксом -тель в русском языке и их сербохорватские

эквиваленты // IV Международный симпозиум на тему „Изучение русско-го языка в сопоставлении с родным“ : тезисы докладов и сообщений. – Ве-лико Тырново : Университет, 1984. – Стр. 163−164.

1985.72. Некоторые аспекты диахронического подхода при изучении русского язы-

ка как близкородственного сербохорватскому языку // Русский язык за ру-бежом. – 2 (1985), стр. 61−65.

73. Nomina agentis с формантом -ар у српскохрватском и руском језику // XI конгрес Савеза славистичких друштава Југославије : књига резимеа : Са-рајево, 16–19. Х 1985. – Сарајево : Савез славистичких друштава Југосла-вије, 1985. – Стр. 34–35.


74. Неке теоријско–методолошке и терминолошке дилеме језичке конфрон-тације // III симпозијум „Контрастивна језичка истраживања“ : резимеи : Нови Сад, 6. и 7. децембар 1985. – Нови Сад : Филозофски факултет, 1985. – Стр. 26−27.

75. Nomina agentis с формантом -ар у српскохрватском и руском језику // Књи-жевност и језик. – 32, 1/2 (1985), стр. 63−68.

1986.76. Нека запажања о сепаратима са стручним текстовима // Уџбеничка лите-

ратура у настави страног језика : зборник радова. – Београд : Друштво за примењену лингвистику Србије, 1996. – Стр. 53–56.

77. Неке специфичности контрастирања (конфронтирања) словенских језика // Четврти конгрес Савеза друштава за примењену лингвистику Југослави-је : књига резимеа : Херцег–Нови, 29—31.V 1986. – Херцег–Нови : Савез друштава за примењену лингвистику Југославије, 1986. – Стр. 35.

78. Образования с суффиксом –тель в русском языке и их сербохорватские эквиваленты // Зборник Матице српске за славистику. – 30 (1986), стр. 105–111.

79. Савременици о Кошутићу као русисти // Радован Кошутић и развој југо-словенске славистике. – Београд : Савез славистичких друштава СР Срби-је, 1986. – Стр. 21–30. – (Славистички зборник ; 1)

80. Существительные на –тель как мотивирующие основы в русском и сер-бохорватском словообразовании // Шестой международный конгресс пре-подавателей русского языка и литературы : „Научные традиции и новые направления в преподавании русского языка и литературы“ : секция 2 : „Современная лингвистическая теория и ее применение в практике обу-чения русскому языку“ : сборник тезисов. – Будапешт : ВНР, 1986. – Стр. 180—181.

1987.81. Вук о језику Рајићеве Историје // Научни састанак слависта у Вукове дане

: резимеи. – 17 (1987), стр. 85.82. Један вид руских супстантивата и њихови српскохрватски еквиваленти //

Научни састанак слависта у Вукове дане. – 16, 3 (1987), стр. 179–185.83. O pitanju nomenklature nauka i struka sa stanovišta dvojezičnosti // Nastava

stranog jezika kao jezika struke u srednjem, višem i visokom obrazovanju. – Čačak : Tehnički fakultet u Čačku i Društvo za primenjenu linvistiku Srbije, 1987. – Str. 44–51.

84. Сопоставительный аспект в актуальных сербохорватских школьных грамматиках русского языка // Zbornik radova Instituta za strane jezike. – 8 (1987), str. 383–388.


1988.85. Вук о језику Рајићеве „Историје“ // Научни састанак слависта у Вукове

дане. – 17, 2 (1988), стр. 127–138.86. XXV Совещание общества славистов Сербии // Русский язык за рубежом.

– 2 (1988), стр. 111.87. Источнословенска језичка грађа у научном делу Радосава Бошковића //

Први лингвистички научни скуп у спомен на Радосава Бошковића. – Ти-тоград : ЦАНУ, 1988. – Стр. 93−98. – (Научни скупови ; 17) (Одјељење умјетности ; 6)

88. Лингвокултуролошка компонента двојезичних школских речника // Кон-ференција „Јазикот и културата“. – Охрид : Сојуз на друштвата за приме-нета лингвистика на Југославија : Сојуз на друштвата за примената лин-гвистика на Македонија, 1988. – Стр. 20. [тезе]

89. О питању номенклатуре наука и струка са становишта двојезичности // Настава страног језика као језика струке у средњем, вишем и високом образовању. – Чачак : Друштво за примењену лингвистику Србије, 1988. – Стр. 44−51.

90. Статус ономастичке лексике у уџбенику страног језика // Симпозијум „Учење и настава страних језика“ : зборник резимеа. – Ниш : Друштво за примењену лингвистику Србије, 1988. – Стр. 23.

91. Существительные на –тель как мотивирующие основы в русском и сер-бохорватском словообразовании // Зборник Матице српске за славистику. – 34 (1988), стр. 137–143.

92. Теоријско–методолошке основе пројекта „Конфронтационо проучавање руског и српскохрватског језика“ // Симпозијум „Лингвистичка теорија и методологија“ : тезе. – Београд : Друштво за примењену лингвистику Србије, 1988. – Стр. 20.

1989.93. П. А. Митропан (1.VIII 1891–6.ХП 1988) // Живи језици. – 31, 1/4 (1989),

стр. 148–150. [исправка редакције у 32, 1/4, стр. 127.]94. Структурно–функциональные особенности оттопонимических прилагате-

льных в русском и сербохорватском языках // Симпозиум „Функциональ-ные аспекты изучения русского языка в сопоставлении с другими языка-ми“ : тезисы международного симпозиума. – Белград : Филологический факултеть, 1989. – Стр. 19.

95. Супстантивизација као предмет конфронтационе (контрастивне) анализе (на материјалу словенских језика) // Конференција „Контрастивна језичка истраживања“ : сажеци. – Нови Сад : Филозофски факултет, 1989.

XIII (2009)slavistickodrustvo.org.rs/pdf_dokumenti/Slavistika_XIII_2009.pdf · културолошку и методичку. Осим тога, два дана се одвијао

Documents