andragogija2007live.files.wordpress.com  · Web viewNomenklatura i klasifikacija zanmanja. Nomenklatura zanimanja sadrži sve bitne elemente koji su potrebni za vođenje ob. politike

Page 1 of 34

MATODIKA OSPOSOBLJAVANJA I USAVRŠAVANJA ZA RAD

Oblici stručnog osposobljavanja i usavršavanjaOptimalna kvalifikacijska struktura i globalne obrazovne potrebeNomenklatura i klasifikacija zanmanjaIspitivanje potreba za stručnim osposobljavanjem i usavršavanjemProgramiranje profesionalnog osposobljavanja i usavršavanjaNeposredno pripremanje i izvođenje osposobljavanja i usavršavanja za radVrednovanje osposobljavanja i usavršavanja za rad

Oblici stručnog osposobljavanja i usavršavanja

Stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih može biti različitog opsega .Može se odnositi na

pojedine radne operacije Poslove i zadatke Celovito zanimanje ili struka

Može izazvati promenu položaja pojedinca u profesionlanom sistemu po njegovoj horizontalnoj ili vertikalnoj dimenziji.

Horizontalu profesionalnog sistema čine: Radna mesta Zanimanja Struke

Horizontalno se napredovanje ostvaruje prekvalifikacijom ( promenom zanimanja)

Osposobljavanje? za promenu zanimanja (prekvalifikaciju)organizuje radna organizacija , naročito ako se radi o sličnim zanimanjima, ali je korisna i pomoć obrazovnih centara

Širenjem stručnosti u vidu permanenetnog stručnog usavršavanja.Permanentno obrazovanje , usavršavanje usled stalnih promena u tehnici, tehnologiji i organizaciji rada. Sprovodi se u radu , pomoć obrazovnih ustanova je korisna.

Vertikalu čini kvalifikacijska lestvica.

Vertikalno se napredovanje sastoji u napredovanju iz nižih u više stupnjeve kvalifikacija.Osposobljavanje u radnim organizacijama iz privrede obuhvata stručno osposobljavanje

za jednostavna zanimanja(uski stručni profili)-za stupanj priučenog ili s specijaliziranog radnika Za srednje složena zanimanja –za koje je moguće osposobljavanje nakon savladane početne faze usmerenog

obrazovanja (opšte srednje škole) Oblik daljeg napredovanja specijaliziranih radnika

Specijalističko obrazovanje za složena zanimanja na višim stupnjevima obrazovanja, organizuje organizacija , izvodi se osposobljavanjem putem rada ili uz rad, uz pomoć odgovarajućih ob. centara.

Dominantne su sledeće tendencije :1. Drastično opadanje

nekvalifikovanog rada koje ide do potpunog iščezavanja

2. Enorman porast specijaliziranog rada

3. Dekvalifikacija rada na 4. stupnju4. Lagan porast udela zaposlenih sa

punim srednjim i visokim obrazovanjem

Page 2 of 34

Optimalna kvalifikacijska struktura i globalne obrazovane potrebe

Glavne neusklađenosti između potreba rada i osposobljenosti zaposlenih više se ne nalaze na vertikalnoj nego na horizontalnoj liniji profesionalnog sistema.

Glaven nesusklađenosti u prof. strukturi su prevaga zanimanja društvenog smera nad prirodno-matematičkim i tehničkim strukama , kad je reč o

visokom obrazovanju Nedovoljna zastupljenost tzv. proizvodnih zanimanja u odnosu na neproizvodna, kad je reč o profesionalnoj usmerenosti omladine i

odraslih u celiniU našoj zemlji(1978):

1. Obilje nekvalifikovane snage 2. Nedostatak specijaliziranih radnika uskog profila

koji je izrazito podcenjen3. Odgovarajući broj kvalifikovanih radnika ,

pitanje njihovog optimalnog rasporeda unutar prof. strukture je problem

4. Dovoljna proporcija zaposlenih sa punim srednjim obrazovanjemMože se govoriti o viškovima i hiperprodukciji visokoobrazovanih ne samo za postojeće nego i dugoročne potrebe

Page 3 of 34

Ekspanzija visokoobrazovanih nije išla prema istraženim i objektivno utvrđenim privrednim, društvenim i kulturnim potrebama, što je u planiranju kadrova i obrazovanja još uvek prisutno kao problem. Metode se temelje na ekstrapolaciji trendova iz prošlosti za budućnost, time se prenose greške i ne uvažavaju se kvalitativno drugačije ob. potrebe na višim tehničkim stupnjevima proizvodnje.

Problem u tabeli sa brojem:1) Višak nekvalifikovanih radnika, manjak specijalizovanih: rešenje je dokvalifikacija nekvalifikovanih zaposlenih za niže stupnjeve kvalifikacijske lestvice (graf

grupa pod I) na ordinati) Osposobljavenje radnika koji dolaze iz poljoprivrede(ne znam da li ovo još važi???)

3) Strukturalna neusklađenost po horizontali sistema (na apcisi) rešava se prekvalifikacijom

Nomenklatura i klasifikacija zanmanja

Nomenklatura zanimanja sadrži sve bitne elemente koji su potrebni za vođenje ob. politike i zato je osnovni instrument u kadrovskoj praksi radnih organizacija. Obuhvata:

Popis svih zanimanja u radnoj organizaciji ili privrednoj grani Popis radnih mesta, odnosno poslova i zadataka, koji konstituišu jedno zanimanje Kvalifikacijske stepene za svako zanimanje Način sticanja pojedinih kvalifikacijskih stepena za svako zanimanje

To nije samo spisak zanimanja,već obuhvata i horizontalu i vertikalu profesionalnog sistema.tzv. obrazovne kurikulume.Najbolje da se izgrađuje na nivou privredne grane.

NOMENKLATURA ZANIMANJAPopis svih zanimanja u radnoj organizaciji ili privrednoj graniPopis radnih mesta, odnosno poslova i zadataka, koji konstituišu jedno zanimanjeKvalifikacijske stepene za svako zanimanjeNačin sticanja pojedinih kvalifikacijskih stepena za svako zanimanje

Osnova je za: Planiranja kadrova i obrazovanja Posredovanje u zapošljavanju Profesionlnu orjentaciju i selekciju Izgradnju racionalne mreže ob.

ustanova Ispitivanje ob.potreba Izradu programa obrazovanja

Page 4 of 34

Mora biti savremena, odražavati stvarno stanje u pogledu sadržaja i podele rada tehničke opremljenosti i sagledivih promena u organizaciji

U funkciji promena proizvodnih orjenatcija radnih organizacija i tehničkog progresa neka zanimanja nestaju, nova se pojavljuju, a većina menja sadržaj.Uporedo sa tim menja se kvalifikacijska lestvica kako u pogledu broja stepena tako i u pogledu njihovog sadržaja.

Javlja se problem sažimanja u manji broj širih kategorija koje bi bile osnova za projektovanje obrazovnog sistema, problem klasifikacije zanimanja.

Zanimanja se mogu klasifikovati prema deobnim kriterijumima koji potiču iz osnovnih karakteristika profesionalnog sistema.To su

vrsta i sadržaj rada, Prema prvom kriterijumu zanimanja se grupišu u struke ili delatnosti

Osnovni problem sistematike zanimanja po horizontali sistema:

nedovoljna iscrpnost liste zanimanja , koja obuhvata pretežno radnička, a zanemaruje službenička zanimanja

Nedostatak opisa, tj. profila popisanih zanimanja koji su pretpostavka za psihološku i ob. primenu.

njegova složenost (sistematika po vertikali) Prema drugom kriterijmu zanimanja se grupišu u pojedine kvalifikacione stupnjeve obrazovne lestvice.

Klasifikacija zanimanja prema kvalifikacijskoj lestvici potiče iz činjenice da poslovi koji konstruišu različita zanimanja nisu jednake složenosti.To znači da se zanimanja mogu podeliti na

Jednostavna –koja odlikuje uski profil Složena- koja odlikuje široki profil

Takva podela je nedovoljna za potrebe rada zato se koristi podela na 8 kvalifikacionih kategorijaDanas je i takva podela nadekvatna s obzirom na broj stupnjeva i na njihov karakter.

a. Reflektuje dihotomiju između radničkih i službeničkih stepena osposobljenostib. Konstrisana je u vreme manje tehničke podele radac. Brži zahtev organizacije zahteva nove profile specijalističkih kadrova

Ipak i u ovoj podeli dolazila je do izražaja različita složenost pojedinih zanimanja . Videla se u tome što su složenija zanimanja sadržala veći broj kvalifikacionih stepena, najsloženija od tzv. polukvalifikovanih do visokostručnih radnika, većina je međutim zanimanja obuhvatala samo radničke , odnosno službeničke stepene stručne osposobljenosti.

Vrsta i sadržaj rada

Slož

enos

t rad

a

Page 5 of 34

Rešenje:Bez razlike u broju, nazivu i karakteru pojedinih predloženih stepena , zajedničko je da se lestvica gradi na nekoliko osnovnih tačaka:

1. Specijaliziran radnik 2. Stručni radnik3. Viši stručni radnik4. Inženjer ili visokostručni radnik5. Naučni radnici

Svaki od ovih stepena se može diverzifikovati na nekoliko međustepena

S obzirom na način sticanja potrebne osposobljenosti zanimanja se dele na zanimanja:1. stručnog osposobljavanja2. srednjeg obrazovanja3. višeg stepena usmerenog obrazovanja4. visokog stepena obrazovanja5. naučnog stepena

Takava klasifkacija rešava nekoliko problema postojeće klasifikacije:a) podvojenost između radničkih i službeničkih zanimanja koja su valorizovana prema 2 različita krtiterijuma radnička-prema složenosti poslova službenička –prema školskoj spremi

Nova lestvica je konstuisana na jedinstvenom kriterijumu složenosti rada, što znači da će se neka zanimanja pojaviti na svim stpenima (metalci) druga će se pojaviti samo u nekim stepenima a neka samo u jednom (brijač)

Promene u broju, vrsti i nazivima zanimanja, tj. u profesionalnoj strukturi, obavljaju se na osnovu praćenja promena u svetu rada. To vodi inoviranju i ažuriranju nomenklature zanimanja.

Stistem stepenastog obrazvoanja, kom u osnovi leži jedinstvena klasifikacijska lestvica, omogućava povezivanje obrazovanja omladine i odraslih.

Naučni radnici Zanimanja naučnog stepenaInženjeri ili visoko stručni radnici Zanimanja visokog stepena

Viši stručni radnik Zanimanja višeg stepena usmerenog obrazovanjaStručni radnik Zanimanja srednjeg obrazovanja

Specijaliziran radnik Zanimanja stručnog osposobljavanja

Usmereno brazovanje omladine teče od opšteg ka posebnom i pojedinačnom(dedukcija)

Opšta srednje škola Program završnog osposobljaanja Izobrazba na radnom mestu Permanentno usavršavanje Usavršavanje iz rada za više stepene

Stručno obrazovanje zaposlenog odraslog kog je zapošljavnje zateklo na niskoj obrazovnoj osnovi ide suprotnim putem(indukcija)

Osposobljavanje na radnom mestu Širenje obrzaovanja na višim stepenima-uz rad i

iz rada.

Proučavanje rada usmereno je:

Prema živom raduProjektovanom raduRadnoj tehniciUslovima radaRadnoj dokumentaciji

Page 6 of 34

Tako se susreću obrzovni putevi mladih i odraslih i ostvaruje jedinstvo ne institucionalnog tipa, već po vrednosti koju ob. sadržaji i oblici obrazovanja imaju u pogledu osposobljavanja raznih populacija učesnika za funkcije rada.

Ispitivanje potreba za stručnim osposobljavanjem i usavršavanjem

Na području profesionalnog obrazovanja ispitivanje ob. potreba se ostvruje prema Opštem modelu -u oblicima osposobljavanja

Prva i druga faza opšteg modela za ispitivanje ob. potreba (analiza rada i utvrđivanje potrebnih znanja i veština) sprovodi se profiliranjem

Profiliranje je postupak kojim se na osnovu objektivnih podataka o radnim postupcima, sredstvima rada i uslovima u kojima se rad obavlja, utvrđuju sposobnosti, znanja i veštine i ostale osobine ličnosti koje su potrebne za uspešno obavljanje posla.

Porfil ima 2 dela: Kojim se zahvata objektivna komponenta Kojim se zahvata sujektivna komponenta

Sadrži sledeće kategorije podataka: Opšte podatke

osnovni podaci o radnoj organizaciji

unutrašnjoj organizaciji

radnom mestu internom zanimanju

Tehničke podatke-područje rada Tehničko –tehnološki podaci o radu Izradi Radnim postupcima Sredstvima rada Materijalima Radnoj dokumentaciji

Podatke o uslovima rada Uslovi u kojima se rad

obavlja Telesne aktivnosti koje

rad uključuje Psihičke i psihofizičke

fukcije koje rad zahteva od radnika

Podatke o potrebnim znanjima Podaci o potrebnom predznanju Praktičnim i teorijskim znanjima koja

proizlaze iz analize prethodnih podataka

Ostale podatke i primedbe

Page 7 of 34

Kompletirati profil sa svim onim što je još važno reći u pogledu dobijanja celovite slike o određenom zanimanju

Page 8 of 34

Treća faza (utvrđivanje postojećih znanja i veština) sprovodi se pomoću postupaka ispitivanja znanja iveština

Neophodno je utvrditi postojeći nivo osposobljenosti kadrova u funkciji(zaposlenih)

Stručno ob. mladih =/= Stručno ob. odraslihKod odraslih se mora bazirati na ispitanoj predspremi od koje se polazi pri postavljanju programa. To se može raditi

Iskustveno-na temelju slobodne procene programera i realizatora Ili na osnovu usmenih ispita i serije zadataka objektivnog tipa-za znanja Ili na osnovu sistema procenjivanja za proveru veština - skala procene i liste označavanja

Skra ć enom modelu -u oblicima usavršavanja

Stručno usavršavanje ne vodi povećanju formalne kvalifikovanosti , ono zahvata zaposlene svih kvalifikacionih stepena

Povećanje kvalifikacije nižekvalifikovanih ostvaruje se osposobljavanjem i školovanjem uz rad ili iz rada.

Usavršavanje se odvija kad su zadovoljene potrebe za bazičnom osposobljenošćuŠto je viši nivo obrazovanosti pojedinca, to on više vremena posvečuje usavršavanju.

Metode usavršavanja vodećih kadrova-pretežno

samoobrazovanjem i proizvodnih kadrova-oslanjanje na oblike

koje organizuje radana organizacija ili ob. ustanova

Potrebe za usavršavanjem-polazi se od radnog problema koji zaposleni treba da reši nedovoljne uspešnosti u pojedinim aspektima

radne aktivnosti tehničko-tehnoloških i organizacionih

promena koje sa sobom donosi tehnički progres.

Polazi se samo od onog dela u kom treba unaprediti uspešnost radnika, a tehnike snimanja, opisivanja i analiziranja rada nadopunjuju se identifikaconih tehnikama za utvrđivanje slabih tačaka u radu radnika.Te tehnike su:

Analize radnog učinka Opažanja rada Razgovor sa izvršiocem rada Razgovor sa svima koji imaju uvid u radni proces i njegovo proticanje

Integrisani, kompleksni program

Karakteriše ga to da struktura programa po sadržaju korespondira radnom procesu, tj. profilu radne aktivnosti

Dezintegrisani, predmetni program

Ob. građa didaktički se prerađuje u nastavne predmete koji polaze od sistematike znanja u naučne discipline, ne od strukture rada

Page 9 of 34

Programiranje profesionalnog osposobljavanja i usavršavanja

Svaki program ima sadržaj i fromu.Proces programiranja u širem smislu odnosi se na određivanje ob. sadržaja i njihovo didaktičko oblikovanje.Budući da se identifikacija ob. sadržaja ostvaruje u procesu ispitivanja ob. potreba , to se u fazi programiranja vrši njihovo optimalno struktuiranje

Ova faza može uključiti i određivanje sadržaja onda kada se uz indukciju primenjuje i dedukcija.

Prema obliku razlikujemo 2 tipa programa

Profesionalno funkcionalno obrazovanje uvek polazi od zahteva rada, konkretnih poslova i radnih zadataka. Šta čovek mora znati i umeti da bi odgovorio na zahteve i uslove određenog rada.

Da bi procena potrebnih osobina bila što tačnija , rad se opisuje, analizira, rastavlja na pojedine komponente, na osnovu toga se zaključuje o potrebnim znanjima i sposobnostima .

Tek kod širokih profila pojedini aspekti rada didaktički se izdvajaju i pretvaraju u posebne nastavne programe, koji uzeti zajedno čine nastavni plan.

U programiranju opšteg obrazovanja polazi se od pitanja koja znanja treba da ima i kakva treba ličnost da bude sa obzirom na stepen tehničke, kulturne i društvene razvijenosti.

U programiranju Izobrazbe i finalnog osposobljavanja i usavršavanja i osposobljavanja za različite projekte razvoja organizacije ,

prevladava integrativni princip U programiranju obrazovanja za zanimanja širokog profila prednost ima predmetni princip

1. Program osposobljavanja za pojedine poslove i zadatke komponovan je tako da su povezano data potrebna teorijska znanja i praktične veštine u zavisnosti od toga kako se one povezuju u procesu samog rada.

2. Program osposobljavanja specijaliziranog radnika nije koncetrisan samo na jednu ili nekoliko radnih operacija. Složeniji posao se rastavlja pa se izdvajaju teorijski aspekti rada koji su u programu i izvođenju relativno osamostaljuju. No oni se ne izvode kao posebni autonomni programi, nego kao teme ili lekcije u sklop jedinstvenog programa izobrazbe.

Ovi principi međutim nisu isključivi i ne treba ih mehanički razdvajati.

Page 10 of 34

3. Program osposobljavanja za interna zanimanja je prelazni oblik između integrisanog i predmetnog programa. Sa obzirom na to da svako zanimanje obuhvata više radnim mesta , racionalno je da se izdvoje sadržaji koji se pojavljuju kod svih radnih mesta. Takve aspekte rada koji se u programu osamostale do te mere da se i posebno realizuju, nazivamo nastavnim predmetima.

Mogu se izučavati pre, paralelno ili nakon praktičnog dela osposobljavanja. Kod onih radnika koji se pri zapošljavanju osposobljavaju teorijske aspekte treba izučiti unapred ili simultano sa

praktičnom izorazbom. Oni koji se dalje osposobljavaju sa stepena priučenog ili specijaliziranog radnika na stepen kvalifikovanog ,

obično savladaju teoriju naknadno, jer su praksu stekli prethodnim radom i izobrazbom na radnom mestu.

Osim stručnih predmeta u programu osposobljavanja za zanimanja javljaju se i opšteobrazovni predmeti, kao delovi bazičnog programa obrazovanja. To je deduktivni momenat.

1. Kod ograničene prekvalifikacije, tj. prelaza između zanimanja iste strukeprogrami su kraći i integrativni

2. Pri potpnoj prekvalifikaciji tj. promeni zanimanja koja pripadaju različitim strukama, programi su opsežni i u njima preovladava predmetni princip

Usavršavanje se programira integrativno jer se ide induktivno od problema i poteškoća za čije rešavanje pojedinac ili grupa treba da se osposobi.To važi i za programe kojima se programira osposobljavanje zaposelnih za izvođenje različitih projekata društvenog i tehničkog razvoj.

Programi osposobljavanja i usvršavanja treba da se planiraju zajedno sa planiranjem ukupnog razvoja organizaije, praksom integrativnog planiranja. Usklađuju se sadržajno i vremenski materijalni i društveni razvoj sa obrazovnim aktivnostima u radu.

Programi prekvalifikacije razlikuju se zavisno o stepenu sličnosti starog zanimanja koje se napušta i novog za koje se čovek oposobljava.

Page 11 of 34

Neposredno pripremanje i izvođenje osposobljavanja i usavršavanja za rad.

U neškolskim oblicima obrazovanja postoji praksa i opasnost od improvizacije i prakticizma.Pri izvođenju predmetnih programa takva opasnost je manja, org. obrazovanja je tada po principu školskog tipa koja se odvija po već standardizovanom obrascu.

Kompleksni integrativni programi koji se ne izvode u školi:

Osposobljavanje priučenih i specijaliziranih radnika

Finalno osposobljavanje radnika viših stepena osposobljenosti

Osposobljavanje za prekvalifikaciju

Usavršavanje u funkciji tehničko-tehnoloških promena(permanentno).

Priprema nastavnika i instruktoraOni sami sebe pripremaju za izvođenje vo procesa u smislu potpunog poznavanja nove ob. građe, bez obzira bila ona praktičnog ili teorijskog tipa

Znati uspešno izvoditi neki posao i zadatak nije isto što i uspešno poučiti drugog, tako da se ništa ne sme prepustiti slučaju,od uvodnog dela do redosleda prezentovanja..

Priprema objekata i sredstavaIzvodi se u nestandardizovanim uslovima i prema varijabilnim programima.

Objekt obrazovanjaje čitava radna organizacija m ne samo pojedino radno mesto za koje se pojedinac osposobljava. Priprema podrazumeva da se osiguraju uslovi da se učesnici brazovanja upoznaju sa celinom organizacije i svim njenima spektima.Treba planirati tako da se izbegne inteferencija proizvodnog i ob. procesa.

Posebno treba pripremiti prostor i opremu. Ako je to učionica u kojoj se odvija teorijska nastava treba pripremiti ob. sredstva –tekstove, sheme, delove mašina , pomoćna tehnička sredstva-grafoskopi, projektori..

Page 12 of 34

Ako je to neko radno mesto-pripremiti samu mašinu, alate, tehničku dokumentaciju, mere sigurnosti...

Priprema sredstava obrazovanja ima zadataka da se iskoristi komparativna prednost fabrike pred školom koja je u maksimalnoj sličnosti između situacije učenja i situacije rada , što omogućujemaksimalan transfer stečenih znanja i veština u situacije njihove primene.

Priprema polaznika

Glavni zadatak pripreme učesnika obrazovanja je njihovo motivisanje ta učenjeIntresovanje i motivacija za učenje nekog novog posla zavisi manje od toga da li je posao sam po sebi zanimljiv ili dosadan, a više od toga kako je on prezentiran i kakve stavove formiraju polaznici prema nastavnicima, instruktorima i ob. grupi.

=/=

Motivisanje novozaposlenih radnika Osloboditi polaznika treme i straha Sastanak grupe na kom se daju inf. o radu Govoriti polako i razgovetno, bez stranih reči Upozoriti da će praviti greške na početku Informisati o uspehu predhodnih grupa... Važno je ohrabriti polaznike da postavljaju pitanja, ako pitanja nisu relevantna na njih ipak treba

odgovoriti ozbiljno i sa uvažavanjem. Sprečiti da se grupa smeje početnim greškama ili da daje podsmešljive komentare Koristit pohvale i nagrade,pre nego kritiku Na greške upozoriti lično, a pohvale ispred svih ostalih učesnika

Intres za posao treba probuditi pre početka poučavanja, ali ga treba održavati u toku čitavog procesa osposobljavanja.

ETAPA POUČAVANJATumačenje i demonstriranje onoga što treba da se naučiCilje je objasniti polazniku ono što je bitno za uspešno izvođenje određenog posla, kako bi se učilo sa razumevanjem, ono povećava brzinu učenja, trajnost naučenog i osposobljava za lakše snalaženje u situaciji kad nastupe neočekivane promene

Priprema učesnika osposobljavanja za stepen priučenog ili

specijaliziranog radnika Pripreme zaposlenih za više stepene

osposobljavanja , odnosno oblike usavršavanja.

Page 13 of 34

Treba ići od poznatog ka nepoznatom-novo treba povezati sa poznatim.Treba ukazati na posledice neispravnog obavljanja nekog posla, zadatka ili operacije

Demonstriranje se sastoji u pokazivanju onog što će polaznik kasnije raditi. Preporučuje se da se posao prvo demonstrira

u celini i normalnom brzinom

Nakon toga pokazuje se faza po faza

i sa smanjenom brzinom, sa objašnjenjem kako bi polaznik shvatio šta se radi , kako i zašto

Vežbanje zasniva se na mehanizmima uvida u situaciju i oponašanju onog što je instruktor pokazao.

Vežbanje je mnogo uspešnije ako polaznik razume ono što vežba, ako je identifikovao ključne tačke radnog procesa i uočio bitne odnose između pojedinih elemenata aktivnosti.

Treba proveravati da li je polaznik razumeo. Provera se obavlja tako što polaznik

Demonstrira i objašnjava svaku pojedinu fazu rada kao da on poučava .

Demonstriranje koje izvodi polaznik treba da se odvija po određenom redosledu:Polaznik

verbalno izloži sve što će raditi , pre nego što pokušava izvodi radni zadataka- Instruktor upozorava na ključne tačke i način njihovog savladavanja Polaznik izvodi posao-bez komentara instruktora.

Ako učini grešku instruktor objašnjava zašto je počinio grešku i pomaže mu da izvede uspešno zadatak koji radi sad za dve faze unazad. Koraci se ponavljaju dok ne nauči.

METODEObično se primenjuje jedna metoda izobrazbe ili kombinacija sledećih metoda:

1. Globalna Uvežbavanje čitavog posla kao celine. Polaznik vežba sve faze rada onim redosledom kako su one strukturiane u stvarnom radu. Operacije se odmah međusobno povezuju u smislenu celinu –pozitivno deluje na motivaciju polaznika. Može se primeniti pri učenju relativno jednostavnih poslova

2. Parcijalna

Page 14 of 34

Za uvežbavanje posao se rastavlja na delove i oni uče sukcesivno deo po deo. Nedostatak je slaba povezanost između pojedinih faza rada, zbog čega je otežano usvajanje aktivnosti u celini.Zato treba kombinovati vežbanje deo po deo i učenje rada kao celine

3. ProgresivnaPolaznik uvežbava prvi deo aktivnosti , ali ne do potpune uvežbanosti, nego samo dok ne savlada glavne poteškoće.Nakon toga prelazi na sledeću fazu, i nju savladava delimično.Uvežbavaju se prva i druga operacija kao celina, ali opet ne do potpune uvežbanostiUvežbava se treća faza Uvežbava se prva, druga i treća faza zajedno….

Na kraju se složena aktivnost ponavlja kao celina sve dok se ne postigne zadovoljavajuća uspešnost.

PRAĆENJE REZULTAT UČENJA I NAPREDOVANJAVrši se jer poznavanje rezultata, pogotovo ako se poboljšavaju, deluje pozitivno na motivaciju polaznika.

1.Krivulja vežbe kod jednostavnih aktivnosti ima oblik izvrnutog slova J, jer radni učinak na početku osposobljavanja raste relativno brzo, ali sa daljim učenjm raste sve sporije i sporije, doks e ne ustali na

višem ili nižem nivoukoja je dosta stabilna (krivulja negativne akceleracije

Privremeni platoi se javljaju-do njih dolazi akumulacijom unutrašnjih promena u subjektima učenja, nakon čega dolazi do ponovnog napredovanja.

Potrebno je utvrditi tipičnu krivulju vežbanja za svaki posao sa kojom se upoređuje napredovanje pojedinog polaznika. U tu svrhu može poslužiti norma koju moraju postići polaznici na kraju osposobljavanja.

2.Kod složenih aktivnosti krivulja vežbe je u početku obrnuta od krivulje negativne akceleracije. Napredovanje je u početku veoma sporo, a zatim postaje sve brže (krivulja pozitivne akceleracije)

Na kraju vežbanja dolazi do usporavanj učenja čiji se efekti na kraju stabilizuju na određenom nivou. Takva krivulja ima oblik izvrnutog slova s.

I tu su mogući privremeni platoi i dalje povišenje završnog platoa. Teorija o definitivnom postizanju maksimalnog učinka danas je naupuštena što znači da je permanentno obrazovanje moguće i opravdano ne samo u domenu sticanja znanja nego i sticanja veština.

Page 15 of 34

Vrednovanje osposobljavanja i usavršavanja za rad

Valorizacija oiu izvodi se prema planu naučnog istraživanja. Kad se radi o eksperimentalnom uvođenju novih oblika, sadržaja ili metoda obrazovanja,

onda njihovo vrednovanje sledi sve etape istaživanja. Kad se radi o tekućoj praksi oiu , plan relizacije je potrebno pojednostaviti.

Cilj takve valorizacije nije generalizacija rezultata takvog ispisitvanja u vidu naučnih zakona , nego utvrđivanje stepena efikasnosti ob. rada sa konkretnom ob. grupom ili sa svega nekoliko pojedinaca.

Kad valoriziramo osposobljavanje dovoljno velike grupe novozaposlenih u obzir dolazi komparativni nacrt. Pri čemu je interpretacija rezulata drugačija nego kod vrednovanja usavršavanja.

Kontrolnu grupu formiramo od radnika sa radnom uspešnošću koju želimo da postignu radnici koji se osposobljavaju.

Osposobljavanje je uspešno ako je ob. grupa postigla jednak ili bolji rezultat od kontrolne.

Ako je uspešnost manja od uspešnosti kontrolne grupe , onda je ob. rad nedovoljno efikasan i to u onoj meri u kojoj je izražena takva negativna razlika.

U spoljnjoj funkcionalnoj valorizaciji oiu zaposlenih za rad važno metodičko pitanje je kako odrediti uspešnost pojedinca u radu.

2 aspekta: Šta treba meriti

Radna uspešnost je apstraktna kategorija čiji sadržaj zavisi od vrste posla koji pojedinac ili grupa obavljaju.Tamo gde je radni učinak normiran možemo se poslužiti podacima o izvršenju norme, ali treba imati u vidu da je tu odražen samo kvantitativni aspekt radnog učinka.

Konkretizaciju radne uspešnosti najbolje je izvršiti u terminima profila rada ili zanimanja koji je već izgrađen radi ispitivanja ob. potreba.

Kako , kojim mernim instrumentima sprovesti samo merenje

Radna uspešnost se može utvrditi pomoću 2 vrste metoda:1.Metoda merenja

Merenje pojedinih aspekata uspešnosti je moguće kad su poslovi standardizovani i normirani, ali se na taj način ne dobijaju pokazatelji o ukupnoj uspešnosti pojedinca , već o uspešnosti u pojedinim aspektima rad.

Page 16 of 34

Osposobljavanje je postiglo svoj cilj ako je uspešnost obavljanja radnih zadataka od kojih se sastoji posao dobra ili barem zadovoljavajuća .

Za zadatke u kojima ona nije zadovoljavajuća potrebno je dodatno osposobljavanje. Tako valorizacija obrazovanja postaje i istrument za ispitivanje daljih ob. potreba

2.Metoda procene primenjuje se kad ne postoji nikakva evidencija rezultata rada, i kad želimo utvrditi uspešnost na više analitičan način, što je slučaj sa oiu. Metode koje dolaze u obzir su

Metode rangovanja Skale procene

Pokazala se kao najpodesnija u praksi. Sastoji se od skale na kojoj stepeni mogu biti označeni brojevima, opsinim ocenama ili čitavim opisima ponašanja radnika u onim situacijama u kojima osobina koja se procenjuje dolazi do izražaja.Broj stepena na skali može biti različit, ali je poželjno da ne bude manji od tri niti veći od sedam

Ček liste (liste označavanja)

Page 17 of 34

METODIKA OPŠTEG I KULTURNOG OBRAZOVANJA ZAPOSLENIHDiferencijalno određenje opšteg i kulturnog obrazovanjaFunkcionallizacija opšteg obrazovanja zaposlenihIspitivanje potreba za opštim obrazovanjem zaposlenihProgramiranje opšteg obrazovanja zaposlenihOrganizacija opšteg obrazovanja zaposlenihCiljevi kulturnog obrazovanjaNivoi i karakteristike kulturnih potrebaKoncept kultutnog obrazovanja zaposlenihIspitivanje kulturnih potrebaProgramiranje, organizacija i izvođenje kulturnog obrazovanjaVrednovanje kulturnog obrazovanja

METODIKA OPŠTEG I KULTURNOG OBRAZOVANJA ZAPOSLENIH

Diferencijalno određenje opšteg i kulturnog obrazovanja

Opšte je svako obrazovanje koje je jedako namenjeno svim pripadnicima neke društvene zajednice, bez obzira na njihovo zanimanje ili dr. položaj.

Treba razlikovati ona dr. dobra koja su neophodna pretpostavka za dalje stručno osposobljavanje ili aktivno uključivanje u dr. i

porodični život Prva je kategorija opšteg obrazovanja zbog važnosti za društvo i pojedinca obavezna i ima status osnovnog opšteg obrazovanja , ima tendenciju produžavanja…Ono se ostvaruje školovanjem ili osposobljavanjem putem zajedničkih opšteobrazovnih osnova.

Od onih ob. dobara koje su takođe namenjen svima , ali nisu nužan preduslov za određenu praktičnu delatnost , već su usmerena stvaranju i zadovoljavanu kulturnih potreba u užem smislu.

Druga kategorija opšteob. dobara nije obavezna i ostvaruje se putem različitih neformalnih oblika obrazovanja koje ne rezultira dobijanjem školske ili bilo kakve formalne kvalifikacije.

Terminološka razgraničenja opšteg obrazovanja odraslih:

BazičnoOno opšte obrazovanje kojim se stiču pretpostavke i osnova za završno osposobljavanje

Kulturno

Page 18 of 34

Ono opšte ob. u kom pretežu opštekulturna ob. dobra , kom nije cilj dalje obrazovanje , nego svestrano formiranje ličnosti

Ekspanzija opšteg obrazovanja pokazuje da se ono širi po vertikali školskog sistema i bogaćenjem obrazovanja raznim neformalnim oblicima.

Razlikuju se programi bazičnog obrazovanja .koje je opšte i obuhvata Predškolsko vaspitanje i obrazovanje Osnovno opšte obrazovanje Pripremni program srednjeg obrazovanja (opšta srednja škola)

Paralelno sa tim odvija se porces razvoja neformalnog opšteg obrazovanja (jednako kao i neformalnog stručnog) kojem je cilj dalji svestrani kulturni razvitak čoveka, dok u manje razvijenim sredinama može imati i kompenzacijski karakter.Takvo opšte, odnosno kulturno obrazovanje može biti planirano i organizovano

u nekoj obrazovnoj ustanovi ili radnoj organizaciji, ali se može odvijati i prema individualnim projektima učenja.

Skraćenje radnog i porast slobodnog vremena pogoduje takvom neformalnom obrazovanju.

Destimulativno na razvoj kulturnog obrazovanja , i bilo kog neformalnog oiu, deluje prevladavanje formalne valorizacije obrazovanja nad funkcionalnom. Formalna ili simbolička valorizacija znači vrednovanje osposobljenosti ne prema količini i kvalitetu usvojenih znanja, ili njegovoj funkcionlanosti, već prema broju i vrsti svedočanstava o završenom školovanju.

Prepreke veće zastupljenosti samoobrazovanja su i Nedovoljan osposobljenost za samoobrazovanje

Složene navike i tehnike učenja razvijaju se relativno sporo i podložne su gašenju Postoji i pozitvian, ali nedovoljan uticaj osnovnog opšteg obrazovanja odraslih na osposobljenost za samoobrazovanje koje je utvrdio Andrilović(65)Pa i visoko i više obrazovanje može biti nedovoljno…

Nedovoljna potreba za obrazovanjem

Potreba za učenjem je u visokoj korelaciji sa stepenom obrazovanja pojedinca. Na svom daljem usavršavanju više rade oni koji već imaju visoko obrazovanje, a najmanje oni koji su malo obrazovani, i kojim objektivno gledano obrazovanje najpotrebnije.Potreba za permanentnim učenjem je stečena i stiče se samim učenjem. Kulturne se potrebe najpre moraju steći, da bi se njihovim zadovoljavanjem dalje razvijale.

Funkcionalizacija opšteg obrazovanja zaposlenih

Funkcionlizacija opšteg obrazovanja odraslih sastoji se u takvom izboru i rasporedu obrazovnih sadržaja koji: osim što osiguravaju usvajanje opšteobrazovnih dobara,

Page 19 of 34

vode povećanju osposobljenosti odraslog za snalaženje u situacijama svakodnevnog života , odnosno situacijama rada, što je posabno važno za zaposlene.

To se postiže poluprofesionalnom usmerenošću osnovne škole za odrasle-pružanjem osnovnih teorijskih i tehnološko-radnih znanja, relevantnih za egzistencijalni rad.Rešenje je u proširivanju nastavnog plana teorijskim i tehnološko-radnim osnovama egzistencijalnog rada.

Jednako tako bazično obrazovanje u onom delu koji se odnosi na pripremni deo srednjeg obrazovanja ima naglašen politehnički i radni karakter i profesonalnu usmerenost.

Glavni razlozi za ovakvu orjentaciju u koncipiranju opšteg obrazovanja zaposlenih su: Veliki broj odraslih koji nisu završili osnvnu školu , i određen deo koji je nepismen Manje raspoloživog vremena za učenje zaposlenih radnika , veći umor i opšte slabija mentalna kondicija za

učenje, u odnsu na omladinu. Negativan stav odraslih zaposlenih prema stereotipnim programima opšteg obrazovanj

Mehanizam na osnovu kog se može objasniti efikasnost i racionalnost ovakve orjentacije:U svakoj osposobljenosti treba razlikovati onaj deo koji se odnosi na

opštu teorijsku orjentisanost i ono što bismo mogli nazvati specijalnom ili praktičnom uvežbanošću.

Veličina osposbljenosoti može sei izraziti kao rezultantna vrednost dobijena multiplikacijom

opšteg obrazovanja , ili prosto obrazovanja Sa posebnim specijalističkim osposobljavajem ili

izobrazbom

Osposobljenost ili sposobnost(S) jednaka je proizvodu opšteg obrazovanja(o) i izobrazbe(i)

Predlažu se sledeći odnosi : Osposobljenost je funkcija i obrazovanja i izobrazbe Doprinos opšteg obrazovanja , odnosno izobrazbe

osposobljenosti to je veća, što je veća zastupljenost druge konstitutivne dimenzije osposobljenosti

Bitna odlika predloženog modela je njegov multiplikativni karakter. Proizvod je funkcija rasta oba faktora.

Efekat rasta jednog faktora je veći ,što je veći postignut nivo drugog.

Interaktivni model potencira nužost egzistencije obrazovanja i izobrazbe za funkcionalnu osposobljenost

Slaba strana interaktvnog modela je u tome što isključuje mogućnost kompenzacije kad jedan od faktora izostane ili se približi nuli.On nije dovoljno osetljiv na situacije kad se osposobljavanje koncentriše samo na jednu njegovu komponentu , a drugu zanemaruje.

S=oxi

Efekat izobrazbe je veći što je šira opšteobrazovna osnova i obratno, opšte obrazovanje će rezultirati većom osposobljenošću što je više povezano sa specifičnim radnim sadržajima.

Page 20 of 34

Treba već u programe opšteg obrazovanja integrisati sadržaje koji se na te funkcije odnose , birati opšteobrazovna dobra prema njihovoj relebvantnosti za funkcije zapolenog čoveka.

Voditi računa o opštem i specifičnom obrazovanju i njihovoj interakciji. Profesonalizacija opšteg i deprofesionalizacija stručnog obrazobanja su dva simultana procesa koja se javljaju i kod obrazovanja omladine , ne samo odraslih.

Ispitivanje potreba za opštim obrazovanjem zaposlenih

Planovi i programi su najčešće pravljeni po standardima školovanja koje predstavlja dominantan organizacioni oblik realizacije opšteg obrazovanja kao pripremnog obrazovanja.

Ispitivanja su retko rađena a i tada su se sastojala u utvrđivanju globalnih ob. potreba na nivou pojedinih privrednih grana i područja, uglavnom u svrhe statističkog praćenja i izveštavanja.

Diferencirane potrebe za opštim obrazovanjem zaposlenih treba da ukažu na stvaran nivo opšte obrazovanosti svakog pojedinca za kog postoje indicije da ona nije zadovoljavajuća.Samo na toj osnovi je moguće njihovo uključivanje na onaj nivo opšeg obrazovanja koj predstavlja njihov inicijalni nivo i koji je primeren njihovom stvarnom predznanju.

Preliminarne indikacije nedovoljne opšte obrazovanosti pojedinaca i grupa mogu bit

Formalne

Sastoje se u nezavršenoj osnovnoj školi ili srednjem obrazovanju . One su objektivni i merljivi pokazatelji-mogu se uzeti kao kriterijum za izbor potencijalnih kandidata Ali broj završenih razreda osnovne škole nedovoljno je tačan pokazatelj opšte obrazovanosti radnika, jer je na nju u vremenu nakon završetka, delovao više fakotra različitog intenziteta i predznaka, najznačajniji su

zaboravljanje-prvi deluje u pravcu smanjenja opšte obrazovanosti

i samoobrazovanja-a drugi u smeru povećanja

Zato je bolje napustiti zaključivanje na osnovu formalnih kvalifikacija i izgraditi adekvatniju metodiku.

Andrilović(67) predložio postupak koji zahvata stvarnu opštu obrazovanost bez obzira na formalne kvalifikacije. Ispitivanje pomoću testa opšte obrazovanosti sastavljenom od zadatka koji pokrivaju fond opšteobrazovnih sadržaja predviđenih nastavnim programom škole za opšte obrazovanje radnika . ispituju se svi bez srednjeg obrazovanja. Omogućuje ekonomičnu primenu.Takvo ispitivanje omogućujue formirnje homogenih ob. grupa i njihovo uključivanje u ob. proces koji im je primeren po težini i sadržaju.

Page 21 of 34

FunkcionlaneNedovoljna efiksanost pojedinaca u obavljanju radnih funkcija, uzrokovana je sa više različitih faktora.

Prema karakteristikama njihove opšte obrazovanosti razlikujemo sledeće ob. kategorije zaposlenih:

Radnici za završenom osnovnom školom, čija opšta obrazovanostne odgovara formalnoj kvalifikovanosti

Radnici sa završenom osmogodišnjom školom čija obrazovanost zadovoljava osim u nekom nastavnom području . za takve treba prgramirati dopunsko opšte obrazovanje koje polazi od njihove opšteobrazovnog nivoa.

Radnici sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem čije obrazovanje u celini ne zadovoljava. Takve uključiti u redovan program škole za opšte obrazovanje radnika, u stepen koji odgovara njihovoj inicijalnoj obrazovanosti

Radnici sa nepotpunom osovnom školom čija opšta obrazovanost zadovoljava . mogu se uključiti u konsultativne grupe u kojima mogu ubrzanim tempom završiti program.

Programiranje opšteg obrazovanja zaposlenih

Programiranje svakog temeljnog pripremnog obrazovanja u osnovi je deduktivnog karaktera. Programiranje opšteg obrazovanja :polazi se od opštih , zajedničkih zahteva koji se postavljaju pred sve članove zajednice radi njihovog uspešnijeg društvenog i radnog angažovanja i svestranog razvoja ličnosti, bez obzira na njihovu postojeću ili buduću profesionalnu i društvenu poziciju.

Opšteob. programi koji nastaju na toj osnovi treba da pripreme polaznike za njihovo Uspešno participiranje u demokratskim tekovinama društva Aktivno angažovanje na njihovom unpaređivanju Uspešno profesionalno delovanje Život u porodici Stvaralačko korišćenje dokolice

Od tih ciljeva polazi programiranje opšteg obrazovanja dece, mladih i odraslih.

Deca =/= Odrasli

Page 22 of 34

Najvažnije razlike između dece i odraslih koje se reflektuju na program opšteg obrazovanja jesu sledeće: Intelektualne su funkcije dece i omladine u razvoju , dok se kod odraslih razvoj tih funkcija

uglavnom završio Predznanje dece i omladine u kasnijim fazama opšteg obrazovanja celovitije je i na višem

nivou od predznanja zaposlenih koje je fragmentirano i manje povezano Deca i omladina učestvuju u ob. procesu radi pripremanja za buduće , još nepoznate ili neaktuelne društvene i

prof. aktivnosti, dok zaposlen čovek ulazi u opšte obrazovanje sa jasno utvrđene društvene i profesionlane pozicije

Deca i omladina celoupnu aktivnost usmeravaju na obrazovanje, imaju više vremena za učenje od zaposlenih čije vreme je ograničeno. Umor i različiti distraktori otežavaju uspešno učenje zaposlenih i u ono vreme koji im za učenje stoji na raspolaganju.

Program opšteg obrazovanja za decu=/= program opšteg obrazovanja za odrasle

Razlike u programu opšteg obrazovanja za decu i odrasle

1. specifičnim opšteobrazovnim sadržajima Opšte ob. zaposlenih ne može se realizirati na osnovu mehanički skraćenih programa osnovne škole za decu uz ubrzan tempo savladavanja . Poznata profesionalna usmerenost pojedinca i njegova društvena angažovanost traže sadržajno usmeravaje i funkcionalnije opšte obrazovanje.

Program treba realizovati u što kraće vreme jer ga zaposleni imaju malo.

Rešenje se nastoji postići funkcionalizacijom sadržaja.

2. u načinu struktuiranja sadržaja3. i povezivanja sadržaja

Osnovni princip struktuiranja nastavne građe za decu jeste organizacija po razredima , što je neophodno s obzirom na nejednak stupanj psihofizičke razvijensoti dece različitog uzrasta.

Opseg i sadržaj građe koja se proučava u pojedinom razredu prilagođena je prosečnoj mentalnoj dobi učenika određenog uzrasta

Kod odraslog čoveka psihofizičkesposobnosti su stabilizovane. Ono što je varijabilno jesu razlike u postoječem nivou opšte obrazovanosti –uvažava se tako što se forimraju homogene grupe

na osnovu prethodno ispitanog opšteg obrazovanja Razlike u obrazovnim potrebama koje proizlaze iz razlika u profesionalnoj usmerenosti pojedinca

Polazeći od osnovnih programskih jezgara koje su za sve zajedničke, vrši se ekstenziviranje i intenziviranje onih delova koji su u užim funkcionalnim koneksijama sa strukom polaznika

Prema stepenima obrazovanja globalna programska struktura opšteg obrazovanja je sledeća: Početna jezička i matematička pismenost (nivo 2. razreda o.š.) Elementarno osnovno obrazovanje (nivo 4 razreda o.š) Potpuno osnovno obrazovanje odraslih (nivo 8. Razreda o.š.) Potpuno opšte(bazično) obrazovanje

Program stučnog osposobljavanja sastavni je do nastavnog plana i programa osnovnog obrazovanja što je direktno na liniji njegove funkcionalizacije

Page 23 of 34

Organizacija opšteg obrazovanja zaposlenih

Opšte obrazovanje zaposlenih može biti organizvano u obliku odeljenja pri redovnoj školi ili ustanovi za ob. odraslih. Tada se sastoji u redovnoj predmetno-razrednoj nastavi putem koje polaznici savladavaju predviđen nastavni plan i program prema utvrđenom rasporedu sati i redovnim posećivanjem nastave.

Nastava se može izvoditi u prepodnevnim ili večernjim satima zavisno od toga da li zaposleni rade u smenama , i zavisno od mogućnosti ob. ustanove.

Prikladnija je ona organizacija opšteg ob. zaposlenih koja se odvija u ostalim oblicima sa stalnim sastavom učesnika (tečaj i seminar) ili u kombinaciji sa usmeravanim

samoobrazovanjem, putem kog se polaznici samostalno pripremaju za polaganje ispita na kojima se porverava u kojoj meri su savladani programirani sadržaji.

Postoji veliki broj zaposlenih sa nedovoljnim opštim obrazovanjem koji se ne uključuju u proces njegovog sticanjaDok mnogi koji se uključe i z njega vrlo brzo ispadajuUzroci:

Subjektivni karakter:Nedovoljan osposobljanost za intelektualni rad (od sporosti u čitanju, do nepoznavanja tehnike učenja, nedovoljne motivacije i umora)

Objektivnog karaktera:Nedostatak vremena koji je potenciran udaljnošču škola za osnovno obrazovanje radnika od mesta rada i stanovanja

Osposobljanost za rad koja se stiče putem funkcionalnog opšteg obrazovanja , može se utvrditi pomoću metoda ipostupaka za merenje uspešnosti pojedinaca u tim funkcijama.

Funkcionalna valorizacija opšteg obrazovanja

Efikasnost opšteg obrazovanja u oposobljavanju za nastavak obrazovanja može se približno odrediti na temelju korelacije između pokazanog uspeha u opštem i kasnije završenom stručnom sposobljavanju.

Kriterijum mogu biti: školske ocene, brzina savladavanja programa, i dr…Funkcionalna valorizacija opšteg obrazovanja:

U empirijskoj evaluaciji opšteg obrazovanja u smislu njegovog doprinosa osposobljanosti za samoobrazovanje moguća su 2 pristupa:

Najteže je empirijski proveravati efikasnost opšteg obrazovanja u sticanju osposobljnosti za samoobrazovanje.

Osposobljanost za samoobrazovanje zavis od: Količini prethodno stečenih relevantnih znanja

Novi sadržaji lakše se uče i duže pamte ako se mogu povezati sa što više veza i odnosa sa drugim , već poznatim sadržajimaNajredniji su u tom pogledu sasdržaji koji se odnose na opšte principe i tehnike koje se nalaze svoju primenu u velikom broju različitih situacija. Zato je opravdano pretpostaviti da opšte obrazovanje ima relativno visoku samoobrazovanu vrednost.

Intresu za učenje Tehnici učenja

Page 24 of 34

Ekonomska valorizacija opšteg obrazovanja još

je složenija i manje pouzdana od funkcionalne.

Ciljevi kulturnog obrazovanja

Kulturno obrazovanje definiše Pastuović kao dalje obrazovanje koje nije uslovljeno zahtevima koji proizlaze iz

Obavljanja pojedinih funkcija, mogućnostima zapošljavanja i profesionalnog napredovanja

Utvrđivanje uticaja obrazovanja na zarade i to na individualnom i dr. nivou

Upoređuju se troškovi obrazovanja pojedinaca sa povećanom zaradom tog pojedinca nakon obrazovanja(najveća korist od osnovnog?)

utvrđivanje korelacije nekog indeksa obrazovne delatnosti i nekog indeksa privredne razvijenosti.

Istraživanja ukazuju na pozitivnu vezu, to nije dokaz uticaja obrazovanja na prvredni razvoj , jer korelacija nikad ne ukazuje na smer uticaja, pa čak ni na postojnje kauzalnog odnosa

Utvrdi se razvijnost svakog njegovog faktora. Osposobljanost za samoobrazovanje se u tom slučaju tretira kao latentna potencijalna osobina

Zahvata tu osobinu indirektno, preko učinaka. Oni se mogu meriti pomoću testa opšte kulture , koji ne ispituje znanja sadržana u programu opššteg obrazovanja , već ona koja su im po vrsti i nivou ekvivalentna. Pozitivno rešeni zadaci u tom testu ukazuju na proces samoobrazovanja koji se odvijao mimo programa škole iz drugih izvora znanja, a na bazi prethodno stečenih znanja, tehnike i motivacije za učenje.

Utvrđivanje rezidualnog faktoraOdređivanje razlike u porastu proizvoda koji se može objasniti povećanjem kapitala , odnosno investicija nego razvojem ljudskog faktora.

Ovaj faktor je višeznačan. Postoji najmanje 5 elemenata tog faktoraa:

Nivo zdravstvene zaštite Školvanje Oiu na radu Neformanlo ob. Od. Migracija stanovništva….

Ova metoda ne uzima u obzir promen u kvalitetu kapitala: bolju opremu,organizaciju , promene u dr. odnosima

Page 25 of 34

Cilj kulturnog obrazovanja je formiranje svestrano razvijene ličnosti koji je imanantan savremenom društvu.

Funkcionalna usmerenost kulturnog obrazovanja (ko) kao dela celokupnog vo sistema vidi se u tome što je kulturna ličnost bolje osposobljena za

Učešće u javnoj aktivnosti Otpor demagogiji i manipulaciji Za konstruktivno angažovanje na različitim sektorima za društvo značajnih delatnosti.

Da bi se izgradila metodika kulturnog obrazovanja moraju se konkretizovati njegovi opšti ciljevi.Cpecifični ciljevi k.o. su u terminima strukture ličnosti, budući da je ono usmereno svestranom razvitku ličnosti.

Ličnost u užem smisluDinamički , motivacioni aspekt koji se izražava primarno kroz

Psihološke potrebe Pod psihološkim potrebama mislimo na potrebe stečene u toku života, putem usmerenog uticaja okoline Ili pak nesistematskog ličnog iskustva

One se klasifikuju kao Socijalne –ako su zajedničke svim pripadnicima određenog kulturnog kruga Lične –karakterizuju ličnost pojedinca.

Toj podeli odgovara podela socijalnih potreba na Primarne Sekundarne

Varijabilitet socijalnih potreba je veoma veliki, ali one pokazuju određene centralne tendencije što omogućujue konstruisanje tzv. kulturnih profila pojedinih socio-

ekonomskih i obrazovnih grupa

Stavove Stavovi se očituju u pozitivnom ili negativnom reagovanju na pojedine pojave, zbivanja , ljude, situacije ili institucije. Oni imaju nešto manje motivaciono dejstvo od potreba i intresa

IntreseVide se u usmerenosti pažnje na određene

Objekte Sadržaje Aktivnosti

Pri čemu bavljenje predmetom intresa može biti Aktivno pasivno

Premda razlike između psihloških potreba, stavova i intresa nisu oštre i jednoznačne, ipak je moguće njihvo fenomenološko i operativno razlikovanje.

Pri koncipiranju kulturnog obrazovanja oslanjamo se na pojam potreba i intresa, dok je područje stavova supsumirano preko njegovog imanentnog vaspitnog delovanja.

Page 26 of 34

Kad se govori o kulturnom obrazovanju obično se polazi od koncepta kulture kao duhovne kulture koja uključuje rezultate duhovnog stvralaštva čoveka (jevtić72)??????(to je ovo drugo..nauka,umetnost…)

Kulturne su potrebe i intresi, sve potrebe i intresi koji se kod čoveka javljaju u odnosu na tekovine duhovne kulture u smislu gornje definicije.

Niovi i karakteristike kulturnih potreba

Osnovne karakteristike kulturnih potreba:

Hijererarhijski odnosProizlazi iz različitih motivativnih vrednosti koje pojedine vrste potreba imaju za čoveka.

Potrebe se dele na (Zvonarević76)

Primarne biloške Primarne socijalne

Po toj osnovi kulturne potrebe se mogu podeliti na

BiloškeKulturne potrebe se baziraju na biloško-fiziološkim potrebama, ili tzv. osnovne kulturne potrebeVide su u socijalizaciji

zadovoljavanja bioloških potreba.

Definicije kulutre : Integralističko shvatanje

Kultura je sklop svih onih procesa, promena i tvorevina koje su nastala kao posledica materijalne i duhovne intervencije ljudskog društva u prirodi, društvu i mišljenju, čiji jeosnovni smisao da olakša održanje ,produženje i napredak ljudskog društvaKritika: u pojam kulture uključuje civilizaciju

Estetsko shvatanjeKultura sa identifikuje sa umetnošćuKritika:isljučuje sve kulturne aspekte organizacionog i društvenog ponašanja i doživljavanja, osim umetničkog.

Prihvatljivo je ono određenje koje proizlazi iz podele kulture na

Materijalnu –obuhvata sredstva za proizvodnju i ostale duhovne tvorevine(koje su tom d.t. ne navodi…)

Duhovnu-rezultat je nauke, umetnosti, filozofije, morala i običaja.

Ciljeve kulturnog obrazovanja možemo dafinisati kao stvaranje i razvoj specifičnih kulturnih

potreba, intresa i navika

Page 27 of 34

Socijalno-adaptivne One su nabrojnije. Baziraju se na primarnim socijalnim potrebama koje su tipične za većinu pripadnika jedne socijalne sredine.

To su : Potreba za afirmacijom Društvom Simpatijom Socijalnim konformizmom

Kultvisanje socijalnihpotreba sastoji se u učenju socijaliziranih načina njihovog zadovoljavanja.

Kad se radi o zaposlenima onda u prvi plan izbija tzv. kultura rada i proizvodnje Kultura konzumacije koja treba da ublaži fenomene potrošačkog mentaliteta te kultura odnosa među ljudima

Kulturne potrebe u užem smislu To su estetske Saznajne potrebe

Proizlaze iz čovekove potrebe za promenom - Potreba za zabavom i rekreacija je socijalni izraz zadovoljavanje ove potrebe istraživanje - umetničko stvaralaštvo je zadovoljavanje potrebe za eksporacijom.

One se zadovoljavaju kroz pojedine grane umetnosti , bilo aktivnom ili pasivnom participacijom

Sekundarne ili personalne socijalne potrebe su indiviualne tj. neki pojedinci ih imaju neki ne. Teško ih je klasifikovati jer se stiču tokom indivdualnog razvoja i ima ih puno.

Snaga Intenzitet motivacije usmerene na zadovoljavanje neke potrebe zavisi od 2 faktora

Motivacionoj vrednosti potrebe Kod kulturnih potreba motivaciona vrednost se stiče učenjem, što znači i organizovanim kulturnim obrazovanjem.

Stanju lišenosti mogućnosti da je zadovoljimo. Odgađanjem njihovog zadovoljavanja kulturne potrebe se po pravilu gase, kod nekih drugih potreba to je obrnut slučaj, kao što su egzistencijalne potrebe.

Page 28 of 34

Zadovoljavanje primarnih bioloških potreba i osnovnih socijalnih potreba nije garancija da će se razviti više kulturne potrebe. Potrošački i malograđanski mentalitet deluju represivno prema kulturnim potrebama višeg reda.

IstrajnostMožemo podeliti kulturne potrebe po ovom kriterijumu na:

Nestalne-zadovoljavaju se i gase jednokratnim zadovoljenjem (ukusno namešten stan, potrebe koje se sastoje u posedovanju )

Stalne(permanentne)-odnose se na određena stanja, procese ili aktivnosti koje pojedinac nastoji trajno upražnjavati(kulturno ophođenje sa ljudima, potreba za estetski oblikovanjem proizvoda rada

i ljudske okolice , intres za pojedine oblasti umetničkog stvaralaštva , zahtevaju stalno obnavljanje aktivnosti koje vode zadovoljenju ove potrebe)

Tako se stvaraju kulturne navike koje pojačavaju inenzitet i trajnost potreba koje leže u njihovoj osnovi, ali se i navike mogu ugasiti ukoliko trajno izostanu uslovi za njihovo praktikovanje.

Koncept kultutrnog obrazovanja zaposlenih

Da bi se uspešno moglo sprovesti ko treba prvo odrediti njegova osnovna područja.

Uobičajena tradicionalna koncepcija kulutnih delatnosti u privrednim radnim organizacijama ograničavala se na dokolicu i razonodu , nosila je estetsko i zabavljačko obeležje.

Težište ko zaposlenih treba staviti na Osnovne i socijalno-adaptivne kulturne potrebe , uz razvijanje i estetskih (kulturnih potreba u užem smislu)

Potrebno je da se estetska i zabavljačka koncepcija k.o. zaposlenih , usmerena prema slobodnom vremenu usmeri ka radnom vremenu, neposrednom proizvodnom radu i uslovima u kojima se on obavlja.

Kulturno obrazovanje obuhvata sledeća područja.

Elementarna kulturaTežište kulturne akcije u radnoj organizaciji naazi se na rešavanju pitanja elementarne kulture , koju bismo mogli nazvati i kulturom svakodnevnog života.

Pod elemetnarnom kulturom ili kulturom svakodnenog života misli se na:

Kulturu stanovanja

Page 29 of 34

Odevanja Međuljudskih odnosa i ponašanja Zdravstvenu kulturu, što uključuje i ličnu i opštu higijenu Život u porodici (npr.racionalno vođenje domaćinstva… snalaženja u složenim uslovima urbane sredine)

K.o. je u ovom području usmereno na formiranje viših kulturnih potreba, stavova i navika, tj. vaspitnoj strani ob. procesa.Elementarno kulturno obrazovanje trebalo bi da zahvata samo kulturne i estetske aspekte svakodnevnog života, a ne obrazovanje odraslih za pojedine funkcije

Kultura rada i humanizacija proizvodnjeTežište jei na ovom području isto tako.Vezana je za transformaciju seoskog ili zanatskog mentaliteta u savremeni ….(industrijski..sad verovatno iz industrijskog u inforamtički)

Kultura rada ima 2 aspekta

Estetska kulturaPodručje estetske kulture obuhvata kulturu i umetnost određene društvene sredine i različite grane

umetnosti:književnost, film, muzika, pozorište, likovna umetnost, radio, televizija

Ovo obrazovanje uključuje sva uputstva za korišćenje postoječih kulturnih institucija specijalizovanih za određena područja umetnosti.Važan segment je i kulturni amaterizam-rad u nekim umetničkim sekcijama i klubovima.

Zabavno-rekreativne aktivnostiPodručje rekreacije i zabave obuhvata oiu zaposlenih za razne vidove rekreacije:

EtičkiSastoji se u formiranju kolektivne svesti o odgovornosti svakog pojedinca za ukupnu uspešnost organizacije i očuvanje prirodne sredine-što se odražava na ekonomskom, socijalnom i ekološkom planu

Estetskitačnost i preciznost obavljanja proizvodnog zadatka i održavanju radnog mesta i okoline urednom i čistom.Kreativnost se u industrijskom radu koncentrisala u pripremi rada i konstrukcionim biroima u kojima su oblikovanje preuzeli stručnjaci za industrijski dizajn.

Kultura rada se zato može primeniti na precizno i tačno obavljanje pojedinog dela ukupnog radnog zadatka i očuvanje prirodne sredine.s tim u vezi je i etički aspekt.

Page 30 of 34

….Fizičku, bavljnje hobijem i praktičnim aktivnostima po principu uradi sam, organizovanje rekreacije u obliku priredbi u radnoj organizaciji ili van nje, organizovanje večeri , proslava i drugih rekreativnih aktivnosti u odnosu na karakter proizvodnog rada u organizaciji (izleti, putovanja)

Ispitivanje kulturnih potreba

Specifičnost ispitivanja kulturnih potrba je u prirodi varijabli u kojima se one očituju i koje se strukturiraju u tzv. kulturni profil

1. Dok je profil zanimanja izražen u potrebnim znanjima i veštinama, kulturni profil sadrži kulturne potrebe i intrese.

2. Druga specifičnost kulturnog profila sastoji se u načinu njegovog određivanja . Dok su potrebna znanja i veštine u profilu zanimanja utvrđeni uglavom induktivno , prema stvarnim zahtevima stvarnog rada, kulturne se potrebe određuju induktivno tamo gde su razvijene, a deduktvno tamo gde ih treba formirati.

Glavni cilj k.o. je stvaranje i razvijanje kulturnih potreba čije zadovoljavanje treba da postane kulturna navika.

Postavlja se pitanje kriterijuma razvijenosti tj. kulturnog standarada jedne zajednice.

U istraživanju kulturnih potreba se služimo postupcima za prikupljanje mišljenja i stavova kao što su Intervju Anketa Skala stavova isl..

Pažnju treba obratit na latentne ili ugašene kulturne potreb i intrese kojima je dovoljan samo dodatni impuls da ponovo oživve.

Kod ispitivanja elementarnih kulturnih potreba više se treba osloniti na objektivne pokazatelje nego na subjektivne iskaze potencijalnih nosilaca potreba.Istraživanjem se registruju

Uslovi stanovanja Način provođenja slobodnog vremena Radni uslovi Životni standard Opšta životna situacija pojedinca i grupa

Page 31 of 34

Razlog je hijerarhija kulturnih potreba , jer je razvijenost neke kulturne potrebe determinisana brojem i snagom drugih potreba koje nisu zadovljene.Poznavanje cele konstelacije kulturnih potreba omogućiće realniju procenu mogućnosti za programiranje i izvođenje kulturne akcije u radnoj organizaciji.

Programiranje, organizacija i izvođenje kulturnog obrazovanja

Oslanja se na podake dobijene prethodnim ispitivanjem. Od vrste identfikovanih potreba i i intresa, te njihovom intenzitetu zavisi tip i karakter obrazovne i kulturne akcije koja će se organizovati.Ovde dolazi do izražaja neistitucionalni karakter obrazovanja zaposlenih.

Kulturno obrazovanje zapslenih izvodi se i kroz ostale organizacione oblike sa stalnim sastavom učesnika , pogoto kad se realizuje u sklopu opšteg ili stručnog obrazovanja, ali tada najčešće predstavlja opšte, zajedničke osnove kulturnog odnosno estetskog obrazovanja .

Uz klasičnu nastavu ono obično uključuje i slobode oblike Pozorišne predstave sa odgovrajućom pripremom Muzičke priredbe Izložbe

Slobodni oblici koncipirani su tako da dopunjavaju nastavu opšte kulture kao ilustracija ili konkretizacija gradiva sa kojim se polaznici susreću u nastavi.

Kulturno obrazovanje i kulturna akcija koja se sprovodi u radnoj organizaciji , ustanovi speciajaliziranoj za takvu vrstu obrazovanja, programirani su u skladu sa specifičnim kulturnim potrebama zaposlenih i izvode se u odgovarajućoj organizaciji.

Značaj imaju kadrovi koji sistematski, kontinuirano pokreću kulturne aktivnosti u organizaciji kao osnovni nosioci kulturne politike.

Od org. oblika dominiraju kratkoročni oblici sa nestalnim sastavom učesnika: Ciklus predavanja Priredbe Muzičke i dramske književne večeri Kolektivne posete kulutrnim institucijama Putovanja Izleti

Vrednovanje kulturnog obrazovanja

Ima smisla najviše kao spoljna funkcionalna valorizacija.

Page 32 of 34

Zavisne varijable takvog vrednovanja uvek su predstavljane kao stepen razvijenosti onih kulturnih potreba, intresa i navika prema čijem je buđenju, razvoju ili zadovoljavanju bila usmerena ova aktivnost

Vrednovanje će biti sprovedeno prema Sukcesivnom ili eksperimentalnom nacrtu, tj. prema modelima koji uključuju inicijano i finalno ispitivanje zavisnih varijabli. Komparativni nacrt će doći u obzir (često i sukcesivni nacrt ) uz pretpostavku kontinuiranog praćenja realizacije

ob. programa metodom opservacije.

Praćenje se sprovodi putem sistematske opservacije na temelju prethodno pripremljeno kontrolnog lista za vođenje opservacije.

Nakon što je izvođenje programa završeno , sprovodi se završno ispitivanje mišljenja učesnika o njegovoj

vrednosti. Prikupljaju se isto tako i milšljenja

ostalih osoba koja mogu dati indikacije o vrednosti programa.

Najveći uvid u vrednosti akcije stiče se daljim praćenjem ponašanja polaznika u onim sektorima na koje se odnosio cilj obrazovanja.

Zaključci se moraju bazirati na statistički obrađenim podacima , hipotezama koje su testirane prema standardima pravilima evaluacije.

Page 33 of 34

Unutrašnja Spoljašnja

Efikasnost

Neposredna pripremaOrganizovanje Izvođenje vio procesa

Šira priprema:Ispsitivanje ob. potreba Programiranje sadržaja

AspektiFunkcionalni Ekonomski Funkcionalni

Ekonomski

Povezivanje ob. sistema sa potrebama društva

Povezivanje, intregracija, usklađivanje elemenata unutar vio sistema

Vidi se u:

Cena vio na osnovu troškova ob. ustanova

Dohodak ustanove, cena obrazovanja

Nesmetano proticanje porocesa vio

Kvalitativni pokazatelji su:Broj učenika sa završenim određenim stepenom

Trajajanje obrazovanja

Postignuta usklađenost između potreba privrede i društva za kadrovima određenih zanimanja i stepena

Broj i struktura kadrova koji završavaju obrazovanje

sadržajna usklađenost programa obrazovanja sa aktuelnim sadržajima rada i sagledivim promenama.

odnos ekonomskih efekata obrazovanja u radu i rashoda za obrazovanje

delu dohotka rada koji je ostvaren zahvaljujući obrazovanju dovedenom u odnos sa materijalnim sredstvima koja su za obrazovanje bila utrošena

Metodika vio ima za zadatak da radi na

Proverava se vrednost faze

VALORIZACIJA VASPITNO OBRAZOVNIH REZULTATA

Page 34 of 34