WordPress.com · Web viewЗавршни део часа – 10 минута 1.Пронађи тачне тврдње и заокружи их: Сва жива бића дишу. Неке

Методички подаци о часу бр. 63

Наставна тема У ЖИВОЈ ПРИРОДИ Повезаност живе и неживе природе

Наставна јединица У природи је све повезано

Претходна наставна јединица У повртњаку и воћњаку

Наредна наставна јединица Шта је биљци потребно да живи

Тип часа утврђивање

Циљеви и задаци часа - Систематизују знања о повезаности живе и неживе природе, као и међусобној повезаност живих бића; - сазнају да жива бића користе материје из околине, да их употребе а онда их излучују;- уочавају начине на које човек позитивно и штетно делује на природу.

Наставне методе практични радови ученика, вербална метода

Наставна средства и потребан материјал Радна свеска стр. 86 и 87, табеле за ученике и разредна табела, цртежи шуме, баре, ливаде и повртњака који су дати у прилогу, и животиње из прилога на крају уџбеника

Активности ученика Раде на датој табели; сналазе се на задацима у радној свесци; образлажу своје одговоре; самостални рад на задацима; систематизују градиво одговорима на питања у завршном делу часа; израђују шеме животних заједница у којима постављају жива бића која у њима живе на одговарајућим местима.

Активности наставника Усмерава рад на табели и прати ученичке одговоре записујући на разредној табели њихове одговоре; коригује ученичке одговоре уколико је потребно; систематизује градиво обрађено на часу, питањима; инсистира на прецизности и тачности израде животних заједница и најбоље радове користи за разредни пано.

Резултати часа – исходи Ученици ће:

- научити колико су вода, ваздух, земљиште и сунчева светлост и топлота значајни за биљке, животиње и људе;- открити: како биљке зависе од сунца и земљишта, зашто је земљиште потребно животињама, због чега вода испарава, како животиње користе биљке, на које начине човек прилагођава природу својим потребама, колико је вода потребна биљкама, колико човек и без чега жива бића не могу да живе...

Корелација Изборни предмети, Чувари природе Ликовна култураВаннаставне активности

Коришћена литература Змајево свезнање, ЗМАЈ Д.О.О, АТЛАНТИС Д.О.О. Нови СадГачановић Биљана: Темељи ткачнице живота, НИП Дечје новине, Горњи Милановац, 2002.

Ток часа:

Уводни део часа – 20 минута Направити велику разредну табелу и за сваког ученика исту такву као што је дата у прилогу.

Задатак је да ученици уносе крстиће код сваке животне заједнице у којој се појављује одређено биће. Прво ученици самостално раде, користећи се уџбеником, а затим извештавају и објашњавају где се може видети једна животиња.

На пример: Миш се креће по ливади, на њиви тражи зрневље и прави гнезда у сену или пшеници, долази и у сеоско двориште...

Пчела лети по воћњаку не би ли сакупљала воћни сок, али исто тако тражи одређене биљке у шуми, повртњаку и на њиви. Пчеле помажу опрашивању биљака. Понекад их можемо срести и у сеоском дворишту, јер у њему постоје баште и вртови са разнобојним цвећем.

Главни део часа – 15 минута Рад на задацима у радној свесци.

Нагласити да жива бића користе материјале из околине. Употребљавају их, а непотребне материје излучују. Ове материје служе као ђубриво и храна за биљке.

Усредсредити се на човека као главни фактор у мењању природе. Кроз текст понудити ученицима начине деловања човека на природу са задатком да се образложе позитивни и негативни утицаји, као и да се подстакну ученици на очување природе.

Завршни део часа – 10 минута 1.Пронађи тачне тврдње и заокружи их:

Сва жива бића дишу.

Неке животиње се не крећу.

Нежива природа зависи од живе природе.

Храна је потребна само човеку и животињама.

Биљке не пију воду.

Све што је потребно за опстанак, за развој, размножавање и подизање потомства жива бића добијају од природе.

2. Пажљиво прочитај текст и одговори на постављена питања. (поставити им неколико питања у вези са текстом и тако проверити да ли су деца разумела његов садржај)

Живе у различитим срединама, већина свој животни век проведе само у једној средини.

Користе ваздух за дисање.

Без хране не може ни једно живо биће.

Ни једно живо биће не може да преживи ако се нађе ван своје животне

средине.

Жива бића су уско повезана са срединама у којима живе. (Шта мислиш како опстају животиње у зоолошком врту?)

Свака животна средина је посебна и специфична на свој начин и у њој владају услови који одговарају одређеним бићима.

Човек је тај који утиче на услове живота. Прилагодио се условима за живот користећи различите вештине опстанка али и својим понашањем. Он може да живи и тамо где услови за живот нису сасвим повољни. Свако ново откриће му је олакшавало живот, али је истовремено доводило до промене услова живота у пределима које је насељавао и повећавао свој утицај на природу. Он је нераскидиво повезан са својом природном околином. Из те околине добија све што му је потребно за живот. Од сунца добија светлост и топлоту, од биљака и животиња добија храну без које може да издржи неколико недеља, без воде може да преживи само неколико дана, а без ваздуха само неколико минута. Из природне околине човек прибавља и све сировине које му омогућују да удобније живи (материјал за градњу кућа, и израду предмета за домаћинство, руде, угаљ, нафта...)

ЧОВЕК ЈЕ ДЕО ПРИРОДЕ, КОРИСНИК ПРИРОДЕ И БИЋЕ КОЈЕ УТИЧЕ НА ПРИРОДУ.

(Преузето из часописа „Темељи ткачнице живота”)

(Само)евалуација и корекција часа

Прилози

Табела за уводну активност:

лива

да

сеос

ко

двор

иште

њив

а

воћњ

ак

повр

тњак

шум

а

река

бара

маслачакхрасткамилицапчелавилин коњицлептирголубдетлић

кртицавеверица

Прилог за последњи задатак на 67. страни:

Цртежи животних заједница за последњи задатак на 87. страни: Они се морају увећати како би животиње из уџбеника могле да се „убаце”, и цео цртеж бојењем заврши. (називе уклонити како би било довољно простора за животиње)

БАРА ШУМА

Додатни задатак:

Како човек делује на природу?

Човек, вођен жељом за што лакшим и бржим стицањем богатства и илузијом да може постати господар природе, није размишљао о последицама свог деловања на њу:

1. Крчио је шуме да би се добили пашњаци и обрадиво земљиште, правио саобраћајнице, градио градове...

(Заједно са дрвећем нестајало је и плодно тле које није имало шта да задржава, кише и ветрови су спирали земљиште јер корење биљака није постојало да га задржи. Почео је да се појављује песак и настало је неплодно земљиште. Једини спас је било поново пошумљавање).

2. Исушивао је баре и мочваре.

(Тако су бројни становници ових вода остајали без места за живот)

3. Прокопавао је канале.

4. Преграђивао је реке

5. Правио је вештачка језера.

6. Зашао је под земљу не би ли исцрпео сва природна богатства.

(Не значи да човек нема права на природна богатства, али је градећи пруге и путеве морао да води рачуна о томе да она нису неисцрпна.)

ПОВРТЊАК ЛИВАДА

7. Користи средства за заштитуи бржи развој биљака (инсектициде, пестициде и вештачка ђубрива).

(Змљиште се не загађује само бацањем отпадака и материја које се не могу разложити, могу га загадити и ваздух и вода који су загађени, човек нарочито, ако користи отрове и хемикалије).

8. Сакупљао је плодове из природе и ловио животиње.

У природи се мора водити рачуна о подручјима на којима се могу сакупљати одређени плодови, као и количини која се може узети да се не би нарушила равнотежа. На пример: Клека не сме да се сече ни да се тресе да би се обрала, боравница се мора пажљиво брати, а свака печурка уколико се ишчупа више неће расти, пужеви који се покупе пре парења неће моћи да оставе своје потомке.

Док је човек ловио да би преживео није постојала опасност од истребљења појединих врста, али када је лов почео да постаје начин зараде страдао је огроман број величанствених животиња.

9. Прави фабрике и постројења која загађују воду, ваздух и земљиште.

(У давна времена су само вулкани и повремени шумски пожари загађивали ваздух).

Напомена: Ученике можемо поделити у групе. Свака група ће добити наслов једног човековог деловања на природу са задатком да ученици нацртају последице тог деловања.