Вредности младих са косова

Оливера Б. РадовићСарадник у настави, Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, Катедра за психологију

ВРЕДНОСНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ АДОЛЕСЦЕНАТА СА КОСОВА ИМЕТОХИЈЕ

Сажетак

Основни предмет овог истраживања било је утврђивање раширеностивредносних оријентација код средњошколаца са подручја Косова и Метохије,као и њихове латентне структуре. Истраживање је спроведено на 536испитаника, ученика трећег и четвртог разреда средње школе из КосовскаМитровице, Грачанице и Штрпца. Резултати су показали да системвредносних оријентација младих са Косова и Метохије одликује религиознаоријентација, висока склоност ауторитарности, тенденција прихватањаконформизма, као и затворености према свету, подједнака наклоњеностприватној и друштвеној својини, економском егалитаризму, прихватањеравноправности полова, општег активизма и склоност друштвеном пасивизму.Поређењем резултата са резултатима средњошколаца из Србије 1994. иВојводине 1998. запажа се постојање значајних разлика. Када су у питањуегалитаризам, ауторитарност, конформизам и затвореност према свету оверазлике су квалитативне, а за остале оријентације (приватна својина,друштвени пасивизам, религиозност, равноправност полова, општиактивизам) разлике се односе на степен прихваћености вредности.Факторска анализа указала је на недовољно конзистентну инеиздиференцирану структуру вредносних оријентација на нашем узорку.Пол, материјални и образовни статус породице, као и регионалнаприпадност показали су се као значајан чинилац вредносне диференцијацијемладих на овим просторима.

Кључне речи: вредности, вредносне орјентације, млади

Последњих тридесет година на овим просторима обележилоје време опште друштвене кризе која подразумева и кризувредносног система. Појам кризе вредности и моралнедеградације све чешће је присутан у јавности и постајепредмет многобројних дискусија, као једна од одредницаактуелног друштвеног стања у Србији. Друштвену актуелностовог проблема, пратио је и све већи број емпиријских

истраживања вредности и вредносних оријентација са посебнимакцентом на утврђивање вредносног система припадника млађегенерације као прозора у будућност једног друштва.

Када говоримо о друштвеној кризи, имамо у виду бројне исилне промене које су захватиле наше друштво од 70-тихгодина па надаље. Распад државе, трансформација политичкогсистема, економско осиромашење становништва, ратни сукоби усуседтву, бомбардовање од стране НАТО пакта су друштвенадогађања која су обележила последњих 16 година у Србији, аситуација на Косову и Метохији је још драматичнија. На овомподручју, уз сва набројане околности, 1998. беснео јеграђански рат, а после завршетка бомбардовања (које је исамо на Косову имало посебан интензитет) гарант безбедностимањинског српског становништва постале су међународна војскаи полиција. Још увек овај регион потресају спорадичнимеђуетнички сукоби, слобода кретања за Србе нијезагарантована и регион спада у безбедоносно кризно подручје.Нерешен статус покрајине и неизвесност положаја српскемањине додатно су компликовани постојањем двојнихинституција власти. Логично је претпоставити да одрастање исоцијализација у овако хаотичној средини остављајупоследице на целокупно становништво, а посебно категоријумладих који су и иначе у периоду бурних развојних промена.Имајући у виду да на формирање вредности као животнихсмерница, поред индивидуалних чинилаца, одлучујућу улогуимају друштвено-историјски и актуелно-социјални чиниоци,поставља се питање какав вредносни систем изграђују младиодрастајући у овако неповољним условима какве данас затичемона територији Косова и Метохије.

Појмови вредности и вредносних оријентација се упсихологији дефинишу на разне начине. У литератури често јепомињано Рокичево одређење вредности које он одређује као„трајно веровање да је специфичан начин понашања или живљењадруштвено или лично пожељнији у односу на супротни илиобрнути начин понашања или живљења“. За овог ауторавредности имају централно место у структури личности којуснажно и трајно покрећу на одређене активности (Рот, 2003).Пантић, један од наших највећих проучавалаца вредностиодређује их као „ релативно стабилне, опште и хијерархијски

организоване карактеристике појединца и групе формиранемеђусобним деловањем историјских, актуелно-социјалних ииндивидуалних чинилаца, које због тако прописане пожељностиусмеравају понашање својих носиилаца ка одређеним циљевима“(Пантић, 1981). Кузмановић, разматрајући различита одређењапојма вредности даје предност оној групи дефиниција у којубисмо могли сврстати и управо поменуте, које наглашавајуидеју о пожељном као битну одредницу вредности и ове одређујекао „схватања (системе уверења) о лично или друштвенопожељним општим начинима понашања, врстама активности ирелативно трајним стањима у природи и друштву“. Овадефиниција такође наглашава други битни аспект појмавредности, тј. указује да оне нужно укључују когнитивнудимензију, односно да је неопходно да постоји макар делимичноартикулусана мисао о пожељном да бисмо могли говорити овредностима. Вредносни однос, тако подразумева доживљајизбора, те се преко вредности непосредно изражава и можепроучавати само свесна мотивација појединца. Кузмановић,такође указује на сродност појмова вредности и вредноснихоријентација, између којих једину евентуалну разлику види утоме да вредности означавају више артикулисану, одређенијуконцепцију о пожељном, док би вредносне оријентацијепредставаљале шири, мање артикулисан систем уверења(Кузмановић, 1995).

У овом раду, прихватићемо овакво одређење вредности безулажења у теоријске дилеме дефинисања вредности. Ово чинимоиз два разлога: први је што овакво одређење потпуно одговарапотребама и циљевима овог рада, тим пре што је овај раднајвећим делом представља репилкацију истраживања поменутогаутора о промени вредносних оријентација младих.

Референтна истраживања вредносних оријентацијамладих у Србији

Емпиријска истраживања вредности и вредноснихоријентација у Србији махом су била усмерена на испитивањеученичке и студентске популације, тј. на младе. Разлози заовакав приступ лежали су у значају који за будући друштвениразвитак имају управо млади.

Једно од најобимнијих истраживања обавио је крајемседамдесетих и крајем осамдесетих година Пантић са намеромда установи промене у вредносним оријентацијама младих упериоду нарастајуће друштвене кризе. Прво истраживање из1979. године је за циљ имало да утврди раширеност иинтензитет вредносних оријентација младих у Србији безпокрајина, односно да установи вредносни профил главнихкатегорија младих, затим релативну важност појединихчинилаца вредносне диференцијације као и начин на који севредности организују у шире оријентације. Основни налазиовог истраживања указују да крајем 70-тих млада генерацијау Србији није вредносно хомогена, али да установљене разликеговоре о различитом степену прихватања одређених вредности аникако о постојању антагонистичких система вредности кодсубкатегорија младих. Најизразитији фактор вредноснедиференцијације је социјални положај младих. Све категоријемладих, али у различитом степену, прихватају тзв.просистемске вредности: нерелигиозност, осећају се политичкикомпетентним, солидарност, хуманизам, отвореност премасвету, амбициозност, велика је раширеност самоуправнеопријентације и оријентације на друштвено власништво,испољавају тежњу за вођством, модернистички су оријентисани,већина је немакијавелистички оријентисана, наклоњени сухедонизму, преферирају нематеријалну оријентацију, а само24% младих се може сврстати у аномичне. Факторска структурапоказала је да постоје четири примарна фактора, од којихтри, „самоуправни активизам“, „сампуоравна толерантност“ и „нерепресивна оријентација“ формирају фактор другог реда, теаутор закључује да у тадашњој млађој генерацији постојимасовни процес обликовања толерантне, демократске структуреличности (Пантић, 1981).

Резултати добијени 1988. године, у условима нарастајућедруштвене кризе, нису указивали на битне промене вредноснихоријентација младих, али су указали на извесна померања

унутар њих. Најупечатљивији налаз поновљеног истраживања јеподатак о великом расту аномичности, са 24% на чак 75%младих у новој генерацији. Аномичност је концептуализованакао доживљај збрке циљева у друштву, дезорјентација накогнитивном плану, постојање депресивно-анксиозног синдромана емоционалном плану и повлачења, цинизма, апатије немотивационом плану. Овакав преокрет аутор тумачи каорезултат тешке друштвене кризе. Ипак, и поред оваквог растааномичности, утврђене вредносне разлике између двегенерације младих у различитом временском тренутку пре суквантитативни прелази него квалитативни. За разлику одистраживања 1979. социјално порекло младих је сада слабијиизвор разлика у вредносним оријентацијама. Аутор закључуједа друштвена криза селективно делује на вредности младих,тј. да су вредности које се мање директно повезане сасистемом отпорније, и да тадашњу генерацију младихкарактерише вредносна криза која се пре свега огледа урелативној хомогенизацији младих услед доживљаја аномије удруштву (Пантић, 1990).

Истраживања на која се овај рад директно ослања извршиоје Кузмановић у периоду 1988-1994. године. Реч је оистраживању вредносних оријентација код ученика завршногразреда основне и ученика средње школе. Прво истраживањереализовано је 1988. године на узорку од 2653 учениказавршног разреда основне школе из десет региона сатериторије Србије без покрајина. Избор вредноснихоријентација које су испитиване начињен је имајући у видуоне вредности које су на овом узрасту у некој мери већформиране, као и значај које на њихово формирање имајупородица, школски програм, школски режим и стил раданаставника (Кузмановић, 1990). Укупно је било укључено деветдимензија: оријентација на друштвено-приватно власништво,религиозност-нерелигиозност, егалитаризам-неегалитаризам,конформистичка–неконформистичка оријентација, ауторитарност,неравноправност – равноправност полова, општи пасивизам –активизам и друштвени активизам. Резултати истраживања сууказали да у тадашњој генерацији ученика завршног разредаосновне школе преовладава оријентација ка друштвенојсвојини, отвореност према свету много је слабије изражена

него у Пантићевим истраживањима, мада је још увек доминантнанад затвореношћу, преовлађује нерелигиозна оријентација,егалитаризам и неегалитаризам су у складу са Пантићевимналазима, тј. у односу на ову оријентацију млади суподељени, постоји тенденција прихватања конформистичке иауторитарне оријентације, преовлађује позитиван став премаравноправности полова, општи активизам је у приличној мериприхваћен, као и друштвени активизам. Регионалнаприпадност, пол и образовање родититеља су значајни факториприхватања одређених вредности.

Истраживање Кузмановића из 1994. године је у великојмери репликација претходног са циљем да се утврде евентуалнегенерацијске и узрасне промене у прихватању вредноснихоријентација. Анализа података указала је да су се од првогистраживања до другог највише промениле оне вредноснеоријентације које се односе на идеолошке и политичкевредности. За разлику од претходних налаза, млади садапреферирају приватну над друштвеном својином, што је пресвега карактеристично за средњошколски узраст младих. Такођепостоји неконгруентна промена у погледу религиозности: некаддоминантна нерелигиозност преокренула се у доминантнорелигиозну оријентацију. Егалитаристичка оријентација јетакође у опадању и међу младима све је више присталицаантиегалитаризма. Смањена је раширеност ауторитарне иконформистичке оријентације, упркос очекивању да у временувелике друштвене кризе и ратних сукоба ојачају оветенденције. Аутор сматра да је оваква тенденција, као иповећана отвореност према свету резултат разочарења младих унове вође и ауторитете и да се ово незадовољство изражава уповећаној критичности младих према ауторитетима. Друштвениактивизам је доживео пад, али се привлачност општегактивизма није смањила, а на старијем узрасту је и појачана.Аутор такође долази до закључка да су вредности, осим подутицајем друштвених околности и узрасних промена подутицајем и других чинилаца: пола, школског успеха,образовања родитеља.

Младеновић и Кнебл, 1998. године врше репилкацијуистраживања Кузмановића на узорку од 463 адолесцентастарости 17-18 година из Новог Сада. На основу поређења

добијених резулатата са резултатима Кузмановића на узоркусредњошколаца из 1994. године, аутрори закључују да су сепромене регистроване у том истраживању усталиле кодадолесцената: млади и даље преферирају приватну наддруштвеном својином, наклоњенији су неегалитаризму, постојитенденција отворености према свету, залажу се заравноправност полова, преферирају општи активизам,неконформистичку оријентацију, неауторитарност и склони судруштвеном пасивизму. Једино је у погледу религиозностиуочена разлика у смислу да млади са подручја Новог Садаподједнако вреднују религиозност и нерелигиозност, док јераније уочена тенденција пораста религиозности међу младима.Факторизација резулата указала је на постојање готовоидентичних фактора као у истраживању Кузмановића, што говориу прилог стабилизације вредносног система младих у временуизмеђу два истраживања.

Предмет истраживања

Основни предмет овог истраживања је утврђивањераширености вредносних оријентација средњошколаца саподручја Косова и Метохије, као и њихове латентне структуре.

Као што је у уводном делу напоменуто, ово истраживањеје репликација истраживања која је обавио Кузмановић 1988. и1994. на популацији младих са територије уже Србије, аМладеновић и Кнебл 1998. поновили на узорку младих из НовогСада. Сходно томе, избор вредносних оријентација које суукључене у истраживање учињен је још у првом истраживањуКузмановића. У истраживање су укључене оне оријентације закоје се претпостављало да су у извесној мери већ формиранена раном адолесцентском узрасту и да у њиховом формирањузначајну улогу имају не само породица, већ и школскипрограм, режим рада и стил рада наставника (Кузмановић,1990). Укупно је укључено девет димензија, од којих некеимају наглашен идеолошки карактер: оријентација кадруштвеној – приватној својини, отвореност – затвореностпрема свету, религиозност – нерелигиозност, егалитаризам –неегалитаризам. Друге оријентације се односе на начине

понашања и системе који су културно одређени, или се могутретирати као црте личности: равноправност – неравноправностполова, ауторитарност – неауторитарност, конформистичка –неконформистичка оријентација, општи активизам – пасивизам идруштвени активизам – пасивизам (Кузмановић, 1990). Сходнокарактеру рада, примењени су исти инструменти које је у свомистраживању користио Кузмановић.

Варијабле

У истраживању су регистроване социо демографскеваријабле:

Пол: испитаници су заокруживали којем полу припадајуМатеријално стање је операционализовано путем описне

скале чији је аутор М.Гузина а на основу одговора сврстанису у једну од три категорије: ниско (месечни приходинедовољни за основне егзистенцијалне потребе, или довољнисамо за основне егзистенцијалне потребе), средње (осимосновних егзистенцијалних потреба могу себи приуштитикуповину обуће, одеће, разних других потребштина), високо(живе без веих одрицања)

Образовни статус оца и образовни статус мајкеоперационализован је преко највише завршене школе оца/мајкеи чине га три категорије: 4 или 8 разреда основне школе,средња школа, и виша или висока школа

Место становања испитаници су уписали на за томпредвиђеном простору и према томе сврстани су у трикатегорије :Косовска Митровица, Грачаница, Штрпце

Детаљан опис испитиваних вредносних оријентација можесе наћи код Кузмановића (Кузмановић у Хавелка и сар: Ефектиосновног школовања, стр.215-234)., а ми овде дајемо украткодефиниције сваке од девет укључених вредноснихоријентација:

Оријентација на друштвено – приватно власништвооперационализована је преко низа тврдњи о значају, ефектимаи потреби развијања приватне или друштвене својине.

Затвореност – отвореност према свету јеоперационализована тврдњама које говоре о јакој националнојвезаности, са једне стране (затвореност), односно тенденцији

припадања широкој заједнци, човечанству, са друге(отвореност).

Религиозност – нерелигиозност се односи на системуверења о потреби очувања и развијања религије и религиозногпогледа на свет, односно о важности ограничавања ипревазиажења религије и цркве.

Егалитаризам – неегалитаризам ја схваћен каосубјективан однос према материјалним разликама, односноразлликама у сфери расподеле материјалног богатства у радниморганизацијама и друштву.

Конформистичка – неконформистичка оријентација јеодрежена као унапред изабрана стратегија и стил понашањакоју одликује спремност да се некритички прихвата мишљењедругих (већине), да се човек по сваку цену, мада добровољно,уклапа у групу и прилагођава захтевима других, да одустајеод испољавања сопственог мишљења уколико одудара од мишљењадругих људи.

Ауторитарност је операционализована као некритичкиоднос према ауторитету и власти, односно као уверење да сепомоћу ауториутета и малог броја вођа могу решаватинајважнији проблеми у друштву и разним групама.

Неравноправност – равноправност полова схваћена је каозалагање за равноправне односе мушкарца и жене, односно заповлашћени положај мушкарца, а операционализована прекоставова према запошљавању жене, подели послова на мушке иженске, заузимању руководећег положаја, начину доношењаодлука о куповини ствари, према неверству жена и уверења оспособности жена да буду успешни научници као мушкарци.

Општи активизам – пасивизам односи се на уверења осврсисходности предузете акције, тј. о могућностиостваривања жељеног исхода, односно на немогућност утицањана догађаје у властитом животу или друштву.

Друштвени активизам – пасивизам операционализован јетврдњама о потреби друштвеног ангажовања, како формалногтако и неформалног.

Инструменти

Инструменти коришћени у овом истраживању преузети су изистраживања Кузмановића

Вредносне оријентације испитане су помоћу девет скала(за сваку вредносну оријентацију по једна) од којих се свакаскала састојала од 6 тврдњи уз које је приложена 5-степенаскала ( „уопште се не слажем“ до „сасвим се слажем) на којојсу испитаници заокруживали степен слагања са сваком тврдњом.Распон могућих резултата за сваку скалу је од 6 до 30бодова, при чему код биполарних димензија резултат 18представља средишњу тачку на скали која теоријски дели једанод другог пола димензије. Ауторитарност, конформизам иравноправност-неравноправност полова описује 6 тврдњи истогсмера, док су остале вредносне оријентације описане са потри тврдње супротног смера.

Циљеви

Ово истраживање је експлоративног карактера са основнимциљем да се утврди прихваћеност вредносних оријентација кодмладих са подручја Косова и Метохије, као и њихове латентнеструктуре.

Други циљ је био поређење резултата са резултатима докојих су у својим истраживањима на популацији средњошколацадошли Кузмановић 1994. на узорку средњошколаца из Србије иМладеновић и Кнебл 1998. на узорку средњошколаца из НовогСада. Услед специфичности друштвене ситуације на Косову иМетохији. Чинило нам се оправдано претпоставити да ће уследспецифичних друштвено-историјских услова млади са подручјаКосова и Метохије испољити различите вредносне оријентацијеу односу на младе истог узраста у претходним истраживањима.

Трећи циљ је да се на овом узорку испита утицајпојединих социјалних и демографских чинилаца вредноснихоријентација младих

Узорак

Узорак је сачињавало 536 испитаника, ученика трећег ичетвртог разреда средње школе са из три региона са подручјаКосова и Метохије. При планирању узорка, водило се рачуна даподручје Косова и Метохије где је већинско српскостановништво буде репрезентативно заступљено, те су изабранатри града: са севера Косовска Митровица (165 испитаника),Грачаница са централног Косова (200 испитаника) и Штрпце изјужног региона (171 испитаник).

Организација истраживања и обрада података

Прикупљање података обављено је у периоду април-мај2007 уз помоћ студената психологије Филозофског факултета уКосовској Митровици. Попуњавање упитника трајало је упросеку један школски час за свако испитано одељење. Подацису обрађени помоћу статистичког програма СПСС.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Вредносне оријентације адолесцената

Подсетићемо да су све скале за мерење вредноснихоријентација садржале по 6 тврдњи и уз сваку тврдњу 5модалитета одговора. Могући распон одговора на свакој скалибио је од 6 до 30, где теоријски вредност 18 дели биполарнедимензије на два пола. Просечни резултати адолесцената саКосова и Метохије, резултати средњошколаца из испитивањаКузмановића (1994) и Младеновића и Кнебл (1998) и разликеизмеђу просечних резултата добијених на нашем и овимузорцима дати су у Табели 1.

Табела1: Просечни резултати (М) на скалама вредносних оријентација угрупама средњошколаца из Србије (М1), Новог Сада (М2) и Косова иМетохије (М3), као и разлике између просечних резултата

Вредносне оријентације СР'94

НС'98

КиМ'05

Разлике измеђуМ

М1 М2 М3 М3 - М1 М3 - М2

Приватна-друштвена својина 13,33

20,011

17,73 4,40** -2,28

Егалитаризам 14,06

15,43

18,70 4,64** 3,27**

Ауторитарност 16,71

17,60

21,88 5.17** 4,28**

Конформизам 13,51

14,88

18,68 5,17** 3,80**

Друштвени активизам 15,50

16,46

16,77 1,27** 0,31*

Религиозност 19,71

18,30

23,44 3,73** 5,14**

Равноправност полова 23,71

23,76

20,40

-3,31**

-3,36**

Затвореност-отвореност премасвету

20,19

20,16

17,44

-2,75**

-2,72**

Општи активизам 22,39

21,42

20,59

-1,80**

-0,83**

** - значајно на нивоу 0,01 * - значајно нанивоу 0,05

Размотрићемо налазе истраживања у односу на свакувредносну оријентацију појединачно, а затим ћемо покушати даутврдимо постојање латентне структуре вредности загенерацију средњошколаца са Косова и Метохије.

Овде бисмо напоменули да су изнета поређења самоусловна, јер се ради упоређењу постигнућа испитаника истогузраста у два различита временска момента и у различитимдруштвеним околностима.

Као што се из приложене табеле види, адолесценти саКосова и Метохије преферирају приватну својину (М=17,73),мада ова тенденција није јасно изражена као у претходна дваиспитивања. Наиме млади са Косова готово подједнакоприхватају приватну и друштвену својину. Ранија истраживањапоказала су тенденцију преокрета од претежног прихватањадруштвене својине (Пантић, 1979, 1988) ка претежном

1 У истраживању Младеновића и Кнебл, скор на овој димензији срачунат је тако да више вредности означавају прихватање приватне својине. Тако, у овом случају резултат нема исто значење као у истраживању Кузмановића и у нашем, тј. већи скор указује на већу прихваћеност приватне својине

прихватању приватне својине. Јасно је да је ова тенденцијакод младих на Косову регистрована, али у значајно мањој меринего на узорцима адолесцената из других крајева Србије.

Млади са Косова су испољили тенденцију прихватањаекономског егалитаризма, мада изражену у слабој мери(М=18,70) за разлику од средњошколаца из Србије и Војводине,који преферирају неегалитаристичку оријентацију. Премадосадашњим истраживањима младих, егалитаризам је биодоминантна вредносна оријентација 70-тих и 80-тих, а од тададоживљава континуиран пад, те неегалитаризам постаједоминантна вредност, вероватно као саставна идејатрансформације економског система. Наши резултати нису усклау са овим налазима али могли би се тумачити још увеквеома снажном друштвеном кризом која потреса подручје Косоваи Метохије. Постоје запажања да друштвена криза провоцирадистрибутивну правду и наш налаз би се уклапао у овутенденцију.

Упадљиво је далеко повишење ауторитарности иконформизма код младих са Косова и Метохије у односу наналазе из 1994. и 1998. године. Док су у оба претходнаиспитивања забележени претежно неконформистичка инеуаторитарна оријентација код младих, на нашем узоркупостоји доста високо изражена ауторитарност (М=21,88), као исклоност конформизму, мада ова тенденција није изражена утоликој мери као ауторитарност (М= 18,68). Овакваоријентација забележена је у Кузмановићевом истраживању наосновношколцима 1988. године, и у ранијим истраживањима(Пантић), да би касније била забележена тенденција претежнонеконформистичке и неауторитарне оријентације (Кузмановић'94, Младеновић '98). Шта би могла значити овако убедљивапревага ауторитарне оријентације код младих на Косову?Склони смо двоструком тумачењу оваквог резултата: са једнестране ово би могло бити резултат опште патријархално-традиционалне друштвене климе која још увек влада на овимподручјима а која подразумева поштовање ауторитета,пожељност принципа хијерархије, глорификовање послушности имоћи. Ауторитарност младих додатно може бити подстакнутаактуелном друштвено-политичком ситуацијом коју одликује хаоси немање јасних смерница у вези будућег статуса региона.

Могуће је да услед политичких превирања млади исказујутенденцију за јединственим ставом по питању крупних одлука,те да је оволика ауторитарност реакција на нејединственуполитику у решавању косовског питања. Такође, ово би моглобити и објашњење конформистичке оријентације, у смислу даданас на Косову постоји снажан друштвени притисак наконформирање.

Још једна димензија која је на нашем узорку различита усмислу доминантне прихваћености јесте затвореност премасвету. Док је у свим досдашњим истраживањима регистрованопреовлађивање отворености према свету код младих, на узоркумладих са Косова и Метохије, постоји тенденција затварањапрема свету. Ако се има у виду актуелна политичка ситуацијана овим просторима (грађански рат, потом улазак странихтрупа и актуелна међународна политика која се процењује каонаклоњена албанској страни, снажна националистичка клима)овакав налаз не изненађује.

У претходне налазе уклапа се и податак о веома високомскору на оријентацији религиозност (М=23,44) из чега јаснопроизилази да је доминантна религиозна оријентација. Иако јеовај налаз у складу са ранијим налазима о тенденцији растарелигиозне оријентације међу младима, морамо нагласити да јепросечан скор на овој димензији на значајно вишем нивоу нанашем узорку него у претходним истраживањима. Може сепретпоставити да је овај резултат у складу са претходнимналазима који наговештавају склоност младих са Косоватрадиционалним вредностима које укључују религиозност. Трбанапоменути да је религиозност на овим просторима, иако звучиапсурдно, негована и у доба комунизма, као саставни деонационалног идентитета. Вероватно овоме доприноси осећајнационалне угрожености те се путем окретања религијипокушава очувати национални идентитет у време бурнихполитичких превирања.

Још једна оријентација која се укплапа утрадиционалистички систем вредности је значајно различитанего у истраживањима младих са подручја Србије. То јеприхватање равноправности полова. Иако и на нашем узоркумлади доминантно преферирају равноправност полова, оватенденција је значајно слабије изражена него у претходним

истраживањима (разлика је чак преко 3 јединице у односу наоба поменута истраживања).

У складу са налазима претходних истраживања, и на нашемузорку забележена је тенденција пасивизма у односу надруштвени ангажман. Друштвена атмосфера разочарања и осећањанемоћи да се утиче на друштвена збивања примента је и наовом узорку младих.

За разлику од друштвеног пасивизма, млади са Косовапреферирају општу активистичку оријентацију (М=20,59), иакоје она нешто слабије изражена него код младих из Србије иВојводине.

Можемо закључити да се највеће (разлике) промене увредносном систему адолесцената на Косову и Метохији уодносу на раније налазе огледају у оним вредносниморијентацијама које се односе на патријархално-традиционалистички систем вредности. Тако, млади са овогподручја високо прихватају религиозну оријентацију,показују високу склоност ауторитарности, прихватајуконформистичку оријентацију, показују тенденцијузатворености према свету. Млади са Косова су скороподједнако склони приватној и друштвеној својини, постојитенденција прихватања економског егалитаризма, залажу се заравноправност полова (мада знатно мање него млади упретходним истраживањима), прихватају општи активизам и заразлику од овог, склони су друштвеном пасивизму.

Структура вредносних оријентација

Следећи циљ истраживања био је, да се путем факторскеанализе резултата утврде основне факторске структуре ипронађу евентуалне латентне вредности код младих са Косова.

Факторска структура вредносних оријентација (облиминротација) приказана је у Табели 2.

Табела 2: Матрица факторске стуктуре (облимин ротација) варијабливредносних оријентација

Вредносне оријентацијеФактори

I II III IV

Конформизам -.70 -.14 -.29 -.02 Ауторитарност -.68 .30 -.02 -.19 Равноправност полова .60 .21 .11 -.36 Отвореност према свету .55 -.02 -.17 .46 Религиозност -.29 .74 .23 -.02 Општи активизам .38 .69 -.10 -.15 Друштвена својина .33 -.19 .67 .02 Друштвени активизам .41 .19 -.65 .14 Егалитаризам -.20 .36 .24 .76

Као што се из табеле види, први фактор је биполаран ињегов позитивни пол дефинишу залагање за равноправностполова и отвореност према свету (у мањој мери корелира и саопштим и друштвеним активизмом), а негативни ауторитарност иконформизам. Овај фактор је по свом садржају готовоидентичан факторима које су у својим истраживањима добилиКузмановић и Младеновић и Кнебл и ми ћемо га у складу саовим ауторима означити као (не)демократска оријентација.Очигледно је да овај фактор на једном полу окупљанетолерантне ставове и уверења (ауторитарност, конформизам,залагање за неравноправност полова, затвореност премасвету), док би на другом полу окупљао демократскаопредељења.

Други фактор је донекле чудна комбинација у смислу дага дефинишу дефинишу религиозност и општи активизам. Изгледанам да овај фактор представља недовршену стуктуру и пре ће

бити артефакт недовољно изграђеног система вредности кодмладих са овог подручја.

Трећи фактор дефинише залагање за друштвену својину наједном полу и у мањој мери корелира са религиозношћу иегалитаризмом, а на другом друштвени активизам са назнакомконформизма..Овај фактор је нешто сличнији раније добијенимфакторима и садржи неке назнаке просоцијалистичкеоријентације са чудним упливом религиозности. Имајући на умудруштвено-историјске специфичности овог поднебља и ранијеизнето запажање да је религиозност традиционално негована наовим просторима, иако апсурдна ова комбинација није за наспотпуно изненађење. Ипак, овај фактор није јасно дефинисан ипре је само назнака структуре, те не бисмо смели тврдити даовакав склоп вредности заиста реално постоји.

Четврти фактор дефинише егалитаризам и донеклеотвореност према свету и овај фактор представљанајвероватније артефакт, тј. ове димензије се очигледно нисууклопиле у постојеће факторе.

Социо демографски чиниоци вредноснихоријенација

Разматран је утицај одређених социо-демографскихкарактеристика, тачније пола, регионалне припадности,материјалног статуса и образовног статуса родитеља наприхваћеност појединих вредносних оријентација методоманализе варијансе.

Табела 3: Средње вредности, стандардне девијације и значајност разликаизмеђу дечака и девојчица у прихваћености вредносних оријентација Вредносне оријентације

ПОЛ М СД Т значајност

Приватна својина

мушкиженски

18.2417.43

4.053.40 7.984 .19

Затворенос

мушкиженки

18.0917.06

3.933.76 .696 .003

т-отвореностпрема свету Религиозност


21.8024.40

4.824.15 5.399 .000

Егалитаризам


18.5318.79

2.893.11 4.303 .329

Конформизам


18.7218.65

5.154.69 .369 .863

Ауторитарност


20.8422.50

4.864.58 .923 .000

Равноправност полова


17.2222.27

5.655.84 .305 .000

Општи активизам


19.9320.99

3.923.86 .202 .003

Друштвениактивизам


17.0316.63

3.993.49 1.753 .242

Као што се из приложене табеле види, постоји разлика измеђудечака и девојчица када је у питању прихваћеност отвореностипрема свету, религиозности, ауторитарности, равноправностиполова и општег активизма. Показало се да девојчице вишенего дечаци нагињу затворености према свету (код дечакапостоји подједнака заступљеносат отворености и затвореностипрема свету), религиозније су, склоније су ауторитарности,више се залажу за равноправност полова и склоније су општем

активизму. Осим када је у питању равноправнопст полова,разлике између дечака и девојчица су само квантитативне,односно смер оријентације је исти, постоји разлика уинтензитету прихваћености. У случају равноправности половајасно је да је код дечака доминантна оријентацијанеравноправности међу половима, док је код девојчицадоминантна супротна тенденција, тј. залагање за полнуравноправност. Очигледно је да на овакав резултат утичутрадиционалне васпитне норме.

Табела 4: Значајност разлика између средњошколаца из различитихрегиона Косова и Метохије

Вредносне оријентације

Место становања М СД Ф значајно

ст


К. МитровицаГрачаницаШтрпце

18.4818.1116.56

3.243.613.88

13.774.000

Затвореност-отвореностпрема свету


18.6717.1216.64

3.804.322.95

13.358 .000

Религиозност


24.0122.4724.02

4.335.054.05

7.294 .001



18.7118.4618.96

3.132.992.98

1.254 .286



17.7517.8520.54

5.204.843.96

19.757 .000

Ауторитарн

К. Митровица

20.7321.26

4.605.17

20.974 .000

ост

ГрачаницаШтрпце 23.73 3.77



21.7321.3318.01

6.135.556.53

19.656 .000



22.0620.3419.50

4.903.243.09

19.750 .000



17.6716.6516.05

4.363.702.65

8.534 .000

Показало се да је регионална припадност веома битан

социо демографски чинилац вредносних оријентација младих наКосову. Осим када је у питању егалитаристичка оријентација,код свих преосталих вредносних оријентација постоје значајнеразлике између група одређених регионалном припадносшћуиспитаника. Прегледом табеле постаје јасно да се у највећемброју случајева, средњошколци из Штрпца издвајају у односуна средњошпколце из Митровице и Грачанице.

Тако, у односу према приватној-друштвеној својини,млади из Штрпца преферирају приватну својину, док они изМитровице и Грачанице преферирају друштвену својину.

На димензији отворености према свету млади са Косова сетакође разликују у смеру прихваћености: код адолесцената изКосовске Митровице преовалађује отвореност према свету(М=18,67) за разлику од друге две групе младих код којихпретеже затвореност према свету (М=17,12 односно М=16,64).Оваква тенденција се вероватно може објаснити донеклеразличитим политичким положајем младих са севера Косова уодносу на младе који живе у енклавама (Грачаница, Штрпце).Знатно тежи услови живота у енклавама (одсуство слободекретања, страх, стрепња неповерење у УНМИК и КФОР и осећајнезаштићености) сигурно доприносе јачању затворености премасвету. С друге стране, нешто повољнији положај Срба насеверу Косова, услед географске повезаности са Србијомдоприноси тенденцији отворености према свету.

У погледу религиозности, сва три подузорка показујутенденцију прихватања религиозне оријентације с тим што јеова тенденција нешто нижа код младих из Грачанице у односуна друге две групе.

Анализа конформистичке оријентације, која се показаладоминантном за младе са подручја Косова, открива занимљивутенденцију: млади са севера и централног Косова у ствариблаго нагињу неконформистичкој оријентацији, док млади сајуга изразито преферирају конформистичку оријентацију.Дакле, у погледу ове димензије млади са Косова нису хомогенагрупа, те разматрање узорка у целини може водити погрешномзакључку. Сигурно је да овакав резултат младих из Штрпцауказује на традиционалистичке норме васпитања који су уовом крају знатно јачи него у остала два региона, као и наснажан социјални притисак на конформирање и јединственост усветлу борбе за опстанак на овим просторима.

У складу са овим запажањем је и налаз да јеауторитарност, иако изражена код свих група младих значајнојаче изражена код младих из Штрпца у односу на младе изКосовске Митровице.

Такође, на традиоционално-патријархални системвредности код ове групе упућује и податак о односу премаравноправности полова: док се млади из друге две групеопредељују на овој димензији за постојање равноправностиполова (М=21,73, односно М=21,33), млади из Штрпца суподељени у односу на ову оријентацију (М= 18,01).

Слична тенденција се примећује и ако се посматра општаактивистичка оријентација: на овој димензији највиши скорпостижу млади из Митровице, а најнижи млади из Штрпца, иакоје смер оријентације исти, што је случај и са друштвенимактивизмом.

Табела 5: Значајност разлика између група различитог материјалногстања


Материјално стање М СД Ф значајно

ст


НискоСредњеВисоко

18.0617.5217.92

2.823.594.16

1.035 .356

Отвореностпрема свету


16.6017.1818.31

4.343.593.89

7.088 .001



23.4223.2123.84

5.214.354.63

.989 .372



19.4018.8118.14

3.692.753.04

5.440 .005



18.9419.1017.81

4.744.595.26

3.884 .021



22.9922.4320.40

4.954.774.28

12.798 .000



20.9819.7121.27

5.505.707.35

3.720 .025



20.4020.2721.26

4.103.913.76

3.517 .030



17.2516.4917.02

5.103.453.17

1.953 .143

Материјални статус показао се битним чиниоцем када су упитању отвореност према свету, егалитаризам. иауторитарност на нивоу 0,01, а известан утицај је приметан ина димензије конформизма, равноправности полова и општегактивизма (на нивоу 0,05).

Код група нижег и средњег материјалног статусадоминантна је затвореност према свету, док је у групивисоког материјалног статуса доминантна отвореност премасвету. Што су млади нижег материјалног статуса, постојитенденција јачања егалитаристечке оријентације, као иауторитарности, иако су обе оријентације доминантне за свекатегорије младих.

Интересантно је да је у погледу конформизма, оватенденција најјаче изражена код младих средњег материјалногстања и да се ова група нешто слабије залаже заравноправност полова.

Приметићемо да је група високог материјалног стањасклонија општем активизму него преостале две групе.

Табела 6: Значајност разлика између група различитог образовногстатуса мајке


Образовни статус мајке М СД Ф значајно

ст


Основна школаСредња школаВиша/висока шк.

16.8217.9817.60

3.083.544.22

3.112 .045

Отвореностпрема свету

Основна школаСредња школаВиша/висока шк

15.7617.6117.98

3.483.953.56

8.922 .000



23.8623.9321.93

3.464.544.94

9.502 .000



18.9918.6318.69

2.583.003.33

.410 .664

Основна 21.15 3.83 11.603 .000


школаСредња школаВиша/висока шк

18.3218.17

4.785.20



23.9921.8920.67

3.484.715.11

11.879 .000



17.8421.1020.04

5.776.176.40

8.744 .000



19.3220.7620.90

3.683.943.87

4.646 .010



16.7716.5317.40

3.993.882.84

2.553 .079

Разлог што је образовни статус мајки узет као показатељобразовног статуса родитеља јесте што се у прелиминарниманализама показао као много дискриминативнији фактор негообразовање оца. Анализа варијансе указала је да је овајфактор веома битан чинилац вредносних оријентација младих наКосову, са утицајем на прихваћеност свих разматранихоријентација, осим егалитаризма и друштвеног активизма.

Упоређивање аритметичких средина које су груперазличитог образовног статуса мајки постигле на вредносниморијентацијама, можемо закључити да је група младих чијемајке имају завршена 4 или 8 разреда основне школе постиглазначајно ниже резултате у односу на друге две групе упогледу димензије отворености према свету (ова групапоказује изразитију тенденцију затворености према свету нодруге две, које показују подељеност у односу на ову

димензију), знатно више испољава конформистичкуоријентацију, склонија је ауторитарности, преферира полнунеједнакост (код друге две групе изражена је обрнутатенденција, тј. залагање за равноправност полова) и у мањојмери преферира општи активизам. Овакви резултати наводе назакључак да мајке нижег образовног нивоа васпитавају својудецу сходно традиционалним патријархалним вредностима, иаконе можемо тврдити да у односу на друге две групе постојеантагонистичке вредности. Осим када је у путању димензијаравноправности полова, све поменуте тенденције одсликавајуквантитативне разлике, тј. нижи образовни статус мајке самопојачава склоност прихватању традиционалних вредности кодадолесцената.

Литература:

1. Кузмановић, Б. (1990): Вредносне оријентације учениказавршног разреда основне школе, у: Хавелка, Н. и сар:Ефекти основног школовања, Интитут за психологију,Београд , стр. 215-234

2. Кузмановић, Б. (1995): Друштвене промене и променевредносних оријентација ученика, у: Психолошка истраживања7, стр7-49

3. Младеновић, У, Кнебл, Ј. (2000): Вредносне оријентацијеи преференције животних стилова адолесцената, у:Психологија 3-4, стр.435-454

4. Пантић, Д. (1981): Вредносне оријентације младих у Србији,Истраживачко-издавачки центар ССО Србије, Београд

5. Пантић, Д. (1990): Промене вредносних оријентација младих уСрбији, ИДН, Центар за политиколошка истраживања ијавно мњење, Београд

6. Рот, Н. (2003): Основи социјалне психологије, Завод зауџбенике и наставна средства, Београд

Резиме

На основу резултата истраживања вредносних оријентацијасредњошколаца са подручја Косова и Метохије можемо известиследеће закључке:

- Систем вредносних оријентација младих са подручјаКосова и Метохије одликује религиозна оријентација, високасклоност ауторитарности, тенденција прихватања конформизма,као и затворености према свету. Млади са Косова су скороподједнако склони приватној и друштвеној својини, склонијису економском егалитаризму него неегалитаризму, залажу се заравноправност полова, прихватају општи активизам и склони судруштвеном пасивизму.

- Поређење резултата средњошколаца са Косова сарезултатима средњошколаца из Србије 1994. и Војводине 1998.запажа се постојање значајних разлика у односу на свеиспитиване вредносне оријентације. За четири вредноснеоријентације: егалитаризам, ауторитарност, конформизам изатвореност према свету ове разлике су квалитативне, усмислу да је код младих са Косова доминантна различитаоријентација у односу на младе из Србије и Војводине. Заостале оријентације (приватна својина, друштвени пасивизам,религиозност, равноправност полова, општи активизам) разликесе односе на степен прихваћености вредности.

- Факторска анализа указала је на недовољноконзистентну и неиздиференцирану структуру вредноснихоријентација на овом узорку. Са изузетком првог фактора,кога смо у складу са налазима ранијих истраживањаидентификовали као (не)демократску оријентацију, осталифактори пре представљају зачетке структура, односно чуднесклопове за које нисмо пронашли адекватно теоријскообјашњење.

- Постоји разлика између дечака и девојчица када је упитању прихваћеност отворености према свету, религиозности,ауторитарности, равноправности полова и општег активизма.

- Показало се да је регионална припадност веома битансоцио демографски чинилац вредносних оријентација младих наКосову. Осим када је у питању егалитаристичка оријентација,код свих преосталих вредносних оријентација постоје значајне

разлике између група одређених регионалном припадношћуиспитаника.

- Материјални статус показао се битним чиниоцем када суу питању отвореност према свету, егалитаризам. иауторитарност а известан утицај је приметан и на димензијеконформизма, равноправности полова и општег активизма.

- Анализа резултата указала је да је образовни статусмајке битан чинилац вредносних оријентација младих наКосову, са утицајем на прихваћеност свих разматранихоријентација, осим егалитаризма и друштвеног активизма.

На крају, склони смо веровању са су разлике увредносним оријентацијама које смо идентификовали резултатбитно другачијих друштвених услова у којима се одвијасазревање и социјализација младих са Косова и Метохије. Какоје ово прелиминарно истраживање, недвосмислено постојипотреба за даљим истраживањима и упоређењима вредноснихоријентација младих са посебним акцентом на младе чије сеодрастање одвија у тешким и специфичним условима, какве нажалост данас затичемо на овом подручју.

ABSTRACT

VALUE ORIENTATIONS AMONG ADOLESCENTS FROM KOSOVOAND METOHIJA

Basic aim of our research was to examine degree of acceptance ofdifferent value orientations among high school student from Kosovo andMetohija, as well as their latent structure. A sample was consisted of536 3th and 4th grade high school students from Kosovska Mitrovica,Gracanica and Strpce. Results showed that value system of youth fromKosovo and Metohija has been represented by religious orientation, highaffection to authoritarianism, tendency for accepting conformism,closeness toward the world, same preference of private and publicproperty, preference for economic egalitarianism, majority was forgender equality, general activism and social passivism. By comparingresults of our research with results of researches from Serbia (1994)and Vojvodina (1998), we concluded that there were considerabledifferences between our and those samples in value orientations.Regarding egalitarianism, authoritarianism, conformism and closenesstoward the world those differences were qualitative, and for the rest ofinvestigated orientations (private property, social passivism,religiousness, gender equality, general activism) differences referredto level of acceptance for particular values. Factor analyses showedthat there was inconsistent structure of value orientations. Gender,material and educational status, as well as religious group, didn’t playrole in value differentiation of Serbian youth from Kosovo andMetohija.

Key words: values, value orientation, youth

Вредности младих са косова

Documents