Viljuskari Prvi Deo

7/25/2019 Viljuskari Prvi Deo

1/25

VILJUKARI 1 /25

VVIILLJJUUKKAARRII

+

Viljukar slaga je najrazvijeniji oblik vozila za rukovanje teretom. Osnovno obeleje je ureaj u

obliku rama za podizanje, odnosno slaganje tereta po visini. Du rama za podizanje i sputanjetereta kree se zahvatni ureaj u obliku viljuke po kojoj je viljukar i dobio ime.

Prvi motorni viljukar napravljen je u SAD-u 1927 (1919) godine (Clark Equipment Company,Buchanan, Michigan). Funkcionalne osobine, tri stepena slobode kretanja nosaa tj. zahvatnogureaja, mogunost slaganja robe na velikoj visini, velika funkcionalna i kapacitivna fleksibilnost,

doprineli su brzoj ekspanziji viljukarske tehnike u oblasti industrije, trgovine i saobraaja.

Kovencionalna konstrukcija viljukara je primarno prilagoena za rad sa kompaktnim tj. logistikimjedinicama u obliku palete ili kontenera. Viljuka nije jedini oblik zahvatnog ureaja koji se koristi uviljukarskoj tehnici, a pored viljuke koristi se itav niz razliitih oblika zahvatnih naprava koje suprilagoene razliitim oblicima tereta i zadataka. Smatra se da se danas nalazi u eksploataciji

nekoliko miliona viljukara.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I


2/25

VILJUKARI 2 /25

KKLLAASSIIFFIIKKAACCIIJJAAVVIILLJJUUKKAARRAA

Za klasifikaciju viljukara slagaa koriste se razliiti kriterijumi: nosivost, poloaj teita tereta u odnosu na bazu viljukara, da li su sa seditem ili bez sedita (sa rudom) prema vrsti pogonskog agregata i dr.

Za klasifikaciju viljukara slagaa najznaajniji kriterijum je poloaj teita tereta u odnosu na bazuviljukara

Baza viljukara se definie kao povrina oiviena dodirnim takama tokova sa tlom. Prema ovomkriterijumu viljukari slagai se klasifikuju na:

eone (frontalne) sa teitem tereta izvan baze viljukara sa teitem u bazi (viljukari bez protivtega) hibridne sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju i za rad u visokoregalnim skladitima.

Prema nosivosti viljukari se dela na pet klasa i to:

laki do 12 [kN] srednji preko 12 do 32 [kN] srednje teki preko 32 do 80 [kN] teki preko 80 do 500 [kN]



3/25

VILJUKARI 3 /25

EONI VILJUKARI

EONI INDUSTRIJSKI VILJUKARI SA SEDITEM ZA VOZAA

eoni viljukar je najrasprostranjeniji konstruktivni oblik viljukara. Njegoviosnovni delovi su:

ram sa osovinama i pogonskom grupom, ureaj za dizanje i sistem za upravljanjePogon je elektrobaterijski i sa SUS-motorom. Izrauje se sa tri i etiri toka.

Tokovi su od tvrde, super elastine gume ili pneumatski. Upravljanje se,zbog velikog optereenja na prednjim tokovima, iskljuivo izvodi prekozadnjih tokova pomou polunog mehanizma ili hidrostatiki.



4/25

VILJUKARI 4 /25

Kruti ram povezuje sve elemente viljukara u jednu celinu. Kod eonog viljukara je sa prednjestrane rama zglobno povezan ureaj sa dizanje tereta. eoni viljukar se klasifikuje i kao viljukar

sa slobodno noenim teretom, to znai da je teite tereta stalno izvan baze viljikara. Zbog velike teine kontratega kod eonog viljukara je nepovoljan odnos nosivosti i sopstvene

teine - kod lake i srednje klase nosivosti taj odnos je 1 : 2, dvostruko je vea sopstvena teina odnosivosti, a kod veih nosivosti taj odnos je povoljniji, zbog veeg razmaka osovina.

eoni viljukari se masovno grade sa elektrobaterijskim pogonom i SUS-motorom. Danas seelektroviljukari masovnije grade sa veom nosivou (do 75 [kN]). Elektroviljukari imaju manjuteinu kontratega. Funkciju protivtega kod elektroviljukara delimino su preuzele baterije.

TERENSKI VILJUKARI

Rad na graevinski neobraenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva drugaijukoncepciju gradnje viljukara u odnosu na industrijsku varijantu. Rad u terenskim uslovima postavljaotrije zahteve u pogledu stabilnosti, vrstoe konstrukcije i dinamikih karakteristika viljukara, a toznai i vee investicione i eksploatacione trokove.

Podloge na kojoj rade terenski viljukari klasifikuju se u tri grupe i to:

neravna i vrsta mekana do raskvaena i raskvaena, glibava, nestabilna i veoma neravna.

Na neravnoj i vrstoj podlozi moe da se koristi i konvencionalan industrijski viljukar standardnekonstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska.



5/25

VILJUKARI 5 /25

http://www.manitou-na.com/m_series.htm

Terenski viljukari sa konvencionalnom konstrukcijom rama za dizanje grade se sa nosivou od 20

do 60 [kN], a sa teleskopom od 22 do 50 [kN]. Varijante teih terenskih viljukara sa teleskopom zapotrebe graevinarstva grade se i sa dva teleskopa, kosim i horizontalnim

Pravi terenski viljukari za rad na raskvaenom, glibavom i veoma neravnom terenu se bitnorazlikuju od konvencionalnih industrijskih viljukara. Prve konstrukcije terenskih viljukara nastale suadaptiranjem graevinskih maina (utovarivaa sa kaikom) i poljoprivrednih traktora. Uvoenjenovih tehnologija u poljoprivredi, graevinarstvu i industriji kao i potrebe u vojnoj logistici podstakli

su razvoj terenskih viljukara.

http://www.manitou-na.com/m_series.htmhttp://www.manitou-na.com/m_series.htm


6/25

VILJUKARI 6 /25

www.afbtraining.co.uk

Pored ureaja za podizanje u obliku rama danas se nude i terenski viljukari sa teleskopskimmehanizmom za rukovanje teretom. Oni predstavljaju novu generaciju terenskih viljukara, aprihvaeni su u nekim armijama i kao vojni terenski viljukari.

Kako se kod terenskog viljukara stabilnost obezbeuje poveanjem razmaka osovina i tokova,

terenski viljukari imaju vee gabaritne mere u odnosu na konvencionalne industrijske viljukare.Kod terenskih i tekih industrijskih viljukara primenjuju se razliita reenja u cilju poboljanja

stabilnosti. Jedno od tih reenja je pokretan kontrateg, koji se uvlai i izvlai u zavisnosti odoptereenja viljuki. Pored toga koriste se i stabilizatori koji se oslanjaju na podlogu pri rukovanjutekim i kabastim tretom.

http://www.afbtraining.co.uk/http://www.afbtraining.co.uk/


7/25

VILJUKARI 7 /25

EONI VILJUKAR SA RUDOM

Osnovna koncepcija eonog viljukara sa rudom je slina kao i kod ostalihtransportno-manipulativnih vozila sa rudom - grade se iskljuivo saelektropogonom kao viljukari lake i srednje klase i to nosivisti: 10; 12,5 i 20[kN].

Imaju malu brzinu kretanja koja je prilagoena brzini hoda vozaa 4 do 6[km/h] i obino se grade sa tri toka malog prenika. Zbog malog prenika

tokova zahtevaju dobar kvalitet saobraajnica.Teite tereta koje je izvan baze viljukara

uslovljava relativno velike gabarite za voziloovako male nosivosti kao i veliku sopstvenuteinu koja je zbog kontratega vea za 3,5 puta

u odnosu na viljukare iste nosivosti bezprotivtega.

Dobra osobina eonih viljukara sa rudom uodnosu na slina vozila bez kontratega jefleksibilnost kod zahvatanja tereta. Kod njih

viljuke nisu koljkastog oblika i ne nalaze seiznad nosaa tokova kao kod viljukara bezprotiv tega, tako da mogu da zahvataju sa sveetiri strane poznate standardizovane oblike paletnih jedinica i malih kontenera.

Na tritu se nude varijante eonih viljukara sa rudom koji izmeu rama za dizanje i rude imajumesto za stajanje vozaa. Ova varijanta olakava rad vozau, ali ne omoguava bitnije poveanje

brzine kretanja, jer vozau krivini pri veim brzinama nije dovoljno stabilan na pomenutoj platformi.



8/25

VILJUKARI 8 /25

UREAJ ZA DIZANJE TERETA

Ureaj za dizanje tereta kod viljukara sastoji se od: rama sa viljukom kao zahvatnom napravom

(nosaem) i hidraulikog pogona za podizanje i naginjanje rama.Ureaj za dizanje tereta kod viljukara sastoji se od: rama sa viljukom kao zahvatnom napravom

(nosaem) i hidraulikog pogona za podizanje i naginjanje rama. Ram se izrauje od U ili Iprofila i slui kao voica kolicima na koja su okaene viljuke. Izmeu vertikalnih nosaa rama ucentru je postavljen hidraulini cilindar koji preko lanca sa lamelama podie zahvatni ureaj.

Centralno postavljen hidraulini cilindar ne obezbeuje dobru vidljivost vozau, tako da se danas takoncepcije sve ree primenjuje, odnosno zamenjena je sa dva paralelno postavljena cilindraneposredno uz vertikalne nosae rama.

Kako su za lanac sa lamelama na jednom kraju vezana kolica na kojima su okaene viljuke, a drugikraj lanca je fiksiran za ram, pri podizanju hidraulinog klipa kolica sa viljukama se kreu, odnosno

podiu dva puta bre od klipa.

Ugraivanjem vie ramova po sistemu teleskopa omogueno je postizanje vee visine dizanja uzzadravanje spoljnih gabarita rama u prihvatljivim granicama koje omoguavaju kretanje viljukarakroz standardne dimenzije vrata u industrijskim objektima. U gradnji viljukara, pored sistema sa

jednim ramom koriste se za vee visine dizanja i konstruktivna reenja sa dva, tri i etiri rama.



9/25

VILJUKARI 9 /25

Princip rada i konstruktivne varijante ureaja za dizanje:a) Jednostruki ram (simplex), b) Dvostruki ram (Duplex), c) Savremena konstrukcija dvodelnog rama, d) Specijalna konstrukcijadvodelnog rama sa velikom visinom slobodnog dizanja, e) Trodelni ram (Triplex)



10/25

VILJUKARI 10 /25

SPECIJALNI ZAHVATNI UREAJI

ureaji koji olakavaju i ubrzavaju rukovanje paletizovanih tereta (produeci za viljuke, rotatori,potiskivai),

ureaji koje omoguavaju rukovanje nepaletizovanih tereta (trn, konzola, kaika, kljeta), razni oblici zatitnih reetki koje kod rukovanja kabastim teretom obezbeuju zatitu vozaa

viljukara i

ureaji koje omoguavaju realizaciju operacija koje nisu u domenu pretovarnog zadatka (radnekorpe za montau ili reparaturu instalacija u halama i dr.).



11/25

VILJUKARI 11 /25

Razni oblici specijalnih zahvatnih ureaja za viljukare:a) Viljuke sa zglobom za postavljanje u vetikalan poloaj, b) Zahvatna naprava sa trnovima za transport cevastih materijala i koturova,c) Rotaciona kljeta, d) Zatitni ram za vozaa, e) Kontener sa pokretnim dnom za pranjenje, f) Kontener za prevrtanje, g) Kaika zarasut materijal, h) Kaika za potiskivanje rasutog materijala, i) Kovaka kljeta, k) Dratereta, l) Potiskiva, m) Ureaj za prevrtanjepaletnih jedinica, n) Konzola, o) Konzola sa vitlom, p) Grabilica na konzoli, q) Konzola sa pokretnom kukom, r) Kljeta za sanduke, s)Kljeta za burad, t) Kljeta za bale, u) Kljeta za rolne papira



12/25

VILJUKARI 12 /25

Stabilnost i dijagram nosivosti viljukara

Stabilnost viljukara predstavlja meru otpornosti viljukara na prevrtanje koja, u principu, zavisi odniza uticaja (statike i dinamike sile koje deluju na sredstvo, sopstvena teina, geometrisjkekarakteristike, ubrzanja, usporenja,...). Za proveru stabilnosti kod viljukara koriste se raunske ieksperimentalne metode, u najveoj meri definisane kako nacionalnim, tako i medjunarodnimstandardima (na primer, ISO 1074, ISO 3184, ISO 5766,...).

Pojam stabilnosti viljukara odnosi se na:

stabilnost u podunom pravcu, koja se odnosi na prevrtanje oko ose koju ine dodirne take

prednjih tokova sa tlom, stabilnost tereta pri maksimalnom usporenju u toku koenja, zbog opasnosti od klizanja tereta

bonu stabilnost pri kretanju kroz krivinu

Test na prevrtanje viljukara, kojim se simulura uticaj dinamikih sila, izvodi se najee prekoplatforme sa promenljivim uglom naginjanja. Medjutim, za praktinu primenu poseban znaaj ima



13/25

VILJUKARI 13 /25

provera statike stabilnosti eonog viljukara i dijagram nosivosti u funkciji od udaljenosti teitatereta od pete viljuke.

Statika stabilnost eonog viljukara definie se kao odnos statikih momenata tereta Gs isopstvene teina viljukara Gn, oko prednje osovine.

Gn Gs

cxco

Nosivost [t]

Poloaj teitatereta c [mm]

600 700 800 900 1000

Deklarisana nosivostviljukara

MsMn

Sa slike je oigledno da se momenti sila Gs i Gn, u odnosu na taku oslanjanja prednjih tokova otlo, koja predstavlja osu prevrtanja, Ms i Mn, respektivno, mogu izraziti kao:

Ms= Gs(x + c); Mn= Gnco

Pri tome, da bi viljukar bio stabilan, odnos ovih momenata, koji predstavlja i koeficijent statikestabilnosti, treba da je vei od jedan, a obino se viljukar smatra stabilnim ako je:

7.1M

M

s

n =



14/25

VILJUKARI 14 /25

VVIILLJJUUKKAARRIISSAATTEEIITTEEMMTTEERREETTAAUUBBAAZZIIVVIILLJJUUKKAARRAA((BBEEZZKKOONNTTRRAATTEEGGAA))

Viljukar sa teitem tereta izvan baze viljukara - zbog svog osnovnog nedostatka koji se ogleda uvelikoj sopstvenoj teini ili u velikim dimenzijama inicirao je razvoj koncepta u kome se teite nalaziunutar baze. U primeni su dva reenja

viljuke u obliku koljkastog omotaa slobodne viljuke

Maksimalana visina nosaa sa debljinom viljuke u obliku koljkastog omotaa od tla do gornje ivicemoe da bude do 90 [mm], a irina do 180 [mm]. Visina dizanja zavisi od konstrukcije rama i kreese od 2350 [mm]do 5400 [mm].



15/25

VILJUKARI 15 /25

Zbog opisanog limita viljukari sa ovom koncepcijom grade se sa nosivostima samo do 20 (30) [kN]i relativno malim brzinama kretanja pod optereenjem do 8 [km/h]. Zbog malih dimenzija tokova

zahteva se dobar kvalitet saobraajnicaOsnovno obeleje viljukara bez kontratega je da evropsku pool-paletu moe da podie i slae

samo ako je zahvaena sa ue (eone) strane. Bono zahvaenu paletu viljukar moe samo daodvoji od tla i transportuje, ali ne i da slae po visini.

Opisani koncept gradnje viljukara pojavljuje se u jo jednom obliku sa tzv. slobodnimviljukama.

Kod ovog derivata viljuke nisu koljkastog oblika i ne prekrivaju nosae, ve se nalaze izmeunosaa tokova i potpuno su slobodne. Nosai prednjih tokova su razmaknuti vie od viljuki iznatno su robusnije konstrukcije i sa veim tokovima. Ovde nisu prisutni prethodno pomenuti limiti.Razmak nosaa se bira u zavisnosti od dimenzije tereta i obino se kree od 686 do 1270 [mm].

http://pallettrucksonline.com/index.php?cPath=48&osCsid=f3d0d374f0cad706799e32ebb183dddb


16/25

VILJUKARI 16 /25

Opisani koncept danas se koristi i u gradnji tzv. Piggy-Back ili Ruxxac viljukara koji su namenjeniza kaenje na drumska vozila pri realizaciji transporta logistikih jedinica (raznih oblika paleta i

malih kontenera) po sistemu od vrata do vrata. Piggy-Back viljukari se grade sa rudom ili sa seditem za vozaa, a kao pogonski agregat za

razliku od industrijske varijante koja iskljuivo koristi elektrobaterijski pogon, kod Piggy-Backviljukara u iroj je upotrebi SUS-motor. Kaenje Piggy-Back viljukara na drumsko vozilo ima zaposledicu redukciju nosivosti vozila, zbog ega je primarno smanjivanje sopstvene mase viljukara.

Iz ovog razloga ree se koristi elektrobaterijski pogon zbog velike teine baterije. Nosivost Piggy-Back viljukara je usaglaena sa teinom standardizovanih logistikih jedinica i obino je 10 kN, avisina dizanja je obino usaglaena sa visinom sanduka drumskog vozila.

www.piggy-back.com

http://www.piggy-back.com/http://www.piggy-back.com/


17/25

VILJUKARI 17 /25

VVIILLJJUUKKAARRIISSAAPPOOMMEERRAANNJJEEMMTTEERREETTAAPPRRIIZZAAHHVVAATTAANNJJUUIIOODDLLAAGGAANNJJUU

Prema nainu pomeranja tereta pri zahvatanju i odlaganju oni se dele u tri sledee grupe: sa pomeranjem tereta u pravcu podune ose vozila sa pomeranjem tereta upravno na osu vozila sa rotacijom rama, odnosno teita tereta.

VILJUKARI SA POMERANJEM TERETA U PRAVCU PODUNE OSE

Viljukari sa translatornim pomeranjem tereta u pravcu podune ose vozila grade se prevashodnoza rukovanje paletizovanih tereta, nosivosti od 10 do 20 [kN]u vie varijanti i to sa:

translatornim pomeranjem itavog rama translatornim pomeranjem samih viljuki

http://thankyouforklift.en.alibaba.com/product/50005622/50037873/Reach_Trucks/Electric_Reach_Truck.html


18/25

VILJUKARI 18 /25

Translatorno pomeranje viljuki se realizuje na tri naina: preko makazastog mehanizma, prekoklizne viljuke koja je koljkastog oblika i klizi preko viljuke izraene od punog materijala i preko

teleskopskog mehanizma. Kod svih varijanti sa translatornim pomeranjem viljuki pojavljuju se velikimomenti savijanja u ramu zbog ega se ee u gradnji ovog konstruktivnog oblika koristikoncepcija sa pokretnim ramom.

Viljukari sa kliznom i teleskopskom viljukom imaju izvesne tehnoloke prednosti, jer mogurelativno jednostavno da manipuliu paletema iz drugog reda u odnosu na front pretovara. Ovaosobina kod utovara i istovara vozila obezbeuje znatno redukovanje operativne povrine iskraenje vremena realizacije procesa, a kod skladita popravlja koeficijent iskorienja povrineskladita, jer se iz jednog radnog prolaza viljukar opsluuje etiri reda paleta u skladinom polju

VILJUKARI SA POMERANJEM TERETA UPRAVNO NA OSU

Viljukari sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju upravno na osu vozila prevashodno su

namenjeni za rukovanje sa teretima velike duine. Njihova osnovna karakteristika je da ram zadizanje stoji popreno u odnosu na podunu osu vozila i da se shodno tome teret zahvata bono.

Pri zahvatanju i odlaganju tereta ram se potiskuje na spoljnu stranu, kada je teite tereta izvanbaze viljukara.

Posle zahvatanja tereta ram se uvlai na unutranju stranu, tako da je za vreme transporta teite

tereta u bazi viljukara.Proizvode se u dve varijante: sa dva upravljana toka - boni viljukari sa vie upravljanih tokova etvorostrani(etveroputni) viljukar



19/25

VILJUKARI 19 /25

Kod bonog viljukarateret posle zahvatanja pri transportu ne lei na zahvatnom ureaju kao koddrugih oblika viljukara, ve na platformi koja je postavljena iznad rama vozila. Bona stabilnostviljukara pri zahvatanju i odlaganju tereta obezbeuje se preko oslonaca koji se aktivirajuhidraulinim putem. Kod manjih nosivosti boni stabilizatori se oslanjaju na mostove (osovine)vozila, a kod veih nosivosti na tlo.

Pogonski agregat kod bonih viljukara je najee SUS-motor i retko se proizvode saelektrobaterijskim pogonom. Nosivost im varira u irokom dijapazonu - od 20 do 40 [kN]. Tokovi surelativno velikog prenika, obino su sa pneumaticima, a koristi se i super-elastini toak. SUS-motor i pneumatski toak omoguavaju velike brzine kretanja (i do 50 [km/h]), dok su brzine kodelektropogona do 20 [km/h].



20/25

VILJUKARI 20 /25

Viljukari sa pomeranjem tereta upravno na podunu osu vozila i sa vie upravljanih tokova bitno

se razlikuju po konstrukciji u odnosu na bone viljukare. Njihovo osnovno obeleje je da se kreu napred-nazad i bono (levo-desno), a da im za to nije

potreban poseban manevarski prostor. Zbog ove osobine ovi viljukari su i dobili ime.

Opisani nain kretanja postie se tako to se dva toka na nosaima na kojima lei teret, kada seeli promena pravca kretanja, na posebnu komandu vozaa preko hidraulinog cilindra zarotiraju za

90o

.Tokom koji je spregnut sa upravljaem koji je obino i pogonski vri se korekcija putanje i on ima

ugao rotacije 360o.

Ova vrsta viljukara se gradi sa tri i etiri toka. Kod varijanti sa etiri toka i kod starijih konstrukcijaetvrti toak je sa slobodnim voenjem, to znai da sledi liniju putanje ostalih neposredno

upravljanih tokova.Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I


21/25

VILJUKARI 21 /25

Kod najnovijih konstrukcija etvorostranih viljukara upravljaki sistem je opremljenmikroprocesorom koji elekro-hidraulinim putem upravlja svim tokovima, tako da se dobije

optimalna putanja kretanje pri odre

enom manevru viljukara. Grade se sa seditem za vozaa i sarudom (bez sedita za vozaa).

VVIILLJJUUKKAARRIIZZAARRUUKKOOVVAANNJJEETTEERREETTOOMMUUVVIISSOOKKOORREEGGAALLNNIIMMSSKKLLAADDIITTIIMMAA

Potreba za boljim korienjem skupog skladinog prostora, koja je danas u prilinoj meripotencirana pomanjkanjem i permanentnim poskupljenjem graevinskog zemljita, a posebnozaotravanjem ekolokih problema, pobudilo je razvoj specijalnih konstrukcija viljukara zaopsluivanje regalnih skladita koji bi omoguili formiranje sistema velike gustine i to preko:poveanja visine slaganja robe i redukovanja irine radnog hodnika.



22/25

VILJUKARI 22 /25

Razvojni put ovog sistema poeo je primenom specijalne zahvatne naprave - tzv. rotiraju

e viljukena konvencionalnim konstrukcijama eonih viljukara. Primena rotacione viljuke iskljuila je

potrebu za okretanjem viljukara u radnom hodniku u skladinim zonama sa redovima, to je dovelodo radikalne redukcije irine radnog hodnika.

Proizvodnja tree generacije viljukara sa velikim visinama slaganja i znatno uim radnim prolazima(od 1,5 do 1,8 [m]) u kojima viljukar ne izvodi bona skretanja pri odlaganju i zahvatanju u radnomhodniku zapoela je 1960 godine. Na tritu se pojavljuju dva oblika ovih viljukara: viljukari slagaii viljukari za komisioniranje.



23/25

VILJUKARI 23 /25

Savremeno konstruisani viljukari za komisioniranje su funkcionalno sposobni da poredkomisioniranja vre i slaganje paletnih jedinica u skladine regale, tako da ih proizvoai estodeklariu kao univerzalan sistem sa eljom da se istaknu njihove prednosti u odnosu na slagae.

Viljukari slagai tree generacije poseduju nomimalnu nosivost najee od 10, 15 i 20 [kN] priudaljenju teita tereta od lea viljuke za 600 [mm], uz napomenu da je sa porastom visine dizanja

obavezna redukcija nosivosti, tako da pri graninoj visini dizanja nosivost ne prelazi vrednost od 10[kN].

Korisna visina dizanja i irina radnog prolaza kod viljukara tree generacije zavisi od oblikazahvatnog ureaja. Kod slagaa se koriste tri tipa zahvatnih ureaja: rotirajua viljuka, teleskopskaviljuka i C-kuka.

http://www.bestquote4forklifts.co.uk/enquiry_location.asp?types=Turret%20Truck


24/25

VILJUKARI 24 /25

Rotirajua viljuka obezbeuje mogunost direktnog zahvatanja sa poda bono ili sa ela svihpoznatih tipova paleta i malih kontenera bez ogranienja visine, uz napomenu da je podeavanje

razmaka viljuki manuelno. Unutar radnog hodnika rotirajue viljuke u horizontalnoj ravni rotiraju za180o i omoguavaju opsluivanje regala sa leve i desne strane. Zahvaljujui ovoj osobini viljukar

moe da realizuje sloene cikluse bez potrebe da naputa radni prolaz radi okretanja (dok je napoetku razvoja ove tehnologije viljukar naputao radni hodnik radi okretanja).

Teleskopska viljuka ne moe da zahvati jedinicu tereta sa poda, to znai da primopredaja jedinicetereta izmeu transportne i skladine zone mora da se realizuje preko posebno prilagoenog

postolja koje se nalazi na poetku radnog hodnika u skladinoj zoni.

Viljukar sa teleskopskom viljukom zahteva neznatno manju irinu radnog hodnika u odnosu navarijante sa rotirajuom viljukom i C-kukom. Pri izvoenju sloenih ciklusa nema nikakvihogranienja, a radni ciklus je neto krai u odnosu na rotirajuu viljuku i C-kuku, jer nema rotacije.


VILJUKARI 25 /25


25/25

VILJUKARI 25 /25

C-kuka poseduje iste funkcionalne karakteristike kao i rotirajua viljuka, zahteva neto manjuirinu radnog hodnika, a pri izvoenju sloenih ciklusa moe bez poveanja irine radnog hodnika

da prebacuje jedinicu tereta iz regala sa jedne strane radnog hodnika na drugu.Visina jedinice tereta kod C-kuke ograniena je visinom izmeu viljuki i konzole koja nosi

konstrukciju zahvatnog ureaja i kree se u opsegu od 1000 do 2000 [mm], a bira se u zavisnostiod oekivane visine jedinice tereta. Korisna visina dizanja viljukara sa C-kukom je manja za oko17% (za graninu visinu dizanja) u odnosu na rotirajuu i teleskopsku viljuku.

Sve varijante viljukara za komisioniranje imaju ureaj za inicijalno podizanje. Ureaj za inicijalnopodizanje je nezavisan od glavnog sistema za podizanje kolica koja nose zahvatni ureaj. Njegovaosnovna uloga je da olaka rad radniku koji vri komisioniranje na taj nain to paletu na kojoj sesakuplja i komisionira roba dovodi na visinu koja je u zoni dohvata ruku radnika.

Poveanje visine dizanja uslovilo je primenu itavog niza ogranienja: uske tolerancije kod izrade imontae regalne konstrukcije, dobru obradu saobraajnica sa velikim stepenom ravnosti upodunom i poprenom pravcu, kao i prinudno voenje viljukara u radnom hodniku.


Viljuskari Prvi Deo

Documents