vezbe II

8/20/2019 vezbe II

1/20

Konstrukcija automobilskih motora

Automobilski motori su veoma složeni agregati koji se sastoje od velikog broja elemenata,spregova i sklopova čiji je zadatak da obezbede pouzdan i ekonomičan rad motora u različitimuslovima eksploatacije. Osnovni kriterijumi koje bi trebalo da zadovolje motori koji se koriste za

 pogon motornih vozila su:

• mala masa po jedinici snage• mala zapremina po jedinici snage• lako rukovanje i održavanje•  pouzdan rad u širokom opsegu broja obrtaja• ekonomičan rad• zadovoljenje propisa u pogledu buke, vibracija i emisije izduvnih gasova

Glavni delovi svakog automobilskog motora su:. nepokretni delovi motora

− cilindarski blok !cilindri"− cilindarska glava−  rezervoar za ulje !karter motora"

#. pokretni delovi motora !glavni motorni mehanizam"− klip, klipni prstenovi i klipna osovina− klipnjača− kolenasto vratilo− zamajac

$. razvodni mehanizam−

 bregasto vratilo− ventili

8/20/2019 vezbe II

2/20

Nepokretni delovi motora

%ilindarski blok je osnovni element svakog motora koji objedinjuje sve elemente i ure&ajemotora. ' bloku motora nalaze se cilindri, odnosno cilindarske košuljice u kojima se tokom radakre(u klipovi. )lok motora integriše sve cilindre jednog motora, i to najčeš(e u linijskom rasporedu.

 *a slici 2.1 prikazan je blok benzinskog motora, kod kojeg je linijski raspore&eno + cilindara. Oblik cilindarskog motora treba da obezbedi dobro odvo&enje toplote, da bude pogodan za montažu, daomogu(i kontrolu i regulisanje mehanizama koji se nalaze na motoru.

' zavisnosti od konstrukcije motora, u praksi se primenjuju rešenja cilindarskih blokova čijise blok sastoji od više podblokova, pri čemu svi delovi bloka !podblokovi izra&eni iz jednog dela"sadrže po dva, tri ili četiri cilindra.

otori koji imaju ve(i broj cilindara se radi kompaktnije konstrukcije, odnosno manje dužinemotora, izvode tako da su im cilindri postavljeni u tzv. -/ rasporedu ! slika 2.2". %ilindri se mogu idrugačije rasporediti što (e biti kasnije prikazano.

' cilju obezbe&enja kompaktnije, kru(e i je0tinije konstrukcije motora, u praksi se često blok ikarter odlivaju iz jednog dela !slika 2.3. i slika 2.4.".

#

8/20/2019 vezbe II

3/20

' cilindarskom bloku nalaze se komore kroz koje protiče rashladna tečnost, i odgovaraju(ikanali sistema za podmazivanje. %ilindarska šupljina kod benzinskih motora može biti pripremljenatako da se klip u njoj kre(e direktno po površini cilindarske šupljine, odnosno po materijalu iz kojeg

 je izliven blok, ili po posebnom elementu koji se ume(e u cilindarsku šupljinu1cilindarskojkošuljici. 'običajeno je da se cilindarske košuljice mogu zamenjivati čime se može bitno produžitieksploatacioni vek motora.

2rema načinu postavljanja košuljice u cilindarski blok razlikuju se:− suva cilindarska košuljica i− mokra !vlažna cilindarska košuljica"3 !slika 2.5."

4uva cilindarska košuljica se postavlja u cilindarsku šupljinu bloka motora tako da njenaspoljna površina ne dolazi u dodir sa rashladnom tečnoš(u. 5oplota se od košuljice prenosi prvo nazid cilindarske šupljine bloka, a od tog zida na rashladnu tečnost koja kruži kroz komore odlivene u

 bloku. 4uve cilindarske košuljice su debljine oko #16 mm, a postavljaju se u svoje ležište podvelikim silama pritiska.

lažna cilindarska košuljica se postavlja bez posebnog upresivanja u cilindarsku šupljinu, pričemu spoljna strana direktno dolazi u dodir sa tečnoš(u za hla&enje. 2rednost vlažne košuljice nadsuvom je u tome što se može lako zameniti i postaviti običnim pritiskom ruke. 7ošuljica se možezameniti bez skidanja motora i klipova.

7ošuljice se najčeš(e izra&uju od specijalnog legiranog čelika ili livenog gvož&a.

$

8/20/2019 vezbe II

4/20

Cilindarska glava

%ilindarska glava !glava motora" zatvara radni prostor cilindra sa njegove gornje1čeonestrane. ' njoj se nalaze usisni i izduvni kanali, kao i odgovaraju(e komore za hla&enje kroz koje

 protiče sredstvo za hla&enje !kod motora koji su hla&eni tečnim rashladnim sredstvom". 'cilindarskoj glavi se nalaze i kanali za podmazivanje. *a njoj su postavljeni ventili, sve(ice,klackalice ventila sa oprugama i drugi prate(i neophodni elementi, zavisno od konstrukcije motora.

%ilindarske glave se izra&uju od livenih, lakih, aluminijumskih legura ili od specijalnoglivenog gvož&a. Odlivaju se, najčeš(e kao jedan element za sve ciindre !zajednička glava", a ima irešenja kod kojih je glava zajednička za dva do tri cilindra.

%ilindarska glava se posebno odliva za svaki cilindar ako se motor vazdušno hladi, da bi seobezbedilo potrebno hla&enje !glave moraju imati orebrenje za intenziviranje prenosa toplote navazduh koji struji oko njih". 4istem pojedinačnih glava za svaki cilindar se u izuzetnim slučajevimakoristi kod motora hla&enih vodom.! slika 2.".

2reseci cilindarskih glava izra&enih od livenog gvož&a i aluminijumske legure prikazani su na

slikama 2.! i 2.".

#e$ervoar $a ulje %karter motora&

7arter motora zatvara motor sa donje strane i štiti unutrašnje delove motora od mehaničkihošte(enja i zaga&enja. ' karteru motora se nalaze se: vratilo, ležajevi kolenastog vratila i bregasto

6

8/20/2019 vezbe II

5/20

vratilo !u zavisnosti od konstrukcije motora bregasto vratilo može biti ugra&eno u bloku ili ucilindarskoj glavi".

' karteru motora nalazi se i ulje za podmazivanje i pumpa koja to ulje potiskuje u sistem za podmazivanje pokretnih delova motora. 8zra&uje se od presovanog čeličnog lima debljine 1# mm.

'okretni delovi motora(glavni motorni mehani$am

Glavni motorni mehanizam !slika 2.14" se sastoji od klipa, klipnih prstenova, klipne osovine,klipnjače, kolenastog vratila i zamajca. otorni mehanizam omogu(uje da se toplotna energijagoriva, dobijena sagorevanjem goriva !iz hemijske energije goriva" pretvori u mehanički rad.2otencijalna energija goru(ih gasova, stvara silu kojom se potiskuje klip !čelo klipa" u cilindru.2reko osovinice klipa sila se prenosi na klipnjaču. 2reko klipnjače sila se prenosi na lete(i rukavackolenastog vratila, što rezultuje stvaranjem obrtnog momenta.

9

8/20/2019 vezbe II

6/20

Klip %slika 4.5 &

'loga klipa je višestruka:. prenosi silu pritiska goru(ih gasova redom na osovinicu klipa, klipnjaču i kolenasto vratilo#. zaptiva prostor sagorevanja uz pomo( klipnih prstenova$. obezbe&uje usisavanje vazduha u cilindar i omogu(uje njihovu kompresiju6. vrši istiskivanje produkata sagorevanja9. potpomaže ostvarenje bolje smeše i sagorevanje goriva !posebno oblikovanim čelom klipa"

 *a klipu razlikujemo tri zone:. čelo klipa#. deo koji zaptiva$. vode(i deo6. telo klipa9. kanali !žljebovi" za kompresione prstenove+. kanali !žljebovi" za uljne prstenove

+

8/20/2019 vezbe II

7/20

elo klipa sa cilindarskom glavom obrazuje komoru za sagorevanje. Oblik čela klipa zavisi odoblika komore sagorevanja i položaja ventila, a kod dvotaktnih motora zavisi od sistema razvo&enja.

 *a slici 2.1) prikazani su razni oblici čela klipa. *a delu klipa koji ima zadatak da zaptiva radni prostor cilindra nalaze se žljebovi za klipne

 prstenove. 7lipovi se izra&uju od sivog livenog gvož&a i legure aluminijuma.

Klipni prstenovi

7lipni prstenovi !karike" se postavljaju u odgovaraju(e žljebove na klipu !slika 2.15" a imajuznačajnu i višestruku ulogu koja se ogleda u slede(em:

. vrše zaptivanje prostora sagorevanja, !zaptivaju zazor izme&u klipa i cilindra" sprečavajuda produkti sagorevanja prodru u karter motora

#. da prime i prenesu toplotu sa klipa na cilindarsku košuljicu odakle se toplota dalje prenosina rashladni medijum.

$. da stvara sloj !0ilm" maziva preko kliznih površina cilindra i6. da skidaju višak maziva sa cilindarske košuljice da mazivo ne bi dospelo u prostor za

sagorevanje.;a bi kvalitetno zadovoljili prethodno navedene zahteve, klipni prstenovi moraju imati

slede(e karakterristike:a" veliku elastičnost

 b" dobar koe0icijent provo&enja toplotec" da su otporni na habanje i dr.' zavisnosti od 0unkcije koju obavljaju, klipni prstenovi mogu biti kompresioni i uljni.

7ompresioni prstenovi služe za zaptivanje prostora izme&u cilindra i klipa. 'ljni prstenovisprečavaju značajniji prodor maziva u prostor za sagorevanje, a skidaju i suvišno mazivo. 7odklipova benzinskih motora postavlja se zavisno od konstrukcije i proizvo&ača motora, nekoliko

kompresionih prstenova i jedan ili više prstenova strugača ulja. 7lipni prstenovi se izra&uju centri0ugalnim livenjem od gvož&a sitno zrnaste strukture satvrdo(om jednakom ili nešto manjom od tvrdo(e cilindarske košuljice.

Osovinica klipa prenosi silu sa klipa na malu pesnicu klipnjače. 8zra&uje se od čelika zacementaciju.

Klipnja*a %slika 2.15&

7lipnjača je deo motornog mehanizma koji

kinematski povezuje klip i kolenasto vratilo,odnosno služi za prenošenje sile od pritiska goru(ihgasova sa klipa preko osovinice klipa na lete(irukavac kolenastog vratila. 7lipnjača omogu(ava

 pretvaranje pravolinijskog oscilatornog kretanjaklipa sa osovinicom u rotaciono kretanje kolenastogvratila.Osovinica klipa prolazi kroz malu pesnicu klipnjače,

 pri čemu sa oslanja na ležišnu čauru, najčeš(e

8/20/2019 vezbe II

8/20

izra&enu od bronze, koja se nalazi u otvoru male pesnice. =ete(i rukavac kolenastog vratila seoslanja na u velikoj pesnici klipnjače koja se najčeš(e izra&uje kao dvodelna. ' praksi se primenjujui rešenja jednodelnih velikih pesnica klipnjače, ali je u tom slučaju radilica višedelna.

Kolenasto vratilo

7olenasto vratilo !radilica" je deo motorskog mehanizma kod kojeg se stvara obrtni momentzahvaljuju(i delovanju sile kojom klipnjača preko velike pesnice deluje na lete(i rukavac kolenastogvratila. ;obijeni obrtni moment, odnosno mehanički rad predstavlja cilj enrgetskih trans0ormacijakoje se odvijaju u motorima 4'4.

7olenasto vratilo je složeni deo motornog mehanizma, i ima odgovaraju(a -kolena/ nakojima se nalaze lete(i rukavci koji su uležišteni u velikoj pesnici klipnjače. 7olenasto vratilo seoslanja, preko svojih glavnih rukavaca na glavna ležišta koja su smeštena u karteru motora. *a slici2.21 prikazano je kolenasto vratilo sa elementima uležištenja, zamajcem i elementima za odvo&enjesnage.

7olenasto vratilo ima onoliki broj kolena, i isti broj lete(ih rukavaca, koliko motor imacilindara. )roj glavnih ležišta i glavnih rukavaca može da bude za jedan ve(i od broja cilindara

motora. ' primeni su i rešenja kod kojih kolenasto vratilo ima tri glavna ležišta, gde se po jednoležište nalazi na svakom kraju radilice, a jedno u njegovoj sredini.

' cilju ujednačavanja i uravnoteženja masa, kolenasto vratilo se izvodi tako da se nasuprotlete(ih rukavaca postavljaju kontrategovi.

4 obzirom da je kolenasto vratilo izloženo velikim mehaničkim optere(enjima dinamičkogkaraktera, izra&uje se od kvalitetnih legiranih čelika koji se termički poboljšavaju. >adilice senajčeš(e izra&uju kovanjem a re&e izrezivanjem iz punog čeličnog bloka.

+amajac

?amajac slika 2.21  je do motornog mehanizma koji ima veliku masu, što mu tokom radamotora obezbe&uje značajan inercioni potencijal. ?ahvaljuju(i svojoj relativno velikoj masi, zamajacu odre&enoj meri akumulira odre&enu količinu kinetičke energije što je veoma značajno zaobezbe&enje ravnomernog obrtanja kolenastog vratila. Ako motor ne bi imao zamajac, motor bi radiosa trzajima jer masa kolenastog vratila ne bi bila dovoljna za ravnomeran rad motora.

@

8/20/2019 vezbe II

9/20

?amajac se pravi od čelika postupkom kovanja ili livenja. 5okom izrade teži se da ve(i deomase bude lociran po obodu zamajca, radi boljih inercionih e0ekata.

;a ulje iz kartera ne bi curilo u prostor gde je smešten zamajac, postavljena je odgovaraju(azaptivka u zoni prodora kolenastog vratila iz kartera.

 *a obodu zamajca izra&eno je ozubljenje namenjeno uzubljivanju zupčanika elektropokretača prilikom pokretanja motora odnosno puštanja u rad.

#a$vodni mehani$am

>azvodni mehanizam !slika 2.2"" omogu(ava izmenu radne materije, odnosno mora daobezbedi neophodno punjenje i ispiranje cilindara motora na svim režimima rada, kao i pouzdan radi dug vek svih delova mehanizama. 2romena punjenja može da se ostvari sa:

• ventilskim razvodom• kanalskim razvodom• ventilsko1kanalskim razvodom

7od automobilskih motora najčeš(e se koristimehanizam sa ventilskim razvo&enjem kojiobezbe&uje pravovremeno otvaranje i zatvaranjeusisinih i izduvnih ventila.

'sisni ventili otvaraju i zatvaraju usisne kanale krozkoje se u cilindre motora usisava sveža smeša goriva

u vazduha, dok izduvni ventili otvaraju i zatvarajuizduvne kanale kroz koje se iz cilindara izduvavaju

 produkti sagorevanja.>azvodni sistem motora je sastavljen od:. bregastog vratila sa pogonom#. delova prenosa !podizači, šipke podizača i

klackalice" i

$. ventila sa svojim priborom

,regasto vratilo

7olenasto vratilo pogoni bregastu osovinu prekosistema prenosa 1 zupčanika, lanca ili nazubljenogremena. )regovi bregaste osovine preko podizača,

 podizačke šipke i klackalice, pomeraju ventile, dok zatvaranje ventila omogu(uje opruga ventila odmah

nakon silaska podizača sa brega osovine. *a bregastom vratilu je onoliko bregova koliko

motor ima ventila, što znači za svaki cilindar po dva brega !za slučaj dva ventila po cilidru". )regovi bregastog vratila se nalaze u me&usobno zakrenutom položaju, u skladu sa potrebama trenutka otvaranja izatvaranja usisnih i izduvnih ventila. 2rimer sistemarazvoda motora sa vise(im ventilima je prikazan na

8/20/2019 vezbe II

10/20

slici 2.2", a na slici 2.3- prikazan je sistem razvoda sa stoje(im ventilima. 4istem razvoda sa lancemi lančanicima prikazan je na slici 2.31.

)regasto vratilo se zbog velikog površinskog optere(enja koje izazivaju podizači ventilaizra&uje od čelika za cementaciju1kovanjem. 8zra&uje se kao jednodelno, a kod motora koji treba daimaju duže bregasto vratilo kao dvodelno.

'o di$a* šipka podi$a*a i klackalica

2renos od bregastog vratila do ventila se kod ve(ine konstruktivnih rešenja razvodnogmehanizma motora vrši preko elemenata prenosa, u čiji sastav ulaze: podizač, šipka podizača iklackalica.

 *a slikama 2.2" i 2.31 prikazani su sistemi prenosa kod kojih je bregasto vratilo smešteno ukarteru ili bloku motora.

7od konstruktivnih rešenja prenosnogsistema sa bregastim vratilom smeštenim ucilindarskoj glavi motora, mogu(e je delove

 prenosa izbe(i u potpunosti %slika 2.32b&  ilidelimično, kada ostaje samo klackalica %slika2.32a&.

>otacijom bregaste osovine, breg podiže podizač ventila u kojem se oslanja podizačka

šipka. 5ime se podiže i šipka podizača, potiskuju(i gornjim krajem jedan krajklackalice koja je izvedena kao dvokraka

 poluga. ;rugi kraj klackalice potiskuje ventilsavla&uju(i silu opruge ventila, i tada je ventilotvoren.

8/20/2019 vezbe II

11/20

/entili

entili %slike 2.35 i 2.3) &  se sastoje od vretena i pečurke3 služe za zatvaranje i otvaranjeizduvnih i usisnih kanala motora. >ade u vrlo teškim uslovima, jer su izloženi visokoj temperaturi,

 pritisku gasova, silama opruga itd. ' najtežim uslovima rade izduvni ventili pošto temperatura vrelihgasova iznosi BBC%1BBC%.

' cilju obezbe&enja dobrog zaptivanja izme&u pečurke ventila i njegovog sedišta moraju bitiispunjeni slede(i uslovi:

• da pečurka ventila naleže naventilsko sedište celim obodom

• da se poklapaju ose ventila i sedišta• da nagibi naležu(e površine sedišta i

 pečurke budu isti.' ve(ini slučajeva različite

konstrukcije motora imaju za svakicilindar po jedan usisni i po jedan izduvniventil, mada postoje i rešenja kod kojihsvaki cilindar ima po dva usisna i izduvnaventila.

entili se najčeš(e izra&uju odhrom nikl ili hrom1silicijum čelika a svečeš(e od legure zvane stelit.

entilske opruge služe zaobezbe&ivanje brzog zatvaranja ventilaodmah po prestanku dejstva sile odklackalice i da obezbede potrebnu silu zadobro pritiskanje pečurke ventila nanjegovo sedište.

8/20/2019 vezbe II

12/20

'odela automobilskih motora

?avisno od konstrukcije, motori sa unutrašnjim sagorevanjem, se mogu podeliti na različitenačine, a jedna od mogu(ih podela je slede(a:

. prema radnoj zapremini#. prema načinu rada motora$. prema načinu hla&enja6. prema vrsti razvodnog mehanizma

9. prem broju, položaju i rasporedu cilindara

'odela motora prema radnoj $apremini

>adnu zapreminu cilindra čini zapremina koja se nalazi izme&u spoljne i unutrašnje mrtvetačke klipa %slika 2.1&. 7od višecilindričnih motora pod radnom zapreminom motora se

 podrazumeva zbir svih radnih zapremina cilindara. >adna zapremina se izražava u litrima !dm$" icm$. eoma često je merodavna pri kategorizaciji motornih vozila.

8/20/2019 vezbe II

13/20

'odela motora prema na*inu rada

2rema načinu ostvarenja radnog procesa motori sa unutrašnjim sagorevanjem se dele načetvorotaktne i dvotaktne motore. etvorotaktni motori obave jedan radni ciklus za četiri hoda klipa,za koje vreme se radilica motora okrene dva puta. 7od ve(ine motornih vozila se primenjuju

četvorotaktni motori, načeš(e sa četiri cilindra. ;votaktni motori obave jedan radni ciklus u dvahoda klipa, dok se za to vreme radilica motora okrene samo jednom.

2o načinu paljenja radne smeše, odnosno po načinu paljenja goriva u cilindru svi klipnimotori se dele na motore sa prinudnim paljenjem i motore kod kojih se paljenje vršisamopaljenjem zbog prethodno izvršenog sabijanja vazduha čija se temperatura podiže dotemperature samopaljenja smeše goriva i vazduha. Ova podela može se dati i na slede(i način

• motori koji rade na principu oto ciklusa• motori koji rade na principu dizel ciklusa

'odela motora prema na*inu hla0enja

' odnosu na način hla&enja, razlikuju se dve osnovne grupe motora: motori hla&eni satečnoš(u !najčeš(e vodom" i motori hla&eni vazduhom. 7od ve(ine motora hla&enje se obavljavodom. 7od motora hla&enih vodom postoji opasnost u zimskom periodu od zamrzavanja vode u

 prostoru za hla&enje što izaziva prskanje bloka motora. ;a bi se ovo sprečilo dodaju se naročitetečnosti na bazi glikola i glicerina čime se sprečava zamrzavanje vode.

otori hla&eni vazduhom su lakši i jednostavnije konstrukcije. *eki od nedostataka ovakohla&enih motora su: kod višecilindričnih motora teško je obezbediti ravnomerno hla&enje svihcilindara, ventilator stvara dodatnu buku, snaga potrebna za pokretanje ventilatora je ve(a negosnaga za pokretanje pumpe za vodu.

'odela motora prema vrsti ra$vodnog mehani$ma

8/20/2019 vezbe II

14/20

2rema sistemu za razvo&enje radne materije , svežeg punjenja i sagorelih gasova, motori saunutrašnjim sagorevanjem se dele na:

• motore sa ventilskim razvodom• motore sa zasunskim razvodom• motore sa kombonovanim razvodom !ventilima i zasunima"

otori sa ventilskim ra$vodom %slika 2.2& *ajve(i broj četvorotaktnih motora imaju razvodne mehanizme sa ventilima. entili su se pokazali kao najbolji ure&aji za razvod jer su pouzdani, lako se održavaju i odlično zaptivajucilindarski prostor pa je time rad motora i najekonomičniji. Glavni nedostatak ovog sistemazaptivanja je teško hla&enje ventila i njegovih sedišta, zbog čega se lako pregrevaju i de0ormišu.

otori sa $asunskim ra$vodom %slika 2.3&Ovaj način razvo&enja radne materije primenjuje se kod dvotaktnih motora male zapremine,

koji se ugra&uju kod motobicikala i manjih putničkih vozila. 7od ovih motora razvo&enje radnematerije vrši samo klip koji otvara i zatvara ulazne i izlazne kanale na košuljici cilindra. Glavninedostatak ovakvog načina razvo&enja radne materije je gubitak dela smeše koji odlazi zajedno sasagorelim gasovima, jer se ispiranje cilindra obavlja pripremljenom smešom.

8/20/2019 vezbe II

15/20

otori sa kombonovanim ra$vodom %ventilima i $asunima& %slika2.4&

Ovakav sistem razvoda radne materije se primenjuje kod dvotaktnih motora ve(ih snaga.'običajeno je da se smeša kod ovih motora razvodi zasunima, tj. klip odre&uje momenat početkauduvavanja gotove smeše, dok se izduvni, sagoreli gasovi najčeš(e razvode ventilima.

'odelamotora

prema broju i poloaju cilindara

8/20/2019 vezbe II

16/20

)roj cilindara kod motora koji se primenjuju na motornim vozilima kre(e se od do # aveoma retko i do #6. 7od malih motornih vozila broj cilindara se kre(e od # do 6.

otori čija je radna zapremina do # dm$  imaju najčeš(e 6 i + cilindara, a motori čijia jezapremin izme&u # i 6 dm$ imaju + do @ cilindara. kod teretnih vozila broj cilindara se kre(e od 6, @do # cilindara i više.

 *a motornim vozilima primenjuju se višecilindrični motori radi što ve(e ravnomernostiobrtnog momenta, a osim toga manja radna zapremina pojedinačnog cilindra smanjuje toplotno

optere(enje motora odnosno, bolje je hla&enje klipa i ventila.>aspored cilindara može biti različit %slika2.5&, i zavisno od toga, motori se grade kao:

• linijski• -/ raspored•  bokser raspored• zvezdasti raspored

8/20/2019 vezbe II

17/20

'rincip rada *etvorotaktnog ben$inskog motora

7od četvorotaktnih benzinskih motora radni ciklus se odvija u četiri takta !slika ."

takt 667/7N89 69:9 ;7 %667/7N89 6/9?9 69:9&' prvom taktu rada motora klip se kre(e od spoljne !gornje" mrtve tačke do unutrašnje

!donje" mrtve tačke, pri čemu je otvoren usisni, a zatvoreni izduvni ventil. 2ri ovom taktu u cilindarmotora ulazi pripremljena smeša goriva i vazduha.

takt 67,87N89 %K

8/20/2019 vezbe II

18/20

'rincip rada *etvorotaktnog di$el motora

 *a slici . šematski je prikazan rad četvorotaktnog dizel motora.razlikuju se slede(i taktovi:

A7KA 667/7N89 6A7D ' ovom taktu klip se kre(e od spoljne mrtve tačkedo unutrašnje mrtve tačke pri čemu je otvoren usisni ventil, a zatvoren izduvni ventil.

A7KA 67,87N89 6A7 %K

8/20/2019 vezbe II

19/20

GCommon railH motor

Dedan od vode(ih svetskih proizvo&ača nemački -)O4%E/ razvio je sistem za ubrizgavanje gorivakod dizel motora i nazvao ga -common rail/, što u prevodu znači zajednička magistrala.

2umpa koja je sposobna da stvori visok pritisak potiskuje gorivo u zajedničku magistralnu cevGcommon railH koja se proteže duž motora i ima ulogu -akumulatora/ !akumulira gorivo koje je podvisokim pritiskom", upravo zbog činjenice da pritisak u cevi ne zavisi od broja obrtaja motora i količineubrizganog goriva. *a cev su priključene brizgaljke u koje su ugra&eni elektromagnetni ventili. *jihovootvaranje kontroliše i njima upravlja elektronska upravljačka jedinica daju(i u odgovaraju(em trenutkuelektrične impulse. 7oličina ubrizganog goriva zavisi od protočnog preseka, pritiska i vremena otvorenosti brizgaljke. 2rvo se ubrizga manja količina u komoru !prostor za sagorevanje", koja sagorevanjem podižetemperaturu u njoj, a odmah za njom i glavna količina goriva. *a taj način se poboljšava sagorevanje, postižese ve(a ekonomičnost, manja je emisija štetnih gasova u atmos0eru, manja buka i vibracije motora.

2ozitvni e0ekti su postignuti pove(anjem pritiska ubrizgavanja sa 9B do +BB bara !kod klasične pumpevisokog pritiska" na iznad BBB kod nekih 6BB pa i više bara, smanjenjem prečnika i pove(anjem brojamlaznica brizgaljki čak na osam otvora. 2aralelno sa time, umesto tradicionalne mehaničke regulacijeubrizgavanja goriva primanjena je elektronska. Flektronska upravljačka jedinica ima + bitni mikrokontroler,koji prima signale sa brojnih senzora kako bi što preciznije odredila rad motora. 5ako se meri broj obrtajamotora, položaj kolenastog vratila, položaj pedale gasa pritisak nadpunjenja, temperatura motora,

b

a 1 elektronska jedinicab 1 senzori za temperaturu ulja, vode, vazduha i pritiska u

 pumpic 1 senzori za poziciju bregastog vratilad 1 mlaznica sa pet otvorae 1 -common rail/ rampaf 1 pumpa za gorivog 1 0ilter h 1 rezervoar za gorivoi 1 senzor broja obrtaja motora j 1 papučica gasa sa senzoromk 1 0ilter za gorivol 1 pumpa visokog pritiska !BBB16BB bara"m 1 predgrejni sistem za gorivo

sl. ). Koncepcija Gcommon railH motora

8/20/2019 vezbe II

20/20

temperatura usisnog vazduha, količina koja se usisava..., ali još i signali koji stižu na primer od spojnice,automatskog menjača, A)41a, klima ure&aja itd. 7ada se svi ti signali prikupe i obrade, daju se komande zaubrizgavanje tačno odre&ene količine goriva u odre&eni cilindar.

#