Vesna Pešić Intervju Vreme

Interviu: Vesna Peii6

ODARADUJEDNOG

I

LEZITEBOVIGA

okom samo dve i po godine - pcriod u kojem je Aieksandar Vu.i. postao'!v€ i svja srbi,jajedozivela neverovatan preobra-

zaj. U tonl€ su verovatno sai saglasni Probl€nje, medutim, sto taj preobrazaj jednivide kao pottivan, a drugi kao direktanlurupropasr.

VIloje verovatno da je onih koji sna-traju daje Srbija l<renula u dobron pr&-cu s!€ iunje. S druge srrane, istoje takooaigledno da se onl koji zastupaju suprot-stavljeno stanoviite mogu auti i videti uwlo oerani.enon broju nedija, da su sverii i zastraseniji, a da istovreneno iz danau dan Zive sve loaije ijadnije. Zbog te tiil-ne, tog straha i te bede aini se daje Srbi-ja za sano dve i !o eodin€ daleko odma,kla od kaLve-talve denokntije i dospelana potpuno drugaaiju politiaku teitoriju.

'Denokratija u Srbiji vea duze 1,.re]nenavene. Pod vlasau Alekandra Vuaiaa, onase sasusila"jedva dajoa daj€ znake tivo-ta. Najta.nije bi bilo reai daje srbija da-nas najbHa pojnu srvome autokratije.Kaiem sft?rne, zato ito u sawemenomsvetu retko nailazite na formalnu auto-kratiju, koja je talo zakonon defnisana',kate za 5/reme Vesna Peiia, odgovarajuaina pitanje da li u Srbiji trenutno imanodemokratiju, autokntiju ili neato tret€.

"VREME": Sta zapravo znaii'st!?rna autokmtija ?

VESNA PESIC: Stvarna autokratijaobjaanja\,? nnose konfuzije, pa i onu dali jma slobode medija u Srbiji. To ito nenainstitucije cenzure, kojaje nekada fomal-no postojala, korjsti s€ kao dokaz daje snedijima sve u redu. Pajeste, nema te for-ne, a ipakje u stvarnosti zaved€na skorototalna kontrola nad svim glalaim medi-jilna. Zatoje isprar,nije govoriti o sh?arnojautokatiji u kojoj postoje sve demo]<Et-ske institucije, alije iz nje nestao duh d€-nokratskog i slobodnog politiikog delo-lanja. Imamo parlament, \4adu j sud, postoji Ustav koji sarantuje Siroka prava islobode, samo ato su te insdtucije praznafoma. One trpe djrektan uticaj jedne vladajuae srupe, odnosno jednogvode, ka-kavje danas sluaaj kodnas.

Postoji padam€nt koji se redomo sasta-je ali pogledajte kako on tsleda. cde st€videli da predsednik \,lade onal{o viae naposlanike, ueda ih i ponEava? Vuaia n€vit€ na njjh kao izlrina vlast, nego ba5 kaoon liino, kao Aleksandar Vuiia. Onje obFnuo situaciju umesio da skupstina (i gadani) njesa kontrolisu i da u nju dod€ daauje kdtike i mGljenja loslanik4 on posla-nicima a i celon narodu, n€prekidm &tlekcije i uai ih parneti To je u demokrati-jama nezamislivo. Dal€ko sno odmakli sautokratijonr, a dovoljar dokaz za tojestekad pogledate kako Vuiia razgovara s no-vinaima. on denonsrrira toliku koliainu

a

"VuEi6je naB veliki votla koji nas uii radu na svom prirneru. A tajprirner nije bai nimalo ubedljiv. Naprotiv. Onje petnaest godina drzaobarku u Skup5tini, prodavao rnaglu, zagovarao rat i slavio ratnezloiince, a sad se predstavlja kao veliki radnik, muienik koji radi odjutra do sutra. Je I' to govore drugi prernijeri? Zale li se oni gratlanima

da mnogo rade, da imje mnogo teiko, da im svi prete, da ne spavaju, dane kradu i da nemaju kad dajedu? Vuiidu ne pada na pamet da se nasnimalo ne tiie sve to 5to se odnosi na njega liino. Toje ta intimizaciiakojaje straino autoritarna i iritantna. Pritom, on govori o radu da binam rekao kako smo svi mi neradnici i kako smo zato siromaini"

aeresimosti, direktne prozivke ( latla, toste vi ; Bs2 ) i arogancije, da takvo pona-ianje do sada u srbiji nije videno A nije dabai niita ne znamo o autokratskoj vlasri

Ateksanda! Vuiiije u nekoliko na.vrata citino Maksa Veb€ra, istidutiprc svega njegove aiarize €Eopskeprctestantske etike. Da li mblite dajebas MakB Veber lektira kojaje najviieuticara na plemijem?

Ja mislim da on ni slovo nije proiitao

od onoga atoje Veber napisao. Ne.to je na-auo iz druee ruke, ali to sto VudiC Covorinena nikakve veze s teorijama Malca Ve-bera a ponajmanje sa protestantskom etl-kom. Ona se tenelji na odgovomosti zaposledice, a ne na dob m namerama, Ze-ljana i obeaanjima. Koliko vidim, Vuaiaune pada na pamet da za sve sto radi pola-

Ze miune jararsti i $adanjma. On odgovornost pominje kao krajnji cinizan - u

Kad se u kontekstu etlk€ odgovomo-sti prisetimo njegov€ proslosti naprosroj€ zapanjujute daje on uobrazio da je ne-kal(la moralna gomada koja nu dozvcljava da baS on aitav narod moralno uzdi-Ze i neprekidno vaspitar?. Do besvesti po-

navlja da sno leniuge da smo tveznalice:da samo kukarno i kritjkujemo, nista namnije dobro, da ne cenimo nidji lad. Postavionamje i uzorc na koje bi tr€balo da se usl€-damor moramo da uaimo od Novaka Dokoviaa i Majkla Dtordana To namje sad,za Uskrs, kao najnovije poruiio u "Novo-

stima l Kaze daje u najveten deLu Srbije

G€m laljda kod onih zakerala i ne-znaisanskir kritiaara') vea pobedila ta filozo-fija kojaje napravila No!"!a Dokoviaa. ei-tan io i ne nogu da verujem ita sve nje

on ne nzume da nije dozvoljeno da $a-dane tretia kao maloL€tnik€. On ne razu-me da mi nisno njegovi daci nlti daci bilokoje vlasti Sto se Mal<sa Vebera i prote-

stantske etil<e tiae, ta priaaj€ trebalo dasluzi njegovoj ambiciji da ljai na zoranaDindita i ukrade idej-" svojih protinikarto je dobro prjmetio Teom Pantit

Batje l.laks veber teoretiaar koji seposebno bavio harianatskim tipomvlasti koji, po nj€mu, obeletavaiu po-s€bno nadarene liinosti. "Nosilac ha-riane uzima zadatak koji nuje o&€-den i na osnovu svoje misije zahtemda rnu se dlugi pokoraveju i slede ga',

kate Veber. MoZe li se o!?j tip vlastiFepozntti u onome ito AreksarturVudt t€Ilutno radi? Mislit€ li da onsebe vidi kao Veberovog hsrianat-skogvodu?On moZda sebe tako vidi kad pmvi svoje

predstave za nas. Uverena sam da on ve-ona dobro zna koje on. on zna da on neraspolaze ni znanjem ni nadarenostima

osim nadarenosti za manipulaciju i la-ganj€, alijeste zaigao ulogu spasioca Ha-rjzmatski tj. revoiucionarni preoket karalterGe prekid tradicij€ i obiano se kaoprimer navod€ reai Isusa Hrista eul steda je bilo reaeno oko za oka, zub za z$.Ali ja vam kazem (...), kad ti oiarnari desniobraz, okreni mu drugi." ovo navodenjeBibljje po sedanju samo je ilustracija ha-rizmatskog raskida sa starim i proglaiavanje nove vere i novoe doba. Tu figuruo "pre i posle Vuaia i njegovi korisle u od-nosu na prethodnu vlast. Oni su navodno spasli Srbiju od zlih pr€thodnika kojisu navodno sve upropastili

Taano je da j€ prethodna vlast mnogogreaiia i uproaaa!€la ali nskid sa prethod-nin1 gresjma se nije dosodio. Ti sresi suiak i pojaaani dolaskom sNs-a na vlast. Pri-ton se zaboravlja da ni Vuait nije nov daje i on prethodnik i ro od one fele koja jenanela Srbiji najr€cu atetu. Ne mozea bitiharizmatski lider jz drugoe cuga I na po

Izrdraoje"harizmatskipr€kid korup-cije i lopovluka hapienj€m Mtoslava Mia'koviaa" Grmeo je o borbi protiv korupcije irajkuna. ra pre!"raje uspeb- Dobioje ve-Il{u podrsku, ali od'spasila&e misije nijeostalo ntta. Korupcija i propadanje S$1-je dobi[ su !€tko ubrzanj€, a od spasa€-njaje ostalo nekoliko jzlizarih fraza, kaoona 'Miikovi6evi i Ds platenici'. Najnovi-ja povika na Ds, 1,'ratite pare narodri, sadse moze uputin na adresu sNsa-

Uzgred, u modernom drustvu, harizmatska vlast u Veberovom smislu vise

Staje, po r,?lna, bila na.ijaia dosada+njananifestacija autoritarizma ovevlasti?Ako trazite bal nanifestaciju, kao dra-

stiaan i najsveziji pdner izdvojila bih do-nosenje iex specialisa kojin su posaze-ni svi noguai zakoni i sam Ustav Tinzalonon je nasilniiki oteto najrrednijezemljiite u Beogradu da bi ga Vuait bez

konlorsa dao saljim arapskim prijatelji-na a da nema ni ugovora, ni projekta, nitlbjlo kakve raaurice. Ni u tagovima ne po-

stoji jntercs $adam Beoerada da to pla-

aaju, kao sto nema bas nikakvog interesagradana Srbije. Drastiine primere autori-tarizna vidite u Sku!5tini i vikanju na ila-nove Vlade, a najviie se vidi u sfbd medijaTu imate buLvaLno zaposedanje televjzija(Pinl, Studio B, Happy) i kontrolu gotovo

wih ostalih. Zatin tuje likvidacija pojedinih enisija, kao sto su

'Utisak n€d€lje i

jos neke Nijedan medij nije sneo da jstra-

zuje audnu priau o kradi identiteta Vuai-aevog brata i sukoba s policijom na Para

di ponosa. Dnstiaarje bio progon ombud-smana $ie Janl<ovi6a- Imate i korupcio-naiki i protiurtami zalon ojavnom be-baristvu kojije ogranicio plavo na slobo-du usovora, zakon je braden pet nesecia sud u ton penodu nije radio. Tu su i stal-ni napadi na opoziciju, pa bih podsetila dase bas na osnolu odnosa prema manjinimeri samo postojanje demokatije i njensnisao. Meneje posebno uznemirilo na-silje tojest prcbijanje supamiikih kandi-data na lokalnim izborima u Mionici Di.rektna Vuiidel? kontrola i vodenje svihsluzbi bezbednosti pa i olo dranatiino iz-bega!€nje odgovomosti za pad helikopte-ra i snut sedam osoba,jesu nanifestacije

Ima li vudcev autoritad"am nekespecifiEnosti?Za njegaje l-arakteristiano da on ne vta-

da na uobiaajen naah takoStobiobu-kao odelo prenijefa, wiio tu zvadinu ulegu talo ito koncentrGe no6 i lrsi zalone

prema poil€bi k l(o to dn€ autoritard Neto nije sluiaj. onje skinuo sa sebe sa€ for-malne uloge one koje su 'po difoltri za-konom definisane i kontrolsane. On vla-da kao orr u s.,om pritodnom izdanju, ne-fo nalno. sa svojim prijateUina i bratonr,l<ao konls€tna liinost. Zato, na na<e zgra-za\,€nje, on stalno priia o sebi liEno To iza-zim strdl i zebnju. Takl,? vlailje za $ada-ne totatno zatamniena, narcato u pogle-du korGcenja nasilja- Vi ne znate 5t? noZeda padrF na pamet nekom pojedincu kojiniie u sistemu, a raspolaze drtamom si-lorl! Kako se najbolje vidi ova specifi&nrLpreplivavanje iz institucija u neformalne

r "Na naiezgraiavanje, Vuii6stalno priia o sebiliGno To izazivastrah i zebnju.Talnra vlastje zagratlane totalnozatamnjena,naroiito u pogledukoriice4ia nasilja'

odnose? Prvo padaju u od njena radikal-na eSocentriinost inarcizallr jer je vladarpo primdi takav

Gdesetokor c"tnovidi?Kad sti:€ Seselj iz Haga alii ako se tamo

\,'raaa on kaze da nisu u pitanju ni Hag niVojislav Seselj, nego je to udar na vladuodnosno na njega liino. Onje rujugro:e-niji njemu stalno neko pr€ti likvidacijomi msenjem. Sada mu pleti i nekak\,? Cmaruta Rusi i Amerikanci mu mls€ konce. itako r€dor[ i tako stalno. Ne a.1am da lilEau zebnju izazirra njegola stihijska agl€-sinost ili kada twdi da mu neko stalnopl€ti taL i poslanicil

Sada i njegovi aauii Maja Cojkovi6 i Be-a4 iaGljaju kako i njina poslanici pre-te. A ti oseaai da u stvari oni tal(o pretewima nalna Ola i$a pretnjij€ deo |adi-kaine psihologizacije i personalizacije vla-sti za koju ne znaa i ne moie6 da znas Starnoze da snisli igde c€ da udad koja st\,uaos€6aj da Avimo u strahovladi Zboe toga

aesto aujete da Uudi spontano kazu "Ovojeludnica" Da, toje otekivano oseaanje kadono liano, naja€:ce ftni bezobrazluk pre-plavi pristoj o ponaianje koje s€ oaekujeod predsednika \4ade

Vrlo ko, prakti&F smkadnevnqslu:ano prdnijera koji poninje kon-ko ladi, kekoje uv€k on tuira, kakosvi r€l€ njegov odla"ek 6avfastii.li6no. Ibme su upucsr€ takve pdul(e ikakavj€ zapravo njihov $ni!ao?To je pozicioniranje gaz de iznad gra-

dana Vuaiaje nai veliki voda koji nas uai€du na svon prineru. A taj priner nijebai nimalo ubedtjiv Naprotiv Onje petna,est godina drtao bad.u u Skupstiai, pro-dal,?o naglu, zagol€rao rat i slavio rat$ezlodnce a sad se pr€dsravlja kao \,€likilad-nik, mua€nik koji radi odjura do sutra" JeI to govore dlugi Fenijeri? Zale Ii se onigradanina da rnnogo rdde, da irnje mno-go tesko, da im svi prete da ne spavaju, dane kadu i da nemaju kad dajedu? Vuai-cn ne pada na pamet da se nas nimalo netiae sve to Sto se odnosi na njega liano Toje ta intinizacija kojaje sb:€lno autodtar"na i tuitantna.

Pritom, on govori o radu da bi nam r€-kao kako stno svi mi neradnici i kako smozato sirornaini Tek kad krcnemo da radi-mo, vratice nam plate i penzije clal,na nje-gova nisijaje da lenalge pe\,"spita u rad-nike. Kad krenemo da radinr i ugledamose na niega i Nemce koje j€ MaItin Luternauaio radu i Ezopovim basnama, ima $,€probleme da relimo Samo lad, rad i Iad.Da ne l"Zen koliko je ta retodka ciniinau zeniji u kojoj posla nema ni od korova"I kalfta je to oda radu koju prodaje jedanlezitebovid koji se bavi najvise sopstvenirnrnarhetinCora manipulacijama imutdmposlovirna?

Taj r,€liki trudb€nik bavi se armijom bGtova koji sistematski obnunjuju javnostza novac, oblaai i prcsvlaii ljude da izi-gEvaju po&sku pred Skupstinoq poja-vili su se opet i pionid koji doiekuju dra-gog gosta. Akoje s\,€ to !€oma vazan rad.za rus bi bilo mnogo bolje kad bi se malo

Utisakj€ da se izmdu Vlarte Sfti-je i imel|a prtnij€ra stavlja znakjed-nal(ogti Ipalr onje - p@ebno na-kontragEdije s helikopteron-!D-te?eo da s€ teiko o&it€ iaki lo-: r n€v€6titi vec na plvipogled

nead€kmtnih saradnika- K3ko toobjan$vate?Kao i svi autodtarci premijer ne dozvo-

Ija!'e da mu mi, kaojavnosl smenjujenosaradnike i minjsE€. Setite se daje sL.ufnajavnost imala primedbe na Lazara kstilaaiije Vutia o njemu govorio kao o aistorngeniju i najbolenl ministru fnansija u rc-gronu. Krstiaje zatirn olriao po scenarijukojije VuAcu odgo\,€rao On ae da snenikoga on hoae iz s\,"ojih razloga, a ne zatoato su minishi pod barazom kdtike zbogneodgovomog ponaSanja koje je u ovomslua4u s h€likopterorn dovelo do tragedi-je. Nije iskljuaeno daje on caiidu naiedioda se pokr€ne vojsla za spasavanje bebe'dmge vercispovesti I a i da se pravi me-dijski spektal4

VuAt kaze da on snosi politiaku odgo-vomost za grdke ali ne vidi se koje je toposledice oa podneo.I onda opetje on tajkoji odlazi u Batajnicu da smiruje oficirc iobeca\E da ce se kupiti dvano\E helikoptera Cela ta stvar 6e se za\,riiti tako sto nikonece odgovarati Ta priiajev€t zatvorena

PGtoji li Eenutno inrtituciia ddav-ni olgaa r€gulatorno t€lo ili n€kaosoba koju Af€ksandar ltuaic patlji-I,o slG:r i tije sug€stije pointje? Da lije vla8t na bilo koji natin pod bito ka-kvomkortrolonbilok gtela?Ja to stvarno ne znam. aini mi se da

nema talve institrcije ali sigumo ima pd-vatnih lica. On sam kaze da se tuje drade-set puta dnevno sa wojim brator4 tu ie ikum Nikola P€tovi4 tu su i druge prirat-ne osobe od uticaja, kao arapski prijateUimoida i njegovi liani tajkDi O tome mo-;emo samo da nagadamo,

A.ko drzami tunlcioner skine fo.inalnioklop sloje uloge i priial<ao Mikajii Panraonda vxe ne postoji normalna ija!.na kd-tika vlasti nego se svaka primedba doriv-lja\,? kao lifna nlrzoja! Vuii6 se nato otvo-reno tali Zali se da ga rnrzimo i da ga zatokritikujemo. A kad to iujen, uvek u sebikazen "Pa, obuci pr€mijeNku unifomu iskloni svojn liinost sa pozomice" Al(o onstalno izlate woju golu liinost, onda musve mora izgledati kao liani napad- I tojepos€ban problem za medije- svi se boje daae se on wrediti A tako ne mozejer tojepdtisal( i ukidanje kiitike Alo rije teSkoda budei dtavri fiDkcioner, onda se vla-ti u svet privatnog Zillta Ali ne on hoceda nas ,:staiuje samim soborl On aak i

I O

sam proziva neke pojedince. Tako je preneki dan u Skupitini prozvao advokataSreaka Pecjkozu, inaie potpisnika peticije petnaest advokata protiv "Beo$ada nalodl l Pa kakavje to naain da on proziva igrdi neke eradane po imenu i pt€zimenu?

u rndiiina koji vate za provladine,vef skoro godinu dana aesto s€ pojav-

Uuju telstovi koji se kdtiild owrtuna rad i ponaianje TonislalE Nikoli-ta. Deojavnosti to tunaai kao sigu-ran znak da iz|lleilu Nikolita i Vud-6a tlaje neobjavljeni mt? Inamo li uovom tr"nutlqr vec viileru situacijuu kojojjedan sesrcnt vlasti zapravoradi protiv dflgoga?Zajamost tu nerra nAeg zaninnjivog da

bismo nagadali da li se oni slatu ili saplia-LOd poaerka postoje razlike u pogledu Ko-so€ i Briselskog sporazuma, alije to pitanje izgubilo na znaaaju. Dagica i Toma nekliju da utmju u nlDtu, trose neke par€koje n€ mogu da opravdaju To srneta Vu'aiau koji hote da odrzi imidz borca protiv

korupcij€ i iluziju o poatenju sNs-a i nje-ea liano. Ta.kode mislim daje Vuacu vtestalo da odrzava H,notetu izmedu Am€-rikanaca i Rusa da ijednima i drugima is-poruduje to sto traze, j€rje utoliko njegc!a vlast stabillija Toma, predsedniL ne-skiveno viSe voli Ruse. Taj sukob, ako pGstoji imaCe snisla i noze biti dEmatiaantek pr€d pr€ds€dniake izbore.

Koliko, i da li uoplt€, sr,r ovo podBeta

U odnosu na ondainje \,reme, danas jeproblem Sto su se velike pronene desile usanoj socijalnoj st"d{turi koja bitno utiaeru s!€ ovo o aemu priiamo. O tom€ nikone govori. Devedesetjh smo svi bjli u istojsituaciji bili snojednaki a nasupfot nanastajali su vlast i tek ponek pojedinac kojise obogatio na $nl{cijama i Svercu. Sadajesituacija potpuno dlugaaija Postoji jedanelitni viii sr€dnji sloj, koji nije tako mali i

zanenarljiv a u koji ne spadaju tajkuni imilioneri Taj sloj ina dosta pala ujakimjegodjnana Sta mjslite, ko to nedelana sediu hotelu Grand m Kopaoniku ko se druziizlazi i u;iva? Njihova deca $/a idu u stra-ne Skole, ne Zive ovdasnjjm nvotom Oni ovlasti nisie potpuno isto kao ni nisu ble-savi da ne vide, ali na lmet im ne pada daponognu i da s€ angazuju. Drzawe ako-le su sada za sirctinju. Klasiani srednji slojna v€likomje udaru. Oni nenaju snage,a pritom n€ postoji njkalGv socijaLni ka-pital. tojest kohezija i solidarnost kojajeonda postojala.

Zamislite samo da su se tim jadnjm pro-fama u 5tmjku pridruzili nakar samo jojlekari, to bi vet bilo nesto. Aii nisu, niko senikome ne pi&utujq a ti ato inaju, neaeda se akaju sa politikom. Ni stranke viseniko ne6e da nnansira Niko t te bogati-je srupe neee da se angazuje. I 5ta ondada oi€kujemo? Mnogi su razvili prilianouspesne poslove, i nemaju nikalffe vezes nama i obianim ljudima- A sirotinja ne

r 'VuGi6 nerazumeda nijedozvoljenoda gradanetretira kaomaloletnike"

moze nikada niata da postigne Ne !€zujunas za de!€desete samo populzam i nacienalizara nego i to sto ima vEe sirctinje 3toje srednja klasa takode postala sirctinja anekada sno s1,i bili isti i omi da se bo.imoza promene. Vuaia ae oti6i kad se sam "jspuca , a ne zato Sto te ga sneniti opozicija

IGlt/aje tEnutno uloga srpske opo-zicije? Vidite lije uodte?Meni se aini daje situacija u srbiji toliko

katastrofalla da opoicija pre svega Ds injenu pijateljske stranke, samo treba dase okupi i napravijak politiaki instrunentkoji funkcionise i u stanju je da se bori i

Mnogi sada traze nekakve zanosne !oli-tiike identit€te, dokaze o poit€nju, pa i ha-rizmatske iiderc,jer su nalodno rEzoiara-nj. nikone vise ne veruju i zato n€ae da sepomerc. Smeano je kritikovati DemokIat-sku stranku kalo nenajasan identitel a

nilada ga nije ni irnala: bilaje oduvek nekicentar. nalo na le!€, nacionalno um€renai oprearo proevropska Ali kao eradanskastranka onajejedina bila odliano oreani-zorana i toje bio njen id€ntiter na konejeradio Zoran Dindia. Ne moze se pitanje oFsanizacije stranke totalno odvojiti od njenog identiteta. Problem Ds-a nije u identi-tetu, to je tul i lake nadomestiti jednimaktuelnim i efektnim proelamora n€go utome Sto sama iarutra ne mo;e da se oku-pi i ostvari naksimalan organizacioni pGtencijaL Sval{aje wika obaika a od toga

Mora da nam budejasno sde stoluje ru-kolodstvo, kad se sastaje. kal{ve su odlu-ke, ita su planovi, a Sta strategija za owaja-nje vlasti Iz D€nokratske stranle su otialioni koji sujoj naneli najveae atete. ona n€mora da bude u stalnoj depresiji i da s€ a'sti od $ehova (mada mora staviti do zna-nja da stare sreSke nete ponoviti), vea dase organizuje i poane protiwiku da zadajeudarce. Tada stEu i lazoial"ni koji ovalo

DemokratEkasbarka formilala jeVladu u senci IGko oc€njujete takavpotez? Po€toji li neato 5to t'i oFozicijanogla da uadi a Sto bi osetno uzdFmalo tenelie Vutit€vog F;ina?Po meni je to slab instrunent. On ne

smeta, ali i ne doprinosijaaanju strankei njenoj koheziji koje sada nema. Podrza-lan1 niting zakaz an za r5. april i dobrojeato kazu daje gradanski, za sar nezado-!rln€. Sie mo da ima nnogo efikasnijjhloteza od vlade u senci da se vlast uzdr-na To su na prvom nesiu dobm organi-zacijajasan proglallr slozno i al<ti\,no ru-kovodstl!, sposobno da strateski isplani-ra kada i gde ae zadati najiaae udarce, po-sebno sto pr€dsroje izbori tri godine uza-stopce. Njkalo ne treba pristad na spaja-nje lokalnih i republiikih izbora, pa iak ipredsedniildh jer je to porpuno autoritar-no i nedemokratski Zasto to nikad nismovideli u Nemaakoj ili lrancuskoj, da we iz-borc skrkaju ujedan dan i da tako skfacu-ju mandate? No, toje vazna i Sioka tem4i mora se posebno analizirati.

To Sto Vuiia n€ce opoziciju i Sto je gusiopasno je i za njega Kad nena sistenskeopozicije. koja noze nimim lutem da prE-xzme vlas! onda ni on sam ne zna sta aedamuse desiubuducnosti ll

TXMAIA S(ROZZA