Velaskezove

7/31/2019 Velaskezove

1/13

1

panska umetnost, koja je tokom XV I XVI veka bila pod uticajima holandske i

italijanske umetnosti, dobija novi tok ve u XVII veku, kada se umetnici, pre svega,

okreu figuri. Sve ono to se nalazilo oko nje, gubi na znaaju, to doprinosi tome da uoblasti portreta budu stvorena vrhunska dela. U ovom periodu e ak i mitoloko

slikarstvo, omiljeno u to vreme, biti lieno idealizovanja i heroizma, dok e istorijski

spektakli izgubiti na uobiajenom pristrasnom ulepavanju i teatralnosti. Tim nainom

izraavanja, ovo veliko slikarstvo je nalo uzore u Karavaovom tenebrozu i

venecijanskom kolorizmu. Boja i svetlo postaju glavni problemi za koje e se

interesovati panski slikari.

Zasnovano na realistikoj tradiciji, pansko slikarstvo XVII veka otkriva slobodne,strasne i vrednosti potpuno suprotne, do tada, negovanih renesansnih tenji. Zato se u

istoriji umetnosti XVII vek u paniji naziva siglo de oro, to bi u prevodu oznaavalo

zlatno doba. Tome svemu najvie doprinosi Dijego Rodrigez de Silva Velaskez.

Miran, zatvoren u sebe i uvek odmeren, panski umetnik uio je vie

posmatrajui prirodu nego od uitelja i starih majstora. Vrlo brzo, izgradio je sopstveni

izraz, iako je bio, kao i veina umetnika tog doba, pod uticajem Karavaa, naroito u

svojoj ranoj fazi. U XVII veku u paniji, slikari su veoma retko uivali visoke socijalnestatuse. Slike jednostavno nisu bile u istom rangu sa muzikom ili poezijom. Ipak,

Velaskez je uspeo da prokri sebi put i, ve u svojoj dvadesetdevetoj godini ivota, on

e postati dvorski slikar i to na dvoru Filipa IV, to e mu omoguiti i veu slavu kao i

traenost njegovih dela. Na dvoru radi veliki broj portreta lanova kraljevske porodice,

dvorskih velikana, posluge i dvorskih luda.

Hiljaduestotridesete godine odlazi u Italiju, po savetu Rubensa, da bi tamo

poeo sa prouavanjem slika velikih majstora. Tu je zapoeo svoje studije i krenuo sakopiranjem venecijanskih slikara: Ticijana, Veronezea, a posebno Tintoreta. Meutim,

on nije potpao ni pod iji uticaj, ve je iskoristio iskustva velikih umetnika za stvaranje

sebi svojstvenog izraza.


2/13

2

Njegov najznaajniji period stvaranja nastaje po povratku u Madrid. Velaskez se

ipak najvie iskazao kao portretista iako je u svakom od anrova u kojem je radio

stvorio remek-dela slikajui najrazliitije teme: religiozne, mitoloke, istorijske i scene iz

svakodnevnog ivota.

Velaskezovi portreti kralja i njegove kraljevske porodice, bili su iskljuivo raen i

za kraljevske odaje i nisu bili dostupni iroj javnosti, pa tako ni linosti na njima nisu bile

prikazane u reprezentativnim pozama. Naroito su interesantni Velaskezovi portreti

neobinih linosti iz kraljeve okoline koji su karakteristini za atmosferu na panskom

dvoru. Da bi se melanholini kralj razveselio, uvedeno je zvanje dvorske lude, a na dvor

su dovedeni patuljci da razbiju monotoniju svakodnevnog bivstvovanja, a samim tim i da

zabave dvorane.

Kada se kralj Filip IV po drugi put oenio, Velaskez je imao mnogo posla radei

portrete kraljice Marije Ane Austrijske i drugih lanova kraljevske porodice, a naroito

kraljeve kerke i ljubimice Margarete, iji je najbolji portret koji je izradio neposredno

pred smrt, onaj u crvenkastoj i srebrnkastoj boji. U starim Velaskezovim godinama sve

vie se na njegovim slikama ublauje kontrast izmeu svetlih i tamnih delova, a sve vie

dominira kontrast srebrnkaste i sive boje. Kod njega se jedna boja preliva u bezbroj

nijansi, boja predmeta se menja prema dobu dana i svetlosti, senke nisu potpuno tamne

i nema velikih povrina u jednom tonu. Zbog toga ga moemo smatrati preteom

impresionizma.

Sa druge strane, slobodno mogu primetiti da je Velaskez bio jedan od kraljevih

ljubimaca, kada govorimo o umetnicima, jer mu je sredinom XVII veka podario sobu

pretvarajui je u njegov atelje, a koja je do tada sluila kao muzej palate. U ovom

prostoru su se nalazile Mlade plemkinje, a sam kralj je imao svoju fotelju u ateljeu iz

koje se esto divio ovom Velaskezovom delu. O njegovim neobino bliskim odnosimasa slikarem, govori i kraljev citat koji se nalazio na margini memoranduma o izboru

panskog naslednika i u kome on izjavljuje kako je jako slomljen, a ovo je napisano

neposredno posle Velaskezove smrti.


3/13

3

Nakon poslednjeg putovanja u Rim nastaje najuvenije veliko platno Mlade

plemkinje, poznato i pod nazivom Las Meninas ili Infantkinje koje su veoma efektno

rasporeene u prostoru, dok ih stariji posmatraju u sloenoj igri razliitih stavova.

To je platno ogromnih dimenzija, duine 318 x 276 centimetara i kako ga je

nazvao ordano u XVIII veku, predstavlja Bibiliju slikarstva. Ovo delo kao da poziva

posmatrae da se i sami ukljue i nau neko skrovito mesto u tom ogromnom

naslikanom prostoru, pa makar to bilo i iza ogledala u kojem se oslikavaju dve figure,

roditelji male princeze u centralnom delu slike. Cela skupina figura, kako tvrde njeni

tumai, treba da ozvanii petogodinju princezu Margaretu kao buduu naslednicu

panskog prestola, poto kraljevski par tada jo nije imao mukog naslednika.

Vidimo i samog slikara u trenutku dok ih portretie, ali i dok uporno gleda

posmatraa. Takoe, moemo primetiti i likove kralja i kraljice koji se vide u ogledalu.

Ipak, u centru panje je petogodinja infantkinja Margareta koja ne mari za igre onih koji

je okruuju, ponosno dri glavu uokvirenu plavom kosom. Ona nosi svileno svetlu


4/13

4

haljinu koja je upeatljiva. U prikazivanju mlade plemkinje i njenih dvorskih dama

moemo uoiti impresionistike poteze etkicom. Ako se dublje zagledam u ovo delo,

primeujem da je Velaskez znaajno mesto dodelio i samom kraljevskom paru i kao da

je na taj nain eleo da iskae njihovu mo i uticaj u tadanjoj paniji.

Imajui u vidu da je panija u XVII veku prvenstveno zaokupljena pitanjem

dekoracije i sjaja, da pridaje znaaj portalima na vrhovima fasada i oltarima, moemo

povui paralelu sa onim to vidimo u ovom delu. Svakako, Velaskez se koristi ovim

elementima i na taj nain neguje vodee vrednosti XVII veka.

Sam Velaskez je prikazan na levoj strani slike, okrenut ka tafelaju. Na njegovim

grudima se nalazi crveni krst reda Santijago, za koji se zna da ga nije mogao dobiti do

1659. godine, tri godine nakon to je zavrivo ovo velianstveno delo. Prema miljenjuPalomina, Filip je naruio da ovo bude dodato nakon Velaskezove smrti, a prema nekim

ukazivanjima, postoji mogunost da je i sam kralj to doslikao. Takoe, ovde se moe

primetiti da su za slikarev pojas zadenuti kljuevi od kraljevskih odaja i kancelarija.

Veoma je zanimljiva injenica da se umetnik naao na platnu meu svim ovim

akterima. Ovde se moe govoriti o sopstvuumetnika, iji se prvi tragovi otkrivaju jo u

renesansi. Videti sebe samog je in skoranji na lestvici Istorije1. Taj in uspostavlja

dijalog izmeu sopstva, njegovog odraza u ogledalu, odraza tog odraza na platnu ili

nekom drugom mediju, i sopstva kojem se sva reflektovana sopstva obraaju.

Predstavljeni na portretu je onaj koji ga je predstavio, ali, istovremeno, i neko drugi, koji

se nama ukazuje. Ogledalo je simbol vizije, njenih moi, ali i ogranienja. Refleksija lika

i tela je nepostojana, trajna koliko i pogled na nju usmeren. Uprkos tome to je namena

ovih portreta bila vie intimna nego reprezentativna, portreti su morali da osvedoe i

individualizuju ego ideal i idealnu pojavnost2. Jedna od mogunosti interpretacije ove

slike jeste i ta da je plemkinja ve tada bila pripremana za udaju, pa je morala bitiprikazana u najboljem svetlu. Kada govorim o tome, mislim i na njeno okruenje jer se i

na taj nain mogao stei utisak o njenom poloaju i moi. Oigledno je da je Margarita

centralna figura kojoj je sva panja posveena i to od strane svih prisutnih. Iako je

1R.Bart, Svetla komora. Nota o fotografiji, Beograd 2009, 19

2S.Brajovi, Renesansno sopstvo i portret, Beograd 2009, 111


5/13

5

kraljevski par pomalo nejasno prikazan, moemo naslutiti da je mlada princeza centar

njihove panje kao i panje samog slikara.

Ovom paru se jedna od mladih dvorskih dama klanja, dok druga posluuje

mladu plemkinju voem.Na slici se jo nalaze dva patuljka, runa ena i deak koji seigra sa psom. Meni je zaista zanimljiv kontrast kojim se slikar slui, postavljajui runu

enu nasuprot mlade i lepe plemkinje, kao da elida nas uputi u prolaznost ivota.

Na slici nema nieg imaginarnog ili izmiljenog, pa tako moemo pretpostaviti da

su Velaskezovi savremenici znali imena dvorske svite i psa, za koje mi danas nemamo

pouzdanih informacija. Moda je pogreno toliko panje pridodavati Margariti jer slika

nosi naziv Mlade plemkinjeto ukazuje na to da bi panju trebalo usmeriti i na dve

plemkinje u ijem je ona drutvu. Re je o Mariji Augustini Sarmiento de Sotomajor,koja klei sa njene desne strane i nudi je piem na srebrnom posluavniku i o Isabel de

Velasko, keri grofa od Kolinenarosa. Odevanje obeju devojaka pokazuje njihov

drutveni stale, kao i skupocene perike koje one nose.

Interesantno je to da ne postoji nijedan podatak koji dokazuje sadraj slikarevog

dela, jer je, ipak, veliko platno okrenuto od posmatraa, tako da nam samo preostaje da

nagaamo ta se na njemu nalazi, da li prikaz kraljevskog para ili slika koju upravo

posmatramo.

Valja pomenuti da muka osoba koja stoji u pozadini sobe, u dovratku, nosi isto

prezime kao i dvorski slikar, pa se dosta spekulisalo o njihovom srodstvu, iako je

zakljueno da za takvu pretpostavku ipak nema razloga. Jedna od misterioznosti slike

jeste i ovaj lik jer ne znamo sa sigurnou da li ulazi u atelje ili iz njega izlazi. Ranije se

mislilo da je on bio osoba koja bi otvarala vrata kraljevskom paru, pa bi ovaj detalj sa

slike mogao biti i tako prihvaen, s obzirom da su vrata poluotvorena. Samim tim,

prostor se produbljuje i dobija se vea dinamika kompozicije.


6/13

6

Ako se vratimo na kraljevski par, opet emo uvideti dvosmislenost kojom se slui

Velaskez, jer, ponovo, ne moemo sa sigurnou da tvrdimo da li su oni upravo uli u

sobu da vide taj prizor ba kao i mi ili ogledalo odraava deo platna na kome umetnik

radi. Najpogodnija pretpostavka je da je ipak u pitanju refleksija koja kraljevski par

prikazuje dok poziraju Velaskezu, dok ih njihova kerka posmatra. Od devet prikazanih

figura, pet gledaju direktno u kraljevski par ili u posmatraa. Njihovi pogledi, uz odraz

kralja i karljice potvruju prisustvo kraljevskog para i van slikanog prostora.
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Las_Meninas_mirror_detail.jpghttp://en.wikipedia.org/wiki/File:Meninas_detail_Don_Jos%C3%A9_Nieto_Vel%C3%A1zquez.jpghttp://en.wikipedia.org/wiki/File:Las_Meninas_mirror_detail.jpghttp://en.wikipedia.org/wiki/File:Meninas_detail_Don_Jos%C3%A9_Nieto_Vel%C3%A1zquez.jpg


7/13

7

Opet, oko ideja koje su zastupljene u Velaskezovim delima se gotovo uvek

moemo dvoumiti zbog razliitih vrsti neposrednih i odraenih svetlosti koje su gotovo

bezgranine. Njegov prevashodni cilj nije da prikae pokret likova ve pre svega

pokrete same svetlosti i nain na koji ona utie na formu i kolorit. Na Velaskezovim

slikama vidljiv svet je stvoren upravo svetlou.

Magija slike tolika je da retko ko ne poeli da se i sam nae na njoj, oblikovan

Velaskezovom kiicom, bez obzira kakvu e mu ulogu dodeliti pratilje mlade princeze

ili patuljka, sigurnog Mdvorskog klovna, koji celom tom znaajnom dogaaju daje

neobinunotu dok slikar, sa strane, pokuava da da poseban ton.

Zadnji zid u sobi, koji je u senci, poseduje redove slika, ukljuujui i jednu od

scena iz Ovidijevih Metamorfoza Pitera Pola Rubensa i kopije Velaskezovog zeta iprvog pomonika Huana del Maza, radova Jakoba Jordensa. Slike su prikazane tanim

redosledom koji je zabeleen u to vreme.Iznad kraljice se moe primetiti figura Minerve

koja kanjava Aranu, dokse iznad kralja nalazi Apolonova raspravka sa Panom. Ba

ovi likovi se, verovatno, nisu nali sluajno iznad kraljevskog para, pa smatram da je

njihova uloga bila ta da jo vie ukau na njihovu veliinu, kao i povezanost sa strogim,

ali pravednim, osobinama prikazanih boanstava. Na desnom zidu postoji niz od osam

manjih slika, vidljivih iskljuivo iz posebnog ugla posmatraa.

Slikana povrina je podeljena horizontalno i vertikalno skupom scena i, ako

bismo u to ubrojili i refleksije kralja i kraljice, bilo bi ih ukupno jedanaest, mada oni

zauzimaju samo nii deo platna.

Ovo delo je podeljeno na tri glavne celine i to su: infantkinja Margarita, njegov

autoportret i poluosvetljeni prikazi Filipa IV i kraljice Marije Ane. Svaka fokusna taka

dela nas ukljuuje u novi set odnosa; da bi naslikao kompleksnu sliku kakva je Las

Meninas, slikar mora da bude povezan sa svim pomenutim aspektima. On moe daiskoristi sve vrste ureaja koji bi mu pomogli da sastavi ovako neto, a perspektiva jeste

jedan od njih, ali ipak istinitost o kompletnoj vizuelnoj impresiji zavisi iskljuivo od jedne

stvari, a to je istinitost tonaliteta. Crte moe biti nezgrapan, boje zamuene, ali ono to

e odrati sliku jesu tonski odnosi.


8/13

8

Prvo, postoji prodor prirodne svetlosti u slikanoj prostoriji i van nje. Slikani prostor

prednjeg plana kao i pozadine ima dva izvora svetlosti: tanki zraci svetlosti koji dopiru iz

odkrinutih vrata i onih koji u veim mlazevima dolaze od prozora.

Velaskez se koristio svetlou ne samo da bi dodao na volumenu i definicijisvake forme ve i da bi definisao fokusne take slike. Kako svetlost dolazi sa desne

strane, ona osvetljava pletenice i zlatnu kosu enskog patuljka, koji je inae, najblii

ovom izvoru svetlosti. Meutim, njeno lice se nalazi u senci, pa moda zbog toga i ne

privlai veliku panju posmatraa.

Infantkinja, meutim, stoji potpuno osvetljena, i njeno je lice izloeno izvoru

svetlosti, iako njen pogled nije. Njeno lice je uokvireno plavom kosom i kao da je, na

neki nain, odvaja od svega ostalog prikazanog na slici.

Svetlosni modeli volumioznosti i geometrizacije njene forme definiu njen mali

torzo stegnut korsetom i suklnjom koja je okruuje kao da je limena kutija za bombone,

ali pritom ukazuje na njenu figuru kao glavne take posmatranja.

Velaskez, dalje, naglaava infantkinju, pozicioniranjem i osvetljavanjem njenih

drugarica, koje su postavljene opozitno: levo i desno, ispred i iza infantkinje. Leva

plemkinja ima jarko osvetljen profil i rukav, pa na taj nain pravi dijagonalu, a njen

opozitni broj ima manje definisanu rekleksiju, pa i tako stvara dijagonalni prostor u ijoj

se sredini nalazi sama Margarita.

Postoji slina veza izmeu enskog patuljka i predstavljenog Velaskeza, koja

zbog ugla gledanja posmatraa, stvara dinamiku na slici. Velaskezovo lice je osvetljeno

onom reflektovanom svetlou, a ne direktnom. Na ovakav nain, njegovo lice je

osvetljenije nego lica patuljaka koji su blii izvoru svetlosti. Ova pojava punog lica,

potpuno okrenutog posmatrau, odvlai panju, a njen znaaj je obeleen tonski,

kontrastom tamne kose koja mu uokviruje lice, svetlom na ruci i kiici i veto postavlja

trougao svetlosti na umetnikovom rukavu, to direktno ukazuje na njegovo lice.

Od lika umetnika, gledaoevo oko skae ponovo dijagonalno u likovni prostor.

Jo jedan mukarac stoji, vie spolja nego unutarprostorije i jedva je prepoznatljiv zbog

uticaja svetlosti i senke. Ovakav vid pozicioniranja i korienja jakih kontrasta je zaista


9/13

9

smela taktika, kojom se Velaskez sluio. Oblici jakog svetla su dosta slini neregularnim

oblicima pozadine plemkinja, ali otro definisan okvir vrata ponavlja liniju ogledala.

Pozicioniranje figura na slici postavlja ablon: jedan ovek, par, jedan ovek, par, pa

iako su neke figure blie a neke dalje posmatrau, sve one zauzimaju slinu horizontalu

na slici. Takoe, uviase kontrast izmeu patuljka u donjem uglu koji dri podignutu

ruku i oveka u pozadini koji ima mirniju radnju. Neformalnost njegove poze, potom

njegov osenen profil kao i njegova tamna kosa, sve to slui da bi ga predstavilo kao

osobu iz ogledala koja bi bila suprotna infantkinji. Mada, slikar je postavio sebe iza

svetlosti koja dopire kroz prozor i na taj nain minimalizovao kontrastni ton svojih

pozadinskih figura.

Uprkos nekim prostornim nejasnoama, ovo je najbolji i najdetaljiniji arhitektonski

prikaz slikara, a samim tim i jedini na kome je predstavljen plafon. Goli, tamni plafon,

pozadina Velaskezovog platna i striktna geometrija oblikuju kontrastnu stranu slike.

Prostorna struktra i pozicioniranje refleksije ogledala su takvi da se Filip IV i

Marija Ana pojavljuju u stojeem poloaju i okrenuti ka posmatrau, mladoj Margariti i

njenoj pratnji. Ako se vodimo Jansonovim tumaenjem, nije samo okupljanje figura u

pozadini za Filipa i njegovu enu beneficija, ve i slikareva panja koja je usmerena ka

paru, i kao da ukazuje na to da njih upravo prikazuje na platnu. Iako moemo videti

samo njihov odraz u ogledalu, moemo jasno uoiti da su oni jednostavno neizostavnideo itave kompozicije. Ogledalo na crnom zidu ukazuje na ono to se ne moe videti,

a to je samo prisustvo kraljevskog para. Opet, donekle se moe naslutiti da je Velaskez

ovde eleo i sebe da postavi u ravan sa ovim parom, jer na taj nain ukazuje da je

refleksija u ogledalu, a bez njegovog prisustva samo jedna loa kopija stvarnosti.

Stvarnost koju vidimo na slici nije tek obina stvarnost ivota na panskom dvoru

u jednom dramatinom trenutku problema oko izbora naslednika prestola. Pojedini

istraivai ili su i dalje, smatrajui da je samim tim to je to ogromno platno bilo ukraljevskoj spavaoj sobi, ono imalo i skrivenu poruku. Uz Mona Lizu, najslavniju

svetsku sliku koju prate mnoge stvarne i izmiljene tajnovitosti, i Velaskezova slika ima

svoju skrivenu poruku.


10/13

10

Iznad postelje branog kraljevskog para, po miljenju mnogih, ona je bila jedna

vrsta talismana za roenje mukog naslednika. Kad se to posle nekoliko godina

dogodilo, Velaskez nije bio samo obian genijalni slikar na dvoru, ve neko ko dolazi iz

druge stvarnosti, koji su najee nazivalo matom.

Slika je skraena i sa leve i sa desne strane, a to oteenje usledilo je u poaru

koji je unitio Alkazar 1734. godine. Do obnove je dolo posredstvom slikara Huana

Garsije de Mirande. Gotovo itav levi obraz mlade princeze je preslikan kako bi se

nadoknadio nedostatak pigmenta.

Nakon poara, devojka sa slike je esto poistoveivana sa Marijom Terezom,

plemkinjinom polusestrom, to e se nastaviti i prilikom prenoenja slike u kraljevsku

palatu u Madridu 1772. godine. Ve 1794. godine slici e biti vraen prvobitni naziv

Porodica Filipa IV, a u kolekciju u muzeju u Pradu, ovo delo e, po prvi put, ui podnazivom Las Meninas.

U poslednjih nekoliko godina, slika je pretrpela ogroman gubitak boje i teksture.

Zbog prevelikog izlaganja na izlobama, kao i zbog guve posetilaca, nekada ivi

kontrasti izmeu plavog i belog pigmenta u kostimima plemkinja su izbledeli. Ovo je


11/13

11

poslednji put oieno 1984. godine pod vostvom amerikog konzervatora Dona

Brejlija, da bi se uklonila uta zavesa praine koja je naslagana jo od poslednje

restauracije iz XIX veka. Prema navodima istoriara umetnosti Federika Zerija, ovo

ienje je izazvalo otre proteste, ne zbog toga to je slika bila oteena, ve zato to

je sada izgledala drugaije.

Slika je verovatno nastala pod uticajem dela Van Ajka Arnolfini sa nevestom, jer

je u to vreme ova slika ve bila u posedu Filipa IV i verovatno bila poznata samom

Velaskezu. Arnolfinijev portret takoe poseduje ogledalo koje se nalazi u zadnjem delu

prostora slike i koje odraava opet dve figure koje bi imale isti ugao gledanja za

posmatraa, kao to ga poseduju i posmatrai Velaskezove slike.

Dok odraz na flamanskoj slici komponuje objekte i figure bez prostora koji je

saet i na neki nain deformisan krivinom ogledala, tako je Velaskez odbio da se igra

zakonima perspektive: on projektuje na platnu savren duplikat kralja i kraljice

postavljenih ispred slike.

To zaista nejednostavno itanje slike sugerie da su i umetnost i ivot ustvari

iluzije. Ovakav odnos izmeu stvarnosti i iluzije bio je zastupljen u panskoj kulturi

tokom XVII veka, a posebno u figuri Don Kihota. Prilikom portretisanja samog umetnika

dok radii u prisustvu noblesa, Velaskez je dostizao visoki status i kao umetnik, a i za

svoju umetnost, pokazujui da je slika liberalna pre nego mehaniki odraena umetnina.

Ova razlika je bila glavna kontroverza tog toba. Naravno da je Velaskezu znailo to to

je upravo na ovakav nain predstavio sve na slici, jer bi u suprotnom, red Santijaga

rainio svakog iji je rad isto mehaniki.

Godine 1692, napuljski slikar Luka ordano postaje jedan od retkih kojima je

dozvoljeno da pogledaju slike uvane u privatnim odajama Filipa IV. Prilikom te posete,

bio je impresioniran Velskezovim delom Las Meninas. On je voen idejom ove slike

uradio Oma Velaskezu, delo koje je vrlo brzo bilo prihvaeno a potom dobilo i

meunarodno priznanje.

Veoma brzo, uticaj se moe primetiti na dva portreta Maza sa subjektima iz Las

Meninas, to u nekim sluajevima postaje motiv te slike. Deset godina kasnije, 1666,


12/13

12

Mazo je naslikao infantkinju Margaritu koja je tada imala petnanest godina, taman

spremna da napusti Madrid i da se uda za prestolonaslednika Svetog Rimskog carstva.

U pozadini se nalaze figure u dva udaljena prolaza, od kojih je jedna predstavljala

novog kralja arlsa, Margaritinog brata, a druga patuljka Maribarolu.

Mazov portret udovice kraljice Marije ponovo prikazuje, kroz otvorena vrata

Alkazara, mladog kralja sa patuljcima, verovatno ukljuujui Maribarolu i one koji mu

nude pie.

Francisko Goja je iskoristio Velaskezovu sliku kao model za svog arlsa IV od

panije i njegovu porodicu. Kao i u Las Meninas, kraljevska porodica u Gojinom radu

kao da odjednom poseuje umetnikov studio. U oba dela umetnik je predstavljen kako

slika na platnu, od koga je samo okvir vidljiv. Meutim, Goja je zamenio atmosfernu itoplu perspektivu iz Las Meninas, po reima Pjera Gasijera neposrednim guenjem.

Gojina kraljevska porodica je predstavljena na pozorinici direktno okrenutoj publici, i kao

da sam slikar kae: Pogledajte ih, pa prosudite sami.

Pored Goje, Pikasu je posluilo Velaskezovo delo da u periodu izmeu avgusta i

decembra 1957. godine naslika seriju od pedesetosam interpretacija Las Meninas i

figura tog dela, to je bukvalno popunilo itavu sobu u njegovom muzeju u Barseloni.

On je uglavnom zadrao prirodnost scene i njegovo delo, po miljenju strunjaka,

predstavlja iscrpnu studiju formi, ritmova, boja i pokreta.

Manja verzija slike sauvana je u seoskoj kui u Dorsetu, u Engleskoj. Nekoliko

eksperata, ukljuujui i glavnog kustosa Odeljenja renesansne i barokne umetnosti u

muzeju Prado, profesor Matijaz Dijaz Padron, nagaa da bi ovo mogao biti model

naslikan od strane Velaskeza pre nego to je naslikao Las Meninas koje se nalate u

muzeju Prado, moda da bi bila prihvaena od strane kralja.


13/13

13

Iako je Velaskezovo slikarsko umee zadivljujue, njegova vetina slikanja

daleko prevazilazi isto tehniku virtuoznost. Veliina i trajanje njegove umetnosti je i u

tome to mu je uvek bila znaajnija umetnika istina od pukog prikaza blistavosti

smaragdnog nakita i sjajne svile ispod tog pojavnog sveta, u njegovim delima uvek

pronalazimo i prepoznajemo duboku i misterioznu poetiku. Danas, kada je, u

savremenim multidisciplinarnim delima, pojam umetnosti postao krajnje neodreen i

skoro neuhvatljiv u bilo kojoj definiciji, rad i delo Velaskeza nas na ubedljivi nain

opominje i podsea ta je to prava umetnost.

Velaskezove

Documents