VAQEVSKI JAVNI PRAVOZASTUPNICI do Prvog svetskog rataistorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali... · 2011. 10. 2. · Istinska advokatura, ~iji je ciq da brani osnovne

Milorad Radoj~i}

istori~ar, Vaqevo

VAQEVSKI JAVNI PRAVOZASTUPNICI

do Prvog svetskog rata

Apstrakt: U tekstu se govori, na osnovu raspolo‘ivih izvora i literature, o pra-vozastupnicima (advokatima) koji su radili u Vaqevu do po~etka Prvog svetskog rata,

ali i o advokatima koji su ponikli u vaqevskom kraju i radili u drugim mestima. Ujedno,

ciq rada je da se jednim delom advokatura, kao delatnost, sagleda na mikro planu.

Uvod

Pre desetak godina objavqene su kwige o istoriji jugoslovenskeadvokature, ali se i daqe malo zna o razvoju ove zna~ajne ali i deli-katne profesije u Vaqevskom kraju. Da bi se otklonio taj nedostatakpotrebna su opse‘na istra‘ivawa, ne samo arhivske i druge gra|e uVaqevu, ve} i u [apcu, Beogradu i drugim mestima. Za to je potrebnoobezbediti nu‘ne preduslove (organizacija, vreme, finansijska i dru-ga sredstva, kadrove itd). U wihovom nedostatku opredelili smo se dase u ovom radu pozabavimo jednim wenim segmentom – kadrovima i todo po~etka Prvog svetskog rata.

Pripremu ovog rada pratili su i neki problemi. Pre svega oni se od-nose na nedostatak pisanih dokumenata o tome, pa smo imali te{ko}a dasa~inimo spisak (pregled) lica koji su se bavili tim poslom. Kad smo gasa~inili te{ko je i{lo sa wihovom identifikacijom jer su pojedincikoristili vi{e prezimena, na pr. Greben~anin, Grebenarevi} i Grebe-nac; drugi imaju veoma sli~na prezimena \uri~i}, \ura{kovi} i \uri-{i}, tre}ima se pripisuju razli~ita a sli~na imena: Dragutin – Dragi-{a, [terija – Sterija, Stepan – Stevan, itd. Mnogo vi{e problema jebilo sa prikupqawem podataka o wima. Dok se o pojedincima dosta zna,pa nam se ~ini da bi smo mogli i kwigu napisati o wima, dotle je koddrugih bilo skoro nemogu}e ustanoviti ni osnovne generalije, po{to su

5

UDK =347.965(497.11 Vaqevo)(091)

^LANCI

ARTICLES

to bili qudi koji su pre skoro 150 godina do{li u ovaj grad, u wemu kra-}e vreme ‘iveli i radili. Ni{ta mawi problem nije bio ni provera ve-rodostojnosti raspolo‘ivih podataka. Zbog nedostatka arhivske gra|ekonsultovana su mnogobrojne publikacije, od kojih neke zbog brojnosti ine navodimo u kori{}enim izvorima i literaturi.

Po{to su advokati, ili kako se onda zvani~no zvali javni pravoza-stupnici, u ovom kraju ostavili dubok trag o sebi i svom radu, a advo-katura je jedna od retkih delatnosti koja nema nikakvu publikaciju osebi na mikro planu, svrha ovog rada je da armiju tih obrazovanih iveoma anga‘ovanih qudi otrgne od zaborava i wihove sledbenike pod-stakne da se pozabave razvojem svoje profesije i da sve {to je vrednijeu woj pribele‘e i sa~uvaju za dana{wa i budu}a pokoqewa. Time }e seodu‘iti slavnim prethodnicima koji su tu delatnost podigli na vi-sok nivo, jer advokatura, kao intelektualna struktura svakog civili-zovanog dru{tva, treba da vodi ra~una o svojoj istoriji i ugledu.

O javnom pravozastupni{tvu

Razvitkom dru{tva razvijalo se pravo, a sa wim i advokatura ilijavno pravozastupni{tvo, kao neophodni elemenat dru{tva koji obez-be|uje za{titu sloboda i prava ~oveka i gra|anina. Vi{e od dva mile-nijuma istorije advokature pokazali su da ona spada u malobrojne po-zive koji su ostali nepromeweni u svojoj bitnoj osnovi; pru‘awepravne pomo}i u trenucima kada se gra|anin oseti o{te}enim iliugro‘enim od bilo koje li~nosti ili same vlasti.

Vreme je prolazilo, mewali su se poreci, a advokatura je opstajala.U istorijskom hodu trpela je udarce, pa i poni‘ewa, da bi se ponovopojavila u jo{ ve}em sjaju, nad`ivela sve te kriti~are i neprijateqe,patricije i plemi}e, kraqeve i careve, da bi najzad postala integral-ni deo savremenog dru{tva.

Na optu‘be da je protivure~an sam sebi, najslavniji rimski advo-kat Marko Tulije Ciceron je odgovorio: Varaju se oni koji misle da suna{i govori izraz na{ih li~nih uverewa, to je jezik predmeta i okolno-

sti, a ne ~oveka ili advokata, po{to, kad bi samo delo moglo da govori

samo za sebe ne bi niko uzimao u pomo} tu|i glas. Na{u profesiju isko-

ri{}uju da govorimo nesaobrazno svojim li~nim utiscima, ve} sa naro~i-

tim okolnostima i zahtevima dela.

U ovoj, mo‘da prvoj, definiciji advokature nalaze se i odgovorina dva osnovna problema wene egzistencije. Prvo brane}i interesejedne strane ona je ~esto, pored zahvalnosti svoje, dobila mr‘wu od

Milorad Radoj~i}

6

druge strane, i drugo, da dokle god se odlu~uje o suprotnim interesimamora postojati i advokatura.

Sa filozofsko pravnog aspekta advokatura se mo‘e objasniti i kaoemanacija iskonske te‘we ~oveka da brani svoj li~ni i imovinski inte-gritet i zato tra‘i i pomo} drugih, i usavr{avawe te pomo}i od indi-vidualno neorganizovane i lai~ke, u dru{tveno-organizovanu i pravnu.

Istorijska ~iwenica da je advokaturu organizovala ili zabrawivalavladaju}a klasa putem svoje dr‘ave, a zavisno od op{teg stepena demo-krati~nosti u samom dru{tvu, da je advokatura, deluju}i u okviru posto-je}eg poretka, po prirodi stvari {titila interese te klase.

Me|utim, istina je i to da je advokatura, plediraju}i za primenuzakona, istovremeno branila i ona makar minimalna prava potla~eneklase od samovla{}a i bezakowa. [ta vi{e, postepeno ostvaruju}isvoju nezavisnost i autonomiju u odnosu na dr‘avnu vlast, primaju}iu svoje redove pravnike iz svih dru{tvenih slojeva i sa razli~itimpoliti~kim uverewima, a zavisno od op{te moralno-politi~ke kli-me u dru{tvu advokatura je postojala progresivnija od drugih prav-nih institucija koje u~estvuju u re{avawu protivure~nih interesa.

Istinska advokatura, ~iji je ciq da brani osnovne qudske vredno-sti, tokom svoje istorije je dokazivala ne samo svoju stru~nost ieti~nost, nego i beskompromisnost u kori{}ewu svih zakonskih sred-stava i svoje elokvencije, da bi i u beznade‘nim slu~ajevima postiglamaksimum istine i pravde. Nedovoqno se zna da je jo{ Platon govorioda advokati ne mogu te‘iti da klijent izbegne kaznu ve} da dobije za-slu‘enu kaznu, po{to je zadatak kazne da kod krivca probudi ose}ajpravde i da ga izle~i od zla. Veli~ina branila~kog poziv jeste u tomeda ostane uz svog braniteqa i onda kada se mora primiti i odijum jav-nosti i na svojim ple}ima osetiti {ta zna~i biti usamqen u svojojborbi, izlo‘en ja~ini besa i ogor~ewa sredine u kojoj ‘ivi{.

Razvoj advokature u Srbiji

Istorija advokature na prostorima biv{e Jugoslavije pokazala jeraznovrstan i neravnomeran razvoj. Po~etak srpske advokature je pre-kriven velom nedovoqno ispitane pro{losti. Jo{ Du{anov zakonikiz 1349. godine propisivao je parce kao prve srpske advokate. To nisubili slu‘benici suda ve} privatna lica koja je birao parni~ar posvojoj voqi da umesto wega di‘e parnice i brane ga na sudu. U ~lanovi-ma 56. i 91. tog zakonika govori se o pristavima za koje Stojan Nova-kovi} pi{e da su to bila lica, koja su parni~ari uzimali da ih u parni-cama i na sudu zastupaju. Pristavi nisu bili ni izvr{ioci ni advo-

Vaqevski javni pravozastupnici

7

kati ve} slu`benici suda i parni~nih strana. Slede}ih skoro pet ve-kova predstavqaju neispitane stranice srpske advokature.

U oslobo|enoj Srbiji posle 1804, ~im su po~eli da funkcioni{usudovi, spontano su se pojavili i advokati. Zastupawem stranaka predsudovima u prvo vreme bavili su se svi iole pismeni qudi, a pre svih~inovnici pa i sudski ~inovnici. Zbog toga je 1843. godine zabrawenosvim zvani~nicima i ~inovnicima da zastupaju stranke pred sudovi-ma, da pi{u tu‘be i druge podneske, ali time nije re{en problemstru~nog zastupawa. Ova zabrana odnosila, ne samo na ~inovnike, ve}i na sve one koji od praviteqstva primaju platu. Ali umesto ~inovni-ka to su po~eli da rade bankrotirani trgovci, osu|ivani ~inovnici,u~iteqi, zanatlije, pa i varalice i skitnice. Zbog toga je Aleksa Si-mi} ministar pravosu|a, jo{ 2. jula 1851, dao predlog da se ustanoviadvokatura u Srbiji.1 Me|utim tek 1862. godine donet je Zakon o pra-vozastupnicima, kojim je ukinuta lai~ka i uvedena stru~na advokatu-ra. Motivi za uvo|ewe ove profesije ovako su definisani: Zbog toga{to mnogi, koji kod zemaqskih sudova parnice imaju, nisu u stawu ta-

kve, ili zbog neve{tine u zakonima ili iz kakvih drugih uzroka, voditi,

to da bi se ovima pomoglo , na{ili smo se pobu|eni da zavedemo pravoza-

stupni~ki red. Odre|en je i maksimum zastupni~ke nagrade od jednogdo tri cvancika.

Prema odredbama tog zakona javni pravozastupnik, odnosno advo-kat, mogao je da bude samo srpski podanik, dobrog i po{tenog vladawa,koji je zavr{io pravne nauke i polo‘io pravozastupni~ki ispit iz po-stoje}ih gra|anskih i krivi~nih zakona. Me|utim, pravozastupni~kiispit nije bio obavezan za lica koja su, po zavr{enim pravnim studija-ma, bila najmawe tri godine na radu kod pravozastupnika ili dve godi-ne u sudu ili u Ministarstvu pravde.

Pravozastupni~ki ispit se polagao usmeno i pismeno kod Velikogsuda za gra|anska i krivi~na dela. Ve} u prvom srpskom zakonu o ovojprofesiji uo~qiva je potreba da advokat bude dostojan tog posla jer jeon du‘an poverene mu poslove marqivo i savesno otpravqati, ~uvaju}itajnu poverenog mu posla. Stara}e se da se svojim vladawem poka‘e do-

stojnim poverewe i uva‘avawa koji wegov poziv iziskuje.

Ministarstvo pravde je vodilo spisak pravozastupnika. Na po~et-ku, u Beogradu je registrovano pet pravozastupnika. Zbog povrede pro-fesionalnih obaveza bila je predvi|ena disciplinska odgovornost.Disciplinski postupak protiv pravozastupnika je vodio prvostepe-ni sud, a ‘albu je re{avao Veliki sud.

Milorad Radoj~i}

8

1 Arhiv Srbije, Dr‘avni savet, 1851.

U Srpskim novinama, od 21. aprila 1862. godine, ministar pravde jeobjavio oglas u kome poziva svakog ko ‘eli biti pravozastupnik da muse prijavi, i ve} u septembru iste godine bila su objavqena prvapostavqewa. Zvani~no prvi advokat u Srbiji koji je polo‘io zakle-tvu po tom zakonu i postavqen re{ewem tada{weg ministra pravdebio je @ivko Nedi} iz Beograda. Broj pravozastupnika je pove}avan izgodine u godinu, kako u Beogradu tako i u drugim srpskim gradovima.

Po{to je 1865. godine ukinuta odredba o tome da je potrebno zavr-{iti pravne nauke, nastalo je veliko nezadovoqstvo u redovimatada{wih advokata i ve} slede}e godine odr‘an je prvi sastanak pra-vozastupnika na kojem je doneta rezolucija sa zahtevom da se vrati nasnagu ta odredba. Me|utim, tek 1871, godine dolazi do izmene zakonatako da je uslov za advokaturu zavr{en pravni fakultet i sta‘ u tra-jawu od dve godine u sudu ili kod javnog pravozastupnika. Kasnijimizmenama i dopunama Zakona o javnim pravozastupnicima dozvoqenoje da i penzionerima koji ispuwavaju uslove da mogu biti na li~nizahtev postavqeni za pravozastupnike.

Nezadovoqni svojim polo‘ajem, advokati 26. septembra 1886. godi-ne osnivaju Udru‘ewe javnih pravozastupnika sa zadacima da: 1) ~uvai uzdi‘e moral pravozastupni~kog reda u Srbiji i 2) da neguje i usa-vr{ava pravne nauke i da zastupa sve interese gra|anskopravnog ‘i-vota u Kraqevini Srbiji.2 Ipak, wegov glavni ciq je bio da se boriza dono{ewe savremenijeg zakona.

Ta borba nastavqena je i u staroj Jugoslaviji sve do dono{ewa Za-kona o advokatima iz 1929. godine. Taj Zakon kvalifikuje advokatakao zanimawe javnog poretka i utvr|uje nezavisnost advokatskog sta-le‘a. Me|utim, i nakon toga zadr‘ani su razli~iti pravni re‘imi iorganizacija advokature sve do 1930. godine kada je osnovan Savezadvokatskih komora.

U Beogradu je, od 1887. do 1941. godine, sa prekidima, izlazio prvolist, a potom ~asopis Brani~. U Kraqevini Srbiji bio je organ Udru-‘ewa javnih pravozastupnika, a u Kraqevini Jugoslaviji izlazio jekao organ Advokatske komore u Beogradu. ^asopis je pratio stru~nuproblematiku i donosio aktuelnosti iz profesije. Vremenom, postaoje najugledniji pravni ~asopis u zemqi, jer su u wemu sara|ivali ne sa-mo advokati ve} i tada najpoznatija imena pravnog ‘ivota Srbije, kaodr Toma @ivanovi}, dr @ivojin Peri}, dr ^edomir Markovi}, drSlobodan Jovanovi}, dr Lazar Markovi} i mnogi drugi. Velika ve}i-


9

2 Vladimir Koji}: Srbija – opis zemqe, naroda i dr‘ave, Beograd, 1977, str. 318

na vaqevskih advokata, ne samo da je bila pretpla}ena na Brani~, ve}su pojedinci na razne na~ine sara|ivali u wemu.

Lai~ki pravozastupnici

Pre dono{ewa Zakona o javnim pravozastupnicima mnogi pismeniVaqevci poku{avali su da se bavim tim javnim i veoma delikatnimposlom. Ve}ina wih nije imala odgovaraju}u {kolsku spremu, pa su unarodu bili poznati kao lai~ki pravozastupnici, piskara~i, drveniadvokati. Oni su pisali molbe, ‘albe, predstavke i druge sudske pod-neske. Sve su to radili za niske honorare, obi~no sa~ekuju}i na odre-|enim mestima one kojima je trebalo napisati kakvu molbu, ‘albu,zahtev i tome sli~no.

Neki od wih su dobro razvili posao da su mislili da su onistru~ni advokati a neki su se i javno predstavqali, pa su u zvani~nekwige i druge spise upisivani kao javni pravozastupnici. Me|utim,naknadnim proverama ustanovilo se da oni nemaju formalne kvalifi-kacije da se bave tim poslom. Mo‘da je me|u wima bilo i onih koji suimali zavr{en fakultet ali nisu polo‘ili pravozastupni~ki ispitili se nisu na vreme prijavili nadle‘nom organu i od wega dobilineophodnu saglasnost i raspored.

VRA@ALI] MIHAILO3, ro|. 1833. godine u Beogradu. Nemamopodataka o wegovom poreklu i obrazovawu, ali se zna da je u Vaqevodo{ao oko 1860. godine. Radio je kao pisar i sekretar Primiritelnogsuda a potom pre{ao u advokate. Izgleda da nije imao stru~nu spremuza bavqewe tim poslom. Pripadao je Klubu liberala na ~elu saQubomirom Radovanovi}em i zajedno sa wim izvo|en pred sud 1865.godine. Bio je o‘ewen Neranxom, koja mu je donela u miraz ku}u i dru-gu imovinu u vrednosti od 300 dukata cesarskih. Imali su dosta dece– sinove: Jovana (1879-1916), majora i viteza Kara|or|eve zvezde sa ma-~evima; Svetozara, ra~unoispita~a Drinske divizije, koji je neko vre-me bio i poverenik Srpske kwi‘evne zadruge; Qubomira i Dragutina,te k}eri Smiqanu, udatu za Jovana Mirkovi}a pukovnika, ~iji su si-novi Borivoje i Dragomir bili generali i vitezovi Kara|or|eve zve-zde sa ma~evima i Nataliju. Umro je u Vaqevu 19. januara 1884. godine.

Milorad Radoj~i}

10

3 B. Peruni~i}: Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915, Vaqevo, 1973, 824;Biografski leksikon Vaqevskog kraja, 1. kw. 3. sv. str. 187; Z. Rankovi}: Biblioteke uVaqevskom kraju, Vaqevo, 1989, 46; M. Mili}evi}: Udaja Vaqevki za oficire krajem19. i po~etkom 20. veka, Glasnik Istorijskog arhiva Vaqevo, 1998, br. 32, str. 101

GLOGI] FILIP4 (Vaqevo, 1831 – Obrenovac, 1870), ~inovnik,glumac i pisac. Osnovnu {kolu zavr{io je u mestu ro|ewa, a tri raz-reda gimnazije u Beogradu. Glumu je u~io kod Trajmana i Rota u Be~u(1850-1851). Radio je kao praktikant Suda varo{i Beograda (1853), uredakciji lista Svetovid u Be~u (1854), praktikant Apelacionog sudau Beogradu (1856), praktikant Suda varo{i Beograda (april 1856 – ju-ni 1857), kada je dao ostavku na dr‘avnu slu‘bu i pridru‘io se pozo-ri{noj dru‘ini Lazara Prapor~etovi}a. Godine 1859. bavio se advo-katurom u Smederevu i Beogradu, da bi krajem te godine bio postavqenza kwigovo|u Suda okruga po‘areva~kog, ali je ve} jula 1860. daoostavku. Neko vreme ‘iveo je u Vaqevu na roditeqskoj oku}nici i ra-dio kao pravozastupnik (1862-1863). Posle toga, do 1866, ‘ivi u Beo-gradu i uglavnom se bavi kwi‘evnim i publicisti~kim radom izdaju-}i kalendare, zabavnike i kwige, a onda prelazi za korektora u {tam-pariji Igwata Soprana u Sarajevu. Pisao je pesme, drame i prevodiodrame i prozu. Sara|ivao je u vi{e poznatih listova i ~asopisa. Svewegove pesme {tampane su u u kwizi Povratak brodara, koju je objavioMe|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, 1995, a za {tampu je prire-dio Stani{a Vojinovi}. Wegova drama Jani~ar igrana je i u Narodnompozori{tu Beograd, a igrali su je i diletanti vaqevskih pozori{ta.

KARAMARKOVI] MIHAILO5, ro|en oko 1813. godine. Po~et-kom pedesetih godina 19. veka bio je advokat u Vaqevu i prenumerantna neke kwige i druge publikacije. Ve} 1852. godine bio je praktikant,a 1860. izabran je i za sudiju Okru‘nog suda u Vaqevu. U me|uvremenu,bio je sudija trgova~kog suda u Beogradu. Kasnije, bio je okru‘ni na-~elnik u â~ku, a od 1864. radio je i u Loznici.

Poznato je da je bio o‘ewen Aleksijom, k}erkom Ante Jovanovi}a,kneza, kapetana i na~elnika Sreza podgorskog. Ona je prethodno bilaudata za Vujicu Leontijevi}a trgovca iz Vaqeva. Posle wegove smrtiudala se za Karamarkovi}a i donela mu dobar miraz. Wena sestra Jelenabila je udata za Marka Dabi}a, sudiju i dr‘avnog savetnika iz Vaqeva.

ROBOVI] DIMITRIJE MITA6, ro|en 26. oktobra 1847. godineu â~ku, od oca Riste trgovca i majke Milice, doma}ice. Osnovnu{kolu u~io je u mestu ro|ewa, a gimnaziju i prava u Beogradu. U Vaqevu


11

4 F. N. Glogi}: Povratak brodara, Vaqevo, 1995, str. 510 i Biografski leksikon Va-qevskog kraja, I kw., str. 243.

5 B. Peruni~i}: â~ak i Gorwi Milanovac, â~ak, 1969, kw. II, str. 17; O. Gavrilo-vi}: Vaqevski okru‘ni sud 1815-1865. godine, Beograd, 1973,196 i 199; i M. Boja-ni}: Preci ponovo govore, Vaqevo, 2005, I, 41.

6 L. Lazarevi}: Mita Robovi}, Glas Vaqeva, 9. novembra 1930; Almanah Pa{i}, Beo-grad; Z. Rankovi}: Biblioteke u Vaqevskom kraju, Vaqevo, 1989, str. 39, 102, 103 i 120.

je radio kao advokatski pripravnik kod Petra Dra-govi}a. Kasnije je i samostalno obavqao advokatskeposlove ali izgleda nije imao polo‘en pravozastup-ni~ki ispit, a mo‘da ni pravni fakultet.

Bio je i sekretar Okru‘nog odbora Okruga vaqev-skog i jedan od osniva~a Radikalne stranke u Vaqevu.Prema nepotvr|enim podacima izvesno vreme bio je iokru‘ni na~elnik. Sa petoricom svojih drugova pri-

premio je i objavio kwigu Na podmetawa u Vaqevu. Zbog toga je biohap{en i odle‘ao je mesec dana zatvora. Po izlasku iz zatvora napi-sao je i 1882. godine objavio kwigu Razbojnici i Razvratnici u Vaqevu,kojom je razgolitio prqave radwe napredwa~kih vlasti i hajdu~kihjataka. Imao je solidnu li~nu biblioteku, a 42 razne kwige, nau~nevrednosti wegova majka posle wegove smrti, 1883. godine, poklonilaje Gimnazijskoj kwi‘nici, dok je 140 kwiga poklonila je ^itaonici ikwi‘nici Vaqevske trgova~ke omladine.

U Vaqevu je, 13. maja 1890. godine, sklopio brak sa Jelenom Miluti-novi}, ro|enom 7. maja 1869. godine u Krupwu, od oca Milutina i maj-ke Stane. Kum im je bio Quba Joksimovi}, kwi‘ar i narodni posla-nik iz Obrenovca. Umro je 1892. godine u Vaqevu i sahrawen na staromvaqevskom grobqu. Kasnije, wegova udova udala se za Stevana Ostoji-}a, trgovca iz Vaqeva.

Javni pravozastupnici u Vaqevu

Po{to je su|ewe slo‘en i subjektivan proces to ga je te{ko i zami-sliti bez u~e{}a qudi i wihovog subjektivnog procewivawa, utvr-|ivawa ~iwenica i anga‘ovawa u svakom smislu da bi se do{lo do do-bre presude, pa je neophodno i anga‘ovawe kompetentnih branilaca.

Dakle uloga advokata je va‘na, jer on najboqim svojim stru~nimznawem, najve}im anga‘ovawem i upotrebom velike energije zastupajednu stranu, odnosno tezu, u krivi~noj stvari. A sve pokazuje da je advo-katura va‘an stub pravosudnog sistema i poluga ostvarewa pravde.

Prema dosada{wim saznawima prvi javni pravozastupnici u Vaqevubili su Qubomir i Mirko Radovanovi}, a wima su se ubrzo pridru‘ili\uro Cindri} i Petar Dragovi}, kasnije i mnogi drugi, tako da je uVaqevu bilo vi{e desetina nosilaca advokatske funkcije.

Kroz istoriju u Vaqevu je uvek bilo dosta advokata, {to pokazuje dasu imali i dosta posla, a to opet puno svedo~i o na{em mentalitetu ikulturi. Prema tvrdwama Borislava Bore Vuji}a, hroni~ara starogVaqeva, gotovo ni jedan vaqevski advokat dugo nije imao sopstvenu kan-

Milorad Radoj~i}

12

celariju ve} je advokatsku delatnost obavqao u svojoj ku}i – stanu. Potom izvoru izgleda da je prvu advokatsku kancelariju van stambenih pro-storija otvorio Mihailo Jevti} Kajle. Ona se prvo nalazila u Knez Mi-lo{evoj ulici br. 3, tamo gde je sada voskarska radwa, a onda u jednoj pro-storiji do Vaqevske {tedionice (sada{we zgrade NU Napred i RadioVaqeva).

Zanimqivo je da je velika ve}ina vaqevskih advokata ‘ivela u naj-u‘em centru grada. S tim u vezi, Dimitrije Marinkovi} je napisao: UVaqevu je bila jedna ulica nazvana, u {ali „gora Romanija”, zato {to

su bile u woj ku}e ili stanovi nekih advokata ili advokatskih piskara-

~a. Vlada, a naro~ito ministar Rajko, za koga sam unapred kazao kako je

strog bio u gowewu nesavesnih ~inovnika, tragao je svom snagom da to

zlo uni{ti. I on je vrlo energi~no nastojavao da Vaqevski sud tu stvar

dobro izvidi i presudi. U sudu je tada bio predsednik Marko Lazarevi},

istina po sposobnosti dosta slab, ali energi~an i u strogosti je dosta

preterivao. Ovo preterivawe naro~ito se ispoqavalo u tome, {to je sa

pritvorenicima postupalo malo i ne~ove~no.7

Tako|e, treba naglasiti da su svi oni imali svoje ku}e, opremanenajsavremenijim name{tajem i inventarom, {to zna~i da su pristojnozara|ivali. O~igledno je da to nisu bile neke velike pare, jer me|u ka-snijim ovda{wim advokatima nije bilo enormno bogatih qudi. Vred-na pomena je i ~iwenica da advokati u Vaqevu ranije nikad nisu radi-li orta~ki, bez obzira na familijarne veze, partijsku pripadnost idrugo. To ipak ne zna~i da me|u wima nije bilo saradwe, solidarno-sti i pomo}i. Naprotiv, oni su se me|usobno ispomagali, zamewivalise, ustupali predmete i sli~no, ali o~igledno nisu voleli da imaju idele zajedni~ke prihode.

Velika ve}ina wih poticala je iz imu}nih porodica, a i trudila da seo‘eni mira‘xinkom ili devojkom iz dobro stoje}ih ku}a kako bi jo{ vi-{e uve}ali svoj kapital. Tako su vaspitavali i decu, koju su slali nadaqe {kolovawe, pa i u inostranstvo, savetovali ih da sklapaju bra~neveze sa devojkama iz takvih porodica. Ne mali broj, pored advokatskogposla, bavio se raznim bankarsko-finasijskim transakcijama, renteri-jerstvom, i nekim vidovima poqoprivrede, trgovine i ugostiteqstva.

Javni pravozastupnici ili advokati kao {kolovani, elokventni a~esto i imu}ni qudi u‘ivali su veliki ugled u ovom gradu na Koluba-ri. Mnogi od wih ne samo da su aktivno u~estvovali u raznim oblici-ma javnog ‘ivota lokalne zajednice, ve} su u mnogim oblastima bili


13

7 Uspomene i do‘ivqaji, Beograd, 1939, str. 19

veoma aktivni ~ak se mo‘e re}i i organizatori i nosioci pojedinihakcija i aktivnosti.

Naro~ito su bili aktivni u politici. Istine radi treba naglasi-ti da pojedinci me|u wima nisu bili ba{ ~vrsti u svojim politi~kimuverewima i pre bi se moglo re}i da su se povodili za materijalnim idrugim li~nim interesima. Poznato je da su neki od wih bili stra-na~ki prvaci i istaknute li~nosti, da su im poveravane i neke veomaodgovorne politi~ke, pa i dr‘avni~ke du‘nosti. Drugi su aktivnou~estvovali u radu raznih sportskih, kulturno-umetni~kih, nacio-nalnih i humanitarnih organizacija i udru‘ewa. Bilo je i onih kojisu se bavili kwi‘evnim, novinarskim i drugim stvarala~kim radom.

AN\ELKOVI] ALEKSA8, ro|en je 19. aprila 1867. godine u Beo-gradu, od oca Milana i majke Jele. Maturirao je u Prvoj beogradskojgimnaziji 1886. Karijeru je zapo~eo kao vojno-sudski poru~nik u ko-mandi Drinske divizijske oblasti sa sedi{tem u Vaqevu (1892-1893).Potom je 1894. pre{ao u civilnu slu‘bu i bio sudija istra‘nog sudaza Vaqevo i Podgorski srez. Otpu{ten je iz dr‘avne slu‘be, pa je1895. otvorio advokatsku kancelariju u Vaqevu i radio do 1903. godi-ne. U to vreme bio je i ~lan Vaqevske zadruge za pomagawe i {tedwu.

^im su se politi~ke prilike 1903. smirile, vratio se u sud i biopredsednik suda u ^a~ku (1905-1908), Po‘arevcu (1908-1909) i Prokupqu(1910-1911). Naimenovan je 1911. godine za inspektora Ministarstvapravde, prvi nakon {to je ustanovqeno ovo mesto. U tom svojstvu obila-zio je sudove po ~itavoj zemqi i doprinosio da oni funkcioni{u bez ve-}eg zastoja i u skladu sa va‘e}im propisima. Rezultati ostvareni u tomposlu kandidovali su ga za mesto sudije najvi{eg suda u zemqi, na kojem jebio do izbijawa Prvog svetskog rata.

U ratu je u~estvovao kao rezervni sudski oficir, a po zavr{etkurata vratio se na posao sudije Kasacionog suda, gde ga je i zateklasmrt. Umro je Beogradu, 8. septembra 1930. Bio je o‘ewen Jelenom Pri-kelmajer, ro|enom 18. avgusta 1876. godine u Vaqevu, od oca Klaudija,prvog vaqevskog apotekara i majke Marije.

BADWEVAC P. SAVA9, pravnik, advokat, narodni poslanik (?, 1868– Kragujevac, pre 1934). Maturirao je u Mu{koj gimnaziji Kneza Milo-{a Velikog u Kragujevcu (1886). Nakon zavr{enog {kolovawa postavqen

Milorad Radoj~i}

14

8 [ematizmi Srbije, Beograd, 1891-1914; Politika, Beograd, 9. 9. 1930, 7, M. Peri-{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka, Vaqevo 1997, str. 246; Srpski biografskire~nik, Novi Sad, 2004, kw. I, str. 194; Rad. M. Dra{kovi}: „Kara|or|eva ulica” (3.nastavak), Napred, Vaqevo, 13. 07. 1970; MIAV: Zbirka mati~nih kwiga.

9 [ematizmi Srbije, 1891, 1893-1897, 1901-1907; Spomenica Mu{ke gimnazije u Kra-gujevcu 1833-1933, Kragujevac, 1934, str. 498; @. @ivanovi}: Politi~ka istorija

je 1891. za pisara tre}e klase u Kragujeva~kom prvostepenom sudu. Na me-sto istra‘nog sudije za varo{ Vaqevo i Podgorski srez imenovan je1893. Pravozastupnik u Vaqevskom prvostepenom sudu je 1894, a narednegodine u Po‘areva~kom prvostepenom sudu. Sudija ]uprijskog prvoste-penog suda postao je 1896, a potom predsednik Op{tine kragujeva~ke ijavni pravozastupnik u Kragujevcu (1899-1905).

Neko vreme bio je i ~lan Odbora za ispitivawe pravozastupni~kihkandidata. Kao ~lan Nezavisnih liberala na wihovoj listi izabranje, maja 1903, za narodnog poslanika za Kragujeva~ki okrug. U vremenukoje je prethodilo wegovoj smrti bio je advokat u Kragujevcu. Bavio sei dru{tvenim radom. Bio je u pododboru Drinosavskog kola jaha~aKnez Mihailo (1894) za Vaqevski okrug, a 1895. ~lan wegove uprave.

BO@OVI] JOVAN10, ro|en 2. januara 1856. godine u Karanovcu(dana{wem Kraqevu), od oca Bo‘e, predsednika okru‘nih sudova uGorwem Milanovcu i Vaqevu a potom ~lana Kasacije i majke Katari-ne, doma}ice. U po~etku je radio kao pisar u Okru`nog suda u Vaqevu.Sopstvenu advokatsku kancelariju u Vaqevu vodio je od 1882. do predPrvi balkanski rat. Imao je kancelariju u Obili}evoj ulici, a bio jepoznat i po ~estim putovawima u inostranstvo. Tokom 1900. godineuveden je ste~aj na wegovu imovinu, pa je bio udaqen iz slu`be.

Po strana~koj pripadnosti bio je najpre radikal, upisan u tu stran-ku 6. februara 1882. godine. Potom napredwak, pa je biran i u organeNapredwa~ke stranke. Tokom 1891. godine biran je i za predsednikaUpravnog odbora Vaqevske zadruge za me|usobno pomagawe i {tedwu.

U Vaqevu je, 14. novembra 1882. godine, sklopio brak sa Darinkom Jova-novi}, ro|enom 6. jula 1865. godine u Vaqevu, od oca Radomira, okru‘nogprote i majke Marije. U braku sa wom imao je ~etiri k}eri i dva sina. Po-{to se razveo, 11. novembra 1907, u Vaqevu je sklopio novi brak sa BojanomNikoli}, ro|enom 9. aprila 1878. godine u Velikoj Kikindi, od oca Luke~inovnika i majke Julijane. Kumovi na ven~awu bili su QubomirDamwanovi}, trgovac iz Vaqeva i Uro{ ôvi}, trgovac iz Kikinde.

Umro je u Vaqevu posle 1912. godine.


15

Srbije u drugoj polovini 19. veka, 14, Beograd, 1923-1925, str. 4, 314; Sloga, Beograd,20. 5. 1903; Srpski biografski re~nik, Novi Sad, 2004, I kw. str. 342; Brani~, Beo-grad, 1899.U Kragujevcu je radio kao advokat i pod prezimenom Badwarevi} (na-pomena autora).

10 [ematizmi Srbije, Beograd, 1876-1900; B. Peruni~i}: â~ak i Gorwi Milanovac1815-1865, â~ak, 1868, str. 705,706, 747; L. Pavlovi}: Radikalna stranka u Srbi-ji pre Timo~ke bune, prema arhivskoj gra|e iz zbirke Muzeja u Smederevu, Smedere-vo, 1984, str. 55; M. Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka, Vaqevo 1997,str. 140 i 288. Biografski leksikon Vaqevskog kraja, kw. I, dopunska sveska, str.387; MIAV: Zbirka mati~nih kwiga.

VESI] \OR\E11, rodio se 11. marta 1876. godine u Kote{ici, op-{tina Vaqevo, kao drugo dete Janovke i Lazara, poqoprivrednih proiz-vo|a~a. Posle osnovne {kole zavr{io je Gimnaziju u Vaqevu i studijeprava u Be~u. Do 1914. godine radio je kao advokat u Vaqevu. Nismo uspe-li utvrditi kada je po~eo da radi. Kao oficir srpske vojske povla~io seprema Albaniji. Oboleo je od pegavog tifusa i umro u Trsteniku.Sahrawen je na vojnim grobqu u tom gradu.

Zna se da je novembra 1905. godine zasnovao brak sa Vukosavom, koja jebila austrijskog porekla. U braku su izrodili petoro dece, od kojih sutroje pomrli kao bebe. Sin Vladislav, ro|en 1910, radio je kao saobra-}ajni ~inovnik policije u Beogradu, zbog ~ega je 1945. godine streqan.Sin Zoran, ro|en 1912, zavr{io je Vojnu akademiju i do Drugog svetskograta radio kao oficir, a potom kao slu‘benik.

VODENLI] [TERIJA – STERIJA12, ro|en je 1853. godine u Vodenuu Makedoniji, pa je po mestu ro|ewa dobio i prezime. U Vaqevu jerasprostraweno mi{qewe da je on cincarskog porekla. Zna se da je zavr-{io Prvu mu{ku gimnaziju u Beogradu 1871. godine, a potom studije prava.

Po~eo je raditi kao pisar u Okru‘nom sudu u ^a~ku. Neko vreme bioje upravnik Kaznenog zavoda u Ni{u. Potom je slu‘bovao kao sekretarOkru‘nog suda, sudija i predsednik prvostepenog suda u Vaqevu. Bio jepo{tovan i cewen od svih sugra|ana. Izgleda da je penzionisan, pa je1889. godine postavqen za javnog pravozastupnika za Okrug podriwskiu Loznici. Ve} od 1. avgusta 1889. imao je sopstvenu advokatsku kance-lariju u Vaqevu. Dok nije kupio ku}u u Vaqevu, Ul. kraqa Aleksandra(sada Vojvode Mi{i}a) stanovao je pod kiriju u Kara|or|evoj ulici br.38. Umro je 16. novembra 1914. godine u Sezu, u Makedoniji.

Bio je o‘ewen Jelenkom – Lenkom (ro|ena u Po‘arevcu13, a umrla uVaqevu 1939) i sa wom imao sinove: Janka, sudiju Okru‘nog suda u Va-qevu, koji se nije ‘enio; Bogoquba – Bodu, gra|evinskog in‘ewera, Du-{ana (1867-1951), glumca i k}eri Jelenu i Milicu udatu za Qubomira J.Pavlovi}, pe{adijskog kapetana II klase i viteza Kara|or|eve zvezde sama~evima. Boda je bio o‘ewen Qubicom, profesorkom Vaqevske gimna-zije, ina~e k}erkom @ivka Vasiqevi}a, voskara, a sestrom MirkaVasiqevi}a, poznatog trgovca. Na samrti ona ga je zaklela da posle wene

Milorad Radoj~i}

16

11 Dr M. Vesi}: Rodoslov Vesi}a predaka, Beograd, 1906, str. 75, 81, 103 i 124.12 [ematizmi Srbije, Beograd, 1890-1900; Biografski leksikon Vaqevskog kraja, kw.

I, sv I, str. 394 i 395; M. Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka, Vaqevo1997, 140 i 171; M. Mili}evi}: Udaja Vaqevki za oficire krajem 19. i po~etkom 20.veka, Glasnik Istorijskog arhiva Vaqevo, 1998, br. 32, 104; Kazivawe BorislavaBore Vuji}a, hroni~ara starog Vaqeva; Brani~, Beograd, 1889, str. 298.

13 Prema drugim izvorima ona je bila Beogra|anka.

smrti o‘eni wenom koleginicom i prijateqicom Milenom \uri},k}erkom Sretena \uri}a, poznatog vaqevskog trgovca, a neko vreme ipredsednika Vaqevske op{tine, {to je i u~inio. Jelenina k}erka Kata-rina bila je udata za Bo{ka Buwaka, a wihova k}i za Branislava (Mila-na) Jeroti}a, diplomiranog gra|evinskog in‘ewera iz Vaqeva u Beogra-du, koji je neko vreme bio i na{ konzul u [angaju.

VUKOSAVQEVI] DRAGOQUB – DRAGI[A14, ro|en je 4. fe-bruara 1865. godine, od oca Vasilija – Vase, mehanxije i majke Katari-ne – Kate. Sredinom 19. veka otac mu se doselio iz Zaro`ja kod BajineBa{te u Vaqevo i najpre radio kao sitni trgovac u starom delu grada.Ina~e, poreklom su iz Kola{ina, odakle su pod prezimenom Goli},stigli u Zaro`je. Zavr{io je pravni fakultet i najpre radio kao pri-pravnik u vaqevskom Okru`nom sudu.

Od 1895. godine do smrti radio je kao javni pravozastupnik. Bio jevredan i imu}an ~ovek, veoma po{tovan i cewen. Posebno je biopa‘qiv prema svojim klijentima, a nikad nije primao sumwive stvarida radi. Bio je ~lan Drinosavskog kola jaha~a Knez Mihailo u Vaqevu.Prijavio je da je tokom Prvog svetskog rata pretrpeo materijalnu {te-tu od 118.342 dinara, a dosu|ena mu je od 32.570 dinara. U politi~kompogledu pripadao je Radikalnoj stranci. Dobio je u miraz biv{u ku}ukolege Qube Radovanovi}a u Kara|or|evoj ulici u Vaqevu.

Tokom 1889. godine sklopio je brak sa Dragiwom Dragom Tadi}, ro|e-nom 18. decembra 1860. godine u Vaqevu, od oca Radomira, trgovca i majkeMileve. Po mu{koj liniji ona je bila unuka Jevrema Tadi}a, ~uvenog tr-govca iz Vaqeva, a po ‘enskoj praunuka kneza Jovice Milutinovi}a, knezaiz Sankovi}a kod Vaqeva. Imali su devetoro dece: Radomira (1890), Voji-slava (1895), Milevu(1897), Radmilu (1898), Petra (1999), Mom~ila (1901) iKatarinu, dok imena druge dece nismo uspeli da ustanovimo. Jedan odwegovih sinova pripadao je Bataqonu 1300 kaplara i poginuo je tokom Pr-vog svetskog rata. Mileva – Mila bila je udata za profesora i pisca Jova-na Babi}a iz Vaqeva, Katarinu za artiqerijskog pukovnika Miloja Laza-revi}a, a Radmila – Alila za sudiju Svetislava Milisavqevi}.

Umro je u Vaqevu 10. maja 1939. godine.


17

14 [ematizmi Srbije, Beograd, 1895-1900; Biografski leksikon Vaqevskog kraja, 1.kw. 3. sv, str. 204; M. Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19 veka, Vaqevo 1997,140 i 172. M. Isi}: Materijalno stradawe vaqevskog stanovni{tva u Prvomsvetskom ratu, Vaqevo, 1996, str. 27; M. Mili}evi}: Udaja Vaqevki za oficirekrajem 19. i po~etkom 20. veka, Glasnik Istorijskog arhiva Vaqevo, 1998, br. 32,str. 105; Rad. M. Dra{kovi}: „Kara|or|eva ulica“, (4. nastavak), Napred, Vaqevo,13. 07. 1970; MIAV: Zbirka mati~nih kwiga.

GREBENI^ANIN (GREBENAC, GREBEN^EVI]) MIHAILO15

– upotrebqavana su sva ova prezimena. Prezime je dobio po Grebencu,selu u Banatu, nedaleko od Bele Crkve, odakle poti~u wegovi rodite-qi. Ro|en je u Po‘arevcu, gde mu je otac bio prvi i jedini kroja~ gra-|anskog odela. Kod wega je neko vreme {egrtovao potowi |eneral Jo-van Draga{evi}, profesor i kwi‘evnik. Ina~e, zna se da mu je otacizu~io i, pre Po‘arevca, radio kroja~ki zanat u Beloj Crkvi u Bana-tu. Odrastao je u Po‘arevcu i Beogradu, gde se {kolovao. Prvu mu{kugimnaziju u Beogradu zavr{io je 1868. godine, a diplomirao je na Prav-nom odseku Velike {kole u tom gradu.

U Vaqevo je do{ao po~etkom 70-tih godina 19. veka i po~eo raditikao sudski pisar. Od 1879. godine imao je sopstvenu advokatsku kance-lariju. U poslovima je uvek bio ta~an, vredan i svestan, da se niko i nika-da nije mogao po‘aliti na wega (Qubomir Pavlovi}). Po politi~kojpripadnosti bio je ~lan Napredwa~ke stranke16. Povremeno se pret-pla}ivao na razne kwige i druga izdawa, a bio je sakupqa~ pretplate nakwi‘evni ~asopis Pogled u Vaqevu i okolini.

O‘enio se, 10. jula 1877. godine, sa Milkom, k}erkom Drage Vidakovi}a(1814-1902), trgovca ko‘om iz Beograda, poreklom iz Hercegovine. Imali suosmoro dece: blizance Milovana i Milicu (1879), Sofiju (1881), Darinku(1883), Miodraga (1884), Petra (1886) Svetolika (1887), Anku (1889) i Dobri-lu (1891). Sinovi Petar (1886-1936) i Svetolik (1887-1957) Grebenac bili supoznati advokati, sa zajedni~kom kancelarijom u Beogradu na Obili}evomvencu. Pored svakodnevnog rada u struci obojica su se i uspe{no bavili no-vinarstvom, pa su bivali urednici vi{e listova i ~asopisa u Beogradu. Ku-movao im je Marko Jak{i}, advokat u Vaqevu sa ~lanovima svoje porodice.

Imali su veliku ku}u u Obili}evoj (sada Kara|or|evoj) ulici br. 91,do onovremene kafane „Evropa“ i ku}e kolege Mihajla Jevti}a Kajla. Tuku}u su wegovi potomci prodali dr Raci Stefanovi}u iz Vaqeva, a to jeona ku}a gde se sada nalazi kafi} „Korner“. Bio je jedan od ulaga~a u Srp-sku kwi‘evnu zadrugu. Prema pisawu Borislava Bore Vuji}a, i on i supru-ga, bili su Beogra|ani. Ona je u Vaqevu ostala zapam}ena po starinskojno{wi sa tepelucima i dugoj sukwi sa libadetom, koju je stalno nosila.

Umro je po~etkom 20 veka.

Milorad Radoj~i}

18

15 [ematizmi Srbije, Beograd, 1876, 1880-1883, 1890-1900; M. M. Kosti}: Uspon Beo-grada, kw. 2, Beograd, 2000, str. 33-38; Biografski leksikon Vaqevskog kraja, kw. I, sv.III, str. 204; M. Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19 veka, Vaqevo 1997, str. 140,172 i 246; Q. Pavlovi}: Mihailo Grebeni~anin biv{i advokat u Vaqevu, GlasVaqeva, 21. 06. 1931, str. 4; Ko je ko, Beograd – Zagreb, 1928, str. 40; Beogradske op-{tinske novine, Beograd, 1936, br. 673, str. 8; Rad. M. Dra{kovi}: „Kara|or|evaulica“ (4. nastavak), Napred, Vaqevo, 20. 07. 1970; MIAV: Zbirka mati~nih kwiga.

16 Ima podataka da je bio i ~lan Radikalne stranke.

DRAGOVI] MILAN17, ro|en 1880. godine uVaqevu, od oca Petra advokata i majke Jelene, doma}i-ce. Osnovnu {kolu i gimnaziju u~io je u mestu ro|ewa.Pravni fakultet zavr{io je u Beogradu. Advokatskukancelariju najpre je otvorio u Vaqevu 1. novembra1906. godine, a zatim radi kao advokat u centru Beo-grada sve do 1939, kada je kancelariju preselio u StaruPazovu. Zastupao je mnoge poznate firme i druge kli-

jente. Zabele‘eno je da je kra}e vreme radio i u ]upriji. Od 1941. do1945. bio je u nema~kom zarobqeni{tvu u Osnabriku. Umro je u Beogra-du 12. decembra 1965. godine.

Rade}i kao advokat stekao je veliki ugled u javnosti, a pogotovo u re-dovima svojih kolega, te je po~ev{i od 1921. bio biran za ~lana UpraveUdru‘ewa pravozastupnika. Godinu dana kasnije izabiran je za pred-sednika Uprave ovog strukovnog udru‘ewa. I kasnije, sve do 1929, bi-ran je za ~lana uprave. Wegov aktivan rad nastavqen je u forumimaAdvokatske komore. Tokom 1933. godine izabran je i predsednika Skup-{tine Advokatske komore Beograda kada mu je odato posebno priznaweza plodan vi{egodi{wi rad.

DRAGOVI] PETAR18, ro|en je 1839. godine u [qivovici na Zla-tiboru, op{tina ^ajetina. Zavr{io je prava i bio praktikant u Beo-gradu (1860-1862). Od 1869, radio je kao advokat u Vaqevu.

Jedan je od prvih i istaknutijih pripadnika Radikalne stranke.Me|u prvima po~eo je da se suprotstavqa reakciji i da se zala‘e za po-bedu slobodoumnih ideja, pa je zbog toga ~esto bio na udaru aktuelnihvlasti. Kada je u Kragujevcu izbio Crveni barjak (1876) javio se da bra-ni optu‘ene. Jo{ 1881. godine sa Mitom Robovi}em, Qubom Joksimo-vi}em; Kostom Martinovi}em i Vu~i}em Milovanovi}em izdajukwigu Na podmetawa u Vaqevu, kojom kritikuju tada{wu reakciju.

Kad su radikali do{li na vlast postao je okru‘ni na~elnik, prvou U‘icu (1888/89), a potom i u Vaqevu. Navodno zbog bolesti dao jeostavku i vratio se advokaturi. Povremeno se pretpla}ivao na neke


19

17 Istorija Jugoslovenske advokature, Beograd, 2000, kw. II, str. 258; Kazivawe Mi-lice Milatovi}, profesorke u penziji iz Beograda.

18 [ematizmi Srbije, Beograd, 1870-1871, 1872, 1873, 1875. i 1876; Biografski leksi-kon Vaqevskog kraja, kw. I, sv. III, str. 204; M. Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem19. veka, Vaqevo 1997, str. 239; Almanah Pa{i}, Beograd, 1925, kw. II, str. 60; L.Lazarevi}: Mali pomenik, Beograd, 1933, str. 93 i 95; Z. Rankovi}: Biblioteke uVaqevskom kraju, Vaqevo, 1989, str. 33; Rad. M. Dra{kovi}: „Kara|or|eva ulica“(4. nastavak), Napred, Vaqevo, 20. 07. 1970; Srpski biografski re~nik, Novi Sad,2007, kw. 3, str. 378; MIAV: Zbirka mati~nih kwiga.

kwige Praviteqstvu{~i sovjet serpski, koji je iza{ao u Be~u, 1860.godine. Dosta je ~itao, a mnoge svoje kwige poklawao je Gradskojkwi‘nici i ~itaonici u Vaqevu.

U Vaqevu je, 11. novembra 1873. godine, sklopio brak sa Jelenom,k}erkom Vasilija Simeunovi}a, trgovca iz Vaqeva. Kum im je bio Ja-kov Mihailovi}, boltaxija trgovac i jedan od gradona~elnikaVaqeva. Imali su ~etvoro dece, a sin im Milan bio je poznati beo-gradski advokat. K}erka Milica bila je udata za Radomira Petrovi-}a, poznatog vaqevskog trgovca.

Bio je komunikativan, gospostven i veoma duhovit ~ovek. Va‘io je spo-sobnog i razboritog ~oveka, umerenog u naplati svojih usluga. Ozbiqno jeprilazio svakom predmetu {to mu je obezbedilo brojnu klijentelu. Svi suu wemu gledali pametnog ~oveka i odli~nog advokata. Wegova ku}a nala-zila se u Kara|or|evoj ulici, do biv{e kafane „Posavina“.

Umro je 8. juna 1891. godine u Vaqevu. Tim povodom Vaqevske novinesu pisale kako je na{e gra|anstvo izgubilo odli~nog ~oveka i od-li~nog pravnika, a Radikalna stranka odanog ~oveka.

\URA[KOVI] MARKO19, biv{i sudski pisar iz Vaqeva, 16. de-cembra 1899. godine polo‘io je pravozastupni~ki ispit i odmah potompostavqen za javnog pravozastupnika pri Vaqevskom prvostepenom su-du. Kratko je obavqao taj posao po{to je, ve} novembra 1900. godine,postavqen za sekretara II klase Na~elstva vaqevskog i v. d. na~elnikaSreza kolubarskog Okruga vaqevskog sa sedi{tem u Mionici.

Bio je veren Jelenom, k}erkom Petra @ivkovi}a, profesora – ta-da{weg direktora Vaqevske gimnazije i ~lana Srpske kraqevske aka-demije nauka.

\URI^I] MARKO20, ro|en je 26. marta 1861. godine u Vaqevu, odoca Stevana, okru‘nog in‘ewera i majke Marije, doma}ice. Gimna-zijsko {kolovawe zapo~eo je u Vaqevu a zavr{io u Beogradu, u Prvojmu{koj gimnaziji 1878. godine. Dve godine studirao je tehniku u Pe-

Milorad Radoj~i}

20

19 [ematizmi Srbije, Beograd, 1900; Beogradske op{tinske novine, Beograd, 12. de-cembra 1899; Narodne novine, Beograd, 17. novembra 1899; Brani~, Beograd, 1899. i1900. godine.

20 [ematizmi Srbije, Beograd 18851900; Narodna enciklopedija SHS, Zagreb,1925-1929 (}irilica), kw II, str. 701; M. @. @ivadinovi}: Srpski advokati u XIXveku, Beograd, 1969, str. 11; Vaqevske novine, Beograd, br. 12, 24. 12. 1891, 4; Bio-grafski leksikon Vaqevskog kraja, kw. II, sv. VI, str. 8; M. Peri{i}: Vaqevo grad uSrbiji krajem 19. veka, Vaqevo 1997, str. 140, 194; Almanah Pa{i}, kw. II, str. 60;L. Lazarevi}: Mali pomenik, Beograd, 1933; Q. Trajkovi}: Kazivawa o staromVaqevu, Vaqevo, 1980, str. 26; Bratislava Kosti}: Novo grobqe u Beogradu, Beo-grad, 1999; Brani~, Beograd, 1888. godine, br. VII, str. 240; 1926, br. VII i VIII; MI-AV: Zbirka mati~nih kwiga.

trogradu, a pravne studije zavr{io je na Velikoj {ko-li u Beogradu, 1885. godine. Jo{ u toku studija ista-kao se kao vo|a radikalske omladine.

Najpre je radio kao sudski pisar a potom kao sudi-ja Prvostepenog suda za varo{ Beograda. Pravoza-stupni~ki ispit polo‘io je jo{ 1888. godine. Febru-ara 1892. otvorio je advokatsku kancelariju. Dobargovornik i odli~an pravnik vrlo brzo stekao je ugled

jednog od najboqih vaqevskih advokata, naro~ito je bio uspe{an ukrivi~nom postupku. Na po~etku kancelariju je imao u ku}i Sime Ba-ji}a, a potom u ku}i Gli{e Rengerovi}a, pisara, preko puta Okru‘nogsuda u Vaqevu. Dugo je bio poverenik Udru‘ewa javnih pravozastup-nika za Vaqevski okrug.

Ubrzo je postao radikalski prvak i vi{e puta biran za narodnogposlanika Vaqevskog kraja. Pre{av{i u Beograd 1902. postao je pred-sednik prvostepenog suda, a ve} 1903. okru‘ni na~elnik u Vaqevu. Od1903. do 1912. bio je kasacioni sudija, 1912. ministar pravde (ponovoje na toj du‘nosti u razdobqu 1913-1918).

Posle Prvog svetskog rata je kasacioni sudija, a od 1. marta 1920.godine postao je predsednik Dr‘avnog saveta. Tokom 1922. je ministarza konstituantu i zatim ministar socijalne politike, a od 18. jula1925. i ministar pravde. Tvorac je tzv. Markovog protokola, odnosnopoku{aja sporazuma izme|u Radikalne stranke i Hrvatske seqa~kestranke iz aprila 1923. godine, koji se odbijawem Stjepana Radi}a, za-vr{io neuspe{no. ^lanke iz oblasti prava objavqivao je u Policij-skom glasniku i jo{ nekim publikacijama.

O‘enio se 31. jula 1897. godine sa Bosiqkom Bojkom Jankovi},(1876-1957), ro|enom u Vrwcima, od majke Perside i oca Vasilija –Vase (1831-1878), artiqerijskog potpukovnika, stalno nastawenom uBeogradu. Kum im je bio Bogdan Jankovi} (1868-1918) iz Vaqeva, tadaprofesor Prve beogradske gimnazije, a potom direktor Vaqevske gim-nazije i narodni poslanik. Imali su sina Stevana ro|enog 1900, kojije umro 1912. godine.

Marko je preminuo kao ministar pravde u Karlovim Varima 3. av-gusta 1926. godine. Sahrawen je 9. avgusta 1926. godine, o dr‘avnomtro{ku, na Novom grobqu u Beogradu. Iznad wegove grobnice pos-tavqena je skulptura mu{ke glave u visokom reqefu, od kamena, radvajara Stamenka \ur|evi}a. Povodom \uri~i}eve smrti Brani~, or-gan Udru‘ewa javnih pravozastupnika, doneo je du‘i nekrolog odno-sno govor tada{weg potpredsednika Udru‘ewa Qubomira Z. Stefa-


21

novi}a, koji je pored ostalog rekao: Kao advokat on je ostavio najlep-{e ime. A kao ~ovek miran, pristupa~an, qubazan, otvorenog karaktera

i svestrano obrazovan personifikuje novog ~oveka na{eg naroda.

\URI[I] MARKO21 bio je javni pravozastupnik u Vaqevu 1883.godine. Na ‘alost, o wemu nismo uspeli ni{ta vi{e da saznamo.

IVKOVI] @IVKO22, ro|en je 6. oktobra 1872. godine u Kumodra-‘u kraj Beograda, od oca Simeuna, te‘aka i majke Smiqke, doma}ice.Osnovnu {kolu u~io u mestu ro|ewa, a Prvu mu{ku gimnaziju zavr{iou Beogradu 1890. u generaciji sa Blagojem Barlovcem, \urom Doki}em,Nikolom Vuli}em i Slobodanom Ribnikarom. Diplomirao je pravo na

Velikoj {koli u Beogradu.Radio je kao pisar Prvostepenog suda u

U‘icu (1896/97) i sekretar II klase Prvoste-penog suda u [apcu, a 18. januara 1903. pos-tavqen je za sudiju za nesporna dela Prvoste-penog suda u Vaqevu. Kasnije je bivao advo-kat u Vaqevu i dr‘avni pravobranilac. Pen-zionisan je kao generalni direktor Mini-starstva finansija Kraqevine SHS. Aktiv-no je u~estvovao u oslobodila~kim ratovima1912-1918, a wegova imovina u Vaqevu pretr-pela je zna~ajnu materijalnu {tetu.

Bio je dosta anga‘ovan u svojoj sredini.Na parlamentarnim izborima 24. juna 1906.bio je nosilac poslani~ke liste Narodne

stranke za Srez vaqevski. Kao jedan od akcionara, 19. oktobra 1921,biran je za predsednika Upravnog odbora Vaqevske {tedionice. Vo-leo je dosta da ~ita te se pretpla}ivao na razne kwige, listove i ~aso-pise, pa je 1910. godine izabran za potpredsednika Gradske kwi‘nicei ~itaonice u Vaqevu. Bio je zaqubqenik i u lov i prirodu. Na lo-

Milorad Radoj~i}

22

@ivko sa suprugom

21 [ematizmi Srbije, Beograd 1883.22 [ematizmi Srbije, Beograd, 1896, str. 28; 1899, 39; 1901, 46; 1902, 46; 1903, 44;

1904, 214; 1905, 45; 1907, 45;1908, 45; 1909, 45; 1910, 45; 1921, 70; 1914, 53 i 232; Spo-menica o stogodi{wici Prve mu{ke gimnazije u Beogradu 1839-1939, Beograd, 1939,461; Srpske novine, Beograd, 16, 20. 1. 1908, 1; Narodna enciklopedija SHS, Zagreb,1925-1929 (}irilica), kw. IV, 1031; Politika, Beograd, 6308, 15. 11. 1925, str. 7;M. Tripkovi}: Vaqevo 1900-1941, Vaqevo, 1980, str. 48; Z. Rankovi}: Biblioteke uVaqevskom kraju, Vaqevo, 1989, str. 92; F. Kari}: Vaqevsko lovstvo 1895-1990,Vaqevo, 1990, str. 17; M. Isi}: Materijalno stradawe vaqevskog stanovni{tva uPrvom svetskom ratu, Vaqevo, 1996, 27; MIAV: Zbirka mati~nih kwiga; Zapis sanadgrobnog spomenika.

va~kom zboru, odr‘anom 9. novembra 1919. godine, izabran je za pred-sednika Lova~kog dru{tva „Bra}a Nedi}i“ u Vaqevu.

Devetog februara 1905. godine sklopio je brak sa Darinkom Niko-li}, ro|. 18. novembra 1884. godine u Vaqevu, od oca Save, trgovca, jed-nog od najimu}nijih i najuglednijih qudi u gradu i majke Mile. U bra-ku su dobili Simu koji je umro kao beba. Posredstvom ‘enine rodbinepovezao se sa mnogim poznatim i uglednim porodicama. Po{to je te-{ko oboleo leka svojoj boqci potraìo je u Be~u, gde je umro 9. novem-bra 1927. godine. Sahrawen je na Novom grobqu u Vaqevu.

@IVKOVI] KOSTA23 bio je javni pravozastupnik u Vaqevu iz-me|u 1876. i 1893. godine. Nismo uspeli ustanoviti gde je i kad ro|en,ni gde se i kako {kolovao, ali znamo da je VI razred [aba~ke gimnazi-je zavr{io 1862. godine, a Prvu mu{ku gimnaziju u Beogradu 1864. Po-znato je da je kao branilac bio anga‘ovan u ~uvenoj Alavanti}evojaferi. Kasnije je bio predsednik [aba~ke op{tine 1897-1899. godinei ponovo javni pravozastupnik u tom gradu. Prema nekim podacimaimao je parni mlin u [apcu jo{ 1890. godine.

JAK[I] MARKO24, ro|en 1834. godine, ali nismo uspeli da sa-znamo gde. Poznato je da on vodi poreklo od Jak{i}a iz zlatiborskeKrive Reke, koji su se tamo doselili iz plemena Ku~i. Tako|e, zna se daje prava zavr{io u Petrogradu. Kao ~inovnik ‘iveo je i radio {ezde-setih i po~etkom sedamdesetih godina 19. veka u â~ku.

Potom je do{ao u Vaqevo, gde je 1874. otvorio i do 1888. godine vo-dio advokatsku kancelariju. Imao je ku}u u Vaqevu u Ulici kraqaAleksandra (dana{wa vojvode Mi{i}a). Naprasno je umro 21. januara1889. godine u Beogradu i sahrawen na tamo{wem Novom grobqu, gde jei sada porodi~na grobnica.

U braku sa Ankom imao je sinove: Svetolika (1868-?) novinara –urednika [tampe i diplomatu; dr Grgura (1871-1935), poznatog isto-ri~ara i profesora Univerziteta; Mihaila (1874-1951), artiqerijskogkapetana, Borislava (1881), Mladena (1882) i Branimira (1887-1928),upravnika Kosan~i}a i k}i Smiqanu.


23

23 [ematizmi Srbije, Beograd, 1876, 1883, 1890-1893, 1900; Spomenica o stogodi{wiciPrve mu{ke gimnazije u Beogradu 1839-1939, Beograd, 1939; [abac u pro{losti,[abac, 1980, II kw, str. 340, III kw. 179, i Brani~, Beograd, 1899.

24 [ematizmi Srbije, Beograd, 1875-1882; Q. Mi}i}: Zlatibor, Beograd; B. Peru-ni~i}: â~ak i Gorwi Milanovac, â~ak, 1969. kw. II, str. 47; M. Peri{i}: Vaqevograd u Srbiji krajem 19 veka, Vaqevo 1997, str. 239; Biografski leksikon Vaqevskogkraja, kw. II. sv. VII , str. 74; Brani~, Beograd, 1889, str. 132; Zapis sa nadgrobnogspomenika.

JANKOVI] STEVAN25, ro|en je 1847. godine u Beogradu, od oca To-me, trgovca i majke Stanice, doma}ice. Osnovnu {kolu, gimnaziju iPravni odsek Velike {kole zavr{io je u Beogradu. Usavr{avao se u nauniverzitetima u Minhenu i Lajpcigu.

Radio je kao pisar Uprave fondova 1871. godine, a potom bio vanredniekspeditor Ministarstva vojnog i vr{ilac du‘nosti pomo}nika mini-stra vojnog (1872), ra~unopolaga~ Glavne kontrole (1874) i sudija u [apcu(1880) i ~lan Suda podriwskog (1880). Za sudiju Prvostepenog suda vaqev-skog postavqen je 1891, a za wegovog predsednika u leto 1893. godine. Te go-dine izabran je i za odbornika vaqevske op{tine na listi Radikalnestranke. Predsednik Vaqevske op{tine bio je od 18. januara do 1. marta1906. godine. Od 1898. godine radio je kao advokat u Vaqevu. Izvesno vremebio je i poverenik Srpske kwi‘evne zadruge.

U Vaqevu se, 5. juna 1872. godine, o‘enio se Milevom k}erkomMarka Dabi}a, biv{eg potpukovnika, okru‘nog na~elnika i dr‘av-nog savetnika iz Vaqeva. Kum im je bio Nikola Popovi}, profesor irektor beogradske Bogoslovije. Sin mu je Joca bio ve~iti student me-dicine i boem, a skon~ao je ‘ivot kao penzionisani carinik. Drugibrak zasnovao je 27. novembra 1922. godine sa Ankom Rusidese iz Beo-grada, starom 58 godina, ro|enom u Beogradu, od oca Konstantina imajke Sofije. Kumovi su bili Grgur Jak{i}, profesor univerziteta iRu‘a Simi}.

Imao je svoju ku}u u Vaqevu, neko vreme u ulici Bra}e Nedi}a, a po-tom u Kara|or|evoj br. 25. Uz ku}u posedovao je lepu ba{tu, punu ra-znovrsnog cve}a, a naro~ito lepih ru‘a. Navodno znao je da ka‘estranci koja do|e da zatra‘i wegovu pomo}: Uzmi ovaj buda~i} i okopajmi ove ru‘e, dok ne zavr{im sa ovom strankom a i tebi da ne bude dosad-

no. Ostalo je zapisano da je kao penzioner imao obi~aj da kad po|e odku}e u kafanu „Zlatibor“ da ponese po jednu ru‘u koju je poklawao ka-kvoj mladoj ‘eni ili devojci. Mada je ve} bio za{ao u godine rado jegledao ‘enski svet i zaustavqao ga na ulici da malo porazgovara iudeli kakav kompliment.

Umro je u Vaqevu oko 1925. godine.

Milorad Radoj~i}

24

25 [ematizmi Srbije, Beograd, 1898-1900; M. Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem19 veka, Vaqevo 1997, str. 138, 139 i 172; Rad. M. Dra{kovi}: Kara|or|eva ulica,(drugi nastavak), Napred, Vaqevo, 6. avgusta 1970; Biografski leksikon Vaqevskogkraja, kw. II, sv. VII, str. 93; M. Radoj~i}: Dabi}i iz Jautine, Glasnik Istorijskogarhiva Vaqevo, br. 38, Vaqevo, 2004, str. 41-77; Z. Rankovi}: Biblioteke u Vaqev-skom kraju, Vaqevo, 1989, str. 45.

JEVTI] MIHAILO – KAJLE26, ro|en je 19. no-vembra 1875. godine u Vaqevu, od oca Rajka, mehanxijei majke Makrene, doma}ice. Osnovnu {kolu i {estrazreda gimnazije zavr{io je u rodnom gradu a velikumaturu u Prvoj mu{koj gimnaziji 1901. i Pravni fa-kultet u Beogradu. Jo{ kao student slu‘bovao je u Be-ogradu, a po zavr{enim studijama u Prvostepenom su-du u Vaqevu.

Vodio je advokatsku kancelariju u Vaqevu od 1905.godine i, s prekidima zbog ratova, radio 53 godine.

Kao advokat zastupao je mnoge stranke u sudskim procesima sa najkomli-kovanijim motivima, a posebno u imovinsko-pravnim odnosima. Naro-~ito je bio cewen kao vrstan civilista.

U~esnik je oba balkanska i Prvog svetskog rata, kao oficir pro-slavqenog V pe{adijskog puka Drinske divizije II poziva. Izvesno vre-me, 1913. godine, bio je i predsednik op{tine u Qe{u u Albaniji. Za vre-me Prvog svetskog rata bio je vojno-sudski oficir u Brdskom artiqe-rijskom puku Drinske divizije. Tokom Drugog svetskog rata hap{en jedva puta, ali je otpu{ten kao stariji i bolestan ~ovek. Bio je poznat kaodobar advokat i po{ten ~ovek. Va‘io je za izuzetnog poznavaoca istori-je Srbije u 19. veku.

Punih 60 godina imao je zna~ajnu ulogu u politi~kom ‘ivotu Vaqeva.Najpre je bio liberal, potom ~lan Demokratske stranke Qube Davidovi-}a, na ~ijem se programu vi{e puta kandidovao. Za narodnog poslanikaprvi put izabran je 1931. godine u Srezu tamnavskom na listi Jugosloven-ske narodne stranke (JNS).

Dana 18. februara 1907. godine sklopio je brak sa Cvetom Jovanovi},ro|. 13. marta 1885. u Vaqevu, od oca Nikole, poznatog trgovca i majkeQubice, doma}ice. Imali su: k}i Qubicu udatu za Milorada – Mila Ba-bi}a, diplomiranog gra|evinskog in‘ewera koji je umoren u logoru naBawici; k}i Mileniju – Milu udatu za Ivana Puceqa, ~uvenog profesorasredwe poqoprivredne {kole u Vaqevu i sina Slobodana, advokata. Imaoje ku}u u Vaqevu, u Kara|or|evoj ulici, koju je kupio od Marka Petrovi}a,prote i narodnog poslanika iz Brankovine.

Umro je u Vaqevu, 5. avgusta 1965. godine.


25

26 Senat. Narodna skup{tina – Biografski leksikon, Skopqe, 1935, str. 145. i 146;Q. Trajkovi}: Kazivawa o starom Vaqevu, Vaqevo, 1980, str. 9 33; Istorija jugo-slovenske advokature, Beograd, 2000, kw. II, str. 277; Napred, Vaqevo, br 865, od 13.avgusta 1965; B. Vuji}: O Mili, Pucequ i drugima, Revija Vaqevac, Vaqevo, sep-tembra 1995, str. 60. i 61; MIAV: Zbirka mati~nih kwiga.

KARAMARKOVI] MARKO27, rodio se 25. aprila 1873. u Beogradu,od oca oca Matije i majke Darinke. Otac mu je bio na~elnik odeqewa uMinistarstvu inostranih poslova. Nismo uspeli saznati gde se i kako{kolovao. Me|utim, znamo da je vreme sklapawa prvog braka, 9. septem-bra 1910. godine, bio sekretar Vaqevskog prvostepenog suda. Taj brak za-snovao je sa Kosarom (Vukosavom) Aleksi}, ro|. 5. maja 1892. godine u seluRebeq, op{tina Vaqevo, od oca Andrije, zemqoradnika i majke Stane,doma}ice. Drugi brak zasnovao je ve} 6. juna 1913. godine sa MiroslavomMilo{evi}, ro|. 26. februara 1892. godine u selu Nepri~ava, op{tinaLajkovac, od oca Radoja i majke Pavlije, poqoprivrednika. Preminuo je10. maja 1940. godine u Vaqevu i sahrawen na ovda{wem grobqu.

LUKI] N. PREDRAG28 (1890-1957) pomiwe se kao advokat u Vaqevuna po~etku 20. veka. Poznato je da je 31. maja 1935. godine imenovan za ba-na Drinske banovine. Prethodno je bio pomo}nik ministra unutra{wihposlova Srbije. Va‘io je za dobrog poznavaoca pravnih propisa.Sahrawen je na Novom grobqu u Beogradu, parcela br. 28.

LUKI] SPASOJE29, ro|en oko 1880. godine u Ko‘uaru kod Uba, odoca Pantelije i majke Qubice, poqoprivrednih proizvo|a~a. Spasojevro|eni brat je Janko Luki} (1866-1942), poznati filolog, profesor Ve-like {kole u Beogradu, prevodilac i plodan pisac stru~ne literature.Osnovnu {kolu u~io je u susednoj Vukoni, a gimnaziju u Vaqevu i Beogra-du. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ube|eni konzerva-tivac, solidne politi~ke kulture i organizacionih sposobnosti dostaje doprineo da se organizuje Klub studenata napredwaka, ~iji je on biopredsednik.

Po obavqenom pripravni~kom sta‘u i polo‘enom pravozastupni~komispitu radio je kao advokat u Vaqevu. U mla|oj pravni~koj generaciji bio jeneobi~no cewen zbog svog odli~nog poznavawa na{eg zakonodastva i svojespremnosti da se za pravdu smelo i do kraja zalo‘i. On advokatski pozivnije shvatao kao trgova~ki posao i kao izvor velikih prihoda, ve} kao deli-katnu i svetu profesiju, kao pomagawe prevarenim i oglobqenim. Zbog togaje, iako vrlo mlad ~ovek, u‘ivao reputaciju retko spremnog, ispravnog iuglednog advokata.

Preminuo je od oboqewa pegavog tifusa, kao delovo|a Vojnog sudau Vaqevu, 27. februara 1915. godine. Wegov brat Dragi} poginuo je u

Milorad Radoj~i}

26

27 MIAV: Zbirka mati~nih kwiga, Mati~ne kwige ro|enih, ven~anih i umrlih uVaqevu.

28 Policija, Beograd, za 1935, str. 626; Zapis sa nadgrobnog spomenika.29 Pijemont, Beograd, 28. februara 1915, str. 3; Sto godina Filozofskog fakulteta

u Beogradu, Beograd, 1963, str. 44, 45, 60, 304 i 311.

bici na Ceru, u jesen 1914, a sestri} Bogoqub Milo{evi}, kao |akpodnarednik, u bici na Suvoboru, krajem 1914. godine.

MAKSIMOVI] R. MILENKO30 bio je javni pravozastupnik uVaqevu 1880. godine. Poznato je da je zavr{io Prvu mu{ku gimnaziju uBeogradu 1861. godine i studije prava. Zna se da je jo{ 1870. godine biojavni pravozastupnik u ]upriji.

MARKOVI] PETAR31, ro|en je 14. oktobra1877. godine u Leskovicama kod Vaqeva, od ocaNikole i majke Stanojke, poqoprivrednika.Osnovnu {kolu u~io je u ]elijama, {est razre-da u Vaqevu, a dva zavr{na razreda u Prvoj mu-{koj gimnaziji u Beogradu. Tako|e, studije pra-va zavr{io je na Velikoj {koli u Beogradu. Dokje kao de~ak ~uvao stoku ujela ga zmija otrovni-ca, pa mu je noga amputirana. [kolovao se daju-}i kondicije slabijim |acima i studentima.Kao student bio je me|u najaktivnijim pa je bi-ran za ~asnika u studentskom dru{tvu Pobra-timstvo i Fondu za pomagawe siroma{nih ve-liko{kolaca. Zbog u~e{}a na studentskim

protestima bio je udaqen sa studija za izvesno vreme.

Po diplomirawu po~eo je da radi kao advokatski pripravnik kod Mi-livoja Savi}a, a od 1905. vodio je sopstvenu advokatsku kancelariju. Sta-novao je u svojoj ku}i u Kara|or|evoj ulici br. 28, nedaleko od Oficir-skog doma. U Vaqevu je, 29. jula 1907. godine, sklopio je brak sa HristinomMiladinovi}, ro|. 4. januara 1883. godine u Vaqevu, od oca Dimitrija imajke Perse, ~ije brat Andrija – Andra bio poznati pravnik. Imali suk}i Jelenu – Lelu, koja je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beo-gradu i sina Milana (1910-1960), doktora pravnih nauka i diplomatu.

Preminuo je u Vaqevu 1. maja 1942. godine.

Politi~ki je najpre pripadao Samostalnoj radikalnoj stranci, alipunu afirmaciju do‘iveo je u Demokratskoj stranci gde je postao pred-


27

Petar Markovi}

u sredini

30 [ematizmi Srbije, Beograd, 1870, 1880. Spomenica o stogodi{wici Prve mu{kegimnazije u Beogradu 1839-1939, Beograd, 1939.

31 I. Ribar: Uspomene iz NOB, Beograd, 1961, 25; M. Tripkovi}: Vaqevo 1900-1941,Vaqevo, 1980, str. 118, 125, 129, 130, 133 i 137; M. Radoj~i}: „Pera ]opa ili go-spodin ministar“, Napred, Vaqevo, 29. VII 1994, str. 6; Narodna enciklopedijaSHS, Zagreb, 1925-1929 (}irilica), kw. III, 688; Istorija jugoslovenske advoka-ture, Beograd, 2000, kw. II, 277; Q. Trajkovi}: Kazivawa o starom Vaqevu, Va-qevo, 1980, str. 46; Biografski leksikon Vaqevskog kraja, Vaqevo 1999/2000, kw.II, str. 351. i 352.

sednik Okru‘nog odbora, ~lan wenog Glavnog odbora i predsednik De-mokratskog poslani~kog kluba. Biran je za poslanika i predsednikaOkru‘nog odbora i Okru‘ne skup{tine u Vaqevu 1910; narodnog posla-nika Ustavotvorne skup{tine 1920; prvog potpredsednika Narodneskup{tine, ministra po{te i telegrafa (1924) i ministra gra|evina(1928), a potom ministra {uma i ruda (1929). Posle {estojanuarske dik-tature pripadao je Udru`enoj opoziciji i u~estvovao u mnogim wenimaktivnostima.

Pisao je ~lanke o doga|ajima i qudima iz pro{losti Vaqeva iVaqevskog kraja koji su objavqivani u Glasu Vaqeva i drugim listovimai ~asopisima. Wegov rad Vaqevo u pro{losti, iz 1933. godine, je prvakompletna istorija Vaqevskog kraja. Time se svrstao u utemeqiteqevaqevske istoriografije. Bio je vi{egodi{wi saradnik a neko vreme iurednik lista Glas Vaqeva.

MILO[EVI] TRIFUN – TRI[A32, ro|en je 1847. godine uKwa‘evcu kod Kragujevca.33 Gimnaziju je u~io u Kragujevcu, a zavr{iou Gimnaziji Kneza Milo{a Velikog u Beogradu (1865). Diplomirao jena Pravnom fakultetu Velike {kole u Beogradu.

Najpre je bio zaposlen kao praktikant Suda rudni~kog (1869), a za-tim pisar suda u ]upriji (1872) i pisar I klase suda u ^a~ku (1874); se-kretar II klase suda u ]upriji (1879). Za sudiju Okru‘nog suda u Vaqevuizabran je juna 1885. godine. Odlaskom u penziju 1897. godine, po~eo jeda radi kao advokat u Vaqevu.

Imao je ku}u u Vaqevu, najpre u Obili}evoj ulici, a potom na ugluKara|or|eve i Danilovi}a ulice. Povremeno se pretpla}ivao na raznekwige, listove i ~asopise. Wegovo ime i prezime nalazimo i na jednomspisku osoba koje su kupovale robu na veresiju. Politi~ki je pripadaoprvo Liberalnoj, a zatim Narodnoj stranci.

U braku sa Milevom imao je sina Sekulu, carinskog ~inovnika i ~e-tiri k}eri. Svoje k}erke {kolovao je u zavodima za ‘ensku decu u Temi-{varu i Vr{cu. Jedna od wih, Branislava (1887-1975), bila je udata je zaSimu Pandurovi}a, tada profesora Vaqevske gimnazije, i poznatogkwi‘evnika. Wena sestra bliznakiwa Nade‘da (1887-1952), bila je u

Milorad Radoj~i}

28

32 [ematizmi Srbije, Beograd, 1898-1900; Miroslav Peri{i}: Vaqevo grad u Srbijikrajem 19. veka, Vaqevo 1997, str. 138, 139, 172 i 321; Rad. M. Dra{kovi}: „Kara-|or|eva ulica“ (7. nastavak) Napred, Vaqevo, 10. 08. 1970; Biografski leksikonVaqevskog kraja, 2 kw. 7. sv, str. 93; Mili} Mili}evi}: Udaja Vaqevki za oficirekrajem 19. i po~etkom 20. veka, Glasnik Istorijskog arhiva Vaqevo, 1998, br. 32,str. 100, 103 i 104; Srpska zastava, 16. VIII 1912, str. 3; \. Popovi}: Qubavi srp-skih pisaca, Ni{, 1975, str. 205, 216-222.

33 Prema drugim podacima ro|en je u Kwa‘evcu, Srez krajinski.

braku sa Jovanom Luki}em-Ma{i}em, pe{adijskim poru~nikom. Slav-ka je bila udata za Dragutina \uri~i}a, kapetana I klase, sina Stevana\uri~i}a okru‘nog in‘ewera; a Jelisaveta – Caja prvo je bila u brakusa sudskim pisarom Nikolom Stankovi}, a onda beogradskim advoka-tom Jovanom Kre~arevi}em.

Umro je u Vaqevu 15. avgusta 1912. godine, u 65. godini starosti. Zawega je Pandurovi}34 napisao: Moj budu}i tast, bio je ~ovek oko {ezde-set godina, ‘iv, raspolo‘en, omiqen u varo{i, cewen kod svojih klijena-

ta i posve}en samo svome poslu i domu. Nije se kartao kao drugi advoka-

ti, nije pio, ni pu{io, ni sedeo po kafanama.

NINKOVI] MILIVOJE35 ro|en je 1865. godine uPambukovici kod Uba. Osnovnu {kolu u~io je u GolojGlavi kod Vaqeva. Gimnaziju je poha|ao u Vaqevu i Beo-gradu. Studije prava zavr{io je na Velikoj {koli u Beo-gradu. Po~eo je kao sudski pisar a 1897. postavqen je zasudiju Vaqevskog prvostepenog suda. Ubrzo potom po-lo‘io je pravozastupni~ki ispit i kratko, 1899. i 1900.godine, obavqa advokatsku delatnost u Vaqevu. Potom jebivao sudija i predsednik prvostepenih i okru‘nih su-

dova u vi{e mesta, me|u kojima su bili Vaqevo, Loznica i Aleksinac.Prema tvrdwi wegovih srodnika kasnije je bio sudija i predsednik najvi-{ih sudskih instanci u Kraqevini SHS, odnosno Kraqevini Jugoslavije– Apelaciji i Kasacijaciji. Penzionisan je 1934. godine.

PETROVI] A. NASTAS36, kao javni pravozastupnik radio je uVaqevu 1867. i 1868. godine. Zna se da je 1859. zavr{io Gimnaziju KnezaMilo{a Velikog u Beogradu. Ostalo je zabele‘eno da je 1877. godinebio okru‘ni na~elnik u Vaqevu jer se wegova k}erka Marija – Maca(1860-1940), tada udala za Lazara Lazu Lazarevi}a, poznatog trgovca izVaqeva, koji }e kasnije biti vi{e puta biran za predsednika op{tine uVaqevu i narodnog poslanika. Wihov sin @ivojin, pe{adijski major,komandant bataqona Vardarske divizije i vitez Kara|or|eve zvezde,poginuo je na polo‘aju Kosovik 26. septembra 1915. godine.


29

34 Sima Pandurovi}: „Sre}ni vaqevski dani“, Kalendar Kolubara, Vaqevo, za 2003,str. 171.

35 [ematizmi Srbije, Beograd, 1899. i 1900; M. Joci}: Dva sela u Tamnavi, Ub, 1984;M. Radoj~i}: Znameniti Tamnavci XIX veka, u kwizi Na{i preci, Ub, 2001, I tom,str. 278.

36 [ematizmi Srbije, Beograd, 1867. i 1868; Rad. M. Dra{kovi}: „Ulica Lole Riba-ra“ (drugi nastavak), Napred, Vaqevo, 17. oktobra 1969; MIAV: Zbirka mati~nihkwiga; Zapis sa nadgrobnog spomenika @ivojina L. Lazarevi}a na Novomgrobqu u Beogradu.

PROTI] SVETISLAV37, ro|en je 3. januara 1883. godine u Gorwoj Bu-kovici, od oca Spasoja, sve{tenika i majke Radojke, doma}ice. Osnovnu za-vr{io je u mestu ro|ewa, gimnaziju u Vaqevu, a Pravni fakultet u Beogradu.

Po zavr{enim studijama i polo‘enom advokatskom ispitu radio jekao advokat u Vaqevu. Vrlo brzo se sna{ao i afirmisao.

Kao rezervni oficir u~estvovao je u Prvom svetskom ratu i poka-zao zadivquju}u hrabrost, snala‘qivost i ume{nost u komandovawu.Leteo je na izvi|a~kim avionima radi osmatrawa protivni~kih ci-qeva i davawa preciznih podataka za wihovo uni{tavawe. Za zaslugeiz rata odlikovan je ordenom Kara|or|eve zvezde sa ma~evima.

U me|uratnom periodu radio je kao advokat u Vaqevu. Uspe{no jezastupao pred sudom mnoge pojedince, privredne institucije i drugesubjekte. Branio je i komuniste na poznatom sudskom procesu u Vaqevu1937. godine. Aktivno je u~estvovao u javnom ‘ivotu. Bio je jedan odosniva~a i prvi predsednik Aero kluba u Vaqevu. Pripadao je Repu-blikanskoj stranci i na parlamentarnim izborima, odr‘anim 1925,bio wen kandidat za narodnog poslanika. Kasnije, pripadao jeUdru‘enoj opoziciji i govorio na wenim zborovima.

U Vaqevu je, 26. januara 1914. godine, sklopio brak sa DarinkomStefanovi}, ro|enom u Vrawu, od oca Antona i majke Marije. Imalisu sinove Ratomira – Ratka, sudskog pripravnika koji je, kao pripad-nik jedinica NOV i POJ, stradao na Sremskom frontu 1945. i ^asla-va – Cala, studenta, koji je bio u ~etnicima i osu|ivan.

Za vreme Drugog svetskog rata opredelio se za ~etnike i bio komandantRibni~kog ~etni~kog odreda. Zarobqen i sproveden u log Mathauzen gde jestreqan 1944. godine. Po oslobo|ewu imovina mu konfiskovana.

RADOVANOVI] QUBOMIR – QUBA38, ro|en je 1834. u [apcu,u veoma imu}noj porodici Jovana Radovanovi}a, }ur~ije i trgovca.[kolovao se u rodnom gradu, a zavr{io je Prvu mu{ku gimnaziju u Be-ogradu 1851. godine. Pravo je studirao u Parizu. Me|u prvima po~eoje da radi kao advokat u Vaqevu.

Milorad Radoj~i}

30

37 Srbija u ratovima 1912-1918, s osvrtom na Vaqevski kraj, Vaqevo, 1972, str. 186 i187; Z. Joksimovi}: Revolucionarni radni~ki pokret u Vaqevskom kraju 1919-1941,Vaqevo, 1981, str. 33, 222 i 317; i S. Radi}: Konfiskacija imovine u Vaqevskomokrugu 1944-1946, Vaqevo, 2002, str. 76, 77, 108 i 109.

38 [ematizmi Srbije, Beograd, 1867; I. \ukanovi}: Ubistvo kwaza i doga|aji o kojimase nije smelo govoriti, Beograd, 1935; B. Peruni~i}: Grad Vaqevo i wegovo upravnopodru~je 1815-1915, Vaqevo, 1973; R. M. Tadi}: Tadi}i genealogija pivskog bratstvaTadi} i druga bratstva prezimena Tadi}, Beograd, 1990, str. 390, 391; Rad. M. Dra-{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987; Rad. M. Dra{kovi}: „Kara|or|eva uli-ca“, (~etvrti nastavak), Napred, Vaqevo, 20. juli 1970; V. B. Savi}: Nenadovi}i,Vaqevo, 2004, str. 174, 175, 259-279, 628; M. Radoj~i}: „Vaqevci atentatori na kne-za Mihaila Obrenovi}a“, Napred, Vaqevo, 16. jula 1999, str. 12 i Spomenica ostogodi{wici Prve mu{ke gimnazije u Beogradu 1839-1939, Beograd, 1939.

Bio je o‘ewen Sofijom, k}erkom Jevrema Tadi}a, trgovca, jednogod najimu}nijih i najmo}nijih qudi u gradu na Kolubari. I sam je bioveoma dobro situiran. Imao je nekoliko ku}a, ciglanu, vodenicu i vi-{e placeva. Stanovao je u Vaqevu, u Kara|or|evoj ulici br. 7. Na po-pisu 1863. wegova imovina procewena je na 1.220 dukata cesarskih,dok mu je mese~ni prihod od pravozastupni~ke radwe iznosio 50 tali-ra. Prema imawu spadao je u VI, a po prihodima u V klasu.

Po svemu bio je ugledan i po{tovan gra|anin, pa je predstavqao po-nos roditeqskog doma. Istovremeno bio je vo|a kru‘oka – Kluba libe-rala u Vaqevu, ~iji je program bio isti kao i liberalne inteligencijeu Beogradu. Poznato je da je jedan od wihovih ciqeva bio uklawawe kne-za Mihaila Obrenovi}a sa srpskog prestola i uspostavqawe republi-ke. Kao vo|a dru‘ine liberalno orijentisanih gra|ana Vaqeva 1865.godine izveden je pred sud i osu|en na 11 godina robije zbog navodnogsau~e{}a u pravqewu la‘nih isprava u Tamnavi, odnosno aferi pozna-toj pod imenom Ubski kai{. Presudom Apelacionog, koju je osna‘io iKasacioni sud, bio je osu|en na sedam godina robije.

Zbog wegovog hap{ewa i osu|ivawa zvani~no je protestovala i ve}agrupa najvi|enijih ‘iteqa Vaqeva. Pogo|eni ovom, po wihovommi{qewu, nepravednom presudom i ugro‘enim porodi~nim ponosom, aina~e kivni na Obrenovi}e zbog prerane smrti wihovog dede prote Ni-kole Smiqani}a, junaka iz Prvog srpskog ustanka, koji je otrovan u Ka-oni od strane knez Milo{evog ~oveka Marka [titarca, Qubomirovabra}a Kosta – Koja i Pavle Radovanovi} re{ili su da osvete svog brataQubu. Kad im je odbijena molba za Qubino pomilovawe javno su govo-rili da }e ubiti kneza Mihaila Obrenovi}a. To {to su naumili to su iostvarili, 29. maja 1868. godine, u Ko{utwaku kraj Beograda. Zbog togasu i on i oni 27. jula 1868. godine osu|eni na smrt i ve} sutradanpogubqeni na beogradskoj Karaburmi. Zbog ume{anosti u ovo ubistvoku}a je konfiskovana pa ju je na licitaciji otkupio Jevrem Tadi} iostavio u nasle|e sinu Radomiru, koji ju je uz k}erku Dragu dao u mirazzetu Dragutinu – Dragi{i Vukosavqevi}u, tako|e vaqevskom advokatu.

RADOVANOVI] MIRKO39 ro|en je 1835. godine u Dupqaju kod Va-qeva, u uglednoj seoskoj porodici. Po jednim izvorima wegov otac bio


31

39 [ematizmi Srbije, Beograd, 1867-1882; Rad. M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti,Vaqevo, 1987, str. 112, 128, 312 i 313; M. Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka,Vaqevo, 1997, str. 306 i 309; M. Radoj~i}: \ura Kozarac prvi vaqevski profesor,Vaqevo, 2004, str. 23, 24, 40, 43-48, 167, 168; Rad. M. Dra{kovi} „Kara|or|eva ulica“ (3.i 4. nastavak), Napred, 13. i 20. jul 1970. M. Radoj~i}: Preci Radovanovi}a iz Dupqaja,Napred, Vaqevo, 22. septembar 1995, str. 13; M. Mili}evi}: Udaja Vaqevki za oficirekrajem 19. i po~etkom 20. veka, Glasnik MIAV br. 32, Vaqevo, 1998, str. 103.

je Damwan Radovanovi}, poslanik Vaqevskog okruga na Svetoandrej-skoj skup{tini, a po drugim Damwan mu je bio brat. Ima podataka pokojima je Mirko bio sin ~uvenog popa @u}e. Poznato je da je 1861. godi-ne bio sekretar Okru‘nog suda u Vaqevu, a da je ve} 1867. godine, biojavni pravozastupnik. Tako je postao jedan od prvih advokata u Vaqevui veoma aktivan ~lan Kluba dvanaestorice. U po~etku je bio liberal, akasnije napredwak, pa su ga radikali optu‘ivali da je u~estvovao uorganizovawu pqa~ke po{tanske dili‘anse.

Bio je veoma imu}an i jako uticajan ~ovek. Posedovao je velikizemqi{ni kompleks u gradu, vi{e stambenih zgrada, a podigao je i ka-fanu Narodna gostionica koju je izdavao pod zakup. Posebno zna~ajandoprinos dao je osnivawu prve gimnazije u Vaqevu. Pored toga {to jeustupio svoju ku}u u Vaqevu, u Kara|or|evoj br. 65, preko puta sada{wezgrade Op{tinskog suda u Vaqevu za potrebe te {kole, bio je kum \uriKozarcu, prvom vaqevskom profesoru, prilikom wegovog prevo|ewa izkatoli~anstva u pravoslavqe, mada su kasnije do{li u sukob. Me|u pr-vim u~enicima ove {kole bilo je troje wegove dece.

@enio se dva puta i imao vi{e dece. K}i mu Selena umrla je krajem1884. godine. Jedna wegova k}erka, Natalija, bila udata za dr Pavla Voj-teha, lekara iz Vaqeva, a kao dobrovoqna bolni~arka le~ila je obolele irawene u Vaqevskoj bolnici 1914/15. godine. Znamo da se Mileva 1902.godine udala za kapelnika Frawu Dragutina Pokornog (^ermakovci,^e{ka, 1868 – Beograd, 1956), poznatog vojnog muzi~ara i kompozitora;Julka bila udata za Kostu Panti}a, tada artiqerijskog kapetana, Ankaza nekog Mili}a, a da je Mihailo – Mika (1857-1908) bio ~inovnik io‘ewen Agapijom k}erkom Jovi{e \uri}a, trgovca i jednog od najboga-tijih Vaqevaca svoga doba, a da je Radovan (1872?) bio renterijer.

Mirko je umro 21. februara 1888. godine u Vaqevu, gde je i sahrawen.

RADOSAVQEVI] RADOSAV – RADE40, ro|en je 17. decembra 1867.godine u Kne‘ini41, u Vla{koj, od oca Filipa i Jelisavke.

Od 1897. godine, pa do svoje smrti, radio je kao advokat u Vaqevu. Bio jedobar advokat i vi|eni gra|anin ovog grada. Prijavio je da je tokom Pr-vog svetskog rata pretrpeo materijalnu {tetu od 191.036 dinara a dosu|e-na mu je od{teta od 48.980 dinara. Jedan je od najhumanijih i najaktivnijih

Milorad Radoj~i}

32

40 [ematizmi Srbije, Beograd, 1897-1900; Glasnik Crvenog krsta Srba, Hrvata iSlovenaca, za 1927, str. 128; Spomenica dru{tva Crvenog krsta Kraqevine Jugosla-vije 1876-1936, Beograd, 1936, str. 428 i 429; M. Radoj~i}: Na putu humanosti –120. godina Crvenog krsta u Vaqevu, Vaqevo, 1996, str. 24; M. Radoj~i}: [kola zanudiqe i ~uvarice zdravqa u Vaqevu, Glasnik MIAV br. 37,Vaqevo, 1997, str. 161;M. Isi}: Materijalno stradawe vaqevskog stanovni{tva u Prvom svetskom ra-tu, Vaqevo, 1996, str. 27; Kalendar Kolubara, Vaqevo, za 2001, str. 73.

41 Prema drugom izvoru u Beogradu.

qudi, pa je od 1892. do 1924. bio sekretar Op{tinskog odbora Crvenog kr-sta, a potom i predsednik Okru‘nog odbora Crvenog krsta u Vaqevu. Zavreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kada je u Vaqevu radilo ~akosam rezervnih bolnica on je samari}anskom istrajno{}u i hri{}anskimmilosr|em neumorno pomagao wihov rad kako bi olak{ao patwe rawenim ibolesnim pacijentima. Kada je 1922. godine Dru{tvo Crvenog krsta iz Baji-ne Ba{te u Vaqevo premestilo [kolu za nudiqe i ~uvarice narodnogzdravqa sav se posvetio radu te {kole. U ime Glavnog odbora Crvenog krstaKraqevine SHS, preuzeo je weno upravqawe i administrirawe kao pred-sednik wenog odbora. Pored toga {to se predano brinuo o wenom pravil-nom razvoju i radu pona{ao se i kao pravi roditeq prema polaznicama te{kole. U politi~kom pogledu pripadao je Demokratskoj stranci42.

U Vaqevu je, 17. decembra 1901. godine, sklopio brak sa Stanom – Ca-nom Vukosavqevi}, ro|enom 12. decembra 1882. godine u Vaqevu, od ocaVase i majke Poleksije, koja je umrla 10. aprila 1896. godine. Ina~e, ona jebila sestra Dragutina – Dragi{e Vukosavqevi}a, advokata iz Vaqeva.Wemu je ovo bio drugi a woj prvi brak. Kum im je bio Svetozar Popovi},trgovac izvoznik, dugogodi{wi narodni poslanik i senator iz Vaqeva.

Umro je u Vaqevu 15. marta 1927. godine, a wegova sahrana predstav-qala je u veliku manifestaciju, na kojoj je govorilo vi{e predstavnikaraznih grupacija.

SAVI] MILIVOJE, ro|en je 20. oktobra 1867.godine u Kragujevcu43, od oca @ivka i majke Lenke. Kaodete do{ao je u Vaqevo i odrastao u ku}i Milo{evi}aiznad Pivare, koji su ga vaspitavali i {kolovali, za{ta im je bio izuzetno zahvalan. Od 1895. godine bio jeadvokat u Vaqevu.

Na listi Radikalne stranke 11. avgusta 1901. godineizabran je za narodnog poslanika. Ve} 21. septembra1903. godine biran je za narodnog poslanika sa naro~i-

tim uslovima. Bio je u delegaciji Narodne skup{tine Srbije, koja je po-sle ubistva kraqice Drage i kraqa Aleksandra Obrenovi}a putovala u@enevu da saop{ti princu Petru I Kara|or|evi}u da je izabran zakraqa Srbije i da ga doprati do Beograda.


33

42 Prema pisawu Borislava Vuji}a bio je neko vreme i na~elnik Okruga vaqevskog.43 Prema jednom izvoru ro|en je u Beogradu, prema drugom u Vaqevu; [ematizmi

Srbije, Beograd, 1895-1900; Rad. M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo,1987, str. 112, 128, 312 i 313; M. Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka,Vaqevo, 1997, str. 140, 279; Samouprava, Beograd, 21. decembar 1920; Rad. M. Dra-{kovi}: „Knez Milo{eva ulica“ (prvi nastavak), Napred, Vaqevo, 30. 05. 1969;Vaqevsko lovstvo 1895-1990, Vaqevo, 1990.

Bio je i okru‘ni na~elnik u Vaqevu, kada se istakao u borbi za si-stemsko ure|ewe ovog grada, insistiraju}i kod Vaqevske op{tine dare{i neke komunalne probleme. Pet puta je biran za narodnog poslani-ka, pa je u tom svojstvu pre{ao Albaniju i u~estvovao u radu Narodneskup{tine Srbije na Krfu.

Milivoje je kasnije bio i na~elnik Ministarstva pravde u Beogra-du. Posle Prvog svetskog rata wegov politi~ki ugled, zavidno pravnoobrazovawe u ustavnom provizorijumu do dono{ewa tzv. Vidovdanskogustava, preporu~ili su ga za predstavnika Kraqevske vlade za Bosnu iHercegovinu. Uo~i odlaska na tu du‘nost izvr{io je samoubistvo, 14.decembra 1920. godine, u u svojoj ku}i Vaqevu, gde je i sahrawen.

U Vaqevu je, 17. jula 1894. godine, sklopio brak sa Persidom – Per-som, k}erkom Jelene i @ivka (Dobre) Gavrilovi}a, terzije i trgovca izBerlovine kod Qubovije u Vaqevu, koji je neko vreme bio i predsednikVaqevske op{tine. Persa je po majci bila unuka ~uvenog Ranka Go|ev-ca, trgovca i industrijalca iz Vaqeva. Kum na wihovom ven~awu bio jeVladimir Vlajko Tadi} trgovac u Vaqevu. Nisu imali svoje dece pa suusvojili Grozdu Jovanovi}, koju su kasnije udali za Milenka Golubovi-}a Lemana, sara~a iz Vaqeva. Persa je dugo bila ~lanica i predsednicaKola srpskih sestara u Vaqevu

Imali su lepu stilsku ku}u, u Vaqevu, u Kara|or|evoj ulici, nedalekood restorana „Central“. Voleo je prirodu i bio strastan lovac, pa je bi-ran za prvog predsednika Lova~kog dru{tva „Bra}a Nedi}i“ u Vaqevu.Dosta je radio i na organizaciji rada Dru{tva za ulep{avawe Vaqeva, apo nekim podacima posebno je zaslu‘an za podizawe parka Pe}ina uVaqevu. Iz zahvalnosti gra|ani Vaqeva su glavnu stazu u parku koja vodiparalelno sa putem Vaqevo – Loznica nazivali wegovim imenom.

STOJADINOVI] BLAGOJE44, od 1872. do 1881. godine bio je ad-vokat u Vaqevu. Kasnije je bio javni pravozastupnik u U‘icu, a 1888.godine postavqen je za javnog pravozastupnika Okruga ~a~anskog. Znase da je 1865. godine zavr{io Prvu mu{ku gimnaziju u Beogradu.

STRUNXALI] ALEKSA45 ro|en je 1841. godine u [apcu. Nismouspeli do}i do konkretnijih podataka o wegovom {kolovawu. Tokom1870. bio je pisar II klase Suda {aba~kog okruga. Od 1876, pa do svoje

Milorad Radoj~i}

34

44 [ematizmi Srbije, Beograd, 1872-1881; Brani~, Beograd, 1888, br. XXI/XXII, str. 780. iSpomenica o stogodi{wici Prve mu{ke gimnazije u Beogradu 1839-1939, Beograd, 1939.

45 [ematizmi Srbije, Beograd, 1876-1899; V. B. Savi}: Nenadovi}i, Vaqevo, 2004,str. 399; M. Mili}evi}: Udaja Vaqevki za oficire krajem 19. i po~etkom 20. veka,Glasnik Istorijskog arhiva Vaqevo, 1998, br. 32, str. 101; Rad. M. Dra{kovi}:„Kara|or|eva ulica“ (4. nastavak), Napred, Vaqevo, 20. 07. 1970; Ve~erwe novosti,Beograd, 14. septembar 1899. godine.

smrti 17. maja 1899, bio je advokat u Vaqevu. Prethodno je bio sudija IIIklase u Okru‘nog suda u Vaqevu. Prvo je kancelariju dr‘ao u ku}i Ra-dovana Lazi}a, ~uvenog trgovca i jednog od najboqih gradona~elnikaVaqeva. Potom je kupio ku}u na uglu Kara|or|eve i Pop Lukine ulice,ba{ preko puta Oficirskog doma u Vaqevu.

Bio je o‘ewen Katarinom a imali su: sina Milana A. Strunxali}a(1873-1945), koji se jo{ kao visoko{kolac svrstao me|u osniva~e Srp-ske kwi‘evne zadruga, a kasnije je bio sudija i predsednik okru‘nog su-da, pomo}nik ministra pravde i predsednik Apelacionog suda; i k}iDarinku udatu za Pavla K. Jankovi}a, artiqerijskog pukovnika. Mila-nova k}erka Katarina bila je udata za \or|a M. Nenadovi}a (1891-1978),poznatog advokata u Beogradu.

Aleksa je umro, posle du‘eg bolovawa, 5. septembra 1899. godine u Va-qevu u 58 godini ‘ivota. Potomci i srodnici su ga posmrtno upisali zadobrotvora Fonda siroma{nih u~enika Vaqevske gimnazije i dobrotvo-ra Vaqevske trgova~ke omladine.

TEOFILOVI] SVETOZAR46, ro|en je 27. marta 1857. godine. Prvumu{ku gimnaziju u Beogradu zavr{io je 1979. godine. U periodu 1895-1897.radio je kao advokat u Vaqevu.

Bio je o‘ewen Leposavom, ro|enom 1870. godine, koja je preminula 1946.godine. U Vaqevu 18. 12. 1895. godine dobio je sina Bo‘idara, koji je biotre}i po redosledu ra|awa.

Umro je 18. januara 1930. godine u Beogradu, kao sudija Apelacionogsuda. Sahrawen je na beogradskom Novom grobqu.

TODOROVI] KONSTANTIN – KOSTA47, ro|en 8. januara 1866. godi-ne u Beogradu. Nemamo podataka o wegovom {kolovawu ali znamo da je radiokao pisar Smederevskog suda od 5. septembra 1889. godine. Potom je bio is-tra‘ni sudija za U‘ice, i sudija u Apelacionom sudu i prvostepenih sudova uLoznici i Vaqevu, a od 20. avgusta 1892. godine predsednik Vaqevskog prvo-stepenog suda. Po{to je 10. decembra 1903. godine penzionisan po~eo je da ra-di kao advokat u Vaqevu i to je radio sve do smrti. Umro je u Vaqevu 30. no-vembra 1918. godine.

Bio je o‘ewen Marijom – Maricom @ivkovi}, ro|enom 2. oktobra 1883.godine u Vaqevu. Kum im je bio Jeremija Simi}, vojni lekar u Vaqevu. Ubraku su imali: Miodraga (ro|. 2. 2. 1903), Qubomira (2. 5. 1904), Veroquba


35

46 [ematizmi Srbije, Beograd, 1895-1898, Spomenica o stogodi{wici Prve mu{kegimnazije u Beogradu 1839-1939, Beograd, 1939; Zapis sa nadgrobnog spomenika.

47 [ematizmi Srbije 1189-1912, Beograd; MIAV: Zbirka mati~nih kwiga ikazivawe Borisava Vuji}a, hroni~ara starog Vaqeva.

(13. 11. 1905), Qubinku (17. 2. 1908) i Vasiliju (31. 3. 1911). U trenutku wegovesmrti niko od dece nije bio punoletan niti sposoban za privre|ivawe.

Prema jednom izvoru imali su ku}u u Vaqevu, ul. Vlade Danilovi}a br.21, a prema drugom u Kara|or|evoj ulici, preko puta sada{we zgrade Skup-{tine op{tine. On je najpre pripadao liberalima, a potom radikalima.

TOMI] PETAR48, biv{i sudija prvostepenog suda u Leskovcu ipredsednik Okru‘nog suda u Vaqevu, od 1890. do 1895. godine, radio je kaoadvokat u Vaqevu. Imao je svoju ku}u u Vaqevu. Neko vreme bio je pravniopunomo}nik vlasnika vaqevske pivare. Bio je jedan od najistaknutijih~lanova Napredwa~ke stranke u Vaqevu i jedan od wenih funkcionera.

Wegovi sinovi su bili Miroslav (1880-1952), general jugoslovenskekraqevske vojske i vitez Kara|or|eve zvezde sa ma~evima i Svetomir(1883-1975), sudija, neko vreme veliki ‘upan i advokat u Vaqevu. K}iJelica bila je udata za Du{ana Stojimirovi}a, lekara Sreza ra|evskogu Krupwu, rodom iz Smedereva.

CINDRI] (CINDROVI]) \URO49 je, od 1867. do 1876. godine,bio advokat u Vaqevu. êsto se pretpla}ivao na neke kwige, poput Pra-viteqstvu{~i sovjet serpski, koji je iza{ao u Be~u, 1860. godine.

Dana 28. oktobra 1873. godine u Vaqevu je sklopio brak sa Marijom.Kum im je bio Aleksandar Acika Nenadovi}, potomak slavnih Nenado-vi}a iz Brankovine i visoki dr‘avni funkcioner.

ÔBANOVI]50 (ÔBANI]) MILAN, ro|en 1869. godine u Smede-revu, od oca Dimitrija trgovca i majke Stevke, doma}ice. Zavr{io je Gim-naziju Kneza Milo{a Velikog u Beogradu 1890. godine i studije prava.

Po~eo je da radi kao sudski pisar, a od 1897. skoro do smrti bio je advo-kat u Vaqevu. Nije pripadao ni jednoj politi~koj stranci. Neko vreme sta-novao je u ku}i Despota Stevanovi}a, biv{eg na~elnika Okruga vaqevskog,koja se nalazila do Dabi}a konaka u Vaqevu, u Ulici vojvode Mi{i}a.

Po~etkom 20. veka imao je i ‘ivinarsku farmu u Ra|evom Selu krajVaqeva sa kojom je lo{e pro{ao. Prijavio je da je pretrpeo materijalnu

Milorad Radoj~i}

36

48 [ematizmi Srbije, Beograd, 1890-1895; Rad. M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti,Vaqevo, 1987, str. 131; Vaqevske novine, br. 20, od 9. septembra 1890, str. 4; Kalen-dar Vaqevac, Vaqevo za 1986, str. 76 i T. Vlahovi}: Vitezovi Kara|or|eve zvezde,Aran|elovac, 1990.

49 [ematizmi Srbije, Beograd, 1867-1876; Z. Rankovi}: Biblioteke u Vaqevskomkraju, Vaqevo, 1989, str. 33.

50 U mati~noj kwizi ven~anih Crkve u Vaqevu za 1895. godinu upisan je kao ôbani}.Podaci iz: [ematizmi Srbije, Beograd, 1897-1900; M. Isi}: Materijalno stra-dawe vaqevskog stanovni{tva u Prvom svetskom ratu, Vaqevo, 1996, str. 27; F.Kari}: Vaqevsko lovstvo 1895-1990, Vaqevo, 1990; MIAV: Zbirka mati~nih kwi-ga; Kalendar Vaqevac, Vaqevo za 1986, str. 76.

{tetu u Prvom svetskom ratu od 22.820. dinara, a dosu|ena mu je obe{te}eweod 12.170. dinara. Bio je strastan lovac i ima velike zasluge za razvoj lov-stva u vaqevskom kraju. Dosta se anga‘ovao na wegovom normativnomregulisawu izme|u dva svetska rata. Posle Prvog svetskog rata bio je de-legat Lova~kog dru{tva „Bra}a Nedi}”u Vaqevu na Skup{tini Lova~kogsaveza Srbije.

Dana 15. avgusta 1895. godine u Vaqevu sklopio je brak sa PersidomA}imovi}, ro|enom 1. februara 1875. godine u Vaqevu, od oca Nenada,du}anxije i majke Milke, doma}ice. Kum im je bio Antonije Bonxuli}, po-znati ~arugxija51. Zna se da su imali k}eri: k}erku: Stevku, ro|enu 1898;Zorku, ro|enu 17. jula 1900. i Canu, ro|enu 15. januara 1902. u Vaqevu, kojaje umrla u Beogradu 5. februara 1987. godine.

*

Neophodno je podsetiti i na advokate ro|ene na teritoriji vaqev-skog kraja, odnosno sada{weg Kolubarskog okruga, sa sedi{tem u Vaqe-vu, koji su u tom periodu kao javni pravozastupnici radili u Beogradui drugim mestima.

GO\EVAC DRAGUTIN52, ro|en je 1860. godine u Vaqevu, od oca Ran-ka, mehanxije i trgovca, a kasnije ~uvenog industrijalca i majke Perside,dev. Tadi}. Osnovnu {kolu zavr{io je u mestu ro|ewa. Gimnazijsko{kolovawe je zapo~eo u Vaqevu a zavr{io u Prvoj mu{koj gimnaziji u Beo-gradu 1878. godine. Studirao je pravo na Velikoj {koli u Beogradu.

Kao advokat radio pri Prvostepenom sudu za varo{ Beograd. Vode-}i istovremeno i pravne poslove firme Ranko Go|evac i sinovi za-slu‘an je za mnoga dobra re{ewa u radni~kom zakonodavstvu. Bio je od-li~an pravni stru~wak – prakti~ar i teoreti~ar – vodio je jednu od ve-}ih i starijih advokatskih kancelarija u Beogradu. Biran je na razneodgovorne du‘nosti u Udru‘ewu javnih pravozastupnika Srbije.53 Po-red ostalog bio je ~lan Komisije za polagawe pravozastupni~kih ispi-ta i ispitivao trgova~ko i meni~no pravo. Sara|ivao je u ~asopisuBrani~, organu Udru`ewa javnih pravozastupnika Srbije i drugim li-stovima i ~asopisima.

U novembru 1937. pri Vaqevskoj gimnaziji osnovao je Fond Draguti-na R. Go|evca advokata, sa po~etnim kapitalom od 100.000 dinara, za


37

51 Opan~ar.52 M. @ivadinovi}: Srpski advokati u XIX veku, Beograd, 1969, str. 23; D. Nedeq-

kovi} i M. Tripkovi}: Sto godina Gimnazije u Vaqevu, Vaqevo, 1970; Zadu‘bine ifondovi Srpske akademije nauka, Beograd, 1937; M. Radoj~i}: „Go|evci u Vaqevu“,Napred, Vaqevo, 4. i 11. jula 1997; MIAV: Zbirka mati~nih kwiga.

53 Prete~a Advokatske komore Srbije.

pomagawe siroma{nim u~enicima. Pomagao je i mnoge kulturne, naci-onalne i humanitarne organizacije i akcije u Srbiji. Najve}i deo imo-vine koju su on i sin Dragoslav, tako|e advokat, stekli pripao je Srp-skoj kraqevskoj akademiji, gde je obrazovana zadu‘bina sa imenomwegovog sina. Ostatak imovine sin je zave{tao: Beogradskoj trgova~kojomladini, Dru{tvu za obrazovawe i vaspitawe gluvoneme dece KraqDe~anski i Slobodarskoj zidarskoj lo‘i [umadija u Beogradu.

Umro je u Beogradu 1928. godine.

GREBENI^ANIN GREBENAC PETAR54, ro|en je 24. februara1886. godine u Vaqevu, od oca Mihaila, advokata i majke Milke (ro|.Vidakovi} iz Beograda), doma}ice. Osnovnu {kolu i {est razreda gim-nazije zavr{io je u Vaqevu, a veliku maturu u Beogradu. Kao dr‘avnipitomac pravo je studirao u Berlinu i zavr{io 1911. godine.

Odmah je po~eo da radi kao advokatski pripravnik. U periodu iz-me|u dva svetska rata, sa bratom Svetolikom, imao je zajedni~ku advo-katsku kancelariju u Beogradu (na Obili}evom vencu). Branili sumnoge poznate klijente i u~estvovali u veoma komplikovanim proce-sima. Vi{e puta je biran i za odbornika op{tine grada Beograda.

Prvi svetski rat zapo~eo je kao |ak narednik, a zavr{io kao vojno-sudski kapetan I klase. Na Krfu je bio jedan od urednika Srpskih novi-na, a u Zabavniku, dodatku Srpskih novina, pisao je i ure|ivao rubriku„Politi~ki pregledi“ (1917-1918). Jo{ u mladosti po~eo je da bavinovinarstvom. Sara|ivao je u Dnevnom listu i Odjeku a ure|ivao Zvo-no. Kao daroviti publicista istakao se sar

VAQEVSKI JAVNI PRAVOZASTUPNICI do Prvog svetskog rataistorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali... · 2011. 10. 2. · Istinska advokatura, ~iji je ciq da brani osnovne

Documents