Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Odavno je poznato da je Srbija na raskrsnici puteva – bilo da kre-nete sa istoka na zapad ili sa severa na jug, u nekom trenutku morate proći i kroz Beograd ili Niš, Šabac ili Zaječar, Vranje ili Su-boticu. S obzirom na geografski položaj naše zemlje koja se nalazi na mapi većine evropskih tranzitnih puteva, za unapređenje sao-braćajne infrastrukture zainteresovani su kako privatni investitori, tako i međunarodne institucije.
Zato ne čudi da se trenutno, prema podacima Ministarstva gra-đevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u Srbiji realizuje čak 30 infrastrukturnih projekata u oblasti drumskog i železničkog sa-obraćaja. Svi nestrpljivo očekujemo puštanje u saobraćaj još ne-koliko deonica najvažnijih koridora 10 i 11 do kraja 2018. godine, a oni malo inovativniji raduju se i najavljenom instaliranju dodatnih 10 punjača za električna vozila na najznačajnijim putnim pravcima.
Nakon rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta do mađarske prestonice stizaćemo brzinom od 200 km/h, a značajna očekiva-nja u vezi sa vazdušnim saobraćajem zasnovana su na koncesiji beogradskog Aerodroma Nikola Tesla.
Tako je i eKapija odlučila da se u novom Tematskom biltenu de-taljnije pozabavi pitanjima saobraćaja kao motora razvoja privre-de, pa smo sa stručnjacima, predstavnicima institucija i kompanija koje se bave prevozom, logistikom, špedicijom, ali i infrastruktu-rom neophodnom za odvijanje saobraćaja, razgovarali o aktuelnoj situaciji, izazovima sa kojima se suočavaju i planovima za naredni period.
U novom Tematskom biltenu eKapije – Saobraćaj kao motor razvoja privrede, možete da saznate i koje su novine na tržištu najveći izazovi za špeditere, zašto svetske automobilske kompa-nije proizvode delove i opremu u Srbiji, kakva je perspektiva elek-tričnih automobila i šta je konkurencija donela prevoznicima, ali i putnicima i korisnicima usluga.
Vežite se – krećemo!
Urednik biltena: Marko Andrejić
Uvodnik
Sadržaj
Kvalitetna infrastruktura ubrzava privredni rastSaobraćaj kao motor razvoja privredePromene na tržištu veliki izazov za špediterePosebnu pažnju posvetiti železničkom transportuSrpsko tržište pogodno za svetske automobilske kompanijeRaste proizvodnja delova i opreme za vozilaElektrični automobili sve popularniji i u SrbijiDržava planira nove punjače, vozači se nadaju olakšicama za kupovinu vozilaKonkurencija u saobraćaju donosi niže cene i kvalitetniju usluguOd low cost aviokompanija do privatnih vozovaMarinko Ukropina, generalni direktor SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu GoruKvalitet goriva u Srbiji je zadovoljavajuć, siva ekonomija značajno smanjenaMilšped do kraja 2018. otvara poslovnice u Kini i SADAutsorsing logistike idealan za efikasno poslovanje kompanijaViše od dve decenije uspešnog poslovanja preduzeća BodenaZnačajno partnerstvo sa belgijskom kompanijom Wolf Oil CorporationTrio Motors iz Novog Sada postao prvi Shell brzi servis na BalkanuPionir Petrol prvi na srpskom tržištu uveo domaći aditivirani evrodizelU planu širenje poslovanjaPrvi ABB brzi punjač za električna vozila u Srbiji instaliran u BeograduPraćenje rada moguće putem internet aplikacijePametne prikolice Krone koriste novu tehnologiju telematikePodaci vidljivi u kabini vozačaPametni senzori unapređuju kvalitet saobraćajaUređaji kompanije FLIR Systems analiziraju podatke i povećavaju bezbednost na ulicamaKompanija cargo-partner usavršava svoja logistička rešenjaNovi logistički centar kompanije WTO Srbija spreman do kraja 2018.U planu i uvođenje nove IT platformeNemačka iskustva za modernizaciju srpskih prugaDB Engineering & Consulting pomaže razvoj železničke infrastruktureJapanski “leteći” vozovi
1
6
9
11
13
16
19
2224
26
28
30
3234
36
3841
Sadržaj:
1
Šira slika
Kvalitetna infrastruktura ubrzava privredni rast
Saobraćaj kao motor razvoja privrede
U Srbiji se trenutno realizuje više od 30 infrastrukturnih projekata u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja. Ovaj sek-tor značajno doprinosi konkurentnosti celokupne privrede, uzimajući u obzir njegov potencijal kako za regionalni razvoj, tako i za aktivnosti u sektorima poljoprivrede, industrije i trgovine, ali i razvoj turizma i povećanje mobilnosti.
Zato bi prioritet u narednom periodu trebalo da bude unapređenje funkcionisanja transportnog sistema, odnosno reali-zacija kapitalnih projekata, a sve u cilju razvoja infrastrukture železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog transporta i integrisanja transportne infrastrukture u TEN-T mrežu, odnosno uključivanje u jedinstveno tržište i zajednički evropski prostor.
Kako za eKapiju kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture, pokrenut je veliki broj infrastrukturnih projekata čija će realizacija poboljšati položaj transportnog sektora.
Marin de Espinosa/shutterstock.com
2
Kvalitetna infrastruktura će podstaći pojavu novih tokova roba i putnika, što će uticati i na ubrzanje privrednog rasta, nadaju se u ovom ministarstvu.
PRIORITETNI PROJEKTI
Što se tiče drumskog sektora, trenutni prioriteti su završetak radova na Koridoru 10 i Koridoru 11, kao i početak radova na prvoj fazi izgradnje autoputa od Niša ka Merdaru.
U oblasti vodnog saobraćaja fokus je na realizaciji projekta adaptacije brodske prevodnice Đerdap 1, izgradnja Terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo i nove luke u Beogradu, kao i na realizaciji tehničkih radova na uređenju plovnog puta Dunava i Save.
Prioritetni projekti, kada je u pitanju železnica, su na Koridoru 10, a zatim i nastavak rekonstrukcije Barske pruge i mo-dernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad. Paralelno se radi i obnova regionalnih pruga.
Planirano je ugovaranje radova, u narednih nekoliko godina, na rekonstrukciji i modernizaciji preostalih deonica na Kori-doru 10 u dužini od oko 370 km, kao i nastavku radova na rekonstrukciji Barske pruge, na deonici od Valjeva do Vrbnice u dužini od oko 210 km...
Pored toga, u planu je modernizacija i rekonstrukcije dela pruge Beograd – Šid –granica sa Hrvatskom u dužini od oko 80 km, imajući u vidu da se na ovom pravcu očekuje značajni porast tokova putnika i robe.
- Ove magistralne pruge deo su železničkog Koridora 10, koji je najvažniji železnički koridor ne samo za Srbiju, već i u ovom delu Evrope, budući da je deo indikativne proširene TEN-T osnovne evropske transportne mreže. Zbog značaja Ko-ridora 10 za Republiku Srbiju, potrebno je rekonstruisati i poboljšati ovaj pružni pravac kako bi se podstakao tranzit preko Srbije kao konkurentskog pravca Koridoru 4. Jedino na ovaj način će naša zemlja u potpunosti iskoristiti svoj povoljan geografski položaj i da bude tranzitno čvorište regiona - kažu u Ministarstvu saobraćaja.
Direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović kaže za eKapiju da je saobraćaj od ključnog značaja za privredu i društvo.
- Za planiranje, izgradnju i opremanje infrastrukture potrebno je mnogo godina, a vozovi, avioni i brodovi traju decenija-ma, tako da će današnje odluke odrediti kakav će transport biti u 2050. godini – ukazuje naš sagovornik.
On navodi da se pokazalo da izgradnjom autoputeva, uprkos poboljšanjima na nekoliko elemenata transportnog siste-ma, naročito njegovoj efikasnosti, bezbednosti i zaštite, neće biti strukturnih promena.
- Neuspeh prethodnih politika forsiranja drumskog saobraćaja je u tome da nije dovela do promene glavnih uzroka, tendencija neodrživog razvoja transportnog sistema: rastućih emisija CO2, konstantne zavisnosti od nafte i povećanja zastoja u saobraćaju – ističe Ignjatović.
Kako kaže, trebalo bi da se definiše dugoročna strategija koja će transformisati saobraćajni sistem u jedan održiv sistem do 2050. godine.
LIUSHENGFILM/shutterstock.com
Šira slika
3
ŽELEZNICA KAO VELIKI POTENCIJAL
Kada je reč o železničkoj infrastrukturi, stručnjaci ukazuju na potencijal železnice za sveopšti privred-ni razvoj. Direktor Klastera železnica za jugoistočnu Evropu Milan Vučković ističe da se trenutno dosta radi, i da čak imamo i neke od najvećih evropskih železničkih projekata u Evropi, poput izgradnje vi-jadukta i tunela u Čortanovcima na Fruškoj gori, ali i dosta projekata kada je reč o remontu pruga i re-vitalizaciji pojedinih deonica širom zemlje.
- To je za svaku pohvalu. Ali, kada je generalno reč o saobraćajnoj infrastrukturi, nije toliko bitno ko-liko se radi već kako se, na kraju, urade projekti. Svi znamo da imamo značajan deficit kada je reč o kvalitetu urađenog, što je veoma bitno sa aspekta da se za svaki taj projekat naša zemlja debelo za-dužuje kod inostranih kreditora.
Vučković navodi da bi fokus, kada je reč o domaćoj železnici, ubuduće trebalo da bude na daljoj kvalitetnoj revitalizaciji železničkih deonica, modernizaciji putnog saobraćaja, ne samo kada je reč o kvalitetnim vagonima, već i modernizacijom i renoviranjem železničkih stanica, koje svuda u zemlji moraju biti dobro umrežene sa lokalnim prevozom.
Takođe, smatra i da je važno i ponovno uspostavljanje i intenziviranje ponude u kargo prevozu koji značajno može da unapredi privredno umrežavanje i saradnju i povoljno utiče na sveukupnu ekološku sliku.
Milutin Ignjatović kaže da na železnički saobraćaj ne treba gledati samo kao na glavno sredstvo prevoza putnika i robe, već kao sektor koji ima veliki uticaj na ekonomiju, i garant je mobilnosti u budućnosti.
Železnički transport EU, uključujući i indirektne efekte generisane kroz odnose sa dobavljačima i ulaganje u železničku infrastrukturu, dovodi do približno 1,1% BDP-a EU.
- Pored toga, postoje i šire ekonomske koristi od investicija u železničku infrastrukturu, koje su rezultat smanjenih vre-mena transporta i poboljšanja kvaliteta. Takvi efekti pomažu gradovima da povećaju i prošire svoje poslovanje, kreiraju klastere, povećaju vrednost nekretnina i prošire tržište rada - navodi Ignjatović.
Na projektu izgradnje Žeželjevog železničko-drumskog mosta tim stručnjaka kompanije DB Engineering & Consulting obavlja nadzor nad izvođenjem radova na gradilištu u skladu sa ulogom „Inženjera” i nadzora prema Žutoj FIDIC knjizi.
- Posle zastoja u izgradnji mosta, nakon postignutog dogovora između zainteresovanih strana radovi su intenzivirani i privode se kraju. Železnički saobraćaj preko novog mosta omogućen je početkom aprila ove godine. U toku su radovi na izradi prilaznih drumskih saobraćajnica, nakon čega će celokupni saobraćaj sa montažno-demontažnog mosta biti preusmeren na novi Žeželjev most - kaže direktor ogranka u toj kompaniji Nikola Ristić.
Na projektu rekonstrukcije i modernizacije pruge Stara Pazova – Novi Sad, kompanija DB E&C pruža usluge tehničkog konsaltinga kompaniji RZD International koja je zadužena za izvođenje radova. Projekat uključuje i radove na izgradnji nove pruge za vozove velikih brzina.
Šira slika
4
- Ovi infrastrukturni objekti predstavljaju izazov za građevinsku branšu u Srbiji, jer se po prvi put gra-de infrastrukturni objekti za vozove velikih brzina. Projekat izgradnje je dobro organizovan i napredu-je planiranim tempom - ističe Ristić.
MODERNIZACIJA LUKA I FLOTA
Pored terminala u Smederevu i nove luke u Beo-gradu, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da razgovaraju i sa potenci-jalnim investitorima koji su zainteresovani za Luku Novi Sad.
- Takođe, pokušavamo da nađemo optimalno re-šenje za Luku Bogojevo koje će omogućiti efika-snije poslovanje lučkog operatera ove luke, ali i mogućnost njenog širenja i dodelu lučke koncesije za širenje i pružanje novih lučkih usluga, pre svega vezanih za pretovar poljoprivrednih proizvoda, ali i pretovar reefer kontejnera. Tako bi omogućili neophodne infrastrukturne uslove za izvoz zamrznutog voća i drugih proizvoda na veće udaljenosti – navode iz ministarstva.
Kada je reč o projektima iz oblasti vodnog saobraćaja, ukupna vrednost svih planiranih projekata je 202 mil EUR, a u toku su pregovori sa Evropskom investicionom bankom o potpisivanju Okvirnog zajma za razvoj rečne transportne infrastruk-ture čija je vrednost 100 mil EUR.
Kroz zajam sa EIB-om biće obezbeđena polovina svih potrebnih sredstava, dok će se preostalih 50% obezbediti iz dostu-pnih grantova EU (IPA, CEF, WBIF) ili budžeta.
KO SVE FINANSIRA PROJEKTE U OBLASTI SAOBRAĆAJA
U okviru agende povezivanja, EU finansira projekte koji imaju regionalni značaj kroz obezbeđivanje značajnih bespo-vratnih sredstava iz EU fondova: IPA (Instrument for Pre accession Assistance), WBIF (Western Balkan Investment Fra-mework), CEF (Connecting Europe Facility), a nekad se ovi fondovi kombinuju i sa ostalim izvorima finansiranja kao što su EIB, EBRD, WB i budžet Republike Srbije. Reč je o projektima koji se nalaze na glavnim pravcima TEN-T mreže EU.
Što se tiče železničkog sektora u Srbiji, projekti se prevashodno finansiraju iz sredstava kredita Ruske Federacije, zatim kredita EBRD i EIB, kineske EXIM banke i kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Iz IPA Fonda i WBIF se uglavnom finansira izrada projektno-tehničke dokumentacije na Koridoru 10.
Kada je reč o javno-privatnim partnerstvima, u Ministarstvu posebno ističu da se primenom javno-privatnog partnerstva omogućava smanjenje fiskalnog pritiska na budžet, ubrzanje infrastrukturnih ulaganja, poboljšanje usluga i smanjenje njihovih cena, uz partnersku raspodelu rizika u realizaciji.
- Ministarstvo ulaže napore da za sve infrastrukturne projekte koji su od značaja za razvoj Republike Srbije pronađe način za njihovo održivo finansiranje ili kroz obezbeđena sredstva u budžetu ili kroz kredite međunarodnih finansijskih institucija - navode.
Kako objašnjavaju, postoje projekti čija je investiciona vrednost jako visoka, a jedan od njih je izgradnja autoputa E-763,
Ozgur Guvenc/shutterstock.com
Šira slika
5
Šira slika
deonica od Požege do Boljara, odnosno granice sa Crnom Gorom. To je građevinski najteža deonica na ovom koridoru, dužine 107 km. U martu je pot-pisan dokument sa kineskim partnerima kojim se planira definisanje modela za finansiranje i izgrad-nju deonice od Požege do Boljara.
- Pored ovog projekta, u budućem periodu očeku-jemo veću primenu javno-privatnog partnerstva na realizaciji projekata u oblasti izgradnje logističkih centara, kontejnerskih terminala, luka, železničkih pruga, gde bi javni i privatni partner imali zajednički interes - ističu u ministarstvu.
ŠANSA ZA DOMAĆE KOMPANIJE?
Trenutno je u okviru pomenutih projekata angažo-van veliki broj domaćih građevinskih firmi kao po-
dizvođača, a to bi trebalo da doprinese da deo obezbeđenog kapitala ostane u zemlji.
- Ako se pretpostavi da je na jednom projektu angažovano u različitim fazama oko 20 firmi, značajna finansijska sredstva uložena u sam projekat će cirkulisati na svim nivoima, što će uticati na razvoj građevinskog sektora, a samim tim imati i uticaj na razvoj privrede Srbije - navode u ministarstvu.
U saobraćajnom Institutu CIP kažu da šanse srpskih kompanija kao podizvođača postoje, ali je neophodna pomoć države kod ugovaranja posla sa glavnim inostranim izvođačima, odnosno inostranim kompanijama. Problem predstavlja i kori-šćenje sredstava IPA fonda, žale se u ovom institutu.
- Železnice Srbije često i početnu tehničku dokumentaciju finansiraju sredstvima IPA fonda, tako da u tim zadacima eli-minišu učešće CIP-a zbog “sukoba interesa” - kaže Ignjatović.
Ovi projekti greškom naručioca ili projektanata, kaže, nisu usmereni ka ostvarivanju ciljeva rekonstrukcije i izgradnje železničkog Koridora 10 postavljenih kroz ratifikovane međunarodne sporazume i Prostorni plan Republike Srbije.
On je naveo primer Idejnog projekta deonice Novi Sad-Subotica koji je ovim sredstvima izradila kompanija Louis Berger, a koji je “napušten” i ugovorena je izrada novog sa Saobraćajnim institutom CIP.
Ignjatović kaže i da se radovi na deonicama autoputeva odvijaju uz manje probleme, prema predviđenom planu.
- Ne poštuje se osnovno pravilo da sa inostranim kreditorima i finansijerima ne treba razgovarati pre nego što se pripre-mi potrebna tehnička dokumentacija objekta o kome se pregovara - kaže Ignjatović.
Radovi se uvek izvode sredstvima kredita, a davaoci su kaže, uglavnom Rusija, Kina, Azerbejdžan i uvek insistiraju da njihove firme budu izvođači radova. Oni srpska preduzeća uzimaju za podizvođače, vodeći računa o svojim interesima, zaključuje Ignjatović.
6
Šira slika
Promene na tržištu veliki izazov za špeditere
Posebnu pažnju posvetiti železničkom transportu
Najveći izazovi za sektor transporta, logistike i špedicije danas su velike promene na tržištu, prilagođavanje novim za-htevima koji se postavljaju pred špediterske kompanije, ali i propisi, tehnička regulativa i odgovarajuća saobraćajna in-frastruktura. Predstavnici ovog sektora slažu se da je razvoj saobraćajno-transportnog sistema veliki izazov za privredu svake države i da zahteva veliko angažovanje i poslovne zajednice, ali i značajne investicije. Srpski špediteri kao veliki minus navode činjenicu da se najveći deo transporta robe obavlja drumom.
Predsednik Nacionalne asocijacije Transport i logistika Slavoljub Jevtić kaže da je trenutno u ovom sektoru najveći izazov prilagoditi se novim zahtevima koji se postavljaju pred špediterske kompanije. Ti zahtevi uključuju aktivnosti koji se ne tiču samo uskog domena rada špeditera, već su vezani i za infrastrukturu koju treba da uspostavi država.
Ververidis Vasilis/shutterstock.com
7
Šira slika
- Tu pre svega mislim na automatizaciju postupa-ka i digitalizaciju sistema. Sve naprednije države u okruženju veoma su aktivne i pokušavaju da prate promene koje zahtevaju brzinu i velike investicije - navodi sagovornik eKapije.
On ističe da se logistički sektor susreće sa izazo-vima koji predstavljaju nefizičke barijere, kao što su neharmonizovani propisi koji mogu uzrokovati kašnjenja u vremenima transporta i uzrokovati po-dizanje troškova.
Takođe je veoma važno usklađivanje tehničke re-gulative, a važan segment je promena poslovanja u digitalnoj eri.
- Osnovni zahtevi korisnika logističkih usluga se menjaju. Svi žele brži i transparentniji, transport sa predvidljivim rokovima dostave, bezpapirne transakcije... Veoma bitan segment biće i konstantno insistiranje na tran-sportima koji neće zagađivati životnu sredinu - navodi Jevtić.
GLAVNI PROBLEM RESTRIKTIVNI PROPISI I LOŠA INFRASTRUKTURA
On se osvrnuo i na lokalne propise koji uređuju dostavu robe ukazujući da su neadekvatna saobraćajna infrastruktura, prodajni objekti koji nemaju kolske prilaze, restriktivni propisi i kaznena politika velika ograničenja za kompanije koje se bave ovim poslom.
Prema njegovim rečima, u Nacionalnoj asocijaciji Transport i logistika su relativno zadovoljni situacijom u drumskom transportu, s obzirom na infrastrukturu, veličinu tržišta i potrebe. Slična situacija je i u rečnom transportu, iako je uočljiv problem zastarele flote i skladišnih kapaciteta.
Međutim, ističe da se to svakako ne može reći za železnički, intermodalni i avio transport.
- Posebnu pažnju treba posvetiti razvoju železnice, što država inače aktivno radi, ali ne samo u segmentu uređenja pruga i pružnih postrojenja, već i u nabavci lokomotiva i vagona – navodi Jevtić.
Nedostaju, kaže, i adekvatni intermodalni terminali, Dry port-ovi, logistički centi, otvaranje postojećih aerodroma za robni transport.
EURO 6 MOTORI KAO IMPERATIV
Jevtić ocenjuje da je većina domaćih propisa usklađena ili je postupku usaglašavanja sa praksom u EU. Kada je reč o do-stavi robe, u mnogim evropskim gradovima na snazi je propis - ili je u planu – koji ograničava upotrebu dizelaša, odnoso propisuje korišćenje isključivo vozila sa Euro 5 i 6 motorima.
Euro 6 standard je trenutno najviši ekološki standard za motore sa unutrašnjim sagorevanjem i sve države predviđaju izvesne olakšice kako bi kompanijama omogućile nabavku što više vozila sa ovim motorima.
stockphoto mania/shutterstock.com
8
Šira slika
- S obzirom na to da su naši vozači po prirodi po-sla prisutni i u zemljama EU, dužni su da poštuju njihove propise kako u oblasti bezbednosti, tako i u oblasti korišćenja vozila sa Euro motorima – navo-di Slavoljub Jevtić.
On smatra da je za Srbiju apsolutni interes nabavka vozila sa Euro 6 motorima, jer osim ekonomičnijeg rada i smanjene emisije izduvnih gasova za naše transportne kompanije je naročito važno da ih ima-ju više u svom voznom parku, jer na taj način stiču i dodatne beneficije radi dobijanja većih količina, od-nosno kvota tzv. CEMT dozvola.
TRANSPORT ROBE UGLAVNOM DRUMOM
Direktor Klastera železnica za jugoistočnu Evro-pu / RCSEE Milan Vučković kaže da logističari ne mogu da budu zadovoljni aktuelnom situacijom,
jer se prevoz robe kod nas uglavnom obavlja drumski, a mnogo manje železnicom i rečnim saobraćajem.
- Na našim dunavskim lukama ne postoji nijedan jedini moderniji kontejnerski terminal sa potrebnim kapacitetom. Pri-vreda slabije šalje robu železnicom, jer ne postoji usklađenost propisa ni u regionu, a kamoli sa zemljama EU, te tran-sport robe, zbog zamena lokomotiva na granicama, traje nepredvidivo dugo.
Kada je reč o transportu robe kamionima, Vučković kaže da je zabrinjavajuće gledati gotovo svakodnevne putne rizike koje vozači izazivaju zbog premorenosti i zakrčenih autoputeva u EU ili kilometarske kolone na granicama u regionu.
- Ko želi da se uveri u kvalitet puteva Srbije dovoljno je da se provoza na relaciji Zagreb–Beograd. Kada vozači iz pravca Hrvatske uđu u Srbiju moraju da se bore sa brojnim rupama i razrovanim kolovozom na kome nema nikakve kvalitetne horizontalne signalizacije, pa nije ni potrebno poređenje puteva ove dve zemlje.
Ipak, predsednik Grupacije za drumski teretni saobraćaj Privredne komore Srbije, ujedno i direktor preduzeća Unitrag-Pižon, Dušan Nikolić, navodi da transporterima nikakav problem ne predstavlja saobraćajna infrastruktura.
- Ona nije nikakvo usko grlo, putna mreža je odgovarajuća i razvoj privrede nikako nije ometen putnom mrežom - kaže on ističuči da veći problem predstavlja carinska procedura koja traje jako dugo i na čemu se gubi dosta vremena.
Govoreći o tome da li su operateri u Srbiji spremni da odgovore na sve veće zahteve na tržištu, on kaže da jesu kada su u pitanju stručno znanje i prevozna sredstava.
- Veći problem je nedostatak vozača, jer ih školski sistem ne izbacuje. Zatim, polaganje i obuka vozača za tu kategoriju je skupa, a vlada i predubeđenje da je to loše zanimanje - objašnjava sagovornik eKapije i dodaje da bi u ovom poslu u većem broju mogle biti prisutne i žene.
On najavljuje da u narednom periodu predstoji sertifikacija o profesionalnoj osposobljenosti vozača, što je takođe ozbiljan posao.
Federico Rostagno/shutterstock.com
9
Šira slika
Srpsko tržište pogodno za svetske automobilske kompanije
Raste proizvodnja delova i opreme za vozila
Proizvođači automobila, ali možda još i više auto delova i dodatne opreme danas su među značajnijim privrednim gra-nama u Srbiji. To dokazuje kako činjenica da je veliki broj stranih kompanija otvorio svoje pogone u našoj zemlji, tako i podatak da vrhu liste najvećih izvoznika iz Srbije prva mesta već tradicionalno „drže“ firme iz ovog sektora.
Na primer, najveći izvoz iz Srbije u prva tri meseca ove godine ostvarila je kompanija Fiat Chrysler Automobili Srbija (FCA) sa 225,7 mil EUR, a među prvih 12 izvoznika već neko vreme nalaze se i Leoni, koji proizvodi optička vlakna i kablove, i Yura koja se bavi proizvodnjom elektronskih komponenti za automobilsku industriju.
Prema podacima Razvojne agencije Srbije (RAS), tokom proteklih nekoliko godina automobilski sektor privukao je dosta stranih investicija, pa je tako izgrađeno više od 70 fabrika, a investitori su uložili oko 2,1 mlrd EUR. Takođe, u ovom sek-toru je zaposleno više od 40.000 ljudi.
Vasily Smirnov/shutterstock.com
10
Šira slika
Proizvođači delova i dobavljači velikih kompanija odigrali su takođe značajnu ulogu u otvaranju no-vih radnih mesta. Kako se navodi na sajtu RAS-a, na sve to su uticali dobri projekti zajedno sa niskim operativnim troškovima, zatim razvijena infra-struktura, mogućnost slobodne trgovine, kao i fi-nansijski podsticaji i najniže stope poreza u Evropi. Značajno je i tradicionalno fakultetsko obrazovanje i znanje srpskih radnika.
Inače, proizvodnja delova za šasije je najistaknu-tija, a električne komponente su druga dominan-tna proizvodna grupa koja obuhvata akumulatore i električne instalacije kao najvažnije proizvode.
IZVOZNICIMA POTREBNA VEĆA PODRŠKA DRŽAVE
Predstavnici pojedinih kompanija u Srbiji koje se bave proizvodnjom delova i opreme za automobilsku industriju ističu da su spremni za tržišnu utakmicu i za ravnopravno takmičenje sa ostalim firmama na stranim tržištima.
U kompaniji FAD Metalac, koja je specijalizovani proizvođač grupe sigurnosnih delova, kažu da je dosadašnje iskustvo i poslovanje pokazalo da se mogu naći na svetskom tržištu, rame uz rame sa ostalim dobavljačima.
- Za velike kompanije nije bitno odakle ste. Bitno je da kvalitetom svojih proizvoda i ostalim performansama zadovoljite njihove kriterijume. Smatramo da bi srpske firme, pretežno izvoznici, kakvi smo mi, trebalo da imaju veću podršku drža-ve - kažu u ovoj kompaniji za eKapiju.
Kada su u pitanju nove tehnologije, u FAD Metalcu smatraju da je bitno pratiti trendove razvoja i savremenom opremom povećati efikasnost procesa, a samim tim i konkurentnost na svetskom tržištu.
Proizvodni program ove fabrike obuhvata više od 3.000 artikala, a proizvode izvoze u više od 40 zemalja. Najveći kupci FAD-ovih proizvoda su nemačke, holandske i švajcarske firme koje se bave proizvodnjom mobilnih kranova, specijalnih teretnih vozila, osovina i autobusa.
I direktor Klastera železnica za jugoistočnu Evropu Milan Vučković podseća da se privatni sektor u Srbiji, ali i u regionu, bavi proizvodnjom materijala koji su potrebni železnicama - od manjih metalnih sklopova do moderne signalizacije i kvalitetnih transportnih i putničkih vagona.
Međutim, on primećuje da takve firme u izvozu mnogo više sa državnog nivoa podržavaju u Sloveniji i Hrvatskoj, nego u Srbiji ili BiH.
Kako kaže, u celom regionu postoji samo nekoliko domaćih kompanija koje su potpuno izvozno orijentisane, jer ispu-njavaju sve visokozahtevne norme inostranih tržišta - čak do Japana. S druge strane, one se svakodnevno bore da dobiju deo poslova u regionu.
- Naravno da najveće svetske kompanije u sektoru železnica dobijaju najveće poslove u Srbiji i u regionu, dok naše do-maće firme uzimaju samo kao manje podizvođače. Ovo se dešava, pre svega, zahvaljujući uslovima tendera, koje naše zemlje prihvataju, a koje raspisuju strani kreditori - ističe Vučković i upozorava da domaće kvalitetne kompanije skoro da nemaju šanse za učešće na tenderima u zemljama EU.
Billion Photos/shutterstock.com
11
Šira slika
Električni automobili sve popularniji i u Srbiji
Država planira nove punjače, vozači se nadaju olakšicama za kupovinu vozila
Nedavno je odjeknula vest da neki od najvećih evropskih proizvođača automobila žele da poboljšaju korišćenje elek-tričnih automobila i podstaknu njihovu prodaju uspostavljanjem mreže stanica za brzo punjenje baterija automobila na putevima. Ideja je da vozači priključe automobil na punjač i pune ga nekoliko minuta umesto nekoliko sati, kako bi što brže mogli da nastave put.
Cilj je da se takva mreža uspostavi od Norveške do juga Italije i od Portugalije do Poljske, a osnovna ideja je da se utiče na stereotipe koji govore da se ta vozila polako pune preko noći, u garažama, i koriste za kratke vožnje.
Ova vest govori upravo o tome koliko su ovakva vozila u Evropi u upotrebi i koliko se pažnja poklanja novim trendovima, rešenjima i olakšicama za vozače.
Matej Kastelic/shutterstock.com
12
U SRBIJI REGISTROVANO 143 ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA
Mnoge automobilske kompanije koje posluju na srpskom tržištu u svom portofiliju imaju hibridna ili električna vozila. Ono što manjka su stanice za punjenje elektro automobila, pa je zato najavljeno postavljanje novih na nekoliko lokacija u zemlji.
U Srbiji je registrovano 143 vozila na električni po-gon, rečeno je nedavno za eKapiju u Ministarstvu unutrašnjih poslova. To je 15 električnih vozila više nego što ih je bilo u julu 2017, a istovremeno, pre-ma podacima MUP-a, u našoj zemlji je registrova-no 223 vozila na hibridni pogon.
Iz Javnog preduzeća Putevi Srbije najavljena je nova javna nabavka, kao i instalacija još 10 elektro punjača na 10 atraktivnih lokacija na glavnim putnim pravcima. Kako prenose mediji, uskoro se očekuje raspisivanje javnog poziva za nabavku.
Inače, u sklopu putne modernizacije u Srbiji, JP Putevi Srbije su u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u okviru pilot projekta od 2017. godine instalirali pet punjača za električne automobile, i to na naplatnim stanicama Preševo, Šid, Dimitrovgrad, Subotica jug i Beograd kod Bubanj potoka.
NORVEŠKA - OBEĆANA ZEMLJA ZA ELEKTROMOBILE
Električni automobili polako ali sigurno nalaze svoje mesto na svetskim tržištima, ali nigde nisu tako popularni kao u Norveškoj. Na primer, svako treće vozilo kupljeno 2016. godine u ovoj zemlji bilo je “ekološko”.
Kako prenose mediji, cilj im je da do 2025. godine svi prodati automobili u zemlji budu sa nultom emisijom zračenja štetnih gasova.
Prošle godine je udeo električnih i hibridnih vozila na automobilskom tržištu u Norveškoj bio čak 52%, a razlog su upravo poreske olakšice i državne subvencije, ali i druge pogodnosti poput besplatnog parkinga i slično.
U Srbiji je pre nekoliko godina počela da se subvencioniše kupovina vozila sa manjom emisijom ugljen-dioksida, i to sa 100.000 dinara, ali je ova akcija ubrzo prekinuta iako se smatra da bi subvencije države uticale na veću prodaju električnih vozila.
Šira slika
13
Šira slika
Konkurencija u saobraćaju donosi niže cene i kvalitetniju uslugu
Od low cost aviokompanija do privatnih vozova
Konkurencija je u različitim oblastima saobraćaja u Srbiji poslednjih godina sve prisutnija, a osim ravnopravne tržišne utakmice i ukidanja monopola donosi i značajne benefite za krajnje korisnike usluga, smatraju predstavnici aviokompa-nija i operatera železničkog saobraćaja, kao i nadležne institucije.
Možda su jedan od najilustrativnijih primera niskotarifne aviokompanije, čijim su dolaskom na beogradski i niški aero-drom omogućena brojnija turistička putovanja, ali i odlasci i dolasci poslovnih putnika, kao i češće porodične posete. Na Aerodromu Nikola Tesla Beograd kažu da od konkurencije “profitiraju” svi učesnici na tržištu, a možda najviše krajnji korisnici, odnosno potrošači.
Takođe, pojava niskotarifnih aviokompanija na srpskom nebu, koje iz Beograda saobraćaju od 2010. godine, značajno je uticala na dostupnost aviosaobraćaja u Srbiji i povećanje broja putnika na beogradskom aerodromu.
Saiko3p/shutterstock
14
Šira slika
Broj niskotarifnih aviokompanija i njihova ponuda letova u stalnom su porastu, što govori o atraktiv-nosti beogradskog aerodroma i potencijalu tržišta.
- Za aerodrome, kao strateške državne resurse i generatore ekonomskog razvoja, od izuzetne je važnosti ravnoteža između niskotarifnih i ostalih aviokompanija – ističu iz Aerodroma Nikola Tesla.
Neke od prednosti beogradske vazdušne luke su optimalna geografska lokacija, potencijal tržišta, dobra povezanost i ponuda letova, kao i opslužno područje u kojem se nalazi sedam zemalja. Kom-binovanje dugolinijskih letova sa dobrom poveza-nošću u regionu dodatno učvršćuje poziciju Aero-droma Nikola Tesla kao transfernog čvorišta.
Danas su iz Beograda u ponudi letovi devet nisko-tarifnih aviokompanija, i to - Air Cairo, easyJet, Eurowings, flydubai, Norwegian, Pegasus, Transavia, Vueling i Wizz Air. Oni lete ka 24 destinacije.
- Niskotarifne avio-kompanije čine četvrtinu svih aviokompanija koje saobraćaju iz Beograda, što je uobičajeno za pre-stoničke aerodrome i predstavlja dobru ponudu letova za poslovne putnike i turiste - kažu na beogradskom aerodromu.
Wizz Air je jedan od najvećih prevoznik među low cost kompanijama u centralno-istočnoj Evropi. Kako za eKapiju kažu u toj kompaniji, zadovoljni su radom u Srbiji i uvek prate želje klijenata i traže nove mogućnosti za dodatno proširenje usluga.
Uvođenjem četiri nove rute prošle godine, aviokompanija je ponudila više od 835.000 mesta iz Beograda i Niša, i to ka 20 destinacija u osam zemalja, što predstavlja povećanje kapaciteta od 39% u odnosu na prethodne godine. Ove godine, u novembru, Wizz Air će pokrenuti liniju između Niša i Beča, koji se smatra jednim od najznačajnijih strateških poteza na ovom tržištu.
Iz kompanije kažu da imaju dobru saradnju sa aerodromima u Beogradu i Nišu i da su uvek spremni da prilagode ponudu potrebama klijenata.
- Već smo udvostručili naše resurse na tržištu Srbije i nadamo se da ćemo doprineti cilju beogradskog aerodroma od 5,5 miliona putnika ove godine. Optimisti smo i planiramo da u narednom periodu razmotrimo nove mogućnosti u Beogradu i Nišu - ističu u Wizz Airu.
KONKURENCIJA I NA SRPSKIM PRUGAMA
Konkurencija je odnedavno prisutna i u železničkom saobraćaju. U resornom ministarstvu kažu da je jedan od ciljeva sprovedene reforme železničkog sektora bio i otvaranje transportnog tržišta za druge železničke prevoznike, što je i ostvareno jer sada na srpskim prugama četiri železnička prevoznika organizuju transport robe, a jedan i putnički prevoz.
To su Srbija Kargo, kao železnički prevoznik u vlasništvu države, i tri privatna železnička prevoznika - Kombinovani pre-voz, Despotija i Eurorail logistik, dok putnike i dalje prevozi Srbija Voz.
Ozgur Guvenc/shutterstock.com
15
Šira slika
Licencu za organizovanje železničkog saobraćaja na prugama Republike Srbije, koju izdaje Direkcija za železnice, ima ukupno 16 železničkih prevozni-ka, ali odgovarajće sertifikate poseduje samo njih šest. Na osnovu toga može se očekivati da tokom 2018. godine u železničkom saobraćaju na pruga-ma kojima upravlja Infrastruktura železnice Srbije bude još prevoznika, pre svega kada je reč o teret-nom transportu.
- Postojanje konkurencije u železničkom sektoru utiče da kompanije postaju fleksibilnije na tran-sportnom tržištu, da se takmiče oko preuzimanja postojećih tokova robe i kvalitetnom ponudom usluga privlače nove - kažu u resornom ministarstvu.
Direktor Klastera železnica za jugoistočnu Evropu (RCSEE) Milan Vučković navodi primer Nemačke
kada je u pitanju konkurencija, što je tamošnje železnice učinilo najomiljenim putničkim načinom prevoza.
- Time se pospešuje konkurentnost u cenama i poboljšanju ovih usluga. Međutim, ovde je potrebno uraditi kvalitetan posao pre toga, uvođenjem dobrih propisa koji nikoga ne favorizuju, već predstavljaju osnovu za zdravu tržišnu konku-renciju - ističe.
Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navode da je oblast luka za poslednje tri godine potpuno libe-ralizovana.
Potowizard/shutterstock.com
16
Iz ugla
Marinko Ukropina, generalni direktor SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru
Kvalitet goriva u Srbiji je zadovoljavajuć, siva ekonomija značajno smanjena
Kvalitet goriva u Srbiji u poslednjih nekoliko godina je zadovoljavajući i na osnovu svih ispitanih uzoraka tokom 2017. samo 1,78% nije zadovoljilo potrebne standarde. Takođe, zahvaljujući programu markiranja naftnih derivata, koji je počeo u februaru 2014. godine, siva ekonomija u sektoru prometa derivata nafte svedena je već u prvoj godini na ispod jedan odsto. Kao jedan od najznačajnijih pokazatelja povećanja legalnih tokova, samim tim i kvalitetnijeg goriva, jeste činjenica da se u budžet Srbije, za četiri godine otkako je uvedeno markiranje goriva, po osnovu naplate akciza i PDV-a slilo više od 720 mil EUR.
Ovako Marinko Ukropina, generalni direktor kompanije SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru, ocenjuje trendove na tržištu naftnih derivata u Srbiji. U razgovoru za eKapiju on objašnjava značaj kvalitetnog goriva za stepen
Marinko Ukropina
17
Iz ugla
sigurnosti i pouzdanost voznog parka, kao i glavne efekte programa monitoringa i markiranja goriva i način na koji SGS vrši testiranje i verifikaciju.
eKapija: Kakav je kvalitet naftnih derivata u Srbiji? Šta su pokazale dosadašnje kontrole i ispitivanja?
- Monitoring kvaliteta naftnih derivata sprovodi se od decembra 2015. godine. Program obezbeđuje da kvalitet goriva u našoj zemlji ispunjava visoke evropske standarde. Oba programa - i program markiranja i program monitoringa višestruko su opravdali svoju efikasnost, odnosno eliminisana je nelojalna konkurencija, povećan prihod u budžetu, osigurana kupovina proverenog goriva, ekološki uslovi podignuti na viši nivo. Jednom rečju, uveden je red na tržište naftnih derivata.
Kvalitet goriva je zadovoljavajuć. Dosadašnje kontrole su pokazale da su odstupanja parametara od zahtevanih vredno-sti relativno mala, pa je tako od ukupno ispitanih 3.773 uzoraka u 2016. godini, njih 145 (3,84 %) pokazalo da u nekom od ispitanih parametara nisu ispunjeni zahtevi standarda. Tokom 2017. ispitano je 3.760 uzoraka i registrovano 67 loših (1,78%).
Od početka sprovođenja monitoringa, analizama je konstatovano da je broj parametara koji odstupaju od inicijalnih vred-nosti definisanih u standardima za motorna goriva, benzin i evro dizel, EN 228 i EN 590 neznatan. Može se reći da su glavna odstupanja kvaliteta za benzine u motornom oktanskom broju i naponu pare, a za evro dizel sadržaj sumpora i tačka paljenja.
Početkom 2017. godine pravilnikom su uvedeni i limiti tolerancije vrednosti parametara kvaliteta goriva. Time je ionako mali broj neusaglašenih uzoraka nakon određenih statističkih analiza, definisanih u odgovarajućim pravilnicima, reduko-van na još manji broj. Procentualno broj neusaglašenih uzoraka je manji od 2%.
eKapija: Kako se u praksi pokazala Uredba Vlade Srbije o markiranju goriva? Da li je i koliko poboljšan kva-litet goriva nakon početka njene primene? U kom obimu je smanjen promet ilegalnih derivata nafte?
- Program markiranja naftnih derivata uveden je u februaru 2014. godine sa ciljem suzbijanja ilegalnih aktivnosti u ener-getskom sektoru i povećanja prihoda u budžetu Republike Srbije, a na osnovu povećanja prometa u legalnim tokovima i zaštite krajnjih potrošača. Rezultati ovog programa pokazuju da je siva ekonomija u sektoru prometa derivata nafte već u prvoj godini svedena na ispod jedan odsto.
Kao jedan od najznačajnijih pokazatelja povećanja legalnih tokova, a samim tim i kvalitetnijeg goriva, jeste činjenica da se u budžet Srbije po osnovu naplate akciza i PDV-a slilo više od 720 mil EUR za četiri godine otkako je uvedeno markiranje goriva. Naplata akciza je u 2014. bila veća za 13,2% u odnosu na 2013, u 2015. za 4,8% u odnosu na prethodnu godinu, u 2016. za 13%, dok je u 2017. naplata akciza veća za 2,7% u odnosu na 2016.
Ovi rezultati nedvosmisleno pokazuju da je u nelegalnim tokovima pre početka primene programa bilo skoro 30% uku-pnih količina na tržištu derivata, čime je po osnovu nenaplaćenih taksi (akciza) država bila drastično oštećena.
18
Iz ugla
eKapija: Koliko je testiranje i kontrolisanje kvaliteta goriva značajno za kompanije koje imaju velike flote vozila?
- Testiranje i kontrolisanje kvaliteta goriva u generalnom smislu povećava stepen sigurnosti u same derivate, odnosno obezbeđuje krajnjem potrošaču veću pouzdanost u korišćenju goriva, smanjuje potrebu za vanrednim servisiranjem motora, a samim tim i troškove održavanja vozila.
eKapija: Koji su to standardi koje bi trebalo da ispunjava gorivo, da bi ga SGS pozitivno ocenio?
- Program koji kompanija SGS sprovodi je primena standarda SRPS EN 14274: Monitoring kvaliteta goriva. Ovaj standard je inkorporiran u odgovarajuće pravilnike Republike Srbije i on predstavlja esenciju standarda koji propisuju kvalitet: SRPS EN 228 za benzini SRPS EN 590 za evro dizel. Takođe pravilnikom o monitoringu kvaliteta kontrolišu se i dizel za poljoprivredne mašine, kao i odgovarajuća lož ulja za grejanje, mazut i ekstra lako gorivo.
eKapija: Na koji način SGS sprovodi testiranje i verifikaciju goriva i nafte?
- SGS Beograd u svom sastavu ima Multilab, akreditovanu laboratoriju koja je u potpunosti sposobna da odgovori zahte-vima za testiranje odgovarajućih standarda i pravilnika vezanih za kvalitet goriva i TNG-a koji se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije. Oprema koja se koristi je najnovije generacije. Izvrsni rezultati koje postižemo na međulaboratorijskim poređenjima i stabilnost postupaka analiza, daju nam sigurnost prilikom laboratorijskih analiza i statističkih procena - da li je rezultat zadovoljavajući ili ne i kolika su njegova odstupanja od zahtevanih vrednosti.
eKapija: Koliko traje jedan takav postupak i koji su dalji koraci korisnika u zavisnosti od ishoda analize?
- Postupci kontrole se kreću u intervalu od nekoliko sati do jednog dana. Ukoliko se ispitivanjem konstatuje da neki od parametara ne odgovara zahtevanim vrednostima, energetski subjekt koji vrši distribuciju goriva ne može da ga stavi u promet. Kvalitet neusaglašenog goriva se popravlja ili kroz odgovarajuća namešavanja ili ukoliko je to nemoguće, vraća se na doradu u rafineriju.
eKapija: S obzirom na to da je transportna industrija predmet širokog spektra striktnih propisa, standarda i zakonodavstva, na koji način SGS pomaže kompanijama koje se bave ovom delatnošću da osiguraju bezbed-nost, kvalitet i pouzdanost?
- Zahtevi transportne industrije se ne nalaze samo u oblasti kvaliteta goriva i njegovog laboratorijskog ispitivanja, koje SGS Beograd veoma uspešno obavlja. SGS Beograd obavlja i značajne poslove iz oblasti sertifikacije i obuke, a koji su ve-zani za transportnu industriju, kroz standard ISO 9001 i njegove zahteve za sistem menadžmenta kvalitetom, standard za sigurnost u saobraćaju ISO 39001, kao i brojne provere koje se obavljaju u okviru provera tehničkih servisa, kao i provere mehaničarskih servisa određenih svetskih brendova I tako dalje.
19
Prošlo je skoro 25 godina otkako je Milšped realizovao prvu logističku uslugu. Kompanija je prešla put od male grupe en-tuzijasta sa jednom adresom i jasnom vizijom do više od 2.200 posvećenih radnika na više od 60 lokacija. Od usamljene usluge carinskog posredovanja do zaokruženog portfolija logističkih usluga.
Kako ništa ne dolazi preko noći, bilo je potrebno vreme da Milšped dostigne današnji nivo kvaliteta u pružanju logističkih usluga.
- Prethodna godina bila je rekordna za poslovanje Milšped grupe. Prihodu ostvarenom u Srbiji pridružile su se i kompa-nije iz regiona, Albanije, Rusije i Nemačke koja će u narednim godinama činiti bazu za dalji razvoj komapije. U nared-
Milšped do kraja 2018. otvara poslovnice u Kini i SAD
Autsorsing logistike idealan za efikasno poslovanje kompanija
Predstavljamo
20
nom periodu, pored Evrope, u planu je i proširenje i otvaranje poslovnice u Kini (sredinom 2018.) i SAD (krajem 2018. godine) – ističu iz kompanije.
Promene su, kako kažu u Milšpedu, prepoznavali kao šanse, a situacije su pretvarali u prilike. Najve-ću vrednost svake kompanije čine njeni zaposleni, tako da se i Milšped ponosi svojom kombinacijom visokostručnog kadra iz oblasti logistike (više od 100 diplomiranih inženjera saobraćaja u timu) i iskusnih operatera sa dugogodišnjim iskustvom, kao i flotom koja broji više od 600 vozila u svim ze-mljama Evrope.
- Rast kompanije je zasnovan na konstantnom pružanju usluga najvišeg kvaliteta i otvaranju po-slovnica u regionu i Evropi, uz planove proširenja i na ostalim kontinentima. Pomoću ekspertskog delovanja, neizbežnog iskustva, temeljnim poznavanjem struke i izuzetnim profesionalizmom, idemo u korak sa savre-menim trendovima, koji iz dana u dan zahtevaju promene na tržištu. Ovakvim pristupom poslovanju, prilagođenim logi-stičkim rešenjima i inovativnim pristupom svakom procesu u logističkom lancu, Milšped podržava rast svojih klijenata u oblasitma međunarodnog drumskog transporta, avio, brodskog i železničkog transporta, kao i carinskog zastupanja, skladištenja i distribucije, auto logistike – navode iz Milšpeda.
Digitalizacija i automatizacija predstavljaju bitan šraf u svakodnevnom poslovanju i omogućavaju dalji rast i razvoj ko-mapnije. Milšped je, uz pomoć partnera i sopstvenog IT sektora, napravio stabilnu bazu koristeći WMS, GPS sistem, Track and Trace, Infor Route planning software za rutiranje - sa bazom većom od 30.000 isporučnih mesta, sa specifičnm parametrima - tip objekta, vreme rada, vreme isporuke, mogućnost isporuke određenim tipom vozila..., zatim softver za inteligentnu administraciju naloga za isporuku u skladu sa ugovorenim uslovima, Document management system...
- U Srbiji se u poslenjih nekoliko godina prati trend “outsource logistike”, koji je kao koncept idealan za efikasno poslova-nje jednog ozbiljnog proizvodnog sistema. Nakon prepuštanja logistike provajderu, kompanija pojačava fokus na kom-panijski “core business”, na ono čime se zapravo bavi. Kompanija sada može da preusmeri novac sa “skupe” logistike na druge investicije i samim tim omogućuje i dalji rast. Umesto u viljuškare i vozila, interne skladišne kapacitete, sada se ulaže u kvalitetnije proizvodne pogone, projekte, nove modele za prodaju – objašnjavaju u Milšpedu i dodaju da pouzdan partner i logistička kompanija poseduje veću fleksibilnost i za isti obim angažuje manji broj zaposlenih, jer je u prilici da sabira zahteve i tokove robe, čime direktno utiče na dosadašnje troškove i ulaganja u logistiku.
Sabiranjem zahteva logistička kompanija pored adekvatne podrške klijentu dobija iskusniji i kvalitetniji kadar, obučen za rad u više sistema, sektora logističke kompanije, koji su podeljeni shodno uslugama koje pružaju.
IT PODRŠKA ZNAČAJNA ZA RAZVOJ LOGISTIKE
Kompletna podrška apsolutno nije moguća bez adekvatnog IT sistema. Milšped kontinuirano ulaže u svoj IT razvoj kroz sopstveni IT tim, koji u ovom trenutku broj više od 20 ljudi. Rastom kompanije i samim zahtevom klijenata, Milšped je razvio sopstvene i integrisao najmodernije IT alate za rad, vodeći računa o fleksibinosti i mogućnostima povezivanja, in-tegracije sa eksternim sistemima koji koriste najsavremenije kompanije (SAP, NAVISION...). Cilj je da se procesi što više automatizuju i izbegne ljudski faktor, koji je u logistici izuzetno prisutan. Kroz integraciju najsavemenijeg WMS sistema, rešenja za rutiranje vozila (Route Pro), postignuta je efikasnost i mogućnost dnevne posete do čak 7.000 isporučnih mesta.
Predstavljamo
21
- Bez adekvatne logističke podrške, partnerstva, konstantnog progresa i razmene ideja, nije mogu-će ispratiti zahteve tržišta bez obzira na delatnost. Tržište zahteva fleksibilniji pristup rešenja dostave repromaterijala, gotovih proizvoda, podršku pro-daje putem interneta... Efikasna i fleksibilna logisti-ka uz minimalne troškove je nešto sto nije daleka budućnost, a predstavlja ključ poboljšanja konku-rentnosti i alat za osvajanje novih tržišta – zaklju-čuju iz Milšpeda.
Predstavljamo
22
Preduzeće Bodena, koje se bavi prodajom rezervnih delova i opreme za teretna i priključna vozila, prošle godine je obeležilo značajan jubilej - 20 godina poslovanja. Pored sedišta u Temerinu, posluje i u Beogradu, Čačku, Novom Sadu i Nišu, kao i u Banjaluci, Bijeljini i Gračanici u Bosni i Hercegovini. U svojoj ponudi imaju kvalitetne delove svetski priznatih proizvođača.
Iako je Bodena poznata po ubedljivo najvećem asortimanu rezervnih delova za Volvo i Scania kamione, u međuvremenu je znatno obogaćena ponuda delova za Mercedes i MAN vozila.
Više od dve decenije uspešnog poslovanja preduzeća Bodena
Značajno partnerstvo sa belgijskom kompanijom Wolf Oil Corporation
Pit stop
Poslovnica Bodene u Bijeljini
23
Pit stop
- Time smo kupcima sa raznolikom flotom pružili opciju kupovine delova za Volvo, Scania, Daf, Mer-cedes-Benz, MAN i Renault kamione, kao i delova za prikolice, na jednom mestu, po izuzetno povolj-nim cenama - ističu iz Bodene.
Krajem 2017. godine postali su i distributeri belgij-ske kompanije Wolf Oil Corporation.
- Sada u ponudi imamo visokokvalitetna mineral-na, polusintetička i sintetička motorna ulja za teška teretna vozila, kao i masti. Reč je o proizvodima koji odgovaraju najvišim standardima kvaliteta (ACEA i API) i imaju odobrenja proizvođača motornih vozila - kažu u preduzeću Bodena i napominju da je više od 60 godina iskustva firme Wolf Oil i njena prisut-nost u 90 zemalja sveta prava preporuka za izbor ovako renomiranog partnera.
Takođe, Bodena je distributer jednog od vodećeg proizvođača kvačila – reč je o poznatom brendu Hammer Kupplungen koji poseduje međunarodno priznate sertifikate iz oblasti kvaliteta i sigurnosnih standarda, čiji su proizvodi prisutni u 60 zemalja sveta.
Najskorija saradnja započeta je sa proizvođačem disk pločica, poljskom firmom Lumag, čiji je Bodena postala distribu-ter za Bosnu i Hercegovinu.
POČETKOM JUNA OTVARANJE NOVOG OBJEKTA U PRELJINI
Kako navode iz Bodene, u toku je preseljenje jedne od poslovnica u novi objekat, pa će već početkom juna kupci u Preljini kod Čačka moći da ih posete u većem, modernijem objektu, nedaleko od dosadašnje lokacije.
Takođe, nedavno je počela sa radom veleprodaja u Gračanici, u Bosni i Hercegovini. Na ovaj način Bodena teži da bude što bliže kupcima, konstantno razmatrajući opcije za nova prodajna mesta.
U kompaniji navode da su posebno posvećeni klijentima i redovno ih obaveštavaju o promocijama, a na dvonedeljnom nivou imaju akcije u kojima nude aktuelne artikle. Fokusirani su i na praćenje trendova na tržištu, pa su tako nedavno posetili sajam Automehanika u Istanbulu, gde su razgovarali sa dobavljačima o ključnim temama i novinama u branši. U planu je i poseta nezaobilaznom frankfurtskom sajmu.
Iz Bodene podsećaju da su prošle godine obeležili 20 godina poslovanja i da su za to vreme učvrstili svoju poziciju i posti-gli značajne rezultate. Brojna priznanja u vidu sertifikata potvrdila su odličnu reputaciju, pouzdanost i doslednost u radu, a uveden je i ISO 9001:2015 standard, kako bi uskladili poslovanje sa međunarodno priznatim normama
24
Pit stop
Kompanija Orbico, generalni uvoznik Shell maziva za Srbiju, pokrenula je projekat Shell brzih servisa na teritoriji Srbije. Prvi član mreže postao je Trio Motors iz Novog Sada, koji je u Shell Helix brendiranoj mreži od septembra 2017. godine.
Od aprila 2018. godine Trio Motors je postao prvi Shell brzi servis za zamenu ulja, kako u Srbiji, tako i na Balkanu. Kako navode iz Orbica, osim brzine i kvalitetne usluge, kupce u ovom servisu očekuje i tradicionalni kvalitet maziva ovog pro-izvođača, kao i razne vrste specijalnih akcija tokom cele godine.
Servis je dizajniran i opremljen po najvišim standardima, sa inovativnim dizajnom “pit stop boxa”. U Shell brzom servisu obavljaće se zamena ulja i filtera, a na svakom vozilu biće izvršen i pregled opšteg stanja vozila po kontrolnim tačkama. Da se zaista radi o brzinskom pregledu pokazuje i to što mehaničari čitav posao završavaju za maksimalno sat vremena.
Trio Motors iz Novog Sada postao prvi Shell brzi servis na Balkanu
Prvi Shell brzi servis u Novom Sadu
25
Pit stop
Kompanija Orbico najavila je širenje mreže Shello-vih brzih servisa kao “projekat za budućnost”. Ima-jući u vidu da je kvalitet jedan od ključnih stvari koja karakteriše Shell-ova ulja, za članove mreže Shell brzih servisa biće odabrani samo oni koji svojim korisnicima mogu da pruže podjednako visok kva-litet usluge.
- Orbico kao generalni uvoznik Shell maziva za Sr-biju nastoji da opravda Shellovu titulu - 11 godina najveći dobavljač maziva na svetu, i da u svemu što radi bude inovativan, kao i da ide u korak sa najno-vijim svetskim trendovima. Verujemo da će jedan ovakav projekat naići na pozitivne reakcije kako naših dosadašnjih i budućih klijenata, tako i kraj-njih korisnika, koji će, sigurni smo, biti više nego zadovoljni korišćenjem usluga Shellovih brzih ser-visa - rekla je ovim povodom Sanja Krstić, marke-ting menadžer sektora maziva u kompaniji Orbico.
26
Pionir Petrol prvi na srpskom tržištu uveo domaći aditivirani evrodizel
U planu širenje poslovanja
Preduzeće Pionir Petrol, locirano na Novosadskom putu u Staroj Pazovi, prvo je na srpskom tržištu naftnih derivata u svoju ponudu uvrstilo domaći aditivirani evrodizel - adidizel. Osim osnovne delatnosti - trgovine gorivom, neprestano ulažu u rast poslovanje i šire portfolio usluga.
Adidizel, aditivirani evro dizel poslednje generacije, već nekoliko godina je dostupan kupcima u Srbiji. Taj domaći proizvod koji je nastao kao plod ideje tadašnjeg direktora Naftachema iz Sremskih Karlovaca Milovana Gaćine, uz podršku vlasnika Đorđa Čuč-kovića, je i jedinstven na našem tržištu jer štedi potrošnju goriva, povećava snagu i produžava vek trajanja motora, a produžava i period zamene motornog ulja. Poboljšava sagorevanje, garantuje bolji hladni start i kraće vreme paljenja motora.
Kako navode iz Pionir Petrola, reč je o vrhunskim aditivima urađenim po najnovijoj nemačkoj tehnologiji, umešanim sa doma-ćim dizel gorivom u postrojenju kompanije Naftachem za aditiviranje i filtriranje goriva, sve u skladu sa najvišim evropskim standardima kvaliteta.
U pitanju je paket od pet aditiva, od kojih se zahvaljujući svakom pojedinačno povećava cetanski broj, sprečava korozija, odvaja kondenzovana voda, otklanja talog i smanjuje penušavost.
Pit stop
27
Uz postojećih pet aditiva, adidizel je ojačan sa još dva specijalna aditiva za niske temperature: Keroflux 6100 (poboljšivač pro-toka) i Keroflux 3614 (disperzent parafina). Zahvaljujući njima omogućen je nesmetan i lak rad motora i na minus 25 stepeni Celzijusa.
Vladimir Vidić, direktor firme Pionir Petrol, kaže da su od samog početka podržali ovaj inovativni proizvod i da su bili prva pumpa na koju je proizvođač, kompanija Naftachem, isporučio adidizel.
- Nedostajuće premium gorivo, koje je do tada bilo u povoju na našem tržištu i ekskluziva isključivo međunarodnih kompanija, uvrstili smo i mi u ponudu. Danas je to već prepoznatljiv brend, a rast prodaje iz meseca u mesec kazuje da smo bili u pravu. Oko 40% kupaca je prepoznalo značaj i prednost adidizela, odnosno oni u svoja vozila sipaju isključivo to gorivo - kaže Vidić i dodaje da su zadovoljni rezultatima postignutim u 2017. godini na koje je uticala upravo i prodaja adidizela.
Firma je imala i značajne investicije, a ulaganje u parking za osamdesetak kamiona smatraju logičnim sledom u poslovanju.Otvaranje samouslužne perionice, kao i menjačnice, doprinose stabilnosti poslovanja.
Govoreći o planovima, Vidić podseća da se od početka poslovanja trude da održe domaćinski pristup i iskren odnos prema svojim kupcima, ali i prema sebi.
- Želimo da ostanemo značajan faktor u snabdevanju gorivom. Fokus nam je na osnovnom poslu, ali pokušaćemo investicija-ma u nekretnine da se upišemo i na tu mapu privrednih delatnosti - navodi sagovornik eKapije.
Pit stop
28
Pametni saobraćaj
Prvi ABB brzi punjač za električna vozila u Srbiji instaliran u Beogradu
Praćenje rada moguće putem internet aplikacije
Kompanija ABB ima bogato iskustvo na svim vrstama projekata, od malih instalacija na tehnički pogodnim površinama do inovativnih gradskih sistema brzog punjenja. Stečeno znanje i uspešna saradnja sa kupcima omogućavaju jednom od lidera u tehnološkim inovacijama da razvije niz novih rešenja za ekološki prihvatljive transportne sisteme.
U skladu s tim, ABB je u saradnji sa kompanijom Porsche SCG iz Beograda, instalirao i pustio u rad prvu brzu električnu stanicu za punjenje (električni punjač) u Srbiji iz svog proizvodnog portfolija. Punjač tipa Terra 53 CT, sa standardom CCS i utičnicom tipa T2, nalazi se na poslovnom lokalitetu Porsche Beograd Sever i pogodan je za punjenje električnih vozila gotovo svih proi-zvođača električnih automobila.
- U pitanju su električni punjači sa jednostrukom ili dvostrukom vrstom priključaka, koji isporučuju energiju snage od 50 kW i pogodni su za rad u ekstremnim vremenskim uslovima od – 35 C do + 55 C, sa veoma niskim nivoom radne buke. Daljinsko
29
Pametni saobraćaj
praćenje stanja i rada, kao i rešavanje problema, važ-ne su prednosti ovih ABB električnih punjača. Naime, oni su opremljen internet aplikacijama koje pružaju korisnicima mogućnost jednostavnog priključivanja njihovih uređaja na različite softverske sisteme kao što su baze podataka, platforme za plaćanje ili siste-mi energetskih mreža – navode iz kompanije ABB.
Ova pogodnost olakšava daljinsko praćenje, održa-vanje i nadogradnju funkcija. Povezivanjem punjača, servisnih rešenja i ljudi, ABB je u mogućnosti da dija-gnostikuje više od 90% slučajeva usluga na daljinu. Ovo rezultira značajnim uštedama u vremenu zastoja rada punjača, radnom vremenu, kao i ostalim resursima.
Električni punjač Terra 53 CT je opremljen kućištem od nerđajućeg lima, jednostavan je za instalaciju, uz stepen zaštite IP 54, koji ga čini otpornim na prodor prašine i vode. Sa konstantnom isporukom potrebne snage punjenja omogućava brzo napajanje električnih automobila, uk-ljučujući i vozila naredne generacije, zahvaljujući tome što je zasnovana na tehnologiji otvorenog industrijskog interfejsa za buduća rešenja. Njegove tehničke karakteristike podrazumevaju standard punjenja CCS i utičnicu T2 za AC punjenje, maksi-malnu izlaznu snagu od 50 kW za DC i 22 kW za AC, kao i izlazni napon od 50 do 500 V za DC i 400 V +/- 10% za AC, pri tom je maksimalna izlazna struja 125 A za DC i 32 A za AC i standard konekcije EN6185123 / DIN 70121 DC i EN61851 – 1:2010 AC, sa tipom konektora/utičnice Combo-2 DC u UEC62196 mod-3 tip 2 AC.
Takođe, električni punjač Terra 53 CT poseduje EMC 61000-6-3 Class B-residential sertifikat za industrijska i rezidencijalna pod-ručja zbog čega je pogodan za korišćenje na autoputevima, benzinskim pumpama, auto servisima, u kompanijama koje imaju sopstvene vozne parkove, u poslovnom prostoru operatera infrastrukture punjenja i usluga, u prodajnom prostoru uvoznika i dilera električnih automobila i javnim gradskim površinama, poput javnih parkirališta.
- Kada govorimo o električnim punjačima, uvek to činimo u direktnoj vezi sa električnim automobilima. ABB je kao proizvođač prepoznao novi razvoj auto industrije, koja je ozbiljno odlučila da elektrifikuje svoje automobile, i uveliko radi na njihovom zna-čajnijem puštanju u širu komercijalnu upotrebu – ističu iz ABB-a.
Domet električnog vozila zavisi od kapaciteta baterije i načina vožnje. Stoga se mala gradska električna vozila mogu kretati maksimalnom brzinom od 130 km/h, automobili srednje klase brzinom od 160 km/h, a oni više klase brzinom koja prelazi 160 km/h. Ova vrsta vozila na električno punjenje je za kupce primamljiva, pre svega, svojom ekonomičnošću kako samog punjenja, tako i troškova održavanja, koji su niži čak za 50%.
- Vožnjom električnog vozila doprinosimo kvalitetu života smanjenjem emisije CO2 i ostalih štetnih supstanci, kao i smanjenje buke, posebno u gradovima. Otkad je prepoznala opštu težnju za čistijom životnom sredinom, ABB svoju veliku ekološku svest i inovativnost svojih tehničkih rešenja već dugi niz godina usmerava ka usavršavanju upotrebe električnih vozila, razvijajući sveobuhvatni portfolio rešenja za njihovo punjenje – objašnjavaju iz kompanije.
Svojim izuzetnim iskustvom u elektrifikaciji i pozicijom među liderima u rešenjima za punjenje električnih vozila, sa najvećom instaliranom bazom stanica za brzo punjenje vozila na električni pogon širom sveta, ABB je nedavno objavio svoje partnerstvo sa formulom E. Od prve trke u Pekingu, u septembru 2014, Formula E se uspostavila kao broj jedan u potpuno električnim moto sportovima. U sledećoj fazi razvoja lider pionirske tehnologije ABB upisuje svoje ime, inovativnost i tehnološko liderstvo u seriju koja će od sada biti poznata kao ABB FIA Formula E Championship.
30
Pametni saobraćaj
Pametne prikolice Krone koriste novu tehnologiju telematike
Podaci vidljivi u kabini vozača
Na sajmu transporta u švajcarskom gradu Bernu, proizvođači komercijalnih vozila Krone i softvera Astrata predstavili su ta-kozvane “pametne prikolice” sa novom tehnologijom telematike. Reč je o sistemu kojim se podaci telematski prenose putem interfejsa.
U praksi to znači da Astrata izvlači najvažnije podatke o prikolici da bi ih prikazao na displeju vozača pod oznakom “Trailer Con-trol”. Na taj način je vozač upoznat sa statusom prikolice i u kabini na ekranu vidi kako su zone za hlađenje (Trailers Cool Liner Multitemp). Takođe, vidi status vrata u rashladnim zonama, odnosno da li su otvorena ili zatvorena.
Krone telematika je povezana sa nekoliko softvera i usluga sistema - Trimble, TomTom, Transics Agheera, Gatehouse, fleeture, Spredion i Gutrik.
31
Pametni saobraćaj
- Kada govorimo o Krone proizvođaču vozila, podaci o prikolici su kompatibilni i čitljivi. Sa softverom Astrata našli smo rešenja za umrežavanje - objašnjava Janu-ar Hermeling, predstavnik Krone telematike.Inače, Astrata Europe, čije je sedište u Ajndhovenu, a posluje širom Evrope, pruža telematske usluge transportnoj i logističkoj industriji, dok je porodično preduzeće Krone jedan od lidera u proizvodnji komer-cijalnih vozila i poljoprivrednih mašina. Proizvodnja komercijalnih vozila uključuje prikolice i poluprikolice, prevoz kontejnera, swap sisteme, posebno konstru-isana motorna vozila i CEP vozila za pakete usluga. Krone nudi sveobuhvatni servisni paket koji obuhvata telematiku, rezervne delove, finansiranje, iznajmljiva-nje vozila i marketing polovnih vozila.
Godišnji obim prodaje Krone grupe za pet decenija porastao je na nešto manje od 1,8 mlrd EUR, a osnov-ni prihodi su od komercijalnih vozila - oko 1,2 mlrd EUR. Tokom prošle godine Krone je proizveo 48.000 vozila, oko 37.000 poluprikolica i još skoro 11.000 zamenjivih sistema. Sa 30%, Nemačka je i dalje najsnažnije tržište prodaje.
32
Pametni saobraćaj
Pametni senzori unapređuju kvalitet saobraćaja
Uređaji kompanije FLIR Systems analiziraju podatke i povećavaju bezbednost na ulicama
Danas ne postoji nijedna grana privrede koja u manjoj ili većoj meri ne zavisi od saobraćaja, a problem saobraćajnih gužvi u gra-dovima verovatno neće nestati ni u narednim decenijama. Da bi se izborili sa ovim izazovom, širom sveta gradske vlasti i pre-duzeća zadužena za puteve sve više koriste pametne tehnologije radi uvida i analize saobraćajne situacije u realnom vremenu.
Ti podaci im omogućavaju da donose ispravne odluke, prilagođavaju saobraćaj realnoj situaciji na terenu i stalno unapređuju i poboljšavaju kvalitet života svakog ko živi, radi i putuje u gradu, kao i svim učesnicima u međugradskom saobraćaju, ali i spreče nesreće.
33
Pametni saobraćaj
Jedna od mera koja se već pokazala veoma efika-snom u mnogim gradovima je instalacija saobra-ćajnih senzora za kontrolu rada saobraćajnih signa-la. Naime, praćenjem saobraćaja na raskrsnicama, šeme saobraćajnih signalizacija mogu se prilagoditi obimu saobraćaja, što za rezultat ima smanjenje vre-mena koje vozila provedu u praznom hodu. Na taj na-čin se povećava protočnost vozila i pešaka i olakšava gradski saobraćaj.
Kompanija FLIR Systems, jedan od svetskih lidera u proizvodnji i implementaciji termalnih kamera i dru-gih sistema, već godinama snabdeva preduzeća za-dužena za regulisanje saobraćaja pametnim senzo-rima koji prikupljaju saobraćajne podatke u realnom vremenu na raskrsnicama i glavnim ulicama, koje su takozvana “uska grla” u saobraćaju.
Pametni senzori kompanije FLIR Systems baziraju se na vizuelnoj (CCTV) i termalnoj tehnologiji radi prikupljanja saobraćajnih podataka i parametara i tako pružaju uvid u tokove saobraćaja. Integrisani vizuelni senzori pružaju informacije o prisutnosti vozila koja se približavaju ili čekaju na raskrsnici, a te informacije se koriste za kontrolu saobraćajnih svetlosnih signala.
Takođe, detektori prisustva pešaka mogu da omoguće pešacima odgovarajuću dužinu trajanja zelenog signala, kao i da isti signal ne aktiviraju ako niko ne prilazi pešačkom prelazu.
Saobraćajni senzori se takođe mogu koristiti za sakupljanje različitih podataka o saobraćaju (brojanje i klasifikacija vozila, merenje prosečne brzine, zauzetost saobraćajnih traka), kao i za automatsku detekciju incidenata (vožnja u suprotnom smeru, objekti pali sa vozila, detekcija požara ili saobraćajnih udesa).
Posebno je izražena upotreba FLIR Systems smart senzora za automatsku detekciju incidenata na putevima, mostovima i tunelima. Detekcija rizičnog ponašanja učesnika u saobraćaju u realnom vremenu omogućava nadležnim službama u kontrol-nim centrima da pravovremeno reaguju i primene odgovarajuće mere, na primer - da zaustave voz.
Ako su pružni prelazi uglavnom slabo osvetljeni, primena klasične vizuelne (CCTV) tehnologije može biti neefikasna. Zato se primenom FLIR Systems termalnih senzora neutrališu svi svetlosni nedostaci i omogućava efikasan rad u svim vremenskim i svetlosnim uslovima.
Posebno teške posledice po zdravlje i živote učesnika u saobraćaju predstavljaju incidenti u tunelima, gde se zbog nedostatka manevarskog prostora dešavaju teške saobraćajne nezgode. FLIR Systems termalni senzori omogućavaju pravovremenu de-tekciju požara u početnom stadijumu, pre nego što dođe do ozbiljnijeg širenja požara, a to omogućava pravovremenu reakciju operatera tunela pri evakuaciji ljudi, kao i pri gašenju požara.
Svake godine osiguravajuće kuće isplaćuju milijarde dolara na ime obeštećenja ljudi i robe nastalih zbog saobraćajnih nezgoda. Primenom FLIR Systems smart senzora svi navedeni rizici se mogu značajno smanjiti, uz istovremeno unapređenje kvaliteta saobraćaja.
34
Logistika
Kompanija cargo-partner usavršava svoja logistička rešenja
Zahvaljujući digitalizaciji i modernim tehnologijama logistika se više ne svodi samo na puko dostavljanje robe od tačke A do tačke B. Danas nije moguće ponuditi logistička rešenja bez potpuno razvijene IT i komunikacione infrastrukture i fokus se po-merio na inteligentno upravljanje informacijama - takozvanu “info-logistiku”.
Kako ističu iz kompanije cargo-partner, njihova IT rešenja im omogućavaju da pruže podršku klijentima u celom lancu snab-devanja i da osiguraju da prava informacija stigne na pravo mesto u pravo vreme.
- Time čitav proces lanca snabdevanja činimo efikasnijim i transparentnijim, pri čemu se izbegava potreba za hitnim isporuka-ma, a transportni i skladišni resursi se bolje koriste. Globalizacija i digitalizacija značajno su proširile naše polje odgovornosti - kaže Mirko Ilić, generalni direktor cargo-partnera u Srbiji.
Mirko Ilić
35
Logistika
Cargo-partner je međunarodna kompanija za transport i info-logistiku, sa 2.780 zaposlenih širom sveta. Ključna odlika kom-panije ogleda se u kvalitetnom skladištenju i upravljanju kompleksnim prevozom, preko različitih transportnih ruta. Ova firma imala je globalni promet od 700 mil EUR u 2017. godini, a njeni poslovni rezultati u Srbiji konstantno napreduju u poslednjih 14 godina.
Kako navodi Mirko Ilić, teže ka tome da konstantno nalaze nova, jednostavna i sveobuhvatna rešenja za optimizaciju celog lanca snabdevanja za svoje klijente.
Osim skladištenja, cargo-partner nudi i niz dodatnih logističkih usluga, kao što su usluge pretovara odnosno cross-docking, paletizovanja, pakovanja, prepakivanja i etiketiranja robe, komisioniranja – odvajanja robe po nalogu klijenta.
- Iako cargo-partner posluje globalno, potpuno smo posvećeni lokalnim poslovnim i tržišnim uslovima, pa i običajima, što se odražava i kroz naš moto - “we take it personally”. Rasli smo i razvijali se zajedno sa svojim klijentima, pratili ih do njihovih ključnih tržišta i razvili rešenja prilagođena njihovim potrebama – ističe naš sagovornik.
U Srbiji posluju već 14 godina, a kancelarije imaju u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Subotici. Od decembra 2014. imaju i moderno skladište u Dobanovcima. Ovaj savremeni logistički centar zauzima površinu od 8.000 kvadratnih metara, ima 20.000 paletnih mesta, 18 rampi za pretovar robe i jednu rampu za vangabaritni teret.
Efikasna komunikacija i optimizacija procesa uz SPOT platformu
Kada je reč o sofisticiranoj informacionoj tehnologiji, u cilju pojednostavljenja komunikacije cargo-partner je prve značajne korake napravio kada je lansirao online SPOT platformu. Danas SPOT platforma služi kao savremeno sredstvo za upravljanje svim segmentima transportno-logističkog procesa, počev od prijema naloga za transport ili uskladištenje/iskladištenje i distri-buciju, praćenja isporuka, arhiviranje kompletne prateće dokumentacije u elektronskoj formi i izveštavanje.
Sve kancelarije cargo-partnera širom sveta povezane su ovom platformom, što omogućava laku i efikasnu komunikaciju, uz temeljan monitoring i automatizovanu razmenu podataka.
- Čvrsto verujemo u nužnost neprekidnog unapređenja transportno-logističkih procesa, pre svega kroz primenu inovativnih tehnologija i raduje nas činjenica da su naše dosadašnje aktivnosti i investicije prepoznate od strane tržišta što vidimo kroz konstantno povećanje broja klijenata i obima usluga koje za njih obavljamo – poručuje Mirko Ilić.
36
Logistika
Novi logistički centar kompanije WTO Srbija spreman do kraja 2018.
U planu i uvođenje nove IT platforme
Međunarodna transportna kompanija World Transport Overseas (WTO) dobila je, završetkom prve faze izgradnje logističkog centra koji se nalazi u industrijskoj zoni u blizini carinskog terminala Beograd, mogućnost korišćenja sopstvenog skladišnog prostora uz opciju povećanja kapaciteta u skladu sa potrebama.
Sama lokacija logističkog centra i blizina carinskih terminala Beograd i Dobanovci omogućava klijentima efikasnu i optimalnu realizaciju svih operacija, a Bogdan Gavrilović, menadžer prodaje u kompaniji World Transport Overseas za Srbiju, navodi da je reč o savremenom objektu koji će biti opremljen najmodernijom skladišnom opremom i tehnologijom (WMS).
- Korišćenjem takozvanog WMS sistema optimizuju se troškovi skladišnog poslovanja upravljanjem kretanjem roba i radnim operacijama unutar skladišta - objašnjava sagovornik eKapije.
Moderni logistički centar WTO na novoj lokaciji biće spreman za korišćenje već krajem ove godine.
37
Inače, kompanija World Transport Overseas posluje već skoro punu deceniju kao jedan od lidera na tržištu Srbije i regiona u pružanju usluga međunarodnog transporta i logistike. U saradnji sa partnerima širom sveta razvila je efikasan sistem pre-uzimanja i dostave pošiljki “od vrata do vrata”, a kao posebna oblast i veoma efikasno rešenje prilikom uvoza i izvoza robe nametnuo se takozvani zbirni kontejnerski transport (LCL), koji je podržan razvijenom mrežom partnera i skladišnih centara na svim kontinentima.
U kompaniji kažu da su, u korak sa savremenim logističkim rešenjima, dodatno optimizovali i prilagodili uslugu potrebama svojih klijenata.
- Zahvaljujući profesionalizmu, posvećenosti uspehu i stručnom timu, a u saradnji sa međunarodnim partnerima, uspeli smo da ostvarimo potpunu pokrivenost globalnog tržišta preko svih glavnih utovarnih luka sa direktnim zbirnim linijama ka većini svetskih destinacija. To najčešće uključuje organizaciju zbirnog transporta “od vrata do vrata” za sve vrste generalnog tereta, kao i organizaciju prevoza kontejnerskog, vangabaritnog i specijalnog tereta - ističe Bogdan Gavrilović.
Shodno povećanju obima poslovanja i potrebama klijenata, WTO ulaže u razvoj sopstvenih i primenu najmodernijih IT platformi za rad.
- Plan nam je da u toku ove godine završimo uvođenje MS Dynamic NAV u svim WTO kancelarijama u regionu, čime bismo počeli da koristimo sve mogućnosti koje ta platforma pruža - kaže Gavrilović.
Nova IT platforma je sofisticiran alat za upravljanje lancem snabdevanja i objediniće poslovanje svih kancelarija kompanije u jedinstven operativni sistem. Ona podrazumeva praćenje pošiljki, komunikaciju, upravljanje podacima i dokumentima, finansij-ske aktivnosti, skladištenje, prodaju i, što je najbitnije - podršku klijentima.
Logistika
38
Infrastruktura
Nemačka iskustva za modernizaciju srpskih pruga
DB Engineering & Consulting pomaže razvoj železničke infrastrukture
U Srbiji se intenzivno radi na razvoju infrastrukture, a u narednom periodu biće, između ostalog, izgrađena i rekonstruisana pru-ga kojom će se vozovi kretati brzinama do 200 km/h. Iskustvo kompanije DB Engineering & Consulting, ćerke firme nemačkih železnica, koja od 2011. godine učestvuje u različitim projektima u Srbiji i regionu, svakako će značajno doprineti unapređenju sektora.
Tim stručnjaka ove kompanije trenutno na projektu izgradnje Žeželjevog železničko-drumskog mosta u Novom Sadu obavlja nadzor nad izvođenjem radova prema Žutoj FIDIC knjizi. Uspostavljanje drumskog saobraćaja preko ovog mosta očekuje se tokom jula.
Na projektu rekonstrukcije i modernizacije pruge Stara Pazova-Novi Sad, kompanija DB E&C pruža usluge tehničkog konsal-tinga kompaniji RZD International koja je zadužena za izvođenje radova. Projekat uključuje i radove na izgradnji tunela kroz
39
Infrastruktura
Frušku goru, vijadukta od Fruške gore do Sremskih Karlovaca i nove pruge za vozove velikih brzina.
Nemačka kompanija je kao deo velikog internaci-onalnog konzorcijuma nedavno započela takozva-ni IPF7 projekat (Infrastructure Project Facility 7) u okviru koga, zajedno sa partnerima u konzorcijumu, pruža tehničku podršku za pripremu i realizaciju pri-oritetnih investicionih projekata u oblasti energije, životne sredine i transporta na području zemalja Za-padnog Balkana.
Projekat uključuje pripremu studija, projektova-nje, podršku u tenderskim postupcima, nadzor nad izvođenjem radova, pripremu projektnih zadataka za buduće projekte, kao i transfer znanja u razvoju i upravljanju projektima, a ima za cilj da doprinese po-boljšanju infrastrukture u zemljama Zapadnog Bal-kana koje su korisnici IPA fondova i unapređenju veština i znanja u pripremi za buduće korišćenje strukturnih fondova EU.
- Pored navedenih projekata, naša kompanija je trenutno angažovana i na projektima manje investicione vrednosti, od kojih bismo izdvojili pripremu saobraćajnih studija i projektnih zadataka za izradu tehničke dokumentacije za privatne investitore - ističu u DB E&C.
Ova kompanija poznata je po tome što insistira na interoperabilnosti železničke mreže, kao i njenoj integraciji u železnički si-stem u Evropi.
- To će na kraju rezultirati većom konkurentnošću na transportnom tržištu, povećanjem nivoa kvaliteta transportnih usluga i mogućnošću uvođenja novih vrsta usluga za klijente - navode iz nemačke kompanije.
Na tržištu Srbije DB E&C je imao priliku da sarađuje sa privatnim kompanijama i državnim institucijama, kao i sa resornim ministarstvom.
- Kompanije iz Srbije prepoznaju brend Nemačkih železnica kao simbol koji predstavlja iskustvo, znanje i kvalitet, što mi na-stojimo da dokažemo u svakodnevnom radu sa njima – kažu iz DB E&C i napominju da su Nemačke železnice prepoznate kao pioniri u planiranju i implementaciji savremenih rešenja, kao što su trendovi digitalizacije i automatizacije na železnici, pa i ta iskustva mogu biti od izuzetnog značaja za Srbiju.
SRBIJA NA MAPI TRANSEVROPSKE TRANSPORTNE MREŽE
Evropska unija poseduje razvijen plan aktivnosti za devet koridora Transevropske transportne mreže (TEN-T), za period do 2030. godine. Ovi koridori nalaze se u vrhu prioriteta saobraćajne politike EU, a u kompaniji DB Engineering & Consulting pod-sećaju da moraju biti zadovoljeni kako tehnički, tako i ekonomsko-politički uslovi, da bi glavni železnički pravac u Srbiji postao sastavni deo Transevropske transportne mreže.
- Pokretanjem diplomatske incijative pod nazivom Berlinski proces započeti su razgovori koji za cilj imaju unapređenje regio-nalne saradnje po pitanju ekonomskog i infrastrukturnog razvoja. Definisanje mreže predstavljalo je prvi korak ka uključenju glavnih regionalnih železničkih pravaca u postojeću evropsku mrežu pruga - objašnjavaju.
40
Infrastruktura
Naredni korak je dostizanje tehničkih standarda koji podrazumevaju rekonstrukciju pruga i njihovo dovođenje na zahtevani nivo, kako bi mogle da postanu interoperabilne i sastavni deo otvorenog transportnog železničkog tržišta.
Potrebno je realizovati i niz projekata vezanih za rekonstrukciju i modernizaciju pruga.
- Da bi ovo bilo moguće, potrebno je ozbiljnim i sistematičnim pristupom pronaći način za finansiranje potrebnih radova, pripre-miti kvalitetne projekte i sprovesti građevinske radove prema najvišim standardima, pri čemu se posebna pažnja mora posvetiti zaštiti životne sredine - upozoravaju iz DB E&C.
Jedino na takav način, kažu, moguće je očekivati da će železnička mreža u Srbiji postane sastavni deo TEN-T mreže.
SARADNJA U REGIONU
Kada je reč o saradnji u regionu, u nemačkoj kompaniji ističu da je jasno da zemlje Zapadnog Balkana prolaze kroz težak ekonomski period i da su godinama suočene sa nedostatkom finansijskih sredstava za održavanje i poboljšanje infrastruktu-re. Zato su finansijske institucije, bilateralni donatori i zemlje Zapadnog Balkana, na čelu sa Evropskom komisijom, formirale Investicioni okvir za Zapadni Balkan kao zajednički instrument za obezbeđivanje sredstava za projekte strateških investicija u zemljama korisnicama.
Primećuju i da je, paralelno sa saradnjom na nivou WB6 zemalja, evidentna međusobna saradnja susednih zemalja u cilju razvoja infrastrukture koja treba da omogući bolju povezanost.
Kao jedan od novijih primera navode inicijativu Srbije i Hrvatske za revitalizaciju železničkog pravca Beograd-Zagreb, koja bi trebalo da rezultira konkretnim planovima za unapređenje tog železničkog koridora.
41
Infrastruktura
Japanski vozovi važe za najbrže i najbezbednije u svetu. Ova zemlja čvrsto “drži prvu poziciju u svetu kada je u pitanju razvoj brzih pruga. Infrastruktura je razvijena do te mere da dnevno imaju na stotine polazaka, a kašnjenja vozova su minimalna.
Prvi “voz metak”, kako ga popularno zove stručna javnost, tamo je napravljen još daleke 1964. godine. “Šinkansen”u prevodu označava novu magistralu”, a ovi vozovi su se kretali maksimalnom brzinom od oko 300 kilometara na čas. Prosečno imaju 342 dnevnih polazaka, kao i 1.323 mesta po vozu. Današnji kapacitet Šinkansena između Tokija i Osake je oko 330.000 putnika dnevno, navodi se na sajtu japanskih železnica.
Najbrži voz “Nozomi” povezuje Tokio i Šin-Osaku, a vreme putovanja je dva sata i i 22 minuta, što je skoro isto vreme kao kada se ova ruta kreće vazdušnim putem. Unutrašnjost vozova je veoma komforna, a dostupan je i bežični internet. Ono na čemu se stalno radi je renoviranje stanica i postavljanje novih objekata kao što su liftovi, eskalatori, sobe za pušenje...
Japanski “leteći” vozovi
42
Infrastruktura
Ipak, vreme i tehnologije u ovoj oblasti se menjaju, pa je najbrži putnički voz na svetu trenutno Maglev. Tokom prve prob-ne vožnje 2015. godine, kako su preneli mnogi mediji, praktično je “leteo” brzinom od 603 kilometara na sat.
Princip rada ovog voza je magnetna levitacija, a zahvaljujući dejstvu elektromagnetne sile, voz praktično “lebdi” nad posebnom vrstom šina. Vozilo se podiže iznad šina uz pomoć magneta i tako se eliminiše i trenje. Zahvaljujući tome, razumljivo je i zašto je brzina od 500 ili 600 kilometara na sat sada sasvim dostižna.
Zanimljivo je i da ti vozovi nemaju točkove.
Planirano je da prva komercijalna linija, koja će spajati Tokio i Nagoju, bude otvorena 2027. godine.
Japanske železnice planiraju da do 2045. izgrade prugu od Tokija do Osake i tako “povežu” celu zemlju - od severa do juga.
Proizvođači i stručnjaci kažu da Maglev tehnologija nije samo brža opcija prevoza, već je i znatno manje štetna za životnu sredinu.
Related Documents
