Uvod u Studije Bezbednosti 1.10.12 (1)

FAKULTET POLITIČKIH NAUKAAkademska godina 2012/2013

Četvrta godina smera Međunarodni odnosi, akademska godina 2012/2013Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu

Nastavni plan i program iz predmeta

UVOD U STUDIJE BEZBEDNOSTI

Nastavnici: dr Miroslav Hadžić, [email protected]

dr Filip Ejdus, [email protected] u nastavi:

Nikola Vujinović, [email protected] Kovačević, [email protected]

Predavanja: Sredom 09:00h-10:30hVežbe:10:45h - 12:15h Konsultacije: Sreda 13:00h - 14:30h (Kabinet 99)

1

mailto:[email protected]



Sadržaj:

1. O PREDMETU I ISHODIMA UČENJA...........................................................3

2. TEME PREDAVANJA I LITERATURA.............................................................4I deo: Nastanak studija bezbednosti i teorijski pristupi............................................4II deo:Bezbednosni sektori i izazovi rizici i pretnje..................................................6III Nivoi analize u studijama bezbednost................................................................10

3. NAČIN IZVOĐENJA NASTAVE I VEŽBI.......................................................134.1 Prezentacija.......................................................................................................144.2 Pisani rad..........................................................................................................144.3 Kolokvijum.........................................................................................................144.4. Ispit...................................................................................................................144.5 Ocenjivanje........................................................................................................144.6 Literatura..........................................................................................................14

5. ČESTO POSTAVLJANA PITANJA...................................................................15

ANEKS 1 - FORMULAR ZA OCENJIVANJE SEMINARSKIH RADOVA.....16

ANEKS 2: KAKO TREBA DA IZGLEDA NASLOVNA STRANA SEMINARSKOG RADA..........................................................................................17

ANEKS 3: Uputstva za izradu seminarskog rada:.................................................18

2

1. O PREDMETU I ISHODIMA UČENJA

Studije bezbednosti su akademska disciplina koja se nalazi na razmeđi nekoliko disciplina političkih nauka pre svega međunarodnih odnosa, strateških studija, studija mira, analize konflikata, nauke o policiji i političke teorije kao i mnogih drugih akademskih discliplina koje se nalaze u širem korpusu društvenih nauka poput međunarodnog prava, političke filozofije, sociologije i socijalne psihologije. Osnovni predmet studija bezbednosti je izučavanje težnje društva, grupa i pojedinaca ka odsustvu pretnji po usvojene vrednosti. Tokom Hladnog rata predmet izučavanja Studija bezbednosti se odnosi na izučavanje vojnih pretnji po bezbednost država. Međutim, sa padom gvozdene zavese i stvaranjem novog svetskog (ne)reda vojne pretnje su postale samo jedan od izazova bezbednosti, a na međunarodnoj sceni su pored država počeli sve značajniju ulogu da igraju i nedržavni akteri - od terorističkih organizacija preko multinacionalnih kompanja pa sve do kolektivnih aktera poput EU. Ovu promenu u «stvarnom svetu» pratila su i studije bezbednosti koja su proširila i produbile svoj predmet istraživanja. Predmet je proširen sa čisto vojnog na politički, ekonomski, ekološki i socijetalni sektor bezbednosti. Takođe, predmet studija bezbednosti je produbljen sa nivoa države na dole ka društvenim grupama i pojedincima kao i na gore – ka regionima i međunarodnom sistemu. Iako je proširenje i produbljenje dovelo do velikog rastezanja istraživačkog polja, Studije bezbednosti su sačuvale svoje tvrdo jezgro, a to je izučavanje pretnje i upotrebe sile i prinude kao i politike vanrednih (specijalnih) mera kojima se suspenduju ustaljena pravila igre u ime zaštite usvojenih vrednosti od ugrožavanja.

Studenti će u prvom delu programa imati priliku da se upozanju sa pojmom bezbednosti, razvojem studija bezbednosti kao i osnovnim teorijskim pristupima u izučavanju bezbednosti. Nakon toga, drugi deo programa se bavi širenjem polja bezbednosti od vojnog ka drugim, nevojnim sektorima. U trećem delu programa pažnja će biti usmerena ka produbljivanju koncepta bezbednosti od države ka nedržavnim akterima i referentnim objektima bezbednosti. Cilj nastavnog predmeta Uvod u studije bezbednosti je da studentima četvrte godine Fakulteta političkih nauka pruži uvodna teorijska i metodološka znanja o izmenjenoj zamisli i raznovrsnoj i raznoznačnoj stvarnosti bezbednosti. To treba da ih osposobi za kritičku analizu konkretnih bezbednosnih fenomena u kontekstu bazičnih – nacionalnih, regionalnih i globalnih - društvenih procesa i tekućih promena. Sve to bi trebalo da uveća njihove sposobnosti za samostalno razumevanje, istraživanje i tumačenje savremenih fenomena bezbednosti. Utoliko ih program ovog kursa podstiče da znanja stečena na drugim kursevima transferišu u polje bezbednosti. Ujedno, uspešnim ovladavanjem sadržajima ovog kursa studenti stiču neophodna znanja i sposobnosti za pohađanje predmeta Bezbednost Srbije kao i za dalje samostalno istraživanje užih oblasti Studija bezbednosti.

3

2. TEME PREDAVANJA I LITERATURA

I deo: Nastanak studija bezbednosti i teorijski pristupi

1. nedelja: Pojam bezbednosti

Ključne tačke učenja: • Definicije pojma bezbednost • Bezbednost u političkim naukama • Istorijski razvoj pojma • Koncept(i) bezbednosti • Bezbednosni sektori • Nivoi analize

Osnovna literatura:

Filip Ejdus, Međunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi, Službeni glasnik, Beograd, 2012. Str. 25-45

Literatura za vežbe:

Baldwin, David. “The Concept of Security.” Review of International Studies, no. 23, (1997): 5-26

Šira literatura:

Dimitrijević, Vojin. “Bezbednost i politička zajednica.“ U Reforma sektora bezbednosti – zbornik radova, uredio Hadžić, Miroslav, 19-48. Beograd: Centar za civilno – vojne odnose & G17 Institut, 2003, [М II 22407]

2. nedelja: Nastanak, predmet i razvoj studija bezbednosti

Ključne tačke učenja:• Pokretačke snage studija bezbednosti• Temelji studija bezbednosti• Strateške studije tokom Hladnog rata• Alternativni tokovi studija bezbednosti tokom Hladnog rata• Studije bezbednosti nakon Hladnog rata• Ontološko-epistemološka klasifikacija teorijskih pristupa u studijama bezbednosti

Osnovna literatura:



Barry Buzan and Lene Hansen, The Evolution of International Security Studies, Cambridge University Press, Cambridge, 2009. Str. 8-60

Šira literatura:

Edward Kolodziej, Security and International Relations, Cambridge: Cambridge University Press, 2005.

4

3. nedelja: Tradicionalni pristupi u studijama bezbednosti

Ključne tačke učenja:• Klasični realizam• Neorealizam• Neoklasični realizam• Teorija liberalnog mira• Teorija demokratskog mira• Neoliberalni institucionalizam

Osnovna literatura:

Filip Ejdus, Međunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi, Službeni glasnik, Beograd, 2012. Str. 71-89.


Walt, Stephen. “The Rennaissance of Security Studies.” International Studies Quarterly, Vol. 35, No. 2, (1991): 211-239.

Šira literatura:Volc, Kenet. Teorija međunarodne politike. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2008

[1979]).Živojinović, Dragan. “Neoklasični realizam u teorijama međunarodnih odnosa.”, Godišnjak

Fakulteta političkih nauka, vol. 2, br. 2, (2008): 367-392. Novičić, Žaklina. “Neorealizam i neoliberalizam u savremenoj teoriji međunarodnih

odnosa.”, Međunarodni problemi, vol. 59, no. 2-3, (2007): 211-242.

Miršajmer, Džon (2009 [2001]) Tragedija politike velikih sila, Beograd: Udruženje za studije SAD. [M II 28655]

4. nedelja: Alternativni pristupi u studijama bezbednosti

Teme:• Socijalni konstruktivizam• Kritičke teorije• Feministički pristupi• Postmodernizam/poststrukturalizam

Osnovna literatura:



Booth, Ken. “Security and emancipation.” Review of International Studies, vol. 17, no. 4, (1991): 313–326.

Šira literatura:

Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, Cambridge: Cambridge University Press, 1999;

Peter J. Katzenstein (ed), The Culture of National Security: Norms and Identity in World

Politics, New York: Columbia University Press, 1996 [M II 29038]

5

Campbell David. National deconstruction: violence, identity, and justice in Bosnia, Minneapolis: University of Minnesota Press, 1998, pp. 17-33 F [M II 27200]

5. nedelja: Kopenhaška škola u studijama bezbednosti

Teme: • Teorija sekuritizacije • Sektorska analiza • Teorija regionalnog bezbednosnog kompleksa

Osnovna literatura:


Literatura za vežbe:Wæver Ole, “Securitization and Desecuritization”, 46-86, in Ronnie Lipschutz (ed.),

On Security, New York: Columbia University Press, 1995.

Šira literatura:

Buzan, Barry. People, States and Fear: The National Security Problem in International Relations. Brighton: Wheatsheaf, 1983. [M II 29037]

Buzan, Barry, Waever, Ole Waever de Wilde Jaap. Security: A New Framework for Analysis, Boulder: Lynne Rienner, 1998.

Buzan, Barry and Waever, Ole. Regions and Powers: The Structure of International Security. Cambridge: Cambridge University Press, 2004. [M II 28886]

Huysmans, Jeff. “Revisiting Copenhagen: or on the Creative Development of a Security Studies Agenda in Europe.” European Journal of International Relations, vol. 4, no 4, (1998): 479-505.

6. nedelja: kolokvijum

II deo:Bezbednosni sektori i izazovi rizici i pretnje

7. nedelja: Vojne i političke pretnje bezbednosti Ključne tačke učenja:• Tradicionalno shvatanje bezbednosnih pretnji • Prioriteti u vojnom sektoru bezbednosti• Tehnološki razvoj i vojni sektor bezbednosti• Bezbednosna dilema • Stari i novi ratovi• Asimetrične pretnje•Izazovi konceptualizacije slabe države (pozitivistički i konstruktivistički pristup definicije kriterijuma slabosti) • Buzanov trougao jake države (fizički osnov, socio-politička osnova i institucionalna stabilnost) • Bezbednosna dilema slabih država • Unutrašnji i spoljašnji suverenitet • Status i priznanje kao osnova političke bezbednosti• Terorizam

Osnovna literatura:



6

Kaldor, Meri. Novi i stari ratovi - organizovano nasilje u globalizovanoj eri, Beograd: Beogradski krug, 2005, str. 13-55 i 111-173. N[II 504655], U[II 74763]

Šira literatura:

Hough, Peter. Understanding Global Security, Routledge: New York, 2004, pp. 21 - 82. F [М II 25931]

Barry Buzan. People, States and Fear: The National Security Problem in International

Relations, Birghton: Wheatsheaf, 1983; pp. 54-145. C [CB 391] Denisa Kostovicova, “Slabost države na Zapadnom Balkanu kao pretnja bezbednosti”,

Bezbednost Zapadnog Balkana, br. 7-8, 2007/8.Đurđević-Lukić, Svetlana. “Povratak državi – jake versus slabe države”, Međunarodni

problemi, Vol. 58, br.1-2, str. 36-66.

Buzan, Barry, Wæver, Ole de Wilde, Jaap. Security: a New Framework for Analysis, Boulder: Lynne Rienner, 1998, pp. 49 - 71. N [II 434188], C [CB 1485]

Eric Herring, «Vojna sigurnost» u Alan Collins, Suvremene sigurnosne studije, Zagreb,

Politička kultura, 2010, 153-171.

8. nedelja: Ekonomske pretnje bezbednosti

Ključne tačke učenja: • Veza između anarhične političke strukture i globalnog ekonomskog tržišta • Globalizacija i (ne)bezbednost: ekonomska međuzavisnot, glad i siromaštvo • Sekuritizacija u ekonomskom sektoru, od lokalnog do globalnog • Protivurečnosti bezbednosti i liberalizma

Osnovna literatura:


Literatura za vežbe:Cable, Vincent, “What is international economic security?” International Affairs, Vol.7, no. 2.

1995.

Šira literatura:

Hadžić, Miroslav i Radoman, Jelena. Ekonomija i bezbednost, Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2009 Dostupno na http://bit.ly/2EOnJS

Hough, Peter (2004) Understanding Global Security, Routledge: New York, pp. 83 – 103.

and 215-230. F [М II 25931]Barry Buzan, Ole Wæver and Jaap de Wilde, Security: a New Framework for Analysis,

Boulder: Lynne Rienner, 1998, pp.141-163. N [II 434188], C [CB 1485] pp. 95 – 119.

Crawford, Beverly. “The New Security Dilemma under International Economic Interdependence”, Millennium, Vol. 23, No.1, 1994.

Losman, Donald. “Economic Security: a National Security Folly”, Policy Analysis No. 409, Cato Institute, 2001.

Buzan, Barry. “Economic Structure and International Security: the Limits of the Liberal Case”, International Organization, Vol. 38, No.4, 1984, pp. 597-624.

7

http://bit.ly/2EOnJS

Luciani, Giacomo, 'The Economic Content of Security', International Journal of Public Policy, Vol. 8, No. 2, 1988.

Theodor Moran, “An Economics Agenda for Neorealists”, International Security, Vol. 18, No. 2, 1993.

Erich Weede,“Economic Policy and International Security”, European Journal of International Relations, Vol. 1, No. 4, 1995, pp.519-37.

Jonathan Kirshner, “Political Economy in Security Studies after the Cold War”, Review of International Political Economy, Vol. 5, No.1, 1998, pp. 64-91.

Michael Mastanduno, “Economics and Security in Statecraft and Scholarship”, International Organization, Vol. 52, No. 4, 1998, pp.825-54.

9. nedelja: Socijetalne pretnje bezbednosti

Teme:• Pojava socijetalne bezbednosne agende drugačije od tradicionalne.• Šta je referentni objekat: identitet? socijalna stabilnost?• Problemi identiteta kao referentni objekat: različitost, preklapanje, promena.• Proces sekuritizacije socijetalne (ne)bezbednosti.• Zašto se neka socijetalna obeležja sekuritizuju, a druga ne?• Idejni sadržaji koncepta bezbednosti (norme, kultura, civilizacije, religije)• Strateška kultura

Osnovna literatura:


Literatura za vežbe:Mc Sweeney, Bill. “Identity and security: Buzan and the Copenhagen school”, Review of

International Studies, Vol. 22, No. 1, 1996, pp. 81-93.

Šira literatura:

Branka Panić,(2009), ‘Socijetalna bezbednost: bezbednost i identitet', Bezbednost Zapadnog Balkana, br. 13, april-jun 2009.

Barry Buzan, Ole Wæver and Jaap de Wilde, Security: a New Framework for Analysis, Boulder: Lynne Rienner, 1998, pp.141-163. N [II 434188], C [CB 1485] pp. 119– 141.

Hough, Peter. Understanding Global Security, Routledge: New York, 2004, pp. 115 – 132, F [М II 25931].

Hantington, Semjuel, Američki identitet : problem dezintegracije Amerike, Podgorica: SID,

2007, prva dva poglavlja, N[II 544242]Hantington, Semjuel, Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka, Podgorica:CID,

[М II 20458]Katzenstein, J. Peter, The Culture of National Security: Norms and Identity in World Politics,

New York: Columbia University Press, 1996, pp. 1-75. C [CB 1398]Hansen, Lene, “The Little Mermaid’s Silent Security Dilemma and the Absence of Gender in

the Copenhagen School”, Millennium, Vol. 29, No. 2, 1999, pp. 285-306.Mc Sweeney, Bill. “Identity and security: Buzan and the Copenhagen school”, Review of

International Studies, Vol. 22, No. 1, 1996, pp. 81-93. Buzan, Barry and Wæver, Ole. “Slippery? Contradictory? Sociologically Untenable? The

Copenhagen school replies”, Review of International Studies, Vol. 23, No. 2, 1997, pp. 241-50; Mc Sweeney, Bill. “Durkeim and the Copenhagen School: a response to Buzan and Wæver” Review of International Studies, Vol. 24, No. 1, 1998, pp. 137-40;

8

Williams, Michael C., “Modernity, identity and security: a comment on the “Copenhagen controversy”, Review of International Studies, Vol. 24, No. 3, 1998, pp. 435-40.

McSweeney, Bill. Security, Identity and Interests, Cambridge: Cambridge University Press, 1999, pp. 52-78

Wæver, Ole. “European Security Identities”, Journal of Common Market Studies, Vol. 34, No. 1, 1996.

Williams, Michael C. “Identity and the Politics of Security”, European Journal of International Relations, Vol. 4, no. 2, 1998, pp. 204-25.

Lantis, Jeffrey, “Strategic Culture And National Security Policy”, International Studies Review, Vol. 4, No. 3, 2002, pp. 87-113.

Rottem, Svein, “Gender Identity and the Subject of Security”, Security Dialogue, Vol. 35, No. 2, 2004, pp. 155-72.

10. nedelja: Ekološke pretnje

Ključne tačke učenja:• Priroda i poreklo ekološke bezbednosti• Razlozi sekuritizacije životne okoline• Problemi znanja i delovanja pri sekuritizaciji životne okoline• Povezanost ekoloških pitanja sa tradicionalnim vojnim i političkim pitanjima

Osnovna literatura:


Literatura za vežbe:Ullman, Richard. “Redefining Security”, International Security, Vol. 8, No. 1, 1983.

Šira literatura:

Brauch, Hans Gunter. “Ekološka i ljudska bezbednost: Pretnje, izazovi, ranjivosti i rizici”, Ljudska bezbednost, Vol. 4, br. 2, 2006, str. 51-154.

Ullman, Richard. “Redefining Security”, International Security, Vol. 8, No. 1, 1983. Barry Buzan, Ole Wæver and Jaap de Wilde, Security: a New Framework for Analysis,

Boulder: Lynne Rienner, 1998, pp.141-163. N [II 434188], C [CB 1485] pp.71– 95.F [М II 25931], pp. 133– 152.Brauch, Hans Gunter. “Ekološka i ljudska bezbednost: Pretnje, izazovi, ranjivosti i rizici”,

Ljudska bezbednost, Vol. 4, br. 2, 2006, str. 51-154.Bek, Urlih. Rizično društvo: u susret novoj moderni, Beograd: Filip Višnjić, 2001. F [M II

21447]Barnett, Jon. “Destabilising the environment-conflict thesis”, Review of International Studies,

Vol. 26, No. 2, 2000, pp. 271-88.Terriff Terry et al. “Non-Traditional Security Threats. The Environment as a Security Issue,”

in Security Studies Today, 1999, pp.115-134. C [CB 861] Ullman, Richard. “Redefining Security”, International Security, Vol. 8, No. 1, 1983. Deudney, Daniel. 'The Case Against Linking Environmental Degradation and Security',

Millennium, Vol. 19, No. 3, 1990.Levy, Marc. “Is the Environment a National Security Issue?”, International Security, Vol. 20,

No. 2, 1995, pp. 35-62 .

Elektronski izvori:http://www.wilsoncenter.org/ecsp The Environmental Change and Security Program at the Woodrow Wilson International Centre for Scholars

9

http://www.wilsoncenter.org/ecsp

http://www.gechs.org The Global Environmental Change and Human Security Project

http://www.unep.org The United Nations Environment Programme

10

http://www.unep.org/

http://www.gechs.org/

III Nivoi analize u studijama bezbednost

11. nedelja: Globalna bezbednost Ključne tačke učenja:• Važnost sistemskog nivoa analize• Razlika između međunarodnog sistema, međunarodnog reda, globalnog društva i globalizacije• Različiti pristupi globalizaciji• Globalizacija izazova, rizika i pretnji• Fragmegracija

Osnovna literatura:


Literatura za vežbe:Cha, Victor D. “Globalization and the Study of International Security”, Journal of Peace

Research, Vol. 37, No. 3, pp. 391-403, 2000.

Šira literatura:Volc, Kenet. Teorija međunarodne politike. Beograd: Centar zacivilno-vojne odnose, 2008

[1979]), 90-114. F [M II 28603]Hough, Peter. Understanding Global Security, Routledge: New York, 2004, F [М II 25931],

pp. 232 – 240.Rosenau N. James. Turbulence in world politics: a theory of change and continuity,

Princeton: Princeton University Press, U [II 78915], C [CB 925]Rudolph, Christopher. “Globalization and Security”, Security Studies, Vol. 13, No. 1, 2003,

pp. 1-32.Guehenno, Jean-Marie. “The Impact of Globalization on Strategy”, Survival, Vol. 40, No. 4,

1998-9, pp. 5-19.Willett, Susan, “Globalisation and Insecurity”, IDS Bulletin, Vol. 32, No. 2, 2001, pp. 1-12Coker, Christopher, “Globalisation and Insecurity in the Twenty-first Century: NATO and the

Management of Risk”, Adelphi 345, 2002. Stiglic, Džosef E. (2003), Protivrečnosti globalizacije, Beograd:SBM, F [M II 23096].Norrin M. Ripsman. “Under Pressure? Globalisation and the National Security State”,

Millennium: Journal of International Studies, Vol. 33, No.2, 2004, pp. 355-380.

12. nedelja: Regionalna bezbednost

Ključne tačke učenja:• Pojam regiona • Socijalna konstrukcija i geografska datost regiona• Region kao nivo analize u studijama bezbednosti,• Teorija regionalnog bezbednosnog kompleksa• Evropski regionalni bezbednosni kompleks• Podkompleks Zapadnog Balkana

Osnovna literatura:



11

Buzan, Barry and Waever, Ole. Regions and Powers: The Structure of International Security. Cambridge: Cambridge University Press, 2004, pp. 342-376 U [II 76666], [M II 28886]

Šira literatura: Neumann, Iver. Uses of Other: the East in European Identity Formation, Minnesota:

University of Minnesota Press, 1998, pp. 113-160, C [CB 1364].Adler, Emanuel. „Immagined (Security) Communities: Cognitive Regions in International

Relations.“ Millenium: Journal of International Studies, Vol. 26, No. 2, 1997, pp. 249-77Browning S. Cristopher. „The Region-Building Approach Revisited: The Continued Othering

of Russia in Discourses of Region-Buuilding in the European North“, Geopolitics, Vol. 8, No.1, Spring 2003, pp. 45-71

Ejdus, Filip. „Razvoj evropskih spoljnih odnosa od medjunarodnog prisustva do spoljne politike“, Međunarodna politika, Godina LIX, Br 1132, oktobar-decembar 2008, str 32-43

Ejdus, Filip. „Kako proširenje EU utiče na njenu spoljnu politiku„, Evropsko zakonodavstvo, br. 19-20, 2007. Smith, Karen E. „EU still a civilan power“, European Foreign Policy Unit, Working Paper 2005/1

Jansen, Stef. „Svakodnevni orijentalizma: doživljaj Balkana/Evrope u Beogradu i Zagrebu“ Filozofija i Društvo, vol. 18, 2002, pp. 229-244Bakić-Hyden, Milica. „Reprodukcija orijentalizma: primer bivše Jugoslavije“, Filozofija i društvo, vol. 14, 1998.

Hansen, Lene. Security as Practice: discourse analysis and the Bosnian war, Taylor and Francis, 2006. C [CB 1394]

13. nedelja: Nacionalna i ljudska bezbednost Ključne tačke učenja:• Koncept nacionalne bezbednosti• Razvoj pojma nacionalne bezbednosti i kontroverze• Sistem i subjekti nacionalne bezbednosti• Odnos ljudske, nacionalne i međunarodne bezbednosti• Kolektivna bezbednost, bezbednosna saradnja i bezbednosne integracije• Koncept reforme sektora bezbednosti• Nastanak i razvoj pojma ljudske bezbednosti • Šire i uže poimanje ljudske bezbednosti• Primena koncepta ljudske bezbednosti• Merenje ljudske bezbednosti

Osnovna literatura:


Literatura za vežbe:Paris, Ronald. “Human Security: Paradigm Shift or Hot Air?” International Security, Vol,

26, No. 2, 2001, pp. 87-102.

Šira literatura:Hadžić, Miroslav.(ur) Reforma sektora bezbednosti u Srbiji, Beograd: Centar za civilno-vojne

odnose, 2007. Hadžić, Miroslav. Potraga za bezbednošću: slučaj Srbija, Beograd: Dan Graf, 2004.Barry Buzan. People, States and Fear: The National Security Problem in International

Relations, Birghton: Wheatsheaf, 1983, C [CB 391]. 57-145 Fransis, S. (2006) “Razvoj i bezbednost” u Dulić, D. (priredila) Ljudska bezbednost (zbornik

tekstova II), Beograd: Fond za otvoreno društvo, str. 59-92.

12

Arnold Wolfers, „National Security as an Ambigous Symbol“ Politcal Science Quarterly, Vol. LXVII, No. 4, 1952

Katzenstein, J. Peter. The Culture of National Security: Norms and Identity in World Politics, New York: Columbia University Press, 1996. C [CB 1398]

Huysmans, Jef. „Minding exceptions: the politics of insecurity.“, Contemporary Political Theory, No.3, 2004, pp. 321–341

Hanggi, Heiner. “Conceptualising Security Sector Reform and Reconstruction” in Bryden, A.

and Hanggi, H. Reform and Reconstruction of the Security Sector, Geneva: DCAF, 2004. Dostupno na:

http://bit.ly/ynPtK Hanggi, Heiner. “Making Sense of Security Sector Governance“ in Hanggi, H. and Winkler,

H. T. Challenges of Security Sector Governance, Geneva: DCAF, 2003. Dostupno na: http://bit.ly/18d8jY

Elkir, S. (2006) “Konceptualni okvir za ljudsku bezbednost” u Dulić, D. (priredila) Ljudska bezbednost (zbornik tekstova I), (Beograd: Fond za otvoreno društvo), str. 91-165.

Booth, Ken. “Security and emancipation.” Review of International Studies, vol. 17, no. 4, (1991): 313–326.

Sorensen, Georg. “Individual Security and National Security. The State Remains the Principal Problem”, Security Dialogue, Vol. 27, No. 4, 1996, pp. 371-386.

Suhrke, Astri. “Human Security and the Interests of States”, Security Dialogue, Vol. 30, No. 3, 1999, pp. 265-76.

Chandler, David. “Review Essay: Human Security: The Dog That Didn’t Bark.”, Security Dialogue, Vol. 39, No. 4, 2008.

Kaldor, Mary. Human Security: Reflections On Globalization And Intervention, Polity Press,

2007, C[CB 1151].A Human Security Doctrine for Europe: presentation of the Barcelona report of the Study

Group on European Security. Dostupno na http://bit.ly/155jZG Security Dialogue – specijalni broj Vol. 35, No 3, 2004

Elektronski izvori:

http://www.humansecurity.gc.ca Canada’s Human Security Website:

http://www.humansecurity.info Canadian Consortium on Human Security:

http://www.humansecuritybulletin.info Human Security Bulletin:

http://www.humansecuritygateway.info Human Security Gateway:

http://www.peacecenter.sciences-po.fr/journal Human Security Journal:

www.hsrgroup.org Human Security Report Project

http://www.cusa.uci.edu Center for Unconventional Security Affairs:

http://www.humansecurity-chs.org Commission on Human Security:

http://www.etc-graz.at European Training and Research Centre for Human Rights and Democracy (ETC):

http://www.hs-perspectives.etc-graz.at Human Security Perspectives Journal:

http://www.humansecuritynetwork.org Human Security Network (HSN)

13

http://www.humansecuritynetwork.org/

http://www.hs-perspectives.etc-graz.at/

http://www.etc-graz.at/

http://www.humansecurity-chs.org/

http://www.cusa.uci.edu/

http://www.hsrgroup.org/

http://www.peacecenter.sciences-po.fr/journal

http://www.humansecuritygateway.info/

http://www.humansecuritybulletin.info/

http://www.humansecurity.info/

http://www.humansecurity.gc.ca/

http://bit.ly/155jZG

http://bit.ly/18d8jY

http://bit.ly/ynPtK

3. NAČIN IZVOĐENJA NASTAVE I VEŽBI

Struktura izvođenja nastave je sledeća :Uvodna predavanja sa raspravom - 12 tema x 2 časa

Vežbe i/ili praktičan rad - 12 tema x 2 časaKolokvijum – 2 časa

Konsultacije – 12 termina x 2 časa

Nastava traje 12 nedelja i sastoji se od predavanja i vežbi. Gradivo ima 12 tema. Predavanja počinju u prvoj nedelji (3.10.2012.) i odvijaju se svake srede od 09.00h do 10.30h. Vežbe počinju u drugoj nedelji i odvijaju se svake srede u tri grupe od 10.45h do 12.15h.

Vežbe vode studenti i učešće je obavezno. Priprema i učešće svakog studenta je neophodni preduslov uspeha. Prezentacije i učešće na vežbama čine 10% konačne ocene. Tokom vežbi studenti drže jedni drugima prezentacije na unapred zadate teme.

Učešće na vežbama je obavezno za sve studente, a prisustvo na predavanjima je veoma poželjno. Ukoliko student odnosno studentkinja ima više od dva neopravdana izostanka na vežbama gubi pravo na izlazak na kolokvijum i ispit.

14

4. ELEMENTI STUDENTSKIH OBAVEZA

4.1 Prezentacija

Studenti rade prezentacije na unapred zadatu u terminu koji je dogovoren na početku godine. Prezentacija mora da bude interesantna, dinamična i da precizno odgovori na postavljeno pitanje. Prezentacije se rade individualno u trajanju od 10 minuta. Svaka prezentacija treba da ima jasnu strukturu, lični argument i spisak literature koja je korišćena. Takođe, izlagač treba da na kraju svoje prezentacije istakne pitanja koja su interesantna za grupnu diskusiju. Prezentaciju je potrebno poslati najkasnije 24 sata pre termina na imejl adresu asistenta ili demonstratora koji vodi vežbe. Prezentacija donosi 10% ocene.

4.2 Pisani radSvi studenti su obavezni da napišu seminarski rad do 20 decembra na unapred zadatu temu. Uputstva za izradu seminarskog rada se nalaze u aneksu ovog nastavnog plana i programa. Studenti seminarski rad šalju elektronskim putem na email adresu asistenta ili demonstratora koji vodi vežbe. Nije potrebno štampati rad. Plagijat odnosno «prikazivanje tuđeg rada kao svojeg» biće najstrože sankcionisan i može studentu oduzeti pravo da izađe na ispit. Seminarski rad donosi 30% ocene. Radovi koji se ne pošalju u predviđenom roku neće biti prihvaćeni.

4.3 KolokvijumSvi studenti imaju obavezu da urade kolokvijum koji će biti održan 14 novembra u vreme vežbi. Kolokvijum proverava poznavanje literature koja je do termina kolokvijama obrađivana na vežbama i predviđena nastavnim planom i programom. Studenti koji ne rade kolokvijum 14.11.2012. mogu ga polagati i 21.11.2012.. Ukoliko student ne položi kolokvijum u jednom od ova dva termina, mora doneti opravdanje da bi stekao uslov za izlazak na ispit. Ukoliko mu se opravdanje uvaži na ispitu polaže tri umesto dva pitanja. Kolokvijum donosi 20% ocene.

4.4. IspitZavršni ispit se radi pismeno. Od 9 ponuđenih tema studenti biraju dve. Ne postoji spisak ispitnih pitanja. Studenti na ispitu dobijaju problemska pitanja u kojima se uglavnom ukršta nekoliko tema koje su pokrivena gradivom. Pitanja nisu tako postavljena da se traže „tačni“ već pre dobro argumentovani odgovori. Ispit traje dva sata. U aneksu možete pronaći primer ispitnih pitanja iz jednog od prethodnih rokova. Ispit donosi 40% ocene.

4.5 Ocenjivanje Prezentacija: 10% Kolokvijum: 20 % Pisani rad (seminarski rad ili tehnički/debatni/prikaz): 30% Završni pismeni ispit (2 esej pitanja za 2 sata): 40 % ocene

Student, u toku školske godine u kojoj je slušao nastavni predmet mora da obavi sve predispitne obaveze da bi izašao na završni ispit. Ukoliko jedna od predispitnih obaveza ne bude završena, student ne može izaći na završni ispit.

4.6 Literatura

Za predmet Nauka o bezbednosti predviđena je osnovna i šira literatura. Osnovne litetaraturu predstavlja knjiga Filipa Ejdusa Međunarodna bezbednost: teorije, sektori, nivoi (Službeni glasnik) dok je literatura za vežbe kao I deo šire literature dostupan preko yahoo grupe. Literaturu za vežbe je neophodno pročitati pre vežbi na kojima se obrađuje zadata tema. Širu literaturu studenti koriste za izradu svojih pisanih radova i prezentacija. Studenti su dužni da sami pronađu širu literaturu za svoju prezentaciju i pisani rad koja nije dostupna preko yahoo grupe. Velika većina knjiga je dostupna u biblioteci Fakulteta političkih nauka i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Narodnoj bilioteci ili Univerzitetskoj biblioteti. Pored svake knjige stoji oznaka za biblioteku gde se knjiga može pronaći (F-FPN, C-Beogradski centar za bezbednosnu politiku, U-Univerzitetska biblioteka, N-Narodna

15

biblioteka) kao i signatura pod kojom se ta knjiga nalazi u pomenutoj biblioteci. Na primer oznaka U [II 76666] znači da se knjiga nalazi u Univerzitetskoj biblioteci pod signaturom II 76666. Ukoliko imate problem da pronađete širu literature možete se obratiti nastavnicima ili saradnicima u nastavi tokom konsultacija.

5. ČESTO POSTAVLJANA PITANJA

P. Zbog drugih obaveza ne mogu da stignem da dolazim na vežbe. Da li i dalje mogu bez problema da izađem na ispit?

O. Samo ukoliko podnesete pismeno molbu i priložite opravdanje za izostanak sa vežbi.

P. Odakle biramo pitanja za prezentacije i seminarske radove?

O. Temu za seminarski rad i prezentaciju dobićete od nastavnika I saradnika u nastavi na početku semestra. Možete izabrati i neku temu uz prethodne konsultacije sa nastavnicima.

P. Ne mogu da pronađem predloženu literaturu. Šta da radim?

O. Svi preporučeni članci su dostupni preko yahoo grupe ili preko KOBSON sistema u biblioteci Fakulteta. Neki tekstovi se nalaze i na Yahoo grupi. Knjige su dostupne ili u biblioteci Fakulteta, Narodnoj Biblioteci, bilioteci Svetozar Marković ili biblioteci Beogradskog centra za bezbednosnu

politiku. Sve ove biblioteke su pretražive online na http://bit.ly/2TH9me

P. Iz koje literature spremamo ispit?

O. Ispit se sprema iz knjige Međunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi, literature predviđene za vežbe kao i iz ostale šire literature koja je navedena u ovom planu i programu.

P. Nisam ispunio neku od predispitnih obaveza da li mogu da izađem na zavpršni ispit?

O. Ne

16

http://bit.ly/2TH9me

ANEKS 1 - FORMULAR ZA OCENJIVANJE SEMINARSKIH RADOVA

Predmet: NAUKA O BEZBEDNOSTI IME:Br. Ind.TEMA:Raspon ocena: 2-odlično, 1,5-vrlo dobro, 1-zadovoljavajuće, 0,5- slabo, 0-veoma slabo

2 1,5 1 0.5 0SADRŽAJ:Razumevanje teme Nerazumevanje teme, promašena temaOdgovorio na pitanje sopstvenom argumentacijom

Nije odgovorio/la na pitanje, nema sopstvene argumentacije

Dokumentovana argumentacija ilustrovana primerima

Nedokumentovana argumentacija bez adekvatnih primera

Logična, jednostavna i jasna struktura

Odsustvo strukture

Poznavanje i dobra upotreba koncepata i teorija

Nepoznavanje i pogrešna upotreba koncepata i teorija

Logično i koherentno pisanje Nelogično i nekoherentno pisanjeKritički odnos prema temi, literatuturi i postojećoj argumentaciji

Nekritičko usvajanje literature i postojeće argumentacije

IZVORI & EMPIRIJSKA GRAĐADemonstracija čitanja i istraživanja

Nema dokaza čitanja i istraživanja

Efektna upotreba empirijske građe

Neefektna upotreba empirijske građe

Empirijski tačno Puno empirijskih grešakaSTILJasnoća u izražavanju Nejasno, konfuzno izražavanjePravilno navođena literatura Nepravilno navođena literaturaDužina teksta je u zadatim okvirima (2000 reči)

Tekst je suviše kratak/suviše dugačak.

Analitičko pisanje Neanalitičko pisanjeAkademski jezik Kolokvijalni jezik (poštapalice,

neakademski žargon, suviše emotivno i patetično izražavanje).

Komentari:

Ocenjivač:Ocena:

17

ANEKS 2: KAKO TREBA DA IZGLEDA NASLOVNA STRANA SEMINARSKOG RADA

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

NAZIV TEME

Predmet: (staviti ovde naziv predmeta)Profesor: (staviti ovde ime i prezime nastavnika na predmetu)

Student: (staviti ovde svoje ime i prezime)Broj indeksa: (staviti ovde broj svog indeksa)

Datum: (staviti ovde datum predaje rada)Broj reči: (ovde staviti broj reči u radu)

Izjava o validnosti rada:Svojeručno potvrđujem da nisam pokušao, odnosno da nisam pokušala, da tuđi rad predstavim kao svoj, kao i da mi je poznato da ću u slučaju plagijata snositi zakonom predviđene posledice. Ideje i nalazi drugih autora koji su korišćeni u radu izričito su naznačeni u tekstu u skladu sa akademskim uzusima (potpis studenta/studentkinje).

18

ANEKS 3: Uputstva za izradu seminarskog rada:

1. Jasno definišite i obrazložite istraživačko pitanje i način na koji ćete mu pristupiti. Objasnite zašto je to pitanje zanimljivo i važno. Ukoliko je neko pre vas već ponudio neke odgovore na ovo pitanje kratko se na njih kritički osvrnite. Dajte svoj odgovor na istraživačko pitanje i razvijte sopstvenu argumentaciju koja je evidentirana primerima.

2. Napravite jasnu strukturu rada. Uvod služi tome da se tema stavi u kontekst, postavi istraživačko pitanje, iznese osnovna argumentacija i najavi plan daljeg izlaganja. Razrada ne bi trebalo da bude suviše komplikovana, idealno da se sastoji iz dve ili tri logičke celine. Zaključak služi da se preformulisano ponove glavna istraživačka pitanja i odgovori kao i da se eventualno iznesu nove dileme i pitanja koje ovi odgovori otvaraju.

3. Oslonite se u što većoj meri na postojeću teorijsku literaturu. To se pre svega odnosi na definisanje osnovnih pojmova od kojih se sastoji naslov rada ili samo istraživačko pitanje. Posebno je značajno ukazati na različita značenja i tumačenja ključnih pojmova. Takođe, moguće je i čitavu argumentaciju propustiti kroz određeni analitički ili teorijski okvir (npr. uporediti eksplanatornu moć različitih konkurentskih teorija, proveriti empirijski neku teoriju itd). Uvek je poželjno, pored oslanjanja na teorijsku literaturu iz matične discipline, osvrnuti se i na druge srodne akademske discipline koje mogu da doprinesu boljem razumevanju teme.

4. Potrudite se da vaša argumentacija bude logična i dosledna. Drugim rečima, potrudite se da vaša struktura ima nekakvu logiku i da tekst teče kao jedna koherentna celina. Takođe, izbegavajte da uskačete sebi u usta i potrudite se da dosledno izvodite svoju argumentaciju.

5. Uvek nastojite da pišete analitički i kritički. Prvo, to znači da svaku celinu razbijete na njene sastavne delove. Izbegavajte puko opisivanje neke pojave. Drugo, uvek držite kritičko rastojanje u odnosu na dominantne i opšteuvrežene kako dnevnopolitičke tako i «naučne» argumente.

6. Obavezno konsultujte najrelevantniju literaturu za datu oblast. Čitajte što više različitih izvora. Poredite različite izvore.

7. Svaki argument poduprite sa što više primera. Potrudite se da primeri nedvosmisleno i što efektnije podupiru vašu argumentaciju. Izbegavajte iznošenje neproverenih informacija iz sumnjivih izvora. Svaku informaciju koju pominjete (ukoliko nije opštepoznata npr. početak drugog svetskog rata ili napad na svetski trgovinski centar) navedite izvor.

8. Izbegavajte suviše dugačke i nejasne rečenice. Izbegavajte strane reči i izraze u slučajevima kada postoji precizna reč ili izraz na srpskom jeziku. Obavezno pročitajte rad nekoliko puta pre podnošenja kako biste izbegli štamparske i gramatičke greške. Ponekad se na ekranu ne vide greške koje se odmah uoče na štampanom papiru. Stoga poslednji put pročitajte rad na odštampanom papiru.

9. Veoma je važno da pravilno navodite literaturu i da pravilno pišete fusnote. Plagijat, odnosno predstavljanje tuđeg rada ili ideja kao svojih, predstavlja jedan od najtežih akademskih prekršaja. U svom radu morate navesti svaki korišćeni štampani ili elektronski izvor.

19

10. Dužina rada treba da bude 2000 reči bez bibliografije sa fusnotama. U slučaju da je rad kraći od 1800 reči ili duži od 2200 reči biće kažnjen sa negativnim poenima. Rad treba da bude rađen Times New Roman fontom, veličina 12, prored 1,5. Rad treba da bude u dogovorenom roku dostavljen u elektronskoj formi na [email protected] kao i u štampanoj formi u sanduče Filipa Ejdusa. Radovi koji se ne pošalju na oba naznačena načina u dogovorenom roku neće biti prihvaćeni.

UPUTSTVO ZA NAVOĐENJE REFERENCI I KORIŠĆENE LITERATURE (Čikaški stil):

Za knjige: Pouliot, Vincent. 2010. International Security in Practice: The Politics of NATO-Russia Diplomacy. Cambridge: Cambridge University Press. FUSNOTA: Pouliot 2010, 76.

Za knjigu koja je uređeni zbornik: Bull, Hedley, and Adam Watson, eds. 1984. The Expansion of Internationl Society. Oxford: Clarendon Press. FUSNOTA: Bull and Watson 1984.

Za poglavlje u zborniku sa više autora: Giesen, Bernhard. 2006. Performing the Sacred: A Durkhemian Perspective on the Performative Turn in the Social Sciences. In Social Performance: Symbolic Action, Cultural Pragmatics, and Ritual, edited by Jeffrey C. Alexander, Bernhard Giesen, and Jason L. Mast, 325-67. Cambridge: Cambridge University Press. FUSNOTA: Giesen 2006, 326-329.

Za članak u naučnom časopisu: Herz, John H. 1950. “Idealist Internationalism and the Security Dillemma.” World Politics 2 (2): 157-180. FUSNOTA: Herz 1950, 165.

Za radni papir (različiti preliminarni radovi, ideje, izveštaji): Fourchard, Laurent. 2011. Partisan politics, vigilantism and security in South Africa. OXPO Working papers. Oxford: Nuffield College, Oxford University.

Za rad predstavljen na sastanku, konferenciji: Lemay-Hebert, Nicholas. 2010. Making Sense of the Contemporary Debate on State-Building: The Legitimacy and the Institutional Approaches to State, State Collapse and State-Building. Paper presented at the conference organized by the Institute of Philosophy and Social Theory, October 3rd, Belgrade, Serbia. FUSNOTA: Lemay-Hebert 2010, 12.

Za članak objavljen u dnevnim novinama ili časopisima: No entry in the reference list is required. Relevant information should be included in a footnote. If you consulted the article online, include a URL; include an access date. If no author is identified, begin the citation with the article title.

Mendelsohn, Daniel. 2010. “But Enough about Me.” New Yorker, January 25.

or, Stolberg, Sheryl Gay, and Robert Pear. 2010. “Wary Centrists Posing Challenge in Health Care Vote.” New York Times, February 27. Accessed February 28, 2010. http://www.nytimes.com/2010/02/28/us/politics/28health.html.

or, New York Times, 27 February 2002, A6 (za štampano izdanje*)

Za neobjavljeni rukopis: Duvall, Raymond, and Alexander Wendt. 1987. The International Capital Regime and the Internationalization of the State. Unpublished manuscript, University of Minnesota/Yale University.

20

http://www.nytimes.com/2010/02/28/us/politics/28health.html


Za doktorsku disertaciju: Noutcheva, Gergana. 2006. EU Conditionality and Balkan Compliance: Does Sovereignty Matter?. Ph.D. diss., University of Pittsburgh.

Za internetske stranice: Citiranje sadržaja sa Interneta može biti ograničeno samo na

pominjanje u tekstu (“Prema podacima od 19. jula 2008. godine, korporacija Mekdonalds je

navela na svojoj internet stranici...”). Ukoliko je potrebno detaljnije i formalnije navođenje

izvora onda pogledajte primere u nastavku. Budući da su informacije na internetskim

stranicama podložne čestim izmenama, potrebno je navesti datum pristupa stranici, ili,

ukoliko postoji, datum kada je stranica poslednji put izmenjena. Ako ne postoji datum

objavljivanja, koristite datum pristupa ili datum poslednje izmene sadržaja stranice.

Google. 2009. “Google Privacy Policy.” Last modified March 11.

http://www.google.com/intl/en/privacypolicy.html.

ili,

McDonald’s Corporation. 2008. “McDonald’s Happy Meal Toy Safety Facts.” Pristupljeno 19.

jula. http://www.mcdonalds.com/corp/about/factsheets.html.

FUSNOTA (nakon prvog navođenja): Google 2008.

Dodatne informacije u vezi sa stilom i navođenjem mogu se pronaći u The Chicago Manual of Style, 16th edition. Dostupno na: http://www.chicagomanualofstyle.org/tools_citationguide.html

21

http://www.chicagomanualofstyle.org/tools_citationguide.html

Uvod u Studije Bezbednosti 1.10.12 (1)

Documents