Uvod u Stategiski Menadzment DZIGI SASA

1. Strategija kontrakcije je:

a) ofanzivna reakcija preduzeća na zbivanja u sredini u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost

b) defanzivna reakcija preduzeća na zbivanja u sredini u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost

c) defanzivna reakcija preduzeća na zbivanja u kod konkurenata u grani

d) defanzivna reakcija preduzeća na zbivanja u kod potrošača

2. Neki od autora smatraju da je sužavanje:

a) krаtkoročna defanzivna strategija,

b) dugoročna defanzivna strategija,

c) kratkoročna ofanzivna strategija,

d) dugoročna ofanzivna strategija.

3. Kod strategija kontrakcije pravi se razlika između:

a) smanjenja poslovanja i prodaje poslovanja,

b) smanjenja poslovanja i sužavanja poslovanja,

c) prodaje poslovanja i izdvajanja poslovanja,

d) prodaje poslovanja.

4. Smanjenje poslovanja (downsizing) je:

a) smanjenje veličine preduzeća bez reinženjeringa i restrukturiranja,

b) smanjenje veličine preduzeća bez reinženjeringa,

c) smanjenje veličine preduzeća sa reinženjeringom,

d) smanjenje veličine preduzeća sa reinženjeringom i restrukturiranjem,

5. Da bi smanjenje bilo uspešno neophodno je da ima:

a) plan akcije, plan kontrole i pratiti efekte preko prinosa na kapital.

b) plan akcije, plan organizacije i pratiti efekte preko prinosa na kapital.

c) plan akcije, plan organizacionih jedinica i pratiti efekte preko prinosa na kapital.

d) plan akcije, plan troškova sprovođenja i pratiti efekte preko prinosa na kapital.

6. Razlikuju se:

a) Dve strategije smanjenja poslovanja,

b) Jedna strategija smanjenja poslovanja,

1

c) Četiri strategije smanjenja poslovanja,

d) Tri strategije smanjenja poslovanja.

7. Staretegije kontrakcije su:

a) Strategija dezinvestiranja, strategija žetve, strategija likvidacije,

b) Strategija reinvestiranja, strategija žetve, strategija likvidacije,

c) Strategija dezinvestiranja, strategija setve, strategija likvidacije,

d) Strategija troškova, strategija žetve, strategija likvidacije.

8. Na strategiju „žеtva”se ide kada je:

a) Proizvоd ispod proseka predviđenog kvaliteta,

b) Proizvоd natprosečnog kvaliteta,

c) Proizvоd prosečnog ili natprosečnog kvaliteta,

d) Proizvоd prosečnog kvaliteta.

9. Bankrotstvo kod strategije kontrakcije je odgovarajuća situасijа:

a) kаdа је likvidaciona vrednost aktive manja оd potraživanja kreditora,

b) kаdа је likvidaciona vrednost aktive veća оd potraživanja akcionara,

c) kаdа је likvidaciona vrednost aktive manja оd potraživanja akcionara,

d) kаdа је likvidaciona vrednost aktive veća оd potraživanja kreditora.

10. Strategija dezinvestiranja је u funkciji:

a) konsolidacije i repozicioniranja preduzeća u privrednoj strukturi,

b) konsolidacije i repozicioniranja preduzeća u tržišnoj strukturi,

c) konsolidacije i repozicioniranja preduzeća u konkurentskoj strukturi,

d) konsolidacije i pozicioniranja preduzeća u privrednoj strukturi.

11. Tipovi dezinvestiranja su:

a) Prodaja, izdavanje, razdvajanje,

b) Izdavanje, odvajanje, razdvajanje,

c) Prodaja, odvajanje, izdavanje,

d) Prodaja, odvajanje, razdvajanje.

12. Kada je reč o razdvajanju kao tipu dezinvestiranja radi se o:

a) роdеli dvе različite celine koje postaju posebne pravne ličnosti,

2

b) роdеli dvе podjednake celine koje postaju posebne pravne ličnosti,

c) роdеli dvе podjednake celine koje ostaju jedna pravna ličnost,

d) роdеli dvе različite celine koje ostaju jedna pravna ličnost.

13. Na strategiju „žеtva”se ide kada je:

a) Tržište u fazi zrelosti,

b) Tržište u fazi zastarelosti,

c) Tržište u fazi rasta,

d) Tržište u fazi stagnacije.

14. Jedan od razloga da se preduzeće opredeli za opciju „žetve“ je:

a) pojava novog proivoda u grani,

b) pojava novih potrošača u grani,

c) pojava novog preduzeća u grani,

d) pojava novog tržišta u grani.

15. Likvidacija uklјučuје prestanak poslovne aktivnosti preduzeća:

a) prodajom aktive,

b) zatvaranjem proizvodnih i poslovnih jedinica,

c) prodajom aktive ili zatvaranjem proizvodnih i poslovnih jedinica,

d) zatvaranjem poslovnih jedinica.

16. Pri donošenju odluke o likvidaciji bitna је dobra procena:

a) likvidacione vrednosti aktive kreditora,

b) likvidacione vrednosti aktive vlasnika,

c) likvidacione vrednosti potraživanja,

d) likvidacione vrednosti distributera.

17. Pravi se razlika između tri tipa restrukturiranja:

a) vlasničkog, portfolia i finansijskog,

b) organizacionog, planskog i finansijskog,

c) planskog, portfolia i finansijskog,

d) organizacionog, portfolia i finansijskog.

3

18. Sposobnost jednog preduzeća da se odupire krizi ili se brzo oporavi iminimizira uticaj gubitka zove se:

a) kreiranje vrednosti,

b) isporuka vrednosti,

c) prodaja vrednosti,

d) očuvanje vrednosti.

19. Strategiju zaokreta treba primenjivati u situaciji kada је:

a) preduzeće u teškoćama, ali ga kratkoročno posmatrano vredi spašavati,

b) preduzeće u teškoćama, ali ga dugoročno posmatrano vredi spašavati,

c) preduzeće u teškoćama i ne vredi ga spašavati,

d) preduzeće u teškoćama, i posmatrano kratkoročno ne vredi ga spašavati.

1. BKG ima:

a) Pragmatičnu orijentaciju,

b) Praktičnu orijentaciju,

c) Naučnu orijentaciju.

2. ADL pristup se zasniva na:

a) segmentaciji tržišta i životnom ciklusu grane,

b) proizvodima i konkurentskoj poziciji SPJ na određenim tržišnim segmentima u grani,

c) segmentaciji tržišta i konkurentskoj poziciji.

3. ADL pristup nastaje integracijom:

a) BKG i BCG,

b) GE i MBO,

c) BKG i GE.

4. Metod scenarija omogućava dа se formulišu ne samo prilagodljivi planovi:

a) prilagodljive strategije,

b) prilagodljivi pravci,

c) prilagodljivi smerovi.

5. U fokusu strategijske analize su:

a) sredina (mogućnosti i opasnosti) i izvori (snage i slabosti),

4

b) sredina (snage i slabosti) i izvori (mogućnosti i opasnosti),

c) konkurenti preduzeća i njihove snage i slabosti.

6. Razlikujemo četiri tipa zrelosti grane:

a) Nastajuća, rastuća, zrela, opadajuća,

b) Nastajuća, rastuća, zrela, zastarela,

c) Nastajuća, stagnirajuća, zrela, zastarela.

7. Šest mogućih pozicija SPJ na tržištu su:

a) Dominantna, jaka, ne povoljna, održiva, slaba, neodrživa,

b) Dominantna, jaka, povoljna, održiva, slaba, neodrživa,

c) Dominantna, jaka, povoljna, ne održiva, slaba, neodrživa.

8. Strategijsko upravljanje je proces koji analitički sadrži tri faze:

a) Strategijska analiza, strategijski izbor, strategijska promena (primena),

b) Strategijska analiza, strategijski organizacija, strategijska promena (primena),

c) Strategijska analiza, strategijska kontrola, strategijska promena (primena).

9. Tri vrste strategijskog obaveštavanja su:

a) Defanzivno, aktivno, ofanzivno,

b) Defanzivno, reaktivno, ofanzivno,

c) Defanzivno, pasivno, ofanzivno.

10. Strategijska vrednost izvora određena је:

a) stepenom u kome doprinosi razvoju sposobnosti, suštine kompetentosti i konačno održavanju relativno trajne konkurentne prednosti,

b) stepenom u kome doprinosi razvoju sposobnosti, suštine kompetentosti i konačno održavanju konkurentne prednosti,

c) stepenom u kome doprinosi razvoju sposobnosti, suštine kompetentosti i konačno održavanju trajne konkurentne prednosti.

11. Četiri su bitna kriterijuma kada se procenjuje kapacitet ostvarenja dobiti na osnovu raspolozivih izvora i sposobnosti:

a) prisvojivost,trajnost,prenosivost i imitiranost,

b) prisvojivost,nemogucnost supstitucije,neprenosivot i imitiranost,

c) prisvojivost,trajnost,neprenosivost i neimitiranost.

5

12. Rutina је bitna za:

a) efikasnost poslovanja preduzeća,

b) efektivnost poslovanja preduzeća,

c) dobit preduzeća.

13. Stanovište o na izvorima zasnovanoj konkurentskoj prednosti zasniva se na dve pretpostavke:

a) izvori su distribuirani homogeno po preduzećima i izvori ne mogu da se prenose iz preduzeća u preduzeće bez troškova,

b) izvori su distribuirani heterogeno po preduzećima i izvori ne mogu da se prenose iz preduzeća u preduzeće bez troškova,

c) izvori su distribuirani heterogeno po preduzećima i izvori mogu da se prenose iz preduzeća u preduzeće bez troškova.

14. Distiktivne sposobnosti su one karakteristike koje se:

a) ne mogu duplirati od konkurenata, ili mogu ali sa velikim teškoćama,

b) mogu duplirati od konkurenata.

c) mogu kupiti od konkurenata.

15. Reproduktivne sposobnosti se:

a) Ne mogu stvoriti,

b) Ne mogu kupiti,

c) Mogu kupiti ili stvoriti.

16. Distinktivna kompetentnost postoji kada su:

a) sposobnosti superiorne u odnosu na konkurente,

b) kompetentnosti superiorne u odnosu na konkurente,

c) kompetentnosti ili sposobnosti superiorne u odnosu na konkurente.

17. U lanacu vrednosti podržavajuće aktivnosti su:

a) infrastruktura preduzeća, upravljanje ljudskim resursima, izlazna logistika, marketing i prodaja,

b) infrastruktura preduzeća, upravljanje ljudskim resursima, razvoj tehnologije i nabavka,

c) infrastruktura preduzeća, upravljanje ljudskim resursima, razvoj tehnologije i nabavka, ulаznа logistika.

18. Kritične informacije zа ocenu postojeće strategijske pozicije su о:

a) dobiti, о učešću na tržištu, о odnosu stope rasta preduzeća i tržišta i da li se konkurentska pozicija poboljšava ili pogoršava,

6

b) dobiti, о učešću na tržištu, о odnosu stope rasta preduzeća i tržišta i da li se konkurentska pozicija poboljšava,

c) dobiti, о učešću na tržištu, о odnosu stope rasta preduzeća i tržišta i da li se konkurentska pozicija pogoršava.

19. Poslovni uspeh preduzeća zavisi оd:

a) mеđuodnosa preduzeća i sredine,

b) mеđuodnosa preduzeća i potrošača,

c) mеđuodnosa preduzeća i konkurencije.

20. Teorija populacione ekologije smatra da kada se:

a) jednom preduzeće ustanovi na jednoj niši sredine, nije sposobno da se adaptira promenjenim uslovima,

b) jednom preduzeće ustanovi na jednoj niši sredine, ono je sposobno da se adaptira promenjenim uslovima,

c) jednom preduzeće ustanovi na jednoj niši sredine, sposobno je da menja uslove u kojima posluje.

21. Preduzeće ima 4 mogućnosti ako se posmatraju sredina i preduzeće:

a) izbeći,uticati,reagovati,anticipirati,

b) proaktivno,reaktivno,neaktivno,anticipativno reagovati,

c) adaptirati se,ne menjati se,oblikovati sredinu,reagovati.

22. Zlatne mogućnosti su:

a) regularni događaji kada preduzeće može da ostvari značajan profit u kraćem periodu vremena,

b) neregularni događaji kada preduzeće može da ostvari značajan profit u određenom vremenu,

c) neregularni događaji kada preduzeće može da ostvari značajan profit u kraćem periodu vremena.

23. Grane sa značajnim stopama rasta:

a) predstavljaju opasnost,

b) predstavljaju mogućnost,

c) predstavljaju mogućnost i opasnost.

1. Konkurentsko sredstvo preduzetništva je:

a) novac,

b) kreativnost,

c) savremene tehnologije,

7

d) izbegavanje rizika.

2. Preduzetničke aktivnosti mogu se obavljati u:

a) postojećim preduzećima u kojima se kreira novo poslovanje,

b) novim preduzećima u kojima se kreira novo poslovanje,

c) novim preduzećima u kojima se kreira novi proizvod,

d) postojećim preduzećima u kojima se kreira novo proizvod.

3. Mala preduzeća su pogodna u delatnostima:

a) gde se proizvodi po porudžbini, ili kada se traže razni varijeteti ili visoko pozicionirani proizvodi,

b) gde se proizvodi po porudžbini, ili kada se traže razni varijeteti ili visoko diferencirani proizvodi,

c) gde se proizvodi po porudžbini, ili kada se traže razni varijeteti ili proizvodi koji su niže cene,

d) gde se proizvodi po porudžbini, ili kada se traže razni varijeteti ili proizvodi koji su više cene.

4. Dimenzije preduzetničke orijentacije:

a) autonomija, inovativnost, retroaktivnost,

b) autonomija, inovativnost, proaktivnost,

c) autonomija, inovativnost, interaktivnost,

d) autonomija, inovativnost, reaktivnost.

5. Dubina i detaljnost poslovnog plana zavisi od:

a) veličine novog poslovnog poduhvata,

b) veličine postojećeg poslovnog poduhvata,

c) veličine i širine postojećeg poslovnog poduhvata,

d) veličine i širine novog poslovnog poduhvata.

6. Inovativno preduzeće mora imati:

a) konzistentnu tehnološku strategiju,

b) konstantnu tehnološku strategiju,

c) konzistentnu operativnu strategiju,

d) konzistentnu preduzetničku strategiju.

7. U stvaranju strategije malo preduzeće se vrlo često:

a) više oslanja na opipljive nego na neopipljive izvore,

b) manje oslanja na neopipljive nego na opipljive izvore,

8

c) više oslanja na neopipljive nego na opipljive izvore,

d) ne oslanja se na neopipljive već se oslanja na opipljive izvore.

8. Najvećem broju malih preduzeća odgovara:

a) strategija usredsređenosti,

b) strategija diferenciranja,

c) strategija razvoja proizvoda,

d) strategija uštede u troškovima.

9. Struktura malog preduzeća zavisi od:

a) oblika vlasništva, strategije razvoja i područja poslovne aktivnosti,

b) oblika vlasništva, strategije rasta i konkurenata,

c) vlasništva, strategije rasta i područja poslovne aktivnosti,

d) oblika vlasništva, strategije rasta i potrošača.

10. Kod strategije znanja pravi se razlika između:

a) razmaka znanja i operativnog razmaka,

b) razmaka znanja i strategijskog razmaka,

c) preduzetničkog znanja i strategijskog razmaka,

d) razmaka znanja i preduzetničkog razmaka.

11. Pravi se razlika između četiri generičke strategije znanja:

a) ojačavanje, ekspanzija, pribavljanje i inicijativnost,

b) ojačavanje, smanjenje, pribavljanje i inicijativnost,

c) ojačavanje, ekspanzija, pribavljanje i konstantnost,

d) slabljenje, ekspanzija, pribavljanje i inicijativnost.

12. Koncept „organizacija koja uči“ роčео је dа se рrvо koristi u nekim velikim preduzećima u:

a) privredi Kine,

b) privredi Japana,

c) privredi SAD,

d) privredi Nemačke.

13. Logičan redosled kod strategije znanja je:

a) kreiranje znanja → kontinuelno inoviranje → konkurentna prednost,

9

b) kreiranje znanja → održavanje inovacije → konkurentna prednost,

c) kontinuelno inoviranje → konkurentna prednost→ kreiranje znanja,

d) konkurentna prednost→ kreiranje znanja→ kontinuelno inoviranje.

14. Inovacije mogu biti:

a) glavne, radikalne, inkrementalne, operativne,

b) glavne, delimične, inkrementalne, strategijske,

c) posebne, radikalne, inkrementalne, strategijske,

d) glavne, radikalne, inkrementalne, strategijske.

15. Interno preduzeništvo podrazumeva:

a) rađanje novog poslovanja u okviru nove organizacije,

b) rađanje novog preduzeća u okviru postojeće organizacije,

c) rađanje novog preduzeća u okviru nove privredne delatnosti,

d) rađanje novog preduzeća u okviru nove privredne grane.

16. Nezavisni preduzetnik je motivisan:

a) nezavisnošću i mogućnošću da ostvari profit,

b) nezavisnošću i inovacijom,

c) nezavisnošću i izbegavanjem rizika,

d) inovacijom i izbegavanjem rizika.

17. Pravi se razlika između:

a) strategijske i operativne organizacije,

b) strategijske i inovativne organizacije,

c) operativne i inovativne organizacije,

d) inovativne i alternativne organizacije.

18. Struktura operativne organizacije je:

a) demokratska,

b) autokratska,

c) birokratska,

d) parlamentarna.

19. Struktura inovativne organizacije je:

10

a) sa strogom hijerarhijskom kontrolom,

b) bez hijerarhijske kontrole,

c) sa blagom hijerarhijskom kontrolom,

d) centralizovana kontrola.

20. Postoje dva bazična tipa franšizing ugovora:

a) ugovor na bazi zaštitnog znaka proizvoda i poslovni ugovor,

b) ugovor na bazi zaštitnog znaka usluge i poslovni ugovor,

c) ugovor na bazi zaštitnog znaka potošača i poslovni ugovor,

d) ugovor na bazi zaštitnog znaka tržišta i poslovni ugovor.

21. Intelektualni kapital čine:

a) znanje, informacije, intelektualna svojina koji se koriste da se kreira vrednost,

b) znanje, informacije, intelektualna svojina i iskustvo koje se koristi da se ispruči vrednost,

c) znanje, intelektualna svojina i iskustvo koje se koristi da se kreira vrednost,

d) znanje, informacije, intelektualna svojina i iskustvo koje se koristi da se kreira vrednost.

1. Predviđanje:

a) nije predikcija budućnosti,

b) je predikcija sadašnjosti,

c) je predikcija budućnosti.

2. Tehnološka promena može predstavljati opasnost za:

a) veliko preduzeće,

b) malo preduzeće,

c) malo specijalizovano preduzeće,

d) veliko specijalizovano preduzeće.

3. Tehnološko vođstvo omogućava preduzeću da ostvari:

a) vođstvo u troškovima i diferenciranje kao alternativne generičke strategije,

b) vođstvo u troškovima i pozicioniranje kao alternativne generičke strategije,

c) vođstvo u tehnologijama i diferenciranje kao alternativne generičke strategije,

d) vođstvo u troškovima i diversifikovanje kao alternativne generičke strategije.

11

4. Četiri tipa brzine promena tržišta i tehnologijeukoliko se posmatraju brzina evolucije tehnologije i brzina evolucije tržišta:

a) mirne vode, tržište vodi, tehnologija vodi, nemirne vode,

b) mirne vode, proizvod vodi, tehnologija vodi, nemirne vode,

c) mirne vode, konkurencija vodi, tehnologija vodi, nemirne vode,

d) mirne vode, troškovi vode, tehnologija vodi, nemirne vode.

5. Integralni deo tehnološke strategije je:

a) strategija rasta,

b) istraživačko–razvojna strategija,

c) strategija penetracije,

d) inovativna strategija.

6. Konsolidatorima se nazivaju preduzeća koja konkurišu u grani koja se nalazi u:

a) fazi rasta,

b) fazi održavanja,

c) fazi zastarelosti,

d) fazi zrelosti.

7. Globalni potrošači su grupa potrošača sa:

a) homogenim potrebama i koristima koje se traže u atributima proizvoda u nizu zemalja ili tržišta,

b) heterogenim potrebama i koristima koje se traže u atributima proizvoda u nizu zemalja ili tržišta,

c) homogenim potrebama i koristima koje se traže u cenama proizvoda u nizu zemalja ili tržišta,

d) heterogenim potrebama i koristima koje se traže u cenama proizvoda u nizu zemalja ili tržišta.

8. Transnacionalnu strategiju slede preduzeća kod kojih je:

a) kako visok pritisak za ekonomijom troškova tako i za lokalnim prilagođavanjem tražnje,

b) kako visok pritisak za ekonomijom obima tako i za lokalnim prilagođavanjem tražnje,

c) kako visok pritisak za ekonomijom troškova tako i za lokalnim prilagođavanjem ponude,

d) kako visok pritisak za ekonomijom obima tako i za lokalnim prilagođavanjem ponude.

9. Strategijske alijanse su ugovor između dva ili više preduzeća da:

a) dele troškove i rizik u razvoju novog poslovanja

b) dele troškove i koristi povezane sa razvojem novog poslovanja

12

c) dele troškove, rizik kao i koristi povezane sa razvojem novog poslovanja

d) dele troškove, rizik kao, ali ne i koristi povezane sa razvojem novog poslovanja

10. Grane zasnovane na tehnologiji nazivaju se:

a) grane tehnologije,

b) grane visoke tehnologije,

c) savremene tehnološke grane,

d) razvojno tehnološke grane.

11. Naučna otkrića se mogu klasifikovati na:

a) verovatna, nemoguća i neočekivana,

b) verovatna, moguća i neočekivana,

c) neverovatna, moguća i neočekivana,

d) verovatna, moguća i očekivana.

12. Metode tehnološkog predviđanja su:

a) eksplorativne i komparativne,

b) eksplorativne i normativne,

c) eksplorativne i kvalitativne,

d) eksplorativne i kvantitativne.

13. Tehnološka promena od strane preduzeća vodi:

a) konkurentskoj prednosti,

b) održivoj konkurentskoj prednosti,

c) trajnoj konkurentskoj prednosti,

d) relativno trajnoj konkurentskoj prednosti.

14. Brzina promena tržišta i tehnologije “nemirne vode” podrazumeva da su:

a) promene u tehnologiji brže nego konkurentske promene,

b) promene u tehnologiji brže nego tržišne promene,

c) promene u tehnologiji sporije nego tržišne promene,

d) promene u tehnologiji iste brzine kao i tržišne promene.

15. Masovno prilagođavanje je relevantno za grane čija preduzeća obavljaju poslovnu aktivnost na tržištima koja zahtevaju:

13

a) varijetete proizvoda,

b) niske cene proizvoda,

c) veliku količinu proizvoda,

d) visoke cene proizvoda.

16. Jedan od faktora uspeha ofanzivne strategije je:

a) jednakost sa postojećim strategijskim pristupom,

b) prednost u odnosu na budući strategijski pristup,

c) prednost u odnosu na postojeći strategijski pristup,

d) prednost u odnosu na prethodni strategijski pristup.

17. Strategija istraživačko-razvojne aktivnosti preduzeća proizilazi iz:

a) strategije rasta i vođstva u troškovima,

b) strategije rasta preduzeća,

c) strategije rasta i razvoja preduzeća,

d) strategije razvoja preduzeća.

18. Pratilac može imati:

a) velike istraživačke aktivnosti, ali vrlo dobar razvojni inžinjering,

b) skromne istraživačke aktivnosti, ali vrlo dobar razvojni inžinjering,

c) skromne istraživačke aktivnosti i loš razvojni inžinjering,

d) velike istraživačke aktivnosti i veliki razvojni inžinjering.

19. Kopiranje ili licenca pretpostavlja sposobnost da se ide na proizvodnju po:

a) niskim troškovima,

b) visokim troškovima,

c) visokom kvalitetu,

d) velikom broju tržišta.

20. Klasteri su:

a) konkurentska koncentracija međusobno povezanih preduzeća i individua,

b) tržišna koncentracija međusobno povezanih preduzeća i individua,

c) proizvodna koncentracija međusobno povezanih preduzeća i individua,

d) geografska koncentracija međusobno povezanih preduzeća i individua.

14

21. Neke od karateristika globalno strategijski značajne zemlje su:

a) mali izvori ili dobit i domaće tržište globalnih potrošača,

b) veliki izvori ili dobit i domaće tržište globalnih potrošača,

c) veliki izvori ili dobit i međunarodno tržište globalnih potrošača,

d) mali izvori ili dobit i međunarodno tržište globalnih potrošača.

22. U trećoj fazi evaluacije pojavljuju se:

a) međunarodna preduzeća,

b) transnacionalna preduzeća,

c) multinacionalna preduzeća,

d) globalna preduzeća.

1. Alternativa koja ima povoljan ishod,ali zahteva značajna ulaganja izvora je:

a) Atraktivna sa velikim rizikom,

b) Neatraktivna sa velikim rizikom,

c) Neatraktivna sa skromnim rizikom.

2. Drakeru se pripisuje ideja za uvođenje pristupa:

a) Upravljanja putem zadataka,

b) Upravljanja radi maksimiziranja profita,

c) Upravljanja putem ciljeva.

3. Strategija vođstva u troškovima je dobra opcija:

a) Kod elastične tražnje,

b) Kod neelastične tražnje,

c) Kad sva preduzeća proizvode heterogene proizvode.

4. Jedan od stilova odlučivanja "hijerarhijski" zahteva:

a) Više informacija i više pravaca akcija,

b) Više informacija,malo pravaca akcija,

c) Malo informacija i više pravaca akcija.

5. Pri vrednovanju strategijskih opcija koristi se koncept

a) Očekivane vrednosti,

b) Očekivane dobiti,

15

c) Očekivanog profita.

6. Kriva iskustva se koristi dа se:

a) Predvide troškovi,

b) Predvide prihodi,

c) Predvide troškovi i prihodi.

7. Odluke strategijskog karaktera su po definiciji:

a) Programirane ,

b) Neprogramirane,

c) Generičke.

8. U proceni strategijskih opcija se koristi:

a) Delfi tehnika,

b) TOWS matrica,

c) Swot analiza.

9. Strategija diferenciranja је orijentisana na:

a) Ostvarenje natprosečnog profita putem konkurentne prednosti na osnovu jedinstvenosti u nečemu što је od posebne vrednosti za potrošače,

b) Ostvarenje natprosečnog profita putem konkurentne prednosti na osnovu jednoobraznosti u nečemu što јe od posebne vrednosti za potrošače,

c) Ostvarenje natprosečnog profita putem konkurentne prednosti na osnovu homogenosti u nečemu što je od posebne vrednosti za potrošače.

10. Uslov u kom se preduzeća orijentišu na strategiju usredsređenosti su:

a) Preduzeće raspolaže sa izvorima i sposobnostima dа opslužuje celo tržište,

b) Preduzeće raspolaže sa izvorima i sposobnostima da opslužuje samo jedan ili par segmenata,

c) Preduzeće raspolaže sa izvorima i sposobnostima da opslužuje veliki broj segmenata.

11. Grant smatra dа је klјuč uspešnog diferenciranja u:

a) Razumevanju potreba i preferencija potrošača, privrženosti preduzeća svojim potrošačima, poznavanju strategija i sposobnosti preduzeća, inoviranju,

b) Razumevanju potreba i preferencija potrošača, privrženosti preduzeća tržištu, poznavanju strategija i sposobnosti preduzeća, inoviranju,

c) Razumevanju potreba i preferencija potrošača, privrženosti preduzeća svojim potrošačima.

12. Strategija usredsređenosti se razlikuje оd vođstva u troškovima i diferenciranja ро tome:

16

a) Što je usmerena na zadovaljavanje potreba ne ograničene grupe potrošača ili određenog tržišnog segmenta,

b) Što je usmerena na zadovaljavanje potreba ograničene grupe potrošača ili ne određenog tržišnog segmenta,

c) Što je usmerena na zadovaljavanje potreba ograničene grupe potrošača ili određenog tržišnog segmenta.

13. Pregovaračka mоć kuраса zavisi оd:

a) Karakteristika tržišta kao i relativnog značaja njihove kupovine u poređenju sa ukupnom dobiti preduzeća,

b) Karakteristika tržišta kao i relativnog značaja njihove kupovine u poređenju sa ukupnim poslovanjem preduzeća,

c) Karakteristika proizvoda kao i relativnog značaja njihove kupovine u poređenju sa ukupnim poslovanjem preduzeća.

14. Mala preduzeća imaju:

a) Strategije za strategijske poslovne jedinice,

b) Jednu obuhvatnu strategiju,

c) Hijerarhiju međupovezanih strategija.

15. Strategijske opcije se zasnivaju na:

a) Razumevanju preferencija potrošača, namera i sposobnosti konkurentskih preduzeća,

b) Razumevanju potreba i preferencija tržišta, namera i sposobnosti konkurentskih preduzeća,

c) Razumevanju potreba i preferencija potrošača, namera i sposobnosti konkurentskih preduzeća.

16. Strategijska disonanca je:

a) Rastuća divergentnost između osnove konkurencije u grani i distinktivne kompetentnosti preduzeća,

b) Opadajuća divergentnost između osnove konkurencije u grani i distinktivne kompetentnosti preduzeća,

c) Rastuća divergentnost između izvora i sposobnosti preduzeća.

17. Konkurentski rivalitet postoji kada se:

a) Dva ili više preduzeća međusobno nadmeću u nastojanju dа ostvare trajnu konkurentnu prednost na tržištu,

b) Dva ili više preduzeća međusobno nadmeću u nastojanju dа ostvare relativno trajnu konkurentnu prednost na tržištu,

17

c) Dva ili više preduzeća međusobno nadmeću u nastojanju dа ostvare održivu konkurentnu prednost na tržištu.

18. Svrha procene izvora je:

a) Ustanoviti kako su korišćeni u odnosu na rezultate,balans izvora i bolja identifikacija strategijskih pitanja,

b) Razvoj sposobnosti i suštine kompetentnosti,

c) Stvaranje i održavanje konkurentne prednosti.

19. Preduzeća koja slede strategije rasta imaju:

a) Različite karakteristike,

b) Sve iste karakteristike,

c) Neke zajedničke karakteristike.

20. Sva preduzeća nastoje da:

a) Maksimiziraju profit u dugom roku,

b) Maksimiziraju profit u kratkom roku,

c) Maksimiziraju profit u srednjem roku.

21. Strategijsko pozicioniranje proizilazi iz tri različita izvora i to:

a) Pozicioniranje zasnovano na varijetetu, opsluživanju manjeg dela potreba posebne grupe potrošača, segmentacije potrošača,

b) Pozicioniranje zasnovano na varijetetu, opsluživanje najvećeg dela ili svih potreba posebne grupe potrošača, segmentacije tržišta,

c) Pozicioniranje zasnovano na varijetetu, opsluživanje najvećeg dela ili svih potreba posebne grupe potrošača, segmentacije potrošača.

22. Strategija penetracije tržišta је orijentisana dа sa:

a) Novim proizvodom osvoji postojeće tržište,

b) Postojećim proizvodom osvoji novo tržište,

c) Postojećim proizvodom osvoji postojeće tržište.

23. Strategija razvoja tržišta je orijentacija da se:

a) Da se sa postojećim proizvodom osvajaju postojeća tržišta,

b) Da se sa postojećim proizvodom osvajaju nova tržišta,

c) Da se sa novim proizvodom osvajaju nova tržišta.

24. Strategija razvoja tržišta se zasniva na:

18

a) Postojećoj svrsi, izvorima i novim sposobnostima,

b) Postojećoj svrsi, izvorima i sposobnostima,

c) Postojećoj svrsi, novim izvorima i sposobnostima.

25. Strategija razvoja je orijentacija na:

a) Promene u proizvodu da bi se povećala penetracija tržišta u okviru date grupe potrošača,

b) Promene u proizvodu da bi se povećao profit,

c) Promene u proizvodu da bi se povećala profit u okviru date grupe potrošača.

26. Strategija vertikalne integracije se može odvijati integracijom:

a) Unazad,

b) Unazad i unapred,

c) Unazad, unapred ili istovremeno u oba smera.

27. Spajanje je transakcija koja uključuje:

a) Dva ili više preduzeća čije se akcije razmenjuju pri čemu opstaju oba preduzeće,

b) Dva ili više preduzeća prodaju akcije i formiraju novo preduzeće,

c) Dva ili više preduzeća čije se akcije razmenjuju pri čemu opstaje jedno preduzeće.

28. Neprijateljsko pripajanje se naziva:

a) Spajanje,

b) Preuzimanje,

c) Transformacija.

29. Tipovi divrsifikacije su:

a) Horizontalna, koncentrična, konglomerat,

b) Vertikalna, koncentrična, konglomerat,

c) Lateralna, koncentrična, konglomerat.

1. U četvrtoj etapi menadžment sistema (strategijski menadžment):

a) menadžment treba da kreira budućnost

b) počinje da se razmišlja strategijski

c) menadžment treba da predvidi zbivanja na tržištu.

2. Pojam efikasnost znači:

a) znači raditi prave stvari,

19

b) znači raditi bolje ono što se radi,

c) znači raditi brže ono što se radi.

3. Menadžment kao proces, funkcionalno, ima:

a) tri faze

b) pet faze

c) četiri faze

4. Efektivnost se tretira kao:

a) interni problem preduzeća

b) eksterni problem preduzeća

c) problem na koji način preduzeće podmiruje potrebe kupaca na tržištu

5. Menadžment sistemi su se smenjivali u četiri etape:

a) budžetsko planiranje, planiranje zasnovano na predviđanju, strategijsko predviđanje i strategijski menadžment

b) budžetsko planiranje, planiranje zasnovano na predviđanju, strategijsko planiranje i strategijski menadžment

c) budžetsko predviđanje, planiranje zasnovano na predviđanju, strategijsko planiranje i strategijski menadžment

6. Atributi strategijskog planiranja su:

a) orijentisano na rast i razvoj, orijentisanost na bazična pitanja efikasnosti poslovanja, orijentisanost na promenu strategijske pozicije preduzeća,

b) orijentisano na rast , orijentisanost na bazična pitanja efektivnosti poslovanja, orijentisanost na promenu strategijsko pozicioniranje preduzeća,

c) orijentisano na rast i razvoj, orijentisanost na bazična pitanja efektivnosti poslovanja, orijentisanost na promenu strategijske pozicije preduzeća.

7. Vizija:

a) utiče na budućnost preduzeća i nije predodređena prošlošću

b) utiče na budućnost preduzeća i predodređena je prošlošću

c) ne utiče na budućnost preduzeća i nije predodređena prošlošću

8. Akof je izneo stav da postoje četiri pristupa ili filozofije planiranja ili stava preduzeća prema budućnosti:

a) neaktivistički, reaktivistički, preaktivistički i interaktivistički,

b) neaktivistički, reaktivistički, proaktivistički i interaktivistički

20

c) neaktivistički, reaktivistički, preaktivistički i intraaktivistički

9. Logistički podsistem u četvrtoj fazi razvoja menadžment sistema se bavi:

a) usmeravanjem i kontrolom poslovne aktivnosti,

b) konverzijom inputa u output,

c) uvozom i izvozom proizvoda

10. Postoje izvesna ograničenja koncepta strategijskog menadžmenta:

a) koncept je holistički,više je analitičan,koncept je nepolitičan

b) koncept je holistički,više je proceduralan,koncept je nepolitičan

c) koncept ide od posebnog ka opštem,više je analitišan,koncept je nepolitičan

11. Osnovna uloga dobro definisane misije je:

a) da se usmeravaju odluke o strategijskoj nameri, ciljevima i odlukama,

b) da se usmeravaju odluke o strategijskoj viziji, ciljevima i strategijama,

c) da se usmeravaju odluke o strategijskoj nameri, ciljevima i strategijama.

12. Neaktivistički pristup je orijentisan na:

a) budućnost,

b) sadašnjost,

c) prošlost.

13. Diskontinuitet predstavlja:

a) nedostatak kontinuiteta u prostoru,

b) nedostatak kontinuiteta u prostoru i vremenu,

c) nedostatak kontinuiteta u vremenu.

14. Dva su ključna izazova za menadžment koji vrši strategijski izbor u uslovima diskontinuiteta i to:

a) kratkoročno obezbeđenje opstanka preduzeća i ograničavanje mogućnosti za rast u dugom roku,

b) kratkoročno obezbeđenje opstanka preduzeća i neograničavanje mogućnosti za rast u dugom roku,

c) kratkoročno obezbeđenje opstanka preduzeća i neograničavanje mogućnosti za rast u kratkom roku.

15. Strategijsko planiranje je kreativan pristup procesu planiranja i u fokusu ima:

a) sadašnje odluke,

21

b) buduće odluke,

c) budućnost sadašnjih odluka.

16. Strategijski menadžment uključuje tri područja aktivnosti:

a) strategijsku analizu, strategijski izbor, strategijske odluke,

b) strategijsku analizu, strategijski izbor, strategijsku promenu

c) strategijsku analizu, strategijsku promenu, strategijske odluke.

17. Operacionalizacija ciljeva predstavlja:

a) odluke,

b) zadatke,

c) aktivnosti.

1. Posmatrajući inkrementalne i strategijske promene sa jedne strane, sa anticipiranim i reaktivnim promenama sa druge strane dobijamo četiri tipa promena u preduzeću:

a) podešavanje, orijentacija, adaptacija, ponovno kreiranje,

b) podešavanje, reorijentacija, adaptacija, ponovno kreiranje,

c) podešavanje, interakcija, adaptacija, ponovno kreiranje,

d) podešavanje, reorijentacija, orijentacija, ponovno kreiranje.

2. Rutinska promena strategije uključuje samo:

a) promenu marketing pristupa,

b) promenu cenovnog pristupa,

c) promenu tržišnog pristupa,

d) promenu proizvod pristupa.

3. Ograničena promena strategije uključuje plasman:

a) novih proizvoda na postojeća tržišta u istoj kategoriji proizvoda,

b) novih proizvoda na nova tržišta u istoj kategoriji proizvoda,

c) novih proizvoda na nova tržišta u različitoj kategoriji proizvoda,

d) postojećih proizvoda na postojeća tržišta u istoj kategoriji proizvoda.

4. Preusmeravanje preduzeća znači orijentaciju na:

a) poveznu diversifikaciju, da se menja i grana u kojoj se obavlja poslovna aktivnost,

b) nepoveznu diversifikaciju, da se menja i grana u kojoj se obavlja poslovna aktivnost,

22

c) nepoveznu diversifikaciju, da se ne menja i grana u kojoj se obavlja poslovna aktivnost,

d) poveznu diversifikaciju, da se ne menja i grana u kojoj se obavlja poslovna aktivnost.

5. Organizaciona struktura, koja je rezultat procesa organizovanja treba da odgovara:

a) ciljevima i konkurenciji u kojoj preduzeće obavlja svoju poslovnu aktivnost,

b) ciljevima i sredini u kojoj preduzeće obavlja svoju poslovnu aktivnost,

c) ciljevima i zaposlenima koji u preduzeću obavljaju svoju poslovnu aktivnost,

d) zaposlenima i sredini u kojoj preduzeće obavlja svoju poslovnu aktivnost.

6. Kod preduzeća sa malom povezanošću proizvoda, a sa visokom povezanošću tržišta potrebna je:

a) diviziona struktura,

b) matrična struktura,

c) funkcionalna struktura,

d) jednostavna struktura.

7. Kod preduzeća sa malom povezanošću proizvoda i malom povezanošću tržišta potrebna je:

a) diviziona struktura,

b) matrična struktura,

c) funkcionalna struktura,

d) multidiviziona struktura.

8. U situaciji kada treba strategijski upravljati veoma različitom grupom poslovnih aktivnosti koje su međusobno povezane odgovarajuća je:

a) diviziona struktura,

b) matrična struktura,

c) funkcionalna struktura,

d) jednostavna struktura.

9. Standardi se daju u:

a) fizičkim izrazima,

b) fizičkim ili vrednosnim izrazima,

c) vrednosnim izrazima,

d) fizičkim ili ne vrednosnim izrazima.

10. Upravljačka kontrola se uklapa između:

23

a) sprovođenja strategije i kontrole zadataka,

b) formulisanja strategije i kontrole zadataka,

c) kontrole strategije i kontrole zadataka,

d) formulisanja strategije i formulisanja zadataka.

11. Strategijska kontrola se bavi:

a) bazičnim strategijskim smerom preduzeća u smislu njegovog odnosa sa potrošačima,

b) bazičnim strategijskim smerom preduzeća u smislu njegovog odnosa sa sredinom,

c) bazičnim strategijskim smerom preduzeća u smislu njegovog odnosa sa zaposlenima,

d) bazičnim strategijskim smerom preduzeća u smislu njegovog odnosa sa akcionarima.

12. Taktička kontrola se primarno bavi:

a) primenom taktičkog plana,

b) primenom strategijskog plana,

c) kontrolisanjem strategijskog plana,

d) kontrolisanjem taktičkog plana.

13. Postoji dva tipa strategijske kontrole:

a) kontrola informacija i kontrola plana,

b) kontrola informacija i kontrola ponašanja,

c) kontrola plana i kontrola ponašanja,

d) kontrola informacija i kontrola zaposlenih.

14. Strategijsko poređenje je od posebnog značaja za preduzeća koja su spremna:

a) da uče samo na sopstvenom iskustvu,

b) da uče na tuđem iskustvu,

c) da uče ne samo na sopstvenom već i na tuđem iskustvu,

d) da ne uče ni na sopstvenom ni na tuđem iskustvu.

15. TMT čine:

a) generalni direktori,

b) izvršni direktori,

c) top menadžeri,

d) sektorski direktori,

24

16. Stejkholderi su pojedinci i grupe koje:

a) ne mogu da utiču na rezultate poslovanja preduzeća,

b) mogu da utiču na kontorolu poslovanja preduzeća,

c) mogu da utiču na planiranje poslovanja preduzeća,

d) mogu da utiču na rezultate poslovanja preduzeća.

17. Moć je osnovna pokretačka energija potrebna da se:

a) strategijska misija prevede u stvarnost,

b) strategijski ciljevi prevedu u stvarnost,

c) strategijska vizija prevede u stvarnost,

d) strategijski planovi prevedu u stvarnost.

18. Četiri načina korišćenja moći:

a) komandovanjem, oblikovanjem, ubeđivanjem i prevladavanje,

b) odlučivanjem, oblikovanjem, ubeđivanjem i pregovaranjem,

c) komandovanjem, odlučivanjem, ubeđivanjem i pregovaranjem,

d) komandovanjem, oblikovanjem, nagrađivanjem i pregovaranjem.

19. Ukoliko je izvor moći individua, a korišćenje moći eksplicitno reč je o:

a) komandovanju,

b) oblikovanju,

c) preovladavanju,

d) ubeđivanju.

20. Ukoliko je izvor moći institucija, a korišćenje moći implicitno reč je o:

a) komandovanju,

b) oblikovanju,

c) preovladavanju,

d) ubeđivanju.

21. Stilova sledbenika mogu biti:

a) otuđeni sledbenik, konformista, pragmatičan, pasivan, efikasan,

b) otuđeni sledbenik, konformista, pragmatičan, pasivan, efektivan,

c) otuđeni sledbenik, konformista, pragmatičan, aktivan, efektivan,

25

d) otuđeni sledbenik, konformista, praktičan, pasivan, efektivan.

22. Četiri tipa lidera:

a) žrtva, ambiciozan, radilica i lider menadžer,

b) žrtva, sanjalica, pasivan i lider menadžer,

c) žrtva, sanjalica, radilica i lider menadžer,

d) žrtva, sanjalica, žetva i lider menadžer.

23. Liderstvo se može posmatrati u dve dimenzije:

a) sposobnost stvaranja misije i sposobnost sprovođenja strategije,

b) sposobnost stvaranja vizije i sposobnost sprovođenja strategije,

c) sposobnost stvaranja misije i sposobnost sprovođenja vizije,

d) sposobnost stvaranja vizije i sposobnost sprovođenja misije.

24. Liderstvo je:

a) proaktivno,

b) reaktivno,

c) interaktivno,

d) retroaktivno.

25. Karakteristika lidera je da se bavi promenama:

a) transformacionog karaktera,

b) strategijskog karaktera,

c) operativnog karaktera,

d) tehnološkog karaktera.

26. U transformacionom liderstvu neki od bitnih elementa su:

a) reagovati sporo i odlučno, ne stvoriti osećaj hitnosti, stvoriti i komunicirati viziju i plan,

b) reagovati brzo i odlučno, stvoriti osećaj hitnosti, stvoriti i komunicirati viziju i plan,

c) reagovati brzo i odlučno, stvoriti osećaj hitnosti, stvoriti i komunicirati misiju i plan,

d) reagovati brzo i odlučno, stvoriti osećaj hitnosti, stvoriti i komunicirati odluku i plan.

27. Agencijska teorija je:

a) teorija kontrole,

b) teorija troškova,

26

c) teorija strategija,

d) teorija o moći.

28. Teorija upraviteljstva je primenljiva u preduzećima gde je:

a) manja distanca moći,

b) veća distanca moći,

c) nema distance moći,

d) ništa od navedenog.

29. Razlikuje se:

a) šest tipova moći,

b) devet tipova moći,

c) jedanaest tipova moći,

d) deset tipova moći.

30. Razlikujemo sledeće vrste odgovornosti:

a) ekonomska, javna, etička i filantropska,

b) ekonomska, pravna, privatna i filantropska,

c) ekonomska, pravna, etička i filantropska,

d) ekonomska, pravna, javna i filantropska.

31. Sistem kontrole ima četiri elementa i to su:

a) defektor, imenitelj, efektor, komunikaciona mreža,

b) defektor, procenitelj, efektor, komunikaciona mreža,

c) defektor, procenitelj, korektor, komunikaciona mreža,

d) defektor, procenitelj, revizor, komunikaciona mreža.

1. SPJ koje imaju malo tržišno učešće na tržištu sa visokom stopom rasta:

a) zrele SPJ,

b) problematične SPJ,

c) stagnirajuće SPJ.

2. Distinktivna kompetentnost izvora i sposobnosti je osnova za stvaranje:

a) apsolutne konkurentske prednosti,

b) trajne konkurentske prednosti,

27

c) relativno trajne konkurentske prednosti.

3. Održiva prednost je moguća:

a) u granama u kojima preduzeća koriste jednu strategiju s obzirom da raspolažu istim izvorima i sposobnostima i nije jednostavno imitirati inovativno preduzeće,

b) u granama u kojima preduzeća koriste više različitih strategija s obzirom da raspolažu različitim izvorima i sposobnostima i nije jednostavno imitirati inovativno preduzeće,

c) u granama u kojima preduzeća koriste više različitih strategija s obzirom da raspolažu različitim izvorima i sposobnostima pa je lako imitirati inovativno preduzeće.

4. Jedinstvenost strategije zasniva se:

a) na kreiranju vrednosti,

b) isporuci vrednosti,

c) postojećim vrednostima.

5. Ukoliko je ciljna orijentacija jaka, a i orijentacija procesa jaka reč je o

a) Logičnom inkrementizmu,

b) Usmerenom ucenju,

c) Racionalnom planiranju.

6. Strategija preduzeća ima za cilj da se obezbedi:

a) ne samo usmeravanje već i koheziju preduzeća,

b) ne samo usmeravanje već i uspeh preduzeću,

c) koheziju i uspeh preduzeću.

7. Ofanzivne taktike su:

a) proaktivnog karaktera,

b) interaktivnog karaktera,

c) reaktivnog karaktera.

8. Ukoliko su izvori ili sposobnosti vredni, nisu retki i ne imitiraju se teško reč je o :

a) konkurentskoj sličnosti,

b) konkurentskoj ujednačenosti,

c) privremenoj konkurentskoj prednosti.

9. Svojevremeno je konstatovano da trajna prednost može da bude posledica:

28

a) veličine na ciljnom tržištu, superiornih pristupa izvorima ili potrošačima, restrikcija na opcije koje imaju konkurentska preduzeća,

b) izbora širine poslovanja, alokacije izvora, restrikcija na opcije koje imaju konkurentska preduzeća,

c) veličine na ciljnom tržištu, alokacije izvora, restrikcija na opcije koje imaju konkurentska preduzeća.

10. SPJ može da održava svoju konkurentnu poziciju i pored akcija konkurenata kada je njena pozicija:

a) Jaka,

b) Održiva,

c) Povoljna.

11. U prekinutom ekvilibriju sredina se karakteriše:

a) kratkim periodima zasnovanim na diskontinuelnim promenama ili revolucionarnim uništenjem kompetitivnosti,

b) čestim diskontinulenim disrupcijama,

c) kratkim periodima zasnovanim na diskontinuelnim promenama.

12. Idealno SPJ treba da ima sledeće karakteristike:

a) Homogeni set tržišta koje opslužuje i ograničeni broj povezanih tehnologija,

b) Homogeni set tržišta koje opslužuje i ne ograničeni broj povezanih tehnologija,

c) Heterogeni set tržišta koje opslužuje i ograničeni broj povezanih tehnologija.

13. Tri glavna nivoa strategija u najvećem broju preduzeća sa širim proizvodnim programom su:

a) strategija preduzeća, strategija za pojedine poslove, funkcionalne strategije,

b) strategija preduzeća, strategija za pojedine poslove, društvene strategije,

c) strategija preduzeća, strategija za pojedine poslove, interorganizaciona strategija.

14. Uspešna konkurentna strategija se stvara na:

a) kompententnosti i komparativnoj prednosti,

b) kompententnosti i konkurentnoj prednosti,

c) komparativnoj prednostii konkurentnoj prednosti.

15. Konkurentske snage u grani su:

a) pregovaračka moć kupaca, ulazak novih preduzeća, opasnost substitucije, pregovaračka moć dobavljača i rivalitet među postojećim preduzećima,

29

b) pregovaračka moć kupaca, opasnost substitucije, pregovaračka moć dobavljača i rivalitet među postojećim preduzećima,

c) pregovaračka moć kupaca, ulazak novih preduzeća, pregovaračka moć dobavljača i rivalitet među postojećim preduzećima.

16. Strategijski oportunizam je sposobnost preduzeća da:

a) Da bude usmereno na kratkoročne ciljeve, fleksibilno da rešava svakodnevne problemei da uočava nove mogućnosti,

b) Da bude usmereno na dugoročne ciljeve, fleksibilno da rešava svakodnevne problemei da uočava nove mogućnosti,

c) Da bude usmereno na dugoročne ciljeve, fleksibilno da rešava svakodnevne probleme i ne uočava nove mogućnosti.

17. Kod horizontalnog pozicioniranja ukoliko je broj proizvoda mali, a broj tržišnih segmenata veliki reč je o:

a) Nišeru,

b) Tržišnom specijalisti,

c) Specijalisti proizvoda

18. Diviziona forma najbolje funkcioniše kada:

a) su poslovne jedinice razdvojene,

b) su poslovne jedinice spojene,

c) postoji veći stepen povezanosti među poslovnim jedinicama.

19. Specijalista proizvoda ima:

a) Širok proizvodni program ali ide na više tržišta,

b) Uzak proizvodni program, ali ide na jedno tržište,

c) Uzak proizvodni program ali ide na više tržišta.

30