Uvod u Informacione Sisteme, Skripta

1. UVOD U INFORMACIONE SISTEME

Informacioni sistemModel realnog sistema u kome se veze ostvaruju razmenom informacija.

Osnovne funkcije Informacionog sistemaprikupljanje arhiviranjeobrada podatakadistribucija

Elementi IS1. ljudi 2. podaci3. informacione tehnologije1

hardversoftver2

sistemski softver3 (omogućuje funkcionisanje sistema)aplikativni softver4 (završava posao korisnicima)

baza podatakaaplikativna logikakorisnički interfejs

4. procedure

Istorijski razvoj ISjezik... pismo... brojevi... kipu... digitron... kompjuteri... internet

Evolucija obrade podataka Evolucija modela1. Podaci u programima 1. Simbolički modeli2. Upravljanje datotekama 2. Mašine za računanje3. Upravljanje bazama podataka 3. Kompjuterski modeli4. Upitni jezici 4. Interaktivni modeli

Moguće pozicije informacione funkcije u organizacionoj strukturi preduzeća1. IS je štab top menadžmenta (savetodavno telo) – obično na početku2. IS je nezavisan sektor – u preduzećima sa razvijenim IS3. IS je odeljenje u okviru sektora – u preduzećima sa nerazvijenim IS4. Ne postoji IS sektor – zaostale organizacije

1 Zadatak IT je da omoguće ljudima da izvode performanse za koje ljudski mozak nije stvoren (velika količina informacija, složeni proračuni – makete, simulacije, kontrolisanje mnogih paralelnih procesa...).2 Sve što može da se sačuva u elektronskoj formi čini softver.3 Programi koji upravljaju i izvode operacije na računaru. Omogućuju funkcionisanje sistema.4 Programi koji omogućavaju ljudima da koriste računar kao sredstvo za ostvarivanje određenih zadataka. Završavaju posao korisnicima

2. RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

Zahtevi savremenog upravljanjapristup svim relevantnim strukturama podatakatrenutno raspoložive analize sintetički prikaz odabranih informacijadonošenje odluke uz saznanje o uzrocima i posledicama (simulacija)

Osnovni informacioni problemvelika količina sirovih podatakadugotrajno, komplikovano, zahteva informatičara, više verzija (analiza = paraliza)

Uobičajene slabosti trenutnog stanja IS u organizacijama

1. Nejedinstven sistem označavanja2. Nepostojanje adekvatne dokumentacije3. Parcijalne aplikacije4. Ignorisanje stvarnih zahteva sistema

Zadaci

osnovni zadacistrategija razvoja ISinterni standardi na nivou preduzećaprimena novih tehnologijaizrade aplikacijaodržavanje opreme

savremeni zadaciinkorporacija interneta i e-trgovineobuka i stalno obrazovanje iz oblasti IT svih radnikaposebna edukacija zaposlenih informatičarapodrška krajnjim korisnicimapartnerstvo sa izvršnim menadžmentominovacijeupravljanje sistemskim integracijama

PrioritetiPoslovni

1. Unapređenje poslovnih procesa2. Smanjenje troškova poslovanja3. Povećanje radne efikasnosti

Tehnološki1. Poslovna inteligencija2. Poslovne aplikacije3. Virtuelizacija

Fokusipodaci – sirovi materijal, pomuću kojeg se kreiraju korisne informacijeprocesi – aktivnosti koje realizuju misiju poslovanjainterfejsi – povezivanje sistema sa korisnicima i drugim sistemima

Trendovi razvoja u tehnologiji

PERVASIVE COMPUTING (SVEPRISUTNO RAČUNARSTVO)mali, jeftini i umreženi uređaji namenjeni za pomoć u svakodnevnom životumobilni, digitalni plejeri, interaktivni paneli...

GREEN IT (VIRTUELIZACIJA)uređaji koji minimalno zagađuju životnu sredinufizički postoji samo jedan server a njegove mogućnosti koriste i drugištedljivi računari, i komponente (diskovi...), reciklaža

WEB2sadržaji su potpuno nezavisni od forme i tehnologije izrade sajtajednostavnije se mogu preuzimati i prikazivatiračunar sam može da pretraži i pronalazi informacije od konkretnog značaja

SERVISNO ORJENTISANA ARHITEKTURAnačin projektovanja koji omogućava različitim aplikacijama da lako komuniciraju

Trendovi razvoja u poslovanju

POSLOVNA INTELIGENCIJAskup procesa za manipulaciju podacima u cilju donošenja boljih odlukaidentifikacija novih poslovnih mogućnostiKljučne tehnologije: OLAP, Data mining, Text minng, Stabla odlučivanja...Uključuje: DSS, DW, OLAPomogućava menadžerima uvid u nove informacije, pomoć prilikom:

analizepredikcija (simulacija)sagledavanja (sistematizovanja)

KONTINUALNO UNAPREĐENJE PROCESA stalni monitoring poslovnih procesa sa ciljem stalnih malih ušteda i poboljšanjaContinous process improvement (CPI)

ENTERPRISE RESOURCE PLANNING (ERP)poslovni informacioni sistemi (komercijalni softverski paketi za preduzeća)obuhvataju sve standardne poslovne funkcijeprilagođavaju se konkretnim potrebama preduzeća

LANCI SNABDEVANJA – 7. TEMAodnosi se na tok materijala i informacija od proizvođača sirovina do potrošačaprocesi: naručivanje, plaćanje, manipulacija materijalom, planiranje, logistika...podrazumeva snažnu organizacionu i informatičku podršku

TOTAL QUALITY MANAGEMENT & STANDARDIZACIJAsveobuhvatan pristup poboljšanja kvalitetatendencija svođenje grešaka na nulu (zero defects)proces treba imati manje od 3.4 greške u milion izvođenjastandardi (ISO 20000, ISO 12207, ISO9001)

UPRAVLJANJE ZNANJEMformalizacija znanja koja postoje u organizacijiintegracija svih dostupnih znanja (iz Baza podataka, glava eksperata..)lakša manipulacija znanjem

Automatsko prikupljanje podataka

MAGNETNE TEHNOLOGIJEmagnetna trakaprepoznavanje karaktera pisanih magnetnim mastilom

ELEKTROMAGNETNE TEHNOLOGIJEradiofrekvencijska identifikacija (RFID)radiofrekvencijsko prikupljanje podataka (RFDC)

BIOMETRIČKE TEHNOLOGIJEprepoznavanje glasaprepoznavanje otiska prstaprepoznavanje mrežnjače oka

KONTAKTNE TEHNOLOGIJEtouch-screen

SMART KARTICEkartice sa čipom

OPTIČKE TEHNOLOGIJEbar kodOCRvizuelni sistemibiometrika

Prednosti automatskog prikupljanja podatakaušteda vremena i radne snagevisoka tačnostbolja usluga kupcimabolja kontrolamanji troškovi

Koraci

1. CILJEVI I STRATEGIJA (DEFINISANJE STRATEGIJE)principi

analiza tehnologije (mogućnosti i tendencija)plan razvojausklađenost sa ciljevima organizacije

tipoviStrategija redukcije (poslovni sistem stagnira)

minimalno investiranje uz održavanje prethodno dostignutog nivoaStrategija razvoja (poslovni sistem se razvija)

uvođenje novih tehnologija, i obuhvatnjih aplikacijaStrategija umrežavanja (poslovni sistem se razvija kroz specijalizaciju)

saradnja specijalizovanih firmi

2. TRENUTNO STANJE (SNIMANJE POSTOJEĆEG STANJA)Jasna i potpuna specifikacija (grafička i verbalna)

a) odozdo na gore (na osnovu izlaznih dokumenata odrediti proces)b) odozgo na dole (na osnovu razgovora sa menadžerima)

3. PROJEKTOVANJEAnaliza strukture sistema

Dijagram toka podatakaLogika primitivnih procesaRečnik podataka

Izrada logičkog modela sistemaModel objekti – vezeRelacioni model

Definisanje načina relizacije ISizbor softvera, nosilaca realizacije, koncept skladištenja podataka

Specifikacija potrebnih resursaIzrada fizičkog modela IS

4. APLIKATIVNO MODELIRANJEGenerisanje baza podatakaProgramiranje logike aplikacijaGrafički interfejs prema korisniku (kako će izgledati upit, izveštaji....)

5. UVOĐENJEInstalacija hardvera (postavljanje i povezivanje opreme)Instalacija softvera (sistemski softver, baze podataka, aplikacije)Inicijalno punjenje baze podatakaTestiranje (simulacija redovnog rada)Obuka (neposrednog izvršioca, operativnog rukovodstva, uprave)

6. ZAŠTITA7. ODRŽAVANJE

dokumentovanje & analizapopravka

korektivno – da se isprave uočeni nedostacipreventivno – da se isprave skriveni nedostaci

poboljšanjeadaptivno – da se održi upotrebljivost usled promenaperfektivno – da se poboljšaju performanse

Načini (modeli) razvoja IS

WATERFALL ITERATIVNO – EVOLUTIVNI SPIRALNI RAD

(kompletno) INKREMENTALNI(po malo)

(razvojno) (razvojno) (brzo)

OPIS

Kompletno se definiše strategija i formulišu svi mogući korisnički zahtevi i svi se rešavaju istovremeno.

Postoji definisan skup zahteva. Oni se rešavaju u mnogo etapa. U svakoj etapi se odradi mali deo zahteva.

Ne postoji skup zahteva, već postoji samo prioritetni zahtev. Na osnovu njega se pravi model, a kroz višestruko ponavljanje životnog ciklusa se definišu i rešavaju novi zahtevi.

Radi se paralelno na različitim aplikacijama. Aplikacije se razlažu na funkcije koje se takođe paralelno razvijaju.

KORACI

1. strategija2. trenutno stanje3. projektovanje4. aplikativno m.5. uvođenje6. održavanje

skup zahteva korisnika3.4.5.

zahtevi korisnika3.4.5.

zahtevi korisnika3.4.5.evaluacija

analizaprogramiranjetestiranje

PREDNOSTI radi se odjednom

predvidiv

manje rizičan

laka implementacija

1. veliko razumevanje zahteva

2. uvažavaju se promene u tehnologiji

brzo

OGRANIČENJA (RIZICI)

slaba efikasnost dugo vreme uvođenja komplikovan IS1. ako se ne shvate zahtevi2. brze promene u tehnologiji brze promene u zahtevima3. trenutno ograničeni resursi

1. ako se ne shvate dobro zahtevi

2. brze promene u tehnologiji

3. dugoročno ograničeni resursi

4. poželjno odjednom uvesti promene

3. dugoročno ograničeni resursi

4. poželjno odjednom uvesti promene

ograničeno na jednostavne IS

SITUACIJE

1) poželjno predvideti sve odjednom

2) neophodno povući ceo postojeći sistem

1) brzo osposobljavanje sistema

2) sistem je prirodno deljiv

3) snabdevanje resursima je parcijalno

4) međuproizvod treba da bude upotrebljiv

1) jasno okruženje

2) mala složenost IS

Mere uspeha IT projektakvalitet (IS je prihvatljiv za korisnika)cena (razvijen u okviru budžeta)rok (isporučen na vreme, nije omeo ostale planirane aktivnosti)

3. ANALIZA INFORMACIONOG SISTEMA

Osnovne karakteristikepotpuna konvencionalna metoda za specifikaciju ISdaje jasan i detaljan opis sistema, koristeći nivoe apstrakcijepredstavlja logičku, a ne fizičku specifikaciju sistemaposmatra IS kao proces koji od ulaznih stvara izlazne podatkeulazi i izlazi su predstavljeni kao tokovi podatakaod interesa su samo sadržaj i struktura, ali ne i nosilac toka podataka

Elementi (koncepti) TOK PODATAKA (DATA FLOW)

vod kroz koji protiču grupe podataka poznate struktureostvaruje vezu između ostalih elemenata SSA

PROCES (PROCESS)aktivna komponenta koja vrši transformaciju strukture i sadržaja toka podataka

analitički proces – ima više izlaznih nego ulaznih tokovasintetički proces – ima više ulaznih nego izlaznih tokova

SKLADIŠTE PODATAKA (DATA STORE)služi za čuvanje podatakadefiniše se kao tok podataka u mirovanju

SPOLJNI OBJEKAT (INTERFACE)objekat van sistema koji se javlja kao izvor ili ponor tokova podataka

SPOJEVI (JUNCTIONS)divergentni spojevi – dele tok na dva ili više izlazakonvergentni spojevi – spajaju dva ili više tokova

Pravila analize IS1. Naziv procesa treba precizno da označava funkciju koju on obavlja2. Svaki proces mora da ima bar jedan ulazni i izlazni tok3. Dva procesa se povezuju samo posredno (preko skladišta podataka)4. Tok podataka predstavlja se imenovanom orjentisanom linijom5. Ime toka odražava značenje podataka koje tok nosi6. Samo tokovi podataka od/ka skladištu ne moraju biti imenovani7. Tokovi od/ka skladištu mogu nositi samo podatke koji su u tom skladištu definisani8. Tok ka skladištu označava operacuju izbacivanja/ubacivanja/promene 9. Tok od skladišta označava korišćenje skladišta za izveštavanje10. Broj tokova na nižem nivou mora biti jednak broju na odgovarajućem delu višeg11. Tokovi podataka moraju imati izvor i ponor

dva skladišta ne mogu biti međusobno direktno povezanadva interfejsa ne mogu biti međusobno direktno povezanaskladište i interfejs ne mogu biti međusobno direktno povezani

12. Svako skladište mora da ima makar jedan ulazni i izlazni tok

Tehnika dekompozicijedijagram konteksta

dijagram dekompozicijehijerarhijski nivoi

broj nivoa zavisi od složenosti sistema (5-9 procesa po jednom nivou)

Funkcionalna analiza sistemaDinamički model sistema. Prikazuje funkcije i procese sistema

1. DIJAGRAM TOKA PODATAKA (HIJERARHIJSKI ORGANIZOVAN)prikazuje međusobni odnos elemenata SSA

2. LOGIKA PRIMITIVNIH PROCESA-procesi koji se dalje ne mogu razložitiizvorulazni tok podatakalogika obrade podatakaizlazni tok podatakaponor

Analiza strukture sistema Statički model sistema. Prikazuje strukturu sistema

3. REČNIK PODATAKAopisuje sadržaj i strukturu svih elemenata dijagrama toka podataka

4. MODELIRANJE IS(MODEL PODATAKA)

ModelPojednostavljenje realnosti (sistema). Apstrakcija iz određenog ugla posmatranja.Zašto: bolje razumevanje funkcionisanja celine.

1. pomaže sagledavanje (vizualizaciju i pregled) celog sistema2. daje šablon koji usmerava konstrukciju sistema

Logički aspekti modelovanja – opisuje logiku strukture i dinamike sistema (šta)Fizički aspekti modelovanja – opisuje konkretnu kompoziciju u prostoru (kako)Statički model: struktura sistema (model podataka)Dinamički model: ponašanje sistema (model procesa)

Model ISCilj modelovanja: prevođenje organizacionih potreba u odgovarajući ISModel IS opisuje

strukturu nekog sistema (skup objekata, njihovih atributa, veza)dinamiku (skup operacija)

Podatak je kodirana činjenica iz realnog sistema, nosilac informacije.Tumačenje podataka se vrši na osnovu njegovih komponenti (u modelu podataka).

Osnovne komponente modela podataka1. STRUKTURA

objekti, atributi, veze2. OGRANIČENJA

semantička ograničenja na vrednosti podataka3. OPERACIJE

preko kojih je moguće prikazati i menjati vrednosti podataka u modelu

Apstrakcije u modelu podatakageneralizacijaklasifikacija (tipizacija)agregacija

Postupak normalizacijejedan podatak na jednom mestuuklanjanje redundanse (višestruko ponavljanje istog podatka)

1. Svaki atribut ima jedno značenje i ne više od jedne vrednosti za 1 primerak2. Svaki atribut koji nije ključ, potpuno zavisi od primarnog ključa3. Svaki atribut koji nije ključ zavisi jedino od primarnog ključa

Vrste modela podatakaModel objekti-vezeRelacioni model

Model objekti-veze (MOV)STRUKTURA (statički)

Objekat (entitet) je skup sadržaja sa karakteristikama koje su bitne za celinuNezavisan objekat – ne zavisi od drugihZavisan objekat – postojanje i identifikacija zavise od drugih

Slab (karakterističan) objekat – ponavlja se u nekom objektuAsocijativni objekat – veza više objekta

Atributi su karakteristike iskazane kao vrednosti koje opisuju objekat.

VezeIdentifikujuće (dete-roditelj)Neidentifikujuće

obavezneneobavezne

Rekurzivne (na sebe samog)

Kardinalnost je broj pojavljivanja jednog objekta u vezi sa drugim

OGRANIČENJA (statička pravila integriteta)nad strukturom

(integritet, standardni domen, tip i dužina podataka)nad vrednošću domena

(dozvoljene vrednosti)na kardinalnost

(0,1,n), (1,n), (0,1), (exactly)

OPERACIJE (dinamička pravila integriteta)Operacije održavanja baze podataka

ubaci, izbaci, promeni, poveži...Navigacione operacije

pomažu kretanju kroz bazu podataka

Relacioni modelModel objekti-veze je semantički veoma bogat modelKomercijalno raspoloživi sistemi imaju veoma skromne semantičke struktureZbog toga se model objekti-veze prevodi u relacioni (definisana su pravila)Relacija predstavlja skub atributa nekog objekat.Relacija se može predstaviti kao tabela gde su atributi kolone, a redovi su objekti.Ključ je vrsta atributa koja jedinstveno identifikuje svaki objekat.

prost ključ čini samo jedan atributsložen ključ čini više od jednog atributaalternativni ključ prenešeni ključ (atribut koji povezuje objekat dete sa roditeljem)

Osnovna pravila prvođenjasvaki objekat (entitet) iz MOV postaje relacijaatributi entiteta postaju atributi relacijedefinisana su posebna pravila za objekte, a posebna za veze

5. ARHITEKTURA APLIKATIVNOG SOFTVERA

Višeslojna arhitektura

Jednoslojnakorisnički interfejs, aplikaciona logika, upravljanje podacima

Dvoslojnakorisnički interfejs i aplikaciona logikaupravljanje podacima (baza podataka)

Troslojnaupravljanje podacima (baza podataka)aplikaciona logika (poslovni sloj)korisnički interfejs (prezentacioni sloj)

Višeslojnadrugi sloj troslojne se raslojava i tako nastaje višeslojna arhitektura prilagođava se brzim promenama (korisnički zahtevi, tehnološke promene)omogućava servisno orjentisanu arhitekturu (povezivanje korisničkih aplikacija)

Aplikativno modeliranje

1. GENERISANJE BAZA PODATAKA I sloj2. IZRADA APLIKACIJA

a) Programiranje logike aplikacija II slojb) Grafički interfejs prema korisniku (kako će izgledati upit, izveštaji....) III sloj

Definisanje menija (dodela rola)

Definisanje formi i upita (bez suvišnih efekata)

Definisanje izveštaja (kriterijumi: frekvencija, sortiranje)

Preporuke za projektovanje ekranaciljevi: uvažava fizička ograničenja koja se nameću

zadovoljava potrebe korisnika (ostvaruje ciljeve)efikasno (maksimalno) iskorišćava mogućnosti softvera

smernice: jednostavnost, jasnoća, racionalnost, predvidljivost

Servisno orjentisana arhitektura (SOA)

To je način projektovanja koji omogućava različitim aplikacijama na različitim nivoima (slojevima) da razmenjuju podatke (bez obzira na kom se operativnom sistemu izvršavaju i na kom su programskom jeziku)

Funkcije se dekomponuju na servise, koji se mogu nezavisno distribuirati i kombinovati sa drugim servisima. Servisi komuniciraju između sebe razmenom podataka ili koordinacijom aktivnosti.

Prednosti (kvalitet, cena rok)brža i jeftinija izgradnja novih usluga i aplikacijabolji kvalitet aplikacijamanji troškovi održavanja

Distribuirana arhitektura Fizički delovi se nalaze na različitim čvorovima mreže

Baza podatakadistribuirana baza podataka (lokalna autonomija, logički jedinstvena velika baza)federativne baze podataka (virtuelna integracija različitih baza)

Paralelne arhitekture (podtipovi)deljiva memorijadeljivi diskoviništa deljivo (nezavisni i umreženi)

Prednostiveća raspoloživost i pouzdanost podataka (metoda: replikacija)bolje perfonmanse (metoda: fragmentacija)jednostavniji rast sistema (dodavanje čvorova u mreži)

Alati za proizvodnju softvera (CASE)horizontalna podela

za više faze životnog ciklusa (analiza, projektovanje)za srednje faze (izrada aplikacija, implementacija)za niže faze (podrška eksploataciji)

vertikalna podelaupravljanje, planiranje, praćenjetehnički alatipodrška projektu (rečnici, skladišta)

prema broju korisnikajednokorisničkivišekorisnički (mrežni)

najpoznatiji CASE alatiBpWin, ErWin, Artist-FON, Oracle Designer, Rational Rose, Power Designer

prednostipovećava se produktivnost u izradi softvera smanjuju se troškovipodiže se kvalitetpovećava se pouzdanoststandardizacija(kvalitet, cena, rok, standardizacija)

6. TIPOVI IS U ORGANIZACIJITRANSAKCIONI IS (OLTP – ON LINE TANSACTION PROCESSING)

manipulacija (registrovanje, obrada, prikaz) pojedinačnim transakcijamatransakcije-često ponavljajući procesi, paralelno se dešavajupr: rezervacije letova, naručivanje robe, bankarske transakcije...transakcije najčešće imaju definisan samo jedan ili nekoliko koraka

načini obradeOn Line Transaction Processing (OLTP)Paketne obrade transakcija (batch)

vrste izveštajastandardni izveštaji

zbirnidetaljni

izveštaji na zahtev (ad hoc)drill-down izveštajiizveštaji o ključnim indikatorimakomparativni izveštaji

specijalni izveštaji

ANALITIČKI IS (OLAP – ON LINE ANALYTICAL PROCESSING)analiza i obrada podataka, izrada izveštajakonstrukcija OLAP kocke – predstavljanje informacija u 3D matričnom obliku

НЕЗГОДНЕЗГОДЕЕ

Возило

Чеони сударИзлетање са пута

Oбарање пешака

2.K2.Kвв 3.K3.Kвв 4.K4.Kвв

Квартал1.K1.Kвв

Мотоцикли

Путничка

Теретна

Јавни превоз

СлужбенаНЕЗГОДНЕЗГОД

ЕЕ

Возило

Чеони сударИзлетање са пута

Oбарање пешака

2.K2.Kвв 3.K3.Kвв 4.K4.Kвв

Квартал1.K1.Kвв

Мотоцикли

Путничка

Теретна

Јавни превоз

Службена

Мотоцикли

Путничка

Теретна

Јавни превоз

Службена

Razlike između OLTP i OLAP

OLTP OLAPobrada podataka čitanje podatakaaktuelni podaci arhivski podacisirovi podaci agregirani podacistandardni upiti kompleksni upitiMb-Gb memorije Gb-Tb memorijepristup: svi korisnici pristup: menadžeri, analitičari

Run the business Plan the Business

7. VRSTE IS U ORGANIZACIJI

transakcioni ISINTEGRISANA SOFTVERSKA REŠENJA (ENTERPRISE RESOURCE PLANNING)

osnovni zadatak je integrisanje podataka iz različitih funkcionalnih sektora

loša razmena informacija, dupliranje, nepostojanost, nepostojanje standarda

UPRAVLJANJE ODNOSOM SA KUPCIMA (CUSTOMER RELATIONSHIP MANAGEMENT)baza podataka o karakteristikama kupca (kada i šta je kupovao)tretirati različite kupce na različiti načinidentifikacija najboljih platišasugestije o upotrebi kampanje za različite kupcetačke dodira sa kupcima:

telefon, e-mail, pošta, web site, help desk, marketservis za kupce

tehničke i druge informacije i uslugemogućnost praćenja porudžbinapersonalizovanje web sajtanajčešća pitanja i odgovorie-mail i automatski odgovoricall centar

razlozi za uvođenjelakše je zadržati starog kupca nego steći novog

INTRANET – EKSTRANET

Intranet je interna mreža jednog preduzeća

Ekstranet podrazumeva vezu među poslovnim partnerima. Omogućava uvid partnera u deo informacija koje se tiču zajedničkog posla. Lanci snabdevanja!

LANCI SNABDEVANJA (SUPPLY CHAINS)

cilj: povećanje profita i konkurentnosti

tokovimaterijalniinformacionifinansijski

komponente - segmentiuzvodni (dotok resursa od eksternih dobavljača)interni (manipulacija resursima u krugu organizacije)nizvodni (distribucija od strane eksternih saradnika)

problemi (veliki broj učesnika, kompleksni odnosi)predviđanje tražnje (glavni izvor neizvesnosti)neizvesnost vremena isporukeproblemi sa kvalitetomefekat biča (svaki poremećaj izaziva probleme u čitavom lancu)

analitički ISIZVRŠNI IS (EXECUTIVE INFORMATION SYSTEM, EIS)

ubrzava donošenje izvršnih odluka (koje zahtevaju brzinu i efikasnost)cilj: poboljšanje kvaliteta i kvantiteta informacija dostupnih na izvršnom nivouključni problem je sadržaj informacija, a ne način njihovog predstavljanja

GEOGRAFSKI IS nivoi

prezentacija statičnih informacija (kartografske prezentacije)prezentacija dinamičnih informacija (dinamička kartografija)interaktivni alati za prikazivanje geografskih podataka (u sklopu IS)

oblast primenenekretnine, prostorno planiranje, saobraćaj, komunalna infrastruktura, životna sredina, vojne svrhe, navigacija, turizam, zdravstvo, poljoprivreda...

SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU (DECISION SUPORT SYSTEMS, DSS)crpu iz postojećih sistema one informacije koje su bitne za proces odlučivanjapomoć u rešavanju nedovoljno definisanih problema (većina je takva)

elementi DSSPodsistem za upravljanje podacima

baza podataka koja se sastoji iz činjenica i heurističkih podatakasoftver za upravljanje podacima

Podsistem za upravljanje modelimabaza modela (sadrži skup raspoloživih metoda i tehnika)softverski paket koji sadržistatističke, finansijske... modele

Podsistem korisničkog interfejsapreko kojeg korisnik komunicira i upravlja DSS-om

nivoi DSS tehnologijespecifični DSS – konstruišu se uz pomoć DSS alataDSS generatori – softverski paketi za razvoj DSSDSS alati – programski jezici, paketi za statističke proračune...

razvoj DSS (pristupi)1. Quick Hit pristup

najzastupljeniji pristupinicijativa dolazi od strane menadžeraDSS se razvija kroz interakciju između menadžera i programera

2. Iterativnikada korisnici ne znaju tačno šta železasniva se na izgradnji prototipa i njegovom daljem razvoju

3. Model životnog ciklusametodologija pogodna za kompleksne sisteme sa mnogo korisnikaretko se koristi u praksi

grupni DSSsistemi koji podržavaju grupno odlučivanječlanovi tima mogu biti na različitim lokacijama i raditi u različito vremenivoi grupnog DSS

podrška procesu grupnog radapodrška donošenju odlukepravila za redosled događaja

primer korišćenja – redosled koraka1. utvrđivanje strateških ciljeva2. utvrđivanje mogućih alternativa za dostizanje ciljeva3. utvrđivanje kriterijuma4. EKSPERTSKO OCENJIVANJE (koliko koja alternativa vredi)5. proračun disperzija ocena (ako je prevelika, vraća se na korak 3)6. odluka

8. EKSPERTNI SISTEMI

Pojmovipodatak – sirova činjenicainformacija – protumačen podatak, stavljen u kontekst (smanjuje neodređenost)znanje – informacija + rauđivanjemudrost – sposobnost primene znanja radi dostizanja cilja

ZNANJE - temelj inteligentnog ponašanjaSposobnost da se razume jezik komunikacije (simboli...)Sposobnost rezonovanja i logičkog rasuđivanja

Upravljanje znanjem1. Otkrivanje2. Obuhvatanje3. Prečišćavanje4. Skladištenje5. Upravljanje (distribucija)6. Širenje

Vrste znanjaimplicitno (tacitno) – lično znanje zasnovano na kompletnom obrazovanju i iskustvueksplicitno znanje – znaje koje se može objasniti, jasno i lako za prenošenje

Formalizacija znanjaTransformisanje tacitnog znanja u eksplicitne oblike (reči, slike...)

Veštačka inteligencijapočeci razvoja od 1930-ih godinakrajem 1970-ih počinje razvoj ekspertnih sistema

Stablo veštačke inteligencijerobotikaekspertni sistemikompjuterske igrevizuelni sistemiprocesori prirodnog jezikaautomatsko programiranjegenetski algoritmi...

Simbolizovanje znanja (standardizacija), prekosimboličkih opisa (kojima se definišu odnosi)definisanih postupaka (za manipulaciju odnosima)

Ekspertni sistemiUočena je moć programa da rešava probleme na osnovu znanja koje taj program o

problemu poseduje, a ne iz formalizma koji koristiPod ekspertnim sistemima podrazumeva se da računar (program) poseduje deo

veštine (mudrosti) nekog eksperta i da može da, zahvaljujući tome, ponudi inteligentan savet ili da donese inteligentnu odluku.Karakteristike ekspertnih sistema

Osnovni gradivni element ekspertnih sistema je znanje (stav)Znanje se sastoji od činjenica i heuristike (iskustvo i osećaj)

Činjenice su široko raspoložive i usaglašene na nivou eksperata (eksplicitno)Heuristiku čine lična pravila prihvatljivog odlučivanja (tacitno znanje)

Predstavljanje znanja, vrši se u bazi znanja = model za rešavanje problema

Funkcionisanje ekspertnih sistemaBaza podataka > Baza znanja > Mehanizam za zaključivanje >Sistem za objašnjenjaLinija rasuđivanja se svodi na ulančavanje IF-THEN pravila

Ulančavanje unapred (od skupa uslova i ideja formira se zaključak)analiza podataka, projektovanje, dijagnostika, obrazovanje koncepata

Ulančavanje unazad (poznat zaključak, ali ne put do njega)forenzički sistemi, sistemi planiranja

Sistem produkcijeelementi

baza znanjamehanizam zaključivanja

skup pravila produkcije (if <premisa> then <dejstvo>) sa početnim uslovomulančavanje unapred vs ulančavanje unazad

strategija upravljanja (koje pravilo kada primeniti i kada prekinuti rad sistema)vrste formalizama

račun predikata (i, ili, negacija, sledi – matematička logika)semantičke mrežesemantički okvirirelaciona algebrafuzzy logikaneuronske mreže

Razlike između konvencionalnih i ekspertnih sistema

KONVENCIONALNI SISTEM EKSPERTNI SISTEM

manipuliše podacima manipuliše znanjemefikasno manipuliše velikim bazama podataka efikasno manipuliše velikim bazama znanjaalgoritamski koristi podatke ponavljajući proces

heuristički koristi znanje, proces zaključivanja

dva nivoa: podaci i program tri nivoa: podaci, baza znanja, mehanizam zaključivanja (interpretator pravila)

znanje i metode korišćenja znanja su izmešani

bazom znanja upravlja mehanizam zaključivanja

u slučaju novog znanja potrebno je reprogramiranje

novo znanje se dodaje bez reprogramiranja, proširivanjem baze znanja

Prednosti i nedostaci ekspertnih sistema u odnosu na čoveka

Prednosti

ČOVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM

može otići gotovo sigurno ostaje u organizacijiteško dokumentuje svoje znanje lako dokumentuje znanjeteško prenosi svoje znanje znanje se lako prenosinepredvidiv konzistentanskup jeftiniji

Nedostaci

ČOVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM

zdrav razum tehničko znanješirina sagledavanja usko sagledavanjekreativan nema kreativnostprilagodljiv mala prilagodljivostčulni senzori simboli kao ulaz

Oblasti primenedijagnostikapredviđanjeprojektovanje (planiranje)nadzorkontrolisanjeučenjeupravljanje

Primer primenepredikcija potrošačkih navikapredikcija otkaza sistemapouzdanost za davanje kredita

9. STANDARDI

Standard je prihvaćen uzorak, u odnosu na koji drugi elementi mogu biti mereni ili procenjeni.

Osnovni principi na kojima je utemeljena standardizacijadobrovoljnost u prihvatanjuotvorenostučestvovanje svih relevantnih strana u uspostavljanju standardaglobalni pristupnajbolja praksa

Kako se postavljaju standardi1. organizacioni propisi i procedure2. primena u praksi3. najbolja praksa4. standard

Šta se sve može standardizovati1. proces2. sistem3. resursi4. izlazi (proizvodi)

ISO – međunarodna organizacija za standardizacijuod 1947preko 13.000 standarda140 zemalja članica

Tvorci softverskih standardaISO/IEC JTC1 radne grupe i nacionalna telaIEEE Komitet za standarde softverskog i sistemskog inženjerstvaVladine agencijeIndustrijski konzorcijumi

Ciljevi standardizacijezajednički okvir (omogućuje da svi govore istim jezikom) - osnova za komunikaciju između ISobezbeđivanje adekvatnog kvalitetazajedničko učešće različitih ljudi na projektima

Kvalitet softvera (očekivanja korisnika)Softverski sistemi moraju da rade ono za šta su predviđeni - zahtevane aktivnosti Moraju da izvršavaju zadatke tačno (zadovoljavajuće) - na pravi način

Prednosti IT standardadoprinose efikasnijem i sigurnijem upravljanju informacijamaolakšavaju tranziciju IT funkcije iz jednog stanja u drugostvaraju preduslove za brz i efikasan reinženjeringomogućavaju ravnopravniji tržišni položaj ponuđača

Najznačajniji ISO standardi u oblasti softverskog inženjerstva

MODEL ŽIVOTNOG CIKLUSA SOFTVERA (ISO 12207)objavljen 1995., revidiran 2008. (sada se odnosi na životni ciklus celog IS)opisuje arhitekturu životnog ciklusa softvera (od koncepta do povlačenja)primenjuje se za softverske proizvode i usluge

Organizacioni procesiupravljanje, infrastruktura, poboljšanje, ljudski resursi, inženjering...

Primarni procesinabavka, isporuka, rukovanje, oržavanje, razvoj

Procesi podrškevalidacija, verifikacija, provera, ocena proizvoda, zajednički preglediobezbeđivanje kvaliteta, rešavanje problema, dokumentovanje...

UPRAVLJANJE IT USLUGAMA (ISO 20000)omogućuje organizaciji da razvija i isporučuje IT usluge vrhunskog kvaliteta

Procesi isporukeupravljanje nivoom uslugaupravljanje raspoloživošćuupravljanje kontinuitetomupravljanje kapacitetimaupravljanje finansijama

Procesi podrškeupravljanje konfiguracijomupravljanje izdanjimaupravljanje promenamaupravljanje problemimaupravljanje incidentimaservice desk

10. ELEKTRONSKO POSLOVANJE (e business)

Razvoj1.korak: WEB SITE2.korak: Kupovina i prodaja preko neta3.korak: Deljenje informacija preko neta4.korak: Potpuni poslovni procesi (end to end)

Vrste savremenih organizacija1. Cigla i malter (kompletno fizičke organizacije)2. Virtuelne (isključivo elektronsko poslovanje)

2.1. Telework (rad na daljinu, iz kuće ili poslovnice)2.2. Virtuelne kancelarije

telecentar – kancelarija za mnogo organizacijahot desk – svaki put drugi stotouchdown – ko prvi dođe, birahotelling – radi se kod klijenta

2.3. Virtuelni timovi (nerutinski poslovi, ljudi su fizički udaljeni, fleksibilnost)3. Klik i malter (i fizičke i virtuelne)

Prednosti virtuelnih organizacija1. Angažovanje fizički udaljenih kadrova (→dostupno više kvalitetnijih kadrova)2. Fleksibilnost, radnog vremena, mesta rada (→povećano zadovoljstvo poslom)3. Povećana produktivnost4. Niži troškovi

Elektronska trgovina (e commerce)Savremene tendencije: individualizovana ponuda (pr. individualni časopis, vesti, katalozi...)

StandardiISO, IEC, ITU, UNCITRAL, UNCTAD, WTO, CEFACT

RelacijeB2B – dva biznisaB2C – biznis i potrošačC2C – dva potrošača (preko biznisa, pr: FaceBook)B2B2C – dva biznisa sa potrošačem (pr: dva kataloga komplementarnih proizvoda i spec %)C2B2C – dva potrošača uz pomoć biznisa (izdavanje stanova)

Prednosti E trgovine1. Za organizacije

bolji pristup većem tržištuniže cene koštanja

2. Za kupcenon stopapsolutni izbor

3. Za društvomogućnost pristupa i nerazvijenih područja i njihove integracije

Ograničenja E trgovine1. Tehnološka ograničenja

nedostatak opšteprihvaćenih bezbednosnih standardanedostatak telekomunikacionih kapaciteta

skup pristup2. Netehnološka ograničenja

osećaj nesigurnosti i nepoverenje u e trgovinunerešen pravni okvirnedostatak kritične mase (i prodavaca i kupaca)

Elektronsko plaćanjeElektronski čekoviElektronske kreditne karticePlatne karticeElektronski keš

Stored value money cardsSmart cardsPerson to person payments

Kućno bankarstvo (Home-Banking) Elektronsko bankarstvoIntegracija hardvera, softvera i telekomunikacija

70 – telefonski pristup80 – pristup pomoću kablovske90 – internet pristup00 – pristup mobilnim telefonom

Tipovi kućnog bankarstvaveza putem modemasoftver za kućne finansijeon-line servisivirtuelno bankarstvo

Elektronska javna uprava (e government)On line pružanje usluga državnih organa i javnih službi. Zahteva reorganizaciju

državnog aparata. Potreban je manji broj zaposlenih u javnom sektoru. Kraće vreme protoka informacija, što je dobra podloga za kvalitetnije odlučivanje. G2G G2B G2C G2E (Employees)Saradnja vlade i biznisa predstavlja najveću mogućnost za povećanje efikasnosti ekonomije.Građanima su informacije dostupne non stop preko neta, sve su na jednom mestu i ne mora da odlazi iz kuće, a sve može završiti (i plaćanje taksi i sl). Građanima se na ovaj način štedi vreme i novac.

Apstraktne informacije i sektori koji se bave apstraktim pojmovima (npr: finansijski sektor, informacioni sektor...) mogu potpuno poslovati na virtuelni način i tako višestruko sniziti svoje troškove.

11. BEZBEDNOST I ZAŠTITA IS

Opasnosti1. Prirodne (elementarne nepogode, kosmička zračenja...)2. Čovek – nenamerno (loša organizacija, nedisciplina, nemar, nehat, zamor...)3. Čovek – namerno (sabotaža, špijunaža, terorizam)

krađa podatakaneovlašćeno korišćenje podatakakrađa kompjuterskog vremenakrađa opreme/programasvesne manipulacije pri rukovanjuunos, obrada, transfer podatakafizičko oštećenje opremedestrukcija virusima

Komponente celovite zaštite ISzaštita od neovlašćenog pristupazaštita od fizičkog oštećenjazaštita od oticanja podatakazaštita od havarija

Mere bezbednosti – hardverkvalitetan proizvođačinstalacija hardvera – stručna licastabilno napajanjeodržavanje hardvera – stručna licatehnička zaštita (zaključavanje, izbegavanje premeštanja...)evidencija

Mere bezbednosti – softverlicencirani softverstručna instalacijaodržavanje od strane stručnjakakorišćenje u skladu sa uputstvomkopijebez razmene softvera sa drugim licima

Mere bezbednosti – proces eksploatacije ISprocedura rada + kontrola da li se procedura sprovodikontrola ovlašćenja izmena u aplikacijamadefinisanje postupka u slučaju vanrednih situacijakorišćenje poslovnih računara samo u poslovne svrhepristum pomoću lozinkeračunar sa najvažnijim podacima ne povezivati na internetevidencija

Strategija zaštite1. Prevencija (mere bezbednosti – hardver, softver, proces eksploatacije)2. Detekcija & kontrola3. Lokalizacija oštećenja4. Oporavak5. Korekcije6. Opreznost i disciplina

Upravljanje rizikomNije ekonomično uvođenje apsolutne zaštite, od svih mogućih pretnji. Program zaštite treba da obuhvata očekivane pretnje.

1. Procena vrednosti sistema2. Procena ranjivosti sistema3. Analiza potencijalne štete4. Analiza potencijalne zaštite (cost&benefit)5. Cost-benefit analiza

A) PrevencijaZaštita pristupa (skeniranje na viruse, privatne mreže)Kontrola autentičnosti (lozinka, javni ključ, biometrija)Kontrola ovlašćenja (ovlašćenja grupe, dodela uloga – zna se ko je glavni)

KontrolaVrste ontrole

operaciona (da li sistem radi korektno)kontrola zaštite (da li su sistemi zaštite adekvatni)

Tipovi kontroloraeksterni (iz nezavisne firme)interni (iz preduzeća)

B) Plan oporavkacilj: održanje kontinuiteta poslovanjaplan mora biti nedvosmislensve kritične aplikacije moraju imati jasne procedure za oporavakplan mora imati opciju za slučaj potpunog uništenja IS

Total Quality pristup zaštiti1. Usaglašenost (program zaštite mora da bude u skladu sa ciljevima preduzeća)2. Sveobuhvatnost (svi delovi organizacije moraju biti uključeni)3. Kontinuitet (program zaštite mora biti stalno aktivan)4. Proaktivnost (preduprediti)5. Validacija (program mora biti garantovano pouzdan)6. Zakonitost (moraju da postoje ovlašćenja, odgovornosti i obaveze)

Cyber kriminalKorišćenje mreža i IT za realizaciju kriminalnih aktivnosti

Cyber forenzika1. Prepoznavanje situacija u kojima se koriste mreže i IT za kriminalne aktivnosti2. Obezbeđivanje dokaza, neophodnih za krivično gonjenje.

Upravljanje Cyber forenzikomIdentifikacija, Prikupljanje, Čuvanje, Izveštavanje

Trendovi u razvoju IT sigurnostiPovećanje pouzdanosti sistemaRačunari sa sposobnošću samoozdravljenjaInteligentni sistemi za rano otkrivanje upadaEkspertni sistemi za predviđanje i dijagnozu nezgoda

12. ETIKA

Individualna pravapravo na privatnost5 i slobodan izborpravo na ispravkupravo na ličnu svojinupravo na korektan tretman

Etički aspekti (etička pitanja)privatnosttačnostsvojinapristup

Zaštita privatnostielektronsko nadgledanje (praćenje aktivnosti on line, off line)privatni kodovi! krađa identiteta

Zaštita intelektualne svojineposlovna tajnapatent – 20 godinaautorsko pravo (copyright) – 70 god posle smrti

Uticaj IT na organizacijeStruktura, odgovornost, procesi, upravljanje, kontrola...Dehumanizacija poslaInformaciona bojazan (uznemirenost zbog previše informacija)Ergonomija (nauka o adaptiranju mašina i radnog okruženja po meri čoveka)Hoće li IT istisnuti potrebe za ljudima?

Pozitivne tendencije ITveće mogućnosti za individualni razvojinteligentna pomoć u radudisperzija informacija – veća objektivnostintegracija rada u smisaonu celinusocijalna interakcijašansa za hendikepirana lica

Negativne tendencije ITsmanjenje neophodnih individualnih sposobnostisužavanje individualnog znanjastroga kontrola učinkarazbijanje posla na atome i monotonostglobalizacija kultureizolacija pojedinca

5 Pravo na privatnost nije apsolutno. Pravo društva da zna je iznad individualnog prava na privatnost.