Uvod u Gradjansko Pravo

УВОД У ГРАЂАНСКО ПРАВО СА САЈТА ПРАВНА ПОМОЋ И ПРАВНИ САВЈЕТИ

http://pravnapomoc.info/index.htm

Увод

Постоје одређене ситуације у животу сваког човјека које, оправдано и нужно захтијевају савјет или консултацију, или пак ангажман правног савјетника (читај заступника или тачније адвоката или дипломираног правника) када су Вам угрожена или повријеђена права. Таква ситуација постоји и када Вам права нису угрожена или повријеђена - већ би Вам могла у будућности бити угрожена или повријеђена Вашим несмотреним понашањем у садашњости (нпр. купујете некретнину а не распитујете се да ли је некретнина у спору, да ли је продавац стварно власник и сл.). Навешћу Вам неке од генералних одлика обичног човјека у погледу познавања права:

Обичан човјек нема појима о праву!

Сада ћете се Ви свакако побунити и очекивано ћете помислити: "Ма, шта ми рече, паметњаковићу?" Али прије него ову претходну реченицу изговорите и стварно наглас - прочитајте овај текст до краја!

Питања гласе: Да ли сте икада прочитали неки закон? Да ли сте сигурни да сте читали текст који је релевантан за оно што Вас интересује? Ако јесте - да ли сте га читали од почетка па до краја? Да ли сте знали да више закона могу да регулишу исту материју? Да ли сте сигурни да сте читали текст закона који је на снази? Да ли сте сигурни да сте читали закон који је можда измијењен једном или више пута? Да ли сте читали измјене и допуне закона? Да ли сте знали да је можда уставни суд прогласио закон неуставним или пак неку

одредбу закона?

Због чега Вам постављам ова питања? Из простог разлога јер желим да Вам докажем горњу констатацију да Ви немате појима о праву.

Кренимо редом! У данашњем модерном свијету човјек ступа у интеракцију са другим људима свакодневно. Међутим, нас овдје интересују интеракција посебне садржине. Нпр. зарадили сте новац и желите га потрошити купујући некретнину (земљиште или кућу). Данас, због опште беспарице, можете очекивати преваре свакојаке врсте. Да би се заштитили од могућих превара било би логично да такав правни посао повјерите некоме ко зна да провјери да ли је некретнина, коју имате у виду да купите, "чиста" са правног становишта.

Ко се данас бави прометом некретнина? Агенције! Шта знате о тим агенцијама? Вјероватно ништа! Да ли им можете вјеровати? Агенцијама је циљ да зараде па ће с обзиром на тај разлог продавати све и свашта. Ако није "чиста" некретнина - не треба је куповати! Али да ли ће Вам то рећи у агенцији? Сумњам!

Уобичајено је данас за обичног човјека да купује некретнину као да купује кило јабука. Чак ће можда купац јабука више пазити да му не увале гњиле јабуке, него код куповине некретнине да пази да га не преваре. Психолошки уопште није јасно због чега се тако поступа иако се ради о веома скупом правном послу.

Правило је да што је скупљи правни посао то се мора више сумњати у причу друге стране. Сумња се треба изражавати и према документацији која Вам је понуђена на увид. У таквим стварима нема журбе. Када идете код доктора и када Вам он саопшти дијагнозу - да ли му

одмах повјерујете? Логично је да затражите и мишљење других љекара и додатне провјере новим налазима. Тако и у оваквим пословима: затражите мишљење ауторизоване особе!

Усљед беспарице претпостављам да ћете се одлучити да уштедите новац и куповину ћете обавити или сами или уз помоћ сумњивих "људи од стуке"! Читам Ваше мишљење: Због чега бацати паре на адвокате - па ја то исто могу сам да урадим!

Овдје посебно истичем скупе правне послове јер Вам они могу загорчати живот! У БиХ се десила миграција становништва, вршене су многе замјене некретнина, а онда су дошли закони који су поништили те правне послове. Јавни регистри (катастар и грутновница) су неусклађени, неажурни или због правних правила или због кривице странака! Читав џумбус! И како осигурати правну сигурност купцу некретнине у таквој збрци? Коме вјеровати? Некоме коме је само посао да се бави продајом кућа, станова, земље и др. као јабука и крушака или некоме ко се добро разумије у прописе. А прописа је и превише! Вјерујем да је и Вама добро позната ријеч инфлација. Инфлација је губитак вриједности новца, а настаје најчешће штампањем. Таква је ситуација и са прописима - само се непрестано гомилају и ситуацију чине још несношљивијом. А Ви их не познајете!

Лице чије је право било повријеђено обично долази касно (када су протекли сви рокови) код адвоката. Зашто је то тако? Сматрајући да зна о чему се ради и да може сам да се избори са "неправдом" - лице не покушава ништа у року који му је остављен за тужбу, жалбу (или пак приговор)! А тај рок је веома битан! Зашто? У праву су рокови остављени како би се на вријеме покренули правни механизми за заштиту угроженог или повријеђеног права (оном лицу које није заинтересовано за заштиту свог права ни правни поредак неће сам пружити правну заштиту). Иако правни систем крајње споро рјешава предмете, рокови су строги и законом одређени. Пропуштањем ових рокова Ви губите право на заштиту од угрожавања или повреде права, те тако омогућујете да нпр. и незаконите одлуке органа државне управе постану законите! Или нпр. да неко Ваше потраживање падне у застару.

Обичан човјек неће моћи сам написати квалитетно уговор, тужбу, жалбу или приговор!

Сада би Ви могли да изложите аргумент - своју писменост! Проблем није у томе што сте Ви писмени у класичном смислу, већ у томе што нисте правно писмени! Законом су стриктно одређени елементи тужбе или разлози због којих се може изјавити жалба односно приговор (или што се и не може изјавити жалба или приговор - али може неки други правни лијек (нпр. ревизију)). Закон је таксативно и прецизно одредио разлоге због којих се може или не може изјавити жалба. Ви их сигурно не познајете (јер никада и нисте прочитали неки закон - а можда и јесте, али то у овом случају није онај који Вама може да послужи као релевантан).

Како само правно образована лица знају оно што је потребно или није потребно - морате се ослонити на њихову помоћ или ће штета по Вас бити евидентна! То је исто тако као што можда не знате поправити аутомобил, а покушавате, па га вјероватно и покварите поправљајући га!

Обичан човјек не зна да закон у одређеним правним пословима тражи строгу форму!

Нпр., тестамент је посљедња воља оставиоца којом он располаже са својом имовном за живота за случај смрти. Тестамент мора бити сачињен у строгој форми (писмено) и по строгим правилима поступка (нпр. својеручни тестамент не можете куцати на писаћој машини или рачунару), иначе неће произвести правно дејство. А то је оно што не желите, јер га не бисте ни писали да сте знали да неће имати учинка.

Шта ако сте Ви оставилац и направили сте "лош тестамент" који неће произвести правна дејства, а имали сте намјеру фаворизовати неко од ваше дјеце које је заслужило да добије неку имовину тестаментом остављену (нпр. дијете Вас је издржавало до смрти, а остали

насљедници нису Вам чак нити једном дошли у посјету). И онда када умрете, тестамент се прогласи ништавим, и сви насљедници добију Вашу имовину на једнаке дијелове. А онај који Вас је издржавао може само тужно констатовати да је "превеслан"! Можда ће чак бацати кривицу на покојника како га је преварио.

Или нпр., како то раде људи на селу: купују некретнине (нпр. земљу) и сачињавају само уговор (или чак ни то) (са свједоцима или без њих) о куповини - без овјере - без плаћања пореза - без укњижбе у земљишне књиге... Овај начин куповине примјењују да би избјегли плаћање пореза на промет. Али дугорочно гледано то је погрешно. Када насљедници у оставинском поступку треба да добију ту "накарадно" купљену некретнину у власништво, она прво није укњижена на оставиоцу (насљедници не могу да насљеде оно што није на оставиоцу), а доказивање да је оставилац исту купио (могуће чак и од преминулог продавца) је мукотршно и превазилази трошкове оног пореза на промет који је избјегнут на почетку. Обично дјеца продавца тврде да њихов отац (или мајка) и није продао (продала) ту некретнину - па се они иза свог оставиоца укњиже као власници - иако је некретнина продана другом. Онда је они као такву даље отуђе, па је то додатна компликација у доказивању!

Проблема има и превише око нас, али да не дужим навешћу још један примјер који илустративно објашњава шта све човјека може да задеси.

Нпр. замислимо да сте доста година мукотршно зарађивали новац како би ријешили своје стамбене проблеме. Зарадили сте тај новац и испла Вам је идална прилика за куповину куће по веома прихватљивој цијени. Купујете ту кућу, усељавате и вашој срећи нема краја.

Али... једнога дана долази човјек који тврди да је то његова кућа јер је он укњижен као власник. Или, долази повјерилац бившег власника који има заложно право (хипотеку на тој некретнини) и тражи да намири своје потраживање које је обезбијеђено заложним правом на тзв. "Вашој некретнини". Или, можда је некретнина била у спору између онога који је Вама продао кућу и неког његовог рођака који је полагао право на ту кућу па се накнадно испостави да је тај рођак био у праву, а Ви нисте погледали у земљишним књигама забиљежбу спора и сл.

Да би се омогућио бржи и једноставнији промет некретнина (кућа, станова, гаража, пос. простора), појавиле су се специјализоване агенције за посредовање у промету непокретностима. Пуно је правних питања која се појављују у промету непокретности. Пуно је и правних прописа који регулишу ову материју (стварно, облигационо, насљедно, пореско, земљишно-књижно, породично и сл. права). Грађани уопште не познају ове прописе, а упуштају се у промет који их може веома тешко стајати у смислу губитка материјалних средстава. Велики број грађана сами обављају послове промета непокретности, погрешно сматрајући да је то једноставан посао. На жалост, наши грађани, погрешно сматрају да могу сами све обавити, а код адвоката дођу, када настану спорне правне ситуације, које не знају сами да ријеше, а понекад је за то касно, када се не могу успјешно ријешити настали проблеми. Интерес поменутих агенција је да по сваку цијену остваре зараду која је врло висока, не упуштајући се у разне правне проблеме који могу бити и врло компликовани.

Понекад конкретни промет не треба обавити, али то Вам неће рећи у агенцијама. Код ових послова врло је важно бити опрезан, неповјерљив и све битне чињенице тачно утврдити, помоћу писмене документације, као и увидом на лицу мјеста, што се на жалост не чини у пракси, већ ради површно и на брзину. Нпр., нико не врши увид у именик спорова код надлежног основног суда, како би утврдио да ли се можда води спор у вези предметне непокретности. Нико ни не помишља да утврди, код надлежног органа, да ли продавац има пословну способност, да ли је продавац власник или не, посебно у случају ако непокретност није уписана у земљишне књиге.

Купац се задовољава увидом у извод из замљишних књига, мада је тај извод старијег датума, па су биле могуће велике промјене од момента издавања до дана увида.

Када купац да свој новац, а продавац "одмагли" па се испостави да је продата туђа ствар или да је та ствар била у спору па је у спору изгубио продавац - како онда "ухватити" продавца који је негдје "одлепршао" са Вашим новцем?

Стога, код промета некпокретности нема журбе! Све је потребно натанане испитати, и кроз "фришку" папирну документацију (оригинале), увидом на лицу мјеста, распитивањем код комшија, распитивањем код претходних власника непокретности и сл.

Извори грађанског права

Извори грађанског права су норме које уређују грађанско-правне односе. Како је устав сваке земље њен највиши правни акт, те како се у уставу начелно постављају одређене одредбе које ће се касније кроз законе детаљније разрађивати - тако је устав један од извора права. Како се законима детаљније разрађују уставне одредбе - тако су и закони извор права у формалном смислу.

Судска пракса

Да ли је судска пракса извор права? Ово питање се поставља с обзиром на чињеницу да законима није све нормирано. Па како законима није све нормирано, а неком пресудом неки правни однос (спор) неких субјеката буде ријешен - поставља се оправдано питање да ли је то суд створио норму по којој ће се такви истоврсни односи убудуће рјешавати?

У члану 121. ст. 2. Устава Републике Српске се каже: "Судови су самостални и независни и суде на основу Устава и закона."

Дакле овдје је порука јасна. Судови суде на основу Устава и закона. То онда може да значи само да су Устав и закон извори права. Бар у формалном смислу. Међутим, у пракси наилазимо на једну сасвим другачију ситуацију. Судије се добро држе судске праксе у доношењу одлука. Због чега је то тако? Најједноставнији одговор би могао бити: ако се они не би тога држали, виши суд би обарао њихове одлуке. Тако они иду линијом мањег отпора! Поставља се питање: Да ли се судовим морају стриктно држати судске праксе? Одговор је једноставан: не морају! Не морају зато што је Устав јасан: Судови суде на оснвоу Устава и закона! Дакле, иако је нека пракса установљена, судија има одријешене руке да тумачи закон и да донесе чак и другачију одлуку у односу на устаљену праксу судова у некој области.

Судски прецеденти

Судски прецедент је судска пресуда којом је ријешен један конкретан предмет. Таква пресуда није обична. Таква пресуда обавезује судове на једнако поступање у будућим новим споровима исте садржине. Овакве пресуде су уобичајене у англосаксонском правном систему. Пресуда је доношењем постала норма или више норми које регулишу неку материју. Тако можете чути да се странке позивају на пресуду из нпр. 1700. године између одређених лица.

Код нас то није тако уређено. Код нас судови увијек тумаче право и различите судије могу донијети садржајно различите пресуде по истом питању. Пресуде код нас не могу бити извор права и странке се не могу позивати на неке раније пресуде и тражити да њихови односи буду ријешени на начин како је ријешено у некој ранијој пресуди.

Начелна правна схватања виших судова

Начелна правна схватања виших судова нису садржана у некој пресуди или пресудама, већ су донешена (не од некога ко суди) од стране опште сједнице неког вишег суда (најчешће је то врховни суд). Циљ доношења начелних правних схватања је у томе да дође до уједначавања праксе. Ова начелна правна схватања су обавезна за суд који их доноси, али не и за неки нижи суд. Међутим, нижи суд може и даље да тумачи право (читај: законе) али вјероватно ће се десити да ако буде правних лијекова против одлуке нижег суда, па када та одлука дође до вишег суда - виши суд ће поступити према начелном правном схватању те ће је ускладити према том схватању. Из овога произилази да се према начелном схватању и нижи судови одређују јер не желе да им "падају" одлуке на вишим инстанцама.

Обичаји

Обичај је неписано опште правило, настало дуготрајним упражњавањем истог начина понашања и прихваћеним од стране припадника одређене друштвене групе. Како је данас уређивања односа у друштву преузео закон, тако је обичај потиснут као извор права.

Узансе

Узансе су трговачки обичаји систематизовани и објављени у облику зборника које су саставиле професионалне организације трговаца или неких других лица. И оне су данас потиснуте од стране формалних закона који уређују одређене односе (нпр. Закона о облигационим односима).

Правна наука

Правна наука је схватање правних писаца о значењу и употреби одређене правне норме. Ово схватање није извор права!

Закони Републике Српске

Уставна област | Правосудна област | Управна областКривична и прекршајна област | Грађанска област | Привредна областРадна и социјална област | Стамбена област

- Повратак на главну страну -

кликни на један од груписаних линкова

за брзо позиционирање у оквиру документа

или на линк за повратак на главну страну сајта

Уставна област

http://home.blic.net/zox/index.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakoni_Republike_Srpske.htm#stambena%23stambena

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakoni_Republike_Srpske.htm#radna%23radna

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakoni_Republike_Srpske.htm#privredna%23privredna


http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakoni_Republike_Srpske.htm#gradjanska%23gradjanska

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakoni_Republike_Srpske.htm#krivicna%23krivicna

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakoni_Republike_Srpske.htm#upravna%23upravna

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakoni_Republike_Srpske.htm#pravosudna%23pravosudna

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakoni_Republike_Srpske.htm#ustavna%23ustavna

Устав Републике Српске("СГРС", бр. 21/92, 28/94, 8/96,

13/96, 15/96, 16/96, 21/96,21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02,

31/03 и 98/03)

Уставни амандмани на Устав Републике Српске

("СГРС", бр. 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02,

26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03 и 98/03)

Устав Босне и Херцеговине()

Уставни закон за провођење Устава Републике Српске("СГРС", број 21/92)

Уставни закон о застави, грбу и химни Републике Српске

("СГРС", број 19/92)

Закон о употреби заставе, грба и химне


Закон о амблему Републике Српске


Закон о празницима Републике Српске


Закон о референдуму("СГРС", број 4/93)

Закон о одликовањима и признањима

("СГРС", број 4/93, 26/93 и 48/02)

Закон о Савету за безбедност Републике Српске("СГРС", број 18/94)

Закон о парламентарном надзору у области одбране и безбједности

("СГРС", бр. 25/05 и 63/07)

Закон о Уставном суду Републике Српске

("СГРС", број 54/05 - пречишћен текст)

Пословник о раду Уставног суда Републике Српске("СГРС", број 29/05)

Закон о политичким организацијама

("СГРС", бр. 15/96 и 17/02)

Закон о удружењима и фондацијама

("СГРС", број 52/01 и 42/05)

Закон о држављанству("СГРС", бр. 35/99, 17/00 и 64/05)

Закон о држављанству БиХ("СГБиХ", бр. 4/97, 13/97 и 1/03)

Изборни закон Републике Српске("СГРС", бр. 34/02, 35/03, 24/04 и

19/05)

Закон о ратификацији Споразума о успостављању

специјалних паралелних односа између

Републике Српске и Републике Србије

("СГРС", брoj 60/07)

Закон о начину остваривања праваи дужности посланика Народне

скупштинеРепублике Срспке

("СГРС", бр. 19/92, 17/93 и 19/96)

Пословник Народне скупштине Републике Српске

("СГРС", бр. 50/01 и 108/04)

Закон о спољном дугу Републике Српске


Закон о преносу средстава друштвене у државну својину("СГРС", број 4/93, 29/94, 31/94, 9/95, 8/96, 9/96 и тумачење 74/07)
















Правосудна област

Закон о судовима Републике Српске

("СГРС", бр. 111/04, 109/05, 37/06 и 17/08)

Закон о платама и другим накнадама судија

и тужилаца у Републици Српској("СГРС", бр. 30/07 и 118/07)

Правилник Високог судског савета Републике Српске("СГРС", брoj 28/00)

Закон о суду Босне и Херцеговине("СГРС", брoj 40/00)

Закон о центру за едукацију судија и

јавних тужилаца у Републици Српској

("СГРС", бр. 49/02, 77/02 (Високи представник за БиХ) и 30/07)

Кодекс судијске и тужилачке етике("СГРС", брoj 36/00)

Одлука о успостављању независнеправосудне комисије("СГРС", брoj 17/01)

Закон о високом судском и тужилачком

савјету Републике Српске("СГРС", бр. 31/02, 55/02)

Закон о високом судском и тужилачком

савјету Босне и Херцеговине("СГРС", бр. 40/02 и 58/02)

Пословник високих судских и тужилачких

савјета за прелазни период("СГРС", брoj 78/02 Високи

представник за БиХ)

Закон о тужилаштвима Републике Српске

("СГРС", бр. 55/02, 85/03, 37/06 и 68/07)

Закон о правобранилаштву("СГРС", бр. 16/05 и 77/06)

Закон о Омбудсмену Републике Српске

("СГРС", бр. 4/00 и 49/04)

Закон о имунитету Републике Српске


Закон о судској полицији у Републици Српској("СГРС", број 49/02)

Закон о адвокатури Републике Српске


Закон о судским таксама("СГРС", бр. 18/99, 23/99, 65/03 и

97/04)

Закон о нотарима("СГРС", број 86/04, 2/05, 74/05, Исправка 76/05, 91/06 и 37/07)

Закон о вјештацима("СГРС", бр. 16/05)

Закон о правосудном испиту("СГРС", број 17/08)

Закон о испиту за судије за прекршаје


Закон о сарадњи Републике Српске са

Међународним кривичним судом у Хагу







Управна област

Закон о јавним службама("СГРС", бр. 17/92, 11/93 и 21/96)











Закон о објављивању закона и других прописа

Републике Српске ("СГРС", брoj 67/05)

Закон о печатима("СГРС", бр. 17/92, 63/01 и 49/07)

Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа("СГРС", брoj 11/95)

Закон о матичним књигама("СГРС", брoj 18/99)

Закон о општем управном поступку("СГРС", брoj 13/02)

Закон о управним споровима("СГРС", брoj 109/05)

Закон о државној управи(престао да важи у дијелу)


Закон о административној служби у управи

Републике Српске

("СГРС", бр. 16/02, 62/02, 38/03, 49/06 и 20/07)

Закон о платама запослених у области просвјете и културе

Републике Српске("СГРС", број 118/07)

Закон о платама запослених у органима управе

Републике Српске("СГРС", број 118/07)

Закон о платама запослених у Министарству унутрашњих пословаказнено-поправним установама и

судској полицији("СГРС", број 118/07)

Закон о Влади Републике Српске("СГРС", бр. 3/97, 3/98 и 29/00)

Пословник Владе Републике Српске


Закон о министарствима("СГРС", бр. 70/02, 33/04, 118/05 и

33/06)

Закон о систему јавних служби("СГРС", број 68/07)

Закон о министарским, владиним идругим именовањима Републике

Српске("СГРС", брoj 41/03)

Закон о радним односима у државним органима

престао важити за државне службенике

("СГРС", бр. 11/94, 1/94, 3/96, 6/97 и 96/03)

Закон о локалној самоуправи("СГРС", бр. 101/04, 42/05 и 118/05)

Закон о територијалној организацији

и локалној самоуправи("СГРС", бр. 11/94, 6/95, 26/95,

15/96,17/96, 19/96, 6/97 и 103/05)

Закон о утврђивању и преносу права располагања

имовином на јединице локалне самоуправе


Закон о статусу функционера јединица

локалне самоуправе("СГРС", број 96/05)

Закон о задуживању, дуги игаранцијама Републике Српске


Закон о Граду Бања Лука("СГРС", брoj 6/97)

Закон о Основној школи("СГРС", бр. 38/04 и 62/04)

Закон о средњој школи("СГРС", бр. 38/04 и 62/04)

Закон о високом образовању("СГРС", бр. 85/06 и 30/07)

Закон о ученичком стандарду("СГРС", број 93/06)

Закон о ученичком и студентском стандарду

престале одредбе о студент. станд. ("СГРС", број 18/04)

Закон о студентском стандарду("СГРС", број 34/08)

Закон о Фонду образовања("СГРС", број 3/98)

Закон о Академији наука и уметности

Републике Српске("СГРС", брoj 26/93)

Закон о библиотечкој делатности("СГРС", бр. 52/01 и 39/03)

Закон о музејској делатности("СГРС", бр. 35/99)

Закон о архивској делатности("СГРС", број 35/99)

Закон о позоришној делатности("СГРС", број 25/02)

Закон о научноистраживачкој дјелатности

("СГРС", бр. 48/02, 63/02 и 97/04)

Закон о естрадној делатности("СГРС", број 46/04)

Закон о просветној инспекцији("СГРС", број 26/93)

Закон о културним добрима("СГРС", број 11/95)

Закон о сукобу интереса у институцијама

власти Босне и Херцеговине("СГРС", брoj 34/02)

Закон о административним таксамаи накнадама

("СГРС", бр. 37/01, 52/01 и 34/06)

Закон о отпису потраживања("СГРС", број 32/02)

Закон о утврђивању и начинуизмирења унутрашњег дуга

Републике Српске

("СГРС", бр. 63/04, 47/06, 68/07 и 17/08)

Закон о посебним републичким таксама

("СГРС", бр. 8/94, 3/96, 29/00, 18/01, 22/01,

60-II/03, 14/04, 41/05 и 51/06)

Закон о слободи приступаинформацијама


Закон о унутрашњим пословима("СГРС", број 48/03)

Закон о оружју и муницији("СГРС", број 70/07)

Закон о личном имену("СГРС", бр. 27/93 и 15/00)

Закон о информационом систему Републике Српске("СГРС", број 38/98)

Закон о заштити од пожара("СГРС", бр. 16/95, 16/02 и 2/05)

Закон о промету експлозивних материја

и запаљивих течности и гасова("СГРС", брoj 16/96, 110/03 и 67/05)

Закон о окупљању грађана("СГРС", број 21/96)

Закон о обавештајно-безбедносној служби

Републике Српске("СГРС", бр. 21/98 и 17/99)

Закон о агенцијама за обезбеђење лица и имовине

и приватној детективској дјелатности

("СГРС", бр. 50/02 и 92/05)

Закон о цивилној заштити("СГРС", бр. 26/02 и 39/03)

Закон о дјечијој заштити("СГРС", бр. 4/02 и 17/08)

Закон о експропријацији("СГРС", бр. 112/06 и 37/07)

Закон о јавном информаисању


Закон о Радио-телевизији Републике Српске("СГРС", број 49/06)

Закон о Акцијском Фонду Републике Српске

("СГРС", бр. 56/06 и 1/07)

Закон о Фонду за реституцију Републике Српске("СГРС", број 56/06)

Закон о Фонду за управљање некретнинама и

потраживањима у власништву Републике Српске("СГРС", број 56/06)

Закон о Инвестиционо-развојној банци Републике Српске


Закон о спровођењу одлука Комисије за

заштиту националних споменика установљене

у складу са Анексом 8. Општег

оквирногспоразума за мир у Босни и

Херцеговини("СГРС", број 70/06)

Закон о финансирању послова премјера

и успостављања катастра непокрености


Закон о узурпацији("СГРС", број 20/07)






Кривична и прекршајнаобласт











Кривични закон Републике Српске("СГРС", бр. 49/03, 108/04, 37/06 и

70/06)

Закон о кривичном поступку("СГРС", бр. 50/03, 111/04, 115/04 -

Високи представник и 68/07)

Закон о сузбијању организованог инајтежих облика привредног

кримилана("СГРС", број 111/07)

Закон о заштити свједока укривичном поступку("СГРС", број 48/03)

Закон о заштити од насиљау породици

("СГРС", бр. 118/05 и 17/08)

Закон о спречавању насиљана спортским приредбама


Закон о помиловању("СГРС", број 34/06)

Закон о амнестији

("СГРС", бр. 13/96 и 17/99)

Закон о амнестији("СГРС", број 95/05)

Закон о амнестији за недопуштено држање

минско-експлозивних средстава и оружја у РС


Закон о извршењу кривичних ипрекршајних санкција Републике

Српске("СГРС", бр. 64/01, 24/04 и 68/07)

Закон о сарадњи Републике Српске са

Међународним кривичним судом у Хагу


Закон о прекршајима("СГРС", брoj 34/06)

Закон о амнестији прекршаја("СГРС", бррој 64/06)

Закон о јавном реду и миру


Закон о правној помоћи и службеној

сарадњи у кривичним стваримаизмеђу Федерације Босне и

Херцеговине,Републике Српскe и Брчко

дистриктаБосне и Херцеговине

("СГРС", бр. 34/02, 15/00 и 16/00)






Грађанска област

Закон о основним својинско-правним односима











("Сл. лист СФРЈ", бр. 6/80, 36/90 и 38/03)

Закон о својини на деловима зграда

("Сл. лист СРБиХ", број 37/77)

Закон о грађевинском земљиштуРепублике Српске

("СГРС", бр. 41/03 Високи представник за БиХ и 86/03)

Закон о пољопривредном земљишту

("СГРС", бр. 93/06 и 86/07)

Закон о извршењу Одлука Комисије за имовинске

захтеве расељених лица и избеглица

("СГРС", бр. 31/99, 39/00 и 13/02)

Закон о престанку применеЗакона о коришћењу напуштене

имовине("СГРС", бр. 38/98, 13/02, 64/02 и

96/03)

Закон о преносу и рјешавању неријешених

захтјева за поврат станова у посјед у

друштвеном власништву или некретнина

у приватном власништву поднесених Комисији

за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица

("СГРС", бр. 4/04, и 34/04)

Закон о промету непокретности("Сл. лист СРБиХ", бр. 38/78, 4/89,

29/90 и 22/91)

Закон о премјеру и катастру непокретности


Закон о накнадама за коришћење података

премера и катастра некретнина и вршења услуга

у области премера и катастра некретнина


Закон о утврђивању катастарског прихода


Закон о земљишним књигамаРепублике Српске

("СГРС", бр. 67/03, 46/04 и 109/05)

Закон о наслеђивању("Сл. лист СРБиХ", бр. 7/80 и 15/80)

Закон о фонду за денационализацију("СГРС", број 3/98)

Закон о облигационим односима("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85,

45/89 и 57/89;"СГРС", бр. 17/93, 3/96, 39/03 и

74/04)

Закон о закупу пословних зграда и просторија

("Сл. лист СРБиХ", бр. 33/77, 12/87 и 30/90)

Закон о парничном поступку("СГРС", бр. 58/03, 85/03, 74/05 и

63/07)

Закон о ванпарничном поступку("Сл. лист СРБиХ", број 10/89 и

"СГРС", број 74/05)

Закон о извршном поступку("СГРС", бр. 59/03, 85/03, 64/05 и

118/07)

Закон о решавању сукоба законаса прописима других земаља у

одређеним односима("Сл. лист СФРЈ", број 43/82)

Породични закон("СГРС", брoj 54/02)

Закон о заштити од клевете("СГРС", брoj 37/01)
















Привредна област

Закон о предузећима("СГРС", бр. 24/98, 62/02, 66/02,

38/03, 97/04 и 34/06)

Закон о занатско-предузетничкој дјелатности


Закон о берзама и берзанском пословању


Закон о регистрацији пословних субјеката

у Републици Српској("СГРС", бр. 42/05)

Закон о Регистру финансијских извјештаја

Републике Српске("СГРС", бр. 96/05)

Закон о јавним предузећима("СГРС", брoj 75/04)

Закон о јавним корпорацијама основаним према анексу 9

Општег оквирног споразума за мир у БиХ


Закон о донацијама у јавном сектору


Закон о Агенцији за посредничке,информатичке и финансијске

услуге("СГРС", брoj 96/05)

Закон о девизном пословању("СГРС", бр. 96/03 и 123/06)

Закон о Јединственом региструрачуна пословних субјеката


Закон о привредној комори("СГРС", бр. 20/92, 18/99, 51/01,

56/01, 58/01 и 39/03)

Закон о приватизацији државногкапитала у предузећима

("СГРС", бр. 24/98, 62/02, 38/03, 65/03, 109/05, 51/06, 1/07 и 53/07)

Закон о ревизији приватизације државног

капитала у предузећима и банкама("СГРС", број 33/06)

Закон о дирекцији за приватизацију и развој


Закон о преузимањуакционарских друштава("СГРС", број 64/02-II дио)

Закон о подстицању развоја малихи средњих предузећа

("СГРС", бр. 64/02 и 34/06)

Закон о приватизационим инвестиционим

фондовима и друштвима за управљање

приватизационим фондовима("СГРС", бр. 24/98, 63/02 и 67/05)

Закон о инвестиционим фондовима("СГРС", број 92/06)

Закон о упису у судски регистар("СГРС", бр. 24/98, 37/01 и 39/03)

Закон о класификацији дјелатности и о

регистру јединица разврставања("СГРС", брoj 113/04)

Закон о ликвидационом поступку("СГРС", број 64/02)

Закон о стечајном поступку("СГРС", бр. 67/02, 77/02, 38/03,

96/03 и 68/07)

Закон о трезору("СГРС", бр. 16/05)

Закон о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга

Републике Српске("СГРС", бр. 63/04, 47/06 и 68/07)

Закон о пошти("СГРС", бр. 20/97 и 63/01)

Закон о железницама Републике Српске

("СГРС", бр. 58/01 и 110/03)

Закон о финансирању жељезничке инфраструктуре

и суфинансирању жељезничког саобраћаја

од интереса за Републику Српску("СГРС", број 34/06)

Закон о обезбеђењу средстава за редовно и

безбедно одвијање железничкиог саобраћаја


Закон о унутрашњој пловидби("СГРС", бр. 58/01 и 33/06)

Закон о банкамаРепублике Српске

("СГРС", бр. 44/03 и 74/04)

Закон о лизингу("СГРС", број 70/07)

Закон о приватизацији државногкапитала у банкама

("СГРС", бр. 24/98, 5/99, 11/99 и 70/01)

Закон о почетном Билансу стањау поступку приватизације државног

капитала у банкама("СГРС", бр. 24/98 и 70/01)

Закон о почетном Билансу стањау поступку приватизације државног

капитала у предузећима("СГРС", број 24/98)

Закон о Агенцији за банкарствоРепублике Српске("СГРС", број 67/07)

Закон о хартијама од вредности- Пречишћен текст("СГРС", број 4/02)

Закон о тржишту хартија од вредности


Закон о осигурању имовине и лица("СГРС", бр. 14/00 и 20/00)

Закон о друштвима за осигурање("СГРС", бр. 17/05 и 64/06)

Закон о посредовању у осигурању("СГРС", број 17/05 и 64/06)

Закон о осигурању од одговорности

за моторна возила и осталим обавезним

осигурањима од одговорности("СГРС", број 17/05 и 64/06)

Закон о агенцијама за обезбјеđењелица и имовине и приватној

детективскојдјелатности

("СГРС", бр. 50/02, 92/05 и 91/06)

Закон о спољнотрговинском пословању

("СГРС", брoj 5/93 - стављен ван снаге "СГРС", брoj 123/06)

Закон о облигационим односима("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85,

45/86 и 57/89;"СГРС", бр. 17/93, 3/96 и 39/03)

Закон о регистрованим залогама напокретним стварима и чланским

уделима

("СГРС", бр. 16/00 и 52/01)

Закон о политици директнихстраних улагања у БиХ


Закон о страним улагањима("СГРС", бр. 25/02 и 24/04)

Закон о концесијама("СГРС", бр. 25/02 и 91/06)

Закон о централном региструхартија од вредности("СГРС", брoj 24/98)

Закон о меници("СГРС", брoj 32/01)

Закон о чеку("СГРС", брoj 32/01)

Закон о поступку за упису судски регистар

("СГРС", бр. 24/98, 37/01 и 39/03)

Уредба о упису у судски регистар("СГРС", брoj 30/99)

Закон о фискалним касама("СГРС", брoj 69/07)

Закон о издавачкој дјелатности("СГРС", брoj 46/04)

Закон о естрадној дјелатности("СГРС", брoj 46/04)

Закон о занатско-предузетничкојделатности

("СГРС", бр. 16/02, 39/03, 97/04 и 34/06)

Закон о осигурању депозита("СГРС", брoj 12/01)

Закон о престанку важења Закона о

осигурању депозита("СГРС", број 64/02-II дио)

Закон о трговини("СГРС", број 6/07)

Закон о инспекцијама уРепублици Српској("СГРС", број 113/05)

Закон о угоститељству("СГРС", број 112/07)

Закон о висини стопе затезне камате

("СГРС", бр. 19/01 и 52/06)

Закон о штедно-кредитним организацијама


Закон о микрокредитним организацијама


Закон о финансијском пословању("СГРС", брoj 12/01)

Закон о рачуноводству и ревизијиРепублике Српске("СГРС", број 67/05)

Закон о унутрашњем платном промету


Закон о платним трансакцијама("СГРС", брoj 12/01)

Закон о електронском пословањуи електронском потпису


Закон о буџетском системуРепублике Српске

("СГРС", бр. 63/02, 38/03, 96/03, 14/04, 67/05, 34/06, 128/06 и 117/07)

Закон о ревизији јавног сектора Републике Српске("СГРС", број 98/05)

Закон о интерној ревизијиу јавном сектору Републике Српске


Закон о доприносима("СГРС", бр. 51/01, 96/03 и 128/06)

Закон о пореској управи("СГРС", број 112/07)

Закон о пореском савјетовању("СГРС", број 17/08)

Закон о порезу на добит("СГРС", брoj 91/06)

Закон о порезима на имовину("СГРС", бр. 51/01 и 53/07)

Закон о порезима на употребу,држање и ношење добара("СГРС", бр. 37/01 и 35/07)

Закон о порезу на доходак("СГРС", бр. 91/06 и 128/06)

Закон о порезима на игре насрећу и забавне игре

("СГРС", бр. 5/99, 52/01, 25/02 и 52/06)

Закон о играма на срећу("СГРС", број 6/99)

Закон о отпису потраживања("СГРС", бр. 32/02 и 83/05)

Закон о телекомуникацијама("СГРС", бр. 19/96, Високи

представник за БиХ 71/02 и НСРС 64/06)

Општи услови за пружање телекомуникационих услуга


Закон о јавним путевима("СГРС", бр. 3/04 и Исправка 51/04)

Закон о превозу у друмском саобраћају

("СГРС", бр. 4/00, 26/01, 85/03, 49/04 и 109/05)

Закон о електричној енергији("СГРС", бр. 66/02, 29/03, 86/03,

111/04 и 60/07)

Закон о шумама("СГРС", брoj 66/03 пречишћен текст,

53/05 и 91/06)

Закон о рударству("СГРС", број 107/05 - пречишћени

текст)

Закон о гасу("СГРС", број 86/07)

Закон о обезбјеђењу и усмјеравањусредстава за подстицање развоја

пољопривреде и села("СГРС", број 43/02)

Закон о пољопривреди("СГРС", бр. 70/06, 20/07 и 86/07)

Закон о сточарству("СГРС", број 34/06)

Закон о спорту("СГРС", бр. 4/02 и 66/03)

Закон о спречавању насиља наспортским приредбама


Закон о рибарству("СГРС", брoj 4/02)

Закон о ловству("СГРС", бр. 4/02 и 34/08)

Закон о научно-истраживачкој дјелатности

("СГРС", број 112/07)

Закон о Агенцијама за обезбјеђењелица и имовине и приватнојдетективској дјелатности


Закон о овлашћењима Ауто-мотосавеза Републике Српске


Закон о заштити природе("СГРС", бр. 50/02 и 34/08)

Закон о заштити животне средине("СГРС", број 28/07 - пречишћен

текст)

Закон о Фонду за заштиту животне средине

("СГРС", бр. 51/02 и 53/07)

Закон о заштити ваздуха("СГРС", број 53/02)

Закон о заштити вода("СГРС", број 53/02)

Закон о управљању отпадом("СГРС", број 53/02)

Закон о заштити од јонизујућихзрачења и о радијационој

сигурности("СГРС", бр. 52/01 и 63/02)

Закон о Фонду за заштиту природе("СГРС", број 51/02)

Закон о уређењу простора("СГРС", бр. 19/96, 25/96, 10/98,

53/02,55/02 (Високи представник за БиХ) и

64/02)("СГРС", бр. 84/02 - пречишћен текст,

исправка 14/03, допуна 112/06 и 53/07)

Закон о комуналним делатностима("СГРС", бр. 11/95, 18/95 и 51/02)

Закон о комуналној полицији("СГРС", број 85/03)

Закон о забрани пушења дуванскихпроизвода на јавним мјестима

("СГРС", бр. 46/04 и 74/04)

Закон о забрани продаје и употребе

дуванских производа лицима млађима од 18 година

("СГРС", бр. 46/04, 74/04 и 96/05)

Закон о забрани рекламирањадуванских производа

("СГРС", бр. 46/04, 74/04 и 96/05)

Закон о електричној енергији("СГРС", број 66/02)

Закон о сеизмолошкој делатности("СГРС", број 20/97)

Закон о слободним зонама("СГРС", број 65/03)

Закон о туризму("СГРС", број 112/07)

Закон о боравишној такси("СГРС", број 118/05)

Закон о противградној заштити("СГРС", број 39/03)

Закон о статистици("СГРС", број 85/03)

Закон о статистичким истраживањима


Закон о органској производњи хране


Закон о инвестирању јавних средстава


Закон о моделима и узорцима("СГРС", број 36/99)

Закон о патентима("СГРС", број 36/99)

Закон о жиговима("СГРС", број 36/99)

Закон о географским ознакама порекла


Закон о стандардизацији у Републици Српској("СГРС", број 13/02)

Закон о метрологији("СГРС", број 13/02)

Закон о контроли предмета од драгоцених

метала у Републици Српској("СГРС", број 13/02)

Закон о накнадама за коришћење природних ресурса

у сврху производње електричне енергије


Закон о геолошким истраживањима


Закон о овлашћењима Ауто-мото савеза Републике Српске


Закон о робним резервама("СГРС", број 21/96)

Закон о заштити биља("СГРС", број 13/97)

Закон о семену и садном материјалу


Закон о дувану("СГРС", број 4/97)

Закон о вину и ракији("СГРС", број 3/97)

Закон о обезбеђењу и усмјеравању средстава за

подстицање развоја пољопривреде и села


Закон о мерама за унапређење сточарства


Закон о здравственој заштити животиња и

ветеринарској делатности("СГРС", бр. 11/95, 10/97 и 52/01)

Закон о ветеринарским лијековима и

ветеринаско-медицинским препаратима


Закон о ђубривима и оплемењивачима земљишта


Закон о органској производњи хране


Закон о националним парковима("СГРС", број 21/96)

Закон о водама("СГРС", број 50/06)

Закон о отровима("СГРС", број 70/06)






Радна и социјална област











Закон о раду("СГРС", бр. 38/00, 40/00, 41/00,47/02, 38/03 и 66/03 - Пречишћен

текст 55/07)

Закон о заштити на раду("СГРС", бр. 26/93, 14/94, 21/96 и

10/98)

Закон о Фонду за развој и запошљавање Републике Српске


Закон о организовању и извођењу јавних радова


Закон о запошљавању("СГРС", број 54/05 - пречишћен текст

и 64/06)

Закон о запошљавању странихдржављана и лица без

држављанства("СГРС", бр. 97/04, 96/05 и 123/06)

Закон о саветима радника("СГРС", брoj 26/01)

Закон о здравственом осигурању("СГРС", бр. 18/99, 51/01, 70/01,

51/03, 57/03 и 17/08)

Закон о условима и поступку за прекид трудноће("СГРС", број 34/08)

Закон о евиденцијама у области рада и здравственог осигурања

("СГРС", бр. 18/94 и 64/06)

Закон о евиденцијама и статистичким истраживањима

у области здравствене заштите("СГРС", број 53/07)

Закон о здравственој заштити("СГРС", бр. 18/99, 23/99, 58/01 и

62/02)

Закон о заштити становништва од заразних болести("СГРС", број 10/95)

Закон о здравственим коморама("СГРС", број 35/03)

Закон о санитарној инспекцији

("СГРС", бр. 1/94, 14/94, 13/96)

Закон о лековима("СГРС", бр. 19/01 и 34/08)

Закон о производњи и промету опојних дрога

("СГРС", бр. 110/03 и 29/04)

Закон о заштити од јонизирајућих зрачења

и о радијационој сигурности("СГРС", бр. 52/01 и 63/02)

Закон о социјалној заштити("СГРС", бр. 5/93, 1/94, 13/96,

15/96, 110/03 и 33/08)

Закон о дечијој заштити- Пречишћен текст("СГРС", број 4/02)

Закон о фонду наталитета("СГРС", број 3/98)

Закон о пензијском иинвалидском осигурању

("СГРС", бр. 106/05 - пречишћени текст, 20/07 и 33/08)

Закон о остваривању права на старосну пензију

одређених категорија осигураника("СГРС", број 33/08)

Закон о матичној евиденцији иосигураницима и корисницима

права изпензијског и инвалидског

осигурања("СГРС", број 3/97)

Закон о правима бораца, војнихинвалида и породица погинулихбораца одбрамбено-отаџбинског

ратаРепублике Српске

("СГРС", број 55/07 - пречишћен текст)

Закон о заштити цивилних жртава рата

("СГРС", бр. 25/93, 1/94, 32/94, 37/07 и 60/07)

Закон о положају и овлашћењимаЦрвеног крста Републике Српске

("СГРС", бр. 18/94 и 110/03)

Закон о употреби и заштити знака и

назива Црвеног крста Републике Српске


Закон о избеглицама и расељеним лицима

и повратницима у Републици Српској

("СГРС", бр. 26/95, 3/98, 33/99, 13/02)

Закон о оснивању Фонда захуманитарну помоћ "Свети Сава"

("СГРС", бр. 5/93 и 32/94)

Закон о Фонду учесника рата 1990-1995. године,

војних инвалида, породица погинулих бораца

и жртава рата("СГРС", број 3/98)

Закон о остваривању права на накнаду

материјалне и нематеријалне

штете настале упериоду ратних дејстава од 20.

маја 1992.до 19. јуна 1996. године

("СГРС", број 103/05)

Закон о професионалној рехабилитацији,

оспособљавању и запошљавању инвалида

("СГРС", бр. 98/04 и 91/06)

Закон о заштити лица саменталним поремећајима


Закон о омладинском организовању


Закон о метеоролошкој и хидролошкој делатности

















Стамбена област

Закон о стамбеним односима("Сл. лист СРБиХ", бр. 14/84 и 12/87;

"СГРС", број 19/93)

Закон о приватизацији државних станова


Закон о приватизацији пословних зграда,

пословних просторија и гаража("СГРС", брoj 98/04)

Закон о о одржавању стамбених зграда

("СГРС", бр. 16/02 и 65/03)

Закон о Фонду становања Републике Српске

("СГРС", бр. 11/00 и 56/06)

Закон о Фонду за просторни размештај становништва


Посљедњи пут ажурирано 18. априла 2008.

Позитивно право

Позитивно право је појам којим се дефинише које је право тренутно у примјени (који је закон или подзаконски пропис на снази).

Закони и подзаконски прописи се "рађају, живе и умиру" вољом њихових доносиоца.

Стога је веома битно код оних који примијењују прописе знати шта је "на снази" и којем пропису је "прошао рок трајања", а који је "фришак" и за употребу.

Да ли позитивни прописи требају нешто да значе и лаику? Данас је, усљед технолошког напретка, много веб сајтова који објављују на својим страницама прописе. Многи од тих сајтова су неажурни, па ћете вјероватно прочитати прописе који можда и нису на снази или су измијењени. Дакле, бићете погрешно информисани! А, признаћете, ако сте лоше информисани можете претрпити знатну штету.

Многи веб сајтови "врте" прописе који се уопште не примјењују у одређеној друштвено-политичкој заједници (држава, ентитет, кантон, општина и сл.).

У једној познатој збирци правних прописа у РС је био објављен један закон СРЈ као пропис који се примијењује у Републици Српској - што је била катастрофална грешка или тешко незнање аутора.

Ево једног јасног примјера недоумице у коју наш човјек може да упадне: Ако би вам неко рекао да се нпр. у Републици Српској примјењује у области стварног права Закон о основним својинско правни односима из СФРЈ (гдје врви од појмова "друштвено власништво") - да ли би му повјеровали? Вјероватно би се запитали: како то да се у РС примјењује пропис бивше СФРЈ? И Ваш одговор би био вјероватно одричан. Наиме, у РС се примјењују стари прописи савезног карактера (дакле из СФРЈ) док их не замијени неки пропис који ће донијети Народна скупштина РС, Парламентарна скупштина БиХ (ако јој је то у надлежности или јој је пренешена надлежност од стране РС) или Високи представник за БиХ. Исто важи и за прописе бивше Социјалистичке Републике БиХ.

Како Вас не би претјерано замарао са овим питањем - споменуо бих још и то да прописи иако нису на снази могу да имају своје посљедице и импликације у будућности. Како? Рецимо да сте склопили неки уговор и да је дошло до спора по том уговору - суд би процјењивао ваш спор према материјалном закону који је у то вријеме (када је тај уговор закључиван) важио. Такође, ако се у овом трену треба подићи нека тужба за нешто из неког ранијег периода, треба констатовати који је закон тада важио, а не процјењивати своје шансе у тужби према закону који је тренутно на снази.

Ово питање ипак није за потцјењивање и треба га озбиљно узети у разматрање прије но што се направе неки одлучни кораци.

Правни субјекти

Дефиниција: Правни субјект је лице које има правну способност која се састоји у могућности да буде носилац права и обавеза (нпр. повјерилац, дужник, власник и сл.).

Врсте правни субјеката:

Данас постоје двије врсте правних субјеката:

1. физичка лица (људи) и

2. правна лица (организације снабдјевене правном способношћу).

Доста често се прави терминолошка грешка сматрајући правним лицем појединца који има завршен правни факултет и који је овлашћен да обавља одређено правничко занимање (судија, тужилац, адвокат, правник у предузећу или установи).

1. Физичко лице:

Физичко лице је човјек као правни субјект.

Правна способност је способност бити носилац права и обавеза. Правна способност је општа (за све, од рођења до смрти и за сваког у истом обиму). Правна способност се стиче рођењем, а губи смрћу (али и судско проглашење несталог лица за умрло). Под одређеним условима се зачетом дјетету признаје правна способност (ако се роди живо).

Пословна способност се дефинише као способност својим изјавама воље производити правна дејства (настанак, пренос, промјену или престанак субјективних грађанских права (нпр. закључити уговор, сачинити тестамент, одрећи се неког права и сл.)). Да би се имала пословна способност прво се мора имати правна способност. У обрнутом случају, може се имати правна способност, али се не мора имати пословна способност (нпр. малољетно лице испод 14 година има правну способност, али не и пословну).

Физичка лица могу бити:

а) потпуно пословно неспособна (лица млађа од 14 година – њихови евентуални правни послови не производе никакве правне посљедице)(у име таквог малољетника послове закључују њихови законски заступници (нпр. родитељи или стараоци)),

б) дјелимично пословно способна (лица са навршених 14 година – одређене послове могу сама закључивати, друге послове преко законског заступника (родитеља), а оне који превазилазе редовно пословање преко родитеља уз сагланост органа старатељства),

в) потпуна пословна способност (лица са навршених 18 година или лица која су ступила у брак прије пунољетства на основу судске дозволе)(неспособност се може продужити и послије навршене 18. године живота – због душевне болести, заосталости душевног развоја, тјелесних мана или из др. разлога)(лицу које је стекло потпуну пословну способност може бити одузета пословна способност ако постане неспособно за расуђивање или ако својим поступцима урожава своја права и интересе, те из др. разлога).

Деликтна способност је способност лица да лично одговара за своје поступке односно за проузроковање штете – без обзира да ли се одговара и кривично за исто дјело. Оваква одговорност се стиче са 14 навршених година живота.

Индивидуализација:

Лично име је назив (презиме и име) појединца (физичког лица), које служи разликовању појединца од других појединаца.

Пребивалиште је одређено мјесто (град, село) у којем је физичко лице стално присутно, без обзира да ли повремено борави у неком другом мјесту. Формално пребивалиште се дефинише као мјесто у којем се грађанин настанио са намјером да у њему стално живи, а боравиште је је мејсто у коме привремено борави ван свог пребивалишта.

Држављанство је припадност појединца одређеном државноправном поретку. Лица која немају статус домаћег држављанина, било да су страни држављани или лица без држављанства називају се странцима.

2. Правно лице

Бити правно лице, за организацију значи – имати права и обавезе у грађанскоправним односима. Правно лице означава тек једно правно својство организације – њен правни статус (да је у области права субјект права и обвеза). Овакво правно лице може имати и ванправна својства (економски, политички, културни и др. субјект).

Да би организација била правно лице потребно је да је:

1. правно уредива (друштво у кафани не може бити правно уредиво), 2. правно допустива (злочиначко удружење не може добити никаква права) и 3. да јој право призна способност да има права и обавезе (нпр. предузећа, задужбине,

фондови, удружења и сл.)

Врсте правни лица

1. По структури:

а) удружења (удружење је скуп лица – чланова, удружених ради остваривања заједничког циља (акционарско друштво, задруга, политичка странка, вјерска заједница, држава...)

једночлана и вишечлана удружења (нпр. једночлано друштво са ограниченом одговорношћу (предузеће) / вишечлано друштво – задруга),

лична и корпоративна (лично удружење се заснива на чвршћој вези имеђу члана и удружења и између чланова међусобно / корпоративна удружења карактеришу се слабом личном везом удружења и чланова међусобно) и

б) установе (установа је скуп добара намјењених остваривању неког циља на корист других (задужбина, библиотека, болница и сл.)

2. По циљу и врсти дјелатности:

а) комерцијална организација ради искључиво у циљу остваривања прихода – уз накнаду, на тржишту, систематски, као своју основну дјелатност и

б) некомерцијална (када недостаје неки од горе споменутих елемената онда се ради о некомерцијалној организацији)

3. По типу својине:

а) једносвојинска (државна, задружна или приватна својина) и

б) мјешовито (дијелом државна, а дијелом приватна и сл.)

Елементи правног лица:

Заједнички елементи:

1. правилима уређена организација (нпр. за предузећа: Закон о предузећима, Статут предузећа, неки правилник предузећа и сл.),

2. органи (нпр. за предузеће: скупштина, управни одбор, надзорни одбор ...) 3. допуштен циљ (допуштен, одређен, користан, трајан, привремен), 4. имовина (новац, средства рада, предмети рада и сл.), 5. име (нпр. фирма за предузеће, име за установу), 6. сједиште (гдје се претежно обавља дјелатност) и 7. правна, пословна и деликтна способност

Правна, пословна и деликтна способност правног лица су елементи његовог правног субјективитета, који се стичу признањем од стране правног поретка (неког државног органа – нпр. за предузећа је то рјешење суда опште надлежности).

Функције правног лица:

1. остваривање трајнијих циљева, 2. лакше одвијање правних односа, 3. обезбјеђење намирења повјериоца и 4. ограничење одговорности

Начело правне раздвојености и самосталности:

Ако је организација правно лице, сама организација је ималац права и обавеза, а то нису њени оснивачи и учесници. Правном лицу припадају права и обвезе (нпр. када неко лице оснује предузеће и ако то лице само себе именује за директора – па када то исто лице као заступник правног лица улази у правне односе са другим субјектима (физичким или правним лицима), то лице не обавезује себе лично већ правно лице које заступа – тако ни имовина коју је унио у правно лице више није његова лична имовина већ имовина правног лица – али ако је правно лице дужник – својом имовином ће одговарати правно лице, а не личном имовином његовог оснивача).

Заступништво

У животу у правним пословима у правилу свака особа предузима правне радње за себе. Лице које је предузело правну радњу стиче за себе права и обавезе.

Али, како лице не може бити присутно на различитим мјестима у исто вријеме, оно мора користити друга лица да у његово име и рачун закључују правне послове. Пословно неспособном лицу се омогућава путем заступништва да стиче права и обавезе из велике већине уговора. Кроз заступништво се штите права лица чије је мјесто боравка непознато о сл.

Дефиниција заступништва: «Заступништво је предузимање правних послова одређеног лица у туђе име и за туђи рачун, на основу овлашћења за заступање, с тим да дејства – права и обавезе – настају непосредно за заступано лице, а не за заступника.»

Овдје видимо да у овом односу постоје три лица. Прво лице је заступано лице односно уговорна страна из неког посла (нпр. купац аутомобила). Друго лице је лице које закључује правни посао у име и за рачун заступаног – ово лице се зове заступник (нпр. заступник потписује уговор о куповини аутомобила на страни купца). А треће лице је друга уговорна страна (нпр. продавац аутомобила).

Правни однос настаје између заступаног и друге уговорне стране. Заступник који је закључио уговор није субјект права и обавеза које из њега настају, нити одговара за извршење обавеза

заступаног према тећем и трећег према заступаном. Све то изгледа тако као да заступника и није било, као да су уговор закључила непосредно одређена лица (нпр. купац и продавац).

Заступник је дужан обавијестити другу страну да иступа у име заступаног, али и кад он то не уради уговор производи правно дејство за заступаног или другу страну, ако је ова знала или је из околности могла закучити да он иступа као заступник.

Основ на којем може постојати овлашћење на заступање може бити:

закон (нпр. родитељи су законски заступници своје малодобне дјеце), општи акт правног лица [статут] (нпр. директор), акт надлежног органа (нпр. суда да адвокат заступа привремено одређено лице за које

се тренутно не зна гдје му је пребивалиште/боравиште, а рјешава у судском поступку о његовим правима) и

изјава воље заступаног – пуномоћје (нпр. једнострана изјава воље – најчешће у писменој форми, али може бити и усмено учињена)

Заступништво је скоро могуће код свих правних послова. Гдје заступништво није могуће? Тестамент се по закону не може саставити преко заступника! Брак се може, али само у изузетним условима закључити преко пуномоћника, али само једног будућег брачног супружника.

Заступништво треба разликовати од сличних правних послова. Такав случај је нпр. код уговора о посредовању. Код уговора о посредовању – посредник се стара о томе да уговорне стране доведе у везу једну с другом, како би преговарале о закључењу правног посла.

Још један веома сличан посао са заступништвом је комисиони посао. Код комисионог посла – једно лице комисионар, закључује правни посао у своје име али за туђ рачун. (комитент – лице за чији рачун је закључен правни посао са трећим лицем; комисионар – лице које у своје име а за туђи рачун (комитентов) закључује правни посао са трећим лицем и треће лице (комисионарев сауговорник)). Комисионар предузима правне радње, али при томе ради у своје име, тако да правни однос из комисионог посла непосредно настаје између комисионара и трећег, али комисионар ради за рачун комитента па је зато дужан ефекте посла пренијети на њега, послије чега се комитент налази у правном односу са трећим.

Незвано вршење туђих послова је вршење туђих послова без овлашћења онога чији је то посао (тзв. господара посла). Према Закону о облигационим односима вршење туђих послова се може предузети ако посао не трпи одлагање те предстоји штета ако се такав посао не предуземе, или се пропушта очигледна корист и под условом да онај чији је то посао није забранио предузимање таквог посла. Ако је незвани вршилац посла радио под таквим условима и околностима, господар посла је дужан признати и одобрити такав посао, те ће се сматрати да је незвани вршилац посла од почетка поступао као заступник.

Законско заступништво

Законско заступништво се не заснива на вољи заступаног лица. У закону је одређено ко је заступник и колика су његова овлашћења (нпр. родитељи као заступници својој малољетној дјеци или родитељи као заступници својој пунољетној дјеци којој је одузета пословна способност или пунољетна и пословно способна дјеца својим родитељима којима је одузета пословна способност и сл.).

Нужно и корисно пословодство без налога

Код нужног и корисног пословодства без налога је одређено овлшћење али не и конкретно лице - заступник.

Законско-судско заступништво

Код овог заступништва законом је одређен обим овлашћења од стране закона, а суд одређују личност која ће бити заступник. Класичан је примјер када се одлучује о правима одсутног лица, а не зна се боравиште тог лица.

Судско заступништво

Код овог заступништва и заступник и обим овлашћења се одређују одлуком суда.

Статутарно заступништво

Правно лице (предузеће, установа, фонд и сл.) ступају у правне односе са другим правним и физичким лицима и стичу права и обавезе из различитих правних послова путем свог статутарног заступника. Уобичајено је за предузећа да је то директор. Дакле, директор потписује све документе за које је овлашћен Статутом предузећа да их потписује. Назив «статутарно заступништво» потиче од тога јер је Статутом – најзначајнијим правним актом правног лица одређен обим овлашћења за статутарног заступника. Директор није и једини могући заступник. Ту могу бити и друга лица која се могу наћи у улози заступника (нпр. лице коме је дата могућност да закључује само одређене уговоре о нпр. продаји или куповини или лица која могу бити чисти пуномоћници – нпр. лица са одређеним правним знањем (тзв. правници) који могу заступати предузеће пред судским органима у одређеним поступцима).

Уговорно заступништво

Уговор о пуномоћству је такав уговор којим један уговарач овлашућује другог уговарача да у име њега и за његов рачун обави одређени правни посао, односно више правних послова или све правне послове једне или више одређених врста, а овај се обавезује да ће га извршити уз накнаду или без накнаде.

Лице које овлашћује друго лице назива се властодавац, а лице које је овлашћено – назива се пуномоћник.

Како је у Закону о облигационим односима предвиђено да су уговори неформалног карактера, дакле, могу бити и усмени и овај уговор може бити усмен. Међутим, уговор о пуномоћству не мора бити видљив другој уговорној страни. Заступник је дужан презентовати пуномоћје које је, у принципу, налог из кога је видљиво ко је налогодавац, а ко мора извршити обавезу из налога и шта је садржај налога. У пракси је то најчешће пуномоћје које је овјерено од стране општинског органа управа или суда, у зависности о каквом се правном послу ради. Ако се главни посао (нпр. купопродаја) мора закључити у писменој форми онда и пуномоћје мора бити у писменој форми. У случају да се тражи и овјера уговора од стране неког органа (општинског органа управа или суда), онда и пуномоћје мора бити овјерено од истог тог органа.

Издавање исправе која се назива пуномоћјем је једнострани правни посао у којем неко налаже неком да изврши одређени правни посао. Према обиму овлашћења пуномоћје може бити опште (генерално) и посебно (специјално). Генерално пуномоћје је такво пуномоћје које гласи на предузимање свих правних послова даваоца пуномћја (властодавца). Овакво пуномоћје ипак не даје одријешене руке пуномоћнику да предузима баш све правне послове за властодавца, већ су то ипак само послови «редовног пословања» (нпр. наплата потраживања, исплата дугованог, продаја ствари подложних брзом кварењу и сл. – то су у принципу само акти управљања али не и акти располагања (то су текући нормални послови)). За предузимање послова који прелазе оквире редовног послвања потребно је посебно – специјално пуномоћје. Тако овдје имамо специјално пуномћје за одређену врсту правних послова. Примјер за то би био када би властодавац овластио пуномоћника да прода све његове непокретности без набрајања истих. У другом случају се ради о конкретном специјалном пуномоћју којим се тачно специфицира о каквој се непокретности ради, гдје се непокретност налази и какве је ознаке прате у земљишној књизи и катастру некретнина.

Да би једно пуномоћје произвело правна дејства тражи се да онај који издаје пуномоћје, властодавац има потпуну пословну способност. Оваква способност се стиче пунољетством. Пуномоћник је третиран на исти начин – дакле, и он мора имати пуну пословну способност.

Ако пуномоћник прекорачи границе овлашћења, властодавац је у обавези само ако одобри такво прекорачење. Ово одобрење има повратно дејство, тако да су произведена правна дејства иста као да је пуномоћник од почетка радио на основу овлашћења. Али ако одобрење од властодавца буде ускараћено, властодавац и пуномоћник солидарно одговарају (оштећених може тражити од једног или од другог накнаду штета) трећем за претрпљену штету, под условом да је тај трећи савјестан (да није знао нити је морао знати за прекорачење овлашћења).

Правни послови

Дефиниција:

Правни посао је изјава воље физичког или правног лица која производи правно дејство (настанак, престанак, пренос или измјену постојећих субјективних права). Субјективно грађанско право је овлашћење које објективно право (нпр. неки закон или други пропис) признаје правном субјекту (правном или физичком лицу).

Изјава воље (горе споменута), мора да потиче од лица које има пословну способност (пословна способност настаје пунољетством, а некада и раније), изјава воље мора бити озбиљна, слободна (да није нпр. изнуђена), изјава воље некада мора бити дата у одређеној форми (нпр. писменој) када то закон захтијева (нпр. уговор о промету непокрентости), те да су дејства изјављене воље у складу са уставним начелима и императивним нормама (нормама које прописују тачно одређено понашање).

Изјава воље може бити: изричита или прећутна.

Изричита воља се изражава ријечима или уобичајеним знацима (климање главом, подизањем руке или нпр. руковањем у неким пословима).

Прећутна изјава је она која је учињена одређеним понашањем или држањем (назива се и тзв. конклудентне радње). Примјер за прећутну изјаву је нпр. када насљедник не дође на оставинску расправу – оставински суд ће сматрати да се насљедник прихватио свога дијела.

Врсте правних послова

Једнострани и двострани правни послови

Једнострани правни послови су послови који се састоје из воље једног лица (нпр. тестамент, отказ, јавно обећање награде и др.)

Двострани правни послови (уговори) су сагласне изјаве воља двију страна (нпр. уговор о продаји, уговор о закупу и сл.).

На једно страни, било код једностраних правних послова било код уговора, може се појавити множина лица. Тада, опет неће бити многостраних послова већ само једностраних и двостраних (нпр. уговор о поклону којим поклонодавац поклања земљу поклонопримцима којих има 10, или уговор о продаји куће гдје се на страни продаваца појављује 5 сувласника, а на страни купаца 10 лица која ће постати сувласници са одређеним удјелима).

Теретни и доброчини правни послови

Теретни правни послови су они правни послови код којих се даје нека накнада за оно што се добија (куповина – цијена).

Доброчини правни послови су они правни послови код којих се не даје накнада за оно што се добија (нпр. тестамент, поклон, послуга).

Правни послови међу живима и правни послови за случај смрти

Правни послови међу живима производе правна дејства за живота оних који су правни посао склопили (нпр. куповина).

Правни послови за случај смрти су правни послови такође живих људи, али чије се правно дејство одлаже до смрти одређеног лица (нпр. тестамент и сл.).

Уговор о доживотном издржавању је мјештовитог карактера. Давалац издржавања даје издржавање до смрти примаоца издржавања. Након смрти, имовина примаоца издржавања прелази на даваоца издржавања.

Неформални и формални правни послови

Код неформалних правних послова воља се може изјавити на различите начине (нпр. изричито, прећутно, усмено, писмено и сл.). У правилу је већ број неформалних послова у односу на формалне. Међутим, формом се обезбјеђује доказ о постојању правног посла и његова садржина.

Код формалних правних послова закон намеће обавезу да изјава воље буде у тачно одређеној форми (нпр. писмено (уговор о промету непокретности) или пред судијом (уговор о доживотном издржавању) или пред одређеним државним органом (овјерен од суда нпр. уговор о промету непокрентости)).

Да би се предуприједило да не дође до штетних посљедица и немогућности доказивања правних послова имамо двије врсте форме:

Ad solemnitatem – посао који није предузет у тој форми не производи правне посљедице (нпр. уговор о промету непокретности мора бити писмен и мора бити овјерен од стране недлежног органа) и

Ad probationem – посао који није предузет у тој форми производи правне посљедице, али да би се доказивало да је посао склопљен, оваква форма служи у сврху доказивања постојања правног посла (нпр. уговор о куповини пшенице).

Али и странке могу предвидјети да за правни посао који предузимају ће се сматрати да је предузет ако се нпр. уговор стави на папир и потпише. У супротном нема правног посла иако би правни посао могао и без папира и потписа бити закључен.

Каузални и апстрактни правни послови

Каузални правни посао је таква врста правног посла из кога се види све што се дешава у правном послу. Дакле, видмо ко се обавезује и у чему се састоји обавеза једне или обе стране правног посла (нпр. уговор о куповини).

Апстрактни правни послови су послови код којих се не види разлог због чега је једна страна дужна другој страни (нпр. код мјенице или обећање и признање дуга).

ВРСТЕ УГОВОРА

Једнострано обавезни и двострано обавезни уговори

Једнострано обавезни уговори су они уговори који стварају обавезу само за једну страну (само повјерилац и само дужник – па макар то била и множина лица са једне односно друге стране – нема мјешања између повјериоца и дужника, они се налазе на различитим странама).

Двострано обавезни уговори су такви уговори из којих настају обавезе за обе стране, а то значи да је свака страна истовремено и повјерилац и дужник (нпр. купопродаја, продавац је и повјерилац (тражи исплату цијене) и дужник (обавезан је испоручити ствар)).

Подјела је извршена с обзиром како су расподјељена права и обавезе. Сви уговори су двострани правни послови.

Комутативни и алеаторни уговори

Комутативни уговири су такви уговори код којих се у моменту њиховог закључења зна ко ће бити повјерилац, а ко дужник и какве су обавезе и права.

Код алеаторних уговора (уговора на срећу) се не зна ко ће бити повјерилац а ко дужник (уговор о опклади) или се не зна колико ће на крају бити обавезе за једну или другу страну (уговор о доживотном издржавању) (уговор о осигурању).

Прави комутативни уговори могу бити изражени и као алеаторни (нпр. куповина рода шљиве – па колика год буде – а цијена је унапријед одређена).

Уговори са тренутним и уговори са трајним чинидбама

Уговори са тренутним чинидбама су такви уговори гдје се обавеза дужника извршава једнократно и одједном (нпр. уговор о куповини).

Уговори са трајним чинидбама су такви уговири гдје се обавеза дужника извршава у дужем или краћем периоду у одређеном временском интервалу низом поступака (нпр. плаћање купопродајне цијене у 12 рата).

Индивидуални и колективни уговори

Индивидуални уговори су уговори између физичких и правних лица и производе правна дејства само између уговорних страна.

Колективни уговори су уговори организације послодаваца са синдикатом којим се уређују одређена питања из радног односа, а такав уговор је обавезан за све (и за послодавце и за раднике који се не слажу са таквим уговором).

Лични и нелични уговори

Нелични уговори су уговори који не зависе од личних квалитета уговорних страна (нпр. уговор о куповини).

Лични уговор је уговор који се закључује с обзиром на личне квалитете уговорних страна (нпр. наручена биста од познатог кипара).

Реални уговори

Реални уговори су такви уговори гдје се уговори закључују предајом ствари (нпр. зајам, послуга).

Неважећи правни послови

Правни посао је изјава воље физичког или правног лица која производи правно дејство (настанак, престанак, пренос или измјену постојећих субјективних права). А субјективно грађанско право је овлашћење које објективно право (нпр. закон) признаје правном субјекту (правном лицу (нпр. предузећу) или физичком лицу).

Изјава воље правног или физичког лица мора да потиче од лица које има пословну способност, изјава воље мора бити озбиљна, слободна (да није изнуђена), изјаа воље некада мора бити дата у одређеној форми (нпр. писменој) када то закон захтијева (нпр. уговор о промету непокретности), те да су дејства изјављене воље у складу са уставним начелима и императивним нормама (нормама које прописују тачно одређено понашање).

У противном, ако не постоји неки од набројаних захтјева, такав правни посао је неважећи. Обзиром на тежину недостатака постоје двије врсте неважности:

Апсолутна ништавост и Релативна ништавост (рушљивост)

Апсолутно ништави правни послови

Ништавим правним пословима вријеђају се општи интереси, те такви послови не производе никакво правно дејство. Из њих не настају субјективна права и обавезе. Дакле, не могу се таква права ако буду повријеђена заштитити у неком од судских поступака. На ништавост се лице може позивати у сваком тренутку – нема протека времена и губитка права на позивање на ништавост. Ништави правни послови не могу с временом постати перфектни. Ништав посао ће остати ништав и ако се узроци због којих је посао ништав промијене или отпадну.

Какве су посљедице када дође ипак до извршења обавеза из ништавог посла?

Ништав посао ипак у пар случајева може бити оснажен (конвалидиран), а то су:

ако је забрана или узрок ништавости био мањег значаја и ако је правни посао извршен у цјелости или претежном дијелу, а уговор је ништав због

недостатка форме (нпр. усмени уговор о промету непокретности).

Опште је правило да правни посао остаје ништав иако је извршен, те су стране из тог правног посла дужне да врате оно што су примиле, а ако то није могуће да се накнади у новцу, према цијенама у вријеме враћања датог или према цијенама у вријеме доношења судске одлуке.

Врсте апсолутно ништавих правних послова

Недопуштени правни послови (послови противни постојећем праву и моралу): o послови изричито означени као ништави (нпр. зеленашки уговори – зеленашки

уговор имамо када неко искоришћава неповољну ситуацију сауговарача (тешко материјално стање, неискуство, стање нужде) па уговори за себе или неког трећег корист која је у очигледној несразмјери са оним што се у накнаду за то даје),

o послови противни садржни императивне норме, o послови противни неком уставном начелу и o послови противни моралу друштва. o зеленашки правни посао, o правни послови са немогућим обавезама (обавезама које се не могу извршити), o привидни правни посао (су они који се не закључују стварно већ са циљем да се

у јавности створи увјерење да су закључени и да су произвели правна дејства која су им својствена, како би се избјегла нека обавеза према држави, повјериоцима или др. лицима),

o правни послови млађих малољетника (лица испод 14 година живота) (ова лица су потпуно пословно неспособна – ни сагласност законског заступника (оца, мајке, дједа или баке или др. лица) не може им дати правну снагу),

o правни послови правног лица закључени ван оквира његове правне способности и

o правни послови закључени без потребне форме (писмене форме или овјере уговора пред наледжним органом и сл.).

Релативно ништави (рушљиви) правни послови

Рушљивим правним пословима вријеђају се приватни интереси. Правне посљедице рушљивих правних послова огледају се у томе што ови послови производе правна дејства али је судбина таквих правних послова неизвјесна и има се ријешити у одређеном року: или поништењем или оснажењем (конвалидацијом). Ако то буде поништење, такав посао од почетка није ваљао, али ако у законском року такав посао не буде нападнут (тужбом), рушљив посао се оснажује и сматра се као да је такав правни посао био од самог почетка перфектан.

Суд не узима рушљивост у обзир по службеној дужности већ само на захтјев овлашћеног лица, а поништење може захтјевати само лице у чијем је интересу рушљивост установљена.

Врсте рушљивих правних послова

Правни послови закључени у заблуди

(заблуда је крива представа о стварности али у овом случају крива представа о некој чињеници која је повезана директно са правним послом (нпр. заблуда на битна својства предмета – купац вјерује да је купио оригиналан и уникатан предмет – а предмет је израђен серијски – или заблуда на битна својства личности – купац вјерује да је познати дизајнер уговорна страна, а оно је у стварности неко ко се представља као неко други – уговорна страна не смије бити крива за своју заблуду),

Правни послови закључени под преваром

(превара је заблуда произведена понашањем једне уговорне стране те имају двије врсте: прва када једна страна својим понашањем доведе другу у заблуду, а друга када је једна страна у заблуди, а друга то примјећује, а ћути и одржава прву у заблуди),

Правни послови закључени под принудом (пријетњом или страхом)

(правни посао је закључен под принудом када је изјава воље дата у страху од наношења неког зла – пријетња мора бити озбиљна),

Прекомјерно оштећење

(уговори гдје је нарушен принцип еквивалентности давања – и постојање заблуде о правој вриједности ствари),

Правни послови лица ограничено пословно способних

(лица ограничено пословна способна су лица са навршених 14 година живота – ова лица могу закључивати правне послове мањег значаја самостално, а остале послове али уз сагласност свог законског заступника – ако постоји ова сагласност од почетка, такви послови су перфектни, у противном судбина таквих правних послова зависи од малољетниковог законског заступника (може га накнадно одобрити – па је такав посао пуноважан од почетка, а може своје одобрење ускратити па такав посао није ни закључен)(али друга уговорна страна може захтијевати изјашњење законског заступника па ријешити дилему да ли постоји сагланост или не – односно да ли постоји посао или не).

Субјективна грађанска права

Дефиниција:

Субјективно грађанско право је овлашћење које објективно право (нпр. неки закон или други пропис) признаје правном субјекту (правном или физичком лицу).

Врсте субјективних грађанских права

1. Имовинска и неимовинска

Имовинска (нпр. право својине, право на куповну цијену, право закупа, право накнаде штете и сл.).

Неимовинска (нпр. тјелесни интегритет, част, слобода, право на тражење чињења (нпр. да се уклони неки објекат или ствар)).

2. Преносива (права у промету) и непреносива (права ван промета) права

Преносива (нпр. право власништва на аутомобилу се може слободно преносити).

Непреносива (нпр. право власништва на путу се не може преносити).

Већина имовински права се могу преносити док се неимовинска права не могу преносити.

3. Релативна (облигациона – настала из уговорног (нпр. уговор о продаји) или вануговорног односа (нпр. проузроковање штете) и апсолутна права

Релативна (облигациона) права су таква права која дјелују између тачно одређених лица (лица ван тог односа (уговорног или вануговорног) немају никаквог удјела у тим правима). Страна која има право назива се повјерилац, а она која има обавезу назива се дужник.

Купац има право да тражи од продавца да овај својим чињењем предузме радње предаје ствари и пренос својине. Продавац има право да тражи измирење цијене. Тако у уговору о куповини имамо на обе стране одређено потраживање и обавезу. Овај је уговор сложен јер се и на једној и на другој страни појављују и повјерилац и дужник.

Понашање дужника може садржински бити у сљдећем:

да нешто да, да исплати одређени износ новца и да учини или да не учини нешто.

Облигациони односи се могу подијелити на:

једнострано обавезне (само један повјерилац и само један дужник) и двострано обавезне (свака страна има улогу и повјериоца и дужника).

На повјерилачкој страни може да буде једно, два или више лица. Такође, иста таква ситуација може бити и на дужничкој страни.

Облигациони односи у којима има више повјерилаца или више дужника могу бити организовани као заједничке и као солидарне облигације. Заједничке облигације имамо у случају када се појави више повјерилаца према једном дужнику па сваки од повјерилаца има право на свој дио потраживања независно од осталих (нпр. 10 купаца купује 10 тона кукуруза од једног продавца). Или у сличном обрнутом случају само један повјерилац може тражити од једног од дужника

само дио који му припада према том дужнику без обзира на остале (нпр. један купац купује од сваког од 10 продаваца по 1 тону кукуруза). Код солидарне облигације је случај да нпр. један од више повјерилаца може да се обраћа захтјевом за читавим потраживањем од дужника и дужник је дужан да га у таквом случају испуни само једном повјериоцу. У обрнутом случају, само један повјерилац се може обратити једном од дужника за цјелокупан дуг и тај дужник којем се обратио мора за све остале испунити дуговање.

Апсолутна права су таква права која дјелују према свим трећим лицима, која нису појединачно одређена и њихова обавеза увијек је негативна јер се састоји у нечињењу односно у пасивности. Такво једно право је право власништва. Дакле, носилац права располагања има такво право да тражи од сваког трећег лица да га не узнемирава у коришћењу његовим правом.

Врсте апсолутних права су:

стварна права (права која за свој објекат имају тјелесне ствари покретне (нпр. ауто) или непокретне (нпр. земљиште))

странке не могу установљавати нова стварна права већ су стварна права побројана и коначна и установљена императивним правним прописима,

дејство стварних права огледа се у томе што се може одбити свако мјешање са стране којим се ималац права омета у вршењу фактичке власти и што се ако се ствар нађе у рукама било ког трећег лица може тражити назад,

право својине, службености (стварне и личне), ручна залога (залога на покретним стврима), хипотека, право закупа, станарско право и право грађења.

интелектуална права или ауторска права (права која за свој објекат имају интелектуална добра или производе људског духа)

ова права дјелују према свима,

ауторско право (је право које има за свој објекат ауторско дјело (нпр. интелектуална творевина у области књижевности, умјетности, науке и сл.)

проналазачко право (ово право за свој објекат има патент – правно заштићен проналазак који представља ново техничко рјешење одређеног проблема),

право на узорак и на модел (модел је правно заштићени нови облик неког предмета који се може примијенити у индустријског или занатској производњи, а узорак је правно заштићена нова слика или цртеж, који се може пренијети на површину неког предмета односно производа),

право на жиг односно заштитни знак односно марку (жиг је знак који је заштићен и који служи да се у привредном промету разликује роба роба једног произвођача од робе исте или сличне врсте другог произвођача (роби жиг), или услужна дјелатност једног давоца услуге од услужне дјелатности исте или сличне врсте другог даваоца услуге (услужни жиг),

право на географску ознаку поријекла производа (то је географски назив намијењен обиљежавању производа чија су посебна својства претежно условљена мјестом на којем је произвдено) и

право на знак кавлитета (слова, цртежи, слике и комбинација истих.

права личности (права која за објекте имају лична добра (нпр. тјелесни интегритет, част, слобода) и

Правне моћи – преображајна права

Правне моћи су правне могућности да се изјавом воље створи нова правна ситуација.

стварајућа преображајна права (нпр. одржај – протеком рока да се стекне власништво на напуштеној или туђој ствари или правом прече куповине),

модификујућа преображајна права (нпр. право повјериоца да бира коју обавезу да испуни ако их има алтернативно више постављених) и

укидајућа преображајна права (нпр. отказ уговора).

Лична права

Лична права су субјективна права на личним добрима: право на живот, слободу, физички и психички интегритет, здравље, достојанство, част, углед, приватни живот и сл.

Објекти личних права: живот, тијело, здравље, лик, глас, углед, име и сл. Врсте личних права законодавца не набраја до краја али се на основу одређених атрибута у судским поступцима могу заштитити одређена лична права која нису набројана.

Застарјелост

Застарјелост је појам који се употребљава у различитим гранама права. Тако у кривичном праву имамо двије врсте застарјелости: 1. Застарјелост кривичног гоњења и 2. Застарјелост извршења казне. Да би било јасније: нпр. код првог - кривично гоњење се не може предузети кад протекне нпр. десет година од извршења кривичног дјела за које се по закону може изрећи затвор преко три године или нпр. код другог: изречена казна се не може извршити кад протекне: нпр. десет година ако је изречена казна преко три године (ово су само примјери - за детаљније објашњење треба затражити правну помоћ адвоката). Ово што је овдје речено није чисто правило јер имамо у игри и појмове "ток и прекид застарјевања". Битна питања су: Када застарјевање почиње тећи? Када застарјевање не тече? Када се застарјевање прекида? Шта значи прекид, а шта значи застој? Одредба која рашчишћава ствар гласи: "Застарјелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двапут онолико времена колико се по закону тражи за застарјелост кривичног гоњења." или "Застарјелост извршења казне настаје у сваком случају кад протекне двапут онолико времена колико се по закону тражи за застарјелост извршења казне, али она не може наступити ако је извршење казне у току."

Овдје нам није намјер да се бавимо кривичним правом већ грађанским па ћемо у том тону и наставити.

Застарјелост се може дефинисати као престанак права и то права да се захтијева принудно извршење обавезе протеком одређеног временског периода. Када нпр. повјерилац не врши своје право да наплати уз помоћ суда (читај: државне силе и принуде) неки дуг у одређеном времену он губи право да се послије протека одређеног времена обрати суду са тужбом. Дакле, таква обавеза која наравно и даље постоји постаје неутужива. Ако би се повјерилац обратио суду тужбом, а тужени (читај: дужник) уложио приговор застаре - суд би одбио такву тужбу - дужник не би могао бити судским путем присиљен да је изврши. Како обавеза и даље постоји, ако би дужник такву обавезу извршио, а касније сазнао да је она била неутужива - повјерилац не би био дужан да врати оно што је дужник дао на име дуга.

Таква неутужива обавеза назива се натуралном обигацијом.

Сва облигациона права застарјевају осим законског права на издржавање. Шта каже закон! Закон о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и "СГРС", бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), у својим члановима од 360. - 370. каже сљедеће:

Опште правилоЧлан 360.

1. Застарелошћу престаје право захтевати испуњење обавезе.2. Застарелост наступа кад протекне законом одређено време у коме је поврерилац могао захтевати испуњење обавезе.3. Суд се не може обазирати на застарелост ако се дужник није на њу позвао.

Кад застарелост почиње тећиЧлан 361.

1. Застарелост почиње тећи првог дана после дана када је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе, ако законом за поједине случајеве није што друго прописано.2. Ако се обавеза састоји у томе да се нешто не учини, да се пропусти или трпи, застрелост почиње тећи првог дана после дана када је дужник поступио противно обавези.

Наступање застарелостиЧлан 362.

Застарелост наступа кад истекне последњи дан законом одређеног времена. Урачунавање времена претходника

Члан 363.У време застарелости рачуна се и време које је протекло у корист дужникових претходника.

Забране промене рока застарелостиЧлан 364.

1. Правним послом не може се одредити дуже или краће време застарелости од оног времена које је одређено законом.2. Правним послом не може се одредити да застарелост неће тећи за неко време.

Одрицање од застарелостиЧлан 365.

Дужник се не може одрећи застарелости пре него што протекне време одређено за застарелост.

Писмено признање и обезбеђењезастареле обавезе

Члан 366.1. Писмено признање застареле обавезе сматра се као одрицање од застарелости.2. Исто дејство има давање залоге или ког другог обезбеђења за застарело потраживање.

Дејство испуњења застареле обавезеЧлан 367.

Ако дужник испуни застарелу обавезу, нема право захтевати да му се врати оно што је дао, чак и ако није знао да је обавеза застарела.

Поверилац чије је потраживањеобезбеђено

Члан 368.1. Када протекне време застарелости, поверилац чије је потраживање обезбеђено залогом или хипотеком може се намирити само из оптерећене ствари, ако је држи у рукама или ако је његово право уписано у јавној књизи.2. Међтим, застарела потраживања камата и других повремених давања не могу се намирити ни из оптерећене ствари.

Споредна потраживањаЧлан 369.

Када застари главно потраживање, застарела су и споредна потраживања, као што су потраживања камата, плодова, трошкова, уговорне казне.

Кад се не примењујуправила о застарелости

Члан 370.Правила о застарелости не примењују се у случајевима када су у закону одређени рокови у којима треба да се подигне тужба или да се изврши одређена радња под претњом губитка права.________________

Као што смо се сусрели са појмом прекида у кривичном праву, тако и у грађанском праву постоји појам прекида. Нормирање прекида можемо пронаћи у члановима 387. - 393. ЗОО, па их цитирамо:

Признање дугаЧлан 387.

1. Застаревање се прекида када дужник призна дуг.2. Признање дуга може су учинити не само изјавом повериоцу, него и на посредан начин, као што су давање отплате, плаћање камате, давање обезбеђења.

Подизање тужбеЧлан 388.

Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања обезбеђења или остварења потраживања.

Одустанак, одбацивање или одбијање тужбеЧлан 389.

1. Прекид застаревања извршен подизањем тужбе или којом другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потражвиања, сматра се да није наступио ако поверилац одустане од тужбе или радње коју је предузео.2. Исто тако, сматра се да није било прекида ако повериочева тужба или захтев буде одбачен или одбијен, или ако издејствована или предузета мера извршења или обезбеђења буде поништена.

Одбацивање тужбе збогненадлежности

Члан 390.1. Ако је тужба против дужника одбачена због ненадлежности суда или ког другог узрока који се не тиче суштине ствари, па поверилац подигне поново тужбу у року од три месеца од дана правноснажности одлуке о одбацивању тужбе, сматра се да је застаревање прекинуто првом тужбом.2. Исто вреди и за позивање у заштиту, и за истицање пребијања потраживања у спору, као и у случају када је суд или други орган упутио дужника да своје пријављено потраживање остварује у парничном поступку.

Позивање дужникаЧлан 391.

За прекид застаревања није довољно да поверилац позове дужника писмено или усмено да обавезу испуни.

Рок застарелости у случају прекидаЧлан 392.

1. После прекида застаревање почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у законом одређени рок за застарелост.2. Застаревање прекинуто признање од стране дужника почиње тећи изнова од признања.3. Кад је прекид застаревања насто подизањем тужбе или позивањем у заштиту или истицањем пребијања потраживања у спору, односно пријављивањем потраживања у неком другом поступку, застаревање почиње тећи изнова од дана када је спор окончан или свршен на неки други начин.4. Када је прекид застаревања насто пријавом потраживања у стечајном поступку, застаревање почиње тећи изнова од дана окончања овог поступка.5. Исто важи и кад је прекид застревања насто захтевом принудног извршења или обезбеђења.6. Застаревање које почиње тећи изнова после прекида, навршава се кад проеткне онолико времена колико је законом одређено за застаревање које је прекинуто.

Застарелост у случају преноваЧлан 393.

Ако је прекид насто признањем дуга од стране дужника, а поверилац и дужник су се споразумели да измене основ или предмет обавезе, ново потраживање застарева за време које је одређено за његову застарелост.____________________

И на крају да кажемо нешто и о роковима застарјелости. ЗОО у својим члановима 371. - 380. регулише рокове застарјелости:

Општи рок застарелостиЧлан 371.

Потраживања застаревију за десет година, ако законом није одређен неки други рок застарелости.

Повремена потраживањаЧлан 372.

1. Потраживања повремених давања која доспевају годишње или у краћим одређеним размацима времена (повремена потраживања), па било да се ради о споредним повременим потраживањима, као што је потраживање камата, било да се ради о таквим повременим потраживањима у којима се исцрпљује само право, као што је потраживање издржавања, застаревају за три године од доспелости сваког појединог давања.2. Исто важи за ануитете којима се у једнаким унапред одређеним повременим износима отплаћују главница и камате, али не важи за отплате у оброцима или друга делимчна испуњења.

Застарелост самог праваЧлан 373.

1. Само право из кога проистичу повремена потраживања застарева за пет година, рачунајући од доспелости најстаријег неиспуњеног потраживања после кога дужник није вршио давања.2. Када застари право из кога проистичу повремена потраживања, поверилац губи право не само да захтева будућа повремена давања, него и повремена давања која су доспела пре ове застарелости.3. Не може застрити право на издржавање одређено законом.

Међусобна потраживања из уговорао промету робе и услуга

Члан 374.1. Међусобна потраживања правних лица из уговора у промету робе и услуга као и потраживања накнаде за издатке учињене у вези с тим уговорима, застаревају за три године.2. Застаревање тече одвојено за сваку испоруку робе, извршени рад или услуге.

Потраживање закупнинеЧлан 375.

Потраживање закупнине, било да је одређено да се плаћа повремено, било у једном укупном износу, застарева за три године.

Потраживање накнаде штетеЧлан 376.

1. Потраживање накнаде проузроковане штете застарева за три године од када је оштећени дознао за штету и за лице које је штету учинило.2. У сваком случају ово потраживање застарева за пет година од када је штета настала.3. Потраживање накнаде штете настале поводом уговорне обавезе застарева за време одређено за застарелост те обавезе.

Потраживање накнаде штетепроузроковане кривичним делом

Члан 377.Кад је штета проузрокована кривичним делом, а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застрелости, захтев за накнаду штете према одговорном лицу застарева кад истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења.2. Прекид застаревања кривичног гоњења повлачи за собом и прекид застаревања захтјева за накнаду штете.3. Исто важи и за застој застаревања.

Једногодишњи рок застарелостиЧлан 378.

1. Застаревају за једну годину: 1) потраживање накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће, кад је испорука, односно услуга извршена за потребе домаћинства;2) потраживање радио-станице и радио-телевизијске станице за потребу радио-пријемника, и телевизијског пријемника;3) потражиање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и друга њихова потражвиања која се наплаћују у тромесечним или краћим роковима;4) потраживање претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.2. Застаревање тече иако су испоруке или услуге продужене.

Потраживања утврђена пред судомили другим надлежним органима

Члан 379.

1. Сва потраживања која су утврђена правноснажном судском одлуком или одлуком другог надлежног органа, или поравнањем пред судом или другим надлежним органом, застаревају за десет година, па и она за која закон иначе предвиђа краћи рок застарелости.2. Међутим, сва повремена потраживања која проистичу из таквих одлука или поравнања и доспевају убудуће, застаревају у року превиђеном за застарелост повремених потраживања._________________

Апсолутна права (нпр. стварна - право својине) не застарјевају! Погледајте рокове за одређене застаре на линку "Право својине"!

Преклузија

За разлику од застарјелости код преклузије, такође постоји губитак права, гдје суд по службеној дужности пази на овај рок. Овај рок тече непрекидно те ту нема ни прекида ни застоја. Губитак права је дефинитаван. Нпр. преклузиван рок је рок када је неко право радника повријеђено, па је радник дужан тужбу дигнути у законом одређеном року.

Одржај

Одржај је институт грађанског права који омогућава неком лицу стицање власничког права или права службености на тај начин што то лице протеком одређеног времена понашајући се као власник и сматрајући да је власник стиче то право. Обично се то дешава због тога што своје власничко право прави власник запушта или због тога што онај који је куповао нпр. некретнину сматра да је купио баш ту некретнину, а купио је у ствари неку другу - тако почиње да вјерује да он нпр. обрађује своју некретнину, а други влансик који је стварни власник рецимо није ту па не врши своје власничко право.

Заштита субјективног права

Раније смо рекли да су субјективна грађанска права – правна овлашћења која су призната објективним правом (устав, закон и др.) правним субјектима (физичким и правним лицима) у циљу задовољавања њихових интереса.

Ако је законом неко право признато неком лицу логично је да у случају повреде таквог права – правни поредак интервенише у циљу заштите таквог права. Најчешћи начин дјеловања у циљу заштите права мора да потиче од лица чије се право вријеђа односно заштићује, јер сам по себи правни поредак је и слијеп и глув на одређена дешавања у друштву. Циљ заштите субјективног права је да се повријеђено право доведе у стање у каквом би се налазило да повреде није било.

Угрожавање субјективног права

Угрожавање субјективног права је процес који је у току и у којем не постоји тренутна повреда субјективног права већ постоји стање које може да доведе до повреде права (нпр. неко је на вањском зиду своје куће поставио носач и сателитску антену, али је то веома лоше учврстио, а испод те антене пролазе пролазници којима би могла та антена пасти на главу).

Повреда субјективног права

Повреда субјективног права је немогућност да се дјелимично или у цјелости вршит право (нпр. закуподавчев аутомобил је закупац слупао у саобраћајној несрећи – закупац не може користити туђу ствар због оштећења, а закуподавац не може извлачити користи из оштећене ствари дате у закуп).

Поврјеђујуће радње

Поврјеђујуће радње могу бити извршене од стране физичког или правног лица. Радња животиње рачуна се као радња онога чија је односно онога који се њоме користи.

Врсте повреда

Својинска права поврјеђују се када се онемогући или омета носилац тог права да непосредно на објекту тог права спроводи своју вољу.

Облигациона права поврјеђују се када дужник не изврши или дјелимично изврши обавезу из неког правног посла односно када се треће лице умијеша у однос два лица па спречава или омета извршење обавезе.

Преображајна права поврјеђују се кад се онемогући или омета носилац права да вољном радњом промијени правну ситуацију.

Захтјев којим се штити право

Када настане повреда, али у неки ситуацијама и када настане угрожавање, носилац права стиче могућност да заштити своје право. Носилац права, у зависности шта је повријеђено стиче могућност да од онога који је повриједио његово право тражи да овај доведе ствари у уобичајено стање односно да их врати у пређашње стање, да накнади штету или да изврши нешто друго у зависности од тога какво је право повријеђено (нпр. ако је оштећена ствар може да се тражи поправка или евентуално накнада у новцу или набавка нове ствари, ако није плаћен дуг може се тражити плаћање истог).

Захтјев се може истицати у судском поступку (тужбом) или вансудски. Овај захтјев се може спровести судским или вансудским путем.

Радње којим се штити право

Радње којим се штити право су фактичке (не правне) радње које се предузимају ради заштите права. Ове радње су најчешће усмјерене према физичким и правним лицима, али могу да буду усмјерене и према другим бићима или чак и неживим предметима.

Одговор на захтјев којим се штити право (приговор)

У свакодневном животу се најчешће оставља право оном лицу чије је право угрожено или повријеђено да оно само оцијени да ли је његово право угрожено или повријеђено. Понекада су носиоци права сувише субјективни у оцјени да ли је или није њихово право угрожено или повријеђено – па тако ти носиоци права тврде да је њихово право повријеђено и када оно објективно није или када оно према правним нормама није повријеђено. Да би се она друга страна за коју се сматра да је повриједила или угрозила право могла одбранити од тужбе (захтјева којим се штити право) у њеном интересу су установљени од правног поретка приговори односно одговори на захтјев којим се штити право. Ови приговори могу бити разичитог карактера у зависности од тога шта се захтјевима за заштиту права (тужбама) тражи. Тако, може се приговорити нпр. да дужник више није дужник јер је испунио своју обавезу из неког облигационог односа (платио дуг). Или да лице уопште није криво за проузроковану штету, већ неко сасвим други и сл. Приговори су права којима се покушава одбити захтјев за заштиту права. Приговори понекад могу бити привременог карактера (у смислу временског трајања), а понекад су трајног карактера – тако истакнут приговор спречава за сва врмена реализацију захтјева. Приговор може бити такав да он одбија у цијелини захтјев за заштиту или само дјелимично. Приговор може бити и такав да се тврди да захтјев за заштиту постојао и раније, али је усљед неких околности отпао касније. Приговор може бити и одложан јер се њиме тврди да нису још испуњени услови за улагање захтјева за заштиту. Приговори могу бити судски или вансудски.

Заштита

Заштита може да буде превентивног карактера ако дође до угрожавања (не повреде).

Заштита је најчешћа у случају повреде права.

Судска заштита

Уобичајено је да се заштита права остварује у судском поступку. Захтјев којим се штити право је формализовани документ који садржи одређене битне елементе за поступање, а тај документ се назива тужба. Тужба је документ у којем се истиче да је повријеђено нечије право и да се тражи да суд пресуди својим документом који се назива пресуда и да заштити одеђено право.

Вансудска заштита (самозаштита)

Мање уобичајен (али и често ограничен законом) начин за заштиту права је остваривање права путем сопствене иницијативе и активног дјеловања (нпр. пролазник може да уклони предмет који изазива опасност уопште за пролазнике, иако то није његов предмет). Ако је правни поредак признао да се неко право може заштитити судским путем онда се оно може заштити и вансудским путем. Кад је судска заштита могућа онда је она правило и обавеза у противном је могућа вансудска заштита, нарочито у случају неблаговремености и неефикасности судске заштите.

Самопомоћ

Самопомоћ је хитна радња којом се поврјеђује туђе правно добро да би се остварило своје или туђе облигационо право или да би се избјегле неизбјежне знатне тешкоће у његовом каснијем остваривању (нпр. оштећени задржава ствар штетника јер има проблема у утврђивању његовог идентитета).

Нужна одбрана

Нужна одбрана је хитна потребна радња којом се поврјеђује нападачево правно добро да би се одбио истовремени противправни напад на своје или туђе право (нпр. силеџија који туче неко лице, па том лицу прискаче у помоће неко треће лице и физички онемогућава силеџију да и даље туче то лице).

Крајња нужда

Крајња нужда је хитна потребна радња повријеђивања туђег правног добра да би се отклонила истовремена опасност повреде свог или туђег права (нпр. убиство нечијег пса који је насрнуо на дијете).

Судски поступци

Постоји 9. врсте поступака:

1. парнични поступак

Парнични поступак је таква врста поступка гдје се пред судомa појављују двије супротстављене стране са опречним интересима или захтјевима.

За разлику од доле набројаних ванпарничних поступака којих има онолико колико их је закон предвидио, парничне поступке не можемо набрајати јер их може бити неограничено много - у зависности од угрожавања и повреда права из материјалних закона.

Релевантан закон за ову област је Закон о парничном поступку. Овај закон је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", бр. 58/03, 85/03 и 74/05. Овдје Вам га презентујемо по главама:

1. Основни принципи ЗПП-а 2. Надлежност суда 3. Тужба 4. Припремање главне расправе 5. Главна расправа 6. Докази 7. Судске одлуке 8. Редовни правни лијекови 9. Ванредни правни лијекови 10. Судске мјере обезбјеђења 11. Странке и њихови законски заступници 12. Пуномоћници 13. Језик у поступку 14. Вриједност спора 15. Рокови и рочишта 16. Поднесци 17. Достављање писмена 18. Прегледање и преписивање списа 19. Изузеће 20. Супарничари 21. Учешће трећих лица у парници 22. Записници 23. Прекид поступка 24. Трошкови поступка 25. Непоштовање суда 26. Правна помоћ 27. Поступак у парницама из радних односа 28. Поступак у парницама због сметања посједа 29. Поступак у споровима мале вриједности 30. Поступак пред арбитражом 31. Прелазне и завршне одредбе

2. ванпарнични поступак

За разлику од парничног поступка, у ванпарничном поступку се не појављују супротстављени интереси (такав поступак је нпр. оставински поступак).

Релевантан закон за ову област је Закон о ванпарничном поступку. Овај закон је објављен у "Службеном листу СР БиХ", број 10/89 и "Службеном гласнику Републике Српске", број 74/05.

Постоје сљедећи ванпарнични поступци: (кликом на један од доле наведених поступака сазнајте више о том поступку)

1. Одузимање и враћање пословне способности 2. Задржавање у здравственој организацији 3. Проглашење несталих лица умрлим и доказивање смрти 4. Продужење и престанак родитељског права 5. Одузимање и враћање родитељског права 6. Давање дозволе за закључење брака 7. Расправљање заоставштине (оставински поступак) 8. Састављање и овјеравање садржине исправе 9. Чување исправе 10. Судски депозит 11. Поништење исправа 12. Одређивање накнаде за експроприсане непокретности

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp12_odredjivanje_naknade_za_eksproprisane_nepokretnosti_eksproprijacija.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp11_ponistenje_isprave_isprava.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp10_sudski_depozit.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp09_cuvanje_isprave.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp08_sastavljanje_i_ovjeravanje_sadrzine_isprave.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp07_nasljedjivanje_raspravljanje_zaostavstine.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp06_davanje_dozvole_za_zakljucenje_braka.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp05_oduzimanje_i_vracanje_roditeljskog_prava.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp04_produzenje_i_prestanak_roditeljskog_prava.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp03_proglasenje_nestalih_lica_umrlim_i_dokazivanje_smrti.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp02_zadrzavanje_u_zdravstvenoj_organizaciji.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp01_oduzimanje_i_vracanje_poslovne_sposobnosti.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_31_prelazne_i_zavrsne_odredbe.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_30_postupak_pred_arbitrazom.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_29_postupak_u_sporovima_male_vrijednosti.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_28_postupak_u_parnicama_zbog_smetanja_posjeda.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_27_postupak_u_parnicama_iz_radnih_odnosa.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_26_pravna_pomoc.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_25_nepostovanje_suda.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_24_troskovi_postupka.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_23_prekid_postupka.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_22_zapisnici.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_21_ucesce_trecih_lica_u_parnici.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_20_suparnicari.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_19_izuzece.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_18_pregledanje_i_prepisivanje_spisa.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_17_dostavljanje_pismena.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_16_podnesci.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_15_rokovi_i_rocista.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_14_vrijednost_spora.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_13_jezik_u_postupku.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_12_punomocnici.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_11_stranke_i_njihovi_zakonski_zastupnici.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_10_sudske_mjere_obezbjedjenja.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_09_vanredni_pravni_lijekovi.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_08_redovni_pravni_lijekovi.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_07_sudske_odluke.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_06_dokazi.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_05_glavna_rasprava.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_04_pripremanje_glavne_rasprave.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_03_tuzba.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_02_nadleznost_suda.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_parnicnom_postupku_rs_01_osnovni_principi.htm

13. Управљање и коришћење заједничким стварима 14. Диоба ствари и имовине у сувласништву 15. Уређење међа

Потребно је споменути још четири поступка који нису нормирани Законом о ванпарничном поступку већ посебним законима (Законом о предузећима и Законом о удружењима и фондацијама):

1. Оснивање предузећа (и сви уписи промјена у судском регистру) 2. Оснивање удружења (и сви уписи промјена у регистру удружења) 3. Осивање фондације (и сви уписи промјена у регистру фондација) 4. земљишно-књижни уписи

3. извршни поступак

До извршног поступка долази када једна странка не жели добровољно да изврши судску одлуку (пресуду, рјешење). Онда се такав поступак мора иницирати како би се натјерала странка силом државног апарата да изврши чинидбу у корист друге стране или неког другог лица. Овакав поступак ни не мора да се деси ако странка изврши чинидбу која јој је наложена у судској одлуци.

Релевантан закон за ову област је Закон о извршном поступку. Овај закон је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", бр. 59/03, 85/03 и 64/05. Овај закон ћемо Вам презентовати ускоро.

4. управни спор

Управни спор је таква врста судског поступка гдје се испитује законитост неког управног акта којег је издао управни орган (нпр. министарства рада).

Релевантан закон за ову област је Закон о управним споровима. Овај закон је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", број 109/05. Овдје Вам га презентујемо у пуном обиму:

Закон о управним споровима

Такође Вам презентујемо и стари Закон о управним споровима, ако би Вам затребао. Тај закон је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", број 12/04.:

стари Закон о управним споровима

5. испитивање да ли је у складу са Уставом и др. законима неки општи акт

Код оваквог поступка Уставни суд (РС или БиХ) испитује да ли је неки општи акт (закон, уредба, правилник..) у складу са Уставом или неким другим законом.

6. апелација код Уставног суда БиХ

У оваквом поступку се испитује да ли је неки суд или управни орган својим дјеловањем у неком од поступака повриједио људска права из Устава БиХ и Европске конвенције о људским правима.

7. кривични поступак

http://home.blic.net/zoks/stari_Zakon_o_upravnim_sporovima_RS.pdf

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_upravnim_sporovima.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zemljisno-knjizno_pravo_gruntovnica_katastar.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp18_osnivanje_fondacije.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp17_osnivanje_udruzenja.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp16_osnivanje_preduzeca.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp15_uredjenje_medja.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp14_dioba_stvari_i_imovine_u_suvlasnistvu.htm

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_vpp13_upravljanje_i_koriscenje_zajednickim_stvarima.htm

Кривични поступак је такав поступак који се води против учиниоца кривичног дјела - дјела које је описано у кривичном закону или неком другом закону у којем је прописано кривично дјело. Поступак се може водити и против физичких лица, али и против правних лица.

Релевантан закон за ову област је Закон о кривичном поступку. Овај закон је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", бр. 50/03, 111/04 и 115/04. Овдје Вам га не презентујемо јер је посебно обиман.

8. поступак за извршење кривичних и прекршајних санкција

Сам наслов говори за себе. Ово је област која регулиши како се санкције које су изречене кривичним пресудама и прекршајним рјешењима спроводе, ко их извршава, гдје, на који начин и сл.

Релевантан закон за ову област носи назив Закон о извршењу кривичних и прекршајних санкција. Овај закон је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", бр. 64/01 и 24/04. Овдје Вам га не презентујемо јер је јако обиман.

9. прекршајни поступак

Прекршајни поступак је такав поступак који се води против учиниоца прекршаја - дјела које је описано у неком закону у којем је прописан прекршај. Поступак се може водити и против физичких лица, против правних лица и против одговорних лица у правном лицу.

У Републици Српској ће се примјењивати од 1. септембра 2006. године новодонешени Закон о прекршајима. Закон је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", број 34/06. Овдје Вам га дајемо у интегралној верзији:

Закон о прекршајима Републике Српске

http://pravnapomoc.info/pravna_pomoc_pravni_savjeti_zakon_o_prekrsajima_Republike_Srpske.htm

Uvod u Gradjansko Pravo

Documents