Uvod Ilija Panteliæ i Vladana Radovanoviæ · 2020. 10. 26. · najveæu diferenciranost u odnosu na vlanost zemljišta, kolièinu nutrijenata u podlozi i tem-peraturu. Uvod Porast

Ilija Panteliæ i Vladana Radovanoviæ

Analiza sastava i strukturesegetalnih zajednicaokopavina kukuruza uokolini sela Petnica(Valjevo)

U agroekosistemima se, pored gajenih kultura,nalaze i brojne samonikle vrste, nazvane sege-talnim biljkama, odnosno korovima u u�em smi-slu. U ovom istra�ivanju su analizirani sastav istruktura segetalnih zajednica okopavina kuku-ruza u okolini sela Petnica. Kvantitativno uèešæepojedinih vrsta u analiziranim sastojinama od-reðeno je prema Braun-Blanquet-ovoj kombino-vanoj skali brojnosti i pokrovnosti. Konstato-vano je 100 taksona klasifikovanih u 32 familijeod kojih su najzastupljenije Asteraceae sa 21 vr-stom (21%) i Poaceae sa 12 vrsta (12%). Viso-kofrekventna vrsta sa velikim udelom u ukupnojpokrovnosti je Pennisetum glaucum, a meðu èe-stim vrstama se nalaze i Ambrosia artemisifolia,Calystegia sepium i Veronica persica. Dominant-ne �ivotne forme biljaka na istra�ivanom pod-ruèju su hemikriptofite (43%) i terofite (35%).Dominantni florni elementi su evroazijski (21%),kosmopolitski (14%) i subevroazijski (14%). Or-dinacija snimaka uraðena je pomoæu detren-dovane korespondente analize (DCA). Kako bidobijeni rezultati bili bolje objašnjeni, srednjevrednosti Borhidijevih ekoloških indeksa posnimku su korišæene kao dopunske varijable kojesu pasivno projektovane na ordinacioni di-jagram. Analizirane agrofitocenoze pokazujunajveæu diferenciranost u odnosu na vla�nostzemljišta, kolièinu nutrijenata u podlozi i tem-peraturu.

UvodPorast broja stanovnika prati i poveæanje po-

trebe za razlièitim resursima ukljuèujuæi i hranu.Veæe potrebe za hranom uslovljavaju i poveæanjepovršina pod agroekosistemima. U agroekosi-stemima nalaze se i brojne samonikle vrste, na-zvane segetalnim biljkama, odnosno korovima uu�em smislu. One zajedno sa gajenom biljkompredstavljaju komponente agrofitocenoze (Kojiæ1992).

Nastanjujuæi agroekosisteme, segetalne vrstekoriste resurse staništa i na taj naèin ulaze ukompetitivne odnose sa gajenim kulturama zaprostor, vodu i hranljive materije. Rezultat ovihinterakcija mo�e biti smanjen prinos gajene kul-ture i smanjen kvalitet plodova. Segetalne vrstemogu biti �arišta mnogih biljnih bolesti, a mogu iujedno da ote�avaju obradu zemljišta (Kojiæ iŠin�ar 1985). Brz rast korovskih vrsta u ranimfazama razviæa, rast korenova, razviæe rizoma iproizvodnja velikog broja semena omoguæavaim pre�ivljavanje i stalno odr�avanje u datomprostoru (Jezova et al. 2014). Smanjenje prinosagajenih kultura predstavlja glavni razlog zasuzbijanje rasta segetalne vegetacije. Koriš-æenjem razlièitih mehanièkih i biohemijskihsredstava za suzbijanje rasta korovskih vrsta,omoguæava se veæi prinos gajenih biljnih kultura(National Research Council U. S. 1968). Nekevrste korova mogu biti otporne na veæinu pos-tojeæih preparata za suzbijanje (ibid.). Primenaovih sredstava ima i ne�eljene efekte.

310 • PETNIÈKE SVESKE 75 DEO II

Ilija Panteliæ (1996), Valjevo, Ðerdapska 47,uèenik 4. razreda Valjevske gimnazije

Vladana Radovanoviæ (1997), Beograd, BraæeJerkoviæ 46, uèenica 4. razreda XII beogradskegimnazije

MENTORI: Tijana Milekiæ i dr NevenaKuzmanoviæ, Katedra za ekologiju i geografijubiljaka, Biološki fakultet Univerziteta uBeogradu

Korovske vrste su široko rasprostranjene.Imaju veliku sposobnost prilagoðavanja, širokuekološku valencu, visoku produkciju semena ikratak �ivotni ciklus (Kojiæ 1996). Navedeneosobine korovskih vrsta, zajedno sa njihovimkompetitivnim sposobnostima i genetièkom va-rijabilnošæu, omoguæavaju im da se uspešnoodgovore na promene u �ivotnoj sredini (Balta-zar 1997).

Flora Srbije u celini, i u tom sklopu i korov-ska, spada u red najbogatijih u Evropi (Vrbni-èanin i Kojiæ 2000). To je posledica geografskogpolo�aja, pedoloških faktora, klimatskih, geo-loških, geomorfoloških, hidroloških, istorijskih idrugih prilika, kao i antropogenog faktora (Nes-troviæ 2005). Prema radu Stevanoviæa i Vasiæa(1995), na teritoriji Srbije se mogu naæi 3562 vr-ste vaskularnih biljaka. Od tog broja 1008 vrstapripada korovskim vrstama u širem smislu (Vrb-nièanin i Kojiæ1998). Korovske vrste u širemsmislu podrazumevaju korove useva i zasada, ru-deralne vrste, travnjaèke korove i akvatiène ko-rove (Kojiæ i Vrbnièanin 2000).

Segetalna vegetacija je aktuelan predmetistra�ivanja sa razlièitih aspekata. U poslednjihnekoliko decenija primeæene su znaèajne prome-ne u sastavu korovske flore u podruèjima koja su

pod agrofitocenozama, naroèito u udelu inva-zivnih, herbicidno rezistentnih i ruderalnih vrsta(Májeková et al. 2010). Tip useva, vlaga, kiseloststaništa, temperatura, klimatske promene iantropogeni faktori imaju najveæi uticaj na sastavkorovskih zajednica (Jariæ et al. 2015).

Cilj ovog rada bio je odreðivanje sastava istrukture segetalne vegetacije polja kukuruzaokoline sela Petnica (Valjevo). Analiza strukturei sastava segetalne vegetacije polja kukuruza iz-vršena je sa floristièkog, ekološkog i fitogeograf-skog aspekta.

Opis istra�ivanog podruèja

Istra�ivano podruèije obuhvata širu okolinusela Petnica, ukljuèujuæi i susedna sela Draèiæ iBrangoviæ. Najznaèajnija vodna tela prisutna naistra�ivanom podruèju su Petnièko jezero i rekaPocibrava, kao i reka Banja. Geološka podloga jekreènjak, a od pedoloških podloga zastupljeni sualuvijum, pseudoglej i smonica (Sabovljeviæ1993). Nadmorska visina na kojoj su zabele�enesegetalne zajednice kreæe se izmeðu 177 m i478 m. Prirodni tip vegetacije na ovom podruèjusu šume hrasta i graba. Agroekosistemi ispiti-vanog podruèja nastali su krèenjem ovih šuma.

ZBORNIK RADOVA 2016 BIOLOGIJA • 311

Slika 1. Mapa istra�ivanih lokaliteta

Figure 1. Map of the researched area


Fitocenološki snimci su uzimani u vegetacionimsezonama 2015. i 2016. godine, sa 47 lokaliteta.Ispitivani lokaliteti predstavljeni su na mapi(slika 1). Svi lokaliteti predstavljaju zasade ku-kuruza.

Materijal i metodeUzorkovanje materijala vršeno je standar-

dnom floristièkom metodom prikupljanja i her-barizovanja. Fitocenološki snimak predstavljaosnovni postupak analize fitocenoza kojim seprikupljaju osnovni podaci o floristièkom sa-stavu i kvantitativnom uèešæu svake vrste u sa-stojini, kao i osnovni podaci o abiogenim ifiziognomskim karakteristikama sastojine odre-ðene asocijacije (Lakušiæ et al. 2010). Fitoceno-loški snimci su uzimani standardnom metodomBraun-Blanqueta. Kvantitativno uèešæe vrsta uanaliziranim sastojinama odreðeno je premaBraun-Blanquetovoj kombinovanoj skali brojno-sti i pokrovnosti. Standardna površina uzorko-vanja fitocenoloških snimaka u istra�ivanimagroekosistemima je 25 m2. Herbarski materijalje deponovan u zbirci Istra�ivaèke StanicePetnica. Determinacija biljaka vršena je pomoæukljuèeva za determinaciju (Josifoviæ 1970-1986;Kojiæ 1986; Streeter 1998; Häfliger 1980, 1981,1982) i pomoæu ikonografija (Jávorka-Csapody1991). Nomenklatura je data prema Flora Euro-pea. Pripadnost biljaka odreðenim �ivotnim for-mama data je prema podeli Raunkiaera (1907),koju su dopunili Mueller-Dambois i Ellenberg(1974), a koje je za floru Srbije prilagodio Steva-noviæ (1992). Florni elementi odreðeni su premaklasifikaciji Meusel i saradnika (1965) koje je zafloru Srbije prilagodio Gajiæ (1980). Na osnovuprikupljenog materijala izraèunat je udeo u ukup-noj pokrovosti (D%) prema Surina (2004) i in-deks pokrovnosti (Ic) prema Lausi i saradnicima(1982).

Indeks pokrovnosti (IC) (Lausi et al. 1982):

IC

nC

ii

n

Cmax

� ��

�1 100

Ci� – suma linearno transformisanih pokrov-nih vrednosti u tabeli, Cmax – maksimalna vander Marelova vredost za pokrovnost (9), n – brojsnimaka u tabeli.

Udeo u ukupnoj pokrovnosti (D), Surina(2004):

DC

C

ii

n

� ��

�1 100max

Ci� – suma linearno transformisanih pokrov-nih vrednosti u tabeli, Cmax – maksimalna vander Marelova vrednost za pokrovnost, n – brojsnimaka u tabeli.

Ordinacija fitocenoloških snimaka uraðena jepomoæu detrendovane korespondentne analize(DCA) u programu Canoco 5. Pomoæu programaJuice su ekstrahovane srednje vrednosti Bor-hidijevih ekoloških indeksa za svaki snimak,koje su korišæene kao dodatni vektori – ekološkiparametri. Ovi indeksi su pasivno projektovanina ordinacioni dijagram.

Rezultati i diskusija

Taksonomska analiza flore

Tokom dvogodišnjeg uzorkovanja segetalnevegetacije u kukuruzištima u okolini sela Petnicakonstatovano je 100 taksona koji su svrstani u 81rod, odnosno 32 familije. Poreðenja radi, u floriSrbije je registrovano ukupno 766 rodova razvrs-tanih u 141 familiju (Stevanoviæ i Vasiæ 1995).Prisustvo 81 roda u uzorku predstavlja 11% odukupnog broja rodova konstatovanih u floriSrbije. Zabele�ene 32 familije u kukuruzištima uokolini sela Petnica èine 23% od ukupnog brojafamilija konstatovanih u flori Srbije. Najzastu-pljeniji rodovi su Euphorbia , Persicaria iStachys sa po tri vrste.

U kukuruzištima u selu Petnica najbrojnijefamilije su Asteraceae sa 21 vrstom i Poaceae sa12 vrsta, a treæa najbrojnija familija je Lamiaceaesa 8 vrsta. Familije Fabaceae i Polygonaceae suzastupljene sa po 7 vrsta. Ovakva zastupljenostse sla�e sa saznanjima Stevanoviæa i Vasiæa(1995) koji ka�u da su u flori Srbije najzastup-ljenije familije Asteraceae (366 vrsta), Poaceae(250 vrsta) i Fabaceae (250 vrsta).

Broj familija sa po jednom vrstom je 17 i tosu familije Amaranthaceae, Apiaceae, Caprifoli-aceae, Caryophyllaceae, Cyperaceae, Dennsta-edtiaceae, Equisetaceae, Juncaceae, Lythraceae,Oxalidaceae, Portulacaceae, Ranunculaceae, Ru-

biaceae, Saxifragaceae, Solanaceae, Urticaceae iVerbenaceae. U tabeli 1 dat je pregled familija sabrojem zabele�enih taksona i njihovom procen-tualnom zastupljenošæu.

Tabela 1. Pregled familija sa brojemzabele�enih taksona i njihovom procentualnomzastupljenošæu u kukuruzištima okoline selaPetnica

Familija Brojvrsta

Procentualnazastupljenost

Asteraceae 21 21Poaceae 12 12Lamiaceae 8 8Fabaceae 7 7Polygonaceae 7 7Rosaceae 5 5Chenopodiaceae 4 4Euphorbiaceae 3 3Plantaginaceae 3 3Scrophulariaceae 3 3Boraginaceae 2 2Brassicaceae 2 2Convolvulaceae 2 2Geraniaceae 2 2Malvaceae 2 2Amaranthaceae 1 1Apiaceae 1 1Caprifoliaceae 1 1Caryophyllaceae 1 1Cyperaceae 1 1Dennstaedtiaceae 1 1Equisetaceae 1 1Juncaceae 1 1Lythraceae 1 1Oxalidaceae 1 1Portulacaceae 1 1Ranunculaceae 1 1Rubiaceae 1 1Saxifragaceae 1 1Solanaceae 1 1Urticaceae 1 1Verbenaceae 1 1

Osam najzastupljenijih familija obuhvatajuukupno 73 taksona pronaðena u kukuruzištima,što predstavlja 73% ukupnog broja taksona uuzorku.

Za svaki takson odreðen je stepen prisutnosti,suma pokrovnih vrednosti, indeks pokrovnihvrednosti (IC) i udeo u ukupnoj pokrovnosti (D).

Najveæi stepen prisutnosti imaju vrste Amb-rossia artemisifolia sa 53% i Pennisetum glau-cum sa 51%. Najveæu srednju pokrovnu vrednostimaju Cirsium vulgare (31.2), Echinochloa crus--galli (21.5) i Glechoma hederacea (20.0).Najveæi indeks pokrovnosti (IC) konstatovan jeza vrste Pennisetum glaucum sa 24.8, Ambrossiaartemisifolia sa 16.3, Calystegia sepium sa 13.7 iVeronica persica sa 13. Najveæi udeo u ukupnojpokrovnosti (D) ima vrsta Pennisetum glaucumsa 8.9%, zatim Ambrossia artemisifolia sa 5.8%,Calystegia sepium sa 4.9% i Veronica persica sa4.5%.

Od 97 adventivnih korovskih vrsta agrofito-cenoza, ruderalnih staništa i akvatiènih sistema uSrbiji (Vrbnièanin et al. 2004), u ovom istra�i-vanju naðeno je 11 vrsta i to: Amaranthus retro-flexus, Ambrosia artemisifolia, Erigeron annuus,Galinsoga parviflora, Xanthium strumarium,Abutilon theophrasti, Echinochloa crus-galli,Sorghum halepense, Polygonum aviculare, Por-tulaca oleracea i Veronica persica. Devet od na-vedenih jedanaest vrsta smatraju se invazivnim,osim vrsta Erigeron annuus i Veronica persica(Vrbnièanin et al. 2004).

Adventivne i invazivne vrste zajedno imajuudeo u ukupnoj pokrovnosti od 23%. Meðunjima su najkarakteristiènije: Ambrossia arte-misifolia, Pennisetum glaucum i Veronica per-sica. Ovo navodi na zakljuèak da adventivne iinvazivne vrste zauzimaju znaèajan udeo u agro-ekosistemima kukuruzišta Petnice.

Ekološka analiza flore

Od osam osnovnih �ivotnih formi koje Ste-vanoviæ (1992, 1992a) navodi za podruèje Sr-bije, u flori kukuruzišta sela Petnica (Valjevo)zastupljeno je sedam tipova. �ivotna forma jeodreðena za 98 od 100 zastupljenih taksona.

Analizom zastupljenosti �ivotnih formi naistra�ivanom podruèju konstatovano je sedamrazlièitih grupa od kojih su najzastupljenijehemikriptofite sa 44 taksona (44%). �ivotna



forma terofita je zastupljena sa 36 taksona, geofi-ta sa 10, skandentofita sa èetiri taksona, hamefitasa dva taksona, dok su nanofanerofite i fanerofitezastupljene sa po jednim taksonom.

Uoèeno je visoko uèešæe terofita (35%) u ko-rovskoj flori agroekosistema, što predstavljaoblik prilagoðavanja korovskih biljaka na pri-menjene agrotehnièke mere (Nestoroviæ 2005).Visok procenat terofita takoðe ukazuje na pos-tojanje relativno jakog antropogenog uticaja uistra�ivanim agrofitocenozama u okolini Petnice.

Tabela 2. Florni elementi sa brojemzastupljenih taksona

Florni element Brojtaksona

Evroazijski 21Kosmopolitski 14Subevroazijski 14Subsrednjoevropski 10Adventivni 8Cirkumpolarni 5Subcirkumpolarni 4Subpontski 4Submediteranski 4Srednjoevropski 3

Subatlantsko-submediteranski 3

Subju�nosibirski 3

Subpontsko-submediteranski 1

Istoènosubmediteranski 1

Pontsko-centralnoazijski-submedi-teranski

1

Pontsko-istoèno-submediteranski 1

Pontsko-panonski 1

Subpontsko-subcentroazijski-sub-mediteranski

1

Subpontsko-centroazijski 1

Analizom areal spektra segetalne flore istra-�ivanog podruèja, konstatovano je 19 razlièitihflornih elemenata (tabela 2). Za 100 taksona zakoje je odreðen florni element, pregled sa brojemtaksona prema flornom elementu dat je u tabeli 2.U areal spektru dominantno uèešæe imaju vrsteširokih areala koje pripadaju evroazijskom(21%), kosmopolitskom (14%), subevroazij-

skom (14%), subsrednjeevropskom (10%) iadventivnom (8%) flornom elementu. Pet naj-zastupljenijih flornih elemenata èine 67% odukupnog broja svih zabele�enih flornih eleme-nata. Procentualna zastupljenost flornih ele-menata u istra�ivanom podruèju prikazana je naslici 2.

Najzastupljeniji florni elementi iz ovog is-tra�ivanja, evroazijski (21%) i kosmopolitski(14%), zajedno èine osnovno horološko jezgrokorovske flore na podruèju Srbije (Nestoroviæ2005).

Detrendovana korespondentnaanaliza

Ordinacija snimaka je uraðena pomoæu de-trendovane korespondentne analize. Pomoæuprograma Juice za svaku vrstu su izvuèeni Borhi-dijevi ekološki indeksi, na osnovu kojih su iz-raèunate proseène vrednosti indeksa po snimku.Borhidijevi (1995) indeksi su korišæeni kao do-datni vektori – ekološki parametri, koji su pasiv-no projektovani na ordinacioni dijagram (slika3).

Analizirane sastojine su ekološki fino izdife-rencirane. Na osnovu razlika u floristièkom sa-stavu, i ekoloških preferencija taksona izra�enihpreko Borhidijevih ekoloških indeksa, uoèava se

Slika 2. Procentualna zastupljenost flornih elemenatau istra�ivanom podruèju šireg okru�enja sela Petnica

Figure 2. Percentage of recorded floral elements inthe researched are of the wider Petnica village area

diferenciranost analiziranih agrofitocenoza u od-nosu na vla�nost zemljišta i kolièinu nutrijenata upodlozi, kao i u odnosu na temperaturu. Na slici 3uoèava se da je druga DCA osa negativno koreli-sana sa vla�nošæu i kolièinom nutrijenata u zem-ljištu.

Lokaliteti 16, 18 i 19 su na grafiku odvojeniod ostalih lokaliteta. Oni se nalaze u okolini selaBrangoviæ, oko 4.5 km jugozapadno od Petniè-kog jezera, u èijem bli�em okru�enju je uraðena

veæina ostalih snimaka. Ovi lokaliteti se razlikujuod ostalih po floristièkom sastavu. Konstatovanje znatno manji broj ruderalnih elemenata negona ostalim lokalitetima. Moguæe da je uzroknjihove floristièke diferenciranosti to što su, uodnosu na ostale lokalitete, bli�e klisuri rekeGradac, prostora zaštiæenog kao park prirode.Lokalitet 15, na oko 3.7 km jugoistoèno od Pet-nièkog jezera, meðutim ne pokazuje nikakvudiferencijaciju u odnosnu na snimke uzete sa os-


Slika 3. Ordinacioni dijagramdetrendovane korespondentneanalize fitocenoloških snimakasegetalnih sastojina: Temp –temperatura, Light – svetlost, Cont –kontinentalnost, Moist – vla�nostzemljišta, Nutr – kolièina nutrijenatau zemljištu, Soil R – reakcijazemljišta (pH)

Figure 3. Detrended correspondenceanalysis (DCA) ordination diagramof phytosociological relevés

Slika 4. Ordinacioni dijagramdetrendovane korespondentneanalize – biplot taksona i vektoraproseènih Borhidijevih indeksa posnimcima: Temp – temperatura,Moist – vla�nost zemljišta, Nutr –kolièina nutrijenata u zemljištu, SoilR – reakcija zemljišta (pH), Light –svetlost, Cont – kontinentalnost

Figure 4. Detrended correspondenceanalysis (DCA) ordination diagram:biplot of recorded taxa and Borhidiindicator values for relevés


talih lokaliteteta. Veæina sastojina uzorkovanih ublizini Petnièkog jezera pokazuju prisustvo tak-sona koji preferiraju veæu vla�nost zemljišta, štoje i oèekivano (slike 3 i 4).

U sastojinama koje su na vla�nijem zemljištubogatijem nutrijentima dominantne vrste suMentha longifolia, Stachys palustris, Cynodondactylon i Potentilla reptans. Sastojine koje suna mestima sa povoljnijim termièkim re�imomse karakterišu vrstama kao što su Amaranthus re-troflexus, Ambrosia artemisifolia, Sorghum hal-lepense i Hibiscus trionum (slika 4).

Zakljuèak

U okopavinama kukuruza u okolini sela Pet-nica utvrðeno je prisustvo 100 taksona, svrstanihu 81 rod i 32 familije. Najbrojnije vrstama sufamilije Asteraceae (21), Poaceae (12) i Lamia-ceae (8). Broj konstatovanih familija predstavlja23% od ukupnog broja konstatovanih familija uflori Srbije. Broj konstatovanih rodova u uzorkupredstavlja 11% od ukupnog broja rodova kon-statovanih u flori Srbije. Najzastupljeniji rodovisu Persicaria, Euphorbia i Stachys sa po tri vrste.

U kukuruzištima je konstatovano11 adven-tivnih korovskih vrsta od kojih se 9 smatra inva-zivnim. Adventivne i invazivne vrste zajednoimaju 23% udela u ukupnoj pokrovnosti. Naj-karakteristiènije meðu njima, a ujedno i visokofrekventne vrste su Pennisetum glaucum, Am-brosia artemisifolia i Veronica persica. Visokofrekventna vrsta sa najveæim udelom u ukupnojpokrovnosti je Pennisetum glaucum. Korovskevrste kukuruzišta u okolini sela Petnica su svr-stane u sedam razlièitih �ivotnih formi, od kojihsu najzastupljenije hemikriptofite sa 44 taksona(42%), zatim terofite sa 36 taksona (36%), geo-fite sa 10 (9.8%) i hamefite sa 4 taksona (3.9%).

Analizom areal spektra segetalne flore istra-�ivanih agrofitocenoza konstatovano je 19 razlièi-tih flornih elemenata od kojih su najzastupljenijievroazijski (21%) i kosmopolitski (14%). Sa ma-njom zastupljenošæu prisutne su i vrste koje pripa-daju subevroazijskom (14%), subsrednjeev-ropskom (10%) i adventivnom (8%) flornom ele-mentu.

Detrendovana korespondenta analiza poka-zala je da analizirane agrofitocenoze pokazujunajveæu diferenciranost u odnosu na vla�nost

zemljišta, kolièinu nutrijenata u podlozi, itemperaturu. Vrste Mentha longifolia, Stachyspalustris, Cynodon dactylon i Potentila reptanssu dominantne u sastojinama koje su na vla-�nijem zemljištu bogatijem nutrijentima. Ama-ranthus retroflexus, Ambrosia artemisifolia,Sorghum halepense i Hibiscus trionum karakte-rišu sastojine koje su na mestima sa povoljnijimtermièkim re�imom.

Literatura

Baltazar A. M. 1997. What makes a weed a weed:weed survival and adaptation mechanisms. U MetroManila Commission Professorial Chair, College,Laguna (Philippines), 30 Jun 1997.

Borhidi A. 1995. Social behaviour types, thenaturalness and relative ecological indicator valuesof the higher plants. Hungarian Flora Acta BotanicaHungarica, 39 (1-2): 97.

Jariæ S., Karad�iæ B., Vrbnièanin S., Mitroviæ M.,Kostiæ O., Pavloviæ P. 2015. Floristic andphytocenological research of segetal plantcommunities in cultivated areas of southern Srem.Archives of Biological Sciences, 67 (2): 591.

Jezova M., Hanzl J., Winkler J. 2014. Evaluation ofthe occurrence of weeds in orchard. U Proceedingsof the International PhD Students ConferenceMendelNet, str. 19-20.

Gajiæ M. 1980. Pregled vrsta flore SR Srbije sabiljnogeografskim oznakama. Glasnik šumarskogfakulteta, 54.

Kojiæ M. 1992. Korovi, ekosistem i �ivotna sredina.U Èetvrti kongres o korovima – zbornik radova (ur.V. Janjiæ i D. Petroviæ). Banja Koviljaèa: Herbološkodruštvo Srbije, str. 5-17.

Kojiæ M. 1996. Korovi i njihovo suzbijanje.Subotica: Birografika

Kojiæ M., Šin�ar B. 1985. Korovi. Beograd: Nauènaknjiga

Kojiæ M., Vrbnièanin S. 1998. Agrestal, ruderal,grass and aquatic weeds in Serbia. Acta herbaogica,7 (1): 7.

Lakušiæ D., Tomoviæ G., Šin�ar-Sekuliæ J.,Sabovljeviæ M. 2010. Praktikum za ve�be izekologije vegetacije. Beograd: Biološki Fakultet,Univerzitet u Beogradu

Lausi, D., Gerdol, R., Piccoli, F., 1982. Dynamics ofOstrya carpinifolia woods in the Southern Alps(N-Italy). Vegetatio, 48: 123.

Májeková, J., Zaliberová, M., Šibík, J., Klimová K.2010. Changes in segetal vegetation in the Borskání�ina Lowland (Slovakia) over 50 years. Biologia,65: 465.

Meussel H., Jager E., Weinert E. 1965.Vergleinchende Chorologie der Zentraleuropaischenflora. Jena: Gustav Fischer Verlag

Mueller-Dombois D., Ellenberg H. 1974. Aims andmethods of vegetation ecology. Wiley

National Research Council U. S. 1968. NationalResearch Council U. S. Committee on Plant andAnimal Pests. Subcommittee on Weeds. Washington:National Academy of Sciences

Nestoroviæ M. 2005. Korovska flora strnih �itaSrbije. Niš: Symposium on Flora of SoutheasternSerbia and Neighbouring Regions, str. 65-73.

Raunkiaer C. C. 1907. Planterigets livsformer ogderes betydning for geografien: Med 77 figurer iteksten. I kommission hos Gyldendalske boghandel,Nordisk forlag.

Sabovljeviæ M. 1993. Prilog poznavanju florePetnice sa okolinom. Petnièke sveske, 33/II: 27-38.

Stevanoviæ V. 1992. Floristièka podela teritorijeSrbije sa pregledom viših horiona i odgovarajuæihflornih elemenata. U Flora Srbije, I (ur. M. Sariæ).Beograd: SANU, str. 49-70.

Stevanoviæ, V. 1992a. Klasifikacija �ivotnih formiflore Srbije. U Flora Srbije, I (ur. M. Sariæ).Beograd: SANU, str. 37- 49.

Stevanoviæ V., Vasiæ V. 1995. BiodiverzitetJugoslavije sa pregledom vrsta od meðunarodnogznaèaja. Beograd: Beogradski univerzitet

Surina B. 2004. The association Gentianoterglouensis-Caricetum firmae T. Wraber 1970 in theKrn Mts. (Julian Alps). Annales, Series historianaturalis, 14: 99.

Vrbnièanin S., Karad�iæ B., Dajiæ-Stevanoviæ Z.2004. Adventivne i invazivne korovske vrste napodruèju Srbije. Acta Herbologica, 13 (1): 1.

Vrbnièanin, S., Kojiæ, M. 2000. Biološka i ekološkaprouèavanja korova na podruèju Srbije. Razvoj,današnje stanje, perspektive. Acta Herbologica, 9(1): 41.

Kljuèevi za determinaciju:

Häfliger E. 1980. Grass weeds 1. Basle: Ciba-GeigyLtd.

Häfliger E. 1981. Grass weeds 2. Basle: Ciba-GeigyLtd.

Häfliger E. 1982. Monocot weeds 3. Basle:Ciba-Geigy Ltd.

Jávorka-Csapody 1991. Iconographia florae partisAustro-orientalis Europae Centralis. Budapest:Akadémiai kiadó

Josifoviæ M. (ur.). 1970-86. Flora SR Srbije, I-X.Beograd: SANU

Kojiæ M. 1986. Mala korovska flora. Beograd:Nauèna knjiga

Streeter D. 1998. The wild flowers of the BritishIsles. London: Midsummer books



Ilija Panteliæ and Vladana Radovanoviæ

Composition and Structure Analysisof Segetal Vegetation in the CornFields in Petnica VillageSurroundings (Valjevo, Serbia)

The composition and structure of segetal veg-etation was studied in the corn fields near the vil-lage of Petnica (Valjevo, Serbia). Relevés weremade according to Braun–Blanquet methodol-ogy. A total of 100 taxa from 32 families wasrecorded. The most common families are Aste-raceae with 21 species (21%) and Poaceae with12 species (12%), while the most frequently re-

corded species are Pennisetum glaucum, Am-broia artemisifolia, Calystegia sepium andVeronica persica. Dominant life forms in the stu-died area are hemicryptophytes (43.12%) andtherophytes (35.28%). Dominant floral elementsare: Eurasian (21%), Cosmopolitan (14%) andSubeurasian (14%).

Ordination of relevés was done using de-trended correspondence analysis (DCA). Inorder to better interpret the obtained results, av-erage Borhidi indicator values for relevés wereused as supplementary variables, which werepassively projected on the ordination diagram.The analyzed agrophytocenoses showed thehighest differentiation in relation to soil mois-ture, the amount of nutrients in the substrate andthe temperature.

Uvod Ilija Panteliæ i Vladana Radovanoviæ · 2020. 10. 26. · najveæu diferenciranost u odnosu na vlanost zemljišta, kolièinu nutrijenata u podlozi i tem-peraturu. Uvod Porast

Documents