Uticaj Wirless Tehnologija Na Zrdavlje Ljudi

NAUČNO ISTRAŽIVAČKI RAD

UTICAJ WIRELESS TEHNOLOGIJA NA ZDRAVLJE LJUDI

1.UVOD.....................................................................................................................................22.WIRELESS TEHNOLOGIJE................................................................................................32.1WIRELESS MEDIJ..............................................................................................................42.2WIRELESS STANDARDI..................................................................................................42.3WIRELESS RAČUNARSKE MREŽE...............................................................................52.4 M-TRGOVINA...................................................................................................................62.5 WIRELESS POSLOVNE APLIKACIJE ZA CRM, SCM i RRD......................................72.6 POSLOVNE VREDNOSTI I WIRELESS MREŽA..........................................................93.WIRELESS U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI......................................................................103.1 UTICAJ WIRELESS TEHNOLOGIJE NA ZDRAVLJE DECE.....................................113.2 KOLIKO JE WIRELESS ZRAČENJE OPASNO?..........................................................133.3 WIRELESS TEHNOLOGIJE KAO MOGUĆI UZROČNICI BOLESTI........................143.4 MOBILNI TELEFON I UTICAJ NA ZDRAVLJE..........................................................164.ZAKLJUČAK......................................................................................................................19LITERATURA........................................................................................................................20

1.UVOD

Da bi internet kao savremena informaciona tehnologija mogo da doprinese progresu čovečanstva, njegov budući razvoj bi trebao da se usmerava, polazeći od principa humanističkih nauka koji tek treba da se izgrade u skladu sa digitalnim dobom u kojem svet sve brže gazi.

Današnji korisnici interneta uglavnom se žale na brzinu. Kako broj korisnika interneta raste sa povećanim zahtevima prema audio i video zapisima, stanje se pogoršava. U početku američka vlada je mnogo ulagala u projekat razvoja interneta. Od 1995. godine je prekinula sva finansiranja pa su kontrolu razvoja interneta preuzele privatne organizacije.

U početku internet se koristio za prenos tekstualnih sadržaja kao što su e-mail ili prenos tekstualnih fajlova. Tada nije bilo potrebe za brzim internetom. Danas kada se internet sve više koristi u poslovne svrhe sa većom potrebom za multimedijalnim sadržajima, postojeći internet je postao prespor. Informatička industrija nastoji da izgradi komponente brzog interneta - brze rutere, optičke kablove potrebnog kapaciteta i pouzdani satelitski prenos.

Utisak je da je ključni problem u troškovima otkupa zemlje i kopanju rovova. Pri tom ostaje i problem monopolske moći lokalnih telefonskih kompanija koje drže visoku cenu usluga velike brzine pa će internet sporo dolaziti do privatnih kuća. Internet međutim ima dva osnovna cilja: prvi je velika brzina konekcije i prenosa podataka, a drugi visok kvalitet usluga. Ta dva cilja on postupno već i ostvaruje.

Gigabitna performantnost infrastrukture interneta obezbeđuje veliku brzinu prenosa. Očekivano je da će to uskoro zadovoljiti visoke zahteva elektronskog poslovanja, jer nova ekonomija i e-poslovanje zahtevaju tehnologiju pouzdanog, brzog prenosa i visokog kvaliteta. Za sada je još uvek internet rezervisan samo za akademske i vladine korisnike. Ali realno je očekivati da će internet, zbog svoje performantnosti, biti ipak uskoro komercijalizovan.

2.WIRELESS TEHNOLOGIJE

Svi trendovi i stvarnost ukazuju da je svet zahvatila bežična revolucija. Pokretač te revolucije je mobilni telefon, koji je danas gotovo neizostavno sredstvo moderne komunikacije. Mobilni telefoni, pristupačne cene mobilne komunikacije i brojni servisi su preplavili svet. Statistika beleži da je broj mobilnih telefona prevazišao broj fiksnih.Godišnje se broj pretplatnika povećava za blizu 200 miliona novih. U SAD preko 60% stanovništva ima mobilne telefone, Zapadna Evropa blizu 90 %. Azijske nacije oko 70 %. Kina je, kao i po mnogo čemu drugom, mobilni gigant. Pretpostavlja se da ona danas ima oko 400 miliona korisnika mobilnih telefona. Predviđa se da bi za par godina mogla imati preko 600 miliona korisnika mobilnih uredaja. Procenjuje se da korisnici mobilnih telefona godišnje plaćaju svojim operaterima blizu 50 milijardi dolara. Očigledno da je industrija mobilne telefonije profitno atraktivna. Zbog toga je razumljivo da svet beleži 200 milijardi dolara investicija u treću generaciju mobilne telefonije, koja se označava kao 3G.

Prva generacija 1G mobilnih mreža je nastala u ranim 1980-tim godinama i bila je analogna. Podržavala je komunikaciju glasom, a prenos teksta je bio moguć sa dobrim modemom. Druga generacija 2G se pojavljuje desetak godina kasnije i koristila je digitalne mreže. Prenos glasa je bio kvalitetniji, omogućen je i globalni roaming i podržan prenos jednostavnih podataka kao što su SMS poruke. Prenos podataka je brzine do 14. 4 Kbps, što je vrlo sporo za pogodan internet pristup. Treća generacija 3G mobilnih mreža se bazira na tehnici prenosa podataka u nizu paketa. Ova tehnologija obezbeđuje veću efikasnost i brzinu prenosa. 3G imaju brzinu od 144 Kbps, ako se mobilni koristi u kolima, i do 2 Mbps ako se mobilni ne koristi u pokretu. Ova brzina je dovoljna i za internet konekciju i za upotrebu raspoloživih internet servisa kao što su e-mail, Web, itd. Između 2G i 3G pojavila se 2.5G koja koristi postojeću ifrastrukturu i ima brzinu prenosa od 50-144Kbps. Ova generacija se koristila se internet pristup.

Mobilni telefoni danas imaju mnogo širu primenu od glasovne komunikacije. Oni postaju nove platforme za transfer i obradu podataka, poput računara. Snažni procesori, minijaturizacija komponenti sa novim tehnologijama, koje se ugrađuju u mobilne telefone, šire moć bežičnih mreža i otvara se prostor za nove uloge mobilnih uređaja. Oni se uspešno već koriste za brojne mobilne aplikacije kao što su: prenos slike, zvuka, video zapisa, raznih igrica, pristup internetu. Sve je više korisnika koji mobilni telefon koriste u poslovne svrhe: mobilna trgovina, mobilno bankarstvo, rad na terenu i područjima gde nema žičane komunikacije.

Očekuje se da će poslovna primena wireless tehnologije nadmašiti tradicionalni način poslovanja. Ford bežično prati svako vozilo u procesu montaže, lekari u hodu prepisuju terapije i lekove, trgovački putnici naručuju robu kada su na terenu, serviseri na terenu pristupaju serverima kompanija kako bi došli do informacija značajnih za postprodajnu podršku.

2.1WIRELESS MEDIJ

Bežične komunikacije se odvijaju kroz vazduh u prostoru u kojem ne posreduju fizičke linije odnosno kablovi. U bežičnoj komunikaciji koriste se različiti wireless mediji. Svi bežični mediji oslanjaju se na razne delove elektromagnetnog spektra. Mikrotalasi ili infracrveni talasi zauzimaju specifičan spektar dometa frekvencija. Mobilni telefoni i pejdžing sistemi koriste specifični domet frekvencija koji definišu nacioanalne nadzorne agencije na osnovu međunarodnog sporazuma.

Svaki telekomunikacioni transmisioni medij ili uređaj zauzima različit domet frekvencija, mereno u megahercima, na elektromagnetnom spektrumu. Mikrotalasni sistemi prenose visoko frekventne radio signale kroz atmosferu i široko se primenjuju za međumesne komunikacije. Za prenos obimnih podataka na veliku udaljenost pogodne su satelitske komunikacije. Za bežičnu komunikaciju mogu se koristiti brojna sredstva. Tu spadaju mobilni telefoni, , paltopovi, smartphonovi. Budućnost pripada PDA, Danas i rašunari koriste bežičnu tehnologiju za povezivanje sa periferijama – tastatura, miš, štampač. Reč je o bleutooth tehnologiji.

2.2WIRELESS STANDARDI

Digitalni mobilni servisi koriste različite konkurentske standarde koji međusobno ne komuniciraju. Ceo svet osim SAD koristi GSM standard (Global System for Mobile Communication). U svetu dominira GSM standard, jer ga koristi 75% korisnika mobilne telefonije. GSM standard radi na frekvenciji 1. 8 GHz. U SAD se koristi standard na 1. 9 GHz.

To znači da sistem mobilne telefonije SAD nije kompatibilan sa ostatkom sveta. U SAD, GSM nije standard zato što je federalna komunikaciona komisija dozvolila otvorenu konkurenciju u tehnologiji mobilne telefonije. To je dovelo do raznorodnih standarda koji ne podržavaju roaming. Glavni standard SAD je CDMA (Code Divisione Multiple Access).

Specifičnost ovog standarda je da se prenos signala odvija preko niza frekvencija koje se nasumice dodeljuju korisnidma. CDMA standard je jeftiniji za implementaciju, efikasniji je u koriščenju spektruma i obezbeđuje visok kvalitet prenosa glasa i podataka nego GSM. Zbog toga se očekuje da GSM migrira ka CDMA standardu. Treba napomenuti da u SAD ima mobilnih operatera koje nude usluge i u GSM standardu.

Mobilni telefoni i PDA uređaji mogu se koristiti za pristup internetu i web-u. Za ostvarenje ove komunikacije kreiran je poseban standard WAP (Wireless Application Protocol). Ovaj standard omogućuje bežičnim uređajima koji imaju male ekrane i skromnu memoriju da pristupe web informacijama. WAP koristi Wireless Murkup Language.

Komunikacija se odvija tako što osoba koja želi preko svog mobilnog uređaja da pregleda web informacije nekog sajta, pokreće mikrobrauzer i definiše zahtev u WML. Zahtev se prosleđuje Gateway-u odnosno ulaznoj tački internet mreže gde se posredstvom WAP-a izvrši neophodna konverzija i realizuje pretraga informacije na internetu. Te informacije su najčešće u HTML - Hypertext Murkup Language, formatu. Kada se informacija pronađe, HTML sadržaj se prevodi u WML i korisnik mobilnog uređaja može da je pročita. Normalno je da prevođenje iz jednog formata u drugi usporava komunikaciju.

2.3WIRELESS RAČUNARSKE MREŽE

Bleutooth tehnologija je moderan način bežičnog povezivanja računara sa periferijama, laptopom, PDA, digitalnom kamerom, slušalicom, kamerom, ali na kratkoj udaljenosti do 10 m. Ova tehnologija koristi opseg frekvencija od 2.4 GHz zbog kompatibilnosti rasprostranjene širom sveta. Brzina prenosa je 722Kbps. Bleutooth tehnologija razrešava problem zbrke kablova koji mogu da stvaraju brojne probleme.

Wi-Fi (wireless fideleity) je skup standarda za bežični LAN. U ovoj familiji ima tri standarda i oni imaju različitu performantnost koja se odnosi na udaljenost između uređaja i brzinu prenosa. Bežični LAN može da pokrije područje do 50 m. Ova udaljenost može da se premaši ukoliko se postave spoljašnje antene. Wi-Fi se može primeniti u hotelima, aerodromskim čekaonicama, bibliotekama, univerzitetskim kampusima, kako bi se obezbedio pristup internetu. Hotspotovi se sastoje od jedne ili više tačaka pristupa koje se postavljaju na odgovarajućem mestu na primer zid ili tavanica kako bi se omogućilo da korisnici sa svojim lap-topovima mogu bežično da pristupe internetu. Neki hotspotovi su besplatni a drugi traže broj kreditne kartice.

Hoteli, restorani, univerziteti, i drugi javni objekti imaju Wi-Fi hotspotove, i hiljade studenata koriste Wi-Fi u kampusima za istraživanje, rad na kursevima, downloading i slušanje muzike. Kompanije kao Starbucks i McDonald's nude potrošačima Wi-Fi usluge u mnogim svojim prodavnicama na malo. Oni će primiti izvestan prihod od toga za Wi-Fi usluge, ali njihova prvenstvena motivacija za razvoj tehnologije je ohrabriti potrošače da troše više vremena u njihovim prodavnicama, kupuju više hrane, ili da biraju svoje opredeljenje nad konkurencijom.

Mnogi besplatni javni hotspotovi su raspoloživi u mnogim zemljama. Poslovne organizacije u evropi umrežuju brojna javna mesta gde stručnjaci i studenti vole da se skupljaju. Očekivani trendovi su takvi i ukazuju da će se Wi-Fi usluge širiti. Treba, međutim ukazati na sledeće probleme:

1. različiti hotspotovi koriste različite Wi-Fi mreže pa korisnik nije komotan da slobodno menja hotspotove;

2. neki hotspotovi su besplatni a neki se naplaćuju; 3. hotspotovi su izuzetno osetljivi na upade, što može da stvori velike probleme; 4. funkcionisanju Wi-Fi može da smetaju susedni uređaji kao što su mobilni telefon,

mikrotalasna peć ili bežični LAN. Ostaje da buduća informaciona tehnologija pruži odgovor za navedene probleme.

Za bežični prenos na većim udaljenostima razvijena je familija standarda koja je poznata pod imenom WiMax. Ovaj standard pokriva područje od oko 1609metara, što je značajno više nego 100 metara koliko pokriva Wi-Fi standard ili 10 metara koliko pokriva bleutooth. WiMax se realizuje posredstvom antena koje se postavljaju na krovima zgrada i pokrivaće jedno gradsko područje. Njima se mogu pridružiti i ruralna područja u kojima se ne isplati ulagati u kablovske veze. U budućnosti se može očekivati da će korisnici mobilnih telefona, PDA i lap-topova moći da se konektuju sa jednog tipa mreže na drugu, krećući se od Wi-Fi do Wi-Max mreža. Današnji proizvođači dodaju Wi-Fi svojim mobilnim telefonima.

2.4 M-TRGOVINA

Za razliku od Wi-Fi gde korisnik može da pristupi internetu samo ako se nalazi u opsegu bežične mreže mobilni kompjuting omogućava mobilnim telefonima, PDA i drugim mobilnim uređajima pristup internetu sa bilo koje lokacije. Mobilni kompjuting će omogućiti realizaciju koncepta mobilne trgovine - M-trgovina. M-trgovina omogućuje :

1. Usluge informacijama- stalno upućivanje poruka, e-mail, pretraživanje informacija u bioskopu ili restoranu, korišćenjem mobilnog telefona ili PDA.

2. Usluge transakcija - kupovina akcija, koncertnih karata, muzike iii igara; pretraživanje najboljih cena za proizvod mobilnim telefonom i kupovina tog proizvoda u prodavnici ili

preko Web-a3. Personalizovane usluge - usluge koje predviđaju sta potrošač želi bazirano na lokaciji

osobe ili podacima o njegovom profilu, ažurirane informacije o letu aviona, ili usmeravanje na najbliže restorane.

Mobilni kompjuting obezbeđuje da se u svakom momentu može odrediti lokacija aktivnog korisnika mobilnog uređaja i na bazi toga usmere potrebne informacije kao što su: ako je vozač u pitanju informacije o gustini saobraćaja, optimalnim putnim pravcima i opisom restorana. Za razliku od tradicionalnog marketinga koji nastoji da privuče potrošača na web sajt ili u market, u savremenim okolnostima potrošaču se upućuju informacije na lokaciji potencijalne potrebe. Neki marketi su izgradili sistem da se atraktivnom porukom obrate potrošaču ako se nalazi u blizini njihove lokacije. Može se desiti da primalac poruke navrati i nešto kupi.

M-trgovina ima veoma popularnu primenu u Evropi, Japanu, Kini, Australiji za plaćanjE komunalnih računa. Većina ljudi se maltretira kada treba da stane u red ispred šaltera da plati račun za komunalne usluge. Izgrađeni su mobilni sistemi koji šalju korisnicima mobilnih telefona poruke o pristigloj obavezi plaćanja komunalnog računa. Njegova je obaveza samo da unese svoj tajni broj kojim ovlašćuje banku da plati račun. Neke komunalne usluge kao što je taksa za parkiranje takođe se plaćaju računom mobilnog telefona.

Ovakva primena se susreće i u našim gradovima. Ova tehnologija se uspešno koristi i u bankarstvu. Citibank šalje poruke na mobilni o promenama salda svojih klijenata. Zanimljiva je usluga japanskog operatera koji svojim korisnicima mobilne telefonije u aparat ugrađuju specijalan čip koji služi da se napuni virtuelnim novcem. Kada osoba treba da plati račun, ona samo prinese mobilni aparat pred specijalni displej u prodavnicama, restoranima i automatima za prodaju. Kada se virtualni novčanik isprazni mobilni telefon se nosi na punjenje, pri čemu se sa bankovnog računa određeni iznos prenosi u čip mobilnog telefona.

Italijanska mobilna kompanija Vodafon za nekoliko desetina miliona svojih klijenata nude posredstvom mobilnog telefona usluge bazirane na lokaciji. Vodafon-ovi pretplatnici mogu preko mobilnog telefona izračunati optimalnu saobraćajnu putanju, dobiti informaciju o najbližoj benzinskoj pumpi, restoranu, hotelu, servisu ili zdravstvenoj ustanovi. U Londonu sistem Zigo nudi mogućnost da se pozove najbliži taksi i dogovore uslovi usluge.

Mnoge organizacije projektuju web sajtove za m-trgovinu. One prikazuju web stranice sa vrlo malo grafike i sa dovoljno informacija koje odgovaraju malim mobilnim ekranima. Definišu se posebni bežični portali koji korisnika vode do sadržaja koji su prilagođeni mobilnim uređajima. Microsoftov bežični portal omogućuje najsvežije vesti, sportske vesti, izveštaje o lokalnom saobraćaju, izveštaji sa berza itd. Postoje i druga brojna rešenja bežičnih portala koji nude atraktivne usluge korisnicima mobilnih uređaja. I pored svega toga, slobodno možemo reći, da je to tek početak.

2.5 WIRELESS POSLOVNE APLIKACIJE ZA CRM, SCM i RRD

U cilju unapređenja mobilnog poslovanja, podrške prodaje i uslužnih aktivnosti na terenu odnosno van kancelarija, menadžeri koriste posebne poslovne aplikacije kao što su CRM, SCM i RFID.

Menadžeri terenske prodaje i radnici terenskih usluga imaju značajnu korist od upotrebe bežičnog CRM (Customer Reatioship Management). Ova poslovna aplikacija obezbeđuje menadžerima prodaje na terenu pristup važnim podacima o potrošačima, koji se nalaze na serverima u sedištu kompanije, dok sa njima pregovaraju i dogovaraju uslove poslovanja, a to su: dinamika i obim isporuke robe, cena, bonifikacije, uslovi garancije, participacija u troškovima reklame,... CRM je od velike koristi i za terensko pružanje usluga.

Na primer, tehničar terenske službe može da koristi PDA da bi dobio informacije o istoriji usluga za deo opreme koji treba da se popravi ili da li su delovi za popravku na raspolaganju, odnosno da li ih ima u centralnom magacinu. Bežični CRM omogućuje da kada tehničar završi uslugu popravke opreme, posredstvom PDA unese sve podatke o izvršenoj usluzi: dijagnoza kvara, podaci o zamenjenom delu, utrošenom vremenu, neophodnom roku sledećeg servisa.

Bežični sistem CRM funkcioniše tako da kada klijent pozove terensku službu kompanije sa zahtevom da se izvrši servisiranje određene mašine, CRM softver identifikuje uredaj koji treba popraviti, bira predstavnika terenske službe koga treba uputiti na zahtevanu lokaciju i šalje zahtev za intervencijom na PDA uređaj tehničara koji treba da interveniše.

Tehničar sa svog PDA potvrđuje prijem narudžbe. Poruka sa tehničarevog PDA se upućuje na antenski bežični gateways, koji prevodi podatke u XML format i prosleđuje ih preko releja za podršku ili virtualne privatne mreže (VPN) do kompjuterskog centra na čijem serveru se nalazi softver CRM koji evidentira podatke, pruža tehničaru potrebne podatke, registruje utrošeno vreme, beleži troškove, izračunava cenu usluge koja treba da se naplati itd.

Sistem putem bežičnih veza šalje tehničaru podatke o potrošaču, istoriji usluga, da li je rad pokriven ugovorom ili treba uslugu naplatiti. Ukoliko treba da se ugradi rezervni deo CRM obaveštava tehničara u kom magacinu se nalazi zahtevani deo i na koji način će biti dostavljen.

Savremen sistem upravljanja lancem snabdevanja SCM (Supply Chain Management) je domen poslovanja koji je kao stvoren za mobilnu bežičnu tehnologiju. Sistem SCM nudi brojne mobilne mogućnosti pružanja informacija o potražnji, ponudi, proizvodnji i logistici, cenama, kretanju robe i drugim dešavanjima vezanim za promet robe.

Firma koja treba da otpremi robu može da koristi softver SCM da napravi otpremnicu i da je ponudi špediteru na dalje procesiranje. Špediter može da priđe ponudi preko mobilnog uredaja i da ponudu prihvati, modifikuje ili odbije. Ako špediter odbije ponudu ili ne odgovori u predviđenom roku, SCM aktivira alarm na mobilnom uređaju menadžera koji treba da započne traganje za drugim špediterom.

Za kretanje robe kroz lanac snabdevanja koristi se tehnologija identifikacije radio frekvencija (RFID). RFID koristi minijaturne tagove sa ugrađenim mikročipovima koji sadrže podatke o proizvodu i njegovoj lokaciji. Tagovi emituju radio signale na kratkoj raz-daljini koje prihvataju i čitaju specijalni RFID uređaji. Oni šalju podatke preko mreže do kompjutera za obradu. Tag se sastoji od memorije gde se skladište podaci o proizvodu i antene koja emituje radio talase. Kada RFID tag dođe u domet čitača, tag se aktivira i započinje da emituje podatke. Čitač ih prihvata, dekodira ih i šalje podatke o proizvodu kroz žičanu ili bežičnu mrežu do centralnog računara na dalju obradu.

RFID tagovi mogu biti aktivni i pasivni. Aktivni tagovi imaju sopstvenu baterijicu koja služi kao izvor energije. Ovi tagovi su većih dimenzija, duži opseg očitavanja i vek trajanja ne veći od 10 godina. Ovi tagovi se koriste u oblasti evidencije drumarina i mostarina, za identifikaciju prevoznoih sredstava koja su u pokretu. Pasivni tagovi nemaju izvor energije pa energiju dobijaju od RFID čitača. Oni su lakši, manji, sa manjim opsegom čitanja i neograničenim vekom trajanja. Podaci sa ovih tagova mogu se samo čitati. RFID tagovi su skuplji od bar kodova pa se bar kodoovi češće koriste za identifikaciju proizvoda. RFID će imati primenu u slučaju kada bar kodovi nisu efikasni. Kada cena RFID bude pristupačna imaće mnogo širu primenu.

Boeing Company i Airbus S. A. S, najveći proizvodači aviona u svetu, zahtevaju od svojih dobavljača, kojih ima preko 2000, da na svoje proizvode koji se ugrađuju u avione opreme sa RFID tagovima. Airbus se žali da čak 70 % narudžbi potrošača njihovih proizvoda nemaju tačnu identifikaciju i cenu. Ako bi se delovi aviona obeležili RFJD tagovima u Airbusu su izračunali da bi imali godišnju uštedu u nivou od 400 miliona dolara. Boeing procenjuje da bi ostvario uštedu u visini od 100 miliona dolara. RFID tagovi se mogu koristiti za praćenje kretanja životinja u ogromnim prostranstvima. Borci za očuvanje privatnosti čoveka plaše se da bi ova tehnologija mogla poslužiti i za praćenje kretanja ljudi.

2.6 POSLOVNE VREDNOSTI I WIRELESS MREŽA

Snažni razvoj bežične tehnologije ugrađuju kompjutere u gotovo svaku poru života ljudi, uključujući kola, kuće, poslovne zgrade, alate, fabrike itd. Mreže ovih tehnologija obezbediće konekciju svuda i u svako vreme.

Bežična komunikacija pomaže preduzećima da lakše ostanu u kontaktu sa potrošačima, dobavljačima i zaposlenima. Opremanje organizacija savremenim komunikacijama je sa bežičnim tehnologijama daleko lakše jer nije potrebno izvoditi brojne gradevinske radove i trošiti na kablove. Svaka lokacija sada postaje lakša i jednostavnija. Brojne studije su pokazale da bežične komnnikacije povećavaju produktivnost i efikasnost poslovanja uz značajno smanjenje troškova.

Intel je pratio produktivnost više od 100 radnika koji su prešli na upotrebu bežične tehnologije. Efekti su ti da je produktivnost je porasla uz vidljive uštede. Svaki radnik je na godišnjem nivou uštedeo 100 sati rada pa ušteda nominalno iznosi 5000 $. Samo ovih 100 radnika su Intelu uštedeli 500.000 $. Ukoliko ovu tehnologiju proširi na celu kompaniju godišnja ušteda će biti višemilionska. Zaposleni u Intelu su promenili način rada, postali su efektniji i efikasnijiji. Na produktivan način iskoristili su deo vremena koje se ranije gubio između većih zadataka.

Bez bežične beležnice, dodatnih pet minuta bi bilo nedovoljno da se zaposleni uključi, pokrene sistem, konektuje sa udaljenom mrežom i izvrši koristan posao. Lokacije za rad su postale fleksibilnije, sa mobilnim zaposlenima koji su verovali da imaju vise kontrole nad lokacijama za rad. Oni su bili u mogućnosti da biraju mesto i vreme za rad koji su optimalni za konkretni zadatak kao na primer, da rade izvan uobičajenog radnog vremena da bi podržali zaposlene ili partnere u drugim delovima sveta, ili da završe deo posla dok putuju na posao. Bežična mobilnost omogućava radnicima preraspodelu svog radnog vremena između profesionalnih i ličnih obaveza.

Bežična tehnologija je takođe postala izvor za nove proizvode, usluge, i prodajne lance u različitim industrijama. Proizvođači automobila nude telematiku kao dodatnu vrednost tehnologiji kod svojih luksuznih kola. Telematske usluge kombinuju bežičnu komunikaciju sa pratećim mogućnostima iz globalnog pozicionog sistema (GPS), svetskog satelitskog navigacionog sistema. OnStar je primer ovakve primene. Ova izborna telematska usluga stoji na raspolaganju u kolima koja proizvode Generai Motors (GM), Subaru, Volkswagen, Audi.Ona ima sposobnosti za onboard navodenja, e-mail, praćenje ukradenog vozila, pomoć prilikom

nesreća, informativne usluge kao što su vesti, akcionarske kvote , stanje lokalnog saobraćaja, izveštavanje o stanju na putevima, koristeći GPS da prati tačnu lokaciju vozila na putu. Vazduhoplovne kompanije, hoteli, restorani i bifei opremaju svoje foajee sa posebnim mestima za bežični pristup internetu da bi se obezbedile dodatne usluge i korist za svoje korisnike.

Inovacije u domenu bežične tehnologije razvile su oblast bežičnih senzorskih mreža-WSNs (Wireless Sensor Networks) koje imaju posebnu primenu u oblasti izgradnje sistema monitoringa i zaštite. Ovi sistemi se zasnivaju na uređajima sa ugrađenim procesiranjem, skladištenjem, radiofrekventnim senzorima i antenama. Uređaji su povezani u mrežu i po-daci se preko čvorišta upućuju u centralni računar na obradu.

3.WIRELESS U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Delatnost koja po svojoj prirodi odvijanja kao što su dosta papira, stalna promena lokacije medicinskog osoblja, snažna dinamika poslovnih procesa, posebno u urgentnim situacijama, prosto zahteva bežično komuniciranje. Mnoge bolnice imaju žičane mreže na kojima se zasniva njihov informacioni sistem. To veoma često stvara situaciju u kojoj informacija nema na pravo mesto i u pravo vreme. Mobilne tehnologije mogu da reše neke od problema loše koordinacije. Koristi od primene bežične tehnologije u medicini su:

1. Dobijanje elektronskih medicinskih dokumenata - Osoblje u zdravstvenoj zaštiti može koristiti bežične palmtopove radi uvida u medicinske dokumente , uključujući dijagnostičke informacije u realnom vremenu. Oni mogu pregledati podatke odmah i ažurirati pacijentov dosije dok obilaze bolesnike.

2. Bežične beleške koje se upisuju u boiesničke liste - lekari i sestre mogu upisati podatke elektronski u bežični PDA, pametni (smart) telefon, ili laptop.

3. Rezuitati laboratorijskih analiza - lekari mogu odmah dobiti podatke o laboratorijskim testovima sa bežičnog PDA, pametnog telefona ili laptopa

4. Evidencija recepata/lekova - medicinsko osobije može koristiti mobilni telefon, bežični laptop, da pošalje recept apoteci, smanjujući odugovlačenja i greške

5. Medicinske baze podataka - medicinsko osoblje može kontrolisati reference o lekovima idruge medicinske informacije o pacijentima (dijagnoze, terapije, hronične bolesti, alergije na lekove, krvna grupa it), gde god da rade i u bilo kojoj situaciji konektujući se bežično na medicinske baze podataka.

.

3.1 UTICAJ WIRELESS TEHNOLOGIJE NA ZDRAVLJE DECE

Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi ili spava, a u kojem nema štetnih zračenja. Wireless tehnologija se odnosi na prenos informacija između dve ili više tačaka koje nisu fizički povezane. Njen nastanak datira još od pre 200 godina. SAR predstavlja količinu energije koje telo apsorbuje prilikom izloženosti elektromagnetnom zračenju. Drugim rečima, to je snaga EM talasa koju apsorbuje određena masa čovekovog tkiva. Kada je u pitanju zračenje mobilnog telefona SAR predstavlja maksimalnu snagu po jedinici mase koju apsorbuje glava korisnika telefona u određenom vremenu.

Elektromagnetno zračenje je kombinacija oscilujućeg električnog i magnetnog polja koja zajedno putuju kroz prostor u obliku međusobno okomitih talasa. Intenzitet zračenja mobilnog telefona je različit u raznim fazama veze. Najintenzivnije zračenje je u fazi javljanja i opada u fazi razgovora. Zato se i preporučuje da se mobilni telefon prisloni uz uvo tek pošto se uspostavi veza. Proizvođači mobilnih telefona su dužni da u tehničkim karakteristikama aparata navedu i vrednost SAR-a.

U svetu je priznata jedna indijska studija koja je istraživala genetska oštećenja ćelije u krvi i tkivu usne duplje kod ljudi koji su koristili mobilne telefone dnevno od jednog do petnaest sati. Kontrolna grupa u ovom eskperimentu nikada nije koristila mobilni telefon, pa su oštećenja njihovih ćelija iznosila oko 4%. Kod korisnika mobilnih telefona prosečno oštečenje ćelija je iznosilo 39.75%. Krv jednog ispitanika starog 24 godine pokazala je oštećenje ćelija 63 posto. On je koristio mobilni 1 do 2 sata dnevno dve godine. To je danas norma miliona dece širom sveta.

Francuski ministar zdravlja savetovao je da se deci ne dozvoli više od 6 minuta razgovora dnevno. Nakon nuklearne katastrofe u Černobilu radnici su na raščišćavanju elektrane radili samo po nekoliko minuta. U SAD i Kanadi profit je potpuno blokirao sva ozbiljna upozorenja i istraživanja. U Americi se profit od bežičnih komunikacija meri milijardama dolara pa se roditeljima čak sugeriše da su njihova deca sigurnija kada su sa njima u kontaktu. Naravno mobilni telefon je prava stvar za to. Vlada Srbije se uopšte ne oglašava po ovom pitanju iako je pojava raka i kod dece i odraslih u ogromnom porastu poslednjih godina.

Ako je verovati svim prethodno navedenim istraživanjima, broj kancera će se iz godine u godinu povećavati. Ali kako zamislti savremeni svet bez wireless tehnologije? Sa druge strane, tu su naravno i velike kompanije koje ostvaruju enormne profite na bežičnoj tehnologiji te kako bi još više uvećali svoju dobit plasiraće u javnost kako takva tehnologija ne može biti štetna, naravno u saradnji sa nekim naučnim institutom. Otvaranje fondova za skupo lečenje hemoterapijom i x zračenjem će se osnivati i puniti na sve strane.

Postoje preporuke u Austriji. Francuskoj, Nemačkoj I Švedskoj, da ne treba držati mobilni telefon uz telo, da treba koristiti „hands-free“ da bi se smanjila radijacija na glavu i ne koristiti mobilni telefon u kolima bez eksterne antene.

Elektronski se uređaji bežičnom tehnologijom povezuju s bežičnim kompjuterskim mrežama (bežični LAN) korišćenjem elektromagnetske radijacije. Instalirani su u domovima, školama, kancelarijama, trgovinama, kafićima, vazdušnim lukama, bibliotekama, bolnicama, javnim zgradama i celim delovima grada. Bežični su signali, za razliku od TV i radijskih signala, dovoljno jaki da prodru kroz betonske zidove. Mnogi zdravstveni stručnjaci smatraju da je bežično zračenje ekstremno opasno za dugoročno zdravlje naročito dece, osoba u razvoju.

Bežično zračenje prodire u telo, utiče na ćelijske membrane i ćelije tako tokom vremena gube sposobnost ispravnog funkcionisanja. To remeti prirodno energetsko polje tela uzrokujući stres, umor i slabljenje imunološkog sistema, uzrok je mnogih glavobolja, problema sa koncentracijom, vrtoglavicom, depresijom, često je pokretač epileptičnih napada, nesanice, visokog krvnog pritiska, neplodnosti i dr.

Deca su posebno osetljiva na bežične radijacione signale jer su njihovi nervni sistemi još u razvoju. Lobanje su tanje i manje pa zračenje prodire dublje u njihov mozak. Mnoge škole sada koriste bežičnu tehnologiju, ali to negativno utiče na dečju sposobnost učenja.

Daći naučni pristup na primeru poznatog u svetskim okvirima neurohirurga i istraživača, dr Leifa Salforda, koji je sproveo mnoga istraživanja o radiofrekventnim zračenjima i njihovom uticaju na mozak. On je sproveo istraživanja nad 32 životinje kada su one 8 nedelja bile izložene zračenju mobilnih telefona. Dva odsto neurona u svim oblastima mozga su nakon tog perioda vremena bili smežurani i degenerisani.

Drugi, možda jači primer je Dr Devra Dejvis, koja je objasnila nauku o zračenju mobilnih telefona. Ona je pokazala dve fotografije ćelija; na jednoj se nalazila ćelija oštećena gama zračenjem te druge koja je oštećena niskim nivoima nejonizirajućeg zračenja od mobilnog telefona. Obe ćelije izgledaju vrlo oštećene u poređenju sa normalnom ćelijom, ali DNK ćelije izložene radijaciji mobilnog telefona izgleda lošije.

U maju 2011. je i Svetska zdravstvena organizacija priznala da je bežična tehnologija potencijalni karcenogen.

3.2 KOLIKO JE WIRELESS ZRAČENJE OPASNO?

U današnje vreme okruženi smo veliki brojem bežičnih uređaja, počev od mobilnih telefona, bežičnih slušalica, bluetooth uređaja i konačno, uređajima za bežično umrežavanje. Bežično je izraz koji će svakako obeležiti tehnologije dvadeset drugog veka. Ne retko, ljudi su zabrinuti zbog svih tih radio talasa u svom okruženju a da li imaju osnova?

Međunarodnim standardima je određeno dozvoljeno radio ozračivanje. Ono je različito za određene frekventne opsege ali i prema prirodi ozračivanja. Naime, po standardu, dozvoljena je različita količina ozračenja zavisno da li se osoba nalazi u kontrolisanom ili nekontrolisanom okruženju. Kontrolisano okruženje je definisano kao prostor u kome se pristup i boravak ljudi može kontrolisati, u kome borave ljudi koji su ozračenja svesni i u kome se mogu preduzimati posebne mere za smanjenje ozračivanja.

Nekontrolisana okruženja su javna mesta, gde se ne može kontrolisati boravak ljudi, niti oni mogu biti svesni da su u zoni radio zračenja, niti preduzimaju neke posebne mere zaštite.

Nas interesuju dva frekventna opsega 2.4 GHz i 5.4 do 5.8 GHz koji se koriste za razne namene bežične komunikacije, od tlekomande, bluetooth uređaja, bežične telefonije pa do bežičnog umrežavanja. Za oba ova opsega standard propsiuje da je dozvoljeno ozračivanje od 5mW/cm2 za 6 minuta u kontrolisanom okruženju, odnosno 1 mW/cm2 u trajanju od 30 minuta u nekontrolisanom okruženju. Bitno je naglasiti da se ovaj nivo ozračenja odnosi na preosečno ozračene u navedenim vremenskim periodima. Ukoliko je ozračenje isprekidano, trajanje dozvoljenog ozračenja se povećava srazmerno isprekidanosti ozračavanja.

Od bežičnih uređaja najpouzdanije imamo podatke o uređajima za bežično umrežavanje. Kao primer uzećemo jedan uređaj koji ima predajnik snage 100 mW i priključenu antenu dobiti 6 dB. Ukupna izračena energija ovakvog sistema je 400mW.

Na rastojanju od 20 cm od antene, nivo zračenja je 0.203 mW/cm2 što je 24.5 puta manje nego što je dozvoljeno u kontrolisanim uslovima, a pet puta manje nego što je dozvoljeno u nekontrolisanim uslovima.

Kako rastojanje od antene raste tako i nivo ozračenja značajno opada. Tako je na 50 cm, nivo zračenja 0.032 mW/cm2, na jedan metar je 0.008 mW/cm2 a na rastojanju od dva metra iznosi svega 0.0002 mW/cm2, što je 2.500 puta manje od dozvoljenog u kontrolisanom okruženju, a 500 puta manje od dozvoljenog u nekontrolisanim uslovima.

Nivo zračenja koji je na granici dozvoljenog postoji na rastojanju od 5,6 cm od antene za kontrolisane uslove a 10,5 cm za nekontrolisane uslove. Očigledno je da su nivoi zračenja daleko manji od dozvoljenih. Uz, to treba uzeti u obzir da se ljudi uglavnom ne nalaze tako blizu izvora zračenja, tako da su u stvarnim uslovima, ovi nivoi mnogo manji od primera koji smo razmatrali.

Ipak, treba uvek biti obazriv kada smo u blizini radio uređaja. Treba izbegavati da stojimo u snopu zračenja antena, da rukom držimo antenu dok emituje ili da se dugo zadržavamo u njenoj neposrednoj blizini ili blizini antenskih kablova. Kućni bežični uređaji ne emituju dovoljno energije da to može da bude opasno, ali neki drugi radio uređaji mogu imati znatno veću snagu predajnika.

3.3 WIRELESS TEHNOLOGIJE KAO MOGUĆI UZROČNICI BOLESTI

Elektronski se uređaji bežičnom tehnologijom povezuju s bežičnim kompjuterskim mrežama (bežični LAN) korišćenjem elektromagnetske radijacije. Instalirani su u domovima, školama, kancelarijama, trgovinama, kafićima, vazdušnim lukama, bibliotekama, bolnicama, javnim zgradama i celim delovima grada. Bežični su signali, za razliku od TV i radijskih signala, dovoljno jaki da prodru kroz betonske zidove. Mnogi zdravstveni stručnjaci smatraju da je bežično zračenje ekstremno opasno za dugoročno zdravlje.

Mnogi javni zdravstveni stručnjaci, na osnovu postojeće nauke, veruju da postoji mogućnost da ćemo se u budućnosti suočiti s epidemijom tumora koji će biti rezultat nekontrolisanog korišćenja mobilnih telefona i povećanoj izloženosti populacije bežičnim uređajima.Zbog toga je važno da svi mi, a naročito deca, ograničimo korišćenje mobilnih telefona, ograničimo izlaganje pozadinskim nivoima bežične tehnologije te da vlada i industrija otkriju načine koji će nam omogućiti korišćenje bežične tehnologije bez ovakvih povećanih rizika za ozbiljnim bolestima. Moramo edukovati osobe koje donose odluke da je uobičajeni posao neprihvatljiv. Važnost ovog pitanja javnog zdravstva ne bi smela biti potcenjena.

S obzirom da je ovo još uvek na neki način nova tehnologija, nisu izvršena proučavanja o dugoročnim efektima na zdravlje. Međutim, sprovedeno je na hiljade istraživanja o zdravstvenim učincima mobilnih telefona i telefonskih predajnika. Ova istraživanja su otkrila da zračenje kojeg šire mobilni telefoni može izazvati rak.

Pitanja koja se odnose na plodnost i pobačaje stvaraju veliku zabrinutost kod istraživača koji proučavaju EMF u školama. Samo šačica studija je istražila moguću vezu između izlaganja EMF-u (elektromagnetskoj frekvenciji) i rizika od pobačaja.

Bežično zračenje prodire u telo, utiče na ćelijske membrane i ćelije tako tokom vremena gube sposobnost ispravnog funkcionisanja. To remeti prirodno energetsko polje tela uzrokujući stres, umor i slabljenje imunološkog sistema.

Takođe može uzrokovati glavobolje, probleme s koncentracijom, vrtoglavicu, teskobu, gubitak memorije, depresiju, hiperaktivnost, abnormalni srčani ritam, epilepsiju, mučninu, kožni osip, nesanicu, tinitus, visoki krvni pritisak, oštećenje mozga, autizam, dijabetes, fibromijalgiju, neplodnost, oštećenja DNK, leukemiju, tumore, itd …

Naša tela koriste elektromagnetno polje kako bi ispravno funkcionisala. U stvari, istraživanja su pokazala da svaka ćelija u telu ima svoj EMF. Istraživač i autor knjige „Elektrika tela“, Robert Beker, pokazuje da naše ćelije međusobno komuniciraju putem bioelektričnih signala i elektromagnetsnih polja. Ovi prirodni EMF-ovi pomažu pri regulaciji važnih biohemijskih procesa svih vrsta.

Održavanje ravnoteže tih ćelijskih elektromagnetsnih polja je ključno za naše fizičko zdravlje.Deca su posebno osetljiva na bežične radijacione signale jer su njihovi nervni sistemi još u razvoju. Lobanje su tanje i manje pa zračenje prodire dublje u njihov mozak. Mnoge škole sada koriste bežičnu tehnologiju, ali to negativno utiče na dečju sposobnost učenja.

U stvarnom je svetu pravi dokaz sigurnosti zdravo funkcionisanje onih najranjivijih (trudnica i dece) kada su namerno, neizbežno ili slučajno izloženi mikrotalasnom zračenju dozvoljenog nivoa. No ipak, povećani broj ljudi, uključujući decu širom sveta, pokazuju simptome lošeg zdravlja nakon izlaganja dozvoljenim nivoima mikrotalasa sa predajnika, bežičnog interneta i telefona.

Nivo je odobrila Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Naučno istraživanje koje bi pokazalo da bi se to moglo dogoditi je bilo dostupno sve vreme, ali odbor SZO-a jednostavno nije koristio nauku kako bi postavio standarde.

Kako bi se nosili sa povećanim rastom korišćenja telefona od strane dece, školski odbori su nagovoreni da je neophodno instalirati bežične odašiljače u plafone u razmaku od svakih nekoliko metara, te u zidove cele zgrade kako bi deca imala okruženje za učenje koje je u skladu sa 21. vekom.

Bežična tehnologija se, očito, može priuštiti čak i kada su školski odbori previše finansijski ograničeni da bi kupili udžbenike i održavali školske biblioteke. Nastavnike i učenike ne ometa ograničeni pristup nezgodnim kablovima i utičnicama, ali mogu preuzeti i preneti bilo šta, od videa visoke rezolucije do obnovljenog nastavnog teksta, bilo gde, bilo kad.

Prema istraživanju o efektima na zdravlje, kojeg nije finansirala industrija grane, na tim nivoima snage, mikrotalasi bežičnih predajnika škole se u nekim zonama preklapaju te su dovoljno snažni da mogu razbiti DNK, te zbog toplotnog šoka, uzrokovati oslobađanje moždanih proteina u kičmenu srž.

Kao dodatak mikrotalasima od telefona koji se drži uz glavu ili s rukama iznad krila, izložena deca konstantno upijaju snažne prenosne talase različitih pulsirajućih signala namenjenih hiljadama korisnika koji se ne nalaze u blizini škole. Milioni masivno elektrifikovanih antenskih stubova na krovovima šalju signale telefonima i bežičnim internet priključcima. Prekrivaju nas nevidljivom maglom pulsirajućih frekvencija koje mogu sprečiti proizvodnju melatonina u mozgovima noću na nivoima snage koja je sposobna poništiti sopstveni električni srčani ritam.

Neurohirurg i istraživač, dr Leif Salford, je sproveo mnoga istraživanja o radiofrekventnim zračenjima i njihovom uticaju na mozak. Neki od najvažnijih zaključaka rezultiraju iz činjenice da i najniži nivoi izloženosti bežičnom zračenju uzrokuju snažan učinak na curenje krvne barijere mozga koja je prva linija odbrane protiv infekcija i otrovnih hemikalija.

Istraživači iz 13 drugih laboratorija u 6 različitih zemalja su izvestili o jednakom učinku iako niti jedan nije još dokazao bi li to dovelo do dugoročne štete.

Salfordov tim je 2003. izvestio o rezultatima testa sprovedenog nad 32 životinje kada su one 8 nedelja bile izložene zračenju mobilnih telefona. Dva odsto neurona u svim oblastima mozga su nakon tog perioda vremena bili smežurani i degenerisani.„Imamo vrlo dobre razloge da verujemo da se ono što se dešava u mozgovima pacova takođe dešava i u mozgovima ljudi“, izjavio je Salford. Ponekad se osobama, zabrinutim zbog radijacije uzrokovane bežičnom tehnologijom, kao argument iznosi podatak da je zračenje iz takvih uređaja na tako niskom nivou da javnost ne treba da brine o tome.

Nakon decenije istraživanja finansiranih od strane raznih korporacija, sada se pojavljuju na stotine recenziranih naučnih istraživanja koja pokazuju jasnu opasnost po zdravlje vezanu uz zračenja uzrokovana bežičnom tehnologijom.

Vreme je zaoštravanje standarda i prisiljavanje proizvođača njihovom pridržavanju kako se ti dokumentovani biološki efekti ne bi pojavili, umesto odbacivanja žrtvi i prihvatanja štetnog standarda. Neke zemlje, poput Francuske i Nemačke, su to učinile za svoju decu. Vreme je da ih i ostale zemlje slede.

3.4 MOBILNI TELEFON I UTICAJ NA ZDRAVLJE

Kako mobilni telefon emituje elektromagnetno zračenje, postoje autoriteti koji opominju na moguće negativne posledice po zdravlje korisnika nakon dužeg perioda korišćenja. Zračenje je nejonizujuće, ali, ma koliko bila minimalna, verovatnoća štetnog uticaja postoji. Mnoge studije su pokazale da nema značajnije veze između korišćenja mobilnog telefoma i ljudskog zdravlja, ako je to korišćenje u granicama kratkotrajnog i normalnog dnevnog korišćenja, ali zbog ekstremno brzog rasta broja korisnika pokreću se i dalje opsežna ispitivanja.

Današnji konsenzus naučnih i medicinskih udruženja je da negativan efekat po zdravlje korisnika još uvek ne možemo sa sigurnošću utvrditi, sobzirom na mali vremenski period masovnog korisšćenja mobilnih telefona, koji ne dozvoljava signifikantnu statističku studiju. Ipak se preporučuje ne korišćenje i dugo držanje mobilnih telefona blizu glave ili srca, naročito dece

SCENIHR (Scientific Commitee on Emerging and Newly Identified Health Risks) je zaključio 2007. godine da nema signifikantnih efekata po zdravlje čoveka od radijacije mobilnih telefona pri normalnoj upotrebi, tj da normalna ekspozitura radijaciji mobilnih telefona nemože izazvati rak mozga, neurologičke ili reproduktivne efekte, ali neke nekonkluzivne studije sugerišu na mogučnost beningnog tumora slušnog nerva.

Britansko udruženje dermatologa objavilo je upozorenje na postojanje alergijskih reakcija na niklovane površine, često korišćene na eksterijerima mobilnih telefona. U mnogim zemljama zabranjena je upoteba mobilnih telefona za vreme vožnje.

Postoje studije o uzročno posledičnoj vezi između tumora glave i dugotrajnog korišćenja mobilnog telefona. i kao rezultat imamo zaključak da ne postoji definitivan dokaz, ali da je posle 10 i više godina intenzivnog korišćenja mobilnog telefona i to uglavnom na istoj strani glave potrebno redukovati upotrebu mobilnog telefona kao preventivu.

Činjenica je da deo radio talasa emitovanih sa mobilnog telefona apsorbuje glava čoveka. Radio talasi emitovani sa GSN uređaja mogu imati pik od 2 wata. Količina radijacije apsorbovane ljudskim telom se meri u SAR jedinicama i maksimalan nivo je definisan različito u različitim zemljama.Ispituju se i termalni i non-termalni efekti, kao i uticaj radijacije mobilnih telefona na krvno moždane barijere, a kod nekih korisnika su zabeleženi neočekivano, za vreme i posle korišćenja mobilnih telefona, simptomi hipersenzitivnosti na koži glave i ekstremiteta, nesanice, tachycardije i slično i svi ti simptomi mogu takođe biti atributi stresa.

Projekat INTERPHONE u 13 zemalja ispituje kancerogene rizike sa idejom da je za merodavno ispitivanje potrebno preko 10 godina studija.

U Danskoj je 2006. godine obavljeno opsežno ispitivanje povezanosti korišćenja mobilnih telefona i bolesti raka na preko 420000 stanovnika i pokazalo se da nema rizika, a nemačka zvanična agencija za zaštitu od radijacije objavila je da je ova studija nekonkluzivna. Švedska studija 2005. godine pokazuje da nema podataka koji podržavaju hipotezu da postoji veza između mobilnog telefona i porasta rizika od glioma ili meningioma. Britanska studija 2005. godine ukazuje na zaključak da nema substancijalnog rizika od akustičnog neuroma u prvoj dekadi korišćenja mobilnog telefona. Nemačka studija 2006. godine pokazuje da je nema rizika od gluoma ili menigluoma ali da je potrebno korišćenje mobilnog telefona na duži period da bi se došlo do zaključka

2007.godine u Švedskoj zaključeno je da:

1. Korisnici celularnih telefona imaju rizik od malignih glioma

2. Postoji veza između celularnog telefona i akustičnog neuroma

3. Veča je verovatnoća da se tumor pojavi na strani glave na kojoj se koristi mobilni telefon

4. Sat vremena korišćenja mobilnih telefona dnevno signifikantno povećava rizik posle 10 godina korišćenja.

Takođe je zaključeno da je uzrast značajan faktor i da korišćenje mobilnih telefona pre 20-te godine povećava rizik od tumora mozga sa relativnih 5,2 u odnosu na 1,4 za sve uzraste.

Ispituje se intenzivno i uticaj korišćenja mobilnih telefona na san, kao i oblast uticaja radijacije emitovane sa fiksne infrastrukture mobilnih ttelefona, kao što je uticaj baznih stanica i njihovih antena. U ovom slučaju emitovanje je kontinuirano i mnogo je jače zračenje, ali ono opada sa kvadratom rastojanja. U Francuskoj je 2002. godine ispitano stanovništvo koje živi blizu do 300m od GSM celularnih tornjeva u ruralnim oblastima i do 100m u gradskim i zaključen je značajan uticaj koji se reflektuje kao prekid sna, gubitak memorije, glavobolja ili zamor.

Kako tehnologija napreduje i mada u gradovima raste broj 3G tornjeva, vazno je reći da radijacija opada u odnosu na 2G mreže, a francuski eksperti su objavili da se udaljenost tornjeva, koja je bila preporučena na 100m rastojanja od naselja može preimenovati na 100m od škola i dečijih ustanova.

Telekomunikacioni radnici koji provode radno vreme na kratkim rastojanjima od aktivne opreme mogu biti izloženi većem riziku od ostale populacije. Inače, u poslednjih 50 godina sprovedeno je mnogo opsežnih studija za ljude zaposlene blizu radarskih postrojenja ili opreme sa RF zračenjem i nije zabeležena značajnija veza između radijacije sa tih uređaja i porasta broja obolelih od raka.

U želji da zaštiti stanovništvo koje živi u okolini baznih stanica i korisnike mobilnih telefona, vlade donose uredbe i standarde i ICNIRP (Internacional Commission for Non Ionization Radiation Protection) je najrespektabilnija organizacija, čiji standardi su primenjeni u preko 80 zemalja. Tako mobilni operateri moraju imati licence za konstrukciju i sertifikate o nivou emisije zračenja.

Bezbedonosni standardi su se menjali u toku vremena. Tako na primer, 1996.godine FCC standard je 580 microW/cm2 na bilo koji 30 minutni period za 869 MHz, 1998. godine ICNIRP standard za gornju granicu uzima 450 microW/cm2 na 900 MHz i 950 microW/cm2 na 1900 MHz.

Postoje preporuke u nekim zemljama, kao Austriji, Francuskoj, Nemačkoj i Švedskoj, bez obzira na još uvek očekivane definitivne naučne rezultate, da ne treba držati mobilni telefon uz telo, da treba koristiti "hands-free" da bi se smanjila radijacija na glavu i ne koristiti mobilni telefon u kolima bez eksterne antene.

Korišćenje mobilnih telefona u bolnicama može biti u čestim slučajevima ometajuće za piacijente i nije preporučivo u odeljenjima intenzivne nege i zbog mogućnosti interferencije sa medicinskom opremom.

4.ZAKLJUČAK

Mnogi javni zdravstveni stručnjaci, na osnovu postojeće nauke, veruju da postoji mogućnost da ćemo se u budućnosti suočiti s epidemijom tumora koji će biti rezultat nekontrolisanog korišćenja mobilnih telefona i povećanoj izloženosti populacije bežičnim uređajima.Zbog toga je važno da svi mi, a naročito deca, ograničimo korišćenje mobilnih telefona, ograničimo izlaganje pozadinskim nivoima bežične tehnologije te da vlada i industrija otkriju načine koji će nam omogućiti korišćenje bežične tehnologije bez ovakvih povećanih rizika za ozbiljnim bolestima. Moramo edukovati osobe koje donose odluke da je uobičajeni posao neprihvatljiv. Važnost ovog pitanja javnog zdravstva ne bi smela biti potcenjena.

Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi ili spava, a u kojem nema štetnih zračenja. Wireless tehnologija se odnosi na prenos informacija između dve ili više tačaka koje nisu fizički povezane. Njen nastanak datira još od pre 200 godina. SAR predstavlja količinu energije koje telo apsorbuje prilikom izloženosti elektromagnetnom zračenju. Drugim rečima, to je snaga EM talasa koju apsorbuje određena masa čovekovog tkiva. Kada je u pitanju zračenje mobilnog telefona SAR predstavlja maksimalnu snagu po jedinici mase koju apsorbuje glava korisnika telefona u određenom vremenu.

Elektromagnetno zračenje je kombinacija oscilujućeg električnog i magnetnog polja koja zajedno putuju kroz prostor u obliku međusobno okomitih talasa. Intenzitet zračenja mobilnog telefona je različit u raznim fazama veze. Najintenzivnije zračenje je u fazi javljanja i opada u fazi razgovora. Zato se i preporučuje da se mobilni telefon prisloni uz uvo tek pošto se uspostavi veza.

Nivo zračenja koji je na granici dozvoljenog postoji na rastojanju od 5,6 cm od antene za kontrolisane uslove a 10,5 cm za nekontrolisane uslove. Očigledno je da su nivoi zračenja daleko manji od dozvoljenih. Uz, to treba uzeti u obzir da se ljudi uglavnom ne nalaze tako blizu izvora zračenja, tako da su u stvarnim uslovima, ovi nivoi mnogo manji od primera koji smo razmatrali.

Ipak, treba uvek biti obazriv kada smo u blizini radio uređaja. Treba izbegavati da stojimo u snopu zračenja antena, da rukom držimo antenu dok emituje ili da se dugo zadržavamo u njenoj neposrednoj blizini ili blizini antenskih kablova. Kućni bežični uređaji ne emituju dovoljno energije da to može da bude opasno, ali neki drugi radio uređaji mogu imati znatno veću snagu predajnika.

LITERATURA

Informacione tehnologije i informacioni sistemi, Subotica 2010 god, Prof.dr Jovica Đurkovićwww.biogen.rswww.mc.kcbor.net