URANISTIČKI PROJEKAT URANISTIČKO ARHITEKTONSKE …

INVESTITOR: Marko Marković iz Novog Sada, Ulica Đorđa Jovanovića 8

OBJEKAT: Sušara i hladnjača sa pratećim objektima

MESTO GRADNJE: parcela 1019/1 KO Gospođinci, Ulica Vuka Karadžića i

Svetozara Miletića, građevinsko zemljište

SADRŽAJ ELABORATA: URBANISTIČKI PROJEKAT URBANISTIČKO ARHITEKTONSKE RAZRADE LOKACIJE 1019/1 KO GOSPOĐINCI ZA POTREBE IZGRADNJE OBJEKATA SUŠARE I HLADNJAČE

BROJ ELABORATA:

UP- 010/2018

MESTO I DATUM:

Novi SAD, maj 2021. godine

ODGOVORNI URBANISTA: DIREKTOR:

Andrea Govedarica, dia

broj licence 200 1075 08 Goran Govedarica

MP

VISAVIS Studio Design Nikole Pašića 24

21000 Novi SAD, Srbija PIB: 107717209

Matični broj: 62939699

UP Sušara i hladnjača..............................................................................................................................................................................10/2018

________________________________________________________________________2

SADRŽAJ

A - OPŠTA DOKUMENTACIJA

- Izvod iz registra za preduzeće - Rešenje o imenovanju odgovornog urbaniste - Licenca odgovornog urbaniste - Izjava odgovornog urbaniste

B - DOSTAVLJENA DOKUMENTACIJA

- Izvod iz lista nepokretnosti broj 2998 za 1019/1, 1019/2 i 1019/3 KO Gospođinci, broj 952-1/2018-1393 od 13.04.2018. godine

- Kopija katastarskog plana, broj 953-1/2018-54 od 13.04.2018. godine - Kopija plana vodova, broj 956-01-6/2018 od 13.04.2018. godine - Katastarsko topografski plan izrađen i overen od strane “Proking” doo iz Đurđeva, od

15.05.2018. godine - “Infrastruktura železnice Srbije” ad Beograd, broj 2/2020-2331 od 29.10.2020.

godine – Tehnički uslovi za projektovanje i izgradnju objekata sušare i hladnjače - Telekom Srbija ad Beograd , broj A335-238257-18 od 08.09.2020.– odgovor na

zahtev za dostavljanje uslova - “SAT-TRAKT” doo Bačka Topola, broj 895 od 02.08.2020.g. - uslov za potrebe izrade

urbanističkog projekta - JKP “Čistoća” Žabalj, broj 611-2/20 od 04.09.2020. g. – Uslovi za potrebe izrade

Urbanističkog projekta - EPS Distribucija broj 86.1.0.0.-D-07.02.-246582-20 od 25.11.2020.g.–uslovi za

potrebe izrade Urbanističkog projekta - Ugovor o investiranju za izgradnju puta na parceli 1047 KO Gospođinci između: JKP

“Čistoća” Žabalj, “Mark energy” doo Gospođinci i Opštine Žabalj.

C – TEKSTUALNI DEO

00. Podaci o lokaciji 01. Pravni i planski osnov 02. Obuhvat urbanističkog projekta 03. Uslovi izgradnje 04. Numerički pokazatelji 05. Način uređenja slobodnih i zelenih površina 06. Način priključenja na infrastrukturnu mrežu 07. Inženjerskogeološki uslovi 08. Mere zaštite životne sredine 09. Mere zaštite nepokretnih kulturnih i prirodnih dobara 10. Tehnički opis objekata i faze izgradnje


________________________________________________________________________3

D – GRAFIČKA DOKUMENTACIJA 01. Katastarsko topografski plan sa obuhvatom i predmetnom parcelom R=1:1000 02. Položaj predmetne lokacije u širem okruženju sa izvodom iz RP naselja Gospođinci 03. Regulaciono i nivelaciono rešenje lokacije R=1:500 04. Kompoziciono, parterno i pejzažno rešenje R=1:500 05. Infrastrukturno rešenje lokacije u odnosu na energente na parceli 1019/3 istog investitora R=1:1000 05a. Priključci na saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu sa razvodom na parceli R=1:500 06. Idejna arhitektonska rešenja objekata R=1:250 i 1:500


________________________________________________________________________4

A - OPŠTA DOKUMENTACIJA


________________________________________________________________________5


________________________________________________________________________6


________________________________________________________________________7

Broj: UP-10/2018 Datum: 25.05.2020. Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14, 145/14, 83/2018, 31/2019, 37/2019-dr.zakon, 9/2020 i 52/2021), ”VISAVIS studio design” izdaje sledeće

R E Š E NJ E o određivanju odgovornog urbaniste

Za izradu Urbanističkog projekta urbanističko arhitektonske razrade lokacije

1019/1 KO Gospođinci za potrebe izgradnje objekata sušare i hladnjače

Za izradu Urbanističkog projekta imenuje se:

Andrea Govedarica, dia, broj licence IKS 200 1075 08

Za VISAVIS studio design: ____________________ Goran Govedarica


________________________________________________________________________8


________________________________________________________________________9

Broj: UP-10/2018 Datum: 29.05.2021.

IZJAVA ODGOVORNOG URBANISTE Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14, 145/14, 83/2018, 31/2019, 37/2019-dr.zakon, 9/2020 i 52/2021), Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS“, broj 32/2019) i Rešenja vlasnika „VISAVIS studio design“ kojim sam određena za izradu urbanističko-tehničkog dokumenta:

Za izradu Urbanističkog projekta urbanističko arhitektonske razrade lokacije 1019/1 KO Gospođinci

za potrebe izgradnje objekata sušare i hladnjače

čiji je Investitor:

MARKO MARKOVIĆ Ulica Đorđa Jovanovića 8

Novi Sad Izjavljujem da je Urbanistički projekat izrađen u skladu sa Zakonom i propisima donetim na osnovu Zakona, kao i da je izrađen u skladu sa važećim planskim dokumentima. Odgovorni urbanista: _____________________ Andrea Govedarica, dia, broj licence IKS 200 1075 08


________________________________________________________________________10

B – DOSTAVLJENA DOKIMENTACIJA


________________________________________________________________________11

C – TEKSTUALNI DEO


________________________________________________________________________12

00. Podaci o lokaciji

Broj katastarske parcele: 1019/1 Katastarska opština: Gospođinci Postojeće stanje: Parcela se nalazi u okviru građevinskog zemljišta naselja Gospođinci. Na parceli nema izgrađenih objekata.

01. Pravni i planski osnov

Pravni osnov za izradu urbanističkog projekta sadržan je u članovima 60, 61 i 62. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14, 145/14, 83/2018, 31/2019, 37/2019-dr.zakon, 9/2020 i 52/2021), i u Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja („Sl. Glasnik RS“ br. 32/2019). Planski osnov za izradu urbanističkog projekta za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije je Regulacioniplan naselja Gospođinci (Sl. list opštine Žabalj, broj 7/2001) i Odluka o određivanju delova regulacionog plana naselja Gospođinci koji nisu u suprotnosti sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. list opštine Žabalj, br. 13/2003).

02. Obuhvat urbanističkog projekta

Obuhvat urbanističkog projekta je parcela broj 1019/1 KO Gospođinci koja se nalazi u krajnjem jugozapadu naselja Gospođinci. Granica urbanističkog projekta definisana je prelomnim tačkama granice predmetne parcele. Površina parcele iznosi 1ha 30a 51m2. Parcela pripada planiranoj radnoj zoni u bloku 20. Prema podacima iz prepisa lista nepokretnosti na predmetnoj parceli nema izgrađenih objekata. Parcela sa istočne strane ima posredni pristup sa javne površine, Ulice Svetosavske, parcela broj 1047 (u vlasništvu opštine Žabalj), preko postojećih parcela istog vlasnika do realizacije planirane javne saobraćajnice na parceli 1019/2 KO Gospođinci. Sa južne strane predmetna parcela se graniči sa parcelom javne namene – železnička pruga, parcela broj 5768/1 u korisništvu JŽTP „Beograd“. Sa zapadne strane parcela se graniči sa parcelom atarskog puta broj 4724. Sa severne strane parcela se graniči sa parcelom broj 1023 u vlasništvu drugih lica.


________________________________________________________________________13

03. Uslovi izgradnje Parcela se nalazi u građevinskom reonu naselja Gospođinci, i prema Regulacionom planu naselja Gospođinci se nalazi u okviru bloka 20, koji je namenjen radnoj zoni. Regulacionim planom naselja Gospođinci za prostor koji obuhvata i predmetnu parcelu predviđeni su sledeći uslovi za uređenje prostora i izgradnju objekata u radnim zonama:

1. Izrada plana parcelacije 2. Izrada urbanističkog projekta za pojedinačne komplekse u okviru radne zone 3. Izrada urbanističko-tehničkih uslova

S obzirom da se radi o planskoj dokumentaciji koja je doneta 2001. godine, i preispitana je 2003. godine, primena i realizacija na ovom prostoru sastoji se takođe iz tri koraka:

- Izrada projekta parcelacije kao sprovođenje plana radi definisanja javne površine – nove naseljske saobraćajnice. Ovaj korak je realizovan.

- Izrada Urbanističkog projekta urbanističko arhitektonske razrade lokacije. Realizacija ovim dokumentom.

- Izdavanje Lokacijskih uslova čiji će osnov biti i ovaj Urbanistički projekat. Uslovi za uređenje i izgradnju objekata u radnim zonoma prema RP naselja Gospođinci: „ Veličina parcele namenjene izgradnji privrednih kapaciteta mora biti dovoljna da primi sve sadržaje koji su programirani i uslovljeni konkretnim tehnološkim procesom, kao i planirane prateće sadržaje uz obezbeđenje propisanog stepena iskorišćenosti zemljišta (indeksa zauzetosti, primedba izrađivača) maksimum 70% i propisanog stepena ozelenjenosti od minimum 30%. Spratnost objekata uslovljena je dozvoljenim koeficijentpm izgrađenosti zemljišta, zahtevom tehnološkog, odnosno radnog procesa i propisanim merama bezbednosti. Prilikom projektovanja, izgradnje i uređenja ovih kompleksa moraju se ispoštovati svi relevantni zakonski propisi koji regulišu izgradnju i uređenje konkretnih sadržaja. Projektna dokumentacija za izgradnju primarne infrastrukture za potrebe planiranih radnih zona mora biti usklađena sa odgovarajućim uslovima iz ovog Plana. Osnovni uslov za uređenje radnih kompleksa i izgradnju objekata na njima je striktno poštovanje sledećih odredbi:

- Površina građevinske parcele izbosi najmanje 600m2 sa širinom uličnog fronta minimalno 20,0m;

- Na svakoj građevinskoj parceli obezbediti min. 30% površine koja se mora ozeleniti zaštitnim i ukrasnim zelenilom;

- Na parceli je dozvoljena izgradnja jednog ili više slobodnostojećih objekata, s tim da njihova ukupna gabaritna površina ne pređe dozvoljeni stepen iskorišćenosti zemljišta;

- Građevinska linija se pomera prema unutrašnjosti parcele u odnosu na regulacioni liniju uličnog koridora;

- Novoplanirani objekti treba da budu postavljeni prednjom fasadom na ovu građevinsku liniju;

- Građevinska linija od granice susedne parcele sa istočne (odnosno severne) strane je 5m (eventualno dozvoljena je udaljenost građevinskog objekta od granice susedne parcele min. 1m pod uslovima da se zadovolje uslovi protipožarne zaštite);

- Minimalno međusobno rastojanje susednih objekata je visina većeg objekta;


________________________________________________________________________14

- Objekti mogu biti spratnosti: - Administrativno poslovni: P, P+1, P+1+Pk, - Proizvodni: P, P+1 i više ako tozahteva tehnološki proces, - Skladišni: P;

- Kota prizemlja je min.0,15m iznad kote zaštitnog trotoara, a spratna visina i kota vence nisu fiksirane, s tim da je potrebno voditi računa o arhitektonsko urbanističkoj celovitosti konkretnog radnog kompleksa, odnosno zone;

- Platoi, saobraćajnice, parkinzi za putnička vozila za internu upotrebu se grade u okviru građevinske parcele (s tim da se ispoštuje min. 30% površine koja se mora ozeleniti zaštitnim i ukrasnim zelenilom) tako da se odgovarajućom nivelacijom spreči odvođenje atmosferskih voda na parcelu suseda;

- Izgradnja objekata i bavljenje delatnošću može se vršiti pod uslovom da se ne izazove degradacija životne sredine;

- Objekti mogu biti građeni od svakog čvrstog materijala, koji je trenutno u upotrebi, na tradicionalan ili savremen način;

- Krovovi mogu biti jednovodni, dvovodni i krovovi sa više krovnih ravni; - Krovna konstrukcija može biti opd drveta, čelika ili armiranog betona, a krovni

pokrivač u skladu sa nagibom krova; - Građevinske parcele se ograđuju transparetnom ogradom visine maks. 2m; - Vrata i kapije na uličnoj ogradi ne mogu se otvarati izvan regulacione linije.“

04. Numerički pokazatelji Površina parcele : 1ha 30a 51m²

Bilans planiranih površina

Namena Površina u m2 Udeo površina u %

Planirani objekti 3426,68 26,25

Novoplanirane interne saobraćajnice i platoi

3635,80

27,86

Zelene površine 5988,52 45,89

Ukupno 13051,00 100,0

Indeks zauzetosti parcele objektima visokogradnje iznosi 0,26 (26,25%). Ukupan indeks zauzetosti parcele iznosi 0,56 (54,11%). Pod zelenim površinama je planirano 45,89% površine predmetne parcele. Položaj građevinske linije objekata je od susedne parcele 1023 veći od minimalno 5,0m, zadatog RP naselja Gospođinci, a od ose železničkog koloseka na parceli 4724 veći od 25m prema Uslovima „Infrastruktura železnice Srbije“ ad Beograd. Spratnost svih planiranih objekata je P+0. Širina kolskog prilaza parceli iz Ulice Svetosavske je 10,0m, a širina priključka nakon realizacije saobraćajnice na parceli 1019/2 iznosi 6,0m. Širina dvosmerne interne saobraćajnice je 5,0m, a širina jednosmerne saobraćajnice je 3,5m. Na platou ispred sušare moguće je parkiranje 2 putnička vozila.


________________________________________________________________________15

05. Način uređenja slobodnih i zelenih površina Uređenje slobodnih i zelenih površina izvršeno je prema smernicama iz RP naselja Gospođinci, prostornim mogućnostima parcele i uslovima tehnološkog procesa. Sve neangažovane površine se zatravnjuju. Visoko zelenilo se sadi linijski duž jugozapadne interne saobraćajnice i oko objekta lagune za organski otpad sa odnosom lišćara prema četinarima – 60%-40%. Duž zasađenih stabala potrebno je formirati zasade srednjeg i niskog šiblja radi postizanja spratovnosti zelenog pojasa na parceli. U sastavu sađenog zelenila dati prednost autohtonim vrstama, koje su najviše prilagođene lokalnim pedološkim i klimatskim uslovima. Izbegavati korišćenje invazivnih (agresivnih alohtonih) vrsta: cigansko perje, jasenolisni javor, kiselo drvo, bagremac, zapadni koprivić, pensilvanski dlakavi jasen, trnovac, dafine, živa ograda, petolisni bršljan, kasna sremza, japanska falopa, sibirski brest. Predlog sadnje dat je u grafičkom prilogu broj 04 – „Kompoziciono, parterno i pejzažno rešenje“.

06. Način priključenja na infrastrukturnu mrežu Saobraćajna infrastruktura Pristup kompleksu ostvaruje se indirektno sa naseljske saobraćajnice u javnoj svojini opštine Žabalj (parcela 1047 – Ulica Svetosavska) čiju izgradnju je finansirao Investitor, preko postojećih parcela istog investitora (1019/3 i 1019/2 – planirana javna površina). Nakon privođenja nameni parcele 1019/2 saobraćajni pristup kompleksu će se ostvariti sa ove parcele. Do privođenja nameni Investitor će ovaj prostor koristiti kao manipulativnu površinu i vezu sa planiranim sadržajima na parceli 1019/3. Parcele 1019/1, 1019/2 i 1019/3 su u vlasništvu istog Investitora. Za odnošenje organskog tečnog otpada iz lagune na okolne njive koristiće se priključenje na atarski put 4724 KO Gospođinci. Interne saobraćajnice su koncipirane tako da omoguće kružno kretanje, kao i da funkcionalno opsluže potrebe odvijanja tehnološkog postupka na kompleksu. Jednosmerne saobraćajnice su planirane u širini od 3,5m, dok se za dvosmerni saobraćaj predviđa širina od 5,0m, obe sa jednostranim padom. U grafičkom prilogu 03 – „Regulaciono i nivelaciono rešenje“ prikazane su temene tačke sa njihovim visinama u m anv, koje će preciznije biti definisane nakon izrade Geomehaničkog elaborata. Saobraćajnice se moraju projektovati sa poprečnim padom ka spoljašnjosti, od 2%, dok su podužni padovi određeni visinskim kotama prema grafičkom prilogu i nisu veći od 0,2%. Sve saobraćanice imaju poluprečnik krivine od 12m. Geometrija internih saobraćajnica definisana je krivom tragova merodavnog vozila – teretna vozila za dovoz voća i povrća. Kolovoznu konstrukciju predvideti za težak saobraćaj (osovinsko opterećenje od najmanje 11,50 t po osovini). Smer kretanja vozila obeležen je na grafičkom prilogu 05a – “Priključci na saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu sa razvodom na parceli, R=1:500“. U okviru kompleksa planirana su dva parking mesta za zaposlene na platou ispred sušare.


________________________________________________________________________16

Atmosferska kanalizacija Odvođenje uslovno čistih atmosferskih voda vrši se putem sistema olučnih cevi i padova na zelene površine parcele. Kako intenzitet saobraćaja nije planiran kao učestao i ne dolazi do velikog prljanja, nije predviđen zatvoreni sistem sa separatorom masti i ulja, naročito što je na parceli predviđen veliki procenat zelenih površina. Kanalizacija otpadnih voda Kanalizacija fekalnih voda od sanitarnog čvora u kancelariji je planirana skupljanjem u armirano betonsku vodonepropusnu septičku jamu V=6,0 m3. Jama je udaljena od ostalih objekata najmanje 3,0 m. Pražnjenje septičke jame vršiće lokalno komunalno preduzeće. Kanalizacija tehnoloških otpadnih voda U okviru tehnološkog procesa nastaje tečan organski otpad koji se skladišti u otvorenu podzemnu lagunu, a potop se odnosi na poljoprivredne površine kao visokokvaliteno đubrivo. Vodovodna infrastruktura Kompleks nije priključen na javnu vodovodnu mrežu, već će se snabdevanje vršiti iz rezervoara sanitarne vode na predmetnoj parceli. Dispozicija razvoda vodovodne instalacije i hidrantske mreže data je na grafičkom prilogu broj 05a –„Priključci na saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu sa razvodom na parceli, R=1:500“. U kompleksu će se izgraditi hidrantska mreža za zaštitu objekata sušare i hladnjače, koja se snabdeva iz protivpožarnog rezervoara planiranog na predmetnoj parceli. Novoprojektovana hidrantska mreža se izvodi kao prstenasta, sa postavljanjem 5 (pet) nadzemnih hidranata koji zadovoljavaju radijus pokrivenosti od 40m. Protivpožarna zaštita preko spoljne hidrantske mreže je projektovana prema „Pravilniku o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu i gašenje požara“ i PP uslovima glavnog projekta. Investitor treba da sklopi Ugovor sa nadležnim komunalnim preduzećem o dopremanju vode u sanitarni i protivpožarni rezervoar. Elektroenergetske instalacije Za potrebe kontrole funkcionalnosti objekata neophodno je predvideti odgovarajuću spoljnu rasvetu na planiranim objektima. Spoljna rasveta je sva reflektorska sa led svetlosnim jedinicama. Na katastarskoj parceli 1019/3 KO Gospođinci istog investitora predviđena je izgradnja male elektrane nazivne snage 875kW, na kojoj je predviđana i izgradnja transformatorske stanice sopstvene potrošnje koja treba da opsluži i potrebe sušare i hladnjače sa kapacitetom od Pmax=160kW. Od TS sopstvene potrošnje na parceli 1019/3 KO Gospođinci trasa podzemnog napojnog kabla pruža se uz severoistočnu granicu parcela 1019/3, 1019/2 (u zaštitnoj cevi) i delom predmetne parcele do objekta sušare gde se vrši priključenje parcele na elekroenergetski sistem, a potom preko objekta sušare se razvodi do objekta hladnjače. Način


________________________________________________________________________17

elektroenergetskog napajanja prikazan je na grafičkim prilozima: 05 - “Infrastrukturno rešenje lokacije u odnosu na energente na parceli 1019/3 istog investitora, R=1:1000“ i 05a – „Priključci na saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu sa razvodom na parceli, R=1:500“. Instalacije toplovoda Produkt kogeneracije na parceli 1019/3 je pored električne energije i toplotna energija. Proizvedena toplota će se koristiti, između ostalog, za potrebe isporučivanja toplote na predmetnoj parceli 1019/1 u precesu sušenja u objektu sušare istog Investitora. Maksimalna instalisana toplotna snaga elektrane na parceli 1019/3 je 1750kW. Instalacije toplovoda prikazane su na grafičkim prilozima: 05 - “Infrastrukturno rešenje lokacije u odnosu na energente na parceli 1019/3 istog investitora, R=1:1000“ i 05a – „Priključci na saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu sa razvodom na parceli, R=1:500“.

EK instalacije

Prema Uslovima “Telekom Srbija” ad i “SAT-TRAKT”doo parcela nema uslova priključenja na EK instalacije.

Ukoliko se Investitor odluči i bude to neophodno, postoji mogućnost priključenja na EK mrežu “Telekom Srbija”ad preko parcele 1019/3 i 1019/2. Preporučuje se Investitoru da postavi PVC cevi promera 40mm do unutrašnjosti objekta hladnjače sa poluprečnikom savijanja od najmanje 400m. U tom slučaju obavezuje se projektant da sveskom “5”: telekomunikacione i signalne instalacije predvidi mrežu instalacionih kanala i cevi dovoljnih promera do svih poslovnih jedinica, kao i svu neophodnu opremu.

07. Inženjersko geološki uslovi Prilikom projektovanja objekata konstrukciju prilagoditi potresima izazvanim zemljotresom 70 MCS. Na području mikrolokacije parcele inženjersko geološku građu terena čine:

- Osnovna svojstva: Sredina lesoidnog habitusa, znatne deblјine, pretežno dobro ovodnjena i slabo ocedita; stišlјivost neujednačena, mestimično visoka

- Kompleksi: Kompleksi rastresitih i mekih kvartarnih naslaga - Deformabilnost: Pretežno velike deformabilnosti - Genetska pripadnost: Padinske i padinsko-fluvijalne naslage - Litogenetska vrsta: Rečno-terasni sedimenti-facija povodnja - Litogenetski opis: Lesoidne prašinasto-peskovite gline i prašine

Šira lokacija pripada ravničarskom terenu panonske nizije, čiji je pedološki sastav černozem sa znacima ranijeg zabarivanja. Teren parcele je zaravan, u blagom nagibu ka jugozapadu. Angažovani teren je zaravan sa kotama 79,41-81,07m anv. Prilikom projektovanja objekata izvršiti inženjerskogeološka istraživanja u skladu sa Pravilnikom o potrebnom stepenu izučenosti inženjerskogeoloških svojstava terena za potrebe planiranja, projektovanja i građenja (Sl. Glasnik RS, broj 51/96), kao i vrstom, namenom i konstruktivnim sklopom planiranih objekata.


________________________________________________________________________18

08. Mere zaštite životne sredine U tehnološkom procesu sušenja i hlađenja voća i povrća koristiće se najsavremenije mašine i oprema koja je u potpunosti bezbedna u smislu ekološke zaštite životne sredine. ZAŠTITA VAZDUHA: U okviru kompleksa, a kao posledica unutrašnjeg saobraćaja (dovoz i odvoz robe) doći će u manjem obimu do emisije izduvnih gasova i prašine u vazduh. Obzirom na zaštitno zelenilo, kao i izdvojenu poziciju radnog kopleksa u odnosu na naselje očekuje se smanjenje negativnog uticaja na okolni prostor. ZAŠTITA ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA: Zemljište i podzemne vode se štite pravilnim odvođenjem voda. Predmetna parcela trenutno nema mogućnost priključenja na javnu kanalizaciju otpadnih voda, tako da će se fekalne vode deponovati u vodonepropusnu septičku jamu smeštenu pored objekta u kojem se stvaraju otpadne vode. Pozicija septičke jame je takva da omogućava periodični prilazak namenskog vozila i nesmetano pražnjenje iste. U procesu sušenja i hlađenja voća i povrća nastaje tečni organski otpad koji se smešta u vodonepropusnu lagunu, a iz lagune se periodično odnosi na okolne njive kao visokokvalitetno rgansko đubrivo. ČVRST OTPAD: U procesu sušenja i hlađenja nema čvrstog otpada. Otpad se stvara prilikom čišćenja i održavanja postrojenja. Poreklo otpada je sledeće: Sadržaj kanti za otpatke, zaprljane krpe za čišćenje, prazna pakovanja deterdženata, stari papir, istrošena ulja, sadržaj filtera ulja... Otpad koji nastaje ne može se reciklirati, pa se predviđa postavljanje jednog kontejnera kapaciteta 1,1m3 za smeće pored saobraćajnog prilaza sa parcele 1019/2. Odnošenje smeća prema rasporedu komunalnog preduzeća biće moguće nakon realizacije javne saobraćajnice na parceli 1019/2, a do realizacije će se kontejner periodično viljuškarom prenositi do platoa za komunalni otpad na parceli 1019/3 odakle će se vršiti odnošenje otpada od strane komunalnog preduzeća. BUKA I VIBRACIJE: Emisija buke moguća je usled kretanja vozila i mehanizacije unutar parcele. Obzirom na lokaciju parcele na samoj granici naselja i na zaštitno zelenilo jačina buke će biti smanjena na prihvatljiv nivo. Vibracije koje nastaju usled procesa rada na parceli moraju biti u dozvoljenim granicama. NEPRIJATNI MIRISI: U procesu sušenja i hlađenja voća i povrća nema neprijatnih mirisa.

09. Mere zaštite nepokretnih kulturnih i prirodnih dobara U obuhvatu Urbanističkog projekta nema evidentiranih i zaštićenih kulturnih i prirodnih dobara. Ukoliko se prilikom uređenja, izgradnje i održavanja objekata naiđe na arheološke ostatke, tragove ili pojave koje ukazuju na postojanje posebnih spomeničkih vrednosti, započeti radovi se moraju prekinuti i bez odlaganja obavestiti nadležno preduzeće za zaštitu spomenika kulture.


________________________________________________________________________19

10. Tehnički opis objekata i faze izgradnje Na predmetnoj parceli planirana je izgradnja sledećih objekata:

- Objekat sušare - Objekat hladnjače - Nadstrešnica koja predstavlja suvu vezu između sušare i hladnjače - Laguna organskog tečnog otpada sa rampom - Rezervoar sanitarne vode - Rezervoar PP vode

Osnovnu sirovinu čini sveže voće i povrće, kao zamrznuto voće i povrće koje će se teretnim vozilima dopremati na predmetnu parcelu. Gotov proizvod čine upakovani zamrznute ili osušene pojedinačne ili mešane vrste voća ili povrća.

10.1. TEHNOLOŠKI OPIS PROCESA 10.1.1. SUŠENJE S obzirom da je Srbija značajan proizvođač velikog broja raznih vrsta voća i povrća, smatra se da je potrebno uložiti napor da se sušenje voća (osim šljive) podigne na viši nivo. Potrebno je ovladati proizvodnjom visokokvalitetnih proizvoda sušenog voća. Posebnim zalaganjem grupe istraživača sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada razvijena je kombinovana tehnologija sušenja domaćih voćnih vrsta, koja je primenjena za povrće i druge slične biomaterijale. Profesori dr Mirko Babić i dr Ljiljana Babić, sa saradnicima, istraživali su sve bitne elemente tehnologije koja bi omogućila kvalitetno i ekonomično sušenje voća i povrća. Istraživanja su obuhvatala procese sušenja, konstruisanje potrebne opreme, ustanovljavanje energetskog modela, analizu ekonomičnosti i organizaciju proizvodnje, adekvatna pakovanja i analize bezbednog skladištenja osušenog materijala. Kao rezultat ovih nastojanja nastao je jednistveni, originalni i integralni model proizvodnje sušenog voća, povrća i drugih biomaterijala. Kao osnova razvijana je kombinovana tehnologija sušenja voća. Specifičnost se ogleda u primeni osmotskog sušenja (osmotske dehidracije, osmotskog predtretmana) kao prve etape sušenja. Osmotsko predsušenje obavlja se u rastvoru šećera u vodi ili u glukozno-fruktoznom sirupu. Nakon odstranjivanja ¼ do ½ vode iz voća osmotskim tretmanom, voće se dosušuje u klasičnoj sušari pomoću zagrejanog vazduha (konvektivno sušenje). Tokom celokupnog tehnološkog postupka voće je izloženo blagim temperaturnim dejstvima. Temperatura voća ni u jednom momentu ne prelazi vrednost 45oC. Ovakav „prijateljski tretman“ obezbeđuje veoma visok kvalitet i očuvanje svih gastronomskih i nutritivnih vrednosti voća. Osnovne etape u tehnologiji su: pranje, mehanička priprema, antibakterijska i antioksidaciona zaštita, osmotsko sušenje, konvektivno sušenje, skladištenje i pakovanje. Sve etape tehnologije su razvijene do primenljivosti. Stečena su iskustva u sušenju: višnje, trešnje, kajsije, breskve, vinogradarske breskve, nektarine, kruške, šljive, grožđa, jabuke, dunje, jagodastog voća, bobičastog voća, šumskog voća, paradajza, mrkva, paštrnaka, korena celera, paprike i dr. Osnovni redosled tehnoloških operacija dat je na crtežu (sl.1.) Pored razvoja tehnologije, jednako je važno, da je osvojena proizvodnja celokupne potrebne opreme. Sva oprema je domaća, viskog kvaliteta, uz korišćenje nekih komponenti iz uvoza. U tehnolgiji je moguće primeniti originalno rešenje korišćenja solarne energije za zagrevanje


________________________________________________________________________20

vazduha potrebnog za sušenje i uparavanje osmotskog rastvora. Preporučuje se korišćenje obnovljivih izvora energije u cilju obezbeđivanja energetske održivosti i ekonomičnosti.

Slika 1: Osnovni redosled tehnoloških operacija

10.1.1.1. PRIPREMNE TEHNOLOŠKE OPERACIJE Tehnološke operacije pre osmotskog sušenja su važan deo procesa proizvodnje sušenog voća i povrća. Od ovih operacija zavisiće i finalni kvalitet, a naročito izgled proizvoda. Ovim operacijama treba posveteti dužnu pažnju. Treba stalno imati u vidu da tehnologija sušenja nije samo kupovina neke sušare, a ostalo nije toliko važno. Kvalitet finalnog proizvoda zavisi već od izbora momenta ubiranja voća ili povrća. Voće mora biti zrelo, ali ne sme biti mekano. To je osnovni uslov zahteva za izbor momenta ubiranja. Faza zrelosti treba da je kao kod slučaja pripreme kompota. Branje treba da se obavlja u što plićim gajbicama kako bi se izbeglo nagnječenje. Isto tako, mora se znati da se za sušenje upotrebljava kvalitetno sveže voće i povrće. Odstupanje od prve klase može biti samo po dimenzijama. To se naročito odnosi na kajsiju, breskvu, nektarinu, jabuku, krušku, dunju i sl. Znači, ovo voće može da bude sitnije i to je čak povoljno. Prebiranje voća i povrća, pre pranja, obavlja se na inspekcionom stolu. Izdvaja se trulo neupotrebljivo voće i povrće kao i primese (grančice, lišće i sl). Pranje voća i povrća obavlja se u mašini za pranje voća. Mašina radi tako što se u njoj obavljaju potapanje, barbotiranje i na izlasku iz kade ispiranje voća (tuširanje). Ova voda se reciklira korišćenjem prečistača otpadne vode. U ovom prečistaču se mehanički prečišćava voda. Treba obezbediti određene količine sveže vode za pokrivanje gubitaka vode sa odstranjenim muljem koji nastaje prečišćavanjem vode sa pranja voća i povrća. Pored toga, manje količine vode potrebne se i za druge tehnološke potrebe (ispiranje voća i povrća, blanširanje, pravljenje rastvora za predtretmane, pranje uređaja i pribora i dr). Pored toga, potrebna je voda za održavaje higijene objekata, kao i za sanitarno higijenske potrebe zaposlenih. Što se tiče tehnologije potrebno je obezbediti do 3m3/h higijenski ispravne vode. Nakon ispiranja voće dolazi na mehaničku pripremu voća. U zavisnosti od vrste voća ili povrća obavljaju se operacije: otkidanje peteljki, iskoštičavanje višnje i trešnje, iskoštičavanje i polovljenje kajsije i breskve, ljuštenje jabuke i dunje, rezanje na polovine, četvrtine, osmine ili šesnaestine kruške, dunje, jabuke, paprike i paradajza, seckanje na čips


________________________________________________________________________21

jabuke, rezanje na kockice ili rezance jabuke, dunje, korenastog povrća i slično. Većina ovih operacija izvodi se na odgovarajućim mašinama. Otkidanje peteljki višnje, trešnje, šljive i sl, ostvarujse se na mašini za skidanje peteljki. Nakon skidanja peteljki ova vrsta voća odlazi u kalibrator (druga etapa) gde se voće razvrstava u dve klase po veličini ploda. Ova operacija potrebna je kako bi se postigla veća efikasnost izdvajanja koštica iz ploda, odnosno smanji broj zaostalih koštica u proizvodu. Za te potrebe treba nabaviti kalibrator učinka od 1000 do 2000 kg/h. To može biti kalibrator sa valjcima i fiksnim korakom. Izbijanje koštica se obavlja na višnji, trešnji, šljivi, kajsiji, breskvi i nektarini. U slučaju trešnje, višnje i šljive, plod ostaje ceo, a u ostalim slučajevima plod se polovi ili reže na četvrtine (breskva i nektarina). Za ove tehnološke operacije mogu se koristiti izbijačice koje proizvodi neke domaće i strane kompanije. Mogu se nabaviti mašine učinka 1200 kg/h kao nove, ali i remontovane mašina manjeg učinka (600-700 kg/h) koje mogu da se koriste u ovoj tehnologiji. Bolja varijanta je da nakon završetka druge faze izgradnje postoje dve mašine. Jedna se korisiti za sitnije plodove, a druga za krupnije. Mehanička priprema ostalog koštičavog voća (krupnija šljiva, kajsija, breskva, nektarina i vinogradarska breskva) zahteva iskoštičavanje i polovljenje, a može biti i rezanje na četvrtine i eventualno osmine, što zavisi od krupnoće. Za ove potrebe može da se koristi poluautomatska mašina za iskoštičavanje. Alternativa ovim mašinama je ručna obrada koja zahteva veći broj angažovanih radnika. Pored toga, ako su na primer breskve ili nektarine, srednje veličine ili krupnije, tada se nakon mašine mora obaviti rezanje na četvrtine ili osmine. Isto tako, za pripremu jabuke, dunje, kruške i sl, koriste se ručne naprave za ubrzavanje rada, kao na primer uređaj za izbijanje semene lože kod jabuke i njeno rezanje na osmine ili šesnaestine. Kontrolu obavljenog posla na mašinama obavljaju radnici na inspekcionoj traci ili stolu. Uklanjaju se loši komadi i dorađuju atipični. Sa plodova se uklanjaju fleke, manja trulež i sl. U slučaju kada se organizuje prerada kockica, listova ili rezanaca (krtolasto povrće, jabuka i dr) koristi se adekvatna mašina za rezanje. U slučaju sušenja celih plodova (bobičasto i jagodasto voće), voće se kontroliše na inspekcionom stolu uz ručne radne operacije. Nakon mehaničke pripreme sledi antibakterijska i antioksidaciona zaštita. Najčešće se primenjuju predtretmani: - blanširanje, - potapanje u organske kiseline i - sumporisanje. U pojednim slučajevima, kada se prerađuje celo voće (bobičasto voće, višnje, cele šljive i sl.) ova tehnološka operacija se preskače. Blanširanje je pogodno za preradu organskih proizvoda, jer je to postupak bez aditiva. Međutim, izgled i ukus ovakvog osušenog voća i povrća je lošiji od ostalih navedenih predtretmana. Ovaj postupak je primenjiv kod krtolastog povrća i gljiva, ali se ne preporučuje kod voća. Mašina za blanširanje treba da ima dovoljan učinak na sat i značajan je potrošač toplotne energije (oko 30 kW), ali je treba uključiti u postrojenje jer ima dvojaku namenu. Ova mašina se koristi i kao rehidrator. To znači, ako jer voće presušeno, a to je slučaj kada se želi bezbednije skladištenje, da se može povisiti vlažnost već osušenog voća pre finalnog pakovanja i isporuke. Tada je učinak mašine 150 do 300 kg/h, što je dovoljno. Za predtretman organskim kiselinama koristi se adekvatna posuda. U kadi se nalazi propisani rastvor askorbinske kiseline, limunske kiseline ili njihova kombinacija. U slučaju jabuke, kod koje je ova vrsta predtretmana najprihvatljivija (obezbeđuje solidnu


________________________________________________________________________22

antioksidacionu zaštitu) može se koristiti i jabukovo sirće u određenoj koncentraciji ili u kombinaciji sa već navedenim kiselinama. Nakon mehaničke pripreme, blanširanja ili tretiranja organskim kiselinama voće i povrće se postavlja u gajbice u koje može da stane 10 kg voća. Voće će u ovim gajbicama ostati do kraja osmotskog sušenja. Gajbice se izrađuju od sertifikovane prehrambene plastike. Najpotpuniju i najefikasniju zaštitu obezbeđuje sumporisanje. Ova operacija primenjuje se fakuletativno u zavisnosti o proizvodnih ciljeva. Ona najbolje sprečava potamnjenje voća. Operacija mora biti kontrolisana u pogledu količine i vremena trajanja dejstva SO2. Na proizvodu se mora naznačiti da je korišćen aditiv E220. Ovaj aditiv je dozvoljen, ali mu je količina ograničena prema propisima. Bez obzira na malu količinu SO2, tokom sumporisanja dolazi do omekšavanja voća u površinskom sloju. Pri projektovanju sistema sumporisanja o ovome se mora voditi računa. Sumporisanje se, u postojećim rešenjima, obavlja na različite načine. To su uglavnom šaržni uređaji. Postavlja se zadatak da se obezbedi efikasno dejstvo SO2 po celoj aktivnoj površini voća, a da se pri tome onemogući deformisanje i razaranje komada voća zbog omekšavanja. Postupak sumporisanja mora biti strogo kontrolisan po intenzitetu i trajanju. Sopstvena iskustva daju prednost gasnom tretmanu, odnosno tretmanu sa sumpor-dioksidom (SO2). Koncept, koji je doprineo poboljšanju navedenih karakteristika tehnološke operacije sumporisanja, sastoji se u tome da se oprano i isečeno voće postavlja u niske gajbice „holandez“ i ne pomera se sve do trenutka kada se raspoređuje na lese radi konvektivnog sušenja. Operacije koje se obavljaju dok je voće (ili povrće) u gajbicama su: sumporisanje i osmotsko sušenje. Po kombinovanoj tehnologiji Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad reže se sledeće voće: kajsija, breskva, nektarina, vinogradska breskva, kruška, dunja, jabuka i neke vrste šljiva. Većina ovih voćnih vrsta se u konvencionalnoj tehnologiji sumporiše. Položaj komadića voća u gajbicama je proizvoljan, što uslovljava uglavnom tačkasti ili linijski dodir. Ako je visina nasutog sloja voća veća, dolazi do plastičnih i elastičnih deformacija zbog povećane sopstvene težine voća. Drugo bitno unapređenje je, opet, posledica male visine sloja voća, diktirane tehničkim rešenjem upotrebe gajbica. Naponsko stanje nasutog voća u gajbicama je veoma povoljno zbog male visine, te ne dolazi do bitnih plastičnih deformacija pritisnutog voća usled sopstvene težine. Isto tako, ovakav koncept obezbeđuje efikasniji pristup sumpor-dioksidu do svih površina omotača komada voća. 10.1.1.2. OSMOTSKO SUŠENJE Osmotsko sušenje (osmotska dehidracija, osmotski predtretman) je postupak sušenja zasnovan na konecentracionoj neravnoteži vlage u materijalu koji se suši i vlage u rastvoru u kome se nalazi taj materijal. Za pripremanje rastvora za osmotsko sušenje voća i povrća najčešće se koristi šećerni sirupi, natrijum-hlorid (kuhinjska so) i neke druge soli. Osmotsko sušenje se najčešće koristi kao prva etapa sušenja, pa se ponekad u literaturi zbog toga naziva predtretman. Naime, osmotski postupak se koristi za odvođenje jednog dela vlage, a potom se primenjuje neki drugi postupak sušenja do konačne skladišne vlažnosti voća i povrća. Pri osmotskom sušenju nema promene faze, odnosno agregatnog stanja. Ova činjenica uz još neke druge fizičke promene na materijalu tokom osmotskog sušenja doprinose da ovaj postupak snižava utrošak energije u procesu. Osmotsko sušenje ima još jednu prednost, a to je konzervirajući efekt rastvorka (šećera, soli...) na osušeni proizvod.


________________________________________________________________________23

Najčešće se osmotske sušare projektuju tako da se komadići voća ili povrća kreću kroz osmotski rastvor. To izaziva njihovo međusobno sudaranje, koje dovodi do oštećenja i deformisanja. U ovom idejnom projektu se predlaže osmotska sušara, u kojoj se osmotski rastvor kreće, a voće ili povrće miruje. Kao što je već napomenuto to je ostvareno korišćenjem gajbica, koje su opisane prethodno (kod sumporisanja). I u slučaju osmotskog sušenja postižu se slični efekti. Pre svega očuvanje celine komada voća i njegove forme. Na taj način dobijaju se proizvodi lepšeg izgleda. Projektovana je koritasta osmotska sušara. Na jednom kraju korita postavljaju se gajbice u rastvore u četiri nivoa. Korak po korak (četiri po četiri gajbice se pomeraju prema izlazu). Dakle, kretanje kvazikontunualno, ono je korak po korak. Ovakvim konceptom pripreme materijala, sumporisanja i osmotskog sušenja se intenzivni rad seli u dve smene. Treća smena će brinuti samo o radu konvektivnih sušara. Nakon vađenja gajbica iz osmotske sušare ona se ocedi i prenosi ka radnom stolu za slaganje na lese sušare. Zbog specifičnosti sušenja sitnijeg bobičastog voća (ribizla, borovnica, aronija, gođi i sl), gajbe treba da se oblože iznutra finim pletivom od nerđajuće tanke žice („prokron”). Da bi osmotsko sušenje bilo ekonomično treba da se obezbedi ekonomično ugušćivanje rastvora. Sopstveno rešenje je zasnovano na termodinamičkoj promeni stanja koja se zove ishlapljivanje. To je promena faze (agregatnog stanja) bez ključanja tečnosti. Takvo uparavanje sirupa može se izvesti pomoću toplog vazduha, ako se obezbedi velika površina kontakta. U tu svrhu projektovan je uređaj koji je nazvan uparivač. On je postavljen u paraleni rad sa osmotskom sušarom i ima zadatak da svu vlagu koja je iz voća prešla u osmotski rastvor, ”ispari” iz voća pomoću toplog vazduha. Vazduh se zagreva pomoću solarnog kolektora, a dogreva do 70oC pomoću tople vode, koja dolazi od toplovodnog kotla. Vazduh zasićen vlagom odvodi se van prostorije (napolje). Na slici 2. je prikazan tandem osmotska sušara - uparivač.

Slika 2: Tandem koritasta osmotska sušara – uparivač ( 1 – ulaz materijala, 2 – ulaz vazduha od solarnog

kolektora, 3 – dogrejač vazduha, 4 – regulator temperature, 5 – reaktor uparivača, 6 – sabirnik sirupa, 7 – pumpa, 8 – izlaz materijala, 9 – predgrejač sirupa, 10 – prelivna posuda, 11 – korito u kome su gajbice, 12 –

gajbica)


________________________________________________________________________24

10.1.1.3. KONVEKTIVNO SUŠENJE Za konvektivno sušenje odabrana je tunelska (kontejnerska) sušara, sa odgovarajućim brojem kolica (kontejnera) u procesu sušenja. Svaka kolica sadrže 2x30 lesa. Lese su od nerđajućeg čelika. Ram, odnosno ukrućenje lesa je ugaonog profila (savijena traka), a pod je od žičanog (nerđajući čelik) pletiva dimenzija Wo x Wp= 3x10 mm (MIP, Arilje). Ukupna masa svežeg voća na jednoj lesi je oko 10 kg, računato na bazi sveže kajsije. Na lese, u jedna kolica, postavlja se 600 kg pripremljenog voća koje je prošlo predtretmane. U sušari se nalazi 5 kontejnera. Oni se sukcesivno pomeraju ka izlazu (sl.3). Učinak sušare je za prosečno voće (sitnija kajsija) oko 3t/dan. Sušara radi 24 h. Zagrevanja vazduha koji ulazi u sušaru obavlja u solarnom kolektoru u dogrevanje je u orebrenom razmenjivaču toplote, koji se nalazi u gornjem kanalu sušare.

Slika 3: Tunelska sušara ( 1 – kontejner, 2 – lese, 3 – ulazna vrata, 4 – orebreni zagrejač vazduha, 5 – kontejneri

u sušari, 6 – izlazna vrata, 7 – ventilator)


________________________________________________________________________25

10.1.2. RASHLADNO POSTROJENJE Rashladno postrojenjeje kompleksno. Ono se sastoji od: 1. Klasične rashladne komore; 2. Rashladne komore sa kontrolisanom atmosferom uz izrazito nizak sadržaj kisonika (ULO) i 3. Zamrzavanje i čuvanje u duboko zamrznutom stanju. Klasična rashladna komora predviđena je za kraća skladištenja na temperaturama vazduha od 1 do 4oC. Svrha ovih komora je kraće skladištenje. Vremenski kraće čuvanje u ovim komorama je namenjeno produženju sezone sušenja pojednih vrsta voća i povrća, sa jedne strane i isporukama svežeg voća i povrća na tržište neposredno nakon završetka ubiranja određene voćne vrste. Period čuvanja voća i povrća na ovim temperaturama je od 15 dana do 3 meseca, zavisno od vrste voća ili povrća. Rashladne komore sa kontrolisanom atmosferom uz izrazito nizak sadržaj kisonika (ULO hladnjače) namenjene su čuvanju, pre svega, voća i do 11 meseci, odnosno do ubiranja naredne sezone te voćne vsrte. Komore za duboko zamrzavanje obezbeđuju atmosferu vazduha od -20oC do -40oC. Pre zamrzavanja voće se pere, ako treba reže ili poluta. Tako pripremljeno prolazi kroz tnel za brzo zamzavanje u fluidizovanom sloju (“Rolend” proizvod). Na ovaj način dobija se sipkost zamrznutog materijala, koji je pogodan za manja pakovanje ili za dalje prerade. Materijal iz ovih komora može biti isporučen direktno na tržište, ali, isto tako, može se koristiti za sušenje u zamrznutom stanju koje se komercijalno naziva liofilizacija. 10.1.2.1. SUŠENJE U ZAMRZNUTOM STANJU – SUBLIMACIONO SUŠENJE - LIOFILIZACIJA Sušenje u zamrznutom stanju je tehnologija poznata pod komercijanim nazivom “liofilizacija”. Ovo je dosta skupa tehnologija i investiciono i eksploataciono. Najkvalitetnije sušenje voća može se ostvariti ovom metodom. Sublimacija je promena faznog stanja materije iz čvrstog u gasovito. Svako je doživeo da vidi kako led “isparava”. Uslovi potrebni da se ostvari ova promena stanja (proces) su dovoljno nizak pritisak i dovoljno niska temeperatura. Zahvaljujući niskoj temperaturi i niskom pritiisku vazduha u okolini materijala koji se suši, ovo sušenje obezbeđuje najkvalitetnije sušenje, uz minimalneu promenu kvaliteta, boje i zapremine. Mehanička oštećenja tkiva materijala su najmanja. Tehnologija je razvijena za farmaceutsku industriju, za sušenje raznih mikroorganizama i drugih veoma osetljivih materijala. Primenjuje se i pri sušenju voća kada se želi postići visok kvalitet i minimalne destrukcije. Metoda je našla primenu u sušenju jagodičastog voća. Pakovanje osušenog materijala mora biti specijalno da se izbegne naknadna oksidacija. Investicije i eksploatacioni troškovi su visoki, te je cena proizvoda vrlo visoka. Izomljeni komadići voća se melju u prah. Ovo je najkvalitetniji i najskuplji voćni prah. 10.1.3. USITNJENO VOĆE I VOĆNI PRAHOVI Razvoj trgovine i transporta roba u svetu, hladnjača, proizvodnje u zaštićenom prostoru, a i novih sorti koje su proširile sezonu pojednih voćnih vrsta, doveo je do konstatne ponude velikog broja vrsta svežeg voća tokom cele godine. Pa, otkud onda povećanje tražnje suvog voća? Velika disperzija potrošačkih potreba je uzrok ovome. Drugim rečima pojavljuje se veliki broj različitih potreba za suvim voćem:

- klasična potrošnja-konzumacija suvog voća, takvog kakvo jeste, - povećanje korišćenja suvog voća u pripremi hrane u domaćinstvima, pre svega u

tortama i kolačima, ali i druga jela iz svetskih kuhinja,


________________________________________________________________________26

- ogromna lepeza postojećih i mnogo novih konditorskih proizvoda baziranih na suvom voću,

- industrija sladoleda stalno ima porast u svetu, a kvalitetni sladoledi sadrže sušeno voće,

- različiti mlečni proizvodi sa sušenim voćem (voćni jogurti, voćni deserti i sl), - musli, - prahovi kao začini od voća i povrća, - voćni griz od suvog voća i povrća - kockice od suvog voća i povrća, - voćni “brikovi” - voćni prahovi kao jestive boje, - voćni čajevi, - hlebovi sa usitnjenim suvim voćem itd.

Kada se sve ove vrste korišćenja osušenog voća sagledaju jasno je da dominatna potrošnja sušenog voća nije zamena za sveže već je novi kvalitetni ili delikatesni prozvod, koji su sve više traženi od strane potrošača veće kupovne moći. Drugi bitan zaključak je da se u značajnom broju slučajeva potrošnje sušenog voća traži usitnjeno sušeno voće ili voćni prah. Ova dva proizvoda sve više su traženi na svetskom tržištu. Naročito se to odnosi na voćni prah i voćni griz. Voćni prah i sitni komadići sušenog voća važan su poluproizvod namenjen daljoj upotrebi u prehrambenim tehnologijama. Treba imati na umu da je svaka prerada voća u proizvod višeg tehnološkog nivoa značajna sa dva aspekta. Prerada voća povećava voćarsku proizvodnju, kao oblik intezivne poljoprivredne proizvodnje i prerada voća koja je smeštena u selu poboljšava ekonomski položaj sela u pogledu zapošljavanja, ali i u pogledu obezbeđivanja kavlitetnijih i bolje plaćenih poslova na selu. Jednom rečju, podstiče se ruralni razvoj. 10.1.4. SKLADIŠTENJE I PAKOVANJE S obzirom da ovakva tehnologija obezbeđuje dobru stabilnost proizvoda i otpornost na patogene, oragnizavanje skladištenja nije probelmatičo. Sušeno voće skladišti se u prostoriji temperature vazduha do 16-18oC. Pri skladištenju osušeno voće treba zaštiti od dejstva svetlosti. Prostorija za skladištenje treba da je suva. Bezbednije i dugotrajnije skladištenje može se obezbediti korišćenjem hladnjača sa „plus“ temperaturama. Pre pakovanja osušeno voće ili povrće treba smestiti u burad ili u jače plastične kese, slične onima što se koriste za zamrznute proizvode. Masa materijala u kesama ili buradima, treba da je do 10 kg radi manipulacije. Od marketinške procene investitora zavisiće pakovanje. U principu, pakovanje treba obavljati pre isporuka, naravno, pre pakovanja, ako je voće ili povrće suvlje od propisane vlažnosti. 10.1.5. ODLAGANJE ORGANSKOG OTPADA Neupotrebljivi organski otpad, koji nastaje u fazi pripreme voća, bilo bi najbolje preraditi anaerobnom fermentacijom u biogas postrojenju, ako postoji u okolini. Međutim, ako ne postoji mogućnost prerade u biogas postrojenjima, predlaže se izrada vodonepropusnih betonskih laguna u koje bi se odlagao organski otpad. Pored organskog otpada u ovu lagunu odlaže se i filtrat sa mašine za mehaničko prečišćavanje vode. Ovaj filtrat je smeša organskog i neorganskog otpada (uglavnom zemlje).


________________________________________________________________________27

10.1.6. KVALITET I HIGIJENA Mada se sušenje voća smatra doradom poljoprivrednih proizvoda, ipak priroda posla je takva da se može smatrati i prehrambenom tehnologijom. To znači da su uslovi izrade opreme, vrste upotrebljenih materijala, raspored prostorija, podovi, zidovi i drugo, podložni oštrim kriterijumima prehrambenih tehnologija. Radi vođenja tehnologije, a naročito procene kada je sušenje završeno, potrebno je imati merenje vlažnosti materijala. To se može raditi sa ručnim ubodnim instrumentima, koji rade na principu elektručnog otpora. Za kontrolu i sigurnu proveru valžnosti osušenog voća pre isporuka treba obezbediti neki instrument sa infracrvenim zračenjem pogodan za vlažne materijale (dato u predmeru). Vlažnost se meri kod svežeg voća, nakon osmotskog sušenja i na kraju procesa. Ako postoji navlaživanje tada se i nakon tog procesa mora utvrditi vlažnost. Za kontrolu procesa potreban je refraktometar, koji služi za merenje i kontrolu koncentracije sirupa. Dovoljan je optički refraktometar. Potreban je i neki jeftini, grubi, pH-metar, radi merenja kiselosti rastvora. Važni dokumenti koji određuju uslove kvaliteta i higijene su: 1. Pravilnik o kvalitetu prizvoda od voća i povrća, 2. Pravilnik o sanitarno-higijenskim uslovima i 3. Direktiva EU o aditivima u prehrambenoj industriji. Ovi pravilnici i principi sistema kvaliteta HCCP - sistema određuju kako se mora organizovati posao. TEHNOLOŠKA ŠEMA:


________________________________________________________________________28

10.2. OPIS NOVOPLANIRANIH OBJEKATA OBJEKAT br.1 - HLADNJAČA OSNOVNE DIMENZIJE OBJEKTA Objekat br.1 je hladnjača. Osnova hladnjače je dimenzija 16,0x92,4m, dok je visina hladnjače 10,0m u odnosu na kotu terena. REGULACIJA Objekat br.1-hladnjača se približno nalazi na sredini katastarske parcele 1019/1 KO Gospođinci, tako da je sleme hladnjače orentisano u pravcu severozapad-jugoistok. FUNKCIJA Objekat br.1(hladnjača) se sastoji iz dva dela odnosno hladnjaće i skladišta. U sklopu hladnjače su prostorija za zamrzavanje(-20° do -40°), rashladna komora (1° do 4°) i kancelarija (termoizolovana od rashladne komore). U sklopu skladišta se nalazi prostorija za pakovanje i prostorija za skladištenje proizvoda. KONSTRUKCIJA OBJEKTA Objekat br.1-hladnjača: Krovnu konstrukciju hladnjače čini rešetkasti krovni nosač od HOP profila,rožnjače i krovni spregovi. Krovna konstrukcija se oslanja na zidove hladnjače a zidovi na trakaste AB temelje. ZIDOVI OBJEKTA Hladnjača ima zidove od „Ytong“ termobloka (d=25cm). Debljine zidova je 25cm (bez maltera) u kojima su ugrađeni vertikalni i horizontalni serklaži. Vertikalni serklaži (stubovi) su 25x35cm izuzev na ćoškovima gde su 25x25cm. Horizontalni serklaži su 25x30cm (gornji) i 25x40cm (donji). Sa unutrašnje strane hladnjače u delu gde se zamrzava voće i povrće postavljena je termoizolacija 10 cm. Zidovi hladnjače se malterišu u produžnom malteru (debljina maltera1,5cm). Sa spoljne strane zidovi se boje fasadnim bojama a unutra se zidovi boje poludisperzivnim bojama. KROVNA KONSTRUKCIJA Krovnu konstrukciju čine rešetkasti krovni nosači od HOP profila, oslonjeni na fasane zidove(tj. na horizontalne serklaže zidova). Rešetkasti krovni nosači međusobno su povezani rožnjačama (od HOP profila) u ravni krova. Između reš. krov. nosača(na zidovima) postavljeni su vertikalni krovni spregovi (rešetkast spreg od HOP profila). Do kalkanskih zidova u krovnoj ravni postavljeni su poprečni krovni spregovi (od HOP profila). Krovna konstrukcija je obložena krovnim sendvič panelom d=10cm. Krov je jednovodni krov sa nagibom od 8°. Odvođenje krovnih voda rešeno je postavljanjem visećih horizontalnih i vertikalnih oluka od bojenog pocinkovanog lima, preko kojih se voda odvodi na okolnu površinu, tj. na dvorišnu površinu. TEMELJNA I PODNA KONSTRUKCIJA Temelji su AB trakasti temelji, fundirani na 90cm u odnosu na kotu terena. Između trakastih temelja se radi AB ploča d=15cm. Podovi su od betona, čiji se slojevi razlikuju u delu za zamrzavanje i ostatka objekta. Slojevi poda na delu za zamrzavanje (od tla): tucanik 20cm, mršavi beton 8cm, hidroizolacija, termoizolacija 10cm i AB ploča 15cm. Slojevi poda u objektu br.1 izuzev ispod prostorije za zamrzavanje(od tla): tucanik 20cm, mršavi beton 8cm, hidroizolacija, termoizolacija 5cm i AB ploča 15cm.


________________________________________________________________________29

OBJEKAT br.2 - SUŠARA OSNOVNE DIMENZIJE OBJEKTA Objekat br.2 je sušara. Osnova sušare je dimenzija 16,0x92,4m, dok je visina sušare 10,0m u odnosu na kotu terena. REGULACIJA Objekat br.2-sušara se nalazi na 6,10m od severoistočne granice katastarske parcele 1019/1 KO Gospođinci, tako da je sleme sušare orentisano u pravcu severozapad-jugoistok. FUNKCIJA Objekat br.2-sušara služi za sušenje voća i povrća. Sušara se sastoji iz prijemnog skladišta odakle se sirovina transportuje do prostorije za pranje i mehaničku pripremu, odavde se sirovina transportuje do sušare iz koje se osušeni proizvod transportuje u skladište. Iz skladišta objekta br.2 se osušeni proizvod odvozi u objekat br.1 na pakovanje i skladištenje. KONSTRUKCIJA OBJEKTA Objekat br.2-sušara: Krovnu konstrukciju sušare čini rešetkasti krovni nosač od HOP profila,rožnjače i krovni spregovi. Krovna konstrukcija se oslanja na zidove sušare a zidovi na trakaste AB temelje. ZIDOVI OBJEKTA Sušara ima zidove od giter blokova. Debljine zidova je 25cm (bez maltera) u kojima su ugrađeni vertikalni i horizontalni serklaži. Vertikalni serklaži(stubovi) su 25x35cm izuzev na čoškovima gde su 25x25cm. Horizontalni serklaži su 25x30cm (gornji) i 25x40cm (donji). Zidovi sušare se malterišu u produžnom malteru (debljina maltera1,5cm). Sa spoljne strane zidovi se boje fasadnim bojama a unutra se zidovi boje poludisperzivnim bojama. KROVNA KONSTRUKCIJA Krovnu konstrukciju čine rešetkasti krovni nosači od HOP profila, oslonjeni na fasane zidove (tj. na horizontalne serklaže zidova). Rešetkasti krovni nosači međusobno su povezani rožnjačama (od HOP profila) u ravni krova. Između reš.krov.nosača (na zidovima) postavljeni su vertikalni krovni spregovi (rešetkast spreg od HOP profila). Do kalkanskih zidova u krovnoj ravni postavljeni su poprečni krovni spregovi (od HOP profila). Krovna konstrukcija je obložena krovnim sendvič panelom d=10cm. Krov je jednovodni krov sa nagibom od 8°. Odvođenje krovnih voda rešeno je postavljanjem visećih horizontalnih i vertikalnih oluka od bojenog pocinkovanog lima, preko kojih se voda odvodi na okolnu površinu, tj. na dvorišnu površinu. TEMELJNA I PODNA KONSTRUKCIJA Temelji su AB trakasti temelji, fundirani na 90cm u odnosu na kotu terena. Između trakastih temelja se radi AB ploča d=15cm. Podovi su od betona, sa slojevima (od tla): tucanik 20cm, mršavi beton 8cm, hidroizolacija, termoizolacija 5cm i AB ploča 15cm. OBJEKAT br.3 - NASTREŠNICA OSNOVNE DIMENZIJE OBJEKTA Objekat br.3 je nadstrešnica. Osnova nadstrešnice je dimenzija 12,0x15,65m, dok je visina nadstrešnice 10,93m u odnosu na kotu terena. REGULACIJA Objekat br.3-nalazi se nalazi na katastarskoj parceli 1019/1 KO Gospođinci između objekata 1 i 2. Sleme sušare orentisano u pravcu severozapad-jugoistok.


________________________________________________________________________30

FUNKCIJA Objekat br.3-nastrešnica služi da natkrije prostor između objekta 1 i 2 na kojem se odvija komunikacija između ova dva objekta. Ispod nastrešnice prolazi put koji je između objekata 1 i 2. KONSTRUKCIJA OBJEKTA Objekat br.2-sušara: Krovnu konstrukciju sušare čini rešetkasti krovni nosač od HOP profila,rožnjače i krovni spregovi. Krovna konstrukcija se oslanja na zidove sušare a zidovi na trakaste AB temelje. STUBOVI OBJEKTA Nadstešnica ima osam subova od profila HOP 260x180x8mm. Stubovi su povezani profilom HOP 160x100x5mm. KROVNA KONSTRUKCIJA Krovnu konstrukciju čine rešetkasti krovni nosači od HOP profila, oslonjeni na stubove. U krovnoj ravni postavljeni su poprečni krovni spregovi (od HOP profila). Krovna konstrukcija je obložena krovnim sendvič panelom d=5cm. Krov je jednovodni krov sa nagibom od 8°. Odvođenje krovnih voda rešeno tako što se vode odvode na krovove objekta 1 i 2 a sa njih preko visećih horizontalnih i vertikalnih oluka od bojenog pocinkovanog lima voda se odvodi na okolnu površinu, tj. na dvorišnu površinu. TEMELJNA I PODNA KONSTRUKCIJA Temelji su AB temelji samci, fundirani na 100cm u odnosu na kotu terena. Između trakastih temelja se radi AB ploča d=15cm. Podovi su od betona, sa slojevima (od tla): tucanik 15cm i AB ploča 15cm. OBJEKAT br.4 - LAGUNA ZA (ORGANSKI) OTPAD OSNOVNE DIMENZIJE OBJEKTA Objekat br.4 je laguna za organski otpad. Osnova objekta br.4 je 12,0x16,00m plus istaka(silazna rampa) 5,50x15,00m. Visina lagune za organski otpad je 0,50m u odnosu na kotu terena. REGULACIJA Objekat br.4-nalazi se nalazi na katastarskoj parceli 1019/1 KO Gospođinci na 2,8m od zapadne granice parcele. FUNKCIJA Objekat br.4- služi kao laguna organskog otpada. Organski otpad iz sušare (usled pranja i mehaničke pripreme) se odlaže u objekat br.4 tj. u lagunu za organski otpad. KONSTRUKCIJA OBJEKTA Objekat br.4-laguna za organski otpad: Konstukciju čine AB zidovi oslonjeni na AB trakaste temelje. ZIDOVI OBJEKTA Objekat br.4 ima zidove od AB, debljina zidova je 25cm. TEMELJNA I PODNA KONSTRUKCIJA Temelji su AB trakasti temelji, fundirani na 225cm u odnosu na kotu terena. Između trakastih temelja se radi AB ploča d=15cm. Podovi su od betona, sa slojevima: tucanik 20cm, AB ploča 15cm.


________________________________________________________________________31

OBJEKTI br. 5 i 6 - REZERVOARI VODE (PP I SANITARNE VODE)

Predviđa se vodosnabdevanje iz postavljenih rezervoara na predmetnim parcelama, koje imaju dvojaku ulogu, jedna uloga je da služe kao rezervoari za skladištenje vode u slučaju požara, a druga uloga je da snabdevaju postrojenje sanitarnom vodom za piće. Potreban kvalitet vode će biti postignut filterima za prečišćavanje vode pre nego što se voda dovede u upravni objekat tako da voda ispunjava sve sanitarne zahteve u pogledu vode za piće. Sa druge strane hidrantska mreža je projektovana kao prstenasta kako bi se obezbedilo sigurno funkcionisanje hidrantske mreže u slučaju požara. Tačni prečnici i položaji trasa su dati predlogom u IDR, a mogu se promeniti trase u toku dalje razrade projektovanja. Minimalni pritisak koji će biti u mreži na najudaljenijem hidrantu je 2.5 bara, dok će biti usvojeno da je minimalni radni pritisak na točećem mestu u upravnoj zgradi minimum 2bara. U slučaju da ne postoji mogućnost da se navedeni pritisci postignu rešenje koje će se primeniti je postavljanje malog hidrofora koji će omogućiti zahtevane pritiske za nesmetano funkcionisanje vodovodne mreže. Na predmetnoj lokaciji će biti postavljena 2 rezervoara. Jedan za protivpožarne potrebe sa pripadajućom pumpom i drugi koji služi za sanitarnu vodu. Zapremina rezervoara za gašenje požara je V = 80 m3 što će obezbediti dovoljno vode za požar trajanja 2h sa protokom na hidrantu od Qhid=10 l/s. Zapremina rezervoara za sanitarnu vodu je V = 4 m3. Oba rezervoara će biti dopunjavana potrebnim količinama vode u skladu sa potrošnjom, pretpostavlja se da će se rezervoar za protivpožarnu mrežu dopunjavati posle požara, dok će se rezervoar za sanitarnu vodu dopunjavati jednom mesečno, tako što će se potpisati ugovor sa preduzećem koje vrši dostavu sanitarne i tehnološke vode (za hidrantsku mrežu). Auto cisterna će u ugovorenom periodu doći na predmetnu parcelu, prepumpati vodu u odgovarajući rezervoar (tehnološki ili sanitarni). Pri prepumpavanju sanitarne (čiste vode) voditi računa da budu ispunjeni higijenski standardi za vodu za piće i da se prepumpavanje vode iz cisterne u rezervoar vrši uz osiguravanje kvaliteta vode. Takođe treba voditi računa kada se postavlja sanitarni rezervoar da se postavi vertikalno na betonsku ploču po uputstvima proizvođača opreme kako bi se izbegla potencijalna oštećenja rezervoara i gubitak kvaliteta vode. Usvojeni su nadzemni rezervoari pošto je specifična vrsta objekta kako bi se lakše primetilo curenje/pucanje rezervoara za tehnološku vodu i kako bi se to blagovremeno moglo sanirati kako bi sistem zadržao svoju osnovnu fukciju.

OGRADA

Građevinska parcela se ograđuje transparentnom ogradom visine 2,0m, ograda se postavlja na granice parcele. Stubovi ograde se postavljaju na armirano betonsku parapetnu gredu koja je izdignuta iznad niovoa terena za 10 cm. Ograda je tipska sa čeličnim stubovima i montažnim ramovima sa ispunom od plastificirane žice. Temeljna parapetna greda nijednim svojim delom ne sme preći granice predmetne parcele.

10.3. FAZE IZGRADNJE

Na predmetnoj parceli nije predviđena fazna izgradnja objekata.


________________________________________________________________________32

ZAVRŠNE ODREDBE Na osnovu zahteva Investitora za izradu Urbanističkog projekta i Idejnog rešenja „Atelje Živanović“ iz Novog Sada, broj teh. dok. E 50/20, a u skladu sa zakonskim propisima, Regulacionim planom naselja Gospođinci, uslovima nadležnih institucija i mogućnostima date lokacije, urbanističkim projektom je prikazana urbanističko-arhitektonska razrada lokacije kojom se definišu pravila i uslovi izgradnje objekata, kao i uređenje parcele. Urbanističkim projektom definisane su maksimalne dimenzije planiranih objekata, a konačne će se odrediti Projektom za građevinsku dozvolu. Položaj objekata na parceli dat je metričkom metodom na grafičkom prilogu broj 03, dok se za prenos položaja objekata na teren predlaže korišćenje georeferencirane podloge sa položajem objekata koji će se dostaviti geometru. NAPOMENA: Potvrđen Urbanistički projekat predstavlja osnovu za ishodovanje Lokacijskih uslova.

Odgovorni urbanista:

_________________________ Andrea Govedarica, dia licenca br.200 1075 08


________________________________________________________________________33

D – GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

URANISTIČKI PROJEKAT URANISTIČKO ARHITEKTONSKE …

Documents