Uputstvo Za Merenje Buke

UPUTSTVO ZA MERENJE BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI

Uputstvo za merenje buke u životnoj sredini

2/22

SADRŽAJ

1. PREDMET I PODRUČJE PRIMENE.......................................................................................................3

2. VEZA SA DRUGIM PROPISIMA U OBLASTI BUKE U ŽIVOTN OJ SREDINI...............................3

3. DEFINICIJE.................................................................................................................................................3

3.1 Vrste buke ................................................................................................................................................3

3.1.1 Razlikovanje prema vremenskom toku .............................................................................................3 3.1.2 Razlikovanje buke prema frekvencijskom spektru............................................................................4 3.1.3 Razlikovanje buke prema učešću izvora buke...................................................................................5 3.1.4 Izvori impulsne buke.........................................................................................................................6

3.2 Vremenski intervali ..................................................................................................................................6

3.3 Merne veličine..........................................................................................................................................6

3.4 Izračunate veličine....................................................................................................................................9

4. SPROVOĐENJE MERENJA ...................................................................................................................10

4.1 Merna oprema ........................................................................................................................................10

4.2 Kalibracija mernog lanca........................................................................................................................11

4.3 Merno mesto i merna tačka ....................................................................................................................11

4.3.1 Otvoreni prostor ..............................................................................................................................11 4.3.2 Zatvoreni prostor .............................................................................................................................11

4.4 Meteorološki uticaji................................................................................................................................12

4.5 Frekvencijska i vremenska ponderaciona kriva .....................................................................................12

4.6 Frekvencijski opseg................................................................................................................................12

4.7 Radni uslovi izvora.................................................................................................................................13

4.7.1 Drumski saobraćaj...........................................................................................................................13 4.7.2 Železnički saobraćaj ........................................................................................................................13 4.7.3 Vazdušni saobraćaj..........................................................................................................................13 4.7.4 Industrijska postrojenja ...................................................................................................................13

4.8 Postupak merenja ...................................................................................................................................14

4.8.1 Definisanje specifičnih izvora buke ................................................................................................14 4.8.2 Merenje ukupne buke ......................................................................................................................14 4.8.3 Određivanje karaktera buke.............................................................................................................16

4.9 Izračunavanje merodavnog nivoa ukupne buke .....................................................................................17

4.9.1 Ujednačena buka .............................................................................................................................18 4.9.2 Kontinualno promenljiva buka........................................................................................................18 4.9.3 Isprekidana buka..............................................................................................................................19 4.9.4 Izolovani impuls zvučne energije....................................................................................................19 4.9.5 Kvaziimpulsna buka........................................................................................................................20 4.9.6 Pojedinačni i ponovljivi pojedinačni događaji ................................................................................20

5. IZVEŠTAJ O MERENJU..........................................................................................................................20


3/22

1. PREDMET I PODRUČJE PRIMENE

Ovim uputstvom bliže se utvrđuje način merenja buke u životnoj sredini za potrebe monitoringa buke i pojedinačnih merenja buke u zoni uticaja izvora buke.

Uputstvo je namenjeno kako ovlašćenim stručnim organizacijama koji se bave merenjem buke, tako i inspektorima za zaštitu životne sredine koji vrše inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini i podzakonskih akata.

2. VEZA SA DRUGIM PROPISIMA U OBLASTI BUKE U ŽIVOTN OJ SREDINI

[1.] Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS" br. 36/2009, 88/2010)

[2.] Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS" br. 75/2010)

[3.] Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke ("Sl. glasnik RS" br. 72/2010)

[4.] Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija za merenje buke, kao i o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za dobijanje ovlašćenja za merenje buke ("Sl. glasnik RS" br. 72/2010)

[5.] Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičkih zona ("Sl. glasnik RS" br. 72/2010)

[6.] SRPS ISO 1996-1: Akustika – Opisivanje, merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini – Deo 1: Osnovne veličine i procedure ocenjivanja

[7.] SRPS ISO 1996-2: Akustika – Opisivanje, merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini – Deo 2: Određivanje nivoa buke u životnoj sredini

3. DEFINICIJE

3.1 VRSTE BUKE

3.1.1 Razlikovanje prema vremenskom toku

Raspodela zvučne energije u okviru perioda posmatranja određuje mernu veličinu i interval merenja.

3.1.1.1 Ujednačena (nepromenljiva) buka (sl. 3.1.a) - buka sa malim kolebanjima nivoa (do 5 dB kod vremenske ponderacione krive „sporo’’) u okviru perioda posmatranja;

3.1.1.2 Promenljiva buka - buka s većim kolebanjima nivoa (više od 5 dB kod vremenske ponderacione krive „sporo’’) u toku perioda posmatranja. Definišu se sledeći tipovi promenljive buke:

� kontinualno promenljiva buka (sl. 3.1.b) - buka čiji se nivo neprekidno menja u značajnoj meri u toku perioda posmatranja;

� isprekidana buka (sl. 3.1.c) – buka izvora koji radi u pravilnim ili nepravilnim ciklusima, gde nivo buke veoma brzo raste i opada nekoliko puta u toku perioda posmatranja; trajanje ujednačene vrednosti buke u svakom ciklusu, koja se razlikuje od rezidualne buke, iznosi više od 5 s;

� impulsna buka - buka udara ili eksplozija, odnosno buka koja se sastoji od niza impulsa zvučne energije, pri čemu svaki impuls traje manje od 1 s;

o izolovani impuls zvučne energije (sl. 3.1.d) - jedan impuls zvučne energije ili serija impulsa, sa intervalima između pojedinačnih impulsa dužim od 0.2 s;

o kvaziimpulsna buka (sl. 3.1.e) - serija impulsa buke slične amplitude, sa intervalima između pojedinačnih impulsa kraćim od 0.2 s.


4/22

a) ujednačena buka b) kontinualno promenljiva buka

c) isprekidana buka d) izolovani impulsi zvučne energije

e) kvaziimpulsna buka

Sl. 3.1 Tipovi buke prema karakteristikama u vremenskom domenu

3.1.2 Razlikovanje buke prema frekvencijskom spektr u

Raspodela zvučne energije u zavisnosi od frekvencije (frekvencijski spektar) određuje se frekvencijskom analizom nivoa buke primenom oktavnih ili tercnih filtera. Frekvencijska analiza omogućava određivanje karaktera buke i eventualne korekcije, kao i utvrđivanje onih frekvencijskih područja o kojima treba voditi računa pri primeni mera za smanjenje buke.

3.1.2.1 Širokopojasna buka - buka sa približno ravnomernom raspodelom energije zvuka u širem frekvencijskom opsegu (više susednih oktava). Spektar je uglavnom bez neravnina i kontinualan.

Primer širokopojasne buke bez istaknutih tonova: saobraćajna buka.

3.1.2.2 Uskopojasna buka - buka čija je zvučna energija sadržana u užem frekvencijskom opsegu (jedna oktava ili manji broj terci).

Primeri uskopojasne buke bez istaknutih tonova su: buka udaljene grmljavine (niska frekvencija), buka ispuštanja vazduha iz automobilske gume (visoka frekvencija).

3.1.2.3 Tonalna buka (buka koja sadrži istaknuti ton) - buka koja sadrži veći deo energije zvuka na diskretnim frekvencijama ili veoma uskom opsegu frekvencija i koja se čujno izdvaja iz ukupne buke.

Primeri tonalne buke su: buka ventilatora, kompresora, sirena automobila ili voza.

3.1.2.4 Buka sa niskofrekvencijskim sadržajem – buka koja ima značajnu akustičku energiju u frekvencijskom opsegu od 8 do 100 Hz. Ova vrsta buke se teško prigušuje i može se prostirati u svim pravcima pa se može čuti i na rastojanjima od nekoliko kilometara.

Primeri buke sa niskofrekvencijskim sadržajem su: buka velikih dizel mašina kod vozova, brodova i elektrana, buka helikoptera, buka podzemne železnice, buka pneumatske građevinske opreme, buka koja nastaje usled vibriranja mosta i sl.


5/22

Širokopojasna buka

L p

f

Uskopojasna buka

Lp

Sl. 3.2 Tipovi buke sa različitim karakteristikama u frekvencijskom domenu

3.1.3 Razlikovanje buke prema u češću izvora buke

3.1.3.1 Ukupna buka (označena sa 1 na sl. 3.3) - buka koja obuhvata sve uticaje različitih bliskih i dalekih izvora na datoj lokaciju u posmatranom vremenu;

3.1.3.2 Specifična buka (označena sa 2, 3 i 4 na sl. 3.3 a) i sa 2 i 3 na slici 3.3 b)) - komponenta ukupnog zvuka koja se može posebno identifikovati i koja je povezana sa određenim izvorom ili grupom izvora;

3.1.3.3 Rezidualna (osnovna) buka (označena sa 5 na sl. 3.3) - ukupan zvuk koji ostaje na datom mestu u datoj situaciji kada se ne uzimaju u obzir razmatrani izvori specifične buke;

3.1.3.4 Početna (prvobitna) buka – buka na nekoj lokaciji koja je postojala pre neke promene, npr. izgradnje nove fabrike, saobraćajnice, barijere i sl.

a) Tri izvora specifične buke, rezidualna buka i ukupna buka

b) Dva izvora specifične buke, A i B, rezidualna buka i ukupna buka

Legenda:

1 ukupna buka

2 speifična buka A

3 specifična buka B

4 specifična buka C

5 rezidualna buka

Sl. 3.3 Tipovi buke prema učešću izvora buke


6/22

3.1.4 Izvori impulsne buke

Navedene kategorije izvora impulsne buke najbolje se korelišu sa reakcijom ljudi:

• Izvor visokoenergetske impulsne buke - svaki izvor eksplozivnog zvuka u kome ekvivalentna masa TNT premašuje 50 g, ili izvori sa uporedivim karakteristikama i stepenom prodornosti;

PRIMER: Eksplozije u kamenolomu i rudniku, zvučni udar, rušenje ili industrijski procesi koji koriste snažne eksplozive, eksplozivni industrijski prekidači, vojna borbena tehnika (npr. oklopna vozila, artiljerija, vatra iz minobacača, bombe, eksplozivno paljenje raketa i projektila). Izvori zvučnog udara uključuju avione, rakete, artiljerijske projektile, tenkovske projektile i druge slične izvore. Ova kategorija ne obuhvata izvore zvučnog udara kratkog trajanja izazvane paljbom iz ličnog naoružanja i drugih sličnih izvora.

• Izvor visokoimpulsne buke - svaki izvor sa veoma izraženim impulsnim karakteristikama i visokim stepenom prodornosti;

PRIMER: Paljba iz ličnog naoružanja, udaranje čekićem po metalu ili drvetu, pištolji za zakucavanje eksera, čekić sa slobodnim padom, malj za nabijanje, kovački čekić, pneumatske prese, pneumatsko zakucavanje, lomljenje kolovoza ili udari metala pri ranžirnim operacijama u železničkom postrojenju.

• Izvori uobičajene impulsne buke – svi ostali izvori impulsne buke koji nisu izvori veoma impulsne niti visokoenergetske impulsne buke.

PRIMER: Lupanje vratima automobila, igre loptom na otvorenom prostoru, kao što su fudbal ili košarka i crkvena zvona. Veoma brzi preleti vojnih aviona u niskom letu takođe se mogu ubrajati u ovu kategoriju.

3.2 VREMENSKI INTERVALI

3.2.1 Vremenski interval merenja - Vremenski interval u kome se vrši jedno merenje. Određuje se na osnovu karaktera buke u vremenskom domenu.

3.2.2 Vremenski interval posmatranja - Vremenski interval u kome se vrši niz merenja. Određuje se na osnovu karaktera buke u vremenskom domenu.

3.2.2 Referentni vremenski interval - Vremenski interval za koji se određuje merodavni nivo buke. Merodavni nivoi se određuju za svaki od referentnih vremenskih intervala: za dan, veče i noć. Referentni vremenski interval za dan iznosi 12 h (06:00-18:00), za veče 4 h (18:00-22:00) a za noć 8 h (22:00-06:00).

3.3 MERNE VELIČINE

3.3.1 Nivo zvučnog pritiska - Desetostruka vrednost dekadnog logaritma količnika kvadrata efektivne vrednosti zvučnog pritiska dobijenog standardnom frekvencijskom ili vremenskom ponderacijom i kvadrata referentnog zvučnog pritiska.

20

2

log10p

pLp = [dB] (3.1)

Referentni zvučni pritisak je 20 µPa.

Standardne frekvencijske ponderacione krive su A i C, a standardne vremenske ponderacione krive su F i S.


7/22

Referentna vrednost Anehoična prostorija

Efekat Odnos intenzita zvuka(refernentna vrednost) Tipi čni izvor zvukaI

[W/m2]

10-12

10-11

10-10

10-9

10-8

10-7

10-6

10-5

10-4

10-3

10-2

10-1

1

10

100



[W/m2]



[W/m2]

10-12

10-11

10-10

10-9

10-8

10-7

10-6

10-5

10-4

10-3

10-2

10-1

1

10

100

10-12

10-11

10-10

10-9

10-8

10-7

10-6

10-5

10-4

10-3

10-2

10-1

1

10

100

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

L[dB]

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

L[dB]

Sl. 3.4 Ilustracija nivoa buke

3.3.2 Tercni odnosno oktavni nivo zvučnog pritiska – nivo zvučnog pritiska izmeren primenom tercnih ili oktavnih filtera. Pri merenju tercnog, odnosno oktavnog spektra, koristi se A-ponderaciona kriva.

Sl. 3.5 Ilustracija tercnog, odnosno oktavnog frekvencijskog spektra

3.3.3 Maksimalni nivo zvučnog pritiska – Najveća vrednost nivoa zvučnog pritiska u toku vremenskog intervala merenja.

3.3.4 N-procentni nivo - nivo zvučnog pritiska koji je premašen u N % vremenskog intervala merenja.


8/22

Sl. 3.6 Ilustracija procentnih nivoa buke

Kod promenljive buke se vrši statistička raspodela nivoa buke koja podrazumeva određivanje procentnih nivoa i to najčešće: L1, L5, L10, L50, L90 i L99.

3.3.5 Vršni nivo zvučnog pritiska - Desetostruka vrednost dekadnog logaritma količnika kvadrata vršnog zvučnog pritiska i kvadrata referentnog zvučnog pritiska, gde je vršni zvučni pritisak maksimalna apsolutna vrednost trenutnog zvučnog pritiska u datom vremenskom intervalu, izmerena standardnom frekvencijskom ponderacijom ili u određenom mernom frekvencijskom opsegu.

Pri merenju vršnog nivoa zvučnog pritiska koristi se C-ponderaciona kriva.

3.3.6 Ekvivalentni nivo buke - Konstantni nivo buke, koji u određenom vremenskom mernom intervalu ima istu zvučnu energiju kao vremenski promenljiva buka koja se posmatra.

Sl. 3.7 Ilustracija ekvivalentnog nivoa buke

Ekvivalentni nivo buke definisan je kao:

∫=T

AFAFeqT dt

p

tp

TL

020

2 )(1log10 [dB] (3.2)

gde je: T – vremenski interval merenja.

Pri merenju ekvivalentnog nivoa buke koriste se A-frekvencijska i F-vremenska ponderaciona krive, tako da se u označavanju ekvivalentnog nivoa buke ne navode njihove oznake i uobičajeno se koristi oznaka za ekvivalentni nivoa buke - Leq uz obavezno navođenje vremenskog intervala merenja.

3.3.7 Nivo izloženosti zvuku – Konstantni nivo zvuka koji ima istu zvučnu energiju u jednoj sekundi kao posmatrana vremenski promenljiva buka.

Za pojedinačne događaje ili pojedinačne događaje koje se ponavljaju, kao što su preleti aviona, prolazak automobila ili voza i sl., gde merenje počinje i završava u rezidualnoj buci, izmereni ekvivalentni nivo buke zavisi od vremenskog intervala merenja, pa se u tim slučajevima kao merna veličina koja je nezavisna od vremenskog intervala merenja koristi nivo izloženosti zvuku.


9/22

Nivo izloženosti zvuku je definisan kao:

∫=T

E dtp

tp

tL

020

2

0

)(1log10 [dB] (3.3)

gde je: T – vremenski interval merenja, a s10 =t .

Sl. 3.8 Ilustracija razlike ekvivalentnog nivoa buke i nivoa izloženosti zvuku

3.4 IZRAČUNATE VELIČINE

3.4.1 Korekcija (dodatak) – Veličina koja se dodaje izmerenom nivou buke na osnovu neke karakteristike u frekvencijskom i vremenskom domenu, doba dana ili tipa izvora.

Vrednost korekcije se određuje kao:

tSTI KKKKK += );;max( (3.4)

gde je: KI - korekcija za impulsni karakter buke,

KT - korekcija za tonalni karakter buke,

Kt - korekcija za trajanje buke u okviru referentnog vremenskog intervala,

KS - korekcija za određene izvore.

Vrednosti korekcija preporučene su standardom SRPS ISO 1996-1 [6] i date su u tabeli 3.1.

Ako postoje više od jedne korekcije za tip izvora ili karakter datog pojedinačnog izvora buke, primenjuje se samo najveća korekcija. Međutim, korekcija za trajanje buke u okviru referentog vremenskog intervala se uvek dodaje izmerenom nivou buke.

Korekciju za impulsni karakter buke treba primenjivati samo na izvore impulsne buke koji su čujni u mernoj tački.


10/22

Tabela 3.1 Vrednosti korekcija za određivanje merodavnog nivoa buke

Tip korekcije Specifikacija Korekcija nivoa dB

Drumski saobraćaj 0 Avionski saobraćaj 3 do 6 Železnički saobraćaj –3 do –6

Izvori zvuka KS

Industrija 0 Uobičajeno impulsna buka 5

Visoko impulsna buka 12 KI Visokoenergetska impulsna buka Prilog B standarda [6]

Karakter izvora

KT Tonalna buka 0 do 6

Ukoliko je trajanje buke kraće od referentnog vremenskog intervala, merodavni nivo se određuje dodavanjem korekcije za trajanje buke:

R

t T

tK log10= , (3.5)

gde je: t – trajanje buke,

TR – referentni vremenski interval (12 h za dnevni period, 4 h za večernji period i 8 h za noćni period).

3.4.2 Merodavni nivo buke - Nivo buke koji se dobija na osnovu izmerenog ekvivalentnog nivoa buke kome se dodaju korekcije, ako su potrebne. Dodavanjem korekcija uzimaju se u obzir faktori koji pojačavaju negativne efekte buke i koji zavise od karaktera buke u frekvencijskom i vremenskom domenu.

Merodavni nivo se određuje za referentni vremenski interval i u tom intervalu ima istu zvučnu energiju kao posmatrana, vremenski promenljiva buka. Određuje se kao:

KLL eqR += (3.6)

gde je: Leq - izmereni ili izračunati A-ekvivalentni nivo buke.

Merodavni nivo buke koristi se za ocenu stanja buke poređenjem sa graničnim vrednostima indikatora buke koji su definisani Uredbom [2].

4. SPROVOĐENJE MERENJA

Osnovna svrha merenja buke u životnoj sredini u skladu sa Uredbom [2] i Pravilnikom [3] jeste određivanje merodavnog nivoa ukupne buke na definisanim mernim mestima za referentne vremenske intervale utvrđene Uredbom [2], pri čemu je potrebno definisati izvore specifične buke i rezidualnu buku na posmatranim mernim mestima.

4.1 MERNA OPREMA

Za merenje buke u životnoj sredini koristi se zvukomer, odnosno sistem za merenje i akviziciju podataka, koji treba da omogući automatski vremenski zapis ekvivalentnog nivoa buke Leq, određivanje statističkih parametara i frekvencijsku oktavnu i tercnu analizu.

Merna oprema treba da zadovolji zahteve IEC standarda navednih u Pravilniku [4]. Takođe, može se koristiti i oprema koja zadovoljava zahteve prethodnih IEC standarda (IEC 651, IEC 804, IEC 60651 i IEC 60804) jer većina opreme zadovoljava zahteve i novih IEC standarda.

Oprema mora da bude etalonirana svake druge godine od strane akreditovane laboratorije.

Za merenje buke na otvorenom prostori treba obavezno koristiti zaštitinik od vetra, pri čemu je potrebno korigovati izmereni nivo u zavisnosti od korišćenog tipa zaštitnika od vetra.

Radi smanjenja uticaja merioca na rezultate merenja, zvukomer treba da bude montiran na odgovarajući stalak sa visinom koja se može podesiti.


11/22

4.2 KALIBRACIJA MERNOG LANCA

Neposredno pre i posle svake serije merenja, merni sistem mora da se kalibriše etaloniranim kalibratorom zvuka radi provere kalibracije čitavog mernog sistema. Rezultati kalibracije (frekvencija i nivo kalibracije) se zapisuju i daju u izveštaju o merenju.

4.3 MERNO MESTO I MERNA TAČKA

Merno mesto, odnosno merna tačka se određuje u zavisnosti od zadatka merenja. prema postavljenom zadatku u rešenju nadležnog organa kojim se nalaže merenje ili zahtevu naručioca za samonicijativno merenje

Merno mesto i merna tačka se postavljaju na mestima gde uobičajeno borave ljudi.

Merenje se vrši na otvorenom prostoru i u zatvorenim prostorijama definisanim u tabeli 2 Uredbe [2].

Merenje na otvorenom prostoru se vrši samo ukoliko je izvršeno akustičko zoniranje prostora u skladu sa Pravilnikom [5] i ako su definisane granične vrednosti indikatora buke na osnovu kojih je moguće izvršiti ocenu merodavnih nivoa buke.

Merno mesto i položaj merne tačke se biraju u zavisnosti od:

• međusobnog položaja izvora buke i potencijalno ugroženih objekata, • pravaca prostiranja zvučnih talasa, • namene prostorija.

4.3.1 Otvoreni prostor

Ukoliko se zahteva ocenjivanje buke u životnoj sredini na tačno određenoj lokaciji (npr. kod žalbi građana – terasa, letnjikovac i sl.), tada se merenje vrši tako što se mikrofon postavlja upravo na toj lokaciji.

U drugim slučajevima se za merenje buke na otvorenom prostoru mogu koristiti tri pozicije mikrofona definisane u tački 8.3.1 standarda [7]:

a) mikrofon postavljen u slobodnom zvučnom polju;

Rastojanje od mikrofona do bilo koje površine koja reflektuje zvuk, ne računajući tlo, mora da bude barem dvostruko veća od rastojanja mikrofona i dominantnog dela izvora zvuka, odnosno najmanje 3m,

b) mikrofon postavljen na refleksionu površinu – izmereni nivo buke treba korigovati za -6 dB;

c) mikrofon postavljen na udaljenosti od 0,5 m do 2 m ispred refleksione površine - izmereni nivo buke treba korigovati za -3dB;

Mikrofon se postavlja na visini od (1.5 ± 0,1) m iznad tla. Kod izrade strateških karata buke ili posebnih okolnosti na terenu (npr. zaklonjenost zidom, nagib terena, veliko prigušenje tla) mikrofon se može postaviti na visini od 4 m iznad tla.

Kod merenja buke drumskog saobraćaja merno mesto treba da bude udaljeno najmanje 5 m od ivice kolovoza, ukoliko je to izvodljivo.

Kod merenja buke železničkog saobraćaja merno mesto treba da bude udaljeno najamanje 10 m od središne linije železničke trase, ukoliko je to izvodljivo.

Buku u životnoj sredini ne treba meriti kroz otvoreni prozor na višim spratovima stambenog objekta.

4.3.2 Zatvoreni prostor

Kako se pri merenju buke u životnoj sredini vrše samo A-ponderisana merenja, kada je doprinos niskih frekvencija A-ponderisanom nivou mali, dovoljno je da se koristi samo jedan položaj mikrofona, po mogućstvu u delu prostorije gde ljudi najčešće borave. Položaj mikrofona mora biti udaljen najmanje 0.5 m od zidova, poda i plafona i najmanje 1 m od elemenata sa značajnijom transmisijom zvuka kao što su prozori ili otvori ventilacionih kanala.

U suprotnom, potrebno je koristiti najmanje tri merne tačke ili rotacioni stalak (vidi tačku 8.3.2 standarda [7]). Za prostorije čija je zapremina veća od 300 m3 preporučuje se korišćenje većeg broja mernih tačaka.


12/22

U slučaju korišćenja većeg broja diskretnih mernih tačaka izračunava se energetski usrednjena vrednost ekvivalentnog nivoa buke:

∑=

⋅=n

i

Leq

ieq

nL

1

1.0 ,101

log10 (4.1)

gde je: n – broj položaja mikrofona; Κ321 ,, eqeqeq LLL - ekvivalentni nivo buke na određenoj poziciji mikrofona.

Koristi se visina mikrofona od (1,5 m ± 0,1) m.

Merenje se sprovodi pri zatvorenim prozorima i vratima ugrožene (prijemne) prostorije i zatvorenim svim ostalim vratima i prozorima u prostorijama kroz koje buka može da dopre do mesta merenja.

Ako je prostorija u kojoj se meri uobičajeno nameštena ili ima akustičku obradu na plafonu, izmerene vrednosti ne treba korigovati. Ako je soba prazna i bez dodatne akustičke obrade, od izmerenih vrednosti oduzima se 3 dB.

4.4 METEOROLOŠKI UTICAJI

Kod merenja buke u životnoj sredini treba voditi računa o uticaju meteoroloških faktora.

Površina puta ili železničkih šina mora da bude suva, a površina tla ne sme da bude prekrivena snegom ili ledom, ne bi trebalo da bude zamrznuta niti natopljena vodom, osim u slučaju da se baš takvi uslovi ispituju ili se merenje mora izvršiti u takvim uslovima. U tom slučaju treba zabeležiti navedene uslove i opisati ih u izveštaju (npr. kišno, maglovito, suvo, oblačno, sunčano i sl.) sa naznakom da odstupaju od definisanih uslova.

Meteorološki uslovi tokom merenja se moraju meriti i to: temperatura, relativna vlažnost vazduha i brzina i pravac vetra. Izmerene vrednosti se prikazuju u izveštaju o merenju.

Preporučuje se merenje buke sa vetrom koji duva od izvora ka mernoj tački i pri brzini vetra ne većoj od 5 m/s.

Takođe, treba voditi računa o dozvoljenim uslovima pod kojima merni uređaji smeju da rade (u skladu sa tehničkim uputstvom proizvođača). Instrumenti klase 1 mogu da rade u opsegu temperatura od -10 ºC do 50 ºC i pri relativnoj vlažnosti manjoj od 90 %, a da meteorološki uslovi nemaju uticaj na preciznost merenja.

4.5 FREKVENCIJSKA I VREMENSKA PONDERACIONA KRIVA

Sva merenja buke u životnoj sredini (merenje ukupnih nivoa, frekvencijska oktavna ili tercna analiza) vrše se primenom frekvencijske A-ponderacione krive i vremenske F-ponderacione krive, osim u sledećim slučajevima:

• Za ispitivanja da li je buka nepromenljiva koristi se vremenska S-ponderaciona kriva;

• Kod impulsne buke koristi se I-ponderaciona kriva;

• Za merenje vršnih vrednosti i merenje pojedinačnih visokoenergetskih impulsnih događaja koristi se C-ponderaciona kriva;

• Kod niskofrekvencijske buke za ocenu niskofrekvencijskog sadržaja koristi se C- i A- ponderaciona kriva.

4.6 FREKVENCIJSKI OPSEG

U cilju ocene tonalnostu buke frekvencijska analiza se vrši u tercnim opsezima sa centralnim frekvencijama od 50 Hz do 10 000 Hz.

Za niskofrekvencijski zvuk analiza se vrši u proširenom frekvencijskom opsegu, u tercnim opsezima sa centralnim frekvencijama od 12.5 Hz do 200 Hz.


13/22

4.7 RADNI USLOVI IZVORA

Radni uslovi izvora moraju biti statistički reprezentativni za situaciju koja se razmatra.

Merenje buke u životnoj sredini treba da obuhvati stvarne uobičajene radne uslove. Radni uslovi se moraju zadržati tokom cele merne procedure i moraju se opisati u izveštaju.

Vrata i prozori u prostoriji sa izvorom buke moraju da budu zatvoreni ukoliko drugačije nije propisano radnim režimom vezanim za izvor buke. Ostali putevi prolaza buke (kanali, cevi i sl.) zadržavaju se u zatečenom stanju, a ono se po potrebi i mogućnosti opisuje u izveštaju.

4.7.1 Drumski saobra ćaj

Prilikom merenja Leq, mora se zabeležiti broj prolazaka vozila različitih katergorija tokom vremenskog intervala merenja. Radi poređenja sa drugim saobraćajnim uslovima, moraju se brojati prolasci vozila za barem dve kategorije vozila, "teških" (masa veća od 3500 kg) i "lakih". Teška vozila se mogu podeliti u više potkategorija u zavisnosti npr. od broja osovina točkova.

Da bi se odredilo da li su saobraćajni uslovi reprezentativni, mora se izmeriti prosečna brzina saobraćaja i zabeležiti tip površine puta.

Broj prolazaka vozila potreban za usrednjavanje promena u emisiji buke pojedinačnog vozila zavisi od zahtevane preciznosti izmerenog Leq. Potreban broj vozila, n, se može izračunati iz izraza za standardnu nesigurnost zbog radnih uslova, X:

dBn

CX ≅ (4.2)

gde C ima vrednost 10 za mešoviti saobraćaj, 5 za teška vozila i 2.5 za laka putnička vozila.

Kada se meri nivo izloženosti zvuku LE za prolaske pojedinačnih vozila i koristi zajedno sa saobraćajnom statistikom za proračun Leq u toku referentnog vremenskog intervala, minimalni broj vozila po kategoriji mora biti 30.

4.7.2 Železni čki saobra ćaj

Merenja ekvivalentnog nivoa železničkog saobraćaja moraju da obuhvate prolazak barem 20 vozova. Svaka kategorija vozova koja potencijalno znatno doprinosi ukupnom Leq treba da bude zastupljena sa najmanje pet prolazaka. Ako je potrebno, merenja se moraju nastaviti narednog dana.

Za procenu merne nesigurnosti koristi se jednačina (4.2) gde C ima vrednost 10 za mešoviti saobraćaj, a vrednost 5 ako se radi o određenoj kategoriji vozova (teretni, putnički...).

Za pojedinačne događaje, npr. prolazak samo jednog voza, nivo izloženosti zvuku LE se može meriti, a na osnovu toga se može odrediti ekvivalentni nivo buke za određeni referentni vremenski interval.

4.7.3 Vazdušni saobra ćaj

Merenje ekvivalentog nivoa mora da obuhvati buku prolaska pet ili više letilica za svaki tip letilice koji značajno doprinosi ekvivalentom nivou. Treba obezbediti takve uslove da saobraćajna šema (korišćenje piste, procedure uzletanja i sletanja, sastav vazdušne flote, distribucija saobraćaja prema dobu dana) bude relevantna za problem koji se razmatra.

4.7.4 Industrijska postrojenja

Radni uslovi izvora se pri merenju ekvivalentnog nivoa moraju podeliti u klase, tako da vremenske promene emisije zvuka postrojenja moraju biti u razumnoj meri stacionarne za svaku klasu. Promena mora da bude manja od promene u slabljenju na putanji prostiranja usled promene meteoroloških uslova (vidi tačku 7 u standardu [7]).

Promene emisije zvuka postrojenja moraju se odrediti na osnovu merenja Leq u vremenskom intervalu merenja od 5 do 10 min na udaljenosti koja je dovoljno velika da uključi doprinose buke svih značajnih izvora, a dovoljno mala da svede na minimum meteorološke efekte tokom određenih uslova rada.

Ako izvor radi u ciklusima, vreme merenja mora da obuhvatiti sve cikluse. Ako navedeni kriterijum stacionarnosti nije ispunjen, mora se napraviti nova kategorizacija radnih uslova. Ako je kriterijum ispunjen,


14/22

Leq se meri tokom svake klase radnih uslova i izračuna se rezultirajući Leq, uzimajući u obzir učestanost i trajanje svake klase radnih uslova:

∑=

⋅⋅=n

i

Lieq

ieqtt

L1

1.0 ,101

log10 (4.3)

gde je: n – broj klasa radnih uslova; Κ321 ,, eqeqeq LLL - ekvivalentni nivo buke za određenu klasu radnih uslova,

t – vremenski interval posmatranja (interval vremena u koje je posmatrani izvor aktivan).

Za određivanje standardne nesigurnosti u datim uslovima neophodno je izvršiti nekoliko kratkotrajnih merenja u blizini izvora buke gde se može zanemariti uticaj meteoroloških uslova. Standardna nesigurnost se tada može izračunati kao:

( )

dB11

2,∑

= −−

=n

i

eqieq

n

LLX (4.4)

gde je: ieqL , – izmerena vrednost nivoa buke za tipični ciklus rada izvora,

eqL – aritimetička srednja vrednost svih merenja,

n – broj nezavisnih merenja.

4.8 POSTUPAK MERENJA

4.8.1 Definisanje specifi čnih izvora buke

Pre nego što se pristupi definisanju ukupne buke na izabranim mernim mestima potrebno je odrediti karakter i nivo emisije specifičnih izvora buke koji se razmatraju, pri stvarnim (uobičajenim) radnim uslovima.

Merenje se vrši u neposrednoj blizini specifičnog izvora buke gde se uticaj meteoroloških uslova može zanemariti. Merenje ekvivalentnog nivoa buke u kraćim vremenskim intervalima do 1 min treba izvršiti za sve cikluse rada specifičnog izvora buke u kojima se buka izvora može posmatrati kao nepromeljiva.

Ukoliko je u toku nekog ciklusa rada izvora buka promenljiva, treba izabrati duži vremenski period, najmanje 15 min. Kod promenljive buke se preporučuje, ukoliko je to izvodljivo, da se istovremeno vrše merenja emisije buke pored izvora buke i merenje buke u životnoj sredini na izabranim mernim mestima.

Ukoliko se razmatra uticaj više izvora buke, mogu se zanemariti svi izvori buke koji stvaraju nivo buke za 10 dB manji od ukupnog nivoa buke u objektu gde su smešteni izvori buke.

U cilju ocene uticaja radnog režima izvora buke na mernu nesigurnost, potrebno je izvršiti tri, a preporučljivo je pet merenja u neposrednoj blizini izvora.

Pored toga, potrebno je odrediti:

• vreme angažovanja, odnosno rada specifičnog izvora buke koji se posmatra u toku referetnog vremenskog intervala;

• cikluse rada izvora;

• karakter buke u vremenskom i frekvencijskom domenu prema tipovima buke koji su dati u 3.1.

U tu svrhu je potrebno izvršiti frekvencijsku tercnu analizu na osnovu koje se može utvrditi prisustvo istaknutih tonova u posmatranoj buci.

4.8.2 Merenje ukupne buke

Vreme merenja, merni parametri, kao i vrsta i opseg merenja određuju se u zavisnosti od akustičkih karakteristika ispitivanog specifičnog izvora buke i svrhe merenja.

Svrha merenja je određivanje merodavnog nivoa ukupne buke na utvrđenim mernim mestima za tri referentna vremenska intervala: dan (06:00-18:00), veče (18:00-22:00) i noć (22:00-06:00).


15/22

Ukoliko specifični izvor buke nije akustički aktivan u nekom od referentnih vremenskih intervala, u tom intervalu se ne vrši merenje.

Ukoliko je uticaj rezidualne buke na rezultat merenja neznatan (razlika ukupnog nivoa buke i nivoa rezidualne buke veći od 10 dB) u svim referentnim mernim intervalima, merenje se može izvršiti samo u jednom referentnom mernom intervalu i na osnovu određenog merodavnog nivoa izvršiti ocenjivanje u ostalim referentnim vremenskim intervalima.

Ekvivalentni nivo

Direktno merenje ekvivalentnog nivoa, Leq, moguće je kada je buka stalna ili promenljiva u vremenu, kao što je to slučaj sa bukom drumskog saobraćaja i industrijskih postrojenja.

Za kratkotrajno usrednjavanje nivoa, izuzev ako je uslov iz jednačine (2) standarda [7] ispunjen, ekvivalentni nivo treba meriti barem 10 minuta, radi usrednjavanja promena pri prostiranju izazvanih meteorolškim promenama.

Minimalni vremenski period treba produžiti kako bi se dobio reprezentativan uzorak radnih uslova izvora. U slučaju promenljive buke, minimalni vremenski period treba da bude 15 min.

Nivo izloženosti zvuku, LE

Ako za određeni broj događaja nije izvodljivo merenje ekvialentnog nivoa, meri se nivo izloženosti zvuku za svaki pojedinačni događaj.

Nivo izloženosti zvuku se meri za minimalni broj događaja tokom rada.

Nivo izloženosti zvuku se meri za svaki događaj tokom vremenskog intervala merenja koji je dovoljno dug da obuhvati sve važne doprinose tog događaja buci. Kod pokretnih izvora buke merenje se vrši sve dok nivo zvučnog pritiska pri prolasku izvora buke pored merne tačke ne opadne najmanje 10 dB ispod maksimalnog nivoa u toku vremenskog intervala merenja.

Ukoliko u vremenskom intervalu posmatranja za koji se određuje ekvivalentni nivo buke ima n pojedinačnih događaja koji se ponavljaju i za koje se nivo izloženosti zvuku, LE, može odrediti merenjem, ekvivalentni nivo se može izračunati kao:

stt

tnLL Eeq 1,log10log10 0

0=−+= (4.5)

gde je: n – broj pojedinačnih događaja; t – vremenski interval posmatranja.

Ukoliko pojedinačni događaji nisu isti, ekvivalentni nivo se može izračunati kao:

stt

tL

n

i

Leq

iE 1,log1010log10 001

1.0 , =−= ∑=

⋅ (4.6)

gde je: n – broj pojedinačnih događaja; iEL , – nivo izloženosti zvuku za pojedinačne događaje.

Procentni nivo

Tokom vremenskog intervala merenja, meri se kratkotrajni Leq ili se meri nivo zvučnog pritiska sa vremenom uzorkovanja koje je manje od vremenske konstante korišćene za vremensko ponderisanje. Interval klase u kojem se smeštaju izmereni rezultati mora biti 1.0 dB ili manji. Osnovni merni parametar, vremensko ponderisanje za vremenski interval merenja i interval klase koji se koristi za određivanje procentnog nivoa moraju biti navedeni u izveštaju, npr. "na osnovu uzorkovanja LF brzinom od 10 ms sa intervalom klase od 0,2 dB" ili "na osnovu Leq1s sa intervalom klase od 1,0 dB".

Najčešće se određuju sledeći procentni nivoi: L1, L5, L10, L50, L90 i L99.

Preporuke za merenje različitih vrsta buke

U tabeli 4.1 su navedene preporuke za merne veličine i vremenske intervale merenja za različite vrste buke.


16/22

Tabela 4.1 Preporuke za merenje različitih vrsta buke

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8)

Ekvivalentni nivo buke LAeq � � � � � � � �

Nivo izloženosti zvuku LE � � � � � � � �

Vremenski tok � � � � � � � �

Procentni nivoi � � � � � � � �

Frekvencijska analiza � � � � � � � �

Vreme merenja 5 min 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7)

Legenda:

� - obavezno

� - preporučuje se

� - nije obavezno

(1) ujednačena buka (2) kontinualno periodično promenljiva buka (3) kontinualno neperiodična promenljiva buka (4) isprekidana buka sa intervalima ujednačene buke (5) isprekidana buka sa intervalima promenljive buke (6) izolovani impuls zvučne energije (7) kvaziimpulsna buka (8) pojedinačni ili ponovljivi pojedinačni događaji

1) Vreme merenja treba da obuhvati barem tri perioda rada specifičnog izvora. 2) Najmanje dva 15-minutna merna intervala u dnevnom periodu, jedan u večernjem i dva u noćnom periodu. Kod monitoringa buke broj 15-minutnih mernih intervala može biti i veći i on se određuje programom monitoringa. Takođe, monitoring buke može da se vrši i neprekidno, 24 h, ukoliko se raspolaže adekvatnom mernom opremom. 3) Merni interval 5 min u periodu kada je buka ujednačena. 4) U periodima kada je buka promeljiva vidi napomenu 2. 5) Trajanje izolovanog impulsa zvučne energije. 6) Ako je nivo impulsa ujednačen vidi napomenu 1. Ako je nivo impulsa promeljiv vidi napomenu 2. 7) Trajanje pojedinačnih događaja.

4.8.3 Određivanje karaktera buke

Za opisivanje buke, pored ekvivalentnog nivoa buke, značajan je i karakter buke u vremenskom i frekvencijskom domenu. Karakter buke određuje korekcije koje treba dodati izmerenom ekvivalentnom nivou buke u cilju određivanja merodavnog nivoa buke.

Tonalnost buke

Ako buka sadrži istaknute tonove, tada treba sprovesti objektivno merenje izraženosti tonova. Treba odabrati položaje gde se ton najviše čuje i tu postaviti mikrofon. Analiza prisustva istaktnutih tonova se izvodi na način opisan u prilogu C standarda [7] za referentnu metodu i u prilogu D istog standarda za uprošćenu metodu.

Referentna metoda se bazira na psihoakustičnom pojmu kritičnih opsega, gde su opsezi definisani tako da zvuk izvan kritičnog opsega ne doprinosti značajno čujnosti tonova unutar tog kritičnog opsega.

Metoda uključuje procedure za nepromenljive i promenljive tonove, uskopojasnu buku, tonove na niskim frekvencijama, a rezultat je skalirana korekcija od 0 dB do 6 dB.

Metoda ima tri koraka:

a) uskopojasna frekvencijska analiza (poželjna je FFT-analiza);

b) određivanje usrednjenog nivoa zvučnog pritiska tona (tonova) i maskirajuće buke unutar kritičnog opsega oko tona (tonova);

c) izračunavanje čujnosti tona ∆Lta, i korekcije, KT.

A-ponderisani uskopojasni spektar se meri linearnim usrednjivanjem tokom najmanje jednog minuta.

Efektivna širina opsega za analizu treba da bude manja od 5 % širine kritičnog opsega sa istaknutim tonovima.


17/22

Uprošćena metoda

Za ocenu tonalnosti buke vrši se tercna frekvencijska analiza u trajanju od najmanje 1 minut u frekvencijskom opsegu od 25 do 10 000 Hz, primenom A-frekvencijske i F-vremenske ponderacione krive.

Da bi se utvrdilo prisustvo istaknutog tona, potrebno je nivo zvučnog pritiska u nekom tercnom opsegu uporediti sa nivoom zvučnog pritiska u susedna dva tercna opsega.

Korekcija za tonalnu buku je fiksna i iznosi 5 dB, a buka se ocenjuje kao tonalna ako je zadovoljen jedan od navedenih kriterijuma za razliku nivoa zvučnog pritiska u susednim tercnim opsezima:

• 15 dB u tercnim opsezima na niskim frekvencijama (25 Hz do 125 Hz), • 8 dB u tercnim opsezima srednjih frekvencija (160 Hz do 400 Hz), • 5 dB u tercnim opsezima visokih frekvencija (500 Hz do 10 000 Hz).

Prisustvo impulsa

Kada buka sadrži impulse, tada se identifikuje izvor i poredi sa spiskom izvora impulsne buke datim u 3.2.4. Pored toga, treba proveriti da li je impulsni zvuk reprezentativan i prisutan u vremenskom intervalu posmatranja.

Ukoliko je reč o uobičajenom impulsnom zvuku prisustvo impulsa se ocenjuje na osnovu razlike maksimalnih nivoa buke primenom I- i F-vremenske ponderacione krive. Buka se ocenjuje kao impulsna ako je ispunjen uslov:

dB2maxmax ≥− AFAI LL (4.7)

Korekcija za uobičajeno impulsnu buku iznosi 5 dB.

Ako je reč o izvoru visokoimpulsne buke korekcija iznosi 12 dB.

Za slučaj izvora visokoenergeske impulsne buke, merodavni nivo izloženosti zvuku LRE izračunava se za svaki pojedinačni događaj na osnovu C-frekvencijski ponderisanog nivoa izloženosti zvuku LCE u skladu sa izrazom:

LRE = 2LCE – 93 dB za LCE ≥ 100 dB

(4.8)

LRE = 1,18 LCE – 11 dB za LCE < 100 dB

Buka sa niskofrekvencijskim sadržajem

Ukoliko je zadovoljen kriterijum da je razlika između A-frekvencijski ponderisanog i C-frekvencijski ponderisanog ekvivalentnog nivoa buke veća od 20 dB tada se buka ocenjuje kao buka sa niskofrekvencijskim sadržajem.

U tom slučaju se buka u zatvorenom prostoru meri na tri položaja mikrofona. Na otvorenom prostoru se buka meri sa mikrofonom u slobodnom zvučnom polju ili direktno na fasadi. Međutim, za ova niskofrekvencijska merenja, mikrofon mora da bude udaljen barem 16 m od najbliže značajnije refleksne površine, ne računajući tlo, kako bi to bilo merenje u slobodnom zvučnom polju.

4.8.4 Rezidualna buka Ukoliko je moguće, nivo rezidualne buke se meri na istim mernim mestima gde se vrši merenje ukupne buke. To se čini tako što se isključuju specifični izvori buke koji se razmatraju.

4.9 IZRAČUNAVANJE MERODAVNOG NIVOA UKUPNE BUKE

Ekvivalentni nivo buke određen primenom A-frekvencijske pondericione krive nije dovoljan za ocenjivanje buke koju karakteriše prisustvo istaknutih tonova i impulsa ili koja ima izražen niskofrekvencijski sadržaj. Da bi se procenila reakcija ljudi na dugotrajno uznemiravanje bukom sa nekom od ovih posebnih karakteristika, na A-ponderisani ekvivalentni nivo dodaje se korekcija u decibelima.

Merodavni nivo ukupne buke koristi se kao osnovni indikator za ocenu uznemiravanja bukom i poređenje sa graničnim vrednostima. Merodavni nivo ukupne buke se određuje za definisane referentne vremenske


18/22

intervale: dan, veče i noć i za određivanje merodavnog nivoa, pored ekvivalentog nivoa buke potrebno je poznavanje i sledećih parametara:

• trajanje ocenjivane buke;

• sadržaj istaknutih tonova,

• sadržaj impulsa,

• trajanje referentnog vremenskog intervala.

4.9.1 Ujedna čena buka

Ukoliko je ukupna buka ujednačena i ukoliko je trajanje specifične buke jednako referentnom vremenskom intervalu, na osnovu izmerenog ekvivalentnog nivoa buke u petominutnom mernom intervalu određuje se merodavni nivo ukupne buke kao:

KLL eqR += (4.9)

gde je: K - korekcija zbog karaktera buke.

Ukoliko je trajanje ukupne buke koja uključuje i specifičnu buku kraće od referentnog vremenskog intervala, potrebno je odrediti i nivo rezidualne buke kada izvori specifične buke nisu aktivni. Ovaj slučaj je ilustrovan na sl. 4.1.

Merodavni nivo buke se određuje kao:

⋅−+⋅= ⋅+⋅ requeq L

R

KL

RR T

tT

T

tL ,, 1.0)(1.0

1010log10 (4.10)

gde je: ueqL , – ekvivalentni nivo ukupne buke (izvori specifične buke aktivni),

reqL , – ekvivalentni nivo rezidualne buke (izvori specifične buke neaktivni),

t – trajanje ukupne buke, TR – trajanje referentnog vremenskog intervala.

Sl. 4.1 Ilustracija ujednačne buke trajanja manjeg od referentnog vremenskog intervala

4.9.2 Kontinualno promenljiva buka

Ukoliko je ukupna buka u toku rada izvora specifične buke kontinualno promenljiva, potrebno je za svaki ciklus rada odrediti ekvivalentni nivo buke u trajanju od najmanje 15 min, a merodavni nivo ukupne buke se određuje kao:

⋅+⋅= ⋅

=

+⋅∑ reqiiueq L

R

rn

i

KL

R

iR T

t

T

tL ,,, 1.0

1

)(1.01010log10 (4.11)

gde je: iueqL ,, - ekvivalentni nivo ukupne buke (izvori specifične buke aktivni) za i-ti ciklus rada izvora,

ueqL ,

rL

rT t


19/22

reqL , - ekvivalentni nivo rezidualne buke (izvori specifične buke neaktivni),

Ki – korekcija zbog karaktera buke za i-ti ciklus rada izvora, ti – trajanje i-tog ciklusa ukupne buke,

tr – trajanje rezidualne buke kada su izvori specifične buke isključeni, TR – trajanje referentnog vremenskog intervala, rnR ttttT ++++= Λ21

n – broj ciklusa u radu posmatranih izvora specifične buke.

Prethodni izraz se može primeniti za slučaj kada je trajanje specifične buke manje od referentnog vremenskog intervala, ali i za slučaj kada je trajanje specifične buke jednako referentnom vremenskom intervalu. U drugom slučaju uzima se da je .0=rt

4.9.3 Isprekidana buka

Kod isprekidane ukupne buke sa izvorima specifične buke koji rade u pravilnim ili nepravilnim ciklusima sa pauzama između ciklusa, nivo buke veoma brzo raste i opada nekoliko puta na nivo rezidualne buke u toku referentnog vremenskog intervala. Merodavni nivo ukupne buke se određuje u zavisnosti od trajanja ciklusa rada izvora.

Ukoliko je trajanje ciklusa specifične buke duže od 5 min, merodani nivo buke se određuje primenom izraza (4.11).

Ukoliko je trajanje ciklusa specifične buke kraće od 5 min, (npr. pri pojedinačnom prolasku vozila u toku noći), za svaki od ciklusa se određuje nivo izloženosti zvuku, a merodavni nivo ukupne buke se određuje kao:

⋅−+⋅= ⋅⋅ requkeq L

R

RL

RR T

tT

T

tL ,, 1.01.0

1010log10 (4.12)

gde je: ueqL , - ekvivalentni nivo ukupne buke (izvori specifične buke aktivni)

∑=

+⋅=n

i

KL

iukeq

iiE

tL

1

)(1.0,

,101

log10 (4.13)

iEL , - nivo izloženosti zvuku za i-ti ciklus rada izvora,

Ki – korekcija zbog karaktera buke za i-ti ciklus rada izvora, ti – trajanje i-tog ciklusa izvori specifične buke, t – trajanje svih ciklusa kada su izvori specifične buke aktivni, ntttt +++= Λ21

TR – trajanje referentnog vremenskog intervala, n – broj ciklusa u radi posmatranih izvora specifične buke.

Ukoliko je trajanje svih ciklusa specifične buke isti i ako je za svaki od ciklusa isto nivo izloženosti zvuku, ekvivalentni nivo ukupne buke se određuje primenom izraza (4.5).

4.9.4 Izolovani impuls zvu čne energije

Nivo izloženosti zvuku se kod izolovanog impulsa zvučne energije određuje primenom I-vremenske i A-frekvencijske ponderacione krive za slučaj uobičajene impulsne buke, a primenom C-frekvencijske ponderacione krive za visokoimpuslnu buku i izvore visokoenergetske buke. Kod izolovanog impulsa zvučne energije rezidualna buka u toku izolavnog događaja se može zanemariti. Trajanje izolovanog impulsa zvučne energije je kratko i zanemarljivo u odnosu na referentni vremenski interval.

Uobičajena impulsna buka i visokoimpulsna buka

Ekvivalentni nivo buke se određuje na osnovu izmerenog nivoa izloženosti zvuku:

stt

TLL R

Eeq 1,log10 00

=−= (4.13)


20/22

Merodavni nivo ukupne buke određuje se kao:

[ ]reqeq LKLRL ,1.0)(1.0

1010log10⋅+⋅ += (4.14)

gde je: K – korekcija zbog impulsivnosti buke (ima vrednost 5 dB za uobičajenu impulsnu buku, odnosno 12 dB za visokoimpulsnu buku).

Visokoenergetska buka

Za slučaj izvora visokoenergetske buke, merodavni nivo izloženosti zvuku LRE treba da bude izračunat na osnovu C-ponderisanog nivoa izloženosti zvuku LCE, u skladu sa izrazima (4.8). Ekvivalentni nivo buke se određuje na osnovu merodavnog nivoa izloženosti primenom izraza (4.13). Merodavni nivo ukupne buke se određuje primenom izraza:

[ ]reqeq LLRL ,1.01.0

1010log10⋅⋅ += (4.154)

4.9.5 Kvaziimpulsna buka

Ekvivalentni nivo buke se kod kvaziimpulsne buke određuje primenom I-ponderacione vremenske krive. Ako je vrednost pojedinačnih impulsa ujednačena za izračunavanje merodavnog nivoa buke, primenjuje se procedura data u 4.9.1, a ukoliko je vrednost pojedinačnih impulsa promenljiva, primenjuje se procedura data u 4.9.2.

4.9.6 Pojedina čni i ponovljivi pojedina čni doga đaji

Merodavni nivo buke se kod pojedinačnih i ponovljivih pojedinačnih događaja određuje postupkom opisanim u 4.9.3.

5. IZVEŠTAJ O MERENJU

Ključni element za pravilnu ocenu buke je kvalitetan izveštaj o merenju. Veoma često izveštaji o merenju sadrže samo podatke o izmerenim vrednostima nivoa buke. Interpretacija takvog izveštaja može dovesti do pogrešnih zaključaka zbog nedovoljno prikazanih parametara koji utiču na ocenu stanja nivoa buke.

Pri izradi izveštaja uvek treba imati na umu svrhu sprovednih merenja i potencijalne korisnike. Potpun i razumljiv izveštaj mora da sadrži sve elemente koji su predviđeni pravilnicima, standardima i preporukama.

Preporuke o strukturi izveštaja o merenju buke date u daljem tekstu zasnovane su na Pravilniku o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke i standardu SRPS ISO 1996.

Izveštaj o merenju buke sadrži: 1) opšti deo; 2) zadatak merenja; 3) uslove i rezultate merenja; 4) zaključak; 5) priloge.

Opšti deo sadrži: 1) podatke o ovlašćenoj organizaciji (registracija kod nadležnog trgovinskog suda ili Agencije za

privredne registre), zavodni broj izveštaja u delovodnoj knjizi stručne organizacije; 2) rešenje o imenovanju izvršioca merenja sa imenom lica odgovornog za potpisivanje izveštaja o

merenju buke; 3) kopiju rešenja o ovlašćivanju za merenje buke u životnoj sredini koje je izdalo ministarstvo

nadležno za poslove zaštite životne sredine; 4) kopiju rešenja o akreditaciji stručne organizacije; 5) kopiju uverenja o ispravnosti (overavanju) zvukomera, odnosno sistema za merenje i akviziciju

podataka uključujući i kalibrator zvuka; 6) spisak zakona, pravilnika i standarda korišćenih u proceduri merenja i ocene buke u životnoj

sredini; 7) spisak korišćene merne opreme sa podacima o tipu, proizvođaču, godini proizvodnje i kalibraciji

koja je izvršena pre i posle serije merenja buke.


21/22

8) podatke o naručiocu merenja, naziv i adresu, kao i broj zahteva ili ugovora na osnovu kojeg se vrši merenje nivoa buke u životnoj sredini;

9) lica koja su prisustvovala merenju (vlasnik ili predstavnik korisnika izvora buke, vlasnik ili predstavnik objekta koji je ugrožen bukom).

Zadatak merenja sadrži: 1) zahtev naručioca formulisan u skladu sa rešenjem inspektora, sa pozivom na broj rešenja,

ukoliko privredni subjekt vrši merenje po nalogu inspektora; 2) zahteve i uslove merenja samoinicijativnog naručioca merenja.

Uslovi i rezultati merenja sadrže: 1) opis lokacije objekta u kome se nalazi izvor buke u odnosu na susedne saobraćajnice, druge

potencijlne izvore buke i prostor koji je potencijalno ugrožen bukom; u prilogu se mogu dati plan lokacije, kopija plana, skica ili fotografije objekata sa izvorom buke i objekata koji su potencijalno ugroženi bukom;

2) opis objekta u kome su smešteni izvori buke sa podacima o vrsti gradnje, karakteristikama fasadnih konstukcija i elemenata i finalnoj obradi unutrašnjosti objekta;

3) opis prostorije u kojoj je vršeno merenje sa podacima o karakteristikama fasadnih konstrukcija i elemenata, finalnoj obradi unutrašnjosti objekta i opremljenosti nameštajem;

4) evidenciju izvora buke, svaki izvor buke pojedinačno naveden, raspoloživi podaci o izvorima buke (naziv izvora buke, godina proizvodnje, serijski broj, fabrički broj, pogonska snaga, električna snaga, podatak o nivou buke koju emituje, ukoliko je dostupan na izvoru ili u dokumentaciji) sa izmerenim vrednostima buke u neposrednoj blizini izvora za karakteristične režime rada (ukupni nivo buke, frekvencijski tercni spektar);

5) radni uslovi izvora sa položajem izvora buke u objektu gde su smešteni, u prilogu se mogu dati skice položaja izvora buke kao i njihove fotografije;

6) opis buke koju emituju izvori buke prema vremenskom toku, određivanje da li je buka promenljiva ili ujednačena, isprekidana, impulsna;

7) opis buke koju emituju izvori buke prema frekvencijskom sadržaju (širokopojasna, uskopojasna, buka u kojoj se javljaju pojedinačni tonovi ili buka sa niskofrekvencijskim sadržajem);

8) podaci o akustičkoj zoni u kojoj su smešteni objekti ugroženi bukom i izvori buke sa graničnim vrednostima merodavnih nivoa buke za referentne vremenske intervale na otvorenom prostoru i u zatvorenim prostorijama;

9) opis mernog mesta, sa podacima za merna mesta na otvorenom prostoru, o meteorološkim uslovima i karakteristikama terena između izvora buke i mernog mesta;

10) oznaku merne tačke, koju definiše ovlašćena organizacija na osnovu zadatka merenja; 11) datum i čas merenja (od-do); 12) vremenski interval merenja i referentno vreme; 13) odabranu dinamičku karakteristiku instrumenta za merenje (SLOW - FAST); 14) podatke o merenjima ukupne buke, rezidualne buke i ako je izvodljivo buke specifičnih izvora:

izmereni A-ekvivalentni nivo buke ili nivo izloženosti buci, sa priloženom vremenskim tokom (ako je potrebno), tercnom analizom (tabela ili dijagram);

15) opis izmerene buke prema vremenskom toku, određivanje da li je buka promenljiva ili ujednačena, isprekidana, impulsna;

16) opis izmerene buke prema frekvencijskom sadržaju (širokopojasna, uskopojasna, buka u kojoj se javljaju pojedinačni tonovi ili buka sa niskofrekvencijskim sadržajem);

17) korekcije izmerenog nivoa (ukoliko postoje); 18) merodavni nivo ukupne buke izračunat za definisane referentne vremenske intervale; 19) podaci o mernoj nesigurnosti rezultata sa naznakom metode koja je korišćena za procenu

nesigurnosti.

Zaključak sadrži: 1) ocenu ukupne buke prema propisanim kriterijumima; za svaku mernu tačku donosi se ocena:

nivo ukupne buke PRELAZI ili NE PRELAZI graničnu vrednost buke u životnoj sredini; 2) potpis ovlašćenih lica koja su vršila merenje, potpis lica odgovornog za potpisivanje izveštaja i

pečat ovlašćene organizacije.

Zaključak, potpisi i pečat ovlašćene organizacije nalaze se na poslednjoj strani izveštaja.


22/22

Ukoliko merodavni nivo ukupne buke prekoračuje graničnu vrednost buke u životnoj sredini (bilo na otvorenom prostoru bilo u zatvorenim prostorijama), potrebno je odrediti merodavni nivo specifične buke primenom izraza:

[ ]reqRLL

SRL ,1.01.0, 1010log10

⋅⋅ −= (4.16)

Takođe, određuje se doprinos specifičnog izvora buke ukupnom nivou buke na sledeći način:

1) ako nivo rezidualne buke ne prekoračuje graničnu vrednost buke u životnoj sredini, tada se ocenjuje da specifični izvor buke doprinosi da nivo ukupne buke prekoračuje graničnu vrednost buke u životnoj sredini;

2) ako nivo rezidualne buke prekoračuje graničnu vrednost buke u životnoj sredini a nivo specifične buke je za više od 7 dB manji od nivoa rezidualne buke, tada se ocenjuje da specifični izvor buke ne doprinosi značajno nivou ukupne buke i da nije dominantan izvor buke na posmatranoj lokaciji;

3) ako nivo rezidualne buke prekoračuje graničnu vrednost buke u životnoj sredini a nivo specifične buke je od 3 od 7 dB manji od nivoa rezidualne buke tada se ocenjuje da specifični izvor buke doprinosi ukupnoj buci, uz konstaciju da su izvori rezidualne buke dominantni izvori buke na posmatranoj lokaciji;

4) ako nivo rezidualne buke prekoračuje graničnu vrednost buke u životnoj sredini a nivo specifične buke je do 3 dB manji od nivoa rezidualne buke tada se ocenjuje da specifični izvor buke značajno doprinosi ukupnoj buci, uz konstaciju da je specifičan izvor buke dominantan na posmatranoj lokaciji.

Uputstvo Za Merenje Buke

Documents