УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 463/1-XII/19 04.04.2013. године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА Наставно-научно веће Филозофског факултета у Београду је на својој IV редовној седници, 04.04.2013. године – на основу чл. 221. став 1. алинеја 14. и члана 266. Статута Факултета, прихватило Извештај Комисије за докторске студије с предлогом теме за докторску дисертацију: НАРОДНА БАНКА КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА/ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918-1931. ГОДИНЕ, докторанда Соње Јерковић. За ментора је одређен проф. др Љубодраг Димић. Доставити : 1х Универзитету у Београду 1х Стручном сараднику за докторске дисертације 1х Шефу Одсека за правне послове 1х Архиви ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА Проф. др Милош Арсенијевић
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 463/1-XII/19
04.04.2013. године
ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА Наставно-научно веће Филозофског факултета у Београду је на својој IV редовној седници, 04.04.2013. године – на основу чл. 221. став 1. алинеја 14. и члана 266. Статута Факултета, прихватило Извештај Комисије за докторске студије с предлогом теме за докторску дисертацију: НАРОДНА БАНКА КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА/ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918-1931. ГОДИНЕ, докторанда Соње Јерковић.
За ментора је одређен проф. др Љубодраг Димић. Доставити: 1х Универзитету у Београду 1х Стручном сараднику за докторске дисертације 1х Шефу Одсека за правне послове 1х Архиви
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Проф. др Милош Арсенијевић
З А Х Т Е В
за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. ст. 5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду («Гласник Универзитета», бр. 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације:
Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије 1918-1931. године
(пун назив предложене теме докторске дисертације)
НАУЧНА ОБЛАСТ ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ:
Име, име једног од родитеља и презиме кандидата:
Соња (Ратко) Јерковић
Назив и седиште факултета на коме је стекао високо
образовање:
Година дипломирања:
Назив мастер рада кандидата:
Назив факултета на коме је мастер рад одбрањен:
Година одбране мастер рада: .
Обавештавамо вас да је
на седници одржаној
размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације.
ДЕКАН ФАКУЛТЕТА
Проф. др Милош Арсенијевић
Факултет 04/1-2 бр. 6/2306
(број захтева) 5.04.2013.
(датум)
Филозофски УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Веће научних области друштвено-хуманистичких
наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује)
историја
Филозофски у Београду
1994.
Наставно-научно веће
4.04.2013.
Додатак уз образац 1.
ПОДАЦИ О МЕНТОРУ
за кандидата Соња Јерковић
Име и презиме ментора: Љубодраг Димић Звање: редовни професор Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације:
1. Историја српске државности, III,Србија у Југославији, Београд 2001, 427.
2. Културна политика у Краљевини Југославији, I-III, Београд 1996/97, 561+518+541.
3. Срби и Југославија – простор, друштво, политика, Београд 1998, 191.
4. Записници са седница Министарског сваета Краљевине Југославије 1929-1931, Београд 2002 (коаутори Н. Жутић и Б. Исаиловић)
5. Социјално-економска основа југословенског села и култура живљења 1918-1941, Војноисторијски гласник, 3, 1991, 109-150.
Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г):
А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничко-технолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, AHCI или SCIe листе, као и Math-Net.Ru листе.
Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвено-хуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, као и ЕRIH листу, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51.)
В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисертације.
Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Датум __________ М.П. проф. др Милош Арсенијевић
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ТЕМЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ
Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије
1918-1931. године
Предмет истраживања
Предмет ове дисертације јесте истраживање историје једне институције -
Народнe банке Краљевине СХС/ Југославије у периоду од 1918. до 1931. године.
У питању је установа која је имала значајан утицај на финансијску, привредну, па
и друштвену стварност Краљевине. Само проучавање историја развоја
институција, а посебно банкарских, није заступљено у српској историографији. У
ранијој југословенској и српској историографији питање Народне банке није
детаљније обрађивано. Захваљујући повезивању историјске науке са резултатима
сродних наука и дисциплина међу њима и економије проширује се њен репертоар
и то доприноси бољем разумевању тоталитета друштвеног живота у прошлости.
Интересовање историчара за економску историју је започело кроз сагледавање
утицаја страног капитала на рад финансијских институција и привредни развој
државе. Ту пре свега мислимо на књигу академика Андреја Митровића Стране
банке у Србији 1878-1914, и рад Весне Алексић Банка и моћ, где је обрађена
историја Опшег југословенског банкарског друштва - банке основане страним
капиталом и њена делатност у Југославији у периоду 1928-1945. година. Такође,
треба истаћи радове Ивана Бецића (Финансијска политика Краљевине СХС, и
Министарство финансија Краљевине Југославије 1918-1945, докторска
дисертација из 2008.) у којима је детаљно обрађена делатност најважније
институције финансија као и њен однос са емисионом банком. Приликом
истраживања ове теме од велике помоћи биле су споменице Народне банке
објављене 1909. и 1934. године у част двадесетпет и педесет година рада. Иако
драгоцен извор података, оне се морају критички сагледавати, с обзиром да је реч
о споменицама чији је циљ да се на неки начин глорификују сви постигнути
резултати, док се политички мотивисани поступци веома ретко или уопште не
помињу. Критика начина рада Народне банке у првом реду вођења кредитне
политике могла се наћи у многим јавним гласилима, стручним и политичким
часописима па и у Народној скупштини. Како су финансијски проблеми једне
државе између осталог и окидач за национална питања, кредитна политика
Народне банке била је још једно у низу нерешених питања српско-хрватских
односа. Сагледавањем развоја Народне банке као институције највише су се
бавили економисти. Ту пре свега мислимо на две монографије Народна банка
1884-1941, Београд 1991. и Народна банка 1884-2004, Београд 2004., које пре
свега нуде економским речником приказану њену делатност.
Намера нам је да у истраживању прикажемо кроз институцију економску
политику земље aли и људе коју су ту установу чинили, са посебним освртом на
портрете гувернера. У посматраном периоду многе економске мере, диктиране су
различитим политичким чиниоцима, како унутрашњим тако и спољашним. С
обзиром да је нова југословенска држава у привредном погледу обухватала више
разнородних области, кроз политику кредитирања привреде Народна банка добија
шири делокруг и бројне задатке од државе што утиче и на бројно стање особља
чији је број порастао са 158 на 323 чиновника. На начин рада Народне банке
утицале су и личности које су осим положаја гувернера имале истакнуто место у
управама банака и индустријских предузећа. У периоду од 1912. до 1926. године
гувернер је био Ђорђе Вајферт, који је био у управи Панчевачке пучке банке,
председник Управног одбора Прве српске парне пиваре Ђорђе Вајферт а.д., и
Mirković Mijo. Ekonomska struktura Jugoslavije 1918-1941, Zagreb 1950
Митерауер, Михаел, Миленијуми и друге јубиларне године: зашто
прослављамо историју?, Београд 2003
Митровић, Андреј, Србија у Првом светском рату, Београд 1984
Митровић, Андреј, Стране банке у Србији 1878-1914, Београд 2004
Mitrovic, Andrej, Raspravljanja sa Klio, Sarajevo 1991
Модерна српска држава 1804-2004: Хронологија, Београд 2004
Народна банка 1884-1909, Београд 1909
Народна банка 1884-1934, Београд 1934
Nenezić, Zoran D., Masoni u Jugoslaviji 1764–1980, Beograd 1988
Nikolić, Goran, Kurs dinara i devizna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941,
Beograd 2003
Петрановић, Бранко, Историја Југославије 1918-1988, I Београд 1989
Петрановић. Бранко, Југословенско искуство српске националне
интеграције, Београд 1993
Петровић, мр Драган, Историја индустрије Београда, Београд, 2006
Пешић, Хаџи Јован, Новац Краљевине Југославије 1918-1941, Београд 1995
Плавшић, Душан, Држава и Народна банка, Загреб 1930
Poittevin, Le Henri, Hautier, Camille, Jules, Salomon, Théorie des Changes, Paris
1922
Politeo, Dr Ivo, Trgovački i ostali privatni nameštenici, Zagreb 1932
Радовановић, Бојан, Народна банка Југославије у Првом светском рату
1914-1918, Београд 1996
Repe, Božo, Vpliv politike na ekonomski položaj Slovenije v Jugoslaviji, u:
Prispevki za novejšo zgodovino, leto 2002, št.2
Розенберг, Владимир, Инострани капитал у југословенској привреди,
Београд 1937
Српски биографски речник, 1-4, А–К, Нови Сад 2006
Станковић, Ђорђе, Димић, Љубодраг, Историографија под надзором,
прилози историји историографије I-II Београд 1996
Тасић, Антоније, „ Југословенско банкарсто између два рата“ , у: Глас
САНУ, књ.26, Београд 1992
The Economic History of Eastern Europe 1919-1975, I-II, ed. M. C. Kaser, E. A.
Radice, Oxford 1985
Tomašević, Dr. Jozo, Die Statsschulden Jugoslaviens, Zagreb 1934
Ћирковић, Сима, Срби међу европским народима, Београд 2004
Угричић, Миодраг, Новчани систем Југославије, Београд, 1967
Узелац, Н., Душан, Девизна политика Краљевине Југославије(1919-1929),
Београд 1931
Ferguson, Nil, Uspon novca finansijska istorija sveta, Beograd 2010
Чалић, Мари-Жанин, Социјална историја Србије 1815-1941, Београд 2004
Шећеров, Славко, Наше финансије 1918-1925, Београд 1926
Štiblar, Franjo, Banking Crises of the 1930s and 1990s in Slovenia in Crisis and
Renewal in 20th Century Banking, Ljubljana 2001
Наставном и научном већу Филозофског факултета Београд Изабрани одлуком Наставног и научног већа Филозофског факултета у Београду у Комисију за писање „Реферата о квалификованости кандидата и подобности предложене теме за докторску дисертацију“ – „Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/ Југославије 1918-1931. године“, кандидата Соње Јерковић, саветника за историјски архив Народне банке Србије, слободни смо да поденесемо следећи Р Е Ф Е Р А Т Основни подаци о кандидату и дисертацији Соња Јерковић је рођена 22. јуна 1970. у Рашкој. Основну школу је забршила у месту рођења а гимназију у Београду. Студије историје је окончала 1984. са просечном оценом 8,79. На Катедри за историју Југославије похађала је постдипломеске студије, одслушала сва предавања и са успехом положила део предвиђених испита. Децембра 2011, у складу са одредбама закона, пребацила се на докторске студије. Испитне обавезе на овом нивоу студија положила је са највишом оценом. После завршених основних студија Соња Јерковић је неко време радила као професор историје у београдским школама (1994-1995). Почев од 1995. била је запослена и Историјском архиву Београда. О 2005. ради у Архиву Народне банке Србије. Стручни архивистички курс је завршила 1995. и од тада обавља најсложеније послове које захтева савремена архивистика (од пријема и сређивања грађе до њене финалне обраде, дигитализације и публиковања). Коаутор више архивистичких изложби приказаних у земљи и иностранству. Један је од најбољих и најцењенијих архивиста у Србији. У историографским публикацијама колегиница Јерковић се први пут огласила 2000. Године. Коаутор је једне монографске публикације (Ђорђе Вајферт –визионар и прегалац: Лична и пословна илустрована биографија 1850-1937, Београд 2010) и пет томова објављене грађе. У часописима и зборниоцима радова је објавила пет радова које одликује добро познавање извора. Коаутор је пет изложби грађе и писац исто толико каталога. Тематска интересовања Соње Јерковић превасходно су усмерена ка економској историји, историји институција, личностима историје, друштвеној историји. Тема коју предлаже колегиница Соња Јерковић до сада је само узгредно обрађивана од историчара. Уколико изузмемо пригодне споменице (писане од економских стручњака и објављиване 1909, 1934, 1991. и 2004. године), настале најчешће поводом прослављања важних годишљица рада и мотивисане потребом да се глорификују остварени резултати, није било научних радова који настоје да целовито сагледају општи друштвени контекст у коме је Народна банка деловала, односе банке са влашћу и државом, спољнополитичке и унутрашњеполитичке процесе који су утицали на њено пословање, опште и финансијско законодавство, везе са другим финансијским институцијама у земљи и иностранству, место и друштвену улогу банкарске елите (гувернери и чиновници) и друго. То посебно важи за функционисање Народне банке у првој деценији постојања југословенске државе. Хронолошки оквир предложене теме сматрамо логичним. У питању је 1918. - завршетак Првог светског рата и тренутак у коме Привилегована народна банка Србије прераста у Народну банку нове југословенске државе и 1931. –
година у којој лични режим Александра Карађорђевића добија уставну форму а Народна банка ново законодавство, нови положај и нову улогу у банкарском и финансијском систему земље. Из тих радзлога сматрамо да је обрада теме коју предлаже колегиница Јерковић, „Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/ Југославије 1918-1931. године“, историографски потребна и важна. Предмет и циљ дисертације Српски народ нема много институција дугог трајања и економског значаја какав, у периоду дугом готово сто тридесет година (основана 1884. године), врши Народна банка. Историја тих институција, подједнако као и историја економских, финансијских и друштвених прилика у којима су се развијале, као по правилу, није била честа тема у радовима историчара који се баве савременом историјом. Опхрвани другим темама, питањима и проблемима, они као да су превиђали значај финансијских и банкарских институција за разумевање прошлости. То важи и за изучавање историје Народне банке Краљевине СХС/Југославије, институције која је имала значајан утицај на финансијску, привредну, политичку и друштвену стварност југословенске државе. Изучавање историје Народне банке у годинама 1918-1931, представља основни предмет истраживања будуће докторске дисертације колегинице Соње Јерковић. Упоредо са тим кандидат ће истражити економску политику југословенске државе нераскидиво повезану са делатношћу Народне банке и дати радне биографије гувернера који су, на себи својствен начин, персонификовали институцију (Ђорђе Вајферт, Љубомир Срећковић, Игњат Бајлони). Одговори на питања попут оних везаних за улогу и место Народне банке у ликвидирању „монетарног хаоса“, „ оздрављењу“ националне валуте“, спречавању берзанских спекулација, додељивању кредита држави и привреди, утицају политике на функционисање институције, такође представљају предмет истраживања ове докторске дисертације. Анализа карактеристика развоја Народне банке и идентификовање фаза које су одредиле њено институционално функционисање, представљају значајне циљеве истраживања која колегиница Јерковић планира да оствари. Сагледавање околности које су директно или индиректно утицале на доношење одлука, такође је један од циљева истраживања кандидата. Ту треба придодати и утврђивање форми и степена утицаја, који је на банку вршила актуелна политика. Међу циљевима истраживања важно место има утврђивање профила запосленог чиновништва ( бројност, страостна, национална, верска, полна структура, квалификациони и професионални ниво, распоред по филијалама...). У мери у којој прибрана грађа то буде допуштала биће сагледане последице које је оставио рат, одмерена мотивација запослених, идентификоване стручне дилеме и спорови, указано на државни надзор и контролу. Кандидат планира да реконструише свакодневницу пословања и живота у банци. Проучавање и темељно сагледавање учешћа Народне банке у финансијама југословенске краљевине, још један је од циљева овог истраживања. Опис садржаја (структуре по поглављима) дисертације Структуру будуће докторске дисертације колегинице Соње Јерковић, поред инструктивног предговора, уводног дела рада и закључка, чиниће шест тематско-хронолошки конципираних поглавља. Унутар њих материја ће бити изложена путем више мањих тематских целина. У Предговору докторске дисертације кандидат ће указати на предмет и циљ својих истраживања, критички се одредити према литератури и историјским изворима и изложити структуру унутар које планира да презентује резултате истраживања.
Увод будуће докторске дисертације понудиће кратки преглед развоја финансијских институција у Србији и на југословенском простору пре 1918. У тим деловима текста биће изложена и историја Привилеговане Народне банке Краљевине Србије од 1884. и оснивања па до 1918. и њеног прерастања у Народну банку Краљевине СХС. Пажња ће бити посвећена финансијским институцијама у Првом светском рату и „финансијском наслеђу“ у осталим југословенским областима. У првом поглављу рада, насловљеном „Привредне прилике у Краљевини СХС 1918.“ биће истражене последице Првог светског рата у сфери финансија и банкарства, извршена анализа затеченог стања и указано на неравномерности привредног развоја и оптерећења која су одатле проистицала. Посебно ће бити обрађено функционисање државе у условима у којима су њени знатни делови били сасвим разорени, а други сачували своју инфраструктуру. Неке од важних тема које ће кандидат настојати да истражити тицаће се сложеног односа политике и привреде у првим месецима мира, интегрисаности економског простора, обнове финансијских и банкарских институција и њихове употребе као регулатора привредног развоја. У другом поглављу докторске дисертације („У новој држави – претварање Привилеговане народне банке Краљевине Србије у емисиону установу нове државе 1918-1920.“), кандидат ће реконструисати поступак израстања „старе“ у „нову“ институцију, прилагођену потребама југословенске државе. У тим деловима текста биће изложен правни оквир функционисања Народне банке и компарирани предлози управе и акционара око надлежности и организовања институције. У наредна два поглавља дисертације („Унификација новчаног система 1918-1921.“ и „Између самосталности и зависности – Народна банка и држава 1918-1931.“), на основу истраживачког увида у искуство других европских држава, кандидат ће покушати да изложи своје виђење „монетарног хаоса“ у коме је југословенска држава започела свој живот и поступка замене круне за динар. У мери у којој извори то буду допуштали проговориће о економској и политичкој страни наведене транксације, реакцији политичке јавности, тешким последицама наведене трансакције на међуетничке односе у држави. Посебна пажња ће бити посвећена мешању државе у постојеће економске односе. У складу са тим биће истражена улога институције „владиног комесара“ и других представника Министарства финансија у Народној банци. Кандидат планира да свестрано истражи и све послове које је Народна банка обављала на кредитирању државе и привреде и утврди критеријуме по којима је то чињено (национални, политички или економски). Подробно ће бити анализиране мере Народне банке на плану валутне политике, стабилизацији динара и утемељења „златног стандарда“. Последња два поглавља докторске дисертације колегинице Јерковић („Банка као национална и међународна институција 1920-1931.“ и „Институција и банкарска елита“) биће посвећена сагледавању места Народне банке у систему југословенских банака и месту банкарске елите у друштвеном животу земље. Кандидат планира да истражи рад државних и полудржавних банака, одреди капацитете домаћег капитала и његове могућности да кредитира велике инвестиције, укаже на сарадњу Народне банке са страним банкама и емисионим институцијама. У тим деловима текста биће представљена управљачка структура Народне банке. Основне хипотезе од којих ће се полазити у истраживањима
Истраживање које планира да рализује колегиница Јерковић заснива се на више научних хипотеза. Међу њима важно место има претпоставка да у новим околностима, насталим са завршетком Првог светског рата и формирањем југословенске државе, Народна банка умногоме проширује делокруг својих послова и добија нове задатке. Кандидат износи хипотезу да је, уз Министарство финансија, Народна банка била кључни фактор економске власти у земљи. Важан је и став кандидата да је у оквиру банкарског сектора Народна банка представљала спону између приватног капитала и интереса државе. По његовом мишљењу, у посматраном периоду, Народна банка је постепено губила улогу привилеговане банке и постајала најпоузданији кредитор државе. Кандидат, такође, износи претпоставку да је вођство Народне банке пратило модерне токове банкарског пословања и перманентно се прилагођавало „француском узору“. Убеђење да су бројни економски и финансијски процеси у земљи покренути и приведени крају захваљујући ангажовању Народне банке и да је та институција најдиректније утицала на домете постигнутог у сфери финансија и банкарства, такође представљају хипотезе које кандидат поставља а које ће истраживање проверити. Аутор износи и хипотезе да по пореклу акционарског капитала Народна банка никада није прерасла у институцију југословенског карактера, да су привредни токови у земљи најдиректније утицали на успостављање мреже филијла банке, да су на резултате пословања институције у доброј мери утицале личности које су водиле или биле у управи Народне банке. Обимна истраживања која колегиница Јерковић намерава да обави потврдиће, делом кориговати или одбацити хипотезе које представљају почетно полазиште будуће докторске дисертације. Методе које ће се у истраживањима применити У планираним истраживањима делатности Народне банке Краљевине СХС/Југославије у годинама 1918-1931, колегиница Јерковић ће се превасходно служити методом историјске науке. У мери у којој то истраживање буде захтевало примењиваће методологију и истраживачке технике других друштвених и хуманистичких наука (квантитативни метод, економетријски метод, метод анализе садржаја...). У оквиру хеуристичког поступка кандидат планира да истражује у Архиву Народне банке Србије (фонд Народна банка и Збирка репродуктивних материјала), Архиву Југославије (фондови Министарства трговине и индустрије, Министарства финансија, Главне контроле, Централа индустријских корпорација, Збирка Милана Стојадиновића), Историјском архиву Београда (Управа града Баограда, Збирка породичког фонда Главинић). Обимом, квалитетом и разноврсношћу документација која је похрањена у фондовима и збиркама ових институција омогућиће кандидату да у свим сегментима теме прекорачи досадашња знања о делатности Народне банке и досегне до сигурних закључака. У питању су извештаји, преписка, стеногравске белешке, персонална документација, биланси пословања, елаборати, предлози, молбе, економске анализе и оцене, прцоене, записници, досијеи, статистички материјали... Са архивском грађом биће комбинована објављена документација и мемоарска литература. Важно место у истраживањима имаће штампа и стручна периодика. Кандидат ће користити историографску као и економску, правну, социолошку литературу и публицистику. Очекивани резултати и научни допринос Обимно истраживање која планира да обави колегиница Соња Јерковић истовремено ће допринети разумевању места и улоге Народне бакне у друштву Краљевине СХС/ Југославије и сагледавању економске и финансијске политике
југословенске државе. Историјски контекст у коме је Народна банка деловала, законодавни оквир који је одређивао њену функцију, широки спектар делатности коју је обављала, сложени односи са политиком и државом, људи који су банком управљали или у њој радили, само су неке од тема које ће кандидат темељно обрадити. Резултат тог напора свакако ће бити фактографски богата и мисаоно уобличена историја институције која има несумњив утицај на финансијске, политичке и уопште, друштвене прилике у југословенској држави. Из тих разлога очекујемо да ово истраживање оствари значајан сазнајни продор на пољу обраде историје институција и економске историје југословенске државе. Закључак Тема коју предлаже колегиница Соња Јерковић до сада није целовито обрађивана. Истраживање које кандидат планира да обави свакако ће обогатити постојећу историографију, како освојеном фактографијом тако и анализама и закључцима који ће на њој бити изведени. Отуда смо сигурни да ће изучавање историје институције дугог трајања и друштвеног значаја какав у српском народу има Народна банка истовремено испунити очекивања историјске науке да о прошлости критички суди и што више сазна, али и српског друштва да ослоњено на поуздано знање о прошлости и традиције од несумњиве вредности, нађе упоришну тачку за будућност. Имајући све наведено у виду слободни смо да Наставном и научном већу Филозофског факултета у Београду препоручимо да прихвати наш позитиван реферат о докторској дисертацији „Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/ Југославије 1918-1931. године“, колегиници Соњи Јерковић одобри рад на њеној изради. У Београду Комисија 03.03.2013. Др Весна Алексић, ванредни професор, Институт економских наука Др Мира Радојевић, доцент, Филозофски факултет у Београду Др Александар Животић, доцент, Филозофски факултет у Београду Др Љубодраг Димић, редовни професор, Филозофски факултет у Београду (ментор и писац реферата)