Uloga medija i primena eti~kih standarda u …ja i primena eti~kih standarda u izve-{tavanju o reformi sistema socijalne za{tite i korisnicima socijalnih usluga“, odr`anoj 25. januara

Br. 13 f e b r u a r 2012 .

SPECIJALIZOVANI

ULOGA MEDIJA USOCIJALNOJ ZA[TITI

Uloga medija i primena eti~kih standarda u izve{tavanju oreformi sistema socijalne za{tite i korisnicima socijalnih usluga

Izazov je za{tititi ljude i podsta}i dru{tvo

Dramati~neljudske sudbinepravi su mamacza dizanje tira`ai gledanosti, asocijalna za{titapo prirodidelatnosti pravije rudnik takvihprimera. Otudana naslovnimstranama i uudarnimterminimadominirajuskandali, a pravije izazov kakoprobuditidru{tvo,uklju~uju}i injen formalnideo - dr`avu, aljude koji su ve}izlo`enitragediji nepovre|ivati i jo{vi{e izolovati?

Zlostavljanje dece u domovima i hraniteljskim porodicama i ilegal-ni domovi za starije naj~e{}e su teme koje zauzimaju naslovne stranei udarne termine u elektronskim medijima. Naj{iroj publici je nevidlji-vo bezmalo milion ljudi koji zahvaljuju}i nekoj od socijalnih uslugaprebrode najte`e trenutke u `ivotu ili im svakodnevni `ivot ~ine do-stojnijim, kao i desetine hiljada zaposlenih u socijalnoj za{titi koje sestaraju o ugro`enima.

Svesno zna~aja socijalne za{tite, ne samo u vremenima krize, Ne-zavisno udru`enje novinara Srbije (NUNS) poku{alo je da na|e odgo-vor na pitanje za{to je tako i kako se ova izuzetno propulzivna oblastu javnom resoru mo`e osmotriti i van skandaloznih primera.

Tokom vi{e meseci sprovo|enja projekta „Uloga medija i prime-na eti~kih standarda u izve{tavanju o reformi sistema socijalne za-{tite i korisnicima socijalnih usluga“ ispostavilo se da dve strane odkojih zavisi dobro informisanje ljudi nemaju dovoljno kvalitetnihznanja jedni o drugima. Socijalna za{tita jo{ je optere}ena vi{edece-nijskim pravilima o „slu`benoj tajni“, a mediji o njenom razotkriva-

nju. U unakrsnoj vatri su korisnici koji su u `i`i interesovanja samokad se dogodi zlo~in. Doda li se tome da su tradicionalna sramotaod siroma{tva, bolesti i mana dobijenih ro|enjem, kao i jo{ aktue-lan stav da je nasilje nad decom, partnerom i starijim ~lanovima do-ma}instva „porodi~na stvar“, dobija se sumorna slika koju nadja~a-vaju samo skandali i povremeno jaka dr`avna inicijativa kakva je bi-la javna rasprava o Zakonu o socijalnoj za{titi.

Drugi cilj projekta bio je upravo promocija reforme zaokru`ene no-vim zakonom koji je zna~ajno pro{irio obim i prirodu socijalnih usluga,ali i pove}ao broj korisnika o ~emu se, uprkos kampanji, ne zna dovolj-no. Zbog toga je, osim podse}anja na profesionalne standarde, novi-narima nacionalnih i lokalnih medija na ~etiri radionice prezentiranopseg reforme u kombinaciji sa drugom zna~ajnom dru{tvenom oba-vezom - smanjenjem siroma{tva.

Na seminaru koji je okupio novinare i zaposlene u sistemu socijal-ne za{tite razgovaralo se i o mogu}nostima bolje komunikacije i te-mama izvan skandaloznih. Kao i na radionicama, posebna pa`nja je

posve}ena pravilima o izve{tavanju o incidentnim situacijama i po~i-njenim krivi~nim delima, sa posebnim naglaskom na za{titi ̀ rtava. Za-jedni~ki stav je da se, zbog spre~avanja i ponavljanja takvih situacijao njima javnost mora obave{tavati, ali uz puno po{tovanje `rtava.

Na brifingu za urednike sa`eti su utisci i informacije koji se nalaze iu ovom dodatku, kako o potencijalnim temama vezanim za socijalnuza{titu, tako i o potrebi da se striktno primenjuju eti~ke norme u izve-{tavanju. Njihovim po{tovanjem istovremeno se {tite i novinari i me-diji od nepotrebnih sudskih postupaka i nov~anih kazni za povreduprava kako korisnika, tako i pru`alaca socijalnih usluga.

Radionice su odr`ane u Beogradu 20. oktobra, Vranju 30. novem-bra, Novom Sadu 8. decembra i U`icu 14. decembra 2011. Seminar jeodr`an 25. januara 2012, a brifing 2. februara u beogradskom Medijacentru.

Projekat je sproveden u saradnji i uz podr{ku Ministarstva za rad isocijalnu politiku i Ministarstva za kulturu, informisanje i informacionodru{tvo.

Razmena iskustava se najdelotvornija: U~esnici seminara za novinare i socijalne radnike

IIIf e b r u a r 2012 . specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMAII f e b r u a r 2012 .specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

Iako zbog ekonomske krize sveve}i broj ljudi potpada pod nekivid socijalne za{tite, izve{tavaju-}i o ovoj oblasti mediji ~esto kr{e

osnovne profesionalne norme i zlou-potrebljavaju i kr{e prava korisnika so-cijalne za{tite, ocenila je potpredsedni-ca Nezavisnog udru`enja novinara Sr-bije Jelka Jovanovi} na radionici za no-vinare i socijalne radnike „Uloga medi-ja i primena eti~kih standarda u izve-{tavanju o reformi sistema socijalneza{tite i korisnicima socijalnih usluga“,odr`anoj 25. januara u Medija centru.

Govore}i o setu zakona koji „pokri-vaju“ izve{tavanje o oblasti socijalneza{tite, potpredsednica NUNS-a je is-takla da onaj ko se pridr`ava Kodeksanovinara Srbije ne}e se ogre{iti o za-kon.

„Kodeks je za svakog novinara naj-bolji vid za{tite i sebe i drugih“, nagla-sila je Jelka Jovanovi}.

Ona je upozorila da je oblast socijal-ne za{tite vrlo zgodna za razne mani-pulacije, da se u njoj obr}e ogromannovac i zbog toga bi novinari s poseb-nom pa`njom trebalo da izve{tavaju otemama iz ove oblasti.

ZA[TITA @RTAVA: Jedna od naj~e{}ihgre{aka u izve{tavanju novinara jestenepo{tovanje pretpostavke nevinosti,a vrlo ~esto u kr{enju ovog pravila me-dijima poma`e i policija koja neretko ipre istrage i podizanja optu`nice dajepuna imena ne samo okrivljenih, ve} i`rtava.

„Zna se gde je postavljena granica za-{tite privatnosti osumnji~enih. Tek utrenutku podizanja optu`nice mo`e seotkriti identitet optu`enog. Do tada i oniimaju pravo na za{titu“, rekla je pot-predsednica NUNS-a i dodala da je jedi-no odstupanje kod javnih funkcionera.

Ona je naglasila da je novinar du-`an da {titi dostojanstvo dece, `rtavanasilja, osoba sa invaliditetom i pri-padnika drugih ugro`enih grupa. Za-to je veoma va`no na koji se na~in pi{eo oblasti socijalne za{tite, a novinari iurednici trebalo bi da izve{tavaju bez

jakih re~i, nekontrolisanih optu`bi,dodatnih epiteta.

Jelka Jovanovi} je socijalnim radni-cima sugerisala da uvek koriste pravona demanti i ispravku i insistiraju nanjima, po{to i Zakon o javnom infor-

misanju i Kodeks novinara Srbije pro-pisuju pravo na isti prostor i isto me-sto na kojem je objavljena informacijaza koju se zahteva ispravka ili deman-

ti. Tako|e, naglasila je, preporuku Ko-deksa novinarima da ne izve{tavaju oprimerima za koje su li~no vezani iukazala na mogu}nost socijalnim rad-nicima da u takvim slu~ajevima tra`eobjektivnog novinara.

Kada je re~ o elektronskim mediji-ma Jovanovi} je podsetila da je SavetRadiodifuzne agencije obavezan da 24sata dnevno prati svaki medij sa naci-onalnom frekvencijom i da se od togtela mo`e tra`iti prepis materijala kojibi eventualno trebalo demantovati,kao i pra}enje drugih medija.

Posle duge pripreme {tampani me-diji su dobili samoregulatorno telo -Savet za {tampu. Novinama ~ija segre{ka utvrdi Savet mo`e izre}i samo„moralnu“ sankciju, ali medij koji pre-kr{i profesionalne standarde du`an jeda objavi odluku Saveta za {tampu ko-jom se konstatuje kr{enje profesional-nih normi.

Zakon o socijalnoj za{titi obuhvataizuzetno osetljive kategorije stanovni-{tva – decu, osobe sa invaliditetom,starije, siroma{ne.

„To su sve ljudi koji ne mogu samio sebi da se brinu ili im je smanjena

sposobnost da se brinu o sebi. Njimaje potrebna briga dru{tva upravo zbogte smanjene sposobnosti i zbog togaizve{tavanje o tim kategorijama morabiti {to profesionalnije“, istakla je Jel-ka Jovanovi}.

PRIMERI I PRAVA: PotpredsednicaNUNS-a prezentovala je nekoliko pri-mera grubog kr{enja Kodeksa novina-ra Srbije. Jedan od njih je prilog na jed-

noj TV stanici s nacionalnom frekven-cijom u kojem su u Centru za socijalnirad razgovori s korisnicima uslugaura|eni krajnje neprofesionalno. Lju-di su snimani direktno, a pravilo je dase snimaju s le|a da se ne bi otkrio nji-hov identitet.

„^ovek ima prava da bude za{ti}en,~ak i kad on to ne `eli. Na{ zajedni~kizadatak jeste da damo {to preciznijeinformacije ljudima kako da pregura-ju te{ke periode u `ivotu, ali i istovre-meno da oni budu maksimalno za{ti-}eni“, istakla je Jelka Jovanovi}.

Kao posebno skandalozan primerona je navela sudbinu deteta koje jepre`ivelo ubistvo i samoubistvo rodi-telja u Beogradu.

„Svi mediji su prekr{ili Kodeks i svepobrojane zakone u tom slu~aju, a ni-ko nije razmi{ljao {ta }e biti s tim de-tetom kroz 10 ili 15 godina kad do|edo novinske dokumentacije o svojojporodi~noj tragediji. Na`alost, ta pri~aje na apsolutno neprimeren na~in do-spela u medije zahvaljuju}i policiji, za-poslenima bolnici, ali nekim ~lanovi-

ma detetove familije“, rekla je pot-predsednica NUNS-a.

Ona je podsetila i na slu~aj devoj-~ice koja je bila za{titno lice doma uKulini, a nekoliko godina kasnije njenotac je bio osumnji~en da ju je zlosta-vljao.

„Svi mediji, uklju~uju}i i one za ko-je se vezuje po{tovanje standarda, kaoB92, objavili su vesti koje otkrivaju

identitet devoj~ice. Reagovao je Sud~asti NUNS-a, ljudi sa B92 su se buni-li, ali na na{e pitanje kako im se desiloda predstave devoj~icu tako da svi zna-ju njen identitet nisu imali odgovor“,navela je Jelka Jovanovi}.

Koliko je izve{tavanje o ugro`enimkategorijama ljudi slo`eno pokazuju iprimeri uglednih medija koji su naneprimeren na~in izve{tavali o `rtva-ma nasilja, korisnicima usluga socijal-ne za{tite. Tako je nesumnjivo najbo-lji nedeljnik na jugu Srbije „Vranjske“pre godinu dana objavio tekst sa pro-vokativnim naslovom „Devoj~ica od13 i po godina trudna“. Taj je detaljbio neva`an za pri~u o porodi~nomnasilju, ali i bez toga spada u podatkekoji se ne objavljuju. Na radionici ko-ja je odr`ana u Vranju suo~ili su se so-cijalna radnica koja je odbila da da po-datke o tom slu~aju i autor spornogteksta. Rezultat - urednik je dao na-slov kojim je izmenjena su{tina teksta.

„Za naslove su naj~e{}e krivi ured-nici koji na poluinformacijama di`u ti-ra`“, konstatovala je potpredsednicaNUNS-a.

Ona je naglasila da bi trebalo voditira~una o tome da ni pod kojim uslovi-ma ne smeju biti otkriveni podaci kojinisu javni ni na popisu stanovni{tva.

PRAVILA UN I EU: Vi{a savetnica uMinistarstvu rada i socijalne politikeJasmina Ivanovi} istakla je da su me-diji deo eksternog regulatornog siste-ma socijalne za{tite jer nastupaju uime gra|ana Srbije, a jedan broj gra|a-na je deo sistema socijalne za{tite. Onaje naglasila da su mediji sna`no podr-`ali dono{enje novog Zakona o socijal-noj za{titi jo{ od faze javne rasprave ukojoj je aktivno u~estvovalo oko 2.000ljudi, a 80 odsto primedaba koje su se~ule na javnoj raspravi implementira-no je u Zakon.

Novi Zakon o socijalnoj za{titi ba-zira se na ostvarivanju ljudskih pravakoja su u sistemu Ujedinjenih nacija,po{to je Srbija zemlja potpisnica mno-

{tva me|unarodnih ugovora, paktovai konvencija koji je obavezuju i dajusmernice koje bi trebalo preto~iti u na-cionalne zakone.

Tako|e, Srbija je potpisnica i broj-nih preporuka Evropske unije koje sutako|e obavezuju}e za na{u dr`avu.

SOCIJALNA UKLJU^ENOST: Mena-d`er tima za socijalno uklju~ivanje ismanjenje siroma{tva Vlade Srbije@arko [underi} objasnio je da je siro-ma{tvo jedna, a socijalna uklju~enostdruga tema. On je tu tvrdnju ilustro-vao primerom osobe sa invaliditetomkoja nije siroma{na, ali je isklju~ena satr`i{ta rada, nema pristup finansijamai obrazovanju.

„Socijalna isklju~enost nije samopitanje novca, ve} je i pitanje dostojan-stva jer socijalno isklju~ene osobe neostvaruju neka svoja ljudska prava“,objasnio je @arko [underi}.

Prema njegovim re~ima Srbija je od2000. godine pro{la kroz dva perioda– prvi koji je trajao do 2008. koji semo`e nazvati godinama reformi i eko-nomskog buma, dok je period od2009. do danas obele`ila svetska eko-nomska kriza i krah globalnog eko-nomskog sistema.

U godinama velikog rasta Srbija jeizdvajala zna~ajna sredstva ne samo zasocijalnu politiku, ali u kriznim godina-ma postavilo se pitanje mo`e li privre-da koja tone sve to da isfinansira. Zbogtoga je dobro {to je sklopljen aran`mans Me|unarodnim monetarnim fon-dom koji je prema re~ima @arka [un-deri}a „~lan vladaju}e koalicije“ koji

nas dr`i odgovornim i ne dozvoljavanam da tro{imo vi{e nego {to mo`emo.

Srbija se, podsetio je on, zadu`ila dogranice od 45 odsto, od 2008. izgubilismo preko 500.000 radnih mesta formal-ne i neformalne zaposlenosti, prose~naneto zarada je pale sa 402 evra 2008. na370 evra pro{le godine, dok se stopa ne-aktivnosti radno sposobnog stanovni{tvapove}ala na 40 odsto, a apsolutno siro-ma{tvo sko~ilo je sa 6,1 na 9,2 odsto.

Zbog svega toga Srbiji su potrebnenove mere politike s kojima }e seuhvatiti u ko{tac slede}a Vlada Srbije.Prva od njih je socijalna aktivacija ~ijije cilj da spre~i ljude da be`e od tr`i{ta

rada, zatim aktivne mere zapo{ljava-nja, razvoj socijalne ekonomije i pred-uzetni{tva koji ne}e „zaposliti Srbiju,ali }e zaposliti 10.000 ljudi koji su sva-kako izgubljeni za tr`i{te rada“.

Jedna od mera je i smanjenje cenerada kako bi se poslodavci stimulisalida zapo{ljavaju nove radnike i ona }enajverovatnije i}i u paketu s pove}a-njem PDV-a, kao i mikrokreditiranje,odnosno omogu}avanje pristupa fi-nansijama velikom broju ljudi koji ni-su kreditno sposobni. Veoma su va`nei inkluzivne mere u obrazovnom siste-mu jer je prioritet dr`ave da spre~i is-padanje dece iz {kolskog sistema.

LICENCE ZA NOVINARE Pitanje koje je obele`ilo prvi deo rasprave na seminaru jeste da li se sistem licenci-ranja mo`e primeniti i na novinare.

„O tome se dugo vode rasprave u novinarskim krugovima. Ja sam za, mada je mojemi{ljenje u manjini“, rekla je Jelka Jovanovi}.

Potpredsednica NUNS-a je naglasila i da je novinarstvo lo{e pla}ena profesija, plate,ukoliko se uop{te primaju, ni`e su nego u socijalnoj za{titi i sve ~e{}e je novinarstvo us-putna stanica za ljude koji }e se posle nekoliko godina zaposliti u marketingu.

„^injenica je da bi u ovakvim uslovima rada zapravo veoma mali broj anga`ovanih umedijima mogao ste}i licencu“, rekla je Jovanovi}.

Seminar za novinare i socijalne radnike 25. januara, Medija centar Beograd

KODEKS KAO NAJBOLJA ZA[TITAOblast socijalne za{tite pogodna je za manipulacije, u njoj se obr}e ogroman novac i nadle`naje za sudbine mnogih ljudi, zbog toga bi novinari trebalo s posebnom pa`njom da izve{tavajuo temama iz ove oblasti, a da nadle`ni u socijalnoj za{titi budu spremni na saradnju

Posebno interesovanje novinara, ali i so-cijalnih radnika, izazvala je samostalnasavetnica u odseku za inspekcijski nadzorMinistarstva rada i socijalne politike Ne-na Darmanovi}. U ovom odeljenju, nad-le`nom za sve socijalne ustanove, radipet inspektorki.

Inspektori socijalne za{tite ustanove izaposlene nadziru „na tri nivoa“. To su re-dovni, planski nadzor, zatim vanredninadzori, tj. nenajavljene posete na osno-vu dobijenih predstavki. Obi~no se rea-guje na osnovu prijava, molbi ili zahteva.

„Tre}i nivo nadzora nazivamo kontrol-

nim, kad se proveravaju ishodi prethod-nih nadzora, kao i realizacija nalo`enihmera“, objasnila je Nena Darmanovi}.

Osnovni ciljeve inspekcijskog nadzo-ra su, pre svega, provera ispunjenostiuslova za pru`anje usluga socijalne za{ti-te, uvid i ocenu rada pru`aoca usluga, sti-

canje uvida u dokumentaciju... Inspektor-ka je istakla da je od 2010. godine radomove slu`be zatvoreno 30 ilegalnih domo-va za starije. Ona je ukazala na problemtromosti pravosu|a jer se nekoliko putadesilo da prekr{ilac Zakona ostane neka-`njen zbog „zastarelosti postupka“.

INSPEKCIJAREDOVNO IPO PRIJAVI

> Strana IV

KOMORE ZA SOCIJALNE RADNIKEKao najzna~ajnije promene koje je doneo novi zakon Jasmina Ivanovi} navela je uvo-|enje regulatornih standarda koji korisnicima pokazuju {ta sve mogu da o~ekuju u slu`ba-ma socijalne za{tite, bez obzira na to gde se one nalazile, kao i pluralizam pru`alaca usluga.

Jedna od novina je i osnivanje Komore socijalne za{tite koja }e imati svoj Eti~ki odborkoji }e doneti Kodeks profesionalne etike. Eti~ki odbor ima}e mogu}nost da pru`aoce uslu-ga socijalne za{tite opominje, nov~ano ka`njava smanjenjem plate do 30 odsto i da imprivremeno zabrani samostalan rad na ne manje od 30 dana, a ne vi{e od {est meseci.

Svi gra|ani mogu biti korisnici neke od usluga socijalne za{tite: Predava~i na seminaru

I za novinare i za socijalne radnike bitan kodeks pona{anja

@arko [underi}: Socijalna uklju~enost nije samo pitanje novca

Vf e b r u a r 2012 . specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMAIV f e b r u a r 2012 .specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

Serija radionica za novinare isocijalne radnike „Uloga me-dija i primena eti~kih standar-da u izve{tavanju o reformi si-

stema socijalne za{tite i korisnicimasocijalnih usluga“ zavr{ena je brifin-gom za urednike 2. februara u Medijacentru.

Urednike medija interesovalo je {tase de{ava sa besku}nicima ~iji su ̀ ivo-ti ovih dana posebno ugro`eni i kakoim Ministarstvo mo`e pomo}i ako seima u vidu da u Beogradu postoji sa-mo jedno prihvatili{te za odrasle kapa-citeta 100 ljudi i da u njemu ve} bora-vi duplo vi{e besku}nika.

Dr`avni sekretar Martinovi} je ob-jasnio da su prihvatili{ta u nadle`nostilokalnih samouprava, dok je nadle-`nost Republike podr{ka iniciranju ta-kvih usluga. Naime, Ministarstvo ras-pisuje konkurs za pru`anje usluga nakoji mogu da konkuri{u lokalne samo-uprave koje su po formiranju uslugadu`ne da ih finansiraju.

Vi{a savetnica u Ministarstvu rada isocijalne za{tite Jasmina Ivanovi} ista-kla je da su besku}nici jedna od te{kihtema s kojima se suo~ava sistem soci-jalne za{tite i navela primer Svrati{taza decu ulice koje veoma te{ko prelaziu ingerenciju grada Beograda {to je,prema njenim re~ima, pokazatelj kako

te{ko lokalne zajednice preuzimajunove ingerencije.

„Me|utim, pitanje besku}nika po-kazuje i kako mediji mogu izvr{iti do-datni pritisak na dr`avu i inicirati rea-lizaciju nekih dru{tvenih projekata odzna~aja za zajednicu“, rekla je Ivano-vi}.

Urednike je interesovalo i kolikonarodnih kuhinja finansira Ministar-stvo i da li se broj korisnika usluga na-rodnih kuhinja pove}ao. Martinovi} jerekao da iako narodne kuhinje spada-ju u nadle`nost Crvenog krsta i lokal-nih samouprava, Ministarstvo podr`a-va rad narodnih kuhinja u 72 op{tine.

Kada je re~ o broju korisnika, on se ni-je zna~ajno pove}ao u poslednjih go-dinu dana. U Srbiji (bez Beograda) bi-lo je pro{le godine 31.500 korisnika,dok ih je 2010. bilo oko 30.000.

„Budu}i da se o~ekuje novi talasekonomske krize, broj korisnika uslu-ga narodnih kuhinja ne}e se smanjiva-ti“, rekao je Martinovi}.

Govore}i o eti~kom izve{tavanju osistemu socijalne za{tite i korisnicimasocijalnih usluga, potpredsednica Ne-zavisnog udru`enja novinara Srbije

Socijalna za{tita razvijala seuporedo sa razvojem ljudskogroda, a savremeno zna~enjere~i podrazumeva niz mera

kojima dr`ava ili odgovaraju}e institu-cije pru`aju pomo} pojedincima koji-ma je potrebna. To je organizovanadelatnost dru{tva koja ima za cilj osna-`ivanje ugro`enih kategorija da `ivesamostalno i produktivno u svojoj za-jednici, ali i da spre~i sve mogu}e rizi-ke za socijalnu isklju~enost.

Kad se govori o socijalnoj za{titinaj~e{}e se misli na finansijsku po-mo}, ali ona podrazumeva i niz drugihmera koje pove}avaju {anse za zapo-

slenje, brigu o starijima, o osobama sainvaliditetom, deci bez roditeljskogstaranja, ~esto ̀ enama... Brigu o njimau Srbiji vode zaposleni u preko 140centara za socijalni rad.

LOKAL I USTANOVE: Svaka op{tina uSrbiji ima svoj centar za socijalni rad~iji je osniva~. Dr`ava finansira zapo-slene, a direktore centara i organeupravljanja lokalna samouprava. Po-stoje i aktivnosti koje finansira samgrad, kao na primer u Beogradu, po-slovi koji su u vezi sa subvencijama zaelektri~nu energiju, ogrev i druge jed-nokratne pomo}i razli~itih namena...

Drugi deo posla realizuje se prekoustanova socijalne za{tite. Tu spadajurazli~ite vrste domova - za stare, za de-cu bez roditeljskog staranja, domovi zalica sa smetnjama u razvoju, domoviza sme{taj lica sa psihijatrijskim pro-blemima i kojima je zavr{eno bolni~-ko le~enje, a koji ne mogu da se vrateu svoje porodice.

Veliki problem su ustanove za ko-risnike socijalne za{tite ogromnihsme{tajnih kapaciteta, ali sa uslugamakoje ne zadovoljavaju standarde. Ovidomovi su nasle|e iz pro{lih vremena

gde se akcenat stavljao na „sklanjanje“ljudi s pote{ko}ama u razvoju dalekood o~iju dru{tva. Re{avanje ovih pro-blema je i jedan od osnovnih posta-vljenih ciljeva socijalne za{tite krozprogram pobolj{anja usluga.

Na`alost, veliki broj ljudi jo{ boraviu domovima. Imamo dom u Kragu-jevcu, nazvan prema obli`njem nase-lju Male P~elice, pravi mali grad kojibrine za vi{e od 850 ljudi. Dobro je {tosu ljudi zbrinuti, ali su{tinski najve}iproblemi ovog sistema upravo su ta-kve institucije sa izuzetno velikim bro-jem korisnika. Ako me pitate za{to je

Jelka Jovanovi} istakla je da novinarikoji se pridr`avaju Kodeksa novinaraSrbije nikada ne}e do}i u sukob sa za-konom, dok je Jasmina Ivanovi} upo-zorila da novinari koji kr{e Kodeksistovremeno kr{e i zakone i me|una-rodne konvencije ~iji je Srbija potpi-snik.

Naj~e{}a gre{ka koju novinari ~ineizve{tavaju}i o korisnicima usluga so-cijalne za{tite je otkrivanje njihovogidentiteta.

„Policija ~esto poma`e medijima dakr{e zakon i prava, pre svega `rtavazlostavljanja. Ako ve} novinarima neda puno ime i prezime `rtve, policijaim sve to lepo ’nacrta’“, rekla je JelkaJovanovi} i podsetila na tragediju kojase nedavno desila u Batutovoj ulici uBeogradu: „Razvla~enje deteta prekonaslovnih strana i u udarnim televizij-skim terminima potpuno je odredilonjegovu budu}nost. Da li je iko ko jeizve{tavao o tragediji pomislio kakav}e biti `ivot tog deteta kada jednogshvati {ta ga je sna{lo?“

Ona je savetovala kolegama da pi{ui posebno daju naslove kao da je re~ onekom ko im je blizak i drag i upozori-la da `rtve moraju biti posebno za{ti-}ene.

„Novinari vrlo ~esto imaju proble-me sa urednicima, posebno kada je upitanju oprema tekstova. Trebalo bi davodimo ra~una o za{titi ljudi koji suve} samim svojim `ivotom ugro`eni ibez na{eg pisanja o njima“, rekla je Jel-ka Jovanovi}.

Urednike je interesovala ocena izve-{tavanja medija o silovanju de~aka uPo`arevcu. Jelka Jovanovi} je rekla dase na tom primeru vidi da ima prili~nopomaka u izve{tavanju o osetljivim te-mama, ali da se i dalje postavlja pitanjeza{tite u ovom slu~aju i `rtve i nasilni-ka koji je mla|i od 14 godina.

„Meni je, me|utim, neshvatljivo dasu prosvetne vlasti za taj slu~aj sazna-le posle 15 dana, a ono {to mi je za-smetalo u izve{tavanju je pominjanjeda je `rtva de~ak romske nacionalno-sti, {to sa celom pri~om nema nikakveveze, a dodatno ga identifikuje“, reklaje potpredsednica NUNS-a.

Jasmina Ivanovi} je upozorila da et-ni~ko poreklo gra|ana spada u naro-~ito osetljive podatke prema Zakonu oza{titi podataka o li~nosti.

Ve}ina urednika navela je da „ispa-daju sme{ni“ kada prilikom izve{tava-nja {tite privatnost `rtve, a konkuren-cija objavi podatke o identitetu.

Prilikom izve{tavanja o incidenti-ma u ustanovama socijalne za{tite,

mo`e se napisati dobar tekst a da se iz-ostave „pikanterije“ i podaci koji biupu}ivali na identitet ̀ rtve, smatra Jel-ka Jovanovi}:

„Ako u tekstu i prilogu imamo sta-tistiku nisu nam potrebni detalji. Uo-stalom, socijalni radnik ne sme da da-je podatke o konkretnom slu~aju, alisvaka ustanova za socijalni rad i za{ti-tu ima statistiku koja mo`e da nam ka-`e koliko je bilo incidenata tog tipa“,rekla je Jelka Jovanovi}.

S druge strane, Jasmina Ivanovi} jeistakla da je svesna da novinari ~esto

imaju problem da do|u do informaci-ja iz ustanova socijalnog rada.

„Shvatam da na{e kolege u Trgovi-{tu ne znaju kako da rade s vama, alimorate da shvatite da je sistem socijal-ne za{tite nastao 1961. godine, kada jenapravljen prvi centar za socijalni rad,i da se u tom sistemu smatra da je sve{to socijalni radnici rade - tajno. Onisu decenijama toliko brifovani da jesve {to rade tajna, a sad ih mi u~imo da~ak i korisnik ima pravo da zna {ta suo njemu pisali“, rekla je Jasmina Iva-novi}.

Na pitanje novinara za{to mediji nemogu i}i sa inspekcijom na teren i pra-viti reporta`u, kao {to to rade s vreme-na na vreme s policijom, Darmanovi}e-va je objasnila da je nadzor socijalnihustanova veoma osetljivo polje, te bi sevrlo lako mogla pre}i granica eti~kogpona{anja ili ~ak ugroziti `ivoti nekihkorisnika socijalne za{tite, kao {to su de-ca, osobe sa invaliditetom, stariji, sta-novni{tvo ispod granice apsolutnog si-roma{tva...

Kada je re~ o reakcijama po prijavi,pritu`bi, molbi ili zahtevu, koji mogu bi-ti i anonimni, Inspekcija je du`na da re-aguje u {to kra}em roku. U slu~aju oba-ve{tenja o incidentnim situacijama, po-put nasilne smrti, bekstva ili nestankakorisnika, obaveza ustanove socijalneza{tite je da odmah, a najkasnije u rokuod 24 sata, obavesti Ministarstvo.

„Mnoge su se stvari desile u posled-nje dve godine. U Kulini, kada je {ti}e-nik ba~en s prozora u subotu, mi smotek u ponedeljak u podne saznali za to.Du`nost rukovodilaca ustanova je da is-pitaju okolnosti pod kojima se desio in-cident i da nam dostave podatke“, ob-jasnila je Nena Darmanovi}

Prilikom nadzora ustanova socijalneza{tite inspektori pregledaju objekte,prostorije i opremu kojom se obavljadelatnost socijalne za{tite, kontroli{uevidenciju i dokumentaciju i uzimajupisane izjave od lica koja obavljaju ne-ku delatnost.

„Ako je situacija prilikom nadzoraalarmantna inspektori mogu da tra`epomo} policije. Do sada smo samo u tri

ili ~etiri slu~aja tra`ili asistenciju policije.Re~ je o slu~ajevima privatnih, ilegalnihdomova ~iji pru`aoci usluga nisu imalidozvolu za rad“, rekla je Nena Darma-novi}.

Zakon dozvoljava inspektorima so-cijalne za{tite da prevremeno zabraneobavljanje delatnosti ustanovama, naj-du`e do {est meseci, ali su du`ni i daobezbede minimum rada za vreme tra-janja zabrane. Inspektori mogu privre-meno da zabrane rad zaposlenom,oduzmu dozvolu pru`aocu usluga, aako je u~injeno krivi~no delo inspekcijamo`e da podnese krivi~nu prijavu.

„Me|utim, sudovi navodno zbogprenatrpanosti predmetima ne oba-vljaju svoj deo posla. U 2010. godini za-branili smo rad 30 domova za starije, au jednom slu~aju sud nas je obavestioda je postupak obustavljen zbog zasta-relosti. Postupak je u tom slu~aju pokre-nut 2009. godine, a mi smo prvi put po-zvani na sud u aprilu pro{le godine“, re-kla je Nena Darmanovi}.

Odgovaraju}i na pitanja u~esnika ra-dionice ona je rekla da Inspekcija soci-jalnog rada komunicira sa sudovima odkojih dobijaju odgovore da su pretrpa-ni i dodala je da }e protiv sudije koji jevodio spomenuti predmet koji je zavr-{io zastarelo{}u postupka podneti pri-javu.

Darmanovi} je rekla i da centri za so-cijalni rad funkcioni{u i na teritoriji Ko-sova i Metohije isto kao i u ostatku Srbi-je, s tom razlikom {to neke vrste pomo-}i idu preko Ministarstva za Kosovo iMetohiju.

Suzana Paunovi}, pomo}nica ministra za rad i socijalnu politiku

BRIGA OUGRO@ENIMAOBAVEZA CELOGDRU[TVA U socijalnoj za{titi podjednako va`nu ulogu imajudr`ava i lokalne samouprave. Najzna~ajniji korektivni faktori su mediji i nevladin sektor

METOD „UVO\ENJA SLU^AJA“Ministarstvo je uz pomo} Vlade Kraljevine Norve{ke investiralo zna~ajna sredstva uobuku 8.000 zaposlenih za metod „uvo|enja slu~aja“. Proces je personalizovan, korisnikse obra}a samo jednom zaposlenom koji vodi njegov slu~aj. Postupak je bitno skra}en i{tedi korisnika neprijatnih trenutaka i vremena koje je tro{io prepri~avaju}i svoju te{ku ̀ i-votnu pri~u svima ponaosob, od psihologa do pravnika.

U procesu reforme socijalne za{tite akcenat je stavljen i na izradu standarda usluga.

Dr`avni sekretar Ministarstva rada i soci-jalne politike Zoran Martinovi} istakao jena brifingu za urednike da je jedan odnajzna~ajnijih rezultata tog ministarstvau ovom sazivu dono{enje Zakona o soci-jalnoj za{titi koji je „kruna desetogodi{njereforme sistema socijalne za{tite“. On jeposebno pohvalio sve medije u Srbiji jersu u fazi javne rasprave i dono{enja Za-kona pru`ili zna~ajnu podr{ku pravnomaktu „koji na sveobuhvatniji i moderanna~in defini{e usluge socijalne za{tite“.

„Novim zakonom omogu}eno jeznatno ve}em broju korisnika da dobijunov~anu socijalnu pomo} i ti su iznosiuve}ani u odnosu na re{enja iz prethod-nog zakona“, rekao je Martinovi}.

Prema ranijem Zakonu o socijalnoj za-{titi najve}i iznos koji je korisnik mogao

dobiti na ime nov~ane socijalne pomo}ibio je 12.000 dinara, dok prema novomzakonu ta pomo} mo`e dosti}i 25.000 di-nara. Kada je re~ porodi~noj pomo}i, u no-vembru pro{le godine ispla}ena je pomo}za oko 72.000 porodica ili oko 180.000 po-jedinaca, dok je u januaru ove godine nov-~anu socijalnu pomo} primilo 86.000 po-rodica, odnosno 214.000 pojedinaca.

„Takav rezultat delom jeste posledicaekonomske krize, ali i boljih rezultata usocijalnoj za{titi. Istakao bih i da su na{ikorisnici u najve}em broju dobro infor-misani o svim pravima koja im pripadaju,{to je rezultat dobre saradnje Ministar-stva i medija“, naglasio je Martinovi}.

Ministarstvo rada i socijalne politikepru`a nov~anu pomo} za ukupno oko835.000 lica – re~ je o korisnicima iz obla-

sti bora~ko-invalidske za{tite, de~ije i po-rodi~ne i socijalne za{tite. Prema njego-voj proceni sistemu socijalne za{tite gra-vitira vi{e od milion ljudi u Srbiji. Ministar-stvo rada i socijalne politike participira uBud`etu Srbije sa oko 12 odsto, {to zna~ida ovogodi{nji bud`et Ministarstva izno-si 111,6 milijardi dinara.

Kao jedan od najve}ih uspeha Mini-starstva Martinovi} je naveo ~injenicu dauprkos ekonomskoj krizi nema ka{njenjaisplata za sve vidove pomo}i. Tako|e, Mi-nistarstvo je obezbedilo i posebne vido-ve pomo}i - sredstva za rad narodnim ku-hinjama, podelu lan~-paketa korisnicimau ruralnim i te{ko dostupnim predelima,a obezbe|eno je i 200 miliona dinara zakonkurs za najsiroma{nije op{tine za pru-`anje usluga socijalne za{tite.

ZORAN MARTINOVI]: KRUNA DESETOGODI[NJE REFORME

INSPEKCIJA REDOVNO I PO PRIJAVI / Nastavak sa strane III

Brifing za urednike

IZME\U TAJNE I OBAVEZE

Nena Darmanovi}: Du`nost rukovodilaca ustanova je da ispitaju sve okolnosti nekog incidenta Jasmina Ivanovi}: Pitanje besku}nika pokazuje kako mediji mogu izvr{iti dobar

dodatani pritisak na dr`avu

Te{ko je po{tovati standarde ako to ne ~ine svi: U~esnici brifinfa

Refromom socijalnogsistema pove}ana su

prava gra|ana

Policija ~esto odma`e medijima saop{tavaju}i podatke o `rtvama i osumnji~enima

Suzana Paunovi}: Uvo|enjem metoda slu~ajagra|ani su po{te|eni {etnje od slu`be do slu`be

VIIf e b r u a r 2012 . specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMAVI f e b r u a r 2012 .specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

to tako onda su najjednostavniji para-metri uvek finansijski. Dan bolni~kogle~enja za takve ljude ko{ta vi{e od5.000 dinara, a u ustanovi socijalne za-{tite manje od 1.000 dinara. Dakle, za-vr{i se tzv. akutna faza, posle toga bol-nice ka`u da su svoje zavr{ile i da daljevidimo {ta }emo.

PRIVATNICI: Pored dr`avnih do-mova, u Srbiji je registrovano i 77 pri-vatnih ustanova socijalne za{tite. Tosu naj~e{}e domovi za starije. Me|u-tim, veliki je broj domova koji funk-cioni{u ilegalno, bez dozvole za rad.O njima Ministarstvo dobija infor-macije na osnovu prijava porodicakoje su tamo smestile svoje srodnikeili na osnovu reklamnog materijala izpo{tanskih sandu~i}a gde vam nudesme{taj i brigu za 20.000 ili 30.000 di-nara mese~no.

Za dve godine zatvorili smo tridese-tak domova u kojima su ljudi bili sme-{teni u veoma lo{im uslovima. Naj~e-{}e u po nekoliko osoba u dve-tri pro-storije, ~esto i u stambenoj zgradi, a neznate ko se o njima brine. Nagla{avamda je tu odgovornost dr`ave ista kaoodgovornost onih koji tamo ostave ne-kog svog. Uvek ljudima savetujemo daprovere, pozovu, pitaju... U krajnjemslu~aju, neka se osvrnu oko sebe i nekavide da li bi oni ostali u tom prostoru.^esto pozivamo ljude da nam prija-vljuju ukoliko nai|u na sumnjive do-move.

NVO: Veliki broj nevladinih organi-zacija u~estvuje u pru`anju razli~itihvrsta usluga i radi partnerski sa Mini-starstvom rada i socijalne politike. Ovasaradnja se intenzivirala u poslednjihdesetak godina, iako je na po~etku bi-lo otpora zaposlenih u dr`avnom si-stemu socijalne za{tite.

Pre desetak godina na nagove{tajda }emo ne{to raditi sa nevladinim or-ganizacijama reakcije nisu bile dobre.Bilo je komentara da oni nisu dovolj-no stru~ni, da su do{li ovde da uzmuna{ posao itd. Do danas se mnogo togapromenilo, pa je nedavno kolega najednom skupu rekao da dana{nji kori-snici socijalne za{tite mnogo znaju otome {ta su njihova prava zahvaljuju}isaradnji sa NVO.

Uprkos hroni~nom nedostatkunovca da se opskrbe svi korisnici soci-jalne za{tite, treba imati u vidu da jeova desetogodi{nja reforma mnogotoga dovela u red. Tako je 2001. godinenajve}i problem bio isplata socijalnihpomo}i koje su kasnile vi{e od godinudana. Ministarstvo je do 2004. postiglodinamiku redovnosti ispla}ivanja. Netreba zaboraviti da je ovde re~ o veli-kim sumama na mese~nom nivou, ne-gde oko tri milijarde dinara.

Slede}i korak posle finansijskogoporavka bio je dono{enje strate{kogdokumenta - Strategija socijalne za{ti-te - 2005. godine i ona je odredila daljepravce razvoja. Posle usvajanja Strate-gije od Vlade nastavili smo realizacijupostavljenih ciljeva od kojih je mo`da

najzna~ajniji uspostavljanje sistemausluga umesto sistema ustanova. Ono{to je socijalna za{tita obezbe|ivala uprethodnom periodu bila su, pre sve-ga, prava da se mo`ete smestiti u nekiod domova. Nisu postojali klubovi,dnevni boravci... Mi smo tra`ili da seuspostavi mre`a usluga u svim op{ti-nama jer nije u redu da samo Beograd,Novi Sad ili Kragujevac ima neku uslu-gu, nego je va`no da ona bude raspro-stranjena po celoj teritoriji Srbije.

@elimo da smanjimo kapacitete do-mova i da ljudi ne idu u najrestriktiv-niji vid za{tite, nego da ostanu u svo-jim ku}ama i da im se tamo pru`i neo-phodna podr{ka kroz razli~ite vrsteusluga i da se time prevenira sme{taj uinstitucije“, nagla{ava pomo}nica mi-nistra za rad i socijalnu politiku.

Decentralizacija se uvek pojavljujekao jedno od va`nih pitanja u reformisocijalne za{tite, pre svega zbog ~inje-nice {to ne{to finansira dr`ava, a ne{tolokalna zajednica. Tu se uvek postavljapitanje korektnosti te raspodele, iakoje `elja Ministarstva za rad i socijalnupolitiku da oja~a usluge na lokalnom

nivou, kao i sve one koji }e tu uslugupru`ati.

Lepo je kada napi{ete strategiju, od-redite dobre ciljeve, ali kada projekattreba realizovati ~esto se suo~avamo s

tim da op{tina nema ni sredstava, nikadra: socijalnog radnika, psihologa ilidrugo stru~no lice za pru`anje te uslu-ge. Ponekad se prona|e kadar koji bimogao da radi taj posao, ali mu je neo-

phodna obuka, a za to ne postoji bu-d`et. Upravo zbog ovakvih okolnostina{ zadatak je da oja~amo ljude koji bimogli da rade u socijalnoj za{titi“, ka-`e Suzana Paunovi}.

Ideja reforme bila je uspostavljanjeintegralnog modela socijalne za{tite.Dakle, cilj je slu`ba u kojoj ~ovek najednom mestu i sa jednim odgovor-nim licem mo`e zavr{iti sve faze u pro-cesu pru`anja potrebne usluge socijal-ne za{tite, a ne da se {eta od slu`be doslu`be.

Interresorna saradnja na nivou dr-`ave je polje koje te{ko funkcioni{e.Povezati zdravstvo, MUP, socijalnuza{titu u jednu sferu pokazalo se kao

prili~no komplikovano i trebalo je dapro|e vremena da, na primer, o nasi-lju u porodici danas svi govore kao ovelikom problemu dru{tva, uklju~uju-}i predstavnike dr`ave i medija. Mno-go je trebalo vremena da se shvati dato {to je neko nekoga pretukao ne tre-ba da bude na naslovnoj strani sa svimli~nim podacima. Kad izve{tavate odetetu ili o njegovoj porodici za dete je~esto dodatna stigmatizacija.

DVA STUBA: Integralna socijalna za-{tita po~iva na dva stuba: prvi je una-pre|enje za{tite siroma{nih, {to zna~ivi{e prava i vi{e novca za isplatu soci-jalnih pomo}i, a drugi usluge u zajed-nici. U 23 op{tine od 2007. do 2009. za

58 odsto su pove}ana izdvajanja za so-cijalnu za{titu.

Prioriteti Ministarstva rada i soci-jalne politike usmereni su na osobe sainvaliditetom, pre svega na decu. U Sr-biji se u ustanovama jo{ nalazi velikibroj dece sa smetnjama u razvoju, anajve}i je problem {to se dete koje jed-nom u|e u institucionalnu za{titu te-{ko vra}a u primarnu sredinu i svojubiolo{ku porodicu.

Zato Dom u Srem~ici ve} dugo dr-`imo na istom kapacitetu od 300 me-sta. Nije jednostavno obezbediti po-vratak te dece njihovim biolo{kim po-rodicama, koliko god razvili tu usluguu zajednici. Pokidane su veze, najve}ideo roditelja prepustio je decu domu,dolaze posle dve, tri godine ili maksi-malno dva puta godi{nje da ih vide. Stim roditeljima te{ko mo`ete da radi-te, njih posle deset godina `ivota bezdeteta treba oja~ati i ohrabriti da detepreuzmu nazad. Imamo uzlaznu lini-ju u hraniteljstvu, ali kad je re~ o decisa smetnjama u razvoju to ne ide lako.Ove porodice moraju pro}i kroz mno-

Nezavisno udru`enje novina-ra Srbije (NUNS) u saradnjisa Ministarstvom rada i so-cijalne politike, uz podr{ku

Ministarstva za kulturu, informisanje iinformaciono dru{tvo, organizovalo jeseriju radionica za novinare u cilju po-dizanja profesionalnih standarda u iz-ve{tavanju o socijalnoj za{titi, sa po-sebnim naglaskom na za{titi integrite-ta korisnika socijalnih usluga.

Na radionicama odr`anim u Beo-gradu, Vranju, U`icu i Novom Sadu,kroz razgovor sa socijalnim radnicima

i stru~njacima Ministarstva i Nacio-nalnog tima za smanjenje siroma{tva,stotinjak novinara upoznato je s novi-nama u sistemu socijalne za{tite i nji-hovom primenom.

NAJ^E[]E INCIDENTNO: U razgovo-rima na terenu potvr|ena je po~etnateza da se sistem socijalne za{tite i sta-tus korisnika usluga u medijima pratesporadi~no, naj~e{}e incidentno, kadase otkriju drasti~ni primeri zloupotre-ba prava i zlostavljanje socijalno ugro-`enih pojedinaca ili grupa. Izuzetak nakoji su u svim susretima ukazali pred-

stavnici resornog ministarstva bilo jekontinuirano pra}enje duge javne ras-prave o novom Zakonu o socijalnoj za-{titi koji je na snazi od aprila 2011. go-dine.

Kad je re~ o primeni ovog zakonakoji je uneo niz sveobuhvatnih izme-na, zaklju~ak je da korisnici razli~itihvidova socijalnih usluga, kao i svi gra-|ani Srbije koji su to potencijalno, ne-maju dovoljno mogu}nosti da se pu-tem medija pravovremeno informi{uo svojim pravima. Preovla|uju}e inci-dentno izve{tavanje nadle`nim soci-

USLUGEUsluge na koje se stavlja ak-cenat su: pomo} u ku}i, posebno ubrdsko-planinskim op{tinama samnogo stara~kih doma}instava; klu-bovi za razli~ite ciljne grupe; dnevnicentri za mlade sa sukobom sa zako-nom, savetovali{ta, skloni{ta za ̀ rtvenasilja, dnevni boravci za osobe sa in-validitetom, preventivni programi zamlade, porodi~na medijacija, stano-vanje uz podr{ku...

NARODNE KUHINJELokalna samouprava nadle`na je i za osnivanje i finansiranje narodnih kuhinja, alisiroma{ne op{tine ~esto ni za to nemaju novca. Zbog toga je Ministarstvo u prethodnedve godine pomagalo 72 narodne kuhinje, iako su one mo`da vi{e nadle`nost Ministarstvazdravlja ili Crvenog krsta.

Za pohvalu bi bilo da ka`emo da nemamo narodnih kuhinja ili da ih imamo samo pet.Ne treba se hvaliti brojem narodnih kuhinja, ali s druge strane velika je stvar kada nekomeomogu}ite i taj jedan obrok dnevno. Najstra{nija je ~injenica da od ukupnog broja kori-snika narodnih kuhinja sve ve}i udeo nose deca.

Radionice za novinare odr`ane u Beogradu,Vranju, Novom Sadu i U`icu

KAKO IZBE]I PRITISAK UREDNIKAI JAVNOSTIProfesionalni pristup izve{tavanju o temama iz socijalne za{tite, kao i u drugim oblastima, pokrivaju zakoni o informisanju, o radiodifuziji i ogla{avanju, Krivi~ni zakonik i Zakon o socijalnoj za{titi. Zna~ajni korektivi su zakoni u nadle`nosti poverenika - o dostupnosti informacijaod javnog zna~aja i o za{titi podataka o li~nosti. U eti~komsmislu najvi{e obaveza predvi|a Kodeks novinara Srbije

go obuka, moraju da budu vrlo moti-visane, ali i dobro pla}ene, za {ta ni-smo finansijski spremni.

Za prethodnih deset godina Mini-starstvo je uz pomo} Vlade Kraljevi-ne Norve{ke investiralo zna~ajnasredstva u obuku za metodu „uvo-|enja slu~aja“ za 8.000 zaposlenih usocijalnoj za{titi. Proces je personali-zovan, te se prema re~ima pomo}ni-ce ministra korisnik obra}a samojednom zaposlenom licu koje vodinjegov slu~aj. Proces je bitno skra}eni {tedi korisnika neprijatnih trenuta-ka i vremena koje je tro{io prepri~a-vaju}i svoju te{ku `ivotnu pri~u svi-ma ponaosob, od psihologa do prav-nika. U procesu reforme socijalne za-{tite akcenat je stavljen i na izradustandarda usluga.

Standardi u rezidencijalnim usta-novama su ~ak minimalni. Ako ujednoj sobi imamo osam, deset ili 15ljudi te{ko mo`emo re}i da tu imanekog standarda. To su ustanove odpre 50 godina. Pravi primer su Kuli-ne. Do tamo se sti`e tako {to do|eteprvo do Aleksinca, pa preko nekihsela do podno`ja jednog brda, pa sepenjete uz to brdo i do|ete gore dodva, odnosno tri objekta i to je dom-ski prostor. Oko vas je samo {uma, anajbli`a ku}a je kilometrima udalje-na. I onda se zapitamo {ta je dr`ava

htela pre 50 godina? Da skloni te lju-de? Na takvim mestima je locirannajve}i broj ustanova. Sad imate op-ciju da dom dr`ite i dalje u njega ula-`ete iako znate da je na pogre{nommestu ili da gradite novi objekat, {toje sa ovim bud`etom i u ovom tre-nutku nemogu}e. A dok razvijemousluge za njih pro}i }e jo{ mnogovremena. I to jeste najve}i izazov.

STANDARDIZACIJA USLUGA: Stan-dardizacija usluga podrazumeva istuuslugu u svim domovima gde god senalazili. U prethodnom periodustandard su odre|ivale op{tine. StariZakon o socijalnoj za{titi nije dozvo-ljavao dr`avi da finansira usluge,dnevne boravke, pomo} u ku}i...Zbog toga je osnovan „tranzicionifond“ koji je finansirao UNDP i svadonatorska pomo} je odlazila u tajFond koji je funkcionisao po princi-pu „proto~nog bojlera“ i pu{taosredstva na lokal, a namena mu je bi-la uspostavljanje usluga.

Fond za socijalne inovacije raspi-sivao je konkurse koji su posle neko-liko godina skepse pomirili dr`avnisistem socijalne za{tite i nevladineorganizacije.

Iskustvo govori da op{tinska ruko-vodstva i nisu bila mnogo zaintereso-vana za socijalnu za{titu jer korisnikenikad nisu posmatrali kao interesant-no glasa~ko telo. Sada predsednici op-{tina shvataju da im je anga`ovanjena polju socijalne za{tite dobro, ako niza {ta drugo onda zarad li~ne i stra-na~ke promocije. Mi profesionalci uovoj oblasti mislimo da je to dobro zapo~etak - va`no je da pomo} stigne doonih kojima je najpotrebnija.

Decentralizacija u socijalnoj za{ti-ti mo`e biti veoma opasna, jer naj-ve}i broj op{tina korisnicima ne bimogao da isplati socijalnu pomo}.Izuzetno je va`no socijalnu pomo}dr`ati na centralnom nivou, jer vamto garantuje da }ete na teritoriji celeSrbije svakom ~oveku obezbediti mi-nimum. Dok smo radili reformushvatili smo da ne smemo sve uslu-ge da spustimo na lokalni nivo. Nesmemo dozvoliti da op{tina finansi-ra, na primer, za{titu trgovine ljudi-ma. Iz bud`eta Republike }e se finan-sirati i podr{ka za stanovanje sa oso-bama sa invaliditetom u siroma{ni-jim op{tinama.

VA@NA KARIKAVa`na karika izme|u korisnika soci-jalnih usluga, dru{tva i institucijasocijalne za{tite jesu i mediji.

„Imali smo mnogo problema ka-da se u medijima pojave, na primer,roditelji u razvodu i ispri~aju svojutu`nu pri~u o oduzimanju dece. Ka-da to ~ujete mo`ete da pomislite ka-ko smo nepravedni i maltretiramoljude. A taj ‘nedu`ni ~ovek’ je mlatio`enu i decu ili su dr`ali dete gladno,zaboravili da postoji, ili ̀ ena je pobe-gla a dete ostalo nezbrinuto, hranioga je kom{iluk. Za nekoliko minutapri~e u medijima bez tih znanja na-ma treba mnogo energije i vremenada ‘ispravimo krivu Drinu’. Kolikogod mi radili, ako to mediji ne pre-nesu na pravi na~in – d`aba smokre~ili“, ka`e Suzana Paunovi}.

Mediji su zna~ajan korektivni faktor u sprovo|enju socijalne politike: Radionica u Beogradu

I novinari i socijalni radnici moraju po{tovati privatnost gra|ana

Primeri iz prakse izazvali su najvi{e polemike i nedumica: Radionice u Vranju i U`icu

VIII f e b r u a r 2 0 1 2 .specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

jalnim slu`bama ote`ava komunikaci-ju sa gra|anima koji imaju potrebu zasocijalnim ili povremenim staranjem.

Tako|e, izve{tavaju}i o primerimaiz prakse mediji vrlo ~esto kr{e osnov-ne eti~ke norme, pre svega kada je re~ oidentitetu korisnika usluga, ~ak i u slu-~ajevima sumnje na zlostavljanje. No-vim zakonom zna~ajno je pro{irenbroj socijalnih usluga i broj korisnika,pa se procenjuje da }e, posebno u uslo-vima zao{trene krize, oko milion gra-|ana biti obuhva}eno ovim sistemom,{to name}e potrebu kontinuirane edu-kacije novinara za izve{tavanje o ova-ko zna~ajnim i osetljivim temama.

Prema oceni potpredsedniceNUNS-a Jelke Jovanovi} mediji ne po-kazuju dovoljno interesovanje za re-formu socijalne za{tite i re{enja kojasu ustanovljena Zakonom o socijalnojza{titi.

„Uslugama ustanova socijalnog ra-da mediji posve}uju pa`nju uglavnomna senzacionalisti~ki na~in, izve{tava-ju naj~e{}e o silovanjima, ugro`avanjudece i starijih, kao i o ilegalnim stara~-kim domovima“, navela je Jovanovi}na radionici u Beogradu odr`anoj uNUNS-u.

ZAKONSKI OKVIR I KODEKS: Profesi-onalni pristup izve{tavanju o temamaiz socijalne za{tite, kao i u drugimoblastima, u osnovi pokrivaju zakonio informisanju, o radiodifuziji i ogla-{avanju, Krivi~ni zakonik i Zakon osocijalnoj za{titi. Zna~ajni korektivi suzakoni u nadle`nosti poverenika - odostupnosti informacija od javnogzna~aja i o za{titi podataka o li~nosti.Tako|e, Zakon o socijalnoj za{titi imaniz odredaba kojima se korisnici {tite.

„Ipak, po{tovanje Kodeksa novina-ra Srbije dovoljno je za ispunjavanjeeti~kih standarda“, navela je potpred-sednica NUNS-a.

Novinari ne bi smeli bezrezervnoverovati izvorima informacija koji ~e-sto zastupaju li~ne ili interese grupekojoj pripadaju. Obaveza medija je da

po{tuju prezumpciju nevinosti i ne ko-riste neprimerene, uznemiravaju}e ipornografske sadr`aje izve{tavaju}i oranjivim grupama. Novinar je du`anda {titi prava dece, ̀ rtava zlo~ina, oso-ba sa invaliditetom i svih ostalih ugro-`enih kategorija stanovni{tva.

Govore}i o primerima neprofesio-nalnog izve{tavanja o socijalno ugro-`enim grupama Jovanovi} je upozori-la da „jedan od najproblemati~nijih iz-vora informacija mo`e biti policija“,jer novinarima ~esto daje podatke o`rtvi. Ona je posebno istakla obavezunovinara da privatnost pripadnikaugro`enih grupa {tite i od javnosti i odpretpostavljenih urednika, ukoliko oni

insistiraju na senzacionalisti~kom iz-ve{tavanju.

„Novinari pod pritiskom urednikai ure|iva~ke politike, ali i zbog za{titesopstvene egzistencije, ~esto pristajuna nekorektno izve{tavanje, zabora-vljaju}i da postoje granice preko kojihse ne sme i}i i situacije u kojima svo-jim urednicima moraju re}i – ne“, na-glasila je Jelka Jovanovi}.

Jezik medija je ~esto neprimeren, sciljem izazivanja {oka kod publike za-rad velikih tira`a i velike gledanosti:„Novinari moraju birati jezik kojim seobra}aju publici, izbegavati prejake re-~i i epitete jer }e u suprotnom nanetiozbiljne {tete ̀ rtvama koje se s tim te-retom moraju nositi do kraja ̀ ivota.“

Od izuzetnog zna~aja je po{tovanjeprava na demanti, ispravku i reagova-nje. Tako|e, sistem samoregulacijekoji je esnafski korektor neprofesiona-lnog pona{anja.

„Nedavno je po~eo da radi i Savetza {tampu kojem se mogu prijavitimediji ukoliko do|e do kr{enja pravaosoba o kojima se izve{tava. Novinekoje su prekr{ile granicu du`ne su daobjave odluku Saveta“, rekla je JelkaJovanovi}.

VELIKI POMAK: Vi{a savetnica u Mi-nistarstvu rada i socijalne politike Ja-smina Ivanovi} navela je da je u refor-mi socijalne za{tite koja traje od 2001.najve}i broj zacrtanih ciljeva ostvaren,a da je novi Zakon o socijalnoj za{titi(usvojen u martu 2011) najdemokrat-skiji ikad usvojen u Srbiji, budu}i damu je prethodila najve}a javna raspra-va u kojoj je u~estvovalo oko 2.500 lju-

di, a prihva}eno je vi{e od 80 odsto pri-medaba gra|ana.

Prema njenim re~ima u sistemu so-cijalne za{tite do{lo je do ~etiri velikanivoa promena – uspostavljen je si-stem efikasne nov~ane pomo}i kori-snicima kao i regulatorni mehanizmi,uveden je pluralizam pru`alaca usluga

i razli~iti modeli finansiranja. Klju~nastvar je uvo|enje standarda u sistemuusluga socijalne za{tite, a od idu}e go-dine planirano je uvo|enje licenci bezkojih niko ne}e mo}i da pru`a uslugesocijalne za{tite. Dakle, novi zakonpropisuje obavezno licenciranje stru~-nih radnika na period od {est godina,koje }e pratiti stru~ni nadzor i inspek-cija u cilju pobolj{anja kvaliteta uslugasocijalne za{tite.

„Jedina ustanova koja se ne}e licen-cirati je Centar za socijalni rad. Sviostali pru`aoci usluga }e morati dapro|u kroz sistem licenciranja, da pro-|u program obuke, te }e se prikupljatibodovi koji }e biti neophodni za dobi-janje licence za narednu godinu“, ob-jasnila je Jasmina Ivanovi}.

Ona je je naglasila zna~aj novinar-ske profesije, jer su upravo novinarifaktor koji treba da ukazuje na proble-me nepo{tovanja ljudskih prava i dana direktan ili indirektan na~in vr{epritisak na dr`avu. Mediji su deo eks-ternog regulatornog sistema, a teme oostvarivanju ljudskih prava bivaju svezastupljenije i otvorenije.

„Sistem Ujedinjenih nacija ima ve-liki broj konvencija, od kojih je sedamklju~nih i mediji su du`ni da se infor-mi{u o tim me|unarodnim ugovori-ma kako bi profesionalno obavljali po-sao i korektno izve{tavali o ovako ose-tljivim temama“, upozorila je JasminaIvanovi}.

Prilikom analize primera iz praksepredava~i i novinari slo`ili su se da od-govornost za eti~ko izve{tavanje o te-mama socijalne za{tite i osetljivimgrupama korisnika socijalne za{titepodjednako dele i predstavnici sedmesile i dr`avni organi. Posle `u~ne ras-prave na radionici u U`icu novinari i

predstavnica Ministarstva za rad i so-cijalnu politiku do{li su do zaklju~kada su potrebne ~e{}e i otvorene kon-sultacije, kao i obostrana edukacija.

Rasprava je inicirana pitanjem no-vinara za{to dr`ava i Ministarstvo ni-su na adekvatan na~in reagovali naprimere politi~ke instrumentalizacijemaloletnog de~aka kome je lider jednestranke poklonio traktor. Zaklju~enoje da ni mediji nisu adekvatno reago-vali na taj slu~aj.

SIROMA[TVO: Govore}i o socijal-nom uticaju svetske ekonomske krizemenad`er Tima za socijalno uklju~iva-nje i smanjenje siroma{tva @arko [un-deri} naveo je da je od septembra2008. do danas u Srbiji 460.000 ljudiostalo bez posla, a da u strukturi rad-no sposobnog stanovni{tva (od 15 do65 godina) na 2,2 miliona zaposlenihima 650.000 nezaposlenih i dva milio-na neaktivnih koji posao tra`e samo„na papiru“.

Visok procenat neaktivnog stanov-ni{tva (42 odsto) pokazuje da su gra|a-ni Srbije obeshrabreni i da ne veruju damogu na}i posao. Tu spadaju i lica ko-ja su na studijama, bolesni, osobe sa in-validitetom, ali najvi{e je onih koji suobeshrabreni i nemotivisani. I tu se gu-bi ljudski kapital koji ovo dru{tvo ima.

„Period od 2000. godine do danasmo`emo podeliti na dva dela. Prvi, do2008, koji karakteri{u progres i povolj-ne ekonomske okolnosti i period posle2008. kada je svetska ekonomska kri-za ozbiljno uzdrmala poredak i donelarealan ose}aj nepostojanja osnovne si-gurnosti“, ukazao je [underi}

On je istakao da se problem siro-ma{tva mo`e re{iti samo me|usektor-skom saradnjom i da }e glavni zadatakslede}e Vlade Srbije u oblasti socijalneza{tite i zapo{ljavanja biti uvezivanjesvih politika koje se bave ovim oblasti-ma. Postoji vi{e mogu}ih scenarijamera budu}e vlade, a to je pove}anjePDV-a, smanjenje cene rada, odnosnodoprinosa koje pla}aju poslodavci, do-no{enje aktivnih mera zapo{ljavanja,ulaganje u obrazovni sistem, pogoto-vo u obrazovanje odraslih.

„Za izlazak iz ovakve situacije najva-`nije je obrazovanje i nacionalni prio-ritet je da zadr`imo svu decu u {koli dokraja {kolovanja“, rekao je [underi}.

On je najavio da je mogu}e da }e odslede}e godine „rad ko{tati manje“,odnosno da se ne}e oporezivati zaradedo 15.000 dinara, umesto dana{njihdo 10.000 dinara, kao i da }e po~eti dase primenjuje sistem mikrokreditira-nja koji }e posebno biti zna~ajan zaoko 250.000 porodica koje nemaju pri-stup finansiranju.

Pored podr{ke obrazovanju, nasta-vljanju smanjenja stope ranog napu-{tanja {kolovanja, pove}anom pristu-pu finansijama, u ovoj godini akcenat}e se staviti i na promociju „aktivnogstarenja“. Cilj dr`ave bio bi da se sta-novni{tvo {to du`e zadr`i u sistemurada i da stariji {to du`e aktivno u~e-stvuju u funkcionisanju zajednice.Programi aktivnog starenja promovi-{u zdrave stilove `ivota, volontiranjestarijih...

U Srbiji, prema statisti~kim poda-cima, 9,2 odsto stanovni{tva `ivi is-pod linije apsolutnog siroma{tva ioko dva miliona je siroma{nih, odno-sno onih koji gravitiraju liniji apsolut-nog siroma{tva. Ova druga grupa neostvaruje pravo na socijalnu pomo}jer je tik iznad linije, ali realno ̀ ivi ̀ i-vot veoma sli~an najugro`enijoj kate-goriji. Pored toga, u Srbiji ̀ ivi i oko trimiliona izdr`avanih osoba, ~ak500.000 ljudi prima socijalnu pomo},a posebno je zabrinjavaju}i podatakda ima 29.840 korisnika narodnihkuhinja, gde sve ~e{}e po obrok dnev-no dolaze deca.

Impres:

Urednica: Jelka Jovanovi}; Novinari: Tamara Vla{kalin i VladimirSudar; Fotografije: Medija centar i NUNS; Lektor: Lidija Ceni}; Prelom: Zoran Spahi};Izdava~: NUNS; Za izdava~a: Vuka{in Obradovi}

SPECIJALIZOVANI

KOREKTNOST Profesionalno izve{tavanje podrazumeva i kori-{}enje termina koji po{tuju specifi~nost polo`a-ja ugro`enih kategorija. Do po`eljnog re~nika ujavnoj komunikaciji sti`e se primenom stranih idoma}ih iskustava i re~nik se koriguje kroz prak-su. Tako se uobi~ajeni termin „ometeni“ kao ne-prikladan menja formulacijom „(deca) sa smet-njama u razvoju“.

Tako|e, re~ „invalid“ i izraz „ljudi sa hendike-pom“ menja se pravilnim „ljudi sa invaliditetom“.

Kada je re~ o tre}em dobu svetska iskustvapreporu~uju upotrebu termina „stariji“, umesto„stari“ koji ima dozu diskriminacije. Ova termi-nolo{ka novina, me|utim, jo{ je „sve`a“ i ljudi-ma u socijalnoj za{titi.

Me|u korisnicima socijalnih usluga je mno-

go ljudi sa zdravstvenim te{ko}ama. Iskustvostru~njaka je pokazalo da se zna~ajno smanjujustigmatizacija i odbacivanje ljudi iz dru{tvenog`ivota ukoliko se umesto grubih izraza kao {tosu „oboleli od side“ i „zara`eni“ ili „zarazni“ ko-riste izrazi „ljudi koji `ive sa HIV-om“. Sli~no je isa kvalifikacijama „poreme}eni“ ili „ludi“ - u jav-noj komunikaciji, uklju~uju}i i medije, po`eljni-

ji je izraz „ljudi sa smetnjama u psihi~kom raz-voju“. Osim jezi~kih, u izve{tavanju postoje i vi-zuelne zamke. ̂ esta je gre{ka ilustrovanje foto-grafijama sagovornika snimljenih bez dozvoleili upotreba konkretne fotografije za ilustracijuop{te teme. Potom, snimanje anfas umesto s le-|a, objavljivanje snimaka dece bez neophodneza{tite identiteta.

KO SU NAJSIROMA[NIJI U SRBIJI?Statisti~ki, najsiroma{nije kategorije stanovni{tva poti~u iz negradskih podru~ja, aod 2008. do 2010. stopa apsolutnog siroma{tva ove grupe podigla se sa 7,5 na 13,6 odsto.Me|u najugro`enijim kategorijama nalaze se porodice sa {est i vi{e ~lanova, deca starostido 13 godina, doma}instva ~iji nosilac nije zavr{io osnovnu {kolu, doma}instva ~iji nosilacnije zaposlen ili je neaktivan, pa ~ak i samozaposleni. Navedene kategorije bi}e prioritetiza dr`avu da im kroz isplatu socijalnih pomo}i i pru`anje ostalih usluga pomognu da pre-vazi|u egzistencijalne pote{ko}e onoliko koliko finansijske prilike budu dozvoljavale. Ak-cenat }e se staviti i na motivisanje neaktivnog, a radno sposobnog stanovni{tva da nasta-vi potragu za poslom i da se {to pre vrati u sistem.

@IVOTNI USLOVI ROMANeki od dokaza pobolj{anja `ivotnih uslova, posebno najugro`enijih vide se kodromske dece. Poha|anje pred{kolskih programa romske dece iz naselja udvostru~eno jeu periodu od 2005. do 2010. godine. Stopa upisa u osnovnu {kolu porasla je sa 66 na 91 od-sto. Prepolovljena je stopa smrtnosti romske dece, dr`ava i nevladin sektor ulagali su zna-~ajna sredstva za pobolj{anje kvaliteta `ivota romskih porodica...

Dodatak {tampan uz podr{ku Ministarstva za kulturu, informisanje i informaciono dru{tvo i Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije

Norinari su u unakrsnoj vatri izme|u urednika koji brinu za tira` i obaveza prema ugro`enim gra|anima: Radionica u Beogradu